uvodna reč Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 18/srpski.pdfDekada Roma u AP Vojvodini ... ciju i integraciju Roma 70-ih godina prošlog veka, jasno je definisano da

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Mirjana Serdar

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

uvodna reč

Dragi čitaoci,

Hajde da nastavimo da zajedno kreiramo naš mesečnik, da biste njegov izlazak iz štampe sa većim nestrpljenjem čekali, da biste ga radije čitali, drugima pokazivali i dugo čuvali...

U prethodnom broju smo vam pružili moguć-nost da komentarišete naš list i sugerišete i predla-žete izmene i teme, kada su tekstovi u pitanju.

Ali postoji još jedna mogućnost koju bismo želeli da vam ponudimo...

Mi bismo voleli da zajedno kreiramo i svet u slikama. Zbog toga vam pružamo mogućnost da, na naše ogromno zadovoljstvo, postanete saradnik naše male redakcije. Ukoliko imate u svojoj arhivi foto-grafiju koju ste lično napravili, a za koju smatrate da je dovoljno rečita i pored toga želite da je podelite sa nama i našim čitaocima, možete je poslati na e-mail adresu: [email protected] i mi ćemo je, ukoliko je redakcija izglasa, objaviti pod vašim imenom kao foto-meseca.

Rok za slanje fotografija je 20. u mesecu. Ukoliko zakasnite, vaša fotografija će ući u izbor za foto-meseca sledećeg broja. Sve fotografije ćemo čuvati u arhivi i one nikada neće prestati da budu konkurencija novopristiglim fotografijama.

Pored kvaliteta fotografije u tehničkom smislu, jedini kriterijum, kada su teme u pitanju, jeste taj da fotografija treba da se (na direktan ili metaforičan način)odnosi na romsku populaciju. Ostalo prepu-štamo vašoj mašti.

Nadamo se uspešnoj saradnji,

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Obrazovanjem do ravnopravnosti

Iako postoji Zakon o ravno-pravnosti polova, kao i brojni strateški dokumenti kroz koje se teži da se izjednači položaj žena i muškaraca u svim sferama javnog, društvenog i političkog života, u praksi je sve to i dalje deklarativno. Dobar je početak i to što se danas vrlo otvoreno i javno govori o diskriminaciji žena u našem društvu, kao i o nasilju prema njima.

Položaj Romkinje u takvom društvu je mnogo teži, jer je ona dvostruko diskriminisana – prvo jer je žena i drugo jer je Romkinja. Činjenica je da je položaj žene u romskoj zajed-nici predodređen kulturom, tradicijom i običajima ovog naroda, i da se do danas nije značajnije promenio. Pokre-tanjem inicijatve za emancipa-ciju i integraciju Roma 70-ih

godina prošlog veka, jasno je definisano da je od izuzetnog značaja unapređenje položaja Romkinja. U poslednjih 15 god. je najviše urađeno u Vojvodini, i to posebno u oblastima obra-zovanja, zapošljavanja i inte-gracije Romkinja u institucije.

Rezultati su merljivi i jedin-stveni, ne samo u Evropi nego u čitavom svetu, a da je tako potvrđuju sledeće činjenice:

- do 1992. god. na Unive-rzitetu u Novom Sadu bilo je svega četiri studenta romske nacionalnosti, od kojih je samo jedna bila Romkinja, a danas na ovom Univerzitetu i visokim školama strukovnih studija u Vojvodini ima više od 300 studenata od čega su preko polovine Romkinje.

- kada govorimo o oblasti zapošljavanja, u poslednjih pet

godina je na konkursima za samozapošljavanje Kancelarije za inkluziju Roma i Pokrajin-skog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopra-vnost polova osnovano oko trideset firmi kojima rukovode Romkinje.

- u oblasti integrisanja Romkinja u institucije, Kance-larija sprovodi akciju zapošlja-vanja koordinatora za romska pitanja u opštinama, zdra-vstvenim ustanovama, kao i u pokrajiskoj i republičkoj Vladi, gde prioritet imaju žene.

Sve ovo je samo kap u moru. Činjenica je da društvo mora energičnije i više raditi na polju unapređenja polo-žaja Romkinja. Međutim, do velikih uspeha, stiže se malim i sigurnim koracima.

J. D.

Od dvOsTruke dO nulTe diskriminacijeSrbija spada među države u kojima je ženama teško da ostvare svoja prava, i posmatrajući položaj žene u Srbiji možemo da zaključimo da je on i dalje nepovoljan. Često se govori da je žena u našem društvu diskriminisana, i da muški deo populacije ne dozvoljava jednak i ravnopravan položaj ženama.

Danijela Korać-Mandić, Novosadski humanitarni centar

PodrŠKa oBraZovanJu roMSKIH devoJčICa

*Kako se rodila ideja za projekat podrške obrazovanju romskih devojčica?

-Ideja je nastala pre više od četiri godine, na inicijativu organizacije CARE Srbija. Jedan od prioriteta u radu Novo-sadskog humanitarnog centra je bilo promovisanje obrazovanja

Roma, kao glavnog načina da se smanji siromaštvo ove osetl-jive populacije. Baveći se ovom temom, među brojnim drugim problemima uočili smo i to da romske devojčice nemaju jednake šanse za obrazovanje. Zbog rodnih podela, koje su izražene u romskoj zajednici,

za devojke je planirana udaja u ranoj mladosti, a zatim obaveze oko rađanja i podizanja dece, brige o domaćinstvu i slično. Devojčice koje se upišu u osnovnu školu, u značajnom broju moraju da napuste školovanje u petom ili šestom razredu, kako bi se „sačuvale”

Projekat podrške obrazovanju romskih devojčica uspešno je ušao u petu godinu svoje realiza-cije. Jedna je od retkih inicijativa koje se bave specifičnom tematikom, kakva je obrazovanje romskih devojčica. O počecima, aktivnostima, rezultatima i planovima za naš list govori Danijela Korać-Mandić, koordinatorka ovog programa.

3Dekada Roma u AP Vojvodini


do udaje, koja obično usledi ubrzo nakon toga. Takođe, u većini slučajeva Romkinje nemaju prava da odlučuju o svom školovanju, već o tome konačnu odluku donose rodi-telji, uglavnom očevi. Procene govore da je čak 80% Romkinja u Srbiji nepismeno, sa najviše četiri završena razreda osnovne škole, i bez bilo kakvih kvalifi-kacija. Ovakvo stanje značajno doprinosi opštem siromaštvu romske populacije, koje se prenosi dalje, na nove genera-cije. Iz navedenih razloga smo smatrali da je važno usmeriti se na podsticanje i ohrabrivanje devojčica da se obrazuju, i uticati na njihovo okruženje da im to omogući.

*Kada je započelo njegovo sprovođenje projekta i koliko već traje?

-Projekat je započet 2008. god. pod nazivom „Šanse i izbori za romske devojčice”, uz podršku Fondacije Petsi Kolins iz SAD, i trajao je dve godine. Nakon toga je naš rad nasta-vljen u okviru projekta „Inici-jativa za obrazovanje romskih devojčica”, koji podržavaju

Telethon fond iz Norveške i Austrijska razvojna agen-cija. Projekat realizuju CARE Srbija i Novosadski humani-tarni centar, u Novom Sadu i u Bečeju. Aktivnosti projekta traju do aprila 2013. godine, a mi ćemo se potruditi da nađemo podršku da se glavne aktivnosti nastave i nakon toga.

*Ko su partneri NSHC-u na ovom projektu?

-Projekat realizujemo u saradnji sa Školskom upravom Novi Sad, Pokrajinskim sekre-tarijatom za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravno-pravnost polova, Pokrajinskim zavodom za ravnopravnost polova, Gradskom upravom za socijalnu i dečiju zaštitu u Novom Sadu. Sarađujemo sa lokalnim samoupravama u Novom Sadu i Bečeju, kao i sa osnovnim i srednjim školama u AP Vojvodini.

*Koje su sve aktivnosti do sada sprovedene?

-U romskim zajednicama u Novom Sadu i Bečeju, naši

saradnici okupljaju roditelje dece predškolskog i školskog uzrasta, kako bi ih podržali u nameri da školuju svoju decu, a naročito devojčice. Kroz različite radionice i sastanke sa njima, trudimo se da im pomo-gnemo da svojoj deci budu podrška i pomoć, a ne prepreka u obrazovanju. Organizujemo i podstičemo saradnju između školskog osoblja i romskih rodi-telja, kako bi se bolje upoznali i postali partneri u procesu obrazovanja. Istovremeno se trudimo da roditelji koji školuju decu, postanu primer i uzor drugim roditeljima i celoj zajednici, i da međusobno jedni drugima budu podrška. Svesni smo da je školovanje dugotrajan proces i da zahteva troškove, ali samo obrazovane nove genera-cije Roma imaju šansu da žive bolje od svojih roditelja. To je ulaganje koje se uvek isplati, i mi se trudimo da pomognemo romskim roditeljima da to razu-meju, i da svojoj deci ne uskrate tu šansu.

Sa druge strane, ofor-mili smo Grupu za lobiranje i zagovaranje, koja se sastoji od članova/ica projektnog tima, Romkinja i Roma, pred-stavnika pokrajinskih vlasti i pojedinaca koji se bave obra-zovanjem. Ova grupa se zalaže kod lokalnih i pokrajinskih vlasti da se unaprede uslovi za obrazovanje Romkinja, što podrazumeva usvajanje i spro-vođenje posebnih mera, ali i vođenje računa o tome da se zakoni adekvatno sprovode i da se spreči svaki vid diskri-minacije u obrazovanju. U planu je i izrada predloga plana akcionog plana za obrazovanje Romkinja u AP Vojvodini, za

Promocija upisa u srednje škole u Velikom Ritu

Foto

: M. K

arad

žić



šta se nadamo da ćemo dobiti podršku pokrajinskih vlasti.

Uz navedene aktivnosti, projekat na inovativan način promoviše obrazovanje romskih devojčica, kroz forum teatar. To je poseban oblik interaktivne pozorišne predstave, kroz koju se publici najpre prikazuje neki društveni problem, a zatim se ona poziva da učestvuje u davanju odgovora na pitanja kako se problem može rešiti. U saradnji sa grupama mladih, Roma i neroma, u Bečeju i Novom Sadu, a pod vodstvom edukovanih trenera forum teatra, osmišljene su tri ovakve predstave: „Škola za sve”, „Da li ti želiš? Ja želim.. ” i „Život po mojoj meri”; sve tri se bave pitanjima prepreka u obrazo-vanju romskih devojčica, od siromaštva i nedostatka podrške porodice, diskriminacije u školama, pa do problema malo-letničkih i ugovorenih brakova.

Predstave forum teatra smo igrali u više gradova Srbije, ali i na pozorišnim festivalima, kao što su „Bitef Polifonija” u Beogradu i „Međunarodni festival forum teatra” u Puli, u Hrvatskoj.

*Kakvi su dosadašnji rezul-tati?

-U dosadašnje aktivnosti projekta uključeno je više od stotinu romskih roditelja, ugla-vnom majki, a radimo na tome da uključimo i što više očeva. Projekat im je dao priliku da iznesu svoje probleme i potrebe u vezi sa obrazovanjem dece. Osoblje škola sa kojima smo radili pokazalo je povećan interes i motivisanost za saradnju sa romskim roditel-jima.

Održano je deset forum teatar predstava, kojima je prisustvovalo više od 500 ljudi. Mladi iz dva romska naselja u

Novom Sadu i Bečeju, a naro-čito devojke, dobili su priliku da kroz forum teatar predstave „progovore” u svojim zajed-nicama i šire o problemima i preprekama sa kojima se susreću tokom školovanja, i skrenu pažnju javnosti na problem i moguća rešenja. Mladi su orga-nizovali i četiri lokalne akcije, koje su se bavile povećanjem svesti o problemu diskrimina-cije, promocijom upisa u školu i profesionalnom orijentacijom. Oni su, kroz učešće u projektu, postali uzori svojim vršnjacima u zajednici.

Održana je konferencija „Obrazovanje romskih devo-jčica: mogućnosti i izazovi”, koja je okupila je osoblje iz 24 osnovne škole koje pohađaju romska deca, u 15 opština u Vojvodini. Ovo je bila prilika da se sa školama podele primeri dobre prakse i da se poveća svest o specifičnim problemima

Grupa mladih iz Bečeja i Novog Sada

Foto

: M. K

arad

žić


Tema broja: Obrazovanjem do ravnopravnostiromskih devojčica u obrazo-vanju.

Evaluacija dosadašnjeg rada pokazala je da je naš projekat doprineo dostupnosti i kvalitetu obrazovanja romskih devojaka, i da je uticao na povećanje svesti i znanja o značaju obrazovanja devojčica u romskoj zajednici i šire. U evaluaciji se navodi i da je povećana zainteresova-nost obrazovnih ustanova za ovu temu, kao i motivisanost za realizaciju politika i planova za unapređenje obrazovanja žena.

*Koji su budući planovi vezani za projekat?

-Projekat će na jesen pokrenuti inicijativu za izradu Akcionog plana za obrazo-vanje Romkinja u AP Vojvo-dini, kojim bi trebalo da se odgovori na specifične potrebe devojčica, devojaka i žena iz

ove populacije, u svim fazama obrazovanja. I ove godine, naše forum teatar predstave će biti prikazane na Bitef Polifoniji, kao i pred publikom u drugim gradovima zemlje i regiona, i verujemo da će privući pažnju javnosti i povećati interes za ovu temu. U romskim zajedni-cama planiramo da u promociju obrazovanja romskih devo-jčica, u većem broju uključimo i očeve, i da promovišemo pozi-tivne primere.

*Postoji li mogućnost da se projekat produži?

-Nadamo se da ćemo uspeti da dobijemo podršku za produ-žetak aktivnosti, jer je ovo jedna od retkih inicijativa koja se bavi pitanjem obrazovanja Romkinja. Verujemo u ciljeve ove inicijative i njihov dugo-ročni i višestruki uticaj na bolju

budućnost romske populacije. Stoga želimo i nameravamo da je nastavimo i ubuduće.

*Koji su budući planovi vezani za obrazovanje romskih devojčica?

-Nastavićemo da se zala-žemo za obrazovanje romskih devojčica, na pojedinačnom i opštem planu. Svako dete koje se upiše u osnovnu školu bi trebalo da dobije odgovarajuću podršku i pomoć da u školu redovno ide, da tamo bude dobro prihvaćeno, da osnovnu školu sa uspehom završi, a da svoje obrazovanje potom i nastavi, u srednjoj školi i na fakultetu. U romskoj popula-ciji to je od posebnog značaja, a naročito za devojčice. Veru-jemo u ove ciljeve i nećemo od njih odustati.

Dragana Dimitrov

nagrada za TrudProjekat „Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje škole u AP Vojvodini” već pet godina

beleži značajne rezultate u pogledu obrazovanja Roma. Ove školske godine stipendirane učenice su ostvarile bolji uspeh nego učenici. Projektni tim ih je nagradio sedmodnevnim kampom u Novom Sadu. Trud koji su uložile nije smeo ostati neprimećen.

rekreacija i edukacija

Kamp je trajao od 20. do 27. jula i obuhvatio je 16 romskih srednjoškolki. Sastojao se iz sportsko-rekreativnog i eduka-tivnog dela. Rekreativni deo je podrazumevao školu plivanja, individualne i grupne treninge u teretani, školu samoodbrane. Drugi deo je činila obuka iz prve pomoći, radionice na temu zdravog života, pravilne ishrane, diskriminacije i sprečavanja nasilja. Organizovane su i posete Petrovaradinskoj tvrđavi i Sremskim Karlovcima.

Iskustvo za budućnost

Sportsko udruženje „Sport master” iz Novog Sada, koje čine Daniela Ignjatić, Vojislav Jovanović i Dušan Jovanović,

vodilo je računa o organizaciji ovog kampa.

Cilj kampa je da romskim devojčicama ukaže na način na koji u budućnosti treba da koriste svoja prava i kako da pomognu

za roditeljski osmehDaliborka Jovanović iz Stare Pazove je, iako je tek na

početku srednje škole, sigurna da će svoje školovanje nasta-viti. Fakultet je trenutno cilj kome teži. Zna da je put do njega dug, ali podrška projekta će joj olakšati prepreke na koje bude nailazila. „Gledam svoje roditelje. Svakog dana rad im stvori novu boru. Samo moj uspeh će pomoći da te duboke bore zamene one sićušne bore smejalice. To će biti moja pobeda. Naša pobeda.”



ljudima iz svoje okoline. Ovo putovanje za njih predstavlja veliko i veoma značajno iskustvo. Sa njima su u toku

sedam dana radile osobe koje su obučene za rad sa mladima. Poseban akcenat je stavljen na obučavanje devojčica kako da se

odbrane od nasilja, verbalnog, ali i fizičkog. Sve devojčice su uspešno završile kurs.

Podsticaj za nove uspehe

Dragana Dimitrov, direk-torka projekta, ističe da je ovaj kamp značajan pre svega jer je za većinu ovih devojčica to bio prvi izlazak iz mesta u kojima žive. „Kamp ih je osamostalio, nasmejao i obradovao. Stvo-rila su se nova prijateljstva. Upoznali su se sa gradom u koji će, nadam se, većina njih doći da studira. Jasno je da su sve to zaslužile. Ovo nije samo nagrada za njihov uspeh, nego i podsticaj za nove uspehe.”

na prvom mestu prijateljstvo Jasmina Drmaku iz Novog Sada je ove godine upisala Ekonomski fakultet u Subotici,

odeljenje u Novom Sadu, smer finansije i bankarstvo. Prošlu školsku godinu je završila sa svim peticama. Ovaj kamp je, kaže, za nju veliko iskustvo. Na prvo mesto stavlja prijateljstvo. Nada se da će veze koje je uspostavila na ovom kampu opstati i trajati. Sa osmehom i sjajem u očima rekla nam je i da je naučila da pliva, ali i da se brani kada je to potrebno. „Bez ovog projekta ne znam kako bih postigla sve ovo. Nije u pitanju samo materijalna pomoć. Naravno da je to bitna stavka, ali bez mentorske podrške, koja je takođe deo ovog projekta, čini mi se da bi do mog uspeha bilo mnogo teže doći, možda čak i nemoguće.”

U poseti „Karlovačkoj gimnaziji”

Na časovima samoodbrane

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić



u poseti vladi aP vojvodine

Poslednjeg dana kampa Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine je za devojčice organizovala posetu Skupštini AP Vojvodine, Vladi AP Vojvo-dine i Kancelariji za inkluziju Roma AP Vojvodine.

Viktorija Čović, samostalna savetnica za međunarodnu sara-dnju u Skupštini AP Vojvodine,

im je u Velikoj sali Skupštine AP Vojvodine predstavila zdanje Skupštine, njen rad i funkcionisanje. Devojčice su takođe imale priliku da post-avljaju pitanja. Ono što ih je posebno zanimalo su programi razmene đaka i studenata u kojima posreduje Skupština AP Vojvodine.

Dragana Dimitrov

nema odustajanja

Ganimeta Zejnula iz Zrenjanina je takođe stekla prijatelje na ovom kampu. Posebno je, kaže, uživala u izletima koji su orga-nizovani. Ova stipendija stvorila je uslove za njeno školovanje. Mentor joj je pomogao, usmeravao je, bodrio i informisao. „Stipendija mi je omogu-ćila da ne mislim o proble-mima. Sada sam skoncen-trisana samo na učenje. To mi je jedina briga. Posebno mi znači pažnja koju sam dobila ovom stipendijom. Sjajno je kad vidite da niste sami, da neko prati vaš uspeh i da ga nagrađuje. Kada je situacija takva, to vas obavezuje na nove uspehe. Nijednog trenutka i ne pomišljate o odusta-janju. Ta opcija za mene ne postoji.

Na časovima plivanja

Na prijemu u Kancelariji za inkluziju Roma

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


*Kako i kada je nastao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine?

-Nastali smo nakon usva-janja Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Auto-nomne pokrajine, koji je stupio na snagu u februaru 2002. god. i kojim su prenete nadle-žnosti sa Republike na Pokra-jinu. Skupština AP Vojvodine je u martu iste godine donela Odluku o pokrajinskoj upravi kojom se osnivaju Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urba-nizam i graditeljstvo i Pokra-jinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Danom stupanja na snagu izmena i dopuna ove odluke, 5. aprila 2011. god. smo nastavili sa radom kao jedan zajednički sekretarijat - Pokrajinski sekre-

tarijat za urbanizam, graditelj-stvo i zaštitu životne sredine.

*Koje su nadležnosti i delatnosti Vašeg sekretarijata?

-Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine pokriva sve oblasti vezane za prostorno planiranje i životnu sredinu. Naš sekretarijat ima 64 zaposlenih. Struktuirani smo sektorski. U okviru sekretarijata radi šest sektora: sektor za monitoring i informacioni sistem životne sredine, sektor za zaštitu i unapređenje prirodnih dobara i biološke raznovrsnosti, sektor za čistiju proizvodnju, obno-vljive izvore energije i održivi razvoj, sektor za inspekcijske poslove, sektor za pravne i ekonomske poslove i sektor za planiranje i izgradnju.

U okviru pojednih sektora, Sekretarijat priprema izradu i prati sprovođenje regio-nalnih prostornih planova, prostornih planova posebne namene i drugih prostornih planova koje donosi Pokrajina. Takođe izdaje dokumentaciju potrebnu za izgradnju objekata od značaja za republiku (loka-cijske, građevinske i upotrebne dozvole). Što se tiče oblasti životne sredine Sekretarijat vrši kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara na teritoriji AP Vojvodine, obezbe-đuje kontinuiranu kontrolu i praćenje stanja životne sredine, vodi postupke procene uticaja određenih projekata na životnu sredinu, izdaje dozvole za upra-vljanje otpadom i integrisane dozvole i vrši poverene poslove upravljanja ribljim fondom u ribolovnim vodama. Sektor za inspekcijske poslove vrši inspekcijski nadzor i rešava po žalbama protiv rešenja opštin-skih, odnosno gradskih uprava, na teritoriji Vojvodine u oblasti izgradnje objekata, stambenoj oblasti prostornih planova zaštite životne sredine.

U okviru sistema rada vršimo koordinaciju rada i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Zavoda za urbanizam Vojvodine, koji radi prostor-no-plansku dokumentaciju. Imamo takođe koordinaciju aktivnosti nacionalnog parka Fruška gora i jednog preduzeća

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, dr Slobodan Puzović

za PrePOznaTe, vrednOvane i vidljive PrOmenePokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, dr Slobodan Puzović,

u intervjuu za naš list govori o nastanku, nadležnostima, aktivnostima, projektima i planovima svog sekretarijata sa posebnim osvrtom na aktivnosti namenjene romskoj populaciji i daljim planovima na tom polju.

intervjuFo

to: M

. Kar

adži

ć


DOO Park Palić koje praktično radi na upravljanju prirodnim i kulturnim vrednostima u funk-ciji održivog razvoja na terito-riji severne Bačke.

*Koje biste projekte Sekre-tarijata izdvojili?

-Trudimo se da budemo kooperativni. Posebno da budemo servis lokalnim samo-upravama. To nam je veoma važno. Svake godine smo imali konkurse, gde su zaista najveći deo sredstava povlačile upravo lokalne samouprave. Ugla-vnom preko svojih komunalnih preduzeća koja rade konkretne poslove vezane za upravljanje otpadom, smanjenje zagađenja.

Na prekograničnom nivou naš Sekretarijat je zaista uspešan. Mrežu saradnika, partnera, razmene informacija jačamo i na tom nivou. Mi smo prvi Sekretarijat u pokrajini koji je izradio projekat koji je prošao na IPA konkursu i dobili smo sredstva kao vodeći. U pitanju je projekat koji se bavi suzbi-janjem ambrozije, koja je aler-gena biljka. To trenutno reali-zujemo u saradnji sa regionom Baja u Mađarskoj. Naši partneri su Fond za evropske poslove, Grad Sombor i još četiri lokalne samouprave. Osim suzbijanja ambrozije, u okviru projekta radi se i na smanjenju polena u vazduhu. Razvili smo i mrežu za praćenje stanja polena u vazduhu, da bismo na vreme uprozorili građane koji imaju problem sa alergijama da se sklone kada se poveća koncen-tracija polena. Prekogranična saradnja je vrlo važna, jer nam omogućava priliv odgovara-jućih sredstava koje s obzirom

na ekonomsku krizu u Pokra-jini i Republici ne možemo da obezbedimo na drugi način.

*Šta je u okviru svojih delatnosti Sekretarijat učinio za romsku populaciju?

-Kada sufinansiramo projektne aktivnosti lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine, veliki deo tih proje-kata je realizovano u zonama koje koristi romska popula-cija. Projekte smo tako birali da efekat uloženih sredstava bude maksimalan. Uvek sam se zalagao da ona budu operativno potrošena, pravdana na pravi

način i da se uvek kada se reali-zije nešto pravi miks između edukacije, promocije, štam-panja nekih promotivnih mate-rijala i aktivnosti na terenu koje će moći da budu prepoznate, vrednovane i vidljive. To daje rezultat i to građani najlakše prihvataju.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine anga-žovao je Institut za zaštitu na radu iz Novog Sada u cilju ocene 27 stambenih objekata

u romskom naselju u Opovu, sa aspekta stabilnosti objekata, ispravnosti i upotrebljivosti postojećih instalacija. Opštini Opovo su dodeljena sredstva u iznosu 1.400.000 dinara na ime finansiranja troškova kupovine montažne kuće (učionice) za obuku i stručno usavšavanje stanovnika u romskom naselju u ovoj opštini.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine sa Fondom za zaštitu životne sredine Repu-blike Srbije od 2010. god. sprovodi projekat koji ima za cilj zaštitu i unapređenje stanja životne sredine na teritoriji AP

Vojvodine, a u okviru nave-denih aktivnosti relizuju se akti-vnosti unapređenja upravljanja otpadom, odnosno nabavka opreme za organizovano odno-šenje smeća. Projektnim akti-vnostimo obuhvaćene su sve lokalne samouprave sa teri-torije AP Vojvodine. Realiza-cijom ovih objekata postignuto je unapređenje sistema odno-šenja komunalnog otpada kroz nabavku dovoljnog broja kanti za individualna domaćinstva i to uz saradnju sa opštinskim

intervju

Dr Slobodan Puzović sa našom novinarkomFo

to: M

. Kar

adži

ć


javno-komunalnim preduze-ćima i povećanje broja stano-vnika obuhvaćenih organizo-vanim sakupljanjem otpada. Takođe, unapređen je i sistem za odvojeno sakupljanje reci-klabilnog otpada. Izgrađena su i reciklažna dvorišta gde bi se donosio i tretirao separatisani otpad označen kao poseban tok otpada. Kontinuirano se radilo i na podizanju nivoa informi-sanosti i unapređenju javne svesti u oblasti životne sredine što je jedan od prioriteta rada Sekretarijata. Sprovedena je medijska kampanja koja je imala za cilj upoznavanje javnosti sa opštim principima upravljanja otpadom, značajem podizanja zaštitnog zelenila na površinama. U sve aktivnosti ovog projekta bili su uključeni članovi romske populacije.

*Svake godine raspisujete konkurse za nevladine organi-zacije. Koliko romskih nevla-dinih organizacija je do sada prošlo na vašim konkursima?

-Kao sekretarijat smo poznati u negovanju odnosa sa

udruženjima građana. Tu smo zaista aktivni svake godine. Shvatamo da je saradnja sa građanskim udruženjima dobra, jer tako zajedno dopiremo do mesnih zajednica i pojedinaca. To je nadgradnja saradnje sa lokalnim samoupravama. Ono što je veoma bitno, trudimo se da zadovoljimo regionalni aspekt, a to znači da pomoć udružen-jima građana ode ravnomerno u sve delove Vojvodine. To nisu visoko budžetni projekti, ali ako se realizuju na pravi način može se videti njihov efekat. Što se tiče romskih udruženja građana, prošlih godina smo uvek finan-sirali njihove projekte. Tako smo 2006. godine podržali udruženje Društvo Roma Mali Rit iz Pančeva, 2008. udruženje Pharlipe iz Novog Sada, 2010. udruženja Rota iz Čuruga, 2011. udruženja Komšija iz Petrovaradina i Pharlipe iz Novog Sada i 2012. takođe udruženje Pharlipe iz Novog Sada. To su uglavnom projekti koji se tiču unapređenja stanja životne sredine na lokalnom nivou, sanacije divljih depo-nija, projekti sakupljanje sekun-darnih sirovina i reciklaže.

*Koji su planovi Vašeg sekretarijata vezani za romsku populaciju?

-U planu je podizanje ove saradnje na viši nivo, i kvali-tetnije sagledavanje interesa romske zajednice na lokalnom nivou, i da specifične sluča-jeve, kao što su divlja deponija ili zaganjena voda, ciljno reša-vamo. To zahteva poznavanje stanja na terenu i relevantnog subjekta sa kojim se može postići željeni cilj. Jako su bitni

ljudi, jer od njih sve polazi. Ako vi u nekoj lokalnoj zajednici ili udruženju građana imate akti-vistu koji zna šta treba raditi, a potiče iz romske populacije, onda je lako dogovoriti se i realizovati projekte. Zbog toga treba praviti operativne timove i menadžere na lokalnom nivou, ljude koji imaju viziju šta treba raditi i koji će vrlo lako orga-nizovati i animirati ljude iz svoje zajednice. Mislim da je to osnova.

*Koji su planovi Vašeg sekretarijata?

-Plan nam je i dalje da podržavamo lokalne samo-uprave, udruženja građana, da operativno radimo naše procedure za izdavanje doku-mentacije. Takođe, cilj nam je da unapredimo stanje životne sredine kroz postavljanje ekološke mreže na teritoriji Vojvodine tako da povežemo velike reke, šumska prostran-stva i planine ekološkim korido-rima koji će s jedne strane ubla-žiti nepovoljni uticaj klimatskih promena - eolskih erozija, prejaku insolaciju, nedostatak vode, sušu, a sa druge strane omogućiće ljudima da normal-nije i zdravije žive u svom okruženju. Kako bismo ostva-rili te planove neophodno je da negujemo partnerske odnose sa lokalnim samoupravama. Osim pomenutih planova radićemo i na jačanju prekogranične saradnje.

Dragana Dimitrov

intervjuFo

to: M

. Kar

adži

ć


intervjuPredsednica Opštine Odžaci, Izabela Šerić

MIran, ureĐen I uŠuŠKan GradIĆ u SrCu BačKeOdžaci spadaju u retke opštine u Srbiji kojom rukovodi žena, po prvi put u istoriji ove Opštine.

Izabela Šerić dužnost predsednice Opštine Odžaci vrši od 11. jula tekuće godine. U intervjuu sa njom smo saznali po čemu su se Odžaci nekad pamtili, i po čemu bi ona volela da se pamte u budućnosti. Osim toga, u intervjuu se govori i o položaju Roma u ovoj opštini, značaju angažovanja dva koordi-natora za romska pitanja, aktivnostima, planovima i partnerima na polju poboljšanja života Roma.

*Možete li izdvojiti tri stavke po kojima se Odžaci pamte?

- I starije, ali i nešto mlađe generacije složiće se sa mnom da je mnogo više od tri stavke po kojima se Odžaci pamte, ali ono što je davalo duh našem gradu je bila razvijena indu-strija i sticao se utisak da svako ko je mogao da radi je negde i radio. Ta lagodnost zapo-slenog čoveka i sigurna egzi-stencija porodice, davala je i

šarm našem gradu, u prepunom bioskopu i popularnom Korzou koji je vrveo od omladine. Ta tiha i mirna, sređena i skladna atmosfera, bila je atmosfera tipičnog bačkog gradića.

*Kakav je položaj Roma u Vašoj opštini?

- Prema popisu stano-vnistva iz 2011. god. opština Odžaci broji 30.196 stanovnika nastanjenih u devet mesnih zajednica. Prema procenama

i sprovedenom istraživanju za socijalnu kartu romske popu-lacije iz 2008. god. utvrđeno je da na teritoriji opštine živi 415 porodica i 1.256 Roma (3,53 % od ukupnog broja stanovni-štva). Najviše su nastanjeni u dve mesne zajednice, u Deron-jama i Bogojevu.

Kao i u većini opština, Romi i Romkinje su najnižeg obrazo-vnog statusa, sa nezavršenom osnovnom školom ili mali broj sa završenom osnovnom školom, stoga nisu u moguć-nosti da nađu stalno zaposlenje i uglavnom obavljaju poslove sezonskog karaktera. Faktori koji opredeljuju ekonomski položaj Roma uključuju neredo-vnost dohotka vezanog za vrste poslova kojima se većina Roma bavi, porast nezaposlenosti i malu potrebu na tržištu rada za niskokvalifikovanom radnom snagom koja i dalje otežava život već ionako ugroženim porodicama. Stoga zajedno sa koordinatorima naša opština ulaže sve potrebne napore da se socioekonomski položaj Roma u Odžacima unapredi.

Nalazimo se među prvim opštinama koje su usvojile akcione planove iz četiri oblasti. Suštinski preduslov za unapređivanje položaja Roma, a time i uspešne integracije, čine upravo oblasti obrazo-vanja, zapošljavanja i zdravlja

Foto

: M. K

arad

žić


intervjupripadnika romske nacionalne zajednice. Ovi dokumenti defi-nišu pravce delovanja opštine Odžaci u oblasti unapređenja ekonomskog položaja Roma preko poboljšanja njihovog obrazovnog statusa, kvalifika-cija, položaja na tržištu rada, ali i zdravstvenog stanja, tj. uslova života. Ovim dokumentima se definisu mehanizmi pomoću kojih se može pratiti realizacija mera koje treba da doprinesu ostvarenju ovog cilja.

*Koliko je opštini značajan koordinator za romska pitanja? Kako to funkcioniše na primeru Vaše opštine?

- Činjenica da su u opštini Odžaci angažovana dva koordi-natora za romska pitanja, jasno ukazuje da je velika pažnja posvećena Romima i rešavanju problema sa kojima su suočeni. Koordinatori su spona između

Opštine i romske populacije. Aktivno su bili angažovani na istraživanju radi pribavljanja podataka o problemima i potre-bama Roma, bili su inicijatori za pokretanje postupka pripreme i donošenja lokalnih akcionih planova koji jasno opisuju ciljeve, mere i zadatke opštine u prevazilaženju problema u oblastima stanovanja, obra-zovanja, zapošljavanja i zdra-vlja Roma. Nakon usvajanja, aktivno su uključeni u proces realizacije istih.

Odlukom o budžetu za 2012. godinu, planirana su sredstva u iznosu od 3.553.000 dinara za realizaciju mera prema navedenim dokumentima.

Za oblast unapređenja zdravlja Roma predviđeno je sufinansiranje medikamenata za najugroženije pripadnike romske populacije, unapređenje životnog okruženja u romskoj zajednici i to: uređenje romskih

naselja u Bogojevu i Deron-jama, potpuna sanacija stočnog groblja u Deronjama (uništa-vanje korova i alergogenih biljaka), izrada i postavljanje rekvizita za dečiji park, odvoz smeća i pošumljavanje jednog dela terena.

U oblasti stanovanja plani-rana je izrada potrebne projekt-no-tehničke dokumentacije u postupku legalizacije Čerge u Deronjama i sanacija posto-jećih loših stambenih jedinica do nivoa osnovnih stambenih standarda - izgradnja infra-strukturne mreže i kućnih priključaka za 10 porodica u Bogojevu.

U oblasti obrazovanja, uz aktivno učešće koordina-tora, u ovoj godini je realizo-vana radionica sa roditeljima o značaju obrazovanja dece, pogotovu romskih devojčica, sa ciljem stvaranja manjeg otpora a veće uključenosti u sistem

Zgrada Opštinske uprave u Odžacima

Foto

: M. K

arad

žić


intervjuobrazovanja, dok je u oblasti zapošljavanja planirano anga-žovanje pripadnika romske nacionalnosti na javnim rado-vima.

Kada je u pitanju unapre-đenje uslova stanovanja Roma u opštini, koordinatori za romska pitanja su takođe odigrali veliku ulogu u apli-ciranju prema Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji. U ovoj godini se u saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom iz Novog Sada, realizuje projekat: „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja”. Za taj projekat opština je izdvo-jila 1.800.000 dinara, a EHO 4.917.250 dinara, a sve u cilju izgradnje 32 kupatila za romske porodice u Čergi i ulici Branka Radićevića u Deronjama. Odlukom o budžetu za 2012. god. lokalna samouprava je izdvojila i dodatna sredstva za izgradnju 16 novih septičkih jama.

Sve to ukazuje na zaključak da je kroz angažovanje dva koordinatora za romska pitanja obezbeđena velika podrška, kako opštini koja ima svoju produženu ruku prema Romima, tako i Romima koji imaju svoje predstavnike u lokalnoj samo-upravi.

*Kakvi su Vaši planovi

kada je u pitanju romska popu-lacija?

- Za školsku 2012/2013. god. smo obezbedili 100% besplatne mesečne karte za đake koji putuju. Planiramo pružanje podrške talentovanoj romskoj deci kroz podsticaje i nagrađivanje, obezbeđivanje

udžbenika i potrebnog materi-jala.

Pošto je velika potreba za kupatilima i u drugim mestima opštine gde su nastanjeni Romi, planiramo da u 2013. god. proširimo projekat i na druga mesta.

Takođe smo u pregovo-rima sa Ministarstvom rudar-stva i prostornog planiranja da izradimo svu potrebnu projektno-tehničku dokumen-taciju za izgradnju niskona-ponske električne i vodovodne mreže, izgradnju 240 m nisko naponske elektromreže i priko-pčavanje 15 stambenih objekata na istu.

Postoje potrebe za brojnim investicijama kao sto su izgradnja nove trafo stanice u Deronjama, izgradnja ulične vodovodne mreže od 240 m i priključenje 32 objekta na istu, izrada projektno tehničke doku-mentacije za izgradnju 525 m2 naseljske saobraćajnice u ulici Vojvođanskoj, za prilaz Čergi u Deronjama sa atmosver-skom kanalizacijom, izgradnja saobraćajnice 525 m2, kao i adaptacija postojećih loših stambenih jedinica i izgradnja novih kuća.

Lokalnim akcionim planom za stanovanje Roma smo obuhvatili izmeštanje romskog naselja u Bogojevu, tako da ukoliko bude bilo volje od strane pomenutog ministarstva, u 2013/14. god. Će se krenuti sa svim neophodnim aktivno-stima, kako bi se našim sugra-đanima obezbedili adekvatniji uslovi stanovanja.

*Ko će Vam biti partneri na tom putu?

-Kancelarija za inkluziju Roma, Ekumenska humani-tarna organizacija i svi drugi koji budu spremni da nam pruže podršku da zajedno stva-ramo bolje uslove za bolji, lepši i kvalitetniji život naših sugra-đana Roma.

*Kada Vam se završi mandat, kako biste voleli da glasi Vaš odgovor na prvo pitanje - tri stavke po kojima se Odžaci pamte?

- Volela bih da za moj grad mogu da kažem upravo ono s početka. Da nam se vrati mladost u Odžake, da zapo-sleni, po isteku radnog vremena ponovo naprave saobraćajnu gužvu u centru baš kao nekada, kada se oko dve hiljade ljudi vraćalo sa posla iz „Itesa”, „Mlekare”, „Stila”... a to znači da zaživi nova industrijska zona sa ovim gradom i njegovim sugrađanima.

Sve ostalo, za neke buduće generacije, doći će samo po sebi, a ja se nadam stvarno nekom boljem, lakšem i lepšem životu. Ako mogu tome da doprinesem u ovom kratkom vremenu, onda ću učiniti sve da tako i bude ili da barem ostavim dobre temelje da se to sve i ostvari. Želela bih da ponovo ovaj grad bude lep, miran, uređen i ušuškan ovde, u srcu Bačke, zbog svih koji ga iskreno vole.

Dragana Dimitrov


Danijela Ignac, Opština Apatin

malim kOracima dO velikih POmakaJanuar je 2012. god. Vreme praznika, sabiranja rezultata i donošenja odluka. Kao i svake godine

u ponoć, kad zakuca Nova godina, većina nas zažmuri i zamisli želju. Ne znamo da li je novogodišnja želja Danijele Ignac, koordinatorke za romska pitanja u Opštini Apatin, bio ugovor na neodređeno vreme, ali je to odluka koju je donela Opštinska uprava, nakon sabiranja njenih rezultata.

Opština Apatin je, na inici-jativu Kancelarije za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2008. god. sistematizovalo radno mesto koordinatora za romska pitanja. Obavezu za finansiranje ovog radnog mesta prva tri meseca je preuzela Kancelarija za inkluziju Roma. Koordinatorka za romska pitanja je, pre dobijanja ugovora na neodređeno, četiri godine radila po ugovoru na određeno vreme.

usvojen lokalni akcioni plan

Koordinatorka za romska pitanja se u 2009. god. anga-žovala oko izrade lokalnog akcionog plana u sledećim oblastima: obrazovanje, zapošl-javanje, stanovanje, zdravstvo, socijalna zaštita i kultura. Lokalni akcioni plan je usvojen na period od 2010. do 2015. god.

ulaganje u obrazovanje

U 2011. god. koordina-

torka je u saradnji sa predškol-skim ustanovama i osnovnim školama u Apatinu i Sonti, nevladinim organizacijama i naravno lokalnom samo-upravom, konkurisala za projekat DILS.

Projekat je realizovan tokom 2012. god. Obezbeđena je užina za romsku decu u osno-vnim školama, mališani u vrti-

ćima su dobili nove igračke. Organizovane su tri radionice za romsku decu, osnovce i srednjoškolce, kao i za roditelje pod nazivom Obrazovanje za tebe, za mene, za nas.

da život dobro zvuči

U oblasti stanovanja, kao jednoj od primarnih oblasti Dekade Roma, koordina-torka izdvaja elektrifikaciju u romskom naselju u Apatinu i Sonti, kao i kompletno rešeno vodosnabdevanje. Ovih dana je u toku postavljanje novih, širih cevi za vodu kroz naselje (do sada je bilo slab pritisak zbog cevi malog prečnika). Urađen je i projekat fekalne kanalizacije i primarne mreže i gasifikacije u naselju.

Izgrađen je Dom kulture sa zdravstvenom stanicom i odeljenje sa predškolskom ustanovom u samom romskom naselju, kao i stadion malih sportova sa pratećim sadržajem, te nova kapela na groblju za sahranjivanje građana iz romskog naselja. Pešačke staze pored kuća su delimično završene.

Dragana Dimitrov

koordinator za romska pitanja

„zima je bila sa puno snega”

„Petrović Jovan mi se u toku zime 2009. god. obratio za pomoć. Naime, deo objekta u kom živi sa svojom petočlanom porodicom se srušio. S obzirom na to da je bio u pitanju zimski period, zaista sam se uspaničila i odmah otišla da vidim u kakvom je stanju objekat. Nakon obilaska napisala sam molbu predsedniku Opštine i sledećeg dana lično otišla kod njega. Predsednik je prihvatio moju molbu. Opština je finansirala materijal za popravku kuće u vrednosti od 120.000 dinara.”

Foto

: iz

arhi

ve D

. Ign

ac


PoZIv KoJI ISPunJava I uSreĆuJeSanja Stojkov je pedagoški asistent u Osnovnoj školi „Đura Jakšić” u Srpskoj Crnji. Tim pozivom

bavi se već dve godine. Posao koji obavlja nije nimalo lak, ali je čini ispunjenom, znajući da njime pomaže romskoj deci na njihovim obrazovnim počecima. U intervjuu za naš list govori o svojim počecima, problemima i rezultatima koje je do sada postigla.

*Kako ste se odlučili za ovaj poziv?

Ja sam završila samo srednju školu. Istina je da sam upisala i Višu poslovnu školu u Novom Sadu, ali je nisam završila, zbog materijalne situ-acije u kojoj se nalazila moja porodica, ali i nerazumevanja roditelja. Nakon toga sam upisala jednogodišnji kurs računovodstva i knjigovodstva i radila kao knjigovođa u jednoj agenciji. Međutim, kada sam se preselila u Novu Crnju, počela sam da radim kao pedagoški asistent i to radim poslednje dve godine. Nisam zapravo nikad ni mislila da ću se ovim baviti. Ali mislim da sma se pronašla u ovom pozivu. Volim rad sa decom. Posebno sam

srećna, jer pomažem romskoj deci. Volela bih da oni budu ti koji će svojim obrazovanjem biti primer svojoj populaciji. Ja nisam ispunila svoju obra-zovnu misiju do kraja, ali sada pomažem njima kako ne bi učinili istu grešku kao ja.

*Kako si izgledali Vaši počeci?

Na samom početku rada u školi moram da priznam naila-zila sam na razne barijere, pre svega na nacionalnoj osnovi. Što je nekako i normalno, jer ljudi se oduvek boje drugačijeg i razli-čitog. Na svu sreću stvari su se menjale, onako u hodu. Prven-stveno su me kolege prihvatile, a i sama uprava škole, koja mi je izlazila u susret što se tiče svih

oblika pomoći romskoj deci. Finansijsku podršku dobila sam i od lokalne samouprave u obezbeđivanju knjiga i škol-skog pribora za decu.

*Koje su sve Vaše aktivnosti kao pedagoškog asistenta?

Ja ne radim samo sa romskom decom. To je istina, za mene lično najveća i najodgo-vornija uloga, jer se saosećam sa njima. Osim romske dece, radim i sa decom sa posebnim potrebama, ali i svuda tamo gde se pojavi problem, bilo da su u pitanju deca ili roditelji, ja se uključujem. Radim i u predškol-skoj ustanovi i u osnovnoj školi u Srpskoj Crnji.

U toku ove godine, radiću samo sa prvacima. Tako je

ObrazovanjeFo

to: M

. Kar

adži

ć


odlučeno iz više razloga. Po mom mišljenju, to je dobro, jer je većini dece pogotovo romske dece, polazak u prvi razred često zaista stresna situacija.

*Sa kojim sve problemima se susrećete?

Najviše problema imala sam sa roditeljima Romima, koji nisu puštali decu u školu. Njihova opravdanja bila su razna. Pre svega problem su materijalna sredstva, jer većina njih ne može da omogući deci ni ono primarno, hranu, odeću, obuću. To je još uvek ogroman problem.

Što se tiče romskih devo-jčica, tu je situacija posebno problematična. Roditelji, pre svega očevi, puštaju ih u školu samo do petog razreda. To je kod njih neko pravilo. Ja stalno pokušavam da pronađem odgovor na pitanje zašto je to tako i da promenim svest rodi-telja u tom pogledu.

Problem je i jezička bari-jera. Deci je bio potreban neko ko će da razgovara sa njima na romskom. Tako da je moja uloga kao Romkinje i u tom pogledu zaista značajna

*Kakva je Vaša saradnja sa roditeljima i decom?

Što se tiče moje saradnje sa roditeljima i decom romske populacije tu zaista ne mogu da se požalim. Ona je zaista sjajna. Škola je do sada imala dosta problema u komunikaciji sa romskom populacijom. Od kada ja radim kao pedagoški asistent, situacija se značajno poboljšala. To ne kažem samo

ja, nego i radnici i uprava škole. Verovatno je, presudnu ulogu u našem odnosu ima to što sam ja romske nacionalnosti, pa osećaju izvesnu bliskost sa mnom i imaju poverenje u

mene. Prihvatili su me od prvog dana tako da mi je to umno-gome olakšalo.

*Koji su Vaši dosadašnji rezultati?

Najponosnija sam na to, što sam uspela da postignem da većina romske dece sada dolazi u školu redovno. Stekla sam poverenje i njih i roditelja. Sve ostalo dolazi polako na svoje mesto.

Srećna sam pre svega zbog toga što sada imam tri romske devojčice u osmom razredu.

Ono što mi ostaje kao najveći zadatak je da se poveća broj romske dece u srednjoj školi.

Dosta posla je ostalo i na polju rada sa roditeljima, od kojih sve kreće. Ne krivim mnogo ni njih. Oni žive u uslovima, koji su često neve-rovatni i za većinu prosečnih ljudi neizdrživi. Rad sa njima

je neophodan, kako bi shvatili da se bez obrazovanja, ništa ne može promeniti nabolje. I to je misija kojoj ću se u narednoj godini posebno posvetiti.

J. D.

Obrazovanje

Osnovna škola „Đura Jakšić” Srpska Crnja

Statua Đure Jakšića u holu škole

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Obrazovanje

,,I Ja To HoĆu, I Ja MoGu, I Ja ZnaM“„Najveći uspeh ovog projekta, za nas, je to što je dvanaestoro romske dece upisalo srednju

školu, a od toga četiri devojčice-sa ponosom kaže Božidar Stojkov, član Romske nevladinu organi-zacije „Romi za dekadu Roma“.

Više od godinu dana trajao je projekat ,,I ja to hoću, i ja mogu, i ja znam“. Realizovan je u okviru projektnog ciklusa ,,Obrazovna inkluzija Roma“, a finansiran je sredstvima iz zajma Svetske banke, Ministar-stva prosvete i nauke, projekta DILS i fondacije REF.

Osnovni cilj ovog projekta bio je unapređenje kapaci-teta lokalne samouprave, predškolske ustanove osno-vnih škola i romskih nevla-dinih organizacija za uspešno uključivanje i kvalitetno obra-zovanje dece romske nacio-nalnosti na nivou lokalne zajednice. Opština Novi Bečej realizovala je ovaj projekat u partnerstvu sa predškolskom ustanovom ,,Pava Sudarski“ iz Novog Bečeja, osnovnim školama ,,Đorđe Jovanović“

iz Novog Miloševa i ,,Josif Marinković“ iz Novog Bečeja i romskom nevladinom organiza-cijom ,,Romi za dekadu Roma“ iz Novog Miloševa.

animiranje romske popula-cije

Direktor predškolske usta-nove ,,Pava Sudarski“, Dragan Miloradović, rekao je da je zadovoljan njegovom realiza-cijom projekta, jer je ostvaren njegov osnovni cilj, a to je povećanje broja romske dece u predškolskoj ustanovi.

„Deca su besplatno bora-vila u našoj ustanovi, a kroz projekat smo im obezbedili odeću i obuću, kao i školski pribor. Najveći uspeh je ipak to što smo uspeli da animiramo romsku populaciju, roditelje da steknu pozitivan utisak što se

tiče predškolskog obrazovanja dece“.

zanimanje za nove vidove saradnje

Prema rečima Duška Terzina, direktora OŠ „Dr Đorđe Jovanović“ iz Novog Miloševa projektom su obezbedjeni uslovi za pohađanje nastave od strane romske populacije. „Potrudili smo se da izvršimo integraciju romskih učenika u nastavne i vannastavne aktivnosti, kao i da osposobimo naše radnike za izvršavanje projektnih zada-taka. Vidljiv je napredak dece u pogledu njihovog odnosa prema školi, češće dolaze u školu, učestvuju u nastavi i zanimaju se za nove vidove saradnje“.

senzibilisani nastavnici i roditelji

„Najveći uspeh ovog projekta odgleda se u tome što su se nastavnici dodatno senzi-bilisali na problem obrazovanja romske dece, senzibilisali smo i roditelje i poboljšali materijale uslove romske dece”, rekao je Vladimir Davidović, direktor Osnovne škole „Josif Marin-ković” iz Novog Bečeja, i dodao da je ovaj projekat sem radio-ničarskog rada, saveta rodi-telja i roditeljskih sastanaka, obuhvatio i nabavku udžbenika i organizaciju eskurzije za svu decu koja su se izjasnila kao Romi.

Dragana Dimitrov

Foto

: iz

arhi

ve J.

Jova

novi

ć


PočeTnIčKa SreĆaFirma „Građevina Ilić MS” je jedna od deset firmi koje su otvorene u drugom krugu projekta

„Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”, koji se finansira od strane Evropske Unije, a sprovodi ga Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine u partnerstvu sa Pokrajinskim sekretari-jatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

samozapošljavanje

Preduzetnicu Slađanu Ilić sa suprugom zatekli smo u romskom naselju u Deronjama na svom prvom poslovnom angažmanu. Iako su pritisnuti rokovima, kažu da su srećni.

„Najbitnije je da se radi. Ovo je tek početak. I dobro je što je dobar početak. Još uvek se uhodavamo, ali za sada sve ide kako treba”, kaže Slađana uz stidljivo kuckanje protiv uroka po drvenoj kapiji u čijoj senci provodi pauzu.

Slađana se uglavnom bavi administrativnim poslovima, ugovaranjima i pregovorima sa klijentima. Pored toga pomaže i Miroslavu na terenu. Kažu da su jedno drugom odlična podrška.

Ova firma, složili su se, samo je nadgradnja njihovog braka.

„Isti nam je cilj. Podjed-nako jako želimo da se ostvari i

trudimo se. Vreme u kom živimo nije nimalo lako. Svakog dana srećemo ljude koji su ostali bez posla, a imaju porodicu koju

Miroslav Ilić u obilasku romskog naselja u Deronjama

Slađana i Miroslav Ilić, bračni i poslovni partneri

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


samozapošljavanje

treba izdržavati. Srećni smo što nam se pružila ovakva prilika. Ko zna šta bi bilo sa nama da nije tako.”

Trenutno su angažovani na projektu Ekumenske humani-tarne organizacije iz Novog Sada Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja u AP Vojvo-dini. U pitanju je izgradnja 32 kupatila u romskom naselju u Deronjama. Zadovoljni su sara-dnjom sa EHO-om. Ističu da je organizacija projekta zaista dobra. Romi iz ovog naselja takođe učestvuju u radovima.

„Srećan sam, jer sa svojim Romima radim na poboljšanju uslova njihovih života. Moja najveća motivacija su nasme-jani mališani iz ovog naselja. Bosonogi i razigrani takođe daju svoj doprinos, ne libeći se

da pomognu. Kad vidim njih kako lako podnose sve nedaće u kojima žive, ništa mi nije teško.”

Jedini problem sa kojim se susreću je nestrpljivost stanovnika ovog naselja. U stišavanju tenzija koje se ponekad jave, glavnu ulogu igra Slađana. Kaže da se, uz šoljicu kafe i čašicu razgovora, sve lako reši.

„Razumem ih. Mnogo vremena su živeli u uslovima koji su većini nezamislivi. Sada im se pružila prilika da izađu iz tih okvira i njihova nestrpljivost je prirodna. Stalno ponavljam da ako će nam do kraja projekta to biti jedini problem, onda za nas nema zime. Prijateljski razgovor sve rešava.”

Iako su trenutno usme-reni na rad na ovom projektu,

Slađana radi i na promovisanju njihovih usluga. Smatraju da će veb-sajt, koji dobijaju u sklopu ovog projekta, u velikoj meri pomoći da njihova ponuda i usluge budu dostupne svima, a samim tim će se i broj njihovih angažmana povećati.

„Želja mi je da proširimo firmu. Za sada je to naša mala porodična firma. Voleo bih da uskoro možemo da zaposlimo i svoje sunarodnike. Na taj način bismo se odužili za poverenje koje nam je ukazano”, rekao nam je Miroslav na rastanku i požurio na sastanak sa dobavljačima materijala. Slađana je takođe požurila na posao, jer mirovna misija ne može da čeka.

Dragana Rajić

Foto

: M. K

arad

žić

Izgradnja kupatila u romskom naselju u Deronjama


TranzicijOm dO POljOPrivrednika

Radni dan u poljopri-vrednom gazdinstvu Radivoja Dimitrova iz Kovilja počinje čim svane. U proseku, kažu Dimitrovi, traje dvanaest do

petnaest sati. Domaćinu u poslu pomažu supruga Ksenija i sin Igor sa suprugom Jasminom.

Dedi Radivoju najviše znači pomoć unuka Radoslava,

koji iako ima samo dve godine, radoznalo u stopu prati dedu u poslu.

„Kada vidim njegove oči, širom otvorene, koje upijaju svaki moj pokret, znam da moj trud neće biti uzaludan. Nadam se da će on, za razliku od nas, biti obrazovani poljoprivrednik, da će imati svoju farmu i mnogo veću proizvodnju. I da ćemo ga pod stare dane, baš kao on sada nas, pratiti širom otvorenih očiju.”

Gazdinstvo se odlučilo za najprofitabilnije grane poljo-privrede: ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Uz pomoć među-narodne organizacije ADF je, zajedno sa devet Roma, 2006.

„Trideset i tri godine sam radio u firmi „Tam serivis” u Novom Sadu. Nošen tranzitnim vetrom sam postao poljoprivrednik. To nije bila moja želja, ali je bio jedini način da moja porodica preživi. Sav novac od prodaje deonica i porodičnu ušteđevinu uložio sam u ovaj posao. Krenuli smo bez ikakvog iskustva, ali smo imali jaku volju. Rad i red su nadomestili nedostatak iskustva. I pored teške ekonomske situcije u kojoj se nalazi naša zemlja, ali i čitav svet, mi i dalje u dosluhu sa tržištem, njegovim pulsom i potrebama, držimo svoj pravac. Nema predaje.”

Unuk Radoslav najdraža pomoć Dedi Radivoju

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


god. osnovao prvu romsku zemljoradničku zadrugu „Amari grino barr”, sa sedištem u Čurugu.

„Vizije naše zadruge su na samom početku bile zaista velike, ali smo morali da ih prilagodimo s obzirom na lošu ekonomsku situaciju u zemlji i svetu. Ne možemo da radimo tempom koji smo zacrtali na samom početku, ali i pored svih ovih teških godina, čiji smo svedoci, radimo i trudimo se i uz pomoć naših stručnjaka uspevamo da se održimo.”

Gazda Radivoj posebno ističe pomoć stručnjaka Alek-sandra Davidova, iz Gene-ralnog inspektorata Ministar-stva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je imao sluha za njegova pitanja.

„Pomogao mi je da pronađem odgovore za sva pitanja koja su me mučila. Preneo mi je veliki deo svog znanja. Na taj način potvrdila se stara narodna izreka „Znanje je imanje”, jer sam upravo

znanjem koje sam usvojio uspeo da stvorim ovo moje imanje. I na tome sam mu bezgranično zahvalan.”

Proizvodnja u okviru ovog domaćinstva je planska. Proizvodi se u skladu sa potre-bama kupaca. Kupci su ugla-vnom prodavnice i restorani. Oko 30% proizvoda prodaje se na novosadskim pijacama.

Što se tiče republičkih i pokrajinskih subvencija, doma-ćinstvo Dimitrovih svojim kapacitetima nije odgovaralo uslovima konkursa, ali je imalo podršku Pokrajinskog sekreta-rijata za poljoprivedu, vodopri-vedu i šumarstvo i republičkog Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Pored njihove pomoći Radivoj kaže da im strategija kojom su se branili u kritičnim situaci-jama dosta pomogla.

„Kada nam je trebalo sredstava i novca, pojačavali smo i podizali proizvodnju i na taj način sami ostvarivali neophodna sredstva.”

S obzirom na to da Dimi-trovi proizvode u okviru poljoprivrednog domaćinstva, svi kapaciteti su popunjeni. Planovi se uglavnom odnose na uključivanje visoko obrazovane nezaposlene omladine u redove njihove zadruge.

„Verujte mi da nikad nisam ni sanjao da ću se ovim baviti. Imao sam stalan posao i dobra primanja. Kada sam ostao bez posla, vremena za razmišljanje nije bilo. Trebalo je odmah reagovati, jer bi u protivnom život moje poro-dice bio ugrožen. A to nikako nisam smeo da dozvolim. Nije bilo lako ni u početku, nije ni danas sjajno, ali nekako opsta-jemo. Sve je bolje od sedenja i kukanja. Od toga što bi rekao naš narod „Hleba nema”. Zato bih želeo da poručim svima onima koji su nezaposleni, da se okrenu poljoprivredi. Nije lako, ali trudom, radom i redom, uspeh neće izostati.”

J. D.

Gazda Radivoj u svom plasteniku

Foto

: M. K

arad

žić


Foto

: M. K

arad

žić


Problemi koji su sastavni deo tranzicionog perioda, u kom se nalazi i naša zemlja, ogledaju se u različitim sferama društva. Posledice ovih promena su vrlo izražene kod velikog broja ljudi i jasno se mogu uočiti kroz korišćenje usluga obrazovnog sistema, zdravstvenog sistema, sistema socijalne zaštite, direktnog kontakta sa sferom rada ili korišćenjem usluga službi ili agencija koje posre-duju prilikom zapošljavanja.

Različiti sistemi se parci-jalno bave problemima ljudi, a vrlo često je neophodno koristiti integralan, multidisciplinaran način rada. Najjednostavnije je to učiniti kroz koordiniran rad u lokalnoj zajednici, jer je to nivo na kom je daleko jednostavnije sagledati potrebe svojih građana i na adekvatan način odgovoriti na njih. U ovakvom pristupu je uloga lokalne samouprave izuzetno odgovorna, njena uloga je da pokrene i okupi sve relevantne aktere kako bi građani dobili najbolju uslugu i neophodnu zaštitu.

Deo socijalnih problema se rešavaju po ustaljenom modelu u institucijama sistema socijalne zaštite dugi niz godina. Centar za socijalni rad se prepoznaje kao institucija koja je jedina zadužena za aktivan rad u ovoj oblasti, kako od strane poten-cijalnih korisnika, građana, ali i često i od strane kolega koji su zaposleni u drugim sekto-rima. U poslednjih nekoliko godina, uloga Centra za soci-jalni rad je značajno istaknuta

u smislu da je Centar dužan da učestvuje u poslovima plani-ranja i razvoja socijalne funk-cije lokalne zajednice. Centri za socijalni rad raspolažu sa preci-znim podacima, pre svega, o korisnicima novčane socijalne pomoći, tuđe nege i pomoći, kao i jednokratnih pomoći koje se administriraju preko centara.

Kao pružaoci usluga u soci-jalnoj zaštiti sa novim Zakonom prepoznati su pored ustanova i civilni i biznis sektor. Decen-tralizacija neophodno zahteva postojanje odgovarajućih kapa-citeta na lokalnom nivou, te što je proces decentralizacije potpuniji, to su zahtevi koji se

stavljaju pred lokalnu zajed-nicu veći. I u slučaju kada je decentralizacija idealno osmi-šljena, ona neće dati rezultate zbog kojih se sprovodi, ukoliko na lokalnom nivou ne postoji kapacitet za njeno implemen-tiranje. Ovo se ne odnosi samo na kapacitete u oblasti pružanja usluga, već i u sferi prikupljanja prihoda, planiranja, donošenja odluka...

Usluge koje su inovativne u našem sistemu, i koje su se u poslednje tri godine značajno razvile, uglavnom su usluge dnevnog boravka, pomoći u kući, personalne asistencije, klubovi, svratišta, prihvati-lišta… Postepeno je sve veći broj lokalnih nevladinih orga-nizacija počeo da pruža usluge koje su nedostajale u socijalnoj sferi, kao što su SOS tele-foni, skloništa za žrtve trgo-vine ljudima, usluge pravne podrške izbeglicama... Para-lelno su i udruženja građanja, pogotovo udruženja osoba sa invaliditetom, postala aktivnija i u domenu pružanja usluga… Takođe, udruženja građana čiji

su osnivači Romi prepoznali su značaj ovakvih servisa o domenu socijalne zaštite, i tu imamo primere dobre prakse, posebno za uslugu pomoć u kući. O konkretnim primerima dobre prakse govorićemo u narednim brojevima.

Ivana Koprivica

zaŠTiTa kOrisnika na lOkalnOm nivOu

socijalna zaštita


romi iz evrope

Pod vođstvom dr Roberta Ritera, u novembru 1936. god, osnovan je Institut za istraživanje rasne higijene. Godinu dana kasnije je pojačana preventivna borba policije protiv kriminala, prema kojoj su Romi smatrani antidruštvenim faktorom i, pod pretnjom deportacije u koncen-tracioni logor, nisu smeli da napuste mesto stanovanja. U to vreme su na teritoriji tzv. Rajha već postojali logori rada i koncentracioni logori, koji nisu bili napravljeni samo za Rome, iako su Romi takođe bili depor-tovani u njih. Godine 1938. je pitanje Roma već bilo predsta-vljeno kao rasni problem, što se može videti iz izjave dr Adolfa Virta o Romima: ,,Pitanje Cigana je sada i rasne prirode i čim jevrejsko pitanje bude rešeno, nepohodno je rešiti i pitanje Cigana”. Krajem 1938.

god. je donesen prvi zakon koji se ticao isključivo Roma. To je bila tzv. borba protiv „Ciganske” katastrofe, nakon što se Sudetska oblast pridružila nemačkom Rajhu, i na toj teri-toriji su nacistički zakoni stupili na snagu. Ukoliko Romi nisu mogli sudski da dokažu da žive u toj oblasti, bili su prinuđeni da je napuste. Jedna od prvih odluka u ovoj oblasti je bila regulacija predsednika Rajha o zaštiti ljudi i države od tzv. nižeg stanovništva. Primenom Minhenskog sporazuma i Bečke presude, granične oblasti Čehoslovačke su pridružene Nemačkoj, Mađarskoj i Polj-skoj. Podeljena oblast u blizini granice sa Nemačkom je bila povezana sa Hornodunajskim i Dolnodunajskim okruzima i uspostavljen je novi okrug Sudeti. Shodno tome, stano-

vnici tih teritorija, uključujući i Rome, postali su deo teritorije Rajha, gde je primenjivane mere koje su štitile nemačku naciju i Rajh. Primenom Bečke presude na teritoriji Slovačke, granične oblasti južne i istočne Slovačke su pridružene Mađarskoj i stanovnici tih oblasti su morali da se povinuju mađarskim zako-nima. Preostala čehoslovačka teritorija se postepeno raspa-dala. Proglašenjem autonomije Slovačke i Rusinske oblasti nestala je ujedinjena država; to je i bio početak celokupnog pristupa federaciji sa asime-trijskom podelom. Na osnovu toga je i utvrđeno zvanično ime Čehoslovačke: Češko-Slo-vačka Republika. Tokom ovog perioda na teritoriji Češko-Slo-vačke Republike je rasla netr-peljivost prema Ciganima koji su došli iz okupiranih teritorija,

Pravni sTaTus rOma TOkOm PeriOda čeHoSlovačKe rePuBlIKe


kao i prema onima koji su živeli tamo. Među ljudima se raširilo mišljenje, poduprto medijima, da za Rome treba uvesti mere slične onima koje su uveli Nemci, uključujući i logore rada. Kao posledicu ovoga, izdat je dekret br. 223/1938 o radnim telima, 11. novembra 1938. god. Prema drugom pasusu navedenog dokumenta, organi-zovane su jedinice po principu naoružanih snaga i ljudi, koji su bili podređeni vojnim vlastima. Građani Čehoslovačke stariji od 18 godina su bili zaduženi za poslove koji su obavljani prema zapisnicima držanim u okru-žnim kancelarijama, na osnovu prijava nezaposlenih. Po uzoru na Nemačku, 1. marta 1939. god. izdat je dekret Vlade br. 72/ 1939 o disciplinarnim logo-rima rada. U četvrtom pasusu ovog dokumenta su iscrpno nabrojane sve osobe na koje se dekret odnosi i koje bi mogle biti uključene u logore rada. Ovoj regulativi je prethodio dekret Vlade 223/1938 o radnim jedinicama, koji se odnosio na određene provizije koje bi mogle biti primenjene iz vladine regulative na radne jedinice. Iako je regulativa o logorima rada izdata za vreme

Češko-Slovačke Republike, u potpunosti je korišćena tek za vreme takozvanog Protekto-rata, kada su postavljeni logori rada u Leti u blizini Piseka i u Hodonjinu. Ovi logori su otvo-reni u avgustu 1940. god. i ljudi su bili raspoređeni u ove logore prema listama koje su bile pripremljene ranije. Češka Republika je registrovala 2.235

ljudi, dok je 1.614 ljudi bilo registrovano u Moraviji.

Zaključak

Zakon br. 330/1938 je bio najvažniji zakonski propis u tom periodu. Drugi zakon je omogućio Vladi da donosi odredbe u vezi sa zakonima u periodu od dve godine. Pred-sednik je imao pravo da izdaje dekrete koji su imali ustavnu moć i koji su mogli da promene ustav. Sve je vodilo ka poste-penoj likvidaciji države. Prvo-bitna Čehoslovačka je prestala da postoji proglašenjem nezavi-snosti Slovačke države 14. marta 1939. god. Dan nakon toga je osnovan protektorat Bohemije i Moravije pod vlašću kancelara Rajha Adolfa Hitlera.

prof. dr Vladimír GecelovskýIzvor fotografija: arhiv autora

romi iz evrope


nvO

OBrazOvanje nema alTernaTivuUnija romskih studenata Univerziteta u Novom Sadu

Ciljevi organizacije su obra-zovno, materijalno i duhovno osnaživanje Roma, negovanje romske kulture, tradicije, običaja, kao i afirmisanje izda-vačke delatnosti i pisane reči.

Na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina od 2002. god. pripad-nicima romske nacionalne zajednice omogućeno je kori-šćenje Mera afirmativne akcije prilikom upisa u srednje, visoke škole i na fakultete. Koristeći ovu mogućnost, Romi su dobili priliku da povećaju broj pripad-nika romske nacionalne zajed-nice u školskom obrazovnom sistemu.

Promocija afirmativnih mera

Devedesetih godina su se na Univerzitetu u Novom Sadu školovala samo tri studenta

romske nacionalnosti. Danas, pak, preko dve stotine Roma studira na ovom Univerzitetu i visokim školama strukovnih studija u AP Vojvodini, što je jasan pokazatelj kakav je

položaj Roma, odnosno kako je i koliko Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih zajednica uticao na položaj pripadnika romske nacionalne zajednice.

S obzirom na važnost školovanja i obrazovanja, kao i pružanja podrške učenicima i studentima, ova organizacija svake godine vrši promociju Mera afirmativne akcije koje se odnose na upis u srednje, visoke škole i na fakultete, korišćenje smeštaja u srednjoškolskim i studentskim domovima, kao i stipendiranje od strane Mini-starstva prosvete Republike Srbije i ostale izvore stipendi-ranja.

Takođe, stariji studenti pružaju podršku mlađim kole-gama koji tek treba da steknu rutinu i ovladaju svim pravi-

Unija romskih studenata Univerziteta u Novom Sadu osnovana je 2005. god. kao nevladina organizacija, sa misijom uključivanja Roma u javni život i lokalnu zajednicu, integrisanja u moderne društvene tokove, kao i stvaranje kritičke mase školovanih i obrazovanih Roma.

Radionica za romske studente

Sastanak sa romskim studentima

Foto

: iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: iz

arhi

ve u

druž

enja


lima studiranja i načinu izvrša-vanja obaveza.

edukacije kroz druženja

Udruženje je do sada reali-zovalo brojne projekte. Prvi projekat je nosio naziv „Eduka-ciona druženja” i finansiran je od strane Pokrajinskog sekre-tarijata za sport i omladinu, a realizovan je kroz jednome-sečne edukacije mladih.

Projekat „Izgrađivanje romske intelektualne elite na

Univerzitetu u Novom Sadu” je finansiran od strane Romskog obrazovnog fonda iz Budim-pešte. Trajao je godinu dana, a podrazumevao je edukacije, mentorski rad, tribine, koordi-natorske sastanke i intervjue sa romskim studentima na Unive-rzitetu u Novom Sadu.

Projekat „Mladi Romi na internetu” je trajao devet meseci. Realizovan je kroz edukacije i internet caffe, a finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Konferencija i međuna-rodna razmena studenata su činile sastavni deo jednomese-čnog projekta „Upoznajmo se”, koji je finansirao Univerzitet u Novom Sadu. Učesnici projekta su bili mladi Romi sa područja jugoistočne Evrope.

Unija je trenutno anga-žovana na projektu „Moj prostor”, za koji je planirano da traje sedam meseci. Aktivnosti projekta su edukacije, tribine, intervjui i omladinski klub.

Osigurano mesto u studentskom parlamentu

Najveći uspeh udruženja, kako kažu članovi, jeste to što je Univerzitet u Novom Sadu 2008. god. izmenom Statuta Univerziteta u Novom Sadu, dodelio jedan mandat Uniji romskih studenata Univerziteta, odnosno studentima romske nacionalosti, za članstvo u Studentskom parlamentu. Tako se pitanje Roma rešava u okviru institucija, a ne van njih i više ne površno.

Dragana Dimitrov

nvO

Studenti pripremaju izložbu

Studentska izložba i koncert

Foto

: iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: iz

arhi

ve u

druž

enja


meTalni hleB

Udruženje romskih stude-nata u Novom Sadu je sprovelo projekat pod nazivom Unapre-đenje zdravlja sakupljača sekundarnih sirovina romskog naselja Veliki Rit u Novom Sadu u aprilu 2012. god. U okviru ovog projekta procen-jivalo se zdravstveno stanje sakupljača sekundarnih siro-vina i njihovih porodica, vršila edukacija o zdravstvenim rizi-cima pri sakupljanju i podeljeni su higijenski paketi i paketi koji sadrže sredstva za zaštitu na radu. O ciljevima i akti-vnostima projekta, pričali smo sa koordinatorkom projekta, Violetom Mićić, studentkinjom treće godine farmacije, Medi-cinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

* Koji je bio glavni cilj ovog projekta?

V. M.: Kako je poznato, sakupljači sekundarnih sirovina su jedna od najmarginalizova-nijih grupa, a da pri tome ovo zanimanje ima veliki ekološki značaj. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, 60% celokupnog otpada u našoj zemlji recikliraju sakupljači sekundarnih sirovina. S obzirom da naša zemlja još uvek nema savremene sisteme odlaganja komunalnog i industrijskog otpada, i da se često smeće može naći i na ulicama gradova ili na poljanama koja nisu regi-strovana za odlaganje otpada, zamislite kolika bi bila zaga-đenost naših livada i gradova da sakupljači sekundarnih siro-

vina ne postoje. Iz ovih razloga cilj projekta je bio da se pruže osnovne informacije o zdra-vstvenoj zaštiti pri sakupljanju i da se dodele paketi koji sadrže neophodna sredstva zaštite, kao što su maske za jednokratnu upotrebu i rukavice. Razmišl-jali smo i o kombinezonima i radnoj obući, ali su premašili naše budžetske stavke.

* Koje aktivnosti su bile realizovane?

V.M.: Projektni tim, koji uključuje trinaestoro studenata dobitnika RHSP stipendija sa Medicinskog fakulteta Unive-rziteta u Novom Sadu, održao je info sastanke u naselju, pre realizacije edukativnih sasta-naka, da bi se promovisali edukativni sastanci i da se poveća interesovanje za zdra-vstvenu zaštitu. Na tim sastan-cima smo stanovnicima naselja detaljno govorili o aktivnostima koje Udruženje romskih stude-nata sprovodi, kao i o ciljevima ovog projekta. Interesovanje su primarno pokazale žene. Muškarci su bili nepoverl-jivi, ali se sve to raspršilo na edukativnim sastancima. Posle približavanja naših aktivnosti, realizovali smo edukativni sastanak koji je vodila profe-

Jedno kišovito jutro, posle teškog obilaska industrijske zone u potrazi za bakrom, stari Rom ulazi u naselje. U današnje vreme sve je manje metalnog otpada zbog propadanja industrije, ali on ipak preživljava zahvaljujući upornosti i činjenici da je navikao na teške uslove u kojima radi. A radi i po kiši, snegu, vetru, jakom suncu, a graške znoja ga ne sputavaju, jer mu je jedini cilj da donese hleb na sto svoje porodice. A sad su došla neka krhka deca u naselje da popuju kako je opasno raditi sa metalom. Svestan on toga, ali mora da radi. Jedna devojka ga je uhvatila za ruku i pokazuje mu na slikama moguće povrede. Niko od došljaka u belom mantilu ga ranije nije uhvatio za ruke. Ovi su izgleda ozbiljni. Upita starac devojku odakle je. - Rromnji andar vo Šapco, kako - reče devojka, to jest Romkinja iz Šapca, starče. Starac se iznenadi. - Pa zar i naši u mantilima?- pomisli i sasluša devojku. Za tih pola sata je naučio mnogo toga značajnog za njegov budući rad.

zdravstvoFo

to: M

. Kar

adži

ć


sorica Budimka Novakov sa Medicinskog fakulteta Unive-rziteta u Novom Sadu. Ona je govorila o značaju postojanja pijaće vode u naselju, kao i o neophodnosti odgovarajuće zdravstvene zaštite pri radu. Pored toga, sakupljači moraju imati radnu odeću i obuću, kao i zaštitne maske i rukavice, takođe moraju biti pažljivi pri radu i proceniti rizike i dobitak. Sprovedena je i anketa, koja je za cilj imala procenu opšteg zdravstvenog stanja stanovni-štva Velikog Rita. Ankete se obrađuju, a rezultati će biti objavljeni u septembru.

* Podelili ste i pakete za zaštitu na radu. Šta se nalazi u njima?

V.M.: Nakon razgovora sa sakupljačima, zaključili smo da skoro niko nema čak ni zaštitne rukavice za sakupljanje, a kamoli maske ili kombinezone. Trudili smo se da od sredstava kojima raspolažemo nabavimo bar osnovna sredstva zaštite. Paket se sastojao od seta maski za jednokratnu upotrebu i kožnih rukavica koje će ih štititi na svakodnevnom radu godinu dana. Svaka porodica koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina je dobila po jedan komplet maski i rukavica.

* Po Vašoj proceni, kakvo je zdravstveno stanje sakupl-jača i kojim rizicima se izlažu u svakodnevnom radu?

V.M.: Preliminarni rezul-tati anketa koje smo sproveli pokazuju da sakupljači imaju loše navike, kao što su upotreba duvanskih proizvoda, zane-marivanje prevencije kardio-vaskularnih i endokrinoloških bolesti, neposećivanje lekara, kao i nepostojanje zašite na radu. Sa pušenjem cigareta su neki počeli još od osme godine života, puše čak dve kutije cigareta dnevno! Zajedno sa zanemarivanjem prevencije, sakupljači primarno obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Nepostojanje zaštite na radu ima loše posledice po zdravlje sakupljača, prvenstveno u vidu povreda na radu, i izlazećih infekcija iz tih povreda. Astma je retka, zato što se u Velikom Ritu sakupljači prvenstveno bave sakupljanjem plastike i metala, a manje sekundarnih sirovina koje prate sitne čestice. Još jedan od problema jeste i nepoverenje prema medi-cinskom osoblju. Neki stano-vnici naselja do nedavno nisu imali zdravstvene knjižice, pa su posete lekarima bile vrlo retke. Još treba da prođe izve-stan vremenski period da bi

redovna poseta lekarima bila normalna pojava. Takođe, poje-dini stanovnici naselja su doži-vljavali sukobe sa medicinskim osobljem, te ne žele da pose-ćuje lekare. U septembru će biti gotovi rezultati anketa, pa ćemo tad raditi i na analizi.

* Kakvo je zdravstveno stanje žena sakupljača sekun-darnih sirovina?

V.M.: Za žene je karakte-ristično da većina njih ne ide kod ginekologa, osim ako im je stanje neizdržljivo ili su trudne. Ne rade preventivne preglede, kao što su brisevi, Papanikolau test ili ultrazvučni pregled. Kontracepciju ne koriste, tipične su rane trudnoće i više trudnoća u toku plodnog perioda žene. I one, kao i muškarci, najčešće obolevaju od kardiovaskularne bolesti. Žene imaju više pove-renja u zdravstveno osoblje, prvenstveno zbog rađanja i zdravstvene zaštite dece.

* Šta se očekuje od sprove-dene ankete?

V.M.: Očekuje se da nam pokaže koje su to najčešće bolesti od kojih sakupljači i njihove porodice obole-vaju, da li su bolesti posledica njihovog posla, koje štetne navike dodatno utiču na pojavu bolesti, kakvo je zdravstveno stanje i koje su zdravstvene navike žena i dece. Na osnovu ovih podataka stručnjaci će biti u stanju da kreiraju bolji sistem zdravstvene zaštite za stano-vnike romskog naselja i da rezultate istraživanja primene u svom svakodnevnom radu, kroz poboljšanje kvaliteta rada.

Zita Farkaš

zdravstvo

Violeta Mićić sa našom novinarkom

Foto

: M. K

arad

žić


„Jasno je da ovaj momak izvršavao nečiju naredbu. To nije bila njegova slobodna volja, u to sam potpuno sigurna. Međutim, ono što je mene ostavilo bez teksta, to je da se ovako nešto dešava sada. To je scenario koji je bio u Drugom svetskom ratu. To nije slika modernog, savremenog sveta”, rekla je Maja Rogić.

etnička distanca prema romima

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jova-nović, kaže da mu je žao što se ovo desilo u Novom Sadu, gradu u kom je rođen model rešavanja problema Roma koji je prepoznat na svetskom nivou. „Ovakvi slučajevi moraju da ostanu iza nas. Danas se to

desilo Romima, sutra će se desiti bilo kom drugom, ko se bude izdvajao svojim izgledom, odećom ili bojom kože. Sa druge strane, ovo je pokazatelj da je etnička distanca i netole-rancija nažalost još uvek najviše izražena prema pripadnicima romske populacije.

Poražavajući kometari

U prilog ovoj Jovanovi-ćevoj tezi govore i komentari koje možete pronaći ispod tekstova o ovom događaju na raznim informativnim sajto-vima. Gomila osuda i presuda, prostih reči, neljudskih, nemo-ralnih, gotovo zastrašujućih.

Bilo kako bilo, slučaj se neće završiti samo na novinar-skoj senzaciji. Ovo nije vest, već upozorenje. Alarm koji se

uključio te julske večeri mora što pre biti isključen. Ali i dalje ostaje ružna slika komentara na ovakve i slične teme. Iako u pravilnicima na ovim sajto-vima stoji da će se komentari ovog tipa najoštrije kažnjavati, kazna čini se u većini slučajeva izostaje. Postavlja se pitanje, šta može biti kazna virtuelnim komentatorima? Zakonski je veoma loše ili čak uopšte nije regulisano kažnjavanje vređanja i verbalnog maltreti-ranja na internetu. A svi znamo da se osobe koje pišu negativne i ružne komentare neće potpi-sati punim imenom i prezi-menom, već se kukavički kriju iza različitih nadimaka.

Jedino rešenje je preva-zići strah od drugačijeg. Strah od nepoznatog je najčešće ono što budi mržnju. Prevazila-ženje straha je moguće jedino upoznavanjem nepoznatog. Veličina jednog čoveka je upravo u sposobnosti da nepo-znato upozna, prihvati i zavoli

J. D.

uPOznaj, PrihvaTi i zavOliToplo julsko veče. Na novosadskom Trgu slobode se održava koncert grupe Van Gog. I dok na

trgu muzika spaja ljude, nekoliko koraka od bine tri tamnoputa deteta nailaze na zatvorena vrata MekDonaldsa. Njihova sugrađanka Maja Rogić je poželela da zajedno sa njima večera u ovom restoranu. Maja je ušla, dok je deci zabranjen pristup. Majinu želju da deca ipak dobiju svoj obrok obezbeđenje nije poljuljalo. Sa svime što su deca naručila pojavila se u bašti restorana i zajedno sa mališanima večeru nastavila u istom raspoloženju kao i pre nemilog događaja. Međutim, ovakav događaj nije smeo ostati neprimećen. O njemu su izveštavali svi mediji u Srbiji, sa ciljem da se ovako nešto više ne ponovi.

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


PrIča o ZaluTaloJ SuZI I PoBednIčKoM oSMeHuNeki bi rekli, promocija kao i svaka druga. Skupilo se društvo stručnjaka, poznanika i prija-

telja autora da zajedno podele radost stvaranja. Autorkin osmeh obasjava prostoriju i sve prisutne. Negde u uglu oka samo pažljivi posmatrač vidi zalutalu suzu, koja ne remeti osmeh, već naprotiv, daje mu posebnu snagu. Ta suza je priča o prošlim vremenima i danima koji ostaju u poslednjoj ladici sećanja. Zbog nje ova promocija nikako ne može biti kao svaka druga. Sledi priča o zalutaloj suzi i pobedničkom osmehu.

Zalutala suza krije priču o romskoj devojčici koja je u najranijem detinjstvu osetila teret boje svoje kože. I ne samo to. Roditelji su joj se razveli kada je imala samo šest godina i od tada je živela samo sa majkom, koja je radila najteže fizičke poslove. Sa odličnim uspehom je završila osnovnu i srednju školu. Udala se odmah nakon srednje škole, ali je razvod usledio ubrzo posle rođenja deteta. Pridružila se majci kao fizička radnica u ciglani, praćena poniženjima i psovkama takozvanih muška-rčina. To ju je samo nateralo da što pre pobegne. U Novom Sadu je čistila stambene zgrade, jedno poniženje zamenila je drugim, fizički lakšim, ali psihički podjednako bolnim.

Suza je lako i brzo skliznula niz autorkino nasmejano lice i nestala, baš kao što je nestalo i

poniženje koje je osećala. Pobe-dila ga je diploma profesora srpske književnosti i jezika. Pobedi su doprineli poznanstvo i saradnja sa poznatim romo-logom Trifunom Dimićem i profesorkom Svenkom Savić, koja joj je postala mentor. Osim toga prve godine studija bila je stipendista Fonda za otvoreno društvo, a kasnije je radila kao učiteljica u romskom novo-sadskom naselju Bangladeš i kao PR u Care international i Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji. To je bile njene prve pobede. Nakon njih usle-dilo je još mnogo razloga za smeh. Pre svih angažovanje na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Mihailo Palov u Vršcu na mestu predavača romskog jezika i knjževnosti, zatim mesto direk-torke na projektu Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje

škole u AP Vojvodini u Vladi AP Vojvodine. Tu su i završene magistarske studije i prijavljena doktorska teza Simboli romske usmene poezije — zastuplje-nost i značenje. Predsednica je nevladine organizacije Istraži-vači Romi iz Žablja.

Knjiga Bacila sam jabuku u peć je jedan od najvećih uspeha Marije Aleksandrović, nekada-šnje fizičke radnice i čistačice, današnje profesorke, magistra i doktoranta srpske književnosti i jezika.

U autorkinom osmehu, kojim je ispratila sve prisutne, nije bilo traga prošlih vremena. Osmeh svih onih koji su odla-zili je govorio da je autorka zaista imala izuzetan razlog za ponos i zadovoljstvo. Prošlost je pobeđena. Tu je samo da podseti na veličinu uspeha.

Dragana Dimitrov

uspešni romi

Marija Aleksandrović sa budućim studentima

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Documents

uvodna reč Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 18/srpski.pdfDekada Roma u AP Vojvodini ... ciju i integraciju Roma 70-ih godina prošlog veka, jasno je definisano da