Glasnik Centra za evropske politike

UVODNA REČ

U korak sa promenama

Letnje mesece, od poslednjeg izdanja Eu-rope&Us, obeležile su značajne promene na međunarodnom planu. Da živimo u svetu koji se neprestano menja, ponekad i na neočekivane načine, pokazao je britan-ski referendum o istupanju iz EU, održan 24. juna. Rezultati glasanja odjeknuli su ši-rom Evrope i sveta, iznenadivši čak i one koji su glasali da Britanija izađe iz EU, a nova realnost otvorila je mnoga pitanja o budućnosti Unije. Istovremeno, među zemljama kandidatima za članstvo, među kojima je i Srbija, pojavila se zabrinutost zbog mogućih posledica Bregzita na politiku proširenja. CEP kontinuirano prati ovu temu pa tako u ovom izdanju Europe&Us pru-žamo analizu posledica Bregzita na proširenje, kroz tri scenarija.

Ovaj izazovan trenutak koincidirao je i sa promenom zemlje predsedava-juće Savetu EU. Od 1. jula, Slovačka prvi put predsedava Uniji u okolnosti- ma kada, takođe prvi put u istoriji EU, jedna od zemalja članica iz nje istu- pa. Nakon Bregzita, prioritetne oblasti u agendi slovačkog predsedavanja preorijentisane su prevashodno na jačanje pozicije Evrope u svetu – kroz ekonomiju i modernizaciju jedinstvenog tržišta, održivu politiku migracija i azila i Evropu koja se uključuje u globalne procese. Za Srbiju i Zapadni Balkan značajno je da Slovačka, kao i do sada, nastavlja da podržava poli-tiku proširenja i demokratske procese u regionu. O tome šta će slovačko predsedavanje doneti zemljama proširenja i koji su izazovi na putu ostva-rivanja novih prioriteta, možete pročitati u ovom izdanju glasnika CEP-a.

CEP nastoji da uvek ide u korak sa dešavanjima i da svoje istraživačke i analitičke kapacitete, između ostalog, usmeri i na aktuelna zbivanja, kako bi stručnoj i zainteresovanoj javnosti ponudio različite opcije i mišljenja zasnovane na argumentima i podstakao javnu debatu na različite teme. Tako je početkom juna, povodom odbijanja hrvatske da pristane na otva-ranje poglavlja 23, CEP organizovao panel Uloga država članica u procesu pregovora o članstvu: Igra mačke i miša?, okupivši brojne predstavnike Vlade, nevladinog sektora, i medija. Zaključci panela bili su jednoglasni: Srbiju čekaju izazovi na daljem putu ka EU, ali oni se mogu uspešno savla-dati kroz jačanje saradnje i razumevanja sa susedima i državama člani-cama, i efikasnu politiku usmerenu ka rešavanju problema.

U postbregzit eri, kada širom Evrope, ali i u Srbiji, dolazi do pada podrške građana prema proširenju odnosno pristupanju EU, CEP će nastaviti sa doprinosom kreiranju i sprovođenju uspešnih javnih politilka, ali i sa pro-mocijom značaja usvajanja evropskih vrednosti i pristupanja Uniji. U toj na-meri je pripremljen i glasnik Europe&Us koji je pred vama.

S poštovanjem,

Nebojša Lazarević, direktor CEP-a

Nebojša Lazarević, direktor CEP-a

CEP ISTRAŽUJE

Ko stvara potražnju za otvorenim podacima u Srbiji?

Nova publikacija CEP-a razmatra potražnju za otvorenim podacima koju stvaraju organizacije civilnog društva (OCD), u okruženju u kome je ponuda otvorenih podataka ogra-ničena. S jedne strane, nalazi ovog istraživanja pokazuju da je intereso-vanje civilnog društva za temu otvo-renih podataka ograničeno na odre-đenu nišu organizacija. S druge strane, potencijal otvorenih poda-taka za think tankove i druge OCD koje se bave istraživačkim radom ne može se zanemariti, i to ne samo u unapre

Uspostavljanje Centra izvrsnosti za istraživanje javnih

politika na Zapadnom Balkanu

U sklopu institucionalnog okvira koji pruža regionalna part-nerska mreža Think for Europe Network (TEN), CEP realizuje projekat stvaranja Centra izvrsnosti za kreiranje javnih politika u zemljama Zapadnog Balkana (Centre for Excellence on Policy-making Systems in the Western Balkans - CEPS WeB). Centar će biti orijentisan ka stvaranju potražnje i podizanju svesti o neo-phodnosti istraživanja i analiza javne politike na regionalnom nivou, kroz zajedničke istraživačke i zagovaračke aktivnosti. CEPS WeB će ukazati na regionalne aspekte sistema kreiranja politika, kao i procedure, pristupe i kapacitete koji su zajednički u regionu i koji prevazilaze nacionalne programe.

Projekat stvaranja CEPS WeB-a traje od juna do novembra 2016, a finansira se kroz Regionalni program za promociju istraživanja (RRPP).

Broj VII | leto 2016.

1

pogledu boljeg praćenja učinka državnih institucija, već i u di-verzifikaciji metoda istraživanja, unapređenju činjenično-ute-meljenih zagovaračkih aktivnosti, kao i u dugoročnoj transfor-maciji okruženja za istraživanje u Srbiji, koje je trenutno naru-šeno ograničenom količinom dostupnih podataka. Takođe, ovo istraživanje ukazuje na mogućnosti koje otvara među-sektorska saradnja između civilnog društva i medijskih i akad-emskih predstavnika, kao i predstavnika privatnog sektora i tehnološke zajednice, u cilju povećanja potražnje za otvorenim podacima i unapređenju trenutnih napora i poduhvata za ot-varanje podataka. Ipak, potencijal za otvorene podatke i učešće civilnog društva zavisi i od daljeg angažovanja donatorske zajednice, koja mora da prepozna vrednost otvaranja podataka u Srbiji, ali i ulaže u analitičke i tehničke kapacitete OCD, koje bi trebalo da nauče kako da adekvatno koriste otvorene podatke.

Glasnik Centra za evropske politike

2

Slovačko predsedavanje EU

Početak predsedavanja Slovačke republike Savetu Evropske unije obeležila su pitanja Bregzita, migrantske krize, skoraš-njih terorističkih napada na Starom kontinentu i posledica ekonomske i finansijske krize u zemljama članicama EU. Po-menuti izazovi su nesumnjivo značajno uticali na program slovačkog predsedavanja, u kome je naglasak stavljen na povratak poverenja građana, dok su prvobitno osmišljene prioritetne oblasti redefinisane u sledeće: ekonomski jaka Evropa, modernizacija jedinstvenog tržišta, održiva politika migracije i azila, kao i globalno angažovana Evropa.

Moglo bi se reći da novona-stali i nasleđeni problemi uveliko utiču na prioritizaciju u donošenju odluka na nivou EU, odnosno da je prostor za pokretanje inicijativa Slo-vačke u skladu sa sopstve-nom vizijom u velikoj meri ograničen. Ovaj problem je naročito važno istaći u od-nosu na dalju politiku proši-renja EU.

Iako tradicionalno snažna pristalica proširenja EU na Za-padni Balkan, Slovačkoj ne ostaje previše prostora da to pita-nje postavi u centar pažnje, o čemu govori i činjenica da je proširenje EU, nakon redefinisanja prioritetnih oblasti, pre-stalo da bude zasebna oblast, odnosno da je smešteno unutar naizgled nejasnog prioriteta pod nazivom „Globalno angažo-vana Evropa“.

Iz toga ne sledi da će se proces proširenja zaustaviti, već samo da će napredak u ovoj oblasti uveliko zavisiti od rešavanja po-menutih izazova (naročito Bregzita) kao i, podrazumeva se, u-činka država Zapadnog Balkana u daljem procesu evropskih integracija. Stoga se može zaključiti da prostor za politički ma-nevar Slovačke u toku predsedavanja, iako sužen, i dalje postoji – pre svega u smislu maksimalnog iskorišćenja moguć-nosti da se pojača napor EU ka procesu proširenja (u okviru definisanih prioritetnih oblasti i prepoznatih izazova), i posti-zanja konkretnog napretka u državama kandidatiknjama.

Ova pitanja su detaljnije analizirana u julskom izdanju CEP

Pogleda: „Slovačko predsedavanje EU: Nema kraja izazo-

vima?”

„Iako tradicionalno

snažna pristalica

proširenja EU na Zapadni

Balkan, Slovačkoj ne

ostaje previse prostora da

to pitanje postavi u centar

pažnje.“

Partnerstvo za reformu javne uprave i javnih usluga u Srbiji

Reforma javne uprave je jedan od prioriteta u procesu proširenja Evropske unije, čiju važnost Evropska komisija posebno ističe od 2014. godine. Pružanje usluga građanima i kreiranje i koordinacija javnih politika izdvajaju se među šest oblasti u okviru kojih SIGMA/OCD definiše principe javne uprave, i od kojih će zavisiti i napredak Srbije u pristupnim pregovorima. U tom pogledu, od maja 2016. do maja 2018. CEP i Evropski pokret u Srbiji realizuju projekat „Partnerstvo za reformu javne uprave i javnih usluga u Srbiji“ (Partnership for Public Administration Reform and Public Services in Serbia – PARtnershiPS).

Projekat uključuje istraživanje o pružanju javnih usluga u tri oblasti (zdravstvo, obrazovanje i unutrašnji poslovi) sa fokusom na način na koji se te politike razvijaju i nivoa zadovoljstva građana u pogledu pruženih usluga. Istraživanje će stvoriti osnovu za činjenično zasno-vane preporuke za dalju reformu javne uprave u Srbiji u kontekstu pristupnih pregovora. Na taj način, zajedno sa drugim predviđenim aktivnostima (konsultativni sastanci, radionice, TV emisija i javna kampanja), istraživanje će obezbediti participatorno i ka građanima orijentisano osmišljavanje i sprovođenje reforme javne uprave i unapređenje odgovornosti Vlade Srbije za kvalitet usluga koje pruža građanima. Projekat se realizuje u saradnji sa još 12 partnera u Srbiji: Pro-Pozitiv, Protecta – Niš, Timočki omladinski centar, i 9 članica Mreže Evropskog pokreta u Srbiji u Subotici, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Lazarevcu, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru i Leskovcu. Projekat finansira U.S. Agency for International Development (USAID Srbija).

CEP PRATI

Posledice Bregzita na politiku proširenja

Efekti britanskog referenduma i odluka o napuštanju EU od-ražavaju se kako na buduće funkcionisanje Unije, tako i na (potencijalne) kandidate za članstvo. Istraživački tim CEP-a je identifikovao tri scenarija koja u svetlu Bregzita mogu uti-cati na dalji razvoj politike proširenja na Zapadni Balkan. Predstojeći događaji u velikoj meri zavise od dalje političke dinamike unutar Velike Birtanije odnosno između te zemlje, EU i drugih država član-ica. Shodno tome, održanje političke stabilnosti u VB, može uticati da se pregovori o istu-panju ove zemlje iz EU brzo okončaju i takvo razrešenje situacije se može pokazati kao „najmanje bolno“ za dalji pro-ces proširenja. Izbor Tereze Mej za novu premijerku Velike Britanije nakon ostavke Dejvida Kameruna, daje ohrabrujuće znake da se razvoj događaja pomera u pomenutom smeru ali sa i dalje prisutnim neizvesnostima (npr. najava nove premijerke da VB for-malno-pravno neće aktivirati proces napuštanja EU pre početka 2017. godine). Pozitivni ishod po politiku proširenja bila bi i opcija da VB ipak odluči da ostane u EU pod izmenjenim uslovima (usled ponovnog održavanja referen-duma i/ili pregovora sa EU) s tim što bi, kratkorično gledano, politika proširenja verovatno bila usporena usled očekivanog otpora VB. Najgori scenarijo (izuzimajući malo verovatni scenarijo raspada EU) kako za

dinamike unutar Velike Britanije, odnosno između te zemlje, EU i drugih država članica. Shodno tome, održanje političke stabilnosti u VB može uticati da se pregovori o istupanju ove zemlje iz EU brzo okončaju i takvo razrešenje situacije se može pokazati kao „najmanje bolno“ za da-lji proces proširenja. Izbor Tereze Mej za novu premijerku Velike Brita-nije, nakon ostavke Dejvida Kamerona, daje ohrabrujuće signale da se razvoj događaja pomera u pomenutom smeru, ali sa i dalje prisutnim neizvesnostima (npr. najava nove premijerke da VB formalno-pravno neće aktivirati proces napuštanja EU pre početka 2017. godine).

Pozitivni ishod po politiku proširenja bila bi i opcija da VB ipak odluči da ostane u EU pod izmenjenim uslovima (usled ponovnog održavanja refe-renduma i/ili pregovora sa EU) s tim što bi, kratkorično gledano, politika proširenja verovatno bila usporena usled očekivanog otpora VB. Najgori scenario (izuzimajući malo verovatni scenario raspada EU) kako za poli-tiku proširenja tako i za VB i celokupnu EU, bila bi stagnacija u pregovo-rima između VB i EU, u slučaju političke nestabilnosti unutar VB.

Gledajući skorašnji razvoj događaja, nazire se mogućnost da se novi od-nosi VB i EU definišu u dogledno vreme i po najnižim troškovima po sve strane. Ovakav trend bi trebalo da se pozitivno (ili bar najmanje štetno) odrazi i na dalju politiku proširenja. Međutim, treba istaći da Bregzit sva-kako nije jedini faktor koji će određivati dalji odnos EU prema Zapadnom

Balkanu. Političke pozicije i delovanje država kandidatkinja će nesum-njivo ostati značajan činilac koji će uticati na odnos država članica prema daljem procesu proširenja.

Analiza i prikaz mogućih ishoda Britanskog referenduma mogu se naći u novom izdanju CEP pogleda: „Bregzit ili ne? Kakve su posledice za politiku proširenja?“

Glasnik Centra za evropske politike

3

CEP na godišnjoj konferenciji Regionalnog programa za promociju istraživanja (RRPP)

Predstavnici CEP-a učestvovali su na konferenciji Da li se Zapadni Balkan menja u socijal-nom, političkom i ekonomskom pogledu? koja je održana u Tirani 2. i 3. septembra. Na pa-nelu koji je razmatrao evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana, programska direk-torka CEP-a Milena Lazarević ocenila je da je EU sprovođenjem politike uslovljavanja u pojedinim oblastima umnogome uticala na napredak država kandidata u reformi javnih uprava. Time su ostvareni pozitivni i vidljivi efekti i za građane, kao što je bio slučaj sa viznom liberalizacijom, čineći da primeri konkretne i opipljive politike uslovljavanja utiču i na uvećanje podrške procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Stariji istraživač Miloš Đinđić predstavio je regionalno istraživanje na temu povezivanja revizije svrsishodnosti i evaluacije javnih politika u Crnoj Gori, Makedoniji, i Srbiji, koje je završeno krajem 2015. kao deo RRPP programa. Posebno je istakao rezultate i naredne korake u zagovaranju rešenja proisteklih iz studije javne politike, dok su studija, i sižei poli-tike predstavljeni na sajmu publikacija koji je organizovan na marginama konferencije.

CEP DOGAĐAJI

Uloga država članica u procesu pregovora o članstvu: Igra mačke

i miša?

Uloga država članica u procesu pregovora o članstvu u EU postaje sve izraženija, a čitav proces se naizgled može blokirati pa i sasvim obustaviti ukoliko se sporna pitanja ne razreše bilateralnim putem, zaključak je panel-diskusije Uloga država članica u procesu prego-vora o članstvu: Igra mačke i miša, održane 6. juna u organizaciji CEP-a i European Policy Centre - EPC iz Brisela.

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Re-publike Srbije EU Tanja Miščević istakla je da je uloga država čla-nica, rasla kako se povećavao broj pravnih tekovina, kao i da je pro-ces pregovora odlična prilika da država članica izrazi neki od svojih posebnih nacionalnih zahteva, ali i da je jedini način na koji treba rešavati bilateralne izazove – bilateralnim putem.

Direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević istakao je da su „države članice izvukle dosta pouka iz prethodnih ciklusa pridruživanja i shvatile da zemlje jugoistočne Evrope i Bal-kana umeju dobro da ’fingiraju’ reforme i proizvode propise; zato sada imamo pooštravanje kriterijuma i veću kontrolu samog procesa implementacije od strane država članica“. Lazarević je ukazao na ključnu ulogu srpske diplomatije i pregovaračkog tima u dosezanju podrške evrop-skih institucija, ali i vlada i građana u zemljama članicama. U tom smislu bi svi akteri trebalo da deluju zajedno.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i bivši savetnik predsednika Hrvatske Dejan Jović je istakao da „ono što je bitno jeste da proces pregovora rezultira povećanjem broja prija-telja i smanjenjem broja neprijatelja“. Jović je još rekao da zemlje članice imaju osećaj da o bit-nim pitanjima više ne odlučuju samostalno i zbog toga u procesu prijema novih članica insisti-raju na nekim pitanjima koja su za njih od nacionalnog značaja.

Viša analitičarka u EPC-ju Korina Stratulat predstavila je studiju koju je nedavno objavio EPC na osnovu istraživanja stavova u 17 država članica o proširenju EU. Rezultati studije u prvi plan ističu „nacionalizaciju“ procesa usled sve većeg fokusa na međudržavnim bilateralnim odnosima, budući da države članice sve više nastoje da kontrolišu proces proširenja.

….

…

….

…..

3

Nebojša Lazarević, direktor CEP-a

Panelisti: Nebojša Lazarević, Tanja Miščević, Dejan Jović i Korina Stratulat Moderatorka: Milena Lazarević

Opis fotografije

Srbija i EU: Fundamentalne vrednosti Unije i dalje privlače kandidate

Iako je Evropska unija najveći donator Srbije od ranih 2000ih, većina državljana Srbije nije svesna te činjenice. Više od dve trećine nikada nije čulo ni za jedan projekat finansiran iz fondova Unije, a mnogi smatraju da su Rusija, Japan, Kina i druge države veći do-natori od EU. Povrh toga, oko 50% stanovnika je ili loše informisano ili potpuno neupućeno u trenutni proces pristupnih pregovora, dok približno jedna trećina populacije ne bi znala kako bi glasala kada bi se referendum o članstvu u EU održao sutra.

Istovremeno, na dnevnopolitičkom nivou, vodeće političke partije podržavaju pristupanje EU, dok s druge strane postoji nedostatak kvalitetne diskusije o troškovima i prednostima članstva, o viziji Srbije kao zemlje članice, kao i o javnim politikama EU koje su od interesa za Srbiju. Obiman prostor u obrazovanju javnosti zahteva efikasnu i dobro organizovanu strategiju komunikacije od strane Vlade Republike Srbije, kao i same Evropske unije.

Članak programske direktorke Milene Lazarević i više istraživačice Sene Marić dostupan je na sajtu EU foruma.

Milena Lazarević na konferenciji RRPP

Glasnik Centra za evropske politike

4

CEP PREPORUČUJE

Imenovanjem nove britanske premijerke Tereze Mej, Bregzit postaje gotovo izvestan. Međutim, način na koji će budući odnos Ujedinjenog Kraljevstva i EU biti uređen još makar dve i po go-dine će biti nepoznanica. Grupa autora okupljena oko think tank-a Bruegel sastavila je predlog za takozvano „kontinentalno par-tnerstvo“: vid kompromisnog rešenja pri kojem bi obe strane uči-nile ustupke u interesu iznalaženja što većih obostranih koristi.

Prema ovim autorima, funkcionisanje duboko integrisanog trži-šta je moguće bez potpune slobode kretanja radne snage (jedne od četiri slobode, koja je bila ključna sporna tačka za izglasavanje Bregzita) te sa tog polazišta dolaze do predloga upravljanja je-dinstvenim tržištem između Evropske unije i država nečlanica, u ovom slučaju UK. Ključna odrednica „kontnentalnog partnerstva“ je međuvladin karakter, pri čemu bi UK imalo samo konsulta-tivnu ulogu u procesu donošenja odluka u oblasti jedinstvenog tržišta EU, ali i bila izuzeta od obaveza koje se tiču slobode kreta-nja radnika.

Ovakav model, smatraju autori, pogodan je i za odnose Evropske unije sa Turskom, a šire i sa državama politike susedstva, ali bi u tim slučajevima ograničena mobilnost državljana ovih država bila u interesu EU. Istovremeno, postojeće članice EU bi radile na jačanju ekonomske i finansijske unije, što bi, zajedno sa konti-nentalnim partnerstvima, dovelo do „koncentričnih krugova“.

Iako su neke od ideja izloženih u ovom predlogu naizgled disku-tabilne i čine se kontroverznim, treba ih razmotriti budući da su uspele da otvore debatu i pokrenu promišljanje ne samo o budu-ćem odnosu UK i EU, već i o strukturi Unije uopšte.

Glasnik Centra za evropske politike

Najava događaja: Evropa u krizi – šta dalje?

Bregzit, migrantska kriza, uspon ekstremističkih političkih grupacija i terorističke pretnje samo su neki od izazova koji čine EU ranjivijom nego ikada do sada. U saradnji sa udruženjem BEUM (Belgrade European Union Model) CEP organizuje panel-diskusiju pod nazivom Europe in Crisis: Thinking Forward. Prvi, istoimeni panel nastoji da pogledom ka budućnosti Evrope definiše moguće ishode turbulent-nih dešavanja u EU. Drugi panel će biti usmeren ka procesu proširenja EU, koji se odvija u teškom okruženju i rizikuje da bude dodatno skinut sa dnevnog reda EU, koja je preopterecen gorucim pitanjima.

Događaj će se održati 26. oktobra 2016. u Beogradu, kao uvod u BEUM 2016 – simu-laciju zasedanja institucija EU koja okuplja preko 300 studenata iz celog sveta.

Europe after Brexit: A proposal for a Continental Partnership

(Jean Pisani-Ferry, Norbert Röttgen, André Sapir, Paul Tucker, Gun-

tram B. Wolff)

Evropa i Bregzit u očima evropskih karikaturista

Vodeći danski dnevnik Politiken zamolilo je karikaturiste iz 28 poznatih evropskih listova da ilustruju svoje viđenje aktuelnih dešavanja unutar EU – s posebnim osvrtom na Bregzit. Listovi poput nemačkog Die Zeit, francuskog Le Monde, austrijskog Ku-rier i britanskog The Guardian učestvovali su u ovoj medijskoj i-nicijativi, čiji je prevashodni cilj da istakne zajedništvo, solidar-nost i saradnju kakve je evropskim liderima danas teško da raz-viju i održe. Štampano izdanje je podeljeno u Briselu i na samitu lidera EU u Bratislavi 16. septembra.