Vaspitanje_deteta

7/31/2019 Vaspitanje_deteta

1/23

Vaspitanje deteta sa gledita duhovne nauke

Rudolf tajner


2/23

1

Dublje poznavanje ivota kao osnov vaspitanja deteta.....................................................2Zadatak duhovne nauke..................................................................................................2Fiziko telo .....................................................................................................................3ivotno ili etersko telo.....................................................................................................4Granice saznanja .............................................................................................................4Oseajno ili astralno telo .................................................................................................5"Ja" .................................................................................................................................6Kako deluje "Ja" na ovekove nie lanove .....................................................................6Duhovno "Ja"..................................................................................................................7ivotni duh......................................................................................................................7Duhovni ovek ...............................................................................................................8Oseajna dua; Dua razuma i Dua svesti.......................................................................8Vaspita i ovekovo bie.................................................................................................8

Raanje fizikog tela .......................................................................................................8Raanje eterskog tela.......................................................................................................9Raanje astralnog tela....................................................................................................10Prilagoavanje vaspitanja detinjem dobu.......................................................................10Vaspitanje do menjanja zuba .........................................................................................10Podraavanje i primer....................................................................................................11Vaspitanje fantazije i deije igrake............................................................................... 11Vaspitanje temperamenta i instinkata.............................................................................12Uticaji iz okoline: imitiranje i ritam...............................................................................13Vaspitanje od promene zuba do puberteta......................................................................13Autoritet i praenje........................................................................................................13

Slike, simboli i poreenja ..............................................................................................14Vrednost duhovno-naunog naina gledanja na svet za vaspitanje .................................15Razvoj pamenja ...........................................................................................................16an Pol o uenju bez razumevanja................................................................................. 16Pamenje bez razumevanja............................................................................................ 17Oigledna nastava .........................................................................................................18Volja i religija ...............................................................................................................19Oseanje, umetnost i lepota ...........................................................................................19Miljenje .......................................................................................................................20Fiziko vaspitanje.......................................................................................................... 20Vaspitanje posle puberteta rasuivanje .......................................................................21

Prerani kriticizam..........................................................................................................21Praktina vrednost antropozofije i dananja kriza pedagogije.........................................22


3/23

2

Dananji ovek zanima se mnogim stvarima, koje je nasledio od svojih predaka.Otuda iskrsavaju mnogobrojna pitanja i zahtevi dananjeg vremena. Kakvih sve pitanjanema, koja proviru danas svetom: socijalno, ensko pitanje, pitanje o kolama ivaspitanju, pitanje iz oblasti prava, pitanje o podizanju zdravlja itd. Na razne se nainenastoji na ova pitanja odgovoriti. Veliki je broj ljudi, to daju savete za reavanje ovog ilionog, ili to ele da potpomognu, makar i delimino reavanje tih pitanja.Sve moguenijanse ljudske misli dolaze do svoga izraavanja: radikalizam trai revolucionaran put;uje se glas umerenjaka, koji iz potovanja onoga, to ve postoji, ele da se novo stvaraiz nasleenog laganom evolucijom; a postoji i konzervatizam, to pada u vatreni gnev,im se samo takne u stare ustanove i tradicije. Sem ovih glavnih misli i pogleda javljajuse i sve mogue njihove druge vrste.

Dublje poznavanje ivota kao osnov vaspitanja deteta

Ko je u stanju da dublje zagleda u ivot, nee se moi oteti jednome oseanju:nae doba ima isuvie malo sredstava i naina da zadovolji zahteve, koji se ljudimastavljaju u dunost. Mnogi bi hteli da reformiu ivot, a nemaju ni pojma o njegovimtemeljima. Ko eli da daje savete (a to e se u budunosti sve vie traiti), nee se smetizadovoljiti poznavanjem ivota samo sa njegove povrine, ve e morati da ivot ispitujei u njegovim dubinama.

ivot je kao biljka, koja ne sadri samo ono to oko vidi, nego u svojim dubinamaskriva i svoje budue oblike. Ko vidi pred sobom biljku, tek razlistanu, zna vrlo dobro da

e se uskoro na tome stablu rascvetati cvetovi i roditi plodovi. Dakle, ova biljka sadrive sada u skrivenim dubinama svojim i cvetove i plodove. Moe li neko rei kako e oviorgani izgledati, ako ispituje na biljci samo ono to danas njegovo oko vidi? Samo onaj tomoe, ko se je sa biem biljke upoznao.

I oveji ivot sadri osnove za svoju budunost. A da se neto moe rei o tojbudunosti treba se udubiti, treba uroniti u tajnu ovekove prirode.

Nae dananje drutvo nema za to prave sklonosti. Zadovoljava se samo sa onimto je na povrini, drei da e doi u nesigurno im pokua da zaviri u ono to se otimaspoljanjem posmatranju. Kod biljke je to svakako mnogo jednostavnije. ovek zna da jebiljka svoje plodove esto donosila. A oveji ivot je samo jedared tu, a jo nije bilocvetova, koje e on doneti u budunosti. Pa ipak su oni u svojoj osnovi i u oveku, kao

to su cvetovi u lisnatoj biljci.

Zadatak duhovne nauke

Postoji mogunost da se i o toj budunosti neto kae, ako se ispod povrineovekove prirode prodre do njenoga bia. Razne reformne ideje dananjeg vremena tekonda mogu uroditi zdravim plodom, ako niknu iz dubokog ispitivanja ovejeg ivota. Poceloj njenoj prirodi, zadatak je duhovne nauke, dati praktino shvatanje sveta, koje


4/23

3

obuhvata sutinu ljudskog ivota. Danas se mnogo toga naziva imenom duhovne nauke ,ali ne opravdano. Radi se ba o sutini duhovne nauke i o tom, ta ona po svome biumoe da bude. Ona ne sme biti neka maglovita teorija koja zadovoljava samo pohlepnuradoznalost za saznanjem, a ni sredstvo pojedinim ljudima, koji samo za sebe trae viistepen razvitka. Duhovna nauka mora da bude saradnik najvanijim zadacima dananjegoveanstva, u njegovom pravilnom razvoju i za njegovu sreu.* * Ove se rei ne smejushvatiti: da duhovna nauka eli da se bavi samo pitanjima koja se odnose na ivot. Istina je: ona je u smisludosadanjeg izlaganja pozvana da da temelje za reavanje ovih pitanja. Ali je takoe njen zadatak i da svakom

pojedinom oveku, ma kakav poloaj on zauzimao, bude izvor iz koga e crpeti odgovor na svakodnevna ivotnapitanja. U njemu treba da nae utehu i snagu, kao i pouzdanje u samoga sebe kod svakog svog poduhvata i rada. Onamu moe biti pomo u reavanju i najveih tajni u ivotu, a istovremeno zadovoljavati sve njegove trenutne potrebesvakodnevnog ivota, i one naizgled najneznatnije.

Primajui ovaj zadatak, duhovna nauka je svesna da e doiveti raznovrsnenapade i mnoga sumnjienja. Radikali i umerenjaci, konzervativci i svi drugi na svimpodrujima ivota, morae izneti svoje sumnje. Ali ona nee moi dati pravo nijednoj

partiji, jer su njena shvatanja daleko od svakog partizanstva.Ova shvatanja imaju svoj koren jedino u istom saznanju ivota. Ko upozna ivot,moi e postaviti reavanje zadatka iz samog ivota. Nee postavljati nikakve proizvoljneprograme, jer zna da ni u budunosti nee vladati drugi ivotni zakoni, ve oni kojipostoje i u sadanjosti. Prema tome e duhovno ispitivanje da poklanja svoju panju samoonome to postoji. I ma koliko to bilo jo nesavreno, duhovno ispitivanje nai e u tometo postoji klice budunosti.

Duhovna nauka zna da je u svakom postojanju rastenje i razvoj. Ona ve izsadanjeg klijanja vidi sve dalje metamorfoze. Ona ne pronalazi nikakve programe, veih ita iz onoga to je pred njom. A ono to na taj nain ita je ve u izvesnom smisluprogram, jer ve u sebi nosi klice razvoja.

Ba zato e duhovno-nauno pronicanje u bie oveje morati da na najplodniji inajpraktiniji nain rei najvanija pitanja dananjeg vremena.Onda emo to pokazati na pitanju o vaspitanju. Nisu nam potrebni nikakvi

programi, ve treba upoznati detinju prirodu. U samom njegovom biu ukazae se i samopo sebi, kako treba vaspitati. Ko eli da upozna bie deteta u razvoju, mora poi odposmatranja onoga, to je u ovejoj prirodi skriveno.

Fiziko telo

Ono to nas ui ulno posmatranje, a to materijalistiko shvatanje ivota smatra

jedinom vrednou u ovejem biu, to je za duhovno ispitivanje samo jedan njegov deo,fiziko telo. Ovo fiziko telo stoji pod zakonima fizikog ivota, i sastoji se iz istihestica i sila kao i ostala tzv. mrtva priroda. Zato duhovna nauka kae: ovek ima svojefiziko telo u zajednici sa mineralnim carstvom. I ona oznaava fizikim telom u ovekusamo ono, to sadri estice koje se podvrgavaju istim zakonima meanja, spajanja,oblikovanja i topljenja kao i mineralne estice.


5/23

4

ivotno ili etersko telo

Ali sem ovog fizikog dela, duhovna nauka prepoznaje u oveku i druguprirodu: ivotni ili eterski deo ovejeg bia, etersko telo. Fiziar neka se ne buni na ovuoznaku."Eter" ovde oznaava neto drugo, a ne hipotetiki eter u fizici. Uzmimo ovu resamo za oznaku onoga to elimo opisati.

Pre kratkog vremena ovaj izraz "etersko telo" poeo se smatrati potpunonenaunim. Ali krajem 18. i do polovine 19. veka nije to izgledalo ba "nenauno".Smatralo se: estice (tvari) i sile koje dejstvuju u mineralu ne mogu oblikovati mineralsame iz sebe, ve u njemu mora biti neka posebna sila, kojoj je dato i ime "ivotna sila".Postojalo je miljenje da i u biljci, u ivotinji i ovejem telu deluje takva sila i stvara

ivotne pojave, kao to kod magneta postoji snaga koja privlai. Ovu ideju je kasnijematerijalizam izbrisao. Dolo je novo tvrenje: svako ivo bie izgraeno je na isti nainkao i tzv. neivo; u organizmu nema drugih sila osim onih kakve su i u mineralu; samoone dejstvuju komplikovanije; one izgrauju sloeniju tvorevinu.

U dananje vreme samo najzatucaniji materijalisti ostaju pri negiranju "ivotnesile". Mnogo ima prirodnjaka koji ue: mora se priznati postojanje neega, kao to jeivotna sila ili ivotni princip.

Tako se nova nauka u izvesnom smislu pribliava onome, to duhovna naukanaziva "ivotnim (eterskim) telom". Samo meu njima ipak postoji znatna razlika ushvatanju. Dananja nauka dolazi do priznavanja jedne vrste ivotne snage iz injenicakoje ulima zapaa, pa o njima razmilja. Ali to nije put do pravog ispitivanja, kome tei

duhovna nauka, i iz koga potiu njena saoptenja. Ne moe dovoljno da se naglasi, kolikose u ovoj taki razlikuje duhovna nauka od opte nauke dananjeg vremena. Dananjanauka smatra: temelj svakom znanju je ulno iskustvo a ta nije na tom temelju nemanikakve naune vrednosti. Samo iz ulnih utisaka ona stvara zakljuke i posledice. ta jeizvan toga, jednostavno odrie, tvrdei da stoji van granica ljudskog saznanja. Ovoshvatanje izgleda duhovnom istraivau slino slepcu, koji priznaje samo ono to moeda opipa, a u sva druga prianja ne veruje, drei da je sve to izvan mogunosti saznanja.

Granice saznanja

Duhovna nauka ui da je oveku mogu i dalji razvoj, da e moi razvijanjemnovih organa doi i do saznanja novih svetova. Kao to su u okolini slepog oveka boje isvetlost, samo ih on ne zapaa, jer nema organ vida, tako postoje (po tvrenju duhovnenauke) i drugi svetovi, koje e ljudi opaati samo onda kad razviju za to opaanjepotrebne organe. Slepac ugleda novi svet im je operisan, a ovek upoznaje nove svetovekada razvije via duhovna ula. Da li se slepac moe operisati zavisi od stanja njegovihoiju, a vii organi s kojima se dostiu nadulni svetovi postoje u zametku kod svakogoveka. Svako ih moe razviti, ako ima strpljenja, istrajnosti i energije da iskoristimetode opisane u mojoj knjizi: "Kako se stiu saznanja viih svetova".

Duhovna nauka ne tvrdi da postoje granice saznanja; naprotiv, ona ubeuje: zaoveka postoji mogunost da upozna onoliko svetova, koliko ima razvijenih organa za


6/23

5

opaanje. Ona govori samo o tome kako se mogu proiriti sadanje granice. Tako onaispituje i ivotno ili etersko telo, kao i druge vie delove ( lanove ) oveje prirode, okojima e kasnije biti govora. Duhovna nauka priznaje: sa telesnim ulima moe seistraivati samo fiziko telo, a po zakljucima tog ispitivanja tek nasluivati o postojanjui neega vieg. Ali ona i saoptava kako ovek moe proniknuti u svet, u kome predposmatraem izranjaju vii lanovi ljudske prirode, slino onome, kako se predoperisanim slepcem od roenja pojavljuju predmeti obojeni i osvetljeni. Onima koji surazvili svoje vie organe, etersko ili ivotno telo postalo je predmetom posmatranja, a nesamo predmetom razmiljanja i zakljuivanja.

Ovo etersko ili ivotno telo koje ima ovek, imaju i biljke i ivotinje. Onooblikuje estice fizikog tela, sakuplja snage za rastenje, igra ulogu u oploivanju , kao iu strujanju sokova. Ono je, dakle, graditelj i tvorac oblika fizikog tela, njegov stanovniki arhitekta. Fiziko telo moemo nazvati i otiskom ili izraajem ovog eterskog tela. Uodnosu na svoj oblik i veliinu oba ova tela su priblino, ali nikad i potpuno jednaka. Kod

ivotinja, a naroito kod bilja, znatno se razlikuju etersko i fiziko telo i po obliku i poveliini.

Oseajno ili astralno telo

Trei deo ovejeg bia je tzv. oseajno ili astralno telo. Ono je nosilac bola iradosti, poude i strasti, ljubavi i mrnje itd. Tih pojava nema kod bia koja se sastojesamo iz fizikog i eterskog tela. Obuhvatimo sve ove pojave jednim izrazom: oseanje.Biljka nema oseanja. Iz injenice da mnoge biljke reaguju pokretom na nadraaje poneki

naunici zakljuuju: da i biljke imaju izvestan stepen oseanja. Ko to tvrdi, taj ne zna taje sutina oseanja. Nije stvar u tome, to dotina biljka odgovara na spoljni nadraaj, veda li se taj nadraaj odigrava sa unutranjim doivljavanjem, kao to je radost i bol,nagon i pohlepa i slino. Ko to ne moe da veruje, moe slobodno tvrditi: i plavalakmusova hartija osea neke supstance, jer im ih dodirne odmah zarumeni.* * Kod ovogtumaenja upozoravamo na najvei oprez! Ba u dananje vreme vladaju u tom pogledu velike nejasnoe. Mnogi danasne vide razliku izmeu biljke i oseajnog bia, jer im nije jasno ta je zapravo karakteroseanja . Kad jedno bie (ili

jedna stvar) reaguje na bilo koji nain na uticaj spolja, nije opravdano tvrenje: to bie (ili stvar) taj uticaj i osea. To bise moglo rei samo onda ako taj uticaj u sebi doivljava, ako dakle (u tom biu ili stvari) postoji neka vrsta unutranjegogledanja spoljanjeg nadraaja. Velikim uspesima prirodnih nauka divi se duhovni istraiva, ali sme i da tvrdi da su tiuspesi uneli mnogo nejasnog u vie pojmove. Izvesni biolozi ne znaju ta je oseanje; zato ga pripisuju i bezoseajnim

biima. Ono to na svoj nain podrazumevaju pod oseanjem, mogu slobodno da pripiu i bezoseajnim biima.Sasvim je neto drugo ono to duhovna nauka smatra oseanjem.

Osim oveka, oseajno (astralno) telo ima samo jo i ivotinja. Ono je nosilacoseajnog ivota. Ne treba pasti u zabludu izvesnih teozofskih krugova, koji smatraju dase i etersko i oseajno telo sastoje iz nekih estica, samo to su te estice mnogo sitnije odonih iz kojih je satkano fiziko telo. To bi znailo materijalizovanje viih lanova ovejeprirode. Etersko telo je tvorevina sila; ono se sastoji iz dejstva sila a ne iz estica (tvari);astralno ili oseajno telo je tvorevina slika koje se kreu i sjaje u bojama. * * Trebarazlikovati doivljavanje oseajnog tela u sebi i njegovo opaanje, koje je svojstveno samo kolovanim vidovitimljudima. Ovde se misli na ovo drugo, tj. na ono to se otkriva duhovnom pogledu vidovitih.

Oseajno (astralno) telo ni svojim oblikom ni veliinom se ne podudara safizikim telom. Kod oveka se ono ukazuje u obliku duguljastog jajeta, u kome kao da suuklopljeni fiziko i etersko telo. Ono prevazilazi oba ova tela na svim stranama u oblikusvetlog zraenja.


7/23

6

"Ja"

Na kraju, ovek ima jo i etvrti deo svoga bia, koji ostala zemaljska bianemaju. To je nosilac naega "Ja". Majuna ova re razlikuje se od svih drugih rei.Onome ko je u stanju da o ovoj rei ispravno razmisli otvorie se vrata saznanja ljudskeprirode. Svaku drugu re mogu svi ljudi za odnosnu stvar upotrebiti. "Sto" moe svakonazvati "stolom" , "stolicu" "stolicom". Samo kod "Ja" to nije sluaj. Niko ovu re nemoe upotrebiti kao oznaku nekoga drugoga; svako je u stanju samo sebe nazvati sa "Ja".Jedno izgovoreno "Ja", to iz tuih usta dopre do moga uha, nikad ne moe oznaavatimene. A kad ovek oznaava sebe sa "Ja" onda mora u sebi samoga sebe osetiti, i sebesamog tom reju nazvati.

Bie, koje moe sebe nazvati sa "Ja" ili svesno sebi tu re rei, svet je za sebe.Religije koje poivaju na duhovnoj nauci oduvek su to oseale. Zato su one rekle: sa "Ja"govori Bog unutranjosti naoj, dok se niim biima javlja u pojavama spoljanjeg sveta.Nosilac ove opisane sposobnosti je "telo Ja", etvrti lan ovejeg bia. * *Neka nas ne buniovaj izraz "Ja telo". Razumljivo je da se time ne izraava neto to je materijalno. Duhovna nauka ne moe drugaije,nego da se izraava reima obinog govora. A poto se nae rei upotrebljavaju za materijalne pojmove, moraju se uduhovnoj nauci prevesti na duhovni smisao.

Ovo "telo Ja" nosilac je vie oveje due. Po njemu je ovek postao kruna svihzemaljskih stvorova. Ali "Ja" kod dananjeg oveka nije ni u kom sluaju jednostavnobie. Njegova se priroda moe upoznati jedino kad se uporede ljudi na razliitimstepenima svog razvoja. Pogledajmo neprosveenog divljaka i prosenog Evropljanina, auporedimo opet ovog sa visokim idealistom. Svaki od njih ima sposobnost da sebi

kae:"Ja". "Telo Ja" postoji u svakome. Ali neprosveeni divljak podlee sa svojim "Ja"strastima, nagonima i pohlepama, skoro kao ivotinja, dok razvijen ovek kae svojimsklonostima i pohotama: "Za ovima mogu ii ali ove druge u zauzdati i neu im sepredati". Idealist je ovim prvobitnim sklonostima i strastima dodao i neke vie. Sve jeovo dolo odatle, to je "Ja" imalo udela u stvaranju ostalih delova ovejeg bia. Ba utome i jeste zadatak njegov: da ostale delove oplemenjuje i prosvetljava.

Tako su se kod ovog oveka (idealiste), koji se izdigao iznad poloaja u koji su gapostavile spoljanje sile, uticajem njegovog "Ja" izmenili nii delovi (lanovi) njegovogbia.

U onom stanju, gde se ovek tek izdie nad ivotinjom, gde njegovo "Ja" istomzasine, jo je on sa niim lanovima svog bia slian ivotinji.

Kako deluje "Ja" na ovekove nie lanove

Njegovo etersko ili ivotno telo nosilac je ivotnih stvaralakih snaga: rastenja iploenja. Njegovo oseajno (astralno) telo izraava samo one nagone, poude i strasti,koje budi spoljanja priroda. Kroz sledee ivote i utelovljenja od ovog prvog razvojnogstepena, dolazi ovek do vieg i savrenijeg razvoja, jedino na taj nain, to njegovo "Ja"prerauje ostale lanove njegovog bia. Tako postaje oseajno telo nosilac svepreienijih oseaja zadovoljstva i bola, sve nenijih elja i strasti. A preobraava se i


8/23

7

etersko ili ivotno telo. Ono postaje nosiocem navika, temperamenta i pamenja. ovekije "Ja" jo nije delovalo na njegovo ivotno telo, nema nikakva seanja na doivljajekoje je sam stvorio. On ivi samo onim ivotom koji je sama priroda usadila u njega.

Ceo kulturni razvoj oveanstva sastoji se u ovoj preradi koju "Ja" izvodi napotinjenim delovima (lanovima). Ta prerada dosee sve do fizikog tela. Pod uticajemnaeg "Ja" menja se fizionomija, izrazi i kretnje ukratko, ceo izgled fizikog tela.

Moe se pratiti kako razliita sredstva kulture i obrazovanja razliito deluju napojedine delove ovejeg bia. Obini kulturni faktori imaju uticaj na oseajno (astralno)telo, oni mu donose druge vrste radosti i alosti, nagone itd., koje nije poznavao odiskona. Uronjavanje u umetnika dela deluje na etersko telo. Umetnost daje ovekupojam o neem viem i plemenitijem od onoga to mu prua ulna okolina, a topreobraava njegovo etersko telo. Mono sredstvo za preiavanje i oplemenjivanjeeterskog tela je religija. Impulsi religije imaju, prema tome, veliajnu misiju u razvojuoveanstva.

Ono to se zove savest nije nita drugo ve plod rada naeg "Ja" na ivotnom telukroz itav niz inkarnacija. Kad neko uvia da ovo ili ono ne treba da ini, kad ovouvianje toliko ojaa da se prenese sve do eterskog tela, tad se budi savest.

Duhovno "Ja"

Ono to "Ja" prerauje u niim delovima naeg bia, moe biti zajednika radnjacelom ljudskom rodu, a moe da bude i sasvim individualna radnja jednog pojedinanog"Ja" na sebi samom. U prvom sluaju na preobraaju ovejem uestvuje donekle ceo

ljudski rod, u drugom pojedinca preobraava njegovo sopstveno "Ja". A kad "Ja" tolikoojaa da samo svojom vlastitom snagom preradi oseajno (astralno) telo, onda ovakopreraeno telo nazivamo "duhovnim Ja" * * Geistselbst (kod naroda na istoku to seoznaava reju "Manas").

Ovaj preobraaj poiva na naroitom uenju (kolovanju), na vrednom duevnomuronjavanju i oploavanju svoje unutranjosti sa viim idejama i nazorima.

ivotni duh

Ali nae "Ja" ne zastaje samo kod preobraavanja astralnog tela. Iz izvora svoje

prasnage ono nastavlja svoj rad. On moe da kae: "Mnogo toga sam nauio". Ali udaleko manjoj meri e moi da govori o promeni svog karaktera, temperamenta,pamenja itd. Uenje pogaa astralno, a ostale promene pogaaju etersko ili ivotno telo.Nije nezgodno uporeenje, ako ivotne promene u astralnome sravnimo sa hodomskazaljke,to pokazuje na satu minute, a promene u eterskome sa skazaljkom, topokazuje asove.

Kad ovek stupi u vie ili takozvano tajno kolovanje, onda se u prvom redu radio tome, da preduzme ovu drugu akciju svoga "Ja", koja se odnosi na etersko telo. Totreba da ini ba iz vlastite snage svoga "Ja". On mora potpuno svesno i individualnoraditi na preobraaju svojih navika, svog temperamenta, karaktera i pamenja. Ukolikoon na ovaj nain prerauje svoje ivotno (etersko) telo utoliko se ono sve vie


9/23

8

preobraava u "ivotni duh" * * Lebensgeist , kako ga zove duhovna nauka. (Istoni narodito zovu "Budhi").

Duhovni ovek

Jo na viem stupnju razvoja stiu se snage, kojima se moe delovati i na samofiziko telo (npr. Moe se menjati krvna cirkulacija, puls). Ono to se na ovaj nain ufizikome preobrazi, zove se u duhovnoj nauci "duhovnim ovekom" * * Geistmensch(istonjaki "Atman").

Oseajna dua; Dua razuma i Dua svesti

Oni preobraaji, koje je ovek izvrio na svome astralnom, eterskom i fizikomtelu u zajednici sa celim ljudskim rodom, ili sa jednim njegovim delom, npr. narodom,plemenom ili porodicom, imaju u duhovnoj nauci posebne nazive: preobraeno astralnotelo naziva se "oseajnom duom", preobraeno etersko telo "duom razuma", apreobraeno fiziko telo "duom svesti''. Ali, ne treba zamiljati da ovi preobraajimoraju sledovati jedan za drugim. Oni se zbivaju na svim trima delovima ovejeg biaistovremeno, tj. od onog asa, im zablista nae "Ja". tavie, ovek ne moe ni da zapazibilo kakvu promenu, dok se nije razvio bar jedan deo njegove "due svesti".

Iz ovoga to smo do sad naveli vidi se da se ovekovo bie sastoji iz etirielementarna lana: tela "fizikog", "eterskog", "astralnog" i "Ja".

"Dua oseanja", "dua razuma" i "dua svesti" a takoe i vii delovi ljudskeprirode: "duhovno Ja", "ivotni duh" i "duhovni ovek" jesu produkti ovih etirijuelementarnih lanova. Dakle samo ova etiri lana mogu se smatrati za nosioceovekovih osobina.

Vaspita i ovekovo bie

Vaspita obrauje ova etiri lana ovekovog ustrojstva. Ko eli da radi naispravan nain mora da dobro upozna njihovu prirodu. Ne treba misliti da se ova etiridela razvijaju uporedo i istovremeno. Oni nisu u pojedinom asu ljudskog ivota, npr. uasu roenja, svi podjednako razvijeni. Naprotiv! Njihov razvoj se zbiva u razliito dobaivota na potpuno drugaiji nain.

U poznavanju ovih razvojnih zakona ljudske prirode prava je osnova vaspitanja inastave.

Raanje fizikog tela

Pre fizikog roenja budui ovek je sa svih strana obavijen tuim fizikim telom.On nema samostalan dodir sa spoljanjim fizikim svetom. Majino fiziko telo njegova


10/23

9

je okolina. Samo majino telo ima na njega svoj uticaj. Fiziko roenje sastoji se ba utome da se ovek reava fizikog majinog ovoja i da tim asom okolina fizikog svetapoinje na njega neposredno da deluje.

Njegova se ula otvaraju spoljanjem svetu. On od sada vri uticaj na buduegoveka, to ga je pre vrilo fiziko majino telo.

Prema duhovnom shvatanju sveta koje zastupaju duhovni istraivai, fiziko teloje roeno, ali jo nije roeno etersko ili ivotno telo. Kao to je ovek do asa svogroenja obavijen ovojem majinog tela, isto tako je do vremena menjanja zuba, dakleotprilike do sedme godine, obavijen eterskim i astralnim ovojem. Za vreme menjanjazuba eterski ovoj naputa etersko telo. Ostaje jo astralni ovoj. On se zadrava sve dok nenastupi polno sazrevanje. * * Ovo do sada reeno ne razume sasvim onaj ko ini zamerke da dete ima

pamenje itd. i pre menjanja zuba, kao i da pre puberteta pokazuje osobine koje su vezane za astralno telo. Treba imatina umu da jo od samog poetka postoji i etersko i astralno telo, samo su oba zavijena u ovoju. Upravo taj ovoj uvardaje mogunosti npr. eterskom telu, da pre menjanja zuba posebno jasno razvija svojstva pamenja.

Ali i detinji plod ima fizike oi zatiene ovojem majinog tela. I kao to ne treba spoljanje sunevo svetlo

da deluje na oi embriona i da ih razvija, tako se ni spoljanjim uticajem ne sme delovati na vaspitanje deijegpamenja pre menjanja zuba. tavie, primetiemo da se u ovo vreme pamenje razvija samo od sebe, ako mu se dajehrana, iako se na njegov razvoj spoljanjim sredstvima ne deluje. Slino je i sa osobinama astralnog tela pre puberteta.I njima treba davati hranu, a nikad ne gubiti iz vida da i astralno telo lei sve do polnog sazrevanja u svom ovoju uvaru. Sasvim je neto drugo, kad se negovanje razvojnih klica koje se nalaze u astralnom telu preduzimapre

puberteta, nego kad se samostalno i od svog ovoja uvara osloboeno telo izloiposle puberteta onome u spoljnomsvetu, to astralno telo moe samo, bez svog ovoja da obradi. Ova razlika je suptilna, ali ako se na nju ne pazi, ne moe

se razumeti ni sutina vaspitanja. U to vreme oslobaa se i astralno telo sa svih strana od svogovoja, kao to se fiziko telo oslobaa kod fizikog poroaja, a etersko kod menjanjazuba.

Znai, duhovna nauka mora da posmatra kod oveka tri roenja. Izvesni uticajikoji deluju na etersko telo, ne mogu pre promene zuba do njega dosei, kao to ne moeni svetlost ni vazduh iz spoljanjeg fizikog sveta dosei do detinjeg tela u majinojutrobi.

Raanje eterskog tela

Pre menjanja zuba u izgraivanju ovejeg organizma ne uestvuje samoosloboeno ivotno telo. Kao to u majinoj utrobi detinje fiziko telo prima i drugesnage, koje nisu njegove i na taj nain polako razvija svoje sopstvene u ovoju-uvaru,tako biva i sa snagama rastenja do menjanja zuba. Za to vreme etersko telo razvija svoje

sopstvene snage, pri emu mu pomau nasleene, strane sile.Za vreme oslobaanja eterskog tela, fiziko je ve samostalno. Etersko telo usvom oslobaanju izgrauje ono, to fizikom telu ima jo da da. Poslednje to fizikotelo od jo neosloboenog eterskog tela prima su zubi, koji zamenjuju nasleene izprethodnog stanja. Zubi su najtvre tvorevine fizikog tela, a poslednji se razvijaju uovom razvojnom periodu.


11/23

10

Raanje astralnog tela

Od ovog asa rastenje je delo samo sopstvenog ivotnog (eterskog) tela (ne utiuvie strane sile). Samo to etersko telo ostaje i dalje pod uticajem obavijenog astralnogtela. Onoga asa kad se i astralno telo oslobodi, etersko telo zavrava novi periodvremena. Taj se zavretak manifestuje u polnoj zrelosti. Organi za oploavanje postajuslobodni; osloboeno astralno telo vie ne deluje prema unutra, ve, poto je bez ovoja,istupa neposredno prema spoljanjem svetu. Kao to se na jo neroeno dete ne smedozvoliti uticaj iz spoljanjeg fizikog sveta, ne treba dozvoliti ni da pre menjanja zubana njegovo etersko telo deluju one sile, koje bi bile analogne uticajima fizike okolinedok je dete u fizikom telu svoje majke. Takoe i u astralnom telu odgovarajui uticajitreba da ponu da se odigravaju od poetka puberteta.

Prilagoavanje vaspitanja detinjem dobu

Prava vetina vaspitanja ne sme poivati na optim savetima o harmoninomobrazovanju svih sila i vaspitnih osnova i tome slino, ve na pravilnom upoznavanjuovejeg bia. Ne sme se tvrditi da su ovi saveti netani, ali s njima se isto toliko malomoe uiniti, kao neko sa mainom ko misli da sve njene delove treba staviti uharmonino kretanje. Ne onaj, koji se bude drao samo optih principa, nego onaj, kojibude doista poznavao mainu do u njene pojedinosti, moi e njome dobro upravljati.Tako je isto i sa vaspitanjem. I tu je potrebno poznavanje svih lanova ljudskog bia injihovog razvoja do u pojedinosti...

Treba znati na koji deo ovejeg bia valja u izvesnom razdoblju delovati i na kojise nain to struno izvodi. Nema sumnje da e prava i realistika umetnost u vaspitanju, okojoj je ovde re, vrlo sporo prodirati. Razlog lei u nainu posmatranja dananjegvremena, koje e jo dugo u injenicama duhovnog sveta videti slike lude fantastike, doke joj dananji opti i potpuno nestvarni saveti za vaspitanje izgledati kao rezultatrealistikog miljenja. Ali bez ikakvog ustezanja ovde se mora izjaviti: ono to danasmnogi smatraju tvorevinom fantazije, u budunosti e se samo po sebi razumevati.

Vaspitanje do menjanja zuba

Sa fizikim roenjem fiziko oveje telo se izlae fizikoj okolini spoljanjegsveta, dok je pre toga bilo okrueno zatitnim majinim ovojem. Ono to su do sad zanjega inile snage i sokovi majinog ovoja, od sada e morati da nastave snage i elementispoljanjeg fizikog sveta. Do menjanja zuba (u sedmoj godini) oveje telo treba dazavri zadatak, koji je bitno razliit od zadataka svih ostalih ivotnih perioda. U to vrememoraju fiziki organi dobiti izvesne oblike; njihova struktura mora primiti odreenesmernice i tendencije. Rastenje koje dalje sleduje bazira samo na oblicima koji su ve doovog vremena stvoreni. Ako su se stvorili ispravni oblici, ovi ispravni oblici rastu i dalje;stvorie li se nakazni oblici, i oni nastavljaju dalje svoje rastenje. ta je vaspita propustioda izvede do sedme godine, kasnije se vie ne popravi. Kao to je priroda stvorila za


12/23

11

fiziko oveje telo pre roenja ispravnu okolinu, mora i vaspita da se pobrine posleroenja za ispravnu fiziku okolinu. Samo ova ispravna fizika okolina osiguravadetinjim fizikim organima ispravne oblike.

Podraavanje i primer

Postoje dve arobne rei, koje oznauju deiji odnos prema okolini. To su:podraavanje (oponaanje) iprimer. Grki filozof Aristotel nazvao je oveka ivotinjom,koja meu svima ivotinjama najvie oponaa. Ova izreka ni za jedno drugo ivotnodoba vie ne vai, koliko vai za deije doba do menjanja zuba. Ono to se zbiva ufizikoj okolini dete podraava, a u tom oponaanju ba se i utvruju njegovi fizikiorgani u oblike, koji od sada ostaju stalni. Fiziku okolinu treba shvatiti po mogustvu u

najirem smislu. Njoj ne pripada samo ono to se materijalno oko deteta zbiva, ve sveto se odigrava u njegovoj okolini, to njegova ula zapaaju, to iz fizikog prostoramoe delovati na njegove duhovne snage. Tu spadaju i sva moralna i nemoralna dela,pametne radnje i budalatine koje dete zapaa.

Moralno savetovanje i razumna pouavanja u gore navedenom smislu ne delujuna dete, nego deluje ono to odrasli u njegovoj okolini ine, a dete to gleda. Pouavanjane utiu tako da stvaraju oblike fizikog tela, nego deluju na etersko telo, a ono je, kaoto smo rekli, do sedme godine okrueno eterskim ovojem-uvarem, kao to je i fizikotelo do roenja zatieno fizikim majinim ovojem. Predstave, navike, seanja itd. kojese razvijaju pre sedme godine, treba sa se razviju na slian nain same od sebe, kao to serazvijaju u majinom telu detinje oi i ui, bez delovanja spoljanje svetlosti...

Bez sumnje je ispravno ono to moemo itati u "Levani" ili "Nauci o vaspitanju"ana Pola: da je jedan svetski putnik vie nauio u svojim prvim godinama od dojkinje,nego na svim svojim svetskim putevima ukupno. Ali dete to ne ui pouavanjem, negopodraavanjem. Njegovi fiziki organi dobijaju svoje oblike uticajem fizike okoline.Zdravo gledanje se stvara ako su oko deteta ispravne boje i ispravni odnosi svetla. A umozgu i krvnoj cirkulaciji stvaraju se fiziki uslovi za zdravi moralni smisao, ako detegleda oko sebe ono to je moralno. Ako dete pre svoje sedme godine gleda samobudalatine, poprimie njegov mozak takve oblike, koji e u kasnijem ivotu biti pogodniza sve ludosti. Kao to e ojaati miii na ruci ako rade za njih pogodne poslove, tako ese mozak i drugi organi fizikog tela razvijati pravilno, ako spolja dobijaju praveimpulse.

Vaspitanje fantazije i deije igrake

Najbolje e jedan primer pokazati ta se sa ovim misli: detetu moemo napravitilutku od marame koju emo tako presaviti, da od dva rogljia napravimo noge, od drugadva ruke, iz jednog vora glavu, i na njoj ugljenom ili mastilom nacrtamo oi, nos i usta.A moemo kupiti i tzv. "lepu" lutku, sa pravom kosom i obojenim licem. Nije potrebnospominjati da je ona prva lutka, razumljivo, ipak runa, i da moe kvariti estetski smisao.Ali glavni vaspitni problem je neto sasvim drugo. Kad dete posmatra ovako presavijenumaramu, ono e iz svoje fantazije morati da nadopuni sve ono to je potrebno da lutka


13/23

12

izgleda kao ovek. Taj rad fantazije deluje tako da stvara oblike mozga. I kao to semiii ruke razvijaju podesnim radom, tako se razvija i deiji mozak. Dobije li dete tzv."lepu lutku", mozak nema ta da radi. Umesto da se razvija, on krljavi. Kad bi ljudimogli, kao to mogu duhovni ispitivai, da zagledaju u mozak da bi videli kako seizgrauju njegovi oblici, oni bi svojoj deci zacelo pruili samo takve igrake, koje moguda ivo utiu na stvaralake snage mozga. Sve igrake, koje se sastoje samo iz mrtvihmatematikih oblika, osuuju i umrtvljuju deije stvaralake snage. Na ispravan naindeluje samo ono to budi predstavu o ivome. U nae materijalistiko vreme malo se vididobrih igraaka. Kako je dobra igraka npr. koja predstavlja dva kovaa, koji sede napominoj daici, licem u lice i udaraju batom na isti nakovanj! Vrlo su dobre i knjige saslikama, koje se mogu koncem povlaiti tako, da dete i mrtvu sliku moe kroz fantazijuoiveti i zapaati neke radnje. Sve to stvara unutranju ivahnost u organima iz koje seizgrauje njihov ispravan oblik.

Ove se stvari mogu ovde samo spomenuti, a duhovna nauka e imati zadatak da

ono to treba izradi do najmanjih pojedinosti. A ona to i moe, jer ona nije pustaapstrakcija, ve zbir injenica punih ivota koje daju smernice pravom vaspitanju.

Vaspitanje temperamenta i instinkata

Da navedemo jo nekoliko primera! Drukije treba, u smislu duhovne nauke,podesiti okolinu za jedno tzv. nervozno, uzbudljivo dete, a drukije za letargino, suviemirno.

O svemu treba voditi rauna, npr. i o bojama sobe, kao i drugih predmeta koji su

oko deteta, pa sve do boja odee koje detetu oblaimo. Ako se nema u vidu ono na taupozorava duhovna nauka, poi e se i ovde pogrenim putem, jer materijalistikoshvatanje uglavnom vodi na stranputicu. Dete koje se lako uzbuuje mora da se okruicrvenom ili crveno-utom bojom, a i odelo treba da bude takvo; dok ono suvie mirnodete bojom plavom, ili plavo-zelenom. Naime, radi se o tome da se ba suprotna boja udetinjoj unutranjosti razvija. To je npr. kod crvenoga zelena, a kod plavoganarandasto-uta. U ovo se moemo lako uveriti, ako neko vreme najpre gledamo jednuobojenu povrinu, a zatim brzo bacimo pogled na drugu belu povrinu. Deji fizikiorgani stvarae suprotnu boju, koja e stvoriti detetu ba njemu potrebne organskestrukture. Ako uzbudljivo dete ima oko sebe crvenu boju, stvarae se u njegovojunutranjosti oprena zelena boja. A stvaranje zelene boje donee detetu mir.

Za ovo ivotno doba od posebne je vanosti imati u vidu da samo fiziko telostvara merilo za sve to je njemu potrebno. Ono to ini oitovanjem svojih pouda.Uglavnom se moe rei da fiziko telo tei za onim to mu prija. I dogod se vaspitanjeodnosi uglavnom samo na fiziko telo, treba intimno posmatrati za im idu zdravizahtevi, elje i radosti. Radost i veselje su merilo da se fiziki organski oblicinajpravilnije izmame.

Teak greh se ini ako se ne daju detetu putevi do zdrave fizike okoline.Naroito kad su u pitanju instinkti hranjenja. Ako dete mnogim stvarima presitimo, onoe svoje zdrave instinkte za jelom potpuno izgubiti, dok e, ako mu dajemo pravu hranu,ono te instinkte zadrati u toj meri, da e i au vode i sve ono traiti, to mu podizvesnim prilikama upravo treba, a sve ono odbiti, to moe da mu nakodi. Duhovna


14/23

13

nauka e, kad bude pozvana na izgradnju umetnosti vaspitanja, umeti da do detaljanavede sve to se odnosi na deju hranu i uitak. Ona je realnost za ivot, a ne pustateorija, kakvom jo uvek izgleda nekim zabludelim teozofima.

Uticaji iz okoline: imitiranje i ritam

Meu snage koje formiraju fizike organe spada, dakle, i veselje, koje se budi udetetu iz okoline. Vaspitaevo vedro lice i pre svega ista, neizvetaena ljubav, ljubavto toplo struji kroz fiziku okolinu, budi u punom smislu rei i oblike fizikih organa.

Kad dete podraava zdrave uzore u atmosferi takve ljubavi, onda je ono u svompravom elementu. Treba, dakle, strogo paziti da se oko deteta nita ne dogaa, to ono nebi smelo da imitira. Ne sme se nita initi, o emu bi se detetu moralo rei: ti ovo ne sme

raditi... Da dete voli da podraava, najlake je uveriti se kad se posmatra kako znakoveslova pie mnogo pre nego to ih razume. A to je i dobro, da dete ranije pie znakovepisma, a kasnije ui razumevati njihov smisao, jer imitiranje pripada razvojnom periodufizikog tela, a smisao eterskom telu. Na etersko telo treba vriti uticaj tek posle promenezuba, tj. kad je spoljanji eterski ovoj sa njega spao. Naroito svako uenje jezika, usmislu podraavanja, treba u ovim godinama da pone. Dete sluanjem najbolje nauisvaki jezik. Pravila i sva vetaka pouavanja ne donose nikakva dobra ni koristi.

U ranijim deijim godinama posebno vano vaspitno sredstvo su deije pesmice,iji lepi ritam deluje na ula. Manje treba polagati vrednost na rei, a vie na lepi zvuk.to se vie time osveava oko i uvo, tim je bolje. Ne sme se potcenjivati ni igra uzmuziki ritam, jer ona ima veliku snagu za stvaranje organa.

Vaspitanje od promene zuba do puberteta

Sa menjanjem zuba etersko telo odbacuje svoj zatitni ovoj i sad poinje vreme ukome se moe i spolja vaspitno uticati na etersko telo. Treba stvoriti jasnu sliku ta svemoe spolja delovati na njega. Preobraaj i rast eterskog tela znai preobraavanje,odnosno razvijanje sklonosti, navika, savesti, karaktera, pamenja, temperamenta. Naetersko telo valja uticati pomou slika, primera i ispravnim voenjem fantazije. Kao todo sedme godine detetu treba da se daje fiziki primer, koji ono sledi, isto tako treba uokolinu deteta koje se razvija izmeu menjanja zuba i puberteta, da se stavi sve ono to

e po svom unutranjem smislu i vrednosti dati detetu pravac. Sad je na redu ono to jepuno smisla, to deluje slikovitou i uporeenjem.

Autoritet i praenje

Etersko telo razvija svoju snagu kada se sreenoj fantaziji prui oslonac i smerputem odgonetanja ivih i duhom inspirisanih slika i poreenja. Apstraktni pojmovi nedeluju ispravno na razvoj eterskog tela, ve ono to je vidljivo, ali ne ulno, nego duhomvidljivo. Ovakva duhovna oiglednost je pravo sredstvo vaspitanja u ovim godinama.


15/23

14

Zato treba, pre svega, nastojati da dete u ovim godinama dobije u svojim vaspitaimatakve linosti, koje e, u smislu gornje oiglednosti, moi da mu probude intelektualne imoralne snage. Ono to su u prvim dejim godinama za vaspitanje one dve arobne rei"podraavanje" i "primer", to su za ovo doba:"praenje" i "autoritet". Autoritet mora dabudeprirodan, a ne prisilan. Po njemu e, neposrednim duhovnim posmatranjem, mladiovek formirati svoju savest, sklonosti i navike; temperament e dobiti pravac. Od takvogautoriteta e primiti i nain gledanja na svet.

Naroito vae za ovo deije doba pesnikove rei: "Neka svako sebi bira svogjunaka, za ijim e stopama ii na Olimp". Potovanje i divljenje su snage, kroz koje sena ispravan nain razvija etersko telo. Onaj kome nije bilo mogue da u ovo vremenekoga posmatra sa neogranienim potovanjem, imae to da okaje u celom kasnijemivotu. Gde ovog potovanja nema, tu zakrljavaju ivotne sile eterskog tela. Zamislimoda je uinjen ovakav uticaj na duu: deaku od osam godina priano je o nekoj osobi,vrednoj divljenja. Sve to dete o toj osobi slua uliva mu neki sveti strah. Dolazi dan kada

e dete to lice prvi put videti. Sa drhtanjem i strahopotovanjem prilazi dete do vrata kojaskrivaju njegovo oboavano lice, koje e ono sada ugledati. Divni oseaji koje ovajdoivljaj stvara ostaju u trajnom pamenju kroz ceo njegov ivot.

Zaista se srenim moe smatrati onaj ko, ne samo u sveanim momentima ivota,ve neprestano moe da gleda u svojim uiteljima i vaspitaima istinske autoritete.

Pored svih ivih autoriteta u okolini deteta, koji su ovaploenje moralne iintelektualne snage, potrebni su i autoriteti o kojima e mladi ovek saznati iz istorije ipria o primernim ljudima i enama. Ovi autoriteti, a ne apstraktna moralna pravila,moraju kod mladih da probude savest i duhovni pravac, jer apstraktno-moralnaprouavanja tek onda imaju svoje pravo dejstvo, kad se astralno telo oslobodi ovoja, a tobiva tek s vremenom puberteta. Zato naroito nastava iz istorije mora da ima takav

pravac, koji je odreen gornjim gleditem.

Slike, simboli i poreenja

Pre promene zuba, prie i bajke koje se detetu priaju donee same od seberadosti, osveavanja i veselja. Posle tog vremena treba da se, pored gradiva za prianje,iznose i slike iz ivota, koje e u dejoj dui probuditi elju za sledovanjem. Nemojmoispustiti iz vida da se rave navike mogu otkloniti pomou odvratnih slika, koje se na tenavike odnose. Malo pomau opomene i upozorenja na rave navike i sklonosti; ali ako

se udesi, da slika o nevaljalom oveku iz ivota dejstvuje na mladu fantaziju i upozori dokakvog zla vodi njegova opaina, moi e se vrlo mnogo uiniti da se deije zle sklonostipotpuno iskorene. Ali uvek treba vrsto imati na umu da apstraktne predstave nemajudejstvo na razvoj eterskog tela, ve slike pune ivota, koje su detetu stavljene predduhovne oi.

I ovo se mora izvoditi sa najveom taktinou, da se ne bi prelo u suprotnost.Kod prianja sve zavisi na koji se nain pria. Usmeno prianje se ne moe nikad

nadomestiti lektirom.Ovo duhovno gledanje (takorei: slikovita oiglednost) jo je s jednog drugog

gledita vana za vreme izmeu menjanja zuba i puberteta. Potrebno je da mladi u sebeprima tajne prirode i ivotne zakone ne u pojmovima hladnog razuma, ve u simbolima.


16/23

15

Dui valja pruiti duhovne sadrine u poreenjima, tako da ona zakonitosti ivota iz tihporeenja vie nasluti i oseti nego shvati u misaonim pojmovima. Reenica "sve prolaznosamo je poreenje" treba da postane vaspitau deteta tih godina upravo osnovna misaovodilja. Od neizmerne je vanosti da dete prima tumaenje o tajnama ivota uuporeenjima, pre nego to mu se u dui jave u obliku prirodnih zakona. Jednimprimerom da to razjasnimo! Uzmimo da hoemo da govorimo detetu o besmrtnosti due injenom odlasku iz tela. To treba da se izvede na taj nain da se uporedi odlazak due iztela sa izlaskom leptirovim iz aure. Kao to se leptir izdie iz svoje aure, tako se izdiei dua po smrti iz svoje telesne ljuske. Niko nee u misaonim pojmovima pravilnoshvatiti o emu se radi, ako to nije ranije primio u nekoj takvoj slici. Tim se poreenjemne govori samo razumu, ve oseanju i itavoj dui. Mladi, koji je to preiveo, sa sasvimdrugim raspoloenjem prilazi ovom predmetu, kad mu se kasnije pone tumaitipojmovima razuma. tavie, ravo je za svakoga ko nije najpre sa oseajem pristupiozagonetkama ivota.Upravo je nuno da vaspita ima poreenja za svaki zakon u prirodi i

svaku tajnu u svetu.

Vrednost duhovno-naunog naina gledanja na svet zavaspitanje

Iz ovoga se moe izvanredno dobro videti kako duhovna nauka treba plodonosnoda deluje na praktini ivot. Ako neko hoe da stvori poreenja iz materijalistikognaina miljenja i prui ih omladini, malo e imati uspeha. On e morati ta poreenja dasam izmudruje samo hladnim razumom. Takva poreenja, u koja je sam sebe silom

sapeo, nee moi da deluju ubedljivo. A kad se nekom govori u ivim i istinskim slikama,deluje ne samo ono to se govori i pokazuje, ve od onoga koji pria struji neko nenoduhovno strujanje onome kome se pria. Onaj koji pria mora sam verovati i imati toplioseaj za svoja poreenja, inae nee na uenika ostaviti nikakav utisak. Da do pravoguspeha doe, treba sam doista da veruje u istinitost svojih rei. To moe samo onaj kose prome duhovno-naunim nainom gledanja, iz koga treba da budu i poreenja roena.Pravi duhovni istraiva ne treba da se mui dok shvati gornje poreenje, jer je ono zanjega iva istina.

Njemu je zaista izlazak leptira iz aure isti dogaaj, kao to je izlazak due iztela. Samo je slika uzeta iz nieg zbivanja u prirodi, koje se ponavlja na viem stupnju i usavrenijem obliku, kad izlazi dua iz tela. Duhovni ispitiva u to veruje ivom snagom, a

njegova vera struji tajanstvenom strujom do sluaoca i stvara uverenje. Neposredno sepreliva ivot od vaspitaa na dete i od deteta na vaspitaa. Ali taj ivot trai da vaspitacrpi iz punog izvora duhovne nauke, da njegova re i sve to od njega dolazi sadri oseaji toplinu, obojene pravim duhovno-naunim shvatanjem. Time se otvara velianstvenividik na celokupno vaspitanje. Ako se vaspitanje jednom oplodi ivim semenkamaduhovne nauke, donee obilne plodove za ivot, jer duhovna nauka potie iz vrela ivota.Prestae tapkanje i traenje, koje se danas opaa na svakom koraku. Svako vaspitanje,svaka pedagogija je tura i mrtva, ako ne dobija iz ovog korena uvek svee sokove.Duhovna nauka ima za sve tajne sveta podesna uporeenja. To su slike koje ne izmiljasam ovek, nego su ih stvaralake sile sveta uzele za osnovu i svog stvaranja. Zatoduhovna nauka mora da bude iva osnova za svaku umetnost u vaspitanju.


17/23

16

Razvoj pamenja

Duevna snaga na koju se u ovo vreme deijeg razvoja mora obraati najveapanja je pamenje. Razvijanje pamenja je vezano za razvojne promene eterskog tela. Apoto je etersko telo za vreme od promene zuba do puberteta postalo slobodno, doao jepravi as kad se moe i kad treba spolja svesno uticati na razvijanje pamenja. Ono ezauvek ostati tim slabije, ukoliko se za ovo vreme propusti da se uini ta treba. Ono tose sad zanemari, nee se moi kasnije nadoknaditi. Apstraktno materijalistiko gledanjena svet moe u tom pravcu da poini mnoge greke. Materijalistiko vaspitanje lakozapada u predrasudu, da ne valja uiti stvari samo napamet. Taj nain vaspitanja katkad

se neumorno i svom snagom bori protiv pukog treniranja pamenja i upotrebienajsuptilnije metode, samo da dete nita ne zapamti od onog to nepoima.A ta je zapravo to poimanje? Materijalistiko miljenje lako pada u ubeenje i

zabludu da nema druge mogunosti za prodiranje u stvari osim razumnog poimanja, kaoda druge duevne snage za saznanje stvari nisu bar isto toliko potrebne kao i razum. Nijesamo slikovito reeno kad se kae: na isti nain se moe neto razumeti oseajem,uvstvom, srcem, kao to se razumeva i razumom. Pojmovi su samojedno od sredstavaza razumevanje stvari ovoga sveta. Samo materijalistikom shvatanju i razumevanju oniizgledaju kaojedino. Ima dodue mnogo ljudi, koji sebe ne smatraju materijalistima, aipak dre da je razumno poimanje jedini nain razumevanja. Ovi ljudi moda ak sebe iubrajaju meu pripadnike nekog idealistikog, moda ak i spiritualnog shvatanja sveta,

ali se u svojoj dui odnose prema tom shvatanju sveta na materijalistiki nain, jer razumje instrument due za poimanje materijalnoga. Za bolje razumevanje neka nam ponovoposlui jedno mesto iz odline "Knjige o vaspitanju" ana Pola. Ovo delo skrivadragocene poglede na vaspitanje i zasluuje da se o njemu mnogo vie vodi rauna negoto se to ini. Za vaspitaa je ono vanije od mnogih spisa iz te oblasti, koji se danasneobino cene.

an Pol o uenju bez razumevanja

Evo tog mesta: Ne bojte se kad kod dece primetite nerazumevanje, pa makar i

itavih reenica; izraz vaeg lica, akcenat vaih rei, kao i puna slutnje detinja elja zarazumevanjem i ve je upola razumevanje sinulo, a druga polovina sinue pomou prve s vremenom. Akcenat je deci, kao i Kinezima, ve pola govora. Setite se da decanaue jezik pre da razumeju nego da govore, kao uostalom i mi kod uenja grkog ili bilokojeg stranog jezika. Pouzdajte se! Vremenom e se iz razumevanja u celini razviti irazumevanje pojedinosti. Dete od pet godina razume rei kao to su: "ipak", "dodue","tek", "jedva", "dakako", "dabome".

Pokuajte jednom da date o nekoj od ovih rei razjanjenje, ne detetu, veroditeljima! U samo jednom "dabome" skriven je mali filozof. Kad jedno trogodinje detemoe da razume dete od osam godina, iji je govor ve potpuno razvijen, emu da detetugovorite na nain njegovog tepanja.


18/23

17

Govorite uvek nekoliko godina unapred (zar ne govore i nama geniji u svojimdelima stoleima unapred?); sa detetom od jedne godine govorite kao da su mu dve, a saovim kao da mu je est, jer razlike u rastu opadaju u odnosu sa godinama. Vaspita, kojipripisuje sve uenje uiteljima, neka se seti da dete ve pola svoga sveta, naime duhovnideo (npr. moralne i metafizike poglede) ve gotove i nauene nosi u sebi. Zato muuiteljev govor, makar je i pun materijalnih slika, ne moe one iz duhovnog svetanadomestiti, ve samo osvetliti...

Pre nego osetimo radost i sigurnost u detinjem govoru, treba da tu radost isigurnost sami imamo. Tako moemo od dece uiti govoriti, a i njih pouavati u govoru.

Koliko li sam smelih kovanica sluao od dece u treoj i etvrtoj godini! (Te izrazenavodimo u nemakom originalu, jer se u analognoj jezinoj tvorbi ne mogu uvekprevesti, npr.: Der Bierfasser - majstor pivskih buradi; der Saiter icar; der Flascher-flaar; die Luftmaus letimi, umesto imi; die Musik geigt muzika gusli; das Lichtausscheren svetlo premakaziti; Ich bin der Durchsehemann ja sam proviriva, tj. dete

je stajalo iza dalekozora; er hat mich von dem Stuhle heruntergespast al' me jeodgolicao sa stolice! itd.).

Dodue, ovo mesto (u an Polovoj knjizi) govori o razumevanju pre razumskogpoimanja u jednoj drugoj oblasti nego to je ona, o kojoj je ovde re. Ipak, i za nas vaiono to an Pol kae o jeziku.

Pamenje bez razumevanja

Kao to dete u svoj duevni organizam prima strukturu jezika, a da i ne shvata

gramatika pravila, na isti nain mora da se neguje i njegovo pamenje uenjempojedinih stvari, o kojima e tek kasnije stei razumevanje. Najbolje se kasnije naui upojmovima shvatati i razumevati ono, to je u deje doba primljeno istim pamenjem,kao to i jezika pravila najbolje nauimo u onom jeziku koji ve govorimo. Protiviti sepamenju bez razumevanja, materijalistika je predrasuda.

Dete treba npr. da najnunija pravila mnoenja naui samo na nekoliko primera.Za to mu nije potrebna maina raunaljka. Prsti su mnogo bolji. Posle toga, moeslobodno celo "jedan puta jedan" napamet da naui.

Ako se tako postupa, onda se vodi rauna o prirodi deteta u razvoju. A grei se onju, kad se u ovo vreme, gde treba paziti na razvijanje pamenja, isuvie mnogoupotrebljava razum. Razum je duevna snaga koja se javlja u isto vreme sa polnim

dozrevanjem. Zato se na ovu duevnu snagu ne bi smelo pre ovog vremena nipoto spoljadelovati.Do puberteta dete treba dasamo pomou pamenjaprisvoji sve ono blago znanja,

koje je oveanstvo vremenom nagomilalo. Ima vremena da kasnije svede u pojmove onoto je ve duboko usaeno u pamenje. Ne treba, dakle, ovek da pamti samo ono to jeshvatio, nego treba da shvata ono to je zapamtio, kao to i dete govornajpre naui, aonda tek razume. Sve ovo vai u irem smislu.

Najpre, dakle, isto pamenje istorijskih dogaaja, a kasnije njihovo razumevanjeu pojmovima. Najpre dobro zapamtiti pojedinosti u geografiji, a onda tek shvatati njihoveveze i odnose itd.


19/23

18

Treba zahvatiti iz bogate riznice pamenja sve ono to se hoe osvetlitipojmovima.

to vie dete zna iz svoga seanja, pre nego je poelo da pojmovima shvata, timpre je bolje za njega...

Ne treba naroito naglasiti da sve ovo vredi za ivotno doba o kome je ovde re,tj. od promene zuba do puberteta, a ne za kasnije.

Za ono to se ui u kasnijem ivotnom dobu razume se da vai suprotan nain (tj.prvo razumevanje, pa onda pamenje), mada se i ovde jo mora voditi rauna o duhovnojkonstituciji onoga koji ui. Ali u spomenutom dejem razdoblju ne sme se dozvoliti da seduh sui nagomilavanjem pojmova razuma.

I preterano insistiranje na oiglednoj nastavi takoe je posledica materijalistikoggledanja na svet.

Oigledna nastava

Svako posmatranje u ovom ivotnom dobu treba da je oduhovljeno. Npr. ne trebase zadovoljiti time da se detetu samo pokae biljka, semenka ili cvet, ve sve mora dabude prikazano uporeivanjem sa duhovnim. Zrno semenke nije samo ono to oko vidi.U njemu je cela nevidljiva biljka. A da ta stvar sadri vie nego to nae oko vidi, to trebadete da ivo shvati fantazijom i oseanjem. Nasluivanje tajni ivota treba da se oseti.

Nije na mestu prigovor da se na ovaj nain muti isto spoljanje posmatranje.Naprotiv! Kod ostajanja na samom posmatranju istina ostajeprikraena. Cela sutinaneke stvari sastoji se iz duha i materije. Pravo posmatranje je kad se iskoriste sve

duhovne snage, a ne samo fizika ula. Ali to ne znai da i ulno opaanje tj. oiglednunastavu ne treba briljivo negovati.Kad bi ljudi mogli da vide ono to vidi duhovni naunik tj. koliko se dua i telo

opustoe kad se prepuste samo ulnoj (oiglednoj) nastavi, mnogo bi manje insistirali natom principu.

ta zapravo vredi prikazivanje minerala, bilja i ivotinja kao i fizikih opita, akose sve to vri bez poreenja i ne dozvoli detetu slutnja o tajnama duha?

Razume se da onaj ko materijalistiki gleda nee znati sa ovim savetima ta dapone. To duhovni naunik dobro zna. Ali njemu je jasno i ovo: prava praktina umetnostvaspitanja nikad ne moe nii iz materijalistikog shvatanja. I koliko god izgledalo da jeto materijalistiko shvatanje praktino, ono je zapravo nepraktino kad se radi o ivom

razumevanju ivota.S obzirom na pravu stvarnost, materijalistiko shvatanje je isto tako fantastino,kao to se i materijalistikom shvatanju mora initi fantazijom sve to duhovna naukadaje u svojim realnim tumaenjima.

Bez sumnje e trebati da se prebrode jo mnoge prepreke, dok u vaspitanjeprokre put, iz ivota roeni, osnovni principi duhovne nauke. Ali, to je i razumljivo.Njene istine moraju u dananje vreme jo mnogima da izgledaju neobine. Ali, ako suone prave istine, morae ih kultura u sebe primiti.

Samo ako je vaspita jasno svestan toga kako pojedine vaspitne mere deluju nadete, moi e uvek da nae pravi takt i u svakom sluaju znae kako da uradi najbolje.


20/23

19

Volja i religija

Tako se mora znati kako treba postupati sa pojedinim duevnim snagama, naime:miljenjem, oseanjem i voljom, da bi njihov razvoj delovao na etersko telo. Jer se nanjegovo usavravanje izmeu promene zuba i puberteta moe delovati spoljanjimuticajima.

Ko hoe da poloi zdrav temelj za razvijanje zdrave i vrste volje, uinie to akose pridrava do sad izloenih principa vaspitanja za prvih sedam godina. Jer ovakva voljamora da se oslanja na potpuno razvijene oblike fizikog tela. Od promene zuba pa nadalje etersko telo koje se sada razvija e svojim silama pomagati fizikom telu da svoje

dotle razvijene forme sada usavri i uvrsti. Ono to je od najjaeg uticaja na eterskotelo, to dejstvuje u najveoj meri preko eterskog i na uvrivanje fizikog.A najjae impulse etersko telo prima od onih oseanja i predstava kojima ovek

doivljava svoj stav prema venim praistinama vasione.To su religiozni doivljaji.oveja volja i karakter nikad nee doi do zdravog razvoja ako ovek ne prima u

svoju duu, ba u ovo doba o kome je re, najdublje religijske impulse.Samo u celovitoj organizaciji volje ogleda se na koji se nain ovek osea

uklopljen u vasionu. Ako se ovek ne osea vrsto vezanim sa boansko-duhovnim,ostadoe mu njegova volja i karakter nesigurni, raskidani i nezdravi.

Oseanje, umetnost i lepota

Oseanje se razvija na ispravan nain pomou napred opisanih slika i uporeenja,a naroito slikovitim prikazivanjem primernih i karakternih ljudi, bilo iz istorije, bilo izkojih drugih izvora. Takoe je od velike vanosti za razvijanje oseanja uronjavanje ulepote prirode. Pritom je osobito vano da se neguje smisao za lepotu i da se budi smisaoza umetnost. Muzika e uneti u etersko telo onaj ritam pomou koga e se detetu otkriti iskriveni ritmovi svega u svetu. Mladima e se za kasniji ivot mnogo uskratiti ako im sene prui prilika da u detinjstvu osete blagodat muzike. Ostane li ovaj smisao nerazvijen,ostae mu zauvek skriveni mnogi listovi u knjizi ivota.

Ne smeju se zaboraviti ni druge umetnosti. Buenje smisla za arhitektonskestilske forme, za plastine likove, linije i crtee, za harmoniju boja sve to mora bitiobuhvaeno u programu vaspitanja.

U izvesnim prilikama morae se ovo izvoditi na vie primitivan nain, ali za tonisu tani izgovori da prilike ne dozvoljavaju da se u ovom smeru neto preduzme. Akoza to vaspita ima pravog smisla i sa najjednostavnijim sredstvima moi e vrlo mnogoda postigne. Radovanje ivotu, ljubav za ivot, volja za rad sve to klija i buja i ostaje zaceo ivot, ako se pravilo neguje smisao za lepotu i umetnost.

Kako li se samo time oplemenjuje i ulepava meusobni odnos oveka premaoveku!


21/23

20

Moralno oseanje, koje se u ovim godinama budi, razvija se pod uticajem slika izivota i primernih autoriteta, a vrsne kad se pod uticajem smisla za lepotu dobro osetiistovremeno kao lepo, a ravo kao runo.

Miljenje

Miljenje, kao unutranji doivljaj u apstraktnim pojmovima mora da stoji u ovomivotnom dobu jo u pozadini. Ono se mora razvijati lagano i samo od sebe, dok se duiulivaju uporeenja i slike ivota i prirodnih tajni.

Dakle, u krugu ostalih duevnih doivljaja izmeu sedme godine i puberteta,lagano dozrevae miljenje, a s njim i mo prosuivanja , tako da posle puberteta mladaosoba moe potpuno samostalno stvarati svoje nazore i miljenje o ivotu i proveravati

svoje steeno znanje. Koliko se pre ovog vremena manje neposredno uticalo na snagemiljenja, a vie panje posveivalo razvijanju drugih duevnih snaga, toliko je bolje zaceo kasniji ivot.

Fiziko vaspitanje

Duhovna nauka prua zdrave temelje ne samo za duhovni, ve i za fiziki deovaspitanja.

Kao karakteristian primer spomenuemo gimnastike vebe i mladalake igre.Kao to ljubav i radost moraju da okruuju dete u prvim detinjim godinama, tako mora i

etersko telo u razvoju usled telesnih vebi osetiti da raste i doista doiveti snagu kojaneprestano buja. Gimnastike vebe se npr. moraju tako izvoditi, da se u mladoj duiupije oseanje kod svakog koraka: "Ja oseam da mi snaga raste". A to oseanje, kaozdravo zadovoljstvo i uivanje, mora da zahvati svu unutranjost. Treba umeti izmislitiovakve telesne vebe. Za to je potrebno malo vie nego to nam daju anatomija ifiziologija ljudskog tela. Tu je potrebno intimno, intuitivno saznanje, kojim e se moirazumeti onaj zbir oseaja radosti i zadovoljstva, udruenih sa stavom i pokretima tela.Kreator ovih vebi i sam mora izvesne pokrete da oseti i u sebi doivi, kako jednistvaraju radosno oseanje naviranja snage, a drugi neumesni pokreti oseanje gubljenjasnage.

Za negovanje ovakve gimnastike i ovakvih telesnih vebi vaspita moe dobiti

saznanje samo putem duhovne nauke, ukoliko ima smisla da se uivi u njene principe. Nemora ba da ima sposobnosti gledanja u duhovni svet, ve je potrebno da ima zdravsmisao: da se u ivotu samo ono upotrebi, to daje duhovna nauka. Kad bi se, naroito naovakvim praktinim poljima kao to je vaspitanje, upotrebila saznanja duhovne nauke,ubrzo bi umukli prigovori da saznanja treba tek da se dokau. Ko ih ispravno upotrebi,dokazae mu se samim tim to e mu ivot uiniti zdravim i jakim. Sprovodei ih usvojoj praksi, uverie se u njihovu tanost, a to treba da bude jo jai dokaz, nego to susvi tzv. "logini" i "nauni" dokazi.

Duhovne istine se najbolje poznaju po njihovim plodovima, a ne kroz toboe jakoueno dokazivanje, koje gotovo nije nita drugo nego jedno logino arkanje.


22/23

21

Vaspitanje posle puberteta rasuivanje

Astralno telo se raa u isto vreme sa polnom zrelou. Poto je ono sad otvorenoprema spoljnom svetu, moi e od sada na njega da deluje sve ono spolja to je usmerenona razvijanje moi apstrahovanja, moi rasuivanja i slobodnog razuma. Ve smospomenuli da se te duevne sposobnosti i dotle razvijaju same od sebe, ako se na ispravannain sprovode sve druge mere vaspitanja, kao to se same od sebe razvijaju oi i ui umajinom organizmu.

Sa polnom zrelou dolo je vreme kada je mlada osoba sazrela i kada moe datisvoj samostalni sud o onome to je pre toga nauila.

Vee tete ne moemo oveku naneti, nego ako prerano probudimo njegovorasuivanje. Rasuivati moe tek onda kad si nakupio materijal za rasuivanje. Kostvara unapred samostalan sud, stvara ga bez temelja.

Prerani kriticizam

Svaka jednostranost u ivotu, sva prazna "vjeruju" koja se osnivaju na mrvicamaznanja, a htela bi da sude o "polako steenim" i proverenim velikim istinama ivota,potiu od pogrenog vaspitanja tj. u nevreme probuenog rasuivanja. Za zrelo miljenjepotrebno je najpre umeti potovati ono to su drugi pre nas mislili. Nema zdravogmiljenja, ako mu nije prethodilo zdravo oseanje za istinu, temeljeno na punompoverenju u autoritet.

Bude li se primenjivao ovaj nain vaspitanja nee se doiveti da se jo nezreladeca istiu toboe zrelim sudovima. Jer takvim preranim sudovima oni spreavaju daivot na njih sa svih strana neposredno deluje.

I svaki sud, koji nije izgraen na nunom duevnom bogatstvu, biva kamenspoticanja na ivotnom putu mislioca.

Kad je ve jednom o neemu formiran sud, taj e sud na nas dalje uticati, i nekidoivljaj tad neemo primiti onako, kao to bi smo ga primili, da nismo taj sud ve ranijestvorili.

U mladoj osobi mora iveti uverenje: da treba najpre uiti, a kasnije prosuivati.Ono to razum ima da kae o neemu, rei e tek onda kad svoju re budu dale sve drugeduevne snage, a dotad razum treba da bude samo njihov posrednik. On treba da shvati

ono to se dogaa i to se osea, da to u sebe prima onako kako je, ali da ne dozvolinezrelom prosuivanju da prerano istupa. Zato treba mladu osobu pre puberteta sauvatiod svih teorija, a najveu panju obratiti samo na to da to vie utisaka iz ivota primi iupije u svoju duu. Bez sumnje je u redu upoznati mladog oveka sa raznim miljenjima,ali treba spreavati da se on angauje da daje svoj prerani sud, ak i za jedno miljenje.Mlada osoba treba i miljenje da primisa oseanjem: ona treba, pre nego to e se za ovoili ono odluiti, da naui da slua ta je rekao ovaj, a ta je rekao onaj. Da bi se ovosprovelo u vaspitanju, uitelj i vaspita mora da ima mnogo takta. A taj takt je u stanju dada njihovo duhovno-nauno shvatanje.


23/23

22

Praktina vrednost antropozofije i dananja krizapedagogije

Ovde je izneseno samo nekoliko taaka iz nauno-duhovnog gledita navaspitanje. Hteli smo samo upozoriti kakav kulturni zadatak eli duhovna nauka da ispunina ovom polju. A da li e joj to poi za rukom zavisie od toga u kojoj meri e se iritismisao za taj nain miljenja.

Da se ovo sprovede, potrebno je sledee:prvo, da se odbace sve predrasude kojepostoje prema duhovnoj nauci. Svako ko poteno u nju zaroni uverie se da u njoj niegnema fantastinog, kako je jo mnogi danas smatraju. Mi im to ne prigovaramo, jer jedananje vreme takvo.

Sva vaspitna sredstva danas su takva, da se na prvi pogled u duhovnimistraivaima vide samo fantasti i sanjalice. Kod povrnog prosuivanja i ne moe biti

drugaije. Jer, izmeu duhovne nauke koja istupa kao antropozofija, sa jedne strane, icelog dananjeg vaspitanja i njegovog osnovnog shvatanja ivota, sa druge strane, ini seda postoji potpuna suprotnost.

Ali, ko dublje zagleda, videe da su pogledi dananjeg vremena bez principaduhovne nauke dospeli do otrih nesuglasica i da nee na taj nain daleko doterati, paemo morati osetiti potrebu za spomenutim principima.

Drugo to je ovde potrebno zavisi od zdravog razvoja same duhovne nauke. Kadu samim antropozofskim krugovima sazri ubeenje da antropozofija nije samo teorija,ve da ona donosi plodove u svim oblastima ivota, onda e i sam ivot sa punorazumevanja prigrliti duhovnu nauku.

Dok se to ne desi, svet e i dalje gledati na antropozofiju kao na neku vrstu

religiozne sekte, koju vode pojedini udaci i zanesenjaci. Ali kad ona pone donositipozitivne i korisne rezultate, nee ni duhovno-nauni pokret ostati bez punog priznanja.

Iz knjigeRudolfa tajnera

koja je nastala na osnovu jednog, na raznim mestima odranog predavanja, koje jeRudolf tajner preradio za tampu.

Documents

Vaspitanje_deteta