Uvek neposlusne.qxp 1/31/2007 6:12 PM Page 1zeneucrnom.org/pdf/uvek_neposlusne.pdfZastava duginih boja: kao simbol mira, uva`avanja drugosti i raznolikosti unele smo jo{ od 1995. godine

$Page 1: Uvek neposlusne.qxp 1/31/2007 6:12 PM Page 1zeneucrnom.org/pdf/uvek_neposlusne.pdfZastava duginih boja: kao simbol mira, uvaàvanja drugosti i raznolikosti unele smo jo{ od 1995. godine$
Uvek neposlusne.qxp 1/31/2007 6:12 PM Page 1

Izdale:

@ene u crnom, Beograd, decembar 2006.

Jug Bogdanova 18/5

Telefon i fax: 011. 2623 225

E-mail: stasazen«eunet.yu

www.zeneucrnom.org

Autorka: Sta{a Zajovi}

Sara|ivale/i:

Jovana Vukovi}, Lino Veljak, Ljiljana Radovanovi}, Marija Perkovi},Milo{ Uro{evi}, Nevzeta Josifovi}, Violeta \ikanovi}

Dizajn:

[kart

Likovna oprema: mirovni simboli @ena u crnom, Me|unarodne mreè @ena u crnom

Tehni~ka obrada:

Zinaida Marjanovi}

[tampa: Standard 2, Beograd

Tira`: 750

Ova publikacija je realizovana zahvaljuju}i finansijskoj podr{ci:

Kvinna till Kvinna


Sadràj

Ko smo?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Vidljivi ènski otpor – i dalje smo na ulicama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Performansi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

@enske mirovne mreè – mreè ènske solidarnosti. . . . . . . . . . . . . . . 23

Mreè, koalicije, savezi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Suo~avanje s pro{lo{}u

– tranziciona pravda sa feministi~kog stanovi{ta. . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Putuju}e ènske mirovne radionice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

@enska mirovna mreà – {irenje i osnaìvanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

@ene, mir, bezbednost – feministi~ko – antimilitaristi~ki pristup. . . . 47

Prete}i znaci fundamentalizama – feministi~ki odgovori. . . . . . . . . . . 53

Mo} i drugost – Obrazovanje za demokratiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Uzajamna podr{ka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

Prigovor savesti i antimilitarizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

Podr{ka `rtvama rata – podr{ka izbeglicama i raseljenima. . . . . . . . . 65

Izdava~ka delatnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Me|unarodna mirovna politika i me|unarodni odnosi . . . . . . . . . . . . 71


Ko smo?

Aktivisti~ka grupa i mreà feministi~ko-antimilitaristi~ke orijentacije,koju ~ine ène razli~ite generacijske i etni~ke pripadnosti, razli~itih obrazov-nih i kulturnih nivoa, socijalnog statusa, ìvotnih stilova, seksualnih izbora.Zajedni~ki imenitelj je odbijanje svakog vida politike rata i nasilja, pre svegadràve ili zajednice u kojoj ìvimo, a potom i svih drugih, ènski vidljivi ijavni otpor svim vidovima patrijarhata: nacionalizma, militarizma, funda-mentalizama.

U akcijama, bilo na ulici ili u drugim veoma raznovrsnim aktivnostima@ena u crnom u~estvuje veoma razli~it broj osoba: nekad samo par njih,a nekada par stotina, u zavisnosti od politi~kih i dru{tvenih okolnosti, od potreba i mogu}nosti.

Kad smo nastale? 9. oktobra 1991. u znak protivljenja ratu i ratnoj politici srpskog reìma.

Tada, 9. oktobra 1991. zapo~ele smo javni, nenasilni protest protiv rata,nacionalizma, militarizma, svih vidova diskriminacije, nasilja.

îme se bavimo?

– înimo vidljivim ènski nenasilni otpor: ratu, nacionalizmu, seksizmu,militarizmu, svim vidovima etni~ke homogenizacije, fundamentalizma, ksenofobije, homofobije i svih drugih vidova diskriminacije i to pre svegadràve ili zajednice u kojoj ìvimo a potom svih drugih; do sada smo orga-nizovale preko hiljadu (1000) akcija na ulici u vidu protesta, performansa,pozori{ta, kampanja, uli~nih mar{eva, edukacije na ulici; tako|e kreiramoestetiku antiratnog nenasilnog otpora povezivanjem sa angaòvanimumetni~kim grupama i inicijativama;

– Stvaramo prostore za glasove i akcije èna: protiv svih vidova patrijarha-ta, rata, nasilja, osnaùjemo ène da svoju ogor~enost i nezadovoljstvo patri-jarhalno propisanim ulogama i kontroli nad ènama, kako na privatnom takoi na javnom planu pretvaraju u aktivni nenasilni otpor i gra|ansku neposlu-{nost; podsti~emo organizovanje èna i {irenje prostora ènske autonomije.

– Stvaramo mreè ènske solidarnosti: na globalnom i regionalnom nivou,preko svih dràvnih, nacionalnih, etni~kih i svih drugih podela i granica.

– Stvaramo mirovne mreè, koalicije i saveze: podsticanjem aktivnog

5


u~e{}a èna u izgradnji mira, u mirovnim procesima i pregovorima, koalici-je za ka`njavanje zlo~ina, pre svega zlo~ina po~injenih u na{e ime, a potomi svih ostalih, stvaramo koalicije za lai~ku dràvu; ukratko, podsti~emo i aktivno stvaramo solidarne saveze u korist pravednog i stabilnog mira, ja~anja civilnog dru{tva, vladavine prava, socijalne pravde.

– Zahtevamo suo~avanje s pro{lo{}u – primenu raznovrsnih modela tran-zicione pravde: koja obuhvata sve vidove odgovornosti (individualne, kolek-tivne, moralne, politi~ke), ka`njavanje svih ratnih zlo~ina, izru~ivanje svihratnih zlo~inaca Ha{kom tribunalu, su|enje pred doma}im sudovima, reiranje novih vidova tranzicione pravde sa feministi~kog stanovi{ta.

– Organizujemo mirovnu edukaciju: putem seminara, konferencija, treninga, aktivisti~kih skupova, susreta, razgovora, radionica o feminizmu,pacifizmu, antimilitarizmu, nenasilju, ènskoj mirovnoj politici, novim kon-ceptima bezbednosti, civilnom dru{tvu, ènskom aktivizmu, interetni~koj iinterkulturnoj solidarnosti, reproduktivnim pravima, tranzicionoj pravdi,fundamentalizmima, itd.

– Stvaramo alternativnu ènsku istoriju: upisivanjem ènskog otpora ratu, upsivanjem drugih i razli~itih u istoriju i to putem obimnog izdava~kograda; do sada smo objavile preko {ezdeset izdava~kih jedinica (knjiga, bro-{ura, monografija, mirovnih agendi i kalendara) kao i veoma veliki broj postera, lifleta, letaka, nalepnica.

– Pokre}emo kampanje i zakonodavne inicijative: radi senzibilisanja javnosti za va`na dru{tvena pitanja, pre svega, kampanja vezane za odgo-vornost za rat i ratne zlo~ine u cilju postizanja pravednog mira, demilitariza-cije, kreiranju humane bezbednosti sa stanovi{ta roda, po{tovanja ènskihljudskih prava, o~uvanja lai~ke dràve, itd.

6


êmu teìmo?

– pravednom i stabilnom miru: pre svega potpunim suo~avanjem s pro-{lo{}u i primenom svih vidova tranzicione pravde ka`njavanjem zlo~inaca i zlo~ina, pre svega po~injenih u na{e ime a potom i svih ostalih;

– korenitoj promeni dominantnog vrednosnog sistema: (seksisti~kog, nacionalisti~ko-militaristi~kog, ksenofobi~nog, homofobi~nog, itd.) i to pu-tem korenite promene obrazovnog sistema na svim nivoima, vr{enjem pritiska na institucije u pravcu uvo|enja obavezne edukacije za rodnu prav-du, mir, nenasilje, interkulturalizam, kao i {irenjem mirovne politike @ena u crnom, kako na nivou dràve tako i dru{tva;

– osnaìvanju i {irenju ènske mirovne mreè u Srbiji i celoj regiji: aktivnimu~e{}em èna u izgradnji mira, u mirovnim procesima i pregovorima, kao i putem aktivne ènske solidarnosti i uzajamne podr{ke bez obzira na dràv-nu, etni~ku, religijsku pripadnost;

– sna`nom civilnom dru{tvu: organizovanjem autonomnih civilnih inici-jativa, podsticanjem gra|anske neposlu{nosti i odràvanjem autonomije u odnosu na dràvu, na svaku vlast, partiju, vr{enjem pritiska na institucije u cilju njihovog pretvaranja u servis gra|anki i gra|ana, kao i {irenjem vred-nosti mira, nenasilja, solidarnosti;

– demokratiji na svim nivoima: privatnom i javnom, ja~anjem vladavineprava, socijalne pravde i suzbijanjem i ka`njavanjem organizovanog kriminala.

Kojim se simbolima sluìmo?

Osnov estetike @ena u crnom je preokretanje tradicionalnih, patrijarhal-nih, nametnutih, obaveznih, naj~e{}e tla~iteljskih simbola i formi u simbolei forme koje smo mi odabrale: antipatrijarhalne, alternativne, ‘subverzivne’,buntovni~ke.

CCrrnniinnaa: u tradicionalnoj kulturiène nose crninu zbog smrti bliìh ~lanova porodice, to je privatna, porodi~na ~ak i istorijska du`nostèna u mnogim kulturnim konteksti-ma, na raznim ta~kama planete.

7


Za @ene u crnom crnina je javna, politi~ka boja, izbor – crninu nosimozbog smrti svih `rtava rata i nasilja, a pre svega `rtava zlo~ina po~injenih una{e ime; na{a crnina je tokom ratova na prostoru biv{e Jugoslavije bila javni ~in pobune protiv politike rata, nacionalizma, militarizma.

Nakon rata crnina je i dalje ~in odbacivanja kulture smrti, destrukcije,dominantnog vrednosnog sistema.

Nakon rata crninom pokazujemo da smo protiv poricanja i zaboravazlo~ina; crnina je opomena, podse}anje na zlo~ine po~injene u na{e ime,traènje odgovornosti za to; crninu i dalje koristimo u svim uli~nim manife-stacijama vezanim za ratove, komemoracije povodom zlo~ina, pre svegaonih koji su po~injeni u na{e ime, ali i svih drugih zlo~ina.

]]uuttaannjjee: }utanje je u patrijarhatu ènama nametnuto, }utanje prekrivaili negira iskustva èna; kod @ena u crnom }utanje se odvija u javnom prostoru; to je javni ~in osude onih koji proizvode rat i nasilje, pre svega udràvi i zajednici u kojoj ìvimo a potom i svim ostalima.

]utanje smo odabrale jer nemamo re~i da izrazimo tragedije, patnje,bol koju izazivaju ratovi i nasilje.

]utanje smo odabrale jer su nam nedostajale re~i da izrazimo ogor~enostprotiv dràve organizovanog zlo~ina za vreme reìma S. Milo{evi}a a nakon pada tog reìma protiv institucionalno organizovanog poricanja zlo~ina~kepro{losti.

]utanje je i na~in da se izbegnu ili barem ublaè provokacije i napadiljudi u na{em okruènju.

]utanje je i poziv na razmi{ljanje, na slu{anje i oslu{kivanje i sebe i dru-gih, jer je patrijarhat (rat, seksizam, nacionalizam, militarizam kao njegovenajvidljivije manifestacije) negacija i poni{tavanje drugosti i razli~itosti naspram afirmaciji i vidljivosti drugosti za koju se zalaèmo.

8


TTeelloo:: izlaganje na javnim mestima sa tradicionalnimsimbolima ~iji je smisao potpuno suprotan tradicionalnim(ili je bolje: potpuno izokrenut, izmenjen, preokrenut),predstavlja ~in gra|anske neposlu{nosti i antipatrijarhalnepobune.

Crnina, }utanje i telo kroz estetiku @ena u crnom posta-ju javni, jasni i vidljivi ~inovi antipatrijarhalne pobune.

Koliko ~esto izlazimo na ulicu?

Koje smo promene unele? Do 1996. godine proteste smo odràvale jednom nedeljno, uvek u crni-

ni i }utanju, potom smo to radile razli~itim intenzitetom, u zavisnosti od po-liti~kih de{avanja i okolnosti, stepena pripremljenosti i osmi{ljenosti uli~nihakcija. Vaàn nam je ‘ritual’, ali tako|e je veoma va`na osmi{ljenost i pripre-ma ‘rituala’.

Od 1996. ~esto organizujemo akcije jednom nedeljno, nekada vi{e puta nedeljno, nekada jednom mese~no. Naprimer, za vreme tromese~nihgra|anskih protesta (zima 1996/97.) uli~ne akcije smo organizovale svako-dnevno. Postoje doga|aji i datumi koje obavezno obeleàvamo: godi{njicezlo~ina po~injenih u na{e ime, va`ni datumi me|unarodnog ènskog i mirovnog pokreta.

Za razliku od ve}ine grupa unutar Me|unarodne mreè @ena u crnomkoje su se zadràle na jednostavnom ritualu u crnini i }utanju, mi smo unele mno{tvo promena, modaliteta, diversifikovale smo i formu i sadràj,ali ~esto koristimo jednostavni izvorni ritual stajanja u crnini i }utanju.

U jednostavni ritual u crnini i }utanju, unele smo mno{tvo drugih ele-menata: jarke boje, sna`ne zvukove, naj~e{}e bubnjeve i uzvikivanje parolamegafonom; razne vizuelne efekte uz pomo} ònglerki, a to naj~e{}e praktikujemo u mirovnim mar{evima i feministi~ko-antimilitaristi~kim performansima.

Mirovni znak @ena u crnom iz Beograda: usvojila je Me|unarodna mreà@ena u crnom kao svoj znak.

Zastava duginih boja: kao simbol mira, uvaàvanja drugosti i raznolikostiunele smo jo{ od 1995. godine i od tada je koristimo u velikom broju akcija.

Fatimina ruka: simbol mira, globalne ènske solidarnosti, ènske istraj-

9


nosti, interkulturne solidarnosti preuzele smo od @ena u crnom iz Izraela;pored toga koristimo i mno{tvo elemenata iz me|unarodnog mirovnog po-kreta, izumljujemo nove simbole i rituale u zavisnosti od sadràja akcija.

Sem toga, sa nama izlaze i mu{karci, ne kao nekakva na{a za{tita ve}kao na{i saveznici u borbi protiv patrijarhata. Radi se o mu{karcima koji suodbili da idu u rat, skrivali se od nasilnih mobilizacija, dezertirali sa rati{ta ilise nakon ratova zalaù zajedno sa nama za prigovor savesti, za ukidanje voj-ske – ukratko, za sve vidove demilitarizacije.

[ta jo{ postièmo uli~nim akcijama?

Pored vidljivosti nenasilnog otpora, senzibilizovanja javnosti za odre|e-na pitanja, vr{enja pritiska na institucije, ovim akcijama èlimo i da:

Ja~amo odnose solidarnosti i saradnje unutar civilnog dru{tva:

U svim navedenim aktivnostima uli~nog karaktera najve}im delom u~e-stvuju aktivistkinje Mreè @ena u crnom, Srbija, aktivisti i aktivistkinje srod-nih organizacija, ali i veliki broj gra|anki i gra|ana; dobar deo ovih akcija re-alizovan je zajedno sa drugim udruènjima, inicijativama i mreàma, {to jeveoma va`no za ja~anje solidarnosti, uzajamne podr{ke i saradnje unutar civilnog dru{tva.

Promovi{emo estetiku antiratnog otpora: saradnjom sa angaòvanimumetni~kim grupama, pozori{tima, me|u kojima posebno isti~emo: [kart,Dah teatar, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Institut za angaòvanuumetnost, Women act, Stani pani kolektiv....

10


Vidljivi ènski otpor: i dalje smo

na ulicama

Najve}i deo na{ih uli~nih akcija (preko hiljadu) odnosi se na ratove i nasilje na prostoru biv{e Jugoslavije a ovde }emo prikazati hronologiju i motive tih akcija:

Protiv rata nad civilnim stanovni{tvom, protiv zlo~ina po~injenih u na{eime, protiv represije nad politi~kim neistomi{ljenicima – za prekid rata, nenasilno re{avanje sukoba...

1991. – 1996:

– Protiv ratne politike srpskog reìma, svake srede, u crnini i }utanju,protestovale smo protiv agresije na Hrvatsku: ubijanja ljudi, razaranja gra-dova, posebno Vukovara, Dubrovnika, Zadra, protiv prekida saobra}ajnihkomunikacija i ljudskih kontakata;

– protiv agresije na Bosnu i Hercegovinu, ru{enja Mostara, opsade i ru{enja Sarajeva, koncentracionih logora, genocida u Srebrenici, zbog ne-brojenih zlo~ina u BiH;

– otmice putnika bo{nja~ke nacionalnosti u Srbiji (Sjeverinu, [trpcima),zbog progona i diskriminacije drugih i razli~itih u Srbiji (u etni~kom, ideolo-{kom, religijskom, seksualnom pogledu);

– protiv stalnih nasilnih i nezakonitih mobilizacija mu{karaca za rat,odvo|enja na rati{te, progona dezertera u Srbiji;

– egzodusa civilnog stanovni{tva iz Krajine (Hrvatska) nakon vojnihoperacija hrvatske vojske ‘Bljesak’ (maj 95’) i ‘Oluja’ (avgust 95’).

Zima 1996/97: svakodnevno i aktivno u~e{}e u masovnim gra|anskimprotestima u Srbiji, svakodnevne akcije, deljenje letaka o nenasilnim meto-dama otpora;

Jesen 1997: naro~ito protiv ratne politike srpskog reìma prema CrnojGori, protiv represije nad nezavisnim medijima u Srbiji (jesen 1997);

1997– 1999: protiv rata niskog intenziteta na Kosovu, protiv aparthejdanad albanskim stanovni{tvom na Kosovu, akcije solidarnosti sa nenasilnimnarodnim i ènskim pokretom; podr{ka mirovnim pregovorima izme|u

11


srpske i albanske strane u Rambujeu ‘Bolje pakt nego rat’;

– Protiv progona nealbanskog stanovni{tva na Kosovu nakon vojne in-tervencije, prole}a 1999;

1999.– 2000: protiv rastu}e politi~ke represije srpskog reìma nad poli-ti~kim neistomi{ljenicima/ama u Srbiji.

Nakon pada reìma, oktobra 2000. godine, najve}i broj akcija @ena u crnom vezan za ratove na prostoru biv{e Jugoslavije bio je posve}en: zahtevima za odgovorno{}u srpskog reìma i protiv poricanja zlo~ina~kepro{losti; protiv eskalacije sukoba u Ju`noj Srbiji i Makedoniji (2001) protivnasilja na Kosovu i Srbiji (mart– april 2004); obeleàvanje godi{njica zlo~inapo~injenim u na{e ime, pose}ivanje mesta zlo~ina po~injenim u na{e ime(Vukovar, Sarajevo, Srebrenica, [trpci, Sjeverin, Kosovo); obeleàvanjem godi{njica antiratnog otpora u Beogradu i celoj Srbiji.

Akcije globalne solidarnosti protiv nasilja i rata:Od samog po~etka svog delovanja @ene u crnom su, kao deo globalnog

antiratnog pokreta, u~estvovale u skoro svim akcijama protiv ratnog nasiljaili samostalno pokretale takve akcije: protiv sukoba na Bliskom Istoku (Izrael/Palestina, Liban), teroristi~ki napad na Njujork i Va{ington, protiv rata i nasilja u Avganistanu, Iraku, Kolumbiji, itd. Tako|e smo organizovale iakcije solidarnosti sa mirovnim pokretima u pomenutim i drugim ratnimpodru~jima.

12


Performansi

Premda je veoma te{ko praviti klasifikaciju performansa budu}i da susvi me|usobno proèti raznim sadràjima, rukovodile smo se onim elemen-tima koji su preovladavali u performansima; sem toga performansi ~estoimaju ‘putuju}i’ i decentralizovan karakter budu}i da su mnogi od njih odràni van Beograda.

Antiratnog sadràja: pre svega protiv ratnog nasilja na prostoru biv{e Jugoslavije ali i na nekim drugim ta~kama planete:

– Priznajem: u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju iz Beo-grada, povodom sedme godi{njice @ena u crnom, Beograd, 1998; performans je izveden kao ‘sve~ani ~in’ priznavanja na{e antiratne i ‘antipatriotske’ aktivnosti u trenutku jedne od najè{}ih represija reìmaprotiv antiratnog pokreta u Srbiji a u performansu je u~estvovalo vi{e stoti-na ljudi.

– Zamisli/Imagine, oma` Dònu Lenonu: solidarnost sa mirovnim pokre-tom SAD-a, a protiv politike cenzure i zabrana nakon teroristi~kih napada u Njujorku i Va{ingtonu (11. septembar 2001.), performans je izveden u Beogradu i Leskovcu.

– @enska solidarnost protiv nasilja i rata: Sarajevo, 11. septembra 2002.zajedno sa Pokretom majki enklave @epe i Srebrenice.

– Mape zabranjenog pam}enja: izveden u saradnji sa ènskom pozori-{nom grupom Dah teatar, 10. jula 2004. Beogradu, povodom devete godi-{njice genocida u Srebrenici.

– Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici: performans u Beogradu i Zrenjaninu, jula 2005. povodom desete godi{njice genocida; sli~an perfor-mans je izveden i 10. jula 2006. povodom jedanaeste godi{njice genocida u Srebrenici.

– Nikad vi{e – 10 godina od ‘Oluje’: povodom desete godi{njice progonacivilnog stanovni{tva iz Krajine (Oluja 95’), na glavnom trgu u Novom Sadu;

– Razoruàjmo svet – stvarajmo mir: performans aktivistkinja Me|una-rodne mreè @ena u crnom ispred Camp Derby, najve}e vojne baze SAD-au Italiji.

13


Feministi~ko– antimilitaristi~kog sadràja:

Performansi koje smo izvodile tokom susreta Mreè ènske solidarnosti pro-tiv rata/Me|unarodne mreè @ena u crnom 1992– 2001: Proterajmo militarizamiz na{ih ìvota, @enska solidarnost protiv nasilja i rata, Uvek neposlu{ne - samo su neki od naziva performansa koje smo organizovale u Novom Sadu,Subotici, Ulcinju, Podgorici tokom odràvanja susreta Me|unarodne mreè,uz u~e{}e aktivistkinja iz cele biv{e Jugoslavije, kao i sa svih kontinenata.

– Kasandra sa nama: performans izveden u saradnji sa Dah teatrom iz Beograda (1997) pri~a o otporu Kasandre, za vreme trojanskog rata (33 ve-ka pre n. e.) po istoimenom delu nema~ke knjièvnice Kriste Volf, dijalog iz-me|u Kasandre i @ena u crnom; performans je oma` ènskom otporu ratu imilitarizmu, na svim mestima na svetu, u svim epohama.

– U~inimo vidljivim veze izme|u vojnih tro{kova i tampona: protiv milita-rizacije i njenog pogubnog u~inka na svakodnevni ìvot èna, na standard,zdravlje, obrazovanje; prvi put performans je izveden u Beogradu maja1996. godine.

– Idemo polako da bismo sigurno stigle: o konverziji vojnih tro{kova u ci-vilne svrhe ili tzv. gusenica kao simbol istrajnosti, strpljivosti i posve}enostimirovnih aktivistkinja; gusenicu smo dobile na poklon od {panskih feminist-kinja-antimilitaristkinja i kruì po autonomnim grupama i kao simbol femi-nisti~ke razmene i podr{ke; prvi put smo performans izvele maja 2001. go-dine i od tada desetak puta u raznim gradovima u Srbiji.

– Demilitarizujmo sebe, demilitarizujmo svoje okruènje: o konverziji voj-nih tro{kova u civilne svrhe ili tzv. mirovni padobran, koji smo dobile na po-klon od {panskih feministkinja-antimilitaristkinja kao simbol internacionali-sti~ke povezanosti i solidarnosti; performans je izveden je u vi{e gradova uSrbiji;

– Ovo nisu igra~ke: usmeren je protiv proizvodnje i kupovine igra~akadeci u vidu oru`ja, performans promovi{e i neseksisti~ko i mirovno vaspita-nje za decu od najranijeg uzrasta; prvi put je izveden u Beogradu 4. juna2001.

– I dalje neposlu{ne i dalje na ulicama: o ènskoj neposlu{nosti ratu, na-cionalizmu, militarizmu, osmi{ljen je kao uli~na instalacija mirovnog simbo-la @ena u crnom ‘Lice mira’; ovaj performans je izveden vi{e puta tokom2002, 2003. i 2004.

14


– Nijedna èna, nijedan mu{karac, nijedan dinar za militarizam: perfor-mans protiv Zakona o pomo}i ha{kim optuènicima i njihovim porodica-ma; prvi put je izveden u Beogradu, na Me|unarodni dan ljudskih prava,10. decembra 2004.

– Raspolaèmo svojim telom, raspolaèmo svojim novcem: izveden u Be-ogradu, 28. maja 2005. povodom Me|unarodnog dana ènskih akcija za miri razoruànje (24. maj) i Me|unarodnog dana za reproduktivna prava i èn-sko zdravlje; performans promovi{e ènsku autonomiju, pravo na izbor, posebno u pogledu reproduktivnih prava i uz na{ feministi~ki slogan: Ra|am ako èlim, s kim èlim i kada èlim. Ne}u da ra|am za dràvu, naciju, crkvu, armiju!

– @ene, mir, bezbednost: ka feministi~ko-antimilitaristi~kom konceptu bezbednosti – povodom pete godi{njice istoimene Rezolucije 1325. Savetabezbednosti OUN, performans je izveden pred Skup{tinom Srbije, 31. okto-bra 2005; perfomans je izveden kao transformacija koja od viktimiziraju}e uloge `rtve koju patrijarhalna militarizovana dràva nudi ènama kao ‘za{ti-tu i bezbednost’ dovodi do feministi~kog koncepta bezbednosti kao po{to-vanja ènskih ljudskih prava, uzajamne podr{ke i solidarnosti me|u ènama.

– U spomen dezerteru: simboli~an spomenik kao odavanje po~asti mu-{karcima, dezerterima i prigovara~ima savesti, koji su odbili da idu u rat ili supobegli sa rati{ta (1991– 99) za gra|ansku hrabrost, kr{enje patrijarhalnihuloga heroja i ratnika; spomenik podiù aktivistkinje koje su pruàle podr-{ku dezerterima i prigovara~ima savesti, smatraju}i ih svojim saveznicima uantipatrijarhalnim nenasilnim pobunama. Podizanje ovog ìvog spomenikaodvija se kao ritual: obelodanjivanjem mape dezerterskih pobuna, mapepodr{ke dezerterima, odlikovanjima u vidu mirovne zastave duginih boja,{to je ustvari dekonstrukcija patrijarhalnih militaristi~kih simbola i kodova.Ovaj performans je izveden prvi put 18. oktobra 2006. godine u Beogradupovodom petnaeste godi{njice antiratnog nenasilnog otpora u Srbiji.

15


Protiv retrogradnih tendencija u dru{tvu: fa{istoidnih, klero-nacionali-sti~kih, fundamentalisti~kih; ove tendencije se ispoljavaju posebno nakonizbora decembra 2003. godine; te akcije promovi{u vrednosti antifa{izma,ljudska prava, ènska ljudska prava, posebno reproduktivna i seksualna prava, lai~ku dràvu...

– Fa{isti~ki mrak u budàk!: u Beogradu povodom Me|unarodnog danaakcija protiv fa{izma, rasizma i ksenofobije, 9. novembra 2004; sli~an perfor-mans pod nazivom Osvetlimo mrak u kojem ìvimo izveden je u Beogradupovodom Me|unarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra 2004; pono-vljen i 21. marta 2005. godine u Beogradu povodom Me|unarodnog danaprotiv rasizma; 9. novembra 2006. tako|e smo organizovale zajedno sa Cen-trom Querria performans Zaustavimo fa{izam – pokrenimo solidarnost.

– Nosim va{ plod: Beograd, 8. mart 2005. u saradnji sa Institutom za an-gaòvano pozori{te i umetnost; performans protiv klerikalizacije dru{tva a zapromociju reproduktivnih prava; performans je osmi{ljen kao ~in odbijanjapropagande ra|anja za potrebe, dràve, nacije, armije, crkve.

– Proterajmo fa{izam zajedno: performans u Beogradu, 9. novembra 2005.godine, kao pobuna protiv rastu}ih fa{istoidnih tendencija u Srbiji.

– Stop fa{izmu!: performans u Novom Sadu, 9. decembra 2005.

– Nau~ila sam lekciju!: povodom 8. marta 2006. protiv klerikalizacije dru-{tva, svo|enja identiteta èna na ulogu majke, ra|alice nacije, ~uvarke pa-trijarhalnog morala; izveden u saradnji sa Institutom za angaòvano pozori-{te i umetnost. Ovaj performans je veoma sli~an sadràju performansa No-sim va{ plod.

– Ho}emo demokratiju a ne teokratiju!: protiv Zakona o crkvama i ver-skim zajednicama, a u prilog lai~ke dràve i potpune odvojenosti crkve oddràve; performans je izveden vi{e puta tokom aprila i maja 2006. a u saradnji sa Institutom za angaòvano pozori{te i umetnost.

– Ni kurve ni svetice– nego ène: protiv Zakona o crkvama i verskim za-jednicama, protiv zloupotrebe religije u politi~ke svrhe i uop{te protiv klerikalizacije dru{tva; performans je izveden u Beogradu 21. juna 2006. usaradnji sa Dah teatrom.

16


Mirovni mar{evi: za ènska ljudska prava, suo~avanje s pro{lo{}u, izru-~ivanje svih osumnji~enih Ha{kom tribunalu, za demilitarizaciju

– Ulice su na{e – @enska solidarnost je na{a snaga: izveden povodom Me-|unarodnog dana èna 8. marta 2003. u Beogradu, u Leskovcu 2004, u No-vom Pazaru i Beogradu 2005.

– Demilitarizujmo sebe, demilitarizujmo svoje okruènje!: 28. maja 2003. uNi{u, povodom Me|unarodnog dana ènskih akcija za mir i razoruànje.

– Solidarnost je na{a snaga - solidarnost sa Anitom: ènski mar{ u Surdu-lici 3. februara 2005. zbog politi~kog i seksualnog nasilja nad ènama.

– Stop mafiji – stop organizovanom kriminalu: u Leskovcu, 23. septembra2005. u okviru akcija Me|unarodnog antimafija karavana.

– Stop fa{izmu!: antifa{isti~ki mar{ u Novom Sadu, 10. decembra 2005.

– Ne}emo nazad, branimo svoja prava: u Beogradu, povodom 8. marta 2006.

– Pamtimo!: serija mirovnih mar{eva odrànih u okviru obeleàvanjazlo~ina u [trpcima, Tuzli, Sjeverinu (Prijepolje, 27. februar 2005. i 25. maj uTuzli 2005, 22. oktobra 2005. u Priboju).

17


18


Kampanje

Tokom ratova na prostoru biv{e Jugoslavije (1991– 99) sve kampanje subile protiv rata, agresorske politike srpskog reìma, protiv prisilne mobiliza-cije. Nakon pada diktatorskog reìma u Srbiji (oktobar 2000. godine nasta-vljene su kampanje. Nave{}emo neke od gra|anskih akcija u kojima su u~estvovale i @ene u crnom, bilo kao grupa ili kao pojedinke:

– Svakodnevna antiratna akcija paljenja sve}a: ispred Predsedni{tva Sr-bije u trajanju od {est meseci (od oktobra 1991. do februara 1992) sa sloga-nima ‘Solidarnost sa svim pobunjenicima protiv rata’ i ‘Za sve poginule u ratu’; akciju je pokrenula grupa gra|anki i gra|ana.

– Referendum protiv rata: akcija prikupljanje potpisa protiv rata prisilnemobilizacije; akciju pokrenuo Civilni pokret (jesen 1991. i zima 1992); priku-pljeno 55 000 potpisa;

– Kampanje protiv nasilne mobilizacije izbeglica: koji su na{li uto~i{te uSrbiji (posebno 1994. i 1995) pre svega putem redovnog informisanja doma}e javnosti, posebno me|unarodnih institucija, mirovnih mreà i organizacija za ljudska prava; organizovanjem protesta.

– Akcije za amnestiju: mu{karaca koji su odbijali da u~estvuju u ratu - izbegli vojnu obavezu, dezertirali sa rati{ta ili oti{li van zemlje a zbog togabili izloèni raznim vidovima sankcija uklju~uju}i i zatvorske kazne; ova ak-cija je uklju~ivala redovno obave{tavanje doma}e i me|unarodne javnosti,pruànje pravne podr{ke i pomo} pravnih eksperata/kinja srodnih udruè-nja, naj~e{}e Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom), ali naàlost, ni po-sle usvajanja Zakona o amnestiji (april 2006) mu{karci koji regulisali vojnirok nisu oslobo|eni sankcija i one se vrlo ~esto arbitrarno primenjuju.

– Kampanje protiv progona prigovara~a savesti: koji su odbili vojni rok izverskih razloga budu}i da je Zakon o vojsci jedino to dozvoljavao; akcijeprotiv zatvorskih kazni i drugih sankcija; prigovor savesti je usvojen 2003.godine, ali i dalje je tretiran diskriminatorski i neravnopravno u odnosu navojni rok.

– Kampanje za priznavanje prava na prigovor savesti: intenzivno smo za-po~ele su maja 2000. godine, dok je najintenzivniji period bio je od decembra2000. do maja 2001. kada su Komitet pravnika za ljudska prava Yucom i @ena

19


u crnom pokrenule zakonodavnu inicijativu prikupiv{i 30.000 potpisa, koji su potom podneti Saveznoj skup{tini; ova kampanja odvijala se u celoj Srbiji a pored prikupljanja potpisa, odvijala se kao permanentna akcija za demilita-rizaciju u vidu uli~nih akcija, performansa, nastupa na medijima, koncerata,tribina; ova kampanja odvijala se sve do priznavanja prava na prigovor savesti, pri ~emu se posebno isti~e kampanja ‘Ko ti kaè da mora{? Odlu~i! realizovana maja 2003. u celoj Srbiji deljenjem letaka i ostalog informativnogmaterijala.

– Dosta zlo~ina!: @ene u crnom su jedne od pokreta~a/ica akcije pokre-nute nakon ubistva premijera Z. \in|i}a; akcija je trajala marta i aprila 2003.godine; kampanja je imala tri faze a sastojala se u distribuciji i lepljenju na-lepnica sa slede}im sloganima: ‘Dosta zlo~ina’, ‘Zahtevamo odgovornost’ i ‘Vukovar, Sarajevo, Srebrenica, Kosovo, Nemanjina 11’; akcija se odvijala upedesetak gradova u Srbiji, distribuirano je i zalepljeno preko 700 000 nalepnica sa navedenih sloganima; u kampanji je u~estvovalo preko 100 nevladinih organizacija; ova kampanja je deo akcija senzibilisanja javnostiza odgovornost za rat i ratne zlo~ine.

– ‘Ne u na{e ime, ne sa na{im novcem’: regionalna ènska mirovna inici-jativa @ena u crnom, Beograd, autonomnih ènskih grupa iz Sarajeva i Za-greba pokrenuta 8. marta 2004. sa zahtevom za bezuslovnom predajomsvih osumnji~enih za ratne zlo~ine Ha{kom tribunalu sa prostora biv{e Jugoslavije, zahtevom da se ne {alju vojne jedinice u tzv. mirovne misije uIrak i da se ne potpi{e bilateralni sporazum o neizru~ivanju gra|ana SAD-ame|unarodnom krivi~nom tribunalu; ovoj inicijativi predatoj nadle`nim institucijama u pomenutim dràvama pridruìlo se vi{e stotina nevladinihorganizacija i udruènja sa prostora biv{e Jugoslavije.

– Ne u na{e ime! : narodna inicijativa koju je pokrenula grupa gra|ankiprotiv Zakona o finansijskoj pomo}i ha{kim optuènicima i njihovim poro-dicama; za nedelju dana aprila 2004. godine prikupljeno je preko 18 000potpisa koliko je zakonom utvr|eno i potpisi su predati Narodnoj skup{tiniRepublike Srbije; Mreà èna u crnom organizovala je prikupljanje potpisapo celoj Srbiji; narodna inicijativa ni do sada nije uvr{tena u dnevni redskup{tinskog zasedanja zbog ~ega su @ene u crnom organizovale vi{e pro-testnih akcija.

– Iza|i i nadglasaj – za modernu Srbiju!: kampanja za izlaznost za drugikrug predsedni~kih izbora (jun 2004.) a protiv {ovinisti~kog kandidata Srp-

20


ske radikalne stranke; ovu akciju organizovale su Glas razlike i @ene u crnomu 40 gradova Srbije.

– Izru~ite ih!: inicijativa @ena u crnom sa zahtevom nadle`nim organimaSrbije za potpunom i bezuslovnom saradnjom sa Ha{kim tribunalom, za hit-no i neodlo`no izru~enje Ha{kom tribunalu svih osumnji~enih za ratne zlo~i-ne, za hitno ukidanje Zakona o finansijskoj pomo}i ha{kim optuènicima injihovim porodicama, za hitno i neodlo`no pokretanje istrage o masovnimgrobnicama u Srbiji; inicijativa je imala ‘putuju}i’ karakter, organizovana je udeset gradova u Srbiji od decembra 2004. do marta 2005. godine; akcija seodvijala u vidu uli~nih akcija, nastupa na medijima, razgovorima u cilju sen-zibilisanja javnosti za odgovornost za rat i ratne zlo~ine po~injene u na{e ime;pomenuta inicijativa je nastavljena i organizovana do sada u vi{e navrata.

– Ne vojsci!: incijativa gra|anske neposlu{nosti u vidu sakupljanja pot-pisa za peticiju za ukidanje obaveznog vojnog roka; akciju su organizovale@ene u crnom u Beogradu tokom marta i aprila 2005. godine.

– Prekinimo zaveru }utanja: prikupljanje potpisa protiv rastu}eg antise-mitizma u Srbiji i usvajanja antidiskriminacionog zakona; ovu akciju je po-krenula koalicija G8 i odvijala se tokom marta i aprila 2005. godine;

– Deklaracija o Srebrenici: pokrenuta juna 2005. godine od strane koali-cije G8 povodom desetogodi{njice genocida u Srebrenici; Deklaracija jeupu}ena Narodnoj skup{tini Republike Srbije sa obavezom da preduzmesve mere za{tite prava `rtava ratnih zlo~ina, posebno `rtava genocida u Sre-brenici (jul 2005); iako Deklaracija nije ~ak ni uvr{tena u dnevni red skup{tin-skog zasedanja, izazvala je ogromno interesovanje javnosti i predstavlja ve-oma vaàn dokument civilnog dru{tva protiv poricanja zlo~ina~ke pro{losti.

– @ene, mir, bezbednost: Rezolucija @ena u crnom o u~e{}u èna u pro-cesu izgradnje mira, u mirovnim pregovorima, o bezbednosti èna sa femi-nisti~ko-antimilitaristi~kog stanovi{ta; Rezolucija je predata Narodnoj skup-{tini Republike Srbije 31. oktobra 2005. povodom pete godi{njice istoimeneRezolucije saveta bezbednosti OUN 1325.

– Deklaracija o jednakopravnosti seksualnih izbora: @ene u crnom su jepokrenule decembra 2005. godine povodom 15 godina LGBT aktivizma uSrbiji; Deklaraciju je potpisalo oko stotinjak javnih li~nosti Srbije poznatihpo svom dugotrajnom antiratnom, antinacionalisti~kom anga`manu; isto-vremeno Deklaraciju je potpisalo vi{e desetina nevladinih organizacija.

21


– ‘Danas [panija, sutra Srbija’: kampanja @ena u crnom o jednakoprav-nosti seksualnih izbora uz aktivno u~e{}e desetak nevladinih organizacija izBeograda i Novog Sada.

– @ene kaù Ne ratu – stop ratu u Iraku!: u okviru me|unarodne ènskeakcije koju su pokrenule aktivistkinje iz SAD-a (Code pink) za povla~enje tru-pa iz Iraka Mreà @ena u crnom iz Srbije pokrenula je akciju prikupljanja pot-pisa koji su predati Ambasadi SAD-a, 8. marta 2006. godine.

– ‘Ho}emo demokratiju a ne teokratiju’: kampanja protiv Zakona o crkvii verskim zajednicama usvojenog krajem marta 2006. godine a za o~uvanjesekularnog karaktera dràve kao osnovnog demokratskog i ustavnog prin-cipa; Koalicija za lai~ku dràvu uradila je amandmane na pomenuti Zakon uzpodr{ku desetine nevladinih organizacija iz cele Srbije; @ene u crnom kaojedna od pokreta~ica Koalicije organizovale su tokom 2006. godine mno-{tvo javnih rasprava, uli~nih protesta, performansa.

– @ene pitaju: mirovna inicijativa @ena u crnom pokrenuta na petnae-stogodi{njicu delovanja grupe (oktobar 2006.) kao i 15 godina nenasilnogantiratnog otpora u Srbiji; inicijativa je upu}ena nadle`nim institucijama Srbije sa zahtevom da pruì odgovore i podatke o ~injenicama vezanim za rat i ratne zlo~ine (broj `rtava u ratovima 1991– 99; broj nasilno mobilisa-nih, invalida, masovnih grobnica, kao i podatke o krivi~nom progonu mu{karaca iz Srbije koji su odbili da idu u rat ili napustili ratiste, itd.).

U ovom periodu @ene u crnom su,zajedno sa drugim organizacijama, pokrenule i druge inicijative protiv fa{izacije dru{tva, ja~anja klerofa{isti~-kih tendencija, kao i za bojkot diskrimi-natorskog i nedemokratskog UstavaSrbije, novembra 2006. godine.

22


@enske mirovne mreè -

mreè ènske solidarnosti

@ene u crnom iz Beograda su ~lanice ènskih mirovnih mreà, i na glo-balnom i na regionalnom nivou, a ujedno su i pokreta~ice jednog broja mreà ènske solidarnosti:

Me|unarodna mreà @ena u crnom/Me|unarodna mreà ènske solidar-nosti protiv rata

@ene u crnom iz Izraela po~ele su protest januara 1988. protiv izraelskeokupacije palestinskih teritorija. Postojale su grupe za podr{ku u Italiji, SAD-u,Nema~koj.

Kad su @ene u crnom iz Beograda zapo~ele svoj protest (9. oktobra1991.) u znak podr{ke organizuju se grupe @ena u crnom u skoro svimevropskim zemljama, SAD-u kao i u Latinskoj Americi, Aziji.

Uz solidarnu podr{ku prijateljica iz celog sveta, posebno @ena u crnomiz Italije, pokrenule smo Mreù ènske solidarnosti protiv rata, koja je kasni-je prerasla u Me|unarodnu mreù @ena u crnom. Od 1992. organizovalesmo deset skupova Me|unarodne mreè u Novom Sadu, Totovom selu(Vojvodina), Subotici, Ulcinju (Crna Gora). Ovim skupovima je prisustvovalo1780 aktivistkinja iz svih zemalja biv{e Jugoslavije, 13 evropskih zemalja(Austrija, Francuska, Italija, [panija, Gr~ka, Belgija, Velika Britanija, [vedska,Danska, Nema~ka, Ma|arska, Rusija, ê~enija) deset zemalja iz Afrike, Azije,Latinske Amerike, kao i iz SAD-a, Kanade i Australije. Na skupovima je profi-lisan politi~ki karakter Mreè i to putem rasprava (radionica, panela, perfor-mansa, itd.) i to najvi{e o slede}im pitanjima: ènski otpor ratu i ratnim zlo~inima; odnos èna prema rodu/naciji/armiji/domovini; gra|enje zajed-ni~kih strategija otpora svim vidovima etni~ke homogenizacije i fundamen-talizama; povezanost lokalne, regionalne i globalne militarizacije; zajedni~-ko proìmanje feministi~ko- antimilitaristi~kih ideja, principa i praksi; ènskaglobalna solidarnost; seksualna razli~itost, itd.

Nakon toga skupovi Me|unarodne mreè premestili su se van prostorabiv{e Jugoslavije i odràvaju se jednom u dve godine i to: u Italiji (2003), u Izra-elu (2005) i naredni skup Mreè odràva se u [paniji, 2007.

Me|unarodna mreà @ena u crnom okuplja aktivisti~ke grupe ili poje-

23


dinke iz svih zemalja biv{e Jugoslavije, Evrope, SAD-a, Latinske Amerike,Afrike, Azije, Australije tako da u okviru Mreè @ena u crnom postoje grupeu vi{e od 250 ta~aka {irom sveta.

Ova aktivisti~ka mreà predstavlja jedan od najsna`nijih izraza ènskognenasilnog otpora ratu, kao i alternativne ènske politike.

Zajedni~ke niti Mreè su:

– odbijanje svih oblika politike rata i nasilja, pre svega one koju vodi dràva ili zajednica u kojoj ìvimo a potom i svih ostalih;

– gra|enje solidarnih veza, saveza i koalicija sa ̀ enama iznad svih dràv-nih, nacionalnih i svih drugih granica i podela;

– globalna ̀ enska mirovna politika zasnovana na principima feminizmai antimilitarizma;

– ènska alternativna politika i diplomatija: podsticanje dijaloga me|uènama sukobljenih/zara}enih strana i to uglavnom stvaranjem prostora zarazmenu, za zajedni~ke inicijative i aktivnosti; podr{ka autonomnim èn-skim inicijativama u kriznim podru~jima organizovanjem poseta ‘tegobnimmestima’, odràvanjem stalnih kontakata, pruànjem politi~ke, emotivne,moralne i finansijske podr{ke aktivnostima i projektima autonomnih èn-skih grupa u konfliktnim i postkonfliktnim podru~jima; podsticanje dijalogame|u ènama sukobljenih/zara}enih strana stvaranjem prostora za razme-nu, podr{ku, zajedni~ke inicijative i aktivnosti (o konkretnim vidovima podr{ke i pomo}i u okviru me|unarodne alternativne politike bi}e vi{e re~iu odeljku o me|unarodnoj mirovnoj politici);

– nenasilni otpor svim vidovima etni~ke homogenizacije i patrijarhalnekontrole nad ènama nametanjem etni~kog jedinstva;

– podr{ka u~e{}u èna u mirovnim pregovorima, na lokalnom, regional-nom i globalnom planu;

– stvaranje pravednog i stabilnog mira putem akcija gra|anske nepo-slu{nosti protiv svih vidova militarizma, kampanjama za demilitarizaciju,kampanjama pritiska na institucije posebno radi konverzije vojnih tro{kovau civilne svrhe, pokretanjem globalnih antiratnih akcija, kao i akcija solidar-nosti sa ènama iz ratnih podru~ja.

Me|unarodna mreà @ena u crnom je nastala izvan svih oficijelnihstruktura, ne postoji ‘centar’, ili upravni odbor Mreè, odràva se putem pomenutih skupova, bilateralnih sastanaka pojedinih ‘nacionalnih’ ili regio-

24


nalnih mreà, odràva stalnu komunikaciju elektronskim putem, pokre}e~esto i efikasno zajedni~ke inicijative i akcije. Mreà odràva svoje aktivno-sti isklju~ivo na volonterskoj osnovi.

Mreà @ena u crnom Srbije – ènska mirovna mreà Razvijala se se kao aktivisti~ka mreà u Srbiji od 1997. godine. Po{to su

@ene u crnom zbog svog javnog i jasnog antiratnog anga`mana bile izloè-ne stalnoj reìmskoj demonizaciji, mreà se razvijala istovemenim delova-njem na dva nivoa: permanentnim edukativnim aktivnostima putuju}eg,decentralizovanog karaktera po celoj zemlji i organizovanjem uli~nih akcija.

Mreà je stvarana postepeno, ne kao ‘nametanje spolja’ ili tzv. ‘projektnoumreàvanje’ koje je uglavnom kratkotrajno i bez u~inka.

Mreà je nastajala isklju~ivo ‘odozdo’, kao plod aktivisti~ke èlje, strastii uverenja, proìmanja teorije i prakse, aktivisti~kog anga`mana i teorijskihznanja.

U Mreì deluju aktivisti~ke grupe i pojedinke u vi{e od trideset gradovau svim delovima Srbije; neke grupe i pojedinke su od samog po~etka, dru-ge imaju razli~ite ritmove, u~estvuju povremeno i u odre|enim akcijama,neke grupe i pojedinke prestaju sa svojim delovanjem u Mreì, nove se priklju~uju.

Mreà deluje na principima feminizma, pacifizma/antimilitarizma, ne-nasilja, solidarnosti, gra|anske neposlu{nosti nacionalizmu, militarizmu,svim vidovima etni~ke homogenizacije, fundamentalizama, homofobije,svim vidovima nepravdi i diskriminacija. Pored ovih vrednosti ène u Mreìpovezuju odnosi solidarnosti, uzajamne podr{ke, prijateljstva, bri`nosti iprivrènosti, sestrinstva, poverenja, zajedni~kog uzdizanja/u~enja.

Jedan od osnovnih slogana je Ne u na{e ime i Ne dajmo se od svojih pre-variti, kao odbijanje svih ratova, ratnih zlo~ina, pre svega onih po~injenih una{e ime a potom i svih ostalih, kao izraz neposlu{nosti svim vidovima pa-trijarhata, kao kriti~ki stav prema svakoj vlasti.

Mreù ~ine ène koje nisu pristale da budu pasivne `rtve nacionalisti~-ko-militaristi~ke politike reìma S. Milo{evi}a, kao ni sada{nje dominantnenacionalisti~ke politike u Srbiji; ène koje zahtevaju odgovornost za rat i rat-ne zlo~ine srpskog reìma, ène koje javno izraàvaju neposlu{nost nacio-nalistima i militaristima, koje se zalaù za kulturu drugosti i razli~itosti (u etni~kom, kulturnom, seksualnom pogledu).

25


Mreù ~ine ène veoma razli~itih pripadnosti i opredeljenja: etni~kih,religijskih, kulturnih, seksualnih, obrazovnih, socijalnih.

Od 2002. godine Mreà odràva redovne sastanke a od 2003. godine trido ~etiri sastanka godi{nje; uglavnom u Beogradu. Na ovim sastancima do-govaraju se zajedni~ke akcije, razmenjuju iskustva i informacije, a horizon-talno povezivanje me|u grupama unutar, izme|u gradova Mreè predsta-vlja veoma vaàn element autonomije i solidarnosti, {to jo{ uvek nije stalnapraksa i to uglavnom zbog nedostatka sredstava. Dogovoreno je da se uovom pogledu Mreà realizuje mno{tvo zajedni~kih aktivnosti: seminara,radionica, uli~nih akcija, kampanja.

@enska mirovna koalicija:

îne je @enska mreà Kosova i Mreà @ena u crnom Srbije i plod je de-cenijske solidarne podr{ke i saradnje me|u aktivistkinjama autonomnihènskih grupa sa Kosova i Srbije a formalizovana je maja 2006. godine. @en-ska mirovna koalicija je inicijativa gra|anki zasnovana na ènskoj solidarno-sti koja prelazi nacionalne, etni~ke i verske granice i podele. Koalicija se za-laè se pravedan i odrìv mir, za uklju~enje èna kao ravnopravnih partner-ki u proces izgradnje mira, za u~e{}e èna u mirovnim procesima i pregovo-rima, za primenu Rezolucije 1325 i za pobolj{anje politi~kog, ekonomskog idru{tvenog poloàja èna, suprotstavljaju}i se retrogradnim tendencijama iprocesima u razli~itim dràvama koji su {tetni za postizanje ciljeva Rezoluci-je. Po otpo~injaju zvani~nih pregovora o statusu Kosova, @enska mirovnakoalicija je vr{ila monitoring pregovora iz rodne perspektive, sa zahtevomda se u budu}i status uklju~e pitanja ènskih ljudskih prava, mirovnog i fe-ministi~kog aktivizma. Koalicija odràva stalne i tromese~ne susrete kontak-te na kojima se dogovara o zajedni~kim aktivnostima. Najva`nija aktivnostkoju je do sada realizovala Koalicija je konferencija ‘@ene, mir, bezbednost’odràna po~etkom septembra 2006. godine u Strugi (Makedonija) uz u~e-{}e 60 aktivistkinja iz obe zemlje. Aktivistkinje @enske mirovne koalicije ta-ko|e zajedno prezentuju aktivnosti u inostranstvu, kako pred instucional-nim tako i alternativnim me|unarodnim forumima.

26

@enska mirovna

koalicija

Koalicioni i gravë

per paqe


Mreè, koalicije, savezi

Pored navedenih, @ene u crnom, zajedno sa drugim mreàma i nevladi-nim organizacijama, su tokom 2005. i 2006. pokrenule i slede}e regionalnekoalicije i saveze:

G8: To je Grupa 8 nevladinih organizacija iz Beograda: Beogradski krug,Centar za kulturnu dekontaminaciju, Gra|anske inicijative, Fond za humani-tarno pravo, Helsin{ki odbor za ljudska prava Srbiji, Inicijativa mladih zaljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i @ene u crnom. Ova koali-cija, pokrenuta po~etkom 2005. godine, zalaè se za odgovornost za rat i ratne zlo~ine, pre svega srpskog reìma; za ka`njivost svih ratnih zlo~ina;protiv poricanja zlo~ina~ke pro{losti u Srbiji, a primenu svih vidova tranzici-one pravde; uspostavljanje vladavine prava i demokratije pritiskom na insti-tucije putem kampanja, javnih saop{tenja, zahteva za pokretanjem krivi~nei svih drugih vidova odgovornosti predstavnika vlasti. G8 je pokrenula broj-ne zajedni~ke inicijative od kojih je najzapaènija Deklaracija o Srebrenici,juna 2005. godine.

Koaliciju za lai~ku dràvu: pokrenuta je po~etkom 2006. godine zajednosa jo{ ~etiri nevladine organizacije iz Beograda: Beogradski centar za ljudskaprava, Centar za mir i razvoj demokratije, Glas razlike i @ene u crnom, uz po-dr{ku vi{e desetine NVO-a iz cele Srbije; koalicija je organizovana protiv Zakona o crkvama i verskim zajednicama, protiv klerikalizacije dru{tva, a zao~uvanje lai~kog karaktera dràve, to jest, za potpunu odvojenost crkve oddràve.

Regionalni ènski lobi za mir, bezbednost i pravdu u Jugoisto~noj Evropi:pokrenut je jula 2006. godine i ~ine ga aktivistkinje civilnog dru{tva i demo-kratskih politi~kih partija iz regije Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija i Srbija); zalaè se za unapre|enjemira, bezbednosti i stabilnosti u Jugoisto~noj Evropi. Lobi se do sada u vi{enavrata oglasio u prilog pravi~nog i trajnog re{enja problema Kosova, odr-ào vi{e konsultativnih sastanaka.

Feministi~ka koalicija: feministi~ke grupe iz Beograda koje tesno sara|u-ju (Autonomni ènski centar, Centar za ènske studije, Incest trauma centar,Glas razlike, Rekonstrukcija @enski fond i @ene u crnom); na mese~nim sa-stancima dogovaraju aktivnosti, oblike zajedni~kog rada, podr{ke, nastupa

27


na me|unarodnom i regionalnom planu. Akcenat se posebno daje izradi za-jedni~kih dokumenata za sesije CEDAW (Konvencija o eliminaciji diskrimi-nacije nad ènama), kao i aktivnostima protiv svih retrogradnih tendencija(posebno kleronacionalisti~kih) u dru{tvu koji najvi{e ugroàvaju ènskaljudska prava.

28


Suo~avanje s pro{lo{}u – tranzicionapravda s feministi~kog stanovi{ta

@ene u crnom su i nastale kao reakcija na ratnohu{ka~ku i agresorskupolitiku srpskog reìma tako da je ovo verovatno najva`niji segment mirov-ne politike grupe i mreè. Ose}anja ozloje|enosti, stida, krivice transformi-sale smo u ~inove nenasilnog otpora i gra|anske neposlu{nosti. Dok je trajao rat to je bilo suo~avanje dok se ‘de{ava istorija’ tj. zlo~ina~ka politika reìma. Do oktobra 2000. godine protestovale smo protiv dràvno organi-zovanih zlo~ina. Smatrale smo i smatramo da su srpski reìm, srpske oruà-ne formacije koje su po~inile nebrojene zlo~ine, kao i institucije koje su ihpodràvale, najodgovornije za raspad Jugoslavije.

Nakon pada diktatorskog reìma S. Milo{evi}a, a posebno nakon ubi-stva premijera \in|i}a (mart 2003.) @ena u crnom, kao i onaj deo civilnogdru{tva koje se zalaè protiv poricanja zlo~ina~ke pro{losti, reagovale suprotiv raznih vidova institucionalnog poricanja zlo~ina~ke pro{losti (u na-stavku }e biti navedeni na~ini i modeli suo~avanja s pro{lo{}u – modeli tranzicione pravde) :

Akcije na ulici: budu}i da su mnoge ve} pomenute u prethodnim odelj-cima, ovde }emo ih akcije samo ukratko rezimirati:

Protesti svake srede od oktobra 1991 do kraja 1995. godine: protesti subili direktno vezani za rat, ratne zlo~ine po~injene pre svega u u na{e ime,kao i ostale u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, kao i protesti vezani zanasilje, represiju i progone manjinskih naroda i grupa (na etni~koj, verskoj,ideolo{koj osnovi).

Komemoracije/godi{njice zlo~ina: organizovane su uglavnom u Beogra-du, ali i u drugim gradovima u Srbiji; to su istovremeno zahtevi za odgovor-no{}u za rat i ratne zlo~ine, senzibilizovanje javnosti a pre svega, ~inovi oda-vanje po{te `rtvama zlo~ina, ~inovi saose}anja sa porodicama i zajednicamapreìvelih. Od velikog broja akcija ovog tipa, izdvajamo komemoracije kojeredovno, tj. svake godine obeleàvamo: godi{njica agresije na BiH (6. april);godi{njica zlo~ina otmice i ubijanja osoba bo{nja~ke nacionalnosti u [trpci-ma 27. februara, godi{njica genocida u Srebrenici (11. jula). Pored toga, nasvaku petogodi{njicu, desetogodi{njicu ili petanestogodi{njicu slede}ih

29


zlo~ina organizovale smo akcije: pad i ru{enje Vukovara (18. novembar),‘Oluja’ (5. avgusta, progon civilnog stanovni{tva iz Krajine, Hrvatska), Sjeve-rin (22. oktobar), Tuzla (25. maj), itd.

Kampanje: permanentni zahtevi za istinom o zlo~inima, za ka`njava-njem svih organizatora, naredbodavaca i izvr{ilaca zlo~ina, kao i protiv pori-canja, umanjivanja ili relativizovanja zlo~ina; kampanje smo pokretale ili samostalno, ili zajedno sa drugim grupama, mreàma i koalicijama. Nave-{}emo samo neke od njih: Ne u na{e ime, ne sa na{im novcem, protiv Zako-na o pomo}i ha{kim optuènicima i njihovim porodicama, Deklaracija o Srebrenici, @ene, mir, bezbednost, @ene pitaju itd.

Pose}ivanje ‘tegobnih’ mesta – ratnih/kriznih podru~ja: odlasci u tzv. neprijateljske zemlje ili zajednice tokom rata. Kao ~in kr{enja svakog vidanacionalnog konsenzusa, otpor svim vidovima etni~ke homogenizacije, alipre svega kao politika solidarnosti i gra|enja poverenja. Nave{}emo samoneke od poseta: (razni delovi Hrvatske, 1991.– 1995.); odlasci u Sarajevo to-kom opsade(1994. i 1995.) mirovni karavan u Tuzlu; redovni odlasci na Kosovo za vreme rata niskog intenziteta i institucionalnog aparthejda srp-skog reìma protiv albanskog stanovni{tva na Kosovu 1995. – 1999.), itd.

Pose}ivanje mesta zlo~ina po~injenih u na{e ime: ovu praksu smo intenzi-virale naro~ito nakon rata; to je politika uvaàvanja dostojanstva `rtava, soli-darnosti sa njima, ~inovi priznanja zlo~ina po~injenih u na{e ime i traènjaopro{taja, to je politika gra|enja pravednog mira, poverenja i prijateljstva.Od 2002. oko pedeset aktivistkinje Mreè @ena u crnom iz raznih gradova uSrbiji odlaze organizovano i kolektivno svake godine na komemoracije ge-nocida u Srebrenici a vi{e puta smo na poziv Udruènja majki enklave Sre-brenica i kao i Udruènja gra|ana ‘@ene Srebrenice’ prisustvovale dèna-zi/ukopu identifikovanih lica u Memorijalnom centru u Poto~arama.

30


Tako|e smo odlazile zajedno sa drugim grupama na komemoraciju zlo-~ina u [trpcima (Prijepolje 2005. i 2006.), kao i u Priboj (godi{njica zlo~ina uSjeverinu); zajedno sa drugim grupama prisustvovale komemorativnomskupu povodom desetogodi~njice masakra u Tuzli (25. maj 2005.). Povo-dom 15 godi{njice ru{enja i pada Vukovara (18. novembar 2006.) preko pe-deset aktivistkinja Mreè @ena u crnom prisustvovale su komemorativnomskupu u Vukovaru.

Pam}enje i obeleàvanje va`nih ~inova i datuma iz istorije antiratnog otpora u Srbiji: ve}ina stanovni{tva u Srbiji, posebno mladi `rtve su sistemat-skog pre}utkivanja i falsifikovanja nedavne pro{losti, tako da se pored pre-}utkivanja zlo~ina, isto vr{i i sa otporom ratu, zlo~inima, nacionalizmu u pe-riodu od 1991. do 1999. Ovaj ~in je podse}anje na brojne gra|anske antirat-ne akcije, na pobune rezervista, dezertera, njihovih roditelja, kao i ènskeantiratne inicijative. U ove akcije spadaju i zahtevi za preimenovanjem ulicai javnih prostora. Umesto dominantnog nacionalisti~ko-militaristi~kog obe-leàvanja, traìle smo i traìmo da se daju imena pacifisti~kih i feministi~kihaktivista i aktivistkinja. Politika pam}enja kao gra|anske odgovornostiuklju~uje i pomen antiratnim aktivistima/njama.

Akcije protiv fa{izacije dru{tva: kao posledice nesuo~avanja sa zlo~ina~-kom pro{lo{}u, perpetuira se politika isklju~ivanja drugih i razli~itih; u duhuantifa{isti~ke politike @ena u crnom organizujemo, bilo samostalno ili sadrugim udruènjima, brojne akcije na ulici, kao i javne tribine, skupove.

31


Javna svedo~enja: kako o zlo~inima, stradanjima, patnjama `rtava i pre-ìvelih srodnica/ka, njihovom anga`manu u gra|enju pravednog mira. Javna svedo~enja imaju ogroman zna~aj za saznavanje ~injenica o ratnimzlo~inima, kao i moralnu dimenziju katarze i isceljenja. @ene u crnom su or-ganizovale prvo javno svedo~enje u Srbiji (6. aprila 2002. godine na desetugodi{njicu agresije na BiH) ~lanica Udruènja enklave Srebrenica i @epa,srodnica ubijenih u genicidu, jula 1995. Aktivistkinje Mreè @ena u crnom izmnogih gradova Srbije prisustvovale su kako ovom javnom svedo~enju, tako i brojnim drugim koje je u Beogradu organizovao Fond za humanitar-no pravo tokom 2005. i 2006. godine.

Pra}enje su|enja : kao sastavni deo aktivnosti moèmo podeliti na pe-riod pre pada i nakon pada reìma. Nakon vojne intervencije (1999.) kao i u2000. godini posebnu pa`nju posvetile smo pra}enju su|enja `rtvama poli-ti~ke represije i etni~ke mr`nje i diskriminacije od strane reìma.

Montirana su|enja pripadnicima/ama albanske nacionalnosti sa Koso-va, kao i iz Srbije u mnogim gradovima Srbije (najvi{e u Ni{u i Beogradu): su|enja istaknutim liderima i liderkama albanskog naroda na Kosovu, |ako-vi~koj grupi (173 osobe), kao i grupi od pet albanskih studenata Beograd-skog Univerziteta.

Montirana su|enja politi~kim neistomi{ljenicima srpske nacionalnosti:krivi~ni procesi protiv lidera i liderki civilnog dru{tva; sudski procesi su seodràvali tokom 1999. i 2000. godine u Leskovcu i Valjevu.

Pored toga {to smo prisustvovale ovim su|enjima, izve{tavale smo do-ma}u i me|unarodnu javnost, organizovale kampanje solidarnosti, kao ikonkretne vidove pomo}i, kako `rtvama reìmskog terora tako i njihovimporodicama.

Ka`njivost zlo~ina – put do pravednog mira: nakon pada reìma pratilesmo su|enja za zlo~in u Sjeverinu, [trpcima, Podujevu, kao i su|enja za ubi-stvo premijera \in|i}a.

Pra}enje su|enja u Specijalnom sudu – Ve}e za ratne zlo~ine u Beogradu.Pomenuti sud je osnovan 2003. godine i predstavlja jedinu instituciju u zemlji u kojoj pomenuto Ve}e za ratne zlo~ine kompetentno sudi po~inioci-ma ratnih zlo~ina, uklju~uju}i i zlo~ine po~injene sa srpske strane.

Su|enje ‘[korpionima: Od decembra 2005. aktivistkinje Mreè @ena u crnom iz Srbije prate organizovano i sistematski svakog meseca a ponekad

32


i dva puta mese~no u zavisnosti od zakazanih ro~i{ta, su|enje optuènimaiz paravojne formacije ‘[korpioni’ za ubistvo civila bo{nja~ke nacionalnosti,jula 1995. u okviru genocida u Srebrenici. Do sada je 81 aktivistkinja Mreè@ena u crnom pratila ovo su|enje i to iz slede}ih gradova: Beograda, Ni{a,Pirota, Zaje~ara, Dimitrovgrada, Leskovca, Babu{nice, Vlasotinca, Kru{evca,Vrbasa, Novog Sada, Zrenjanina; ukupno smo provele 31 dan na su|enjimai to ~etiri aktivistkinje sva ro~i{ta, ~etiri aktivistkinje po dva puta, 21 aktivist-kinja po jedan put.

Su|enje za zlo~in Suva Reka: pripadnici MUP-a Srbije ubili su 26. marta1999. 46 pripadnika/ca albanskog civilnog stanovni{tva u Suvoj Reci (Koso-vo). Proces je po~eo oktobra 2006. godine i do sada smo prisustvovale svimro~i{tima (14 dana) pred Specijalnim sudom i to: 20 aktivistkinja iz 9 devetgradova Srbije; ~etiri aktivisktinje sva tri ro~i{ta, jedna aktivistkinja 2 puta,~etiri aktivistkinje jednom.

Pra}enje su|enja va`no je iz mno{tva razloga: to je na~in sticanja zna-nja o ovom modelu tranzicione pravde u okviru institucionalnog pravnogsistema, o modelima tranzicione pravde kao ja~anja odgovornosti civilnogdru{tva u suo~avanju s pro{lo{}u, kao i doprinos senzibilizovanju javnosti zazlo~ine po~injene u na{e ime. Ipak, pra}enje su|enja je pre svega izraz na{esolidarnosti sa `rtvama, jer su kontakti sa srodnicama/ima ubijenih, koje tako|e prate su|enja, od izuzetnog zna~aja u moralnom, emotivnom i poli-ti~kom pogledu. U okviru ove aktivnosti organizujemo susrete sa srodnica-ma/ima `rtava zlo~ina, kao i predstavnicima/ama organizacija iz BiH i Koso-va, koje tako|e prate su|enje, pi{emo dnevne izve{taje sa su|enja, organ-zujemo diskusione kruòke u grupama unutar Mreè kao i u javnosti, pravi-mo analize, itd.

33


Suo~avanje s pro{lo{}u – edukativne aktivnosti:

Iako su sve gore navedene aktivnosti edukativno-aktivisti~kog karakte-ra, u ovom segmentu navodimo seminare, tribine, predavanja, treninge oovom pitanju.

Mostovi mira i demokratije – od 1998. do 2002. godine organizovale smoseriju od vi{e od trideset tribina o Ha{kom tribunalu (Hag – za i protiv) o pi-tanjima odgovornosti dràve, o ulozi civilnog dru{tva u suo~avanju i to usvim delovima Srbije. Na ovim tribinama u~estvovale/i su novinari/ke, uni-verzitetski profesori, aktivista/kinja iz Srbije i Hrvatske.

Ova aktivnost je nastavljena i tribine su odràvane u gradovima u koji-ma do tada nisu organizovane i to zajedno sa raznim nevladinim organiza-cijama, ali i demokratskim op{tinskim vlastima u institucionalnom prostoru:bibliotekama, domovima kulture, op{tinskim salama, itd.

Osim nagla{avanja va`nosti su|enja zlo~incima u cilju denacifikacije re-giona i emancipacije obi~nih ljudi od poloàja talaca zlo~inaca iz sopstvenihnaroda, na tribinama je pokazano kako su argumenti srpskih i hrvatskih na-cionalista protiv Haga identi~ni: u Hagu se proganjaju samo pripadnici ‘svo-je’ nacije. Ovakvi stavovi su nametnuli civilnom dru{vu potrebu za jo{ ve-}om odgovorno{}u u promeni vrednosnog sistema i vr{enju pritiska na in-stitucije ka primeni tranzicione pravde. U tom pogledu aktivistkinje @ena ucrnom su u~estvovale na velikom broju seminara i tribina kao predava~ice ikoordinatorke, ali su istovremeno organizovale treninge za osposobljavanje{to ve}eg broja aktivistkinja Mreè za primenu i multiplikaciju znanja o tran-zicionoj pravdi. Tokom 2005. i 2006. pa`nju smo posvetile rodnoj dimenzijiu suo~avanju s pro{lo{}u. Premda prethodno navedeni vidovi aktivnostipodrazumevaju rodnu dimenziju, tokom 2005. i 2006. posvetile smo poseb-nu pa`nju upoznavanjem sa iskustvima me|unarodnog ènskog pokreta,ali i tragaju}i za novim modelima.

34


Suo~avanje sa pro{lo{}u: feministi~ki pristup

Tranziciona pravda je skup institucija, politi~kih i socijalnih procesa, me-ra i odluka koje se donose i sprovode u procesu demokratske tranzicije, tj.tranzicije od zlo~ina~kih/diktatorskih reìma ka demokratiji. Tranzicionapravda podrazumeva krivi~ne i nekrivi~ne sankcije; obuhvata sve vidova od-govornosti: indivudualne, kolektivne, moralne, politi~ke, sve mehanizme reparacije i rehabilitacije `rtava zlo~ina. Od krivi~nih sankcija najpoznatijimodel tranzicione pravde su su|enja za ratne zlo~ine a od nekrivi~nih naj-poznatiji modeli su komisije za istinu i pomirenje, lustracija, otvaranje tajnihdosijea, od{teta/reparacija `rtvama zlo~ina, pomirenje, itd.

Do sada poznati modeli tranzicione pravde nisu uzimali u obzir rodnudimenziju i autonomni ènski pokret je preuzeo tu odgovornost.

Feministi~ki pristup suo~avanju sa pro{lo{}u ne podrazumeva negira-nje ili preispitivanje postoje}ih modela tranzicione pravde budu}i da ihsmatramo izuzetno va`nim, ve} je to uklju~ivanje rodne dimenzije u teorijui praksu suo~avanja sa pro{lo{}u, tj. u proces tranzicione pravde. To je vred-novanje ènskog nenasilnog otpora patrijarhatu, ratu, seksizmu, nacionali-zmu i militarizmu; pretvaranje ose}anja ogor~enosti, nemo}i i krivice zbogratova koje je srpski reìm vodio u na{e ime u akcije gra|anske odgovorno-sti; osnaìvanje autonomije èna kroz aktivno u~e{}e u izgradnji mira, vidlji-vost èna kao akterki mira a ne samo kao `rtava rata i nasilja; razvijanje etike brige kao i javni anga`man èna na prevenciji rata i izgradnji mira; gra-|enje koalicija ènske solidarnosti kao aktivne politike mira, stvaranje novihmodela tranzicione pravde, koje se oslanjaju na me|unarodna iskustva, aliodgovaraju specifi~nim potrebama i zahtevima ovog regiona.

Edukativne aktivnosti @ena u crnom na feministi~kom suo~avanju sapro{lo{}u ima dve faze. Prva je trajala od marta do novembra 2005. i obuhva-ta trening programe i seminare. Dva trening seminara su odràna u Beogra-du, 25.– 27. marta 2005. i 15.– 17. aprila 2005. Slede}e teme su obra|ene: te-orije odgovornosti, feministi~ka praksa i teorija odgovornosti; od etike brigedo etike gra|anske odgovornosti; o ènskim me|unarodnim tribunalima zaratne zlo~ine; o eti~kim principima @ena u crnom; o modelima tranzicionepravde, o posledicama poricanja zlo~ina~ke pro{losti po pravni sistem, sistem vrednosti, budu}nost; o mehanizmima za izbegavanje odgovornosti-o otporima Ha{kom tribunalu; od odgovornosti civilnog dru{tva u tranzicio-noj pravdi, posebno o feministi~kom suo~avanju s pro{lo{}u. Interaktivna

35


predavanja su dràle najpoznatije ène u Srbiji koje spajaju dva kriterijuma:aktivisti~ko i akademsko jer se radi o ènama koje su pokrenule najve}i brojantiratnih inicijativa, a po profesiji su filozofkinje, istori~arke, pravnice, itd.Tako|e su predavanja dràle i aktivistkinje i feministi~ke teoreti~arke mla|egeneracije, kao i aktivistkinje Mreè @ena u crnom iz Italije. Nakon ove fazeosposobljavanje, po~ela je primena ste~enih znanja na terenu.

Organizovani su regionalni seminari: u Sijarinskoj banji na jugu Srbije(13.– 15. maj 2005.), na Pali}u u Vojvodini (24.– 26. jun), na Zlataru u Sandà~-koj regiji (1.– 4. septembar) i Kragujevcu, u centralnoj Srbiji (25.– 27. novem-bar). Teme o kojima se razgovaralo su: koncept suo~avanja sa pro{lo{}u; oduloge `rtve do odgovorne/og gra|anke; ja i odgovornost; modeli tranzicio-na pravda; suo~avanje sa pro{lo{}u kroz ènsku solidarnost i otpor fa{izmui kontinuitet ènskog nenasilnog otpora. U ovim seminarima je u~estvovalopreko 200 èna iz 30 gradova Srbije, Kosova i Crne Gore.

Druga faza rada na ovim temama je zapo~eta u martu 2006. i jo{ uvektraje, a pored navedenih, obuhvata jo{ aktivnosti:

Tranziciona pravda sa feministi~ke stanovi{ta: projekat uklju~uje produ-bljivanje i razra|ivanje ve} pomenutih tema kroz radionice i predavanja. Na-stao je kao odgovor na èlje u~esnica regionalnih seminara da nau~e vi{e oovim va`nim i zanimljivim pitanjima. Do sada su odràni jednodnevni semi-nari o slede}im temama: „Odgovornost civilnog dru{tva za suo~avanje sapro{lo{}u i feministi~ki pristup tranzicionoj pravdi“ (Beograd, 10. maj), „@en-ska solidarnost u suo~avanju sa pro{lo{}u“ (20. maja u Leskovcu i 30. maja uZaje~aru) i „Ja i odgovornost“ (7. jula u Velikoj Plani); Vlasotince ‘Ja i odgo-vornost’ (12. decembar). Ove radionice je poha|alo 90 aktivistkinja, a inte-resovanje za organizovanjem ovih radionica je veoma velik.

Znanje kao gra|anska odgovornost za mir - male biblioteteke tranzicionepravde: formiranje biblioteka o tranzicionoj pravdi od izdanja doma}ih au-tora/rki kao i prevedenih dela. Do sada su formirane biblioteke u osam gra-dova u Srbiji unutar Mreè èna u crnom, kao podsticaj produbljivanja sa-znanja i organizovanja diskusija o ovoj temi. Predvi|eno je da se u ovoj faziurade i bro{ure o tranzicionoj pravdi sa feministi~kog stanovi{ta i to o slede-}im temama: teorije odgovornosti, modeli tranzicione pravde, ènski tribu-nali i ènska solidarnost i suo~avanje sa pro{lo{}u: principi mirovne politike@ena u crnom“.

36


Da vidim, da znam, da menjam: projekcije snimljenih svedo~anstava, do-kumentarnih i igranih filmova, kako o stradanjima u ratu, ali i nenasilnom ot-poru ratu, posebno ènskom mirovnom pokretu u biv{oj Jugoslaviji, kao idrugim delovima sveta (Bliski Istok, Afrika, Latinska Amerika). Do sada suprojekcije filmova su organizovane u svim regionima Srbije, ukupno osamgradova, uz u~e{}e 143 ène i to ne samo aktivistkinje Mreè, ve} i ostale è-ne mnogo manje upoznate sa problemima suo~avanja i tranzicione pravde.Posle projekcija su odràvane radionice i okrugli stolovi na kojima se razgo-varalo o temama obra|enim u ovim filmovima. Ve}ina u~esnica je izjavila daovakve projekcije podsti~u ène da se jo{ vi{e angaùju na suo~avanju, po-sebno na mirovnom aktivizmu, da je neophodno da filmove vidi {to {iri krugljudi u Srbiji, itd.

37


Se}anje na ènski otpor – pam}enje kao odgovornost: kao jedna od novihaktivnosti nastala je kao vid ‘pozitivnog’ suo~avanja s pro{lo{}u, tj, sa pod-se}anjem na 15 godina antiratnog otpora, 15 godina od rada @ena u crnomi odvijala se od oktobra do kraja decembra 2006. godine; sastojala se odprojekcije filma ‘Uvek neposlu{ne’ @ena u crnom i audio-vizuelne instalaci-je angaòvane umentni~ke grupe ‘[kart’ i razgovora o antiratnom otporu, oènskom aktivizmu i suo~avanju s pro{lo{}u u desetak gradova (Kikinda,Zrenjanin, Zaje~ar, Leskovac, Be~ej, Novi Sad, Kraljevo, Tutin, Kru{evac). Uokviru ovog segmenta organizovani su koncerti antiratne pank grupe ‘Ho-}u-Ne}u’, kao i izlo`ba fotografija @ena u crnom. Ova aktivnost }e biti nasta-vljena i u 2007. godini.

Druge aktivnosti u vezi suo~avanja sa pro{lo{}u: – uspostavljanje i odràvanje kontakata sa porodicama `rtava zlo~ina

po~injenih u na{e ime; – lobiranje za sprovo|enje tranzicione pravde u Srbiji samostalno ili za-

jedno sa drugim organizacijama; – prikupljanje i {tampanje svedo~anstava osoba pogo|enih ratom; – pisanje, {tampanje i deljenje letaka o tranzicionoj pravdi, podse}anju

na zlo~ine i sli~nim temama. – izdavanje javnih proglasa o pitanjima koja se odnose na suo~avanje sa

pro{lo{}u.

38


Putuju}e ènske mirovne radionice

Ostale edukativne aktivnosti Ovaj edukativni projekat zapo~et je februara 1998. i trajao je do oktobra

2002. godine. Tada je prerastao u niz raznovrsnih edukativnih segmenatanazvanih @enska mirovna mreà– {irenje i osnaìvanje.

‘Putuju}e...’ su podstakle stvaranje Mreè @ena u crnom u Srbiji.

‘Putuju}e...’ su se sastojale u odràvanju radionica u ~etiri regije u Srbiji: u Kragujevcu (za centralnu, ju`nu i isto~nu Srbiju); u Kraljevu (za za-padnu i centralnu Srbiju); u Novom Pazaru (za Sandàk), u Novom Sadu (za Vojvodinu) i u Nik{i}u (za Crnu Goru).

Ukupno je odràno 6 ciklusa radionica, nakon svakog ciklusa organizo-vani su evaluacioni sastanci (najmanje po 5 u~esnica iz svake regije), {to jeomogu}avalo me|usobno upoznavanje kao i pokretanje zajedni~kih inicijativa.

Radionicama su prisustvovale aktivistkinje civilnog dru{tva, demokrat-skih politi~kih partija, sindikata, a od profesionalnih grupacija u~estvovaloje najvi{e prosvetnih radnica, koje su primenjivale pedago{ke metode i sadràje @ena u crnom u obrazovne institucije.

‘Putuju}e...’ su imale ogromnu vrednost i zna~aj za vreme ratova, dikta-torskog reìma: razbijale su medijsku blokadu, sluìle za solidarno poveziva-nje èna demokratske– gra|anske orijentacije, pomagale demontiranju patrijarhalnog mentaliteta, predrasuda i stereotipa, pre svega stvaranjuènske mirovne mreè koja je prerasla u Mreù @ena u crnom u Srbiji. Ovajedukativni projekat pomogao je da se razbije demonizovana predstava ko-ju su reìmski mediji {irili o @enama u crnom. Ve} posle prvog edukativnogciklusa, osim radionica za ène, u svim gradovima u kojima su odràvani re-gionalni seminari, odràvane su i aktivnosti koje su uklju~ivale gra|anstvo: tribine, susreti, uli~ne akcije. Svaki ciklus radionica je trajao po tri dana, usvakom od pomenutih regija odràvane su iste radionice.

Za pripremu svakog od edukativnih ciklusa kori{}ena je obimna litera-tura i bibliografija; u~esnicima radionica distribuirani su eseji/radovi o tema-ma ciklusa a od ~etvrtog ciklusa po~ele smo da {tampamo i bro{ure koje suvarirale od 50 do 99 stranica. Tako|e su kori{}ene kombinovane interaktiv-

39


ne metode i sadràje iz vi{e zemalja (najvi{e iz [panije i SAD-a) ali su uvekprilago|avane u~esnicama radionica i modifikovane u zavisnosti od iskaza-nih potreba u~esnica i spoljnih okolnosti.

Jo{ ne{to o sadràju rada u ‘Putuju}im...’:

I ciklus @ene menjaju ène: sadràvao je tri radionice (O civilnom dru{tvu;prepoznavanje ̀ enskih potreba i odnosi prijateljstva me|u ̀ enama). U ovomciklusu je zajedno sa evaluacionim sastankom u~estvovalo je 132 ène.

II ciklus @enska prava su ljudska prava: obuhvatao je tako|e tri radionice(o istorijatu, pojmu, sadràju ènskih ljudskih prava; reproduktivna prava iodnos majke i }erke); u ovom ciklusu u~estvovalo je 119 èna.

III ciklus: Interetni~ka i intekulturalna solidarnost: sadràvao je pet radi-onice (jednake a razli~ite; o stereotipima i predrasudama; o identitetima;suìvot u razli~itostima; ne/lojalnost njima ili sebi); u radionicama ovog ciklusa u~estvovalo je 197 èna.

IV ciklus: @ene i mo}: (radionice : od nevidljive mo}i do podele mo}i; omenjanju pojma, sadràja i strukture mo}i; o mo}i u ènskim grupama); u~e-stvovalo je 184 èna.

V ciklus: @ene i antimilitarizam: (slede}e radionice: militaristi~ke vredno-sti u svakodnevnom ìvotu; kako militarizacija poga|a ène; o istoriji i isku-stvima feministi~ko-antimilitaristi~kog anga`mana); u ovom ciklusu ukupnoje u~estvovalo 214 èna.

VI ciklus: @enska mirovna politika: obuhvatao je radionice (odu~ava-njem od patrijarhata stvaramo mir; o ne/miroljubivosti èna po prirodi; oènskim mirovnom koalicijama; o donosima me|u ènama kao politici mira); u~estvovalo je 211 èna.

U okviru ovog projekta odràno je 207 radionica; ukupan broj direktnihu~esnica u ovom projektu je 1248 èna iz 52 grada iz Srbije i Crne Gore.

‘Putuju}e...’ su obuhvatale i razne druge aktivnosti: brojne mirovne su-srete sa èna iz biv{e Jugoslavije, naro~ito u trenucima pove}anih tenzija ipotreba za direktnim anga`manom mirovnih aktivistkinja. Od ovakvih su-sreta izdvajamo ènski mirovni susret odràn u Bujanovcu, ju`na Srbija, 14.jula 2001. u jeku krize u Makedoniji. Na susretu je u~estvovalo pedesetak ak-tivistkinja iz Makedonije i Srbije. Ovom prilikom organizovane su i mirovneakcije na ulici.

40


@enska mirovna mreà – {irenje i

osnaìvanjeOdvija se od jula 2002. godine i nakon vi{egodi{njeg rada prerastao je

u posebne edukativne segmente. Kao nastavak projekta ‘Putuju}e ènskemirovne radionice’ zadrào je putuju}i, decentralizovani karakter. Me|utim,uvedene su i novine:

– projektne aktivnosti se artikuli{u u skladu sa uvidom u potrebe akti-vistkinja, probleme odre|ene sredine, kao i u skladu sa kulturno-politi~komatmosferom i situacijom;

– otvara se prostor za odre|ena pitanja i teme o kojima postoji veomanizak nivo informacija i saznanja;

– radionice se odràvaju u gradovima u kojima nisu bile realizovane ak-tivnosti u okviru’Putuju~ih...’ kako u cilju {irenja mreè, tako i horizontalnogpovezivanja aktivistkinja;

– forma je veoma diversifikovana: radionice, predavanja, tribine, paneldiskusije/okrugli stolovi, me|unarodne i regionalne konferencije;

– sadràj je tako|e veoma diversifikovan i prilago|en je ne samo potre-bama u~esnica iskazanim tokom ‘Putuju}ih...’ ve} i uvida koordinatorki ra-dionica u impakt i me|uzavisnost de{avanja na globalnom planu i regional-nom planu (npr. militarizacija, globalizacija)a pre svega, reperkusije global-nih kretanja na civilno dru{tvo i poloàj èna;

– povezivanje aktivisti~kog anga`mana i akademskog zvanja i znanja iliproìmanje teorije i prakse, stvaranje neformalnih koalicija stru~njakinja iaktivistkinja, proces me|usobnog‘u~enja’ i uzajamne podr{ke;

– jo{ sna`nije proìmanje feminizma i antimilitarizma, itd.

41


Na slede}i na~in su svrstane edukativne aktivnosti u okviru ovogprojekta:

Me|unarodne i regionalne konferencije i seminari

Civilno dru{tvo – ènski aktivizam – stvaranje mira: oktobar 2002. u Beogradu uz u~e{}e 57 aktivistkinja iz 17 gradova u Srbiji i Crnoj Gori). Pre-dava~ice su bile najistaknutije feministi~ke teoreti~arke iz zemalja biv{e Jugoslavije koje su istovremeno feministi~ke i mirovne aktivistikinje, ali i no-siteljice najvi{ih akademskih zvanja. Panel diskusija se ticala slede}ih tema:ènske autonomne inicijative u biv{oj Jugoslaviji; ène u disidentskim po-kretima; ènska politika u nekada{njim komunisti~kim zemljama; granice feministi~kih kompromisa; gra|anska odgovornost i feministkinje, civilnodru{tvo nakon 11. septembra, itd.

Civilno dru{tvo i ènski aktivizam: regionalni dvodnevni seminar u vidupredavanja i radionica, odràn avgusta 2003. u kojem su u~estvovalo 33 ak-tivistkinje iz 6 gradova u Ju`noj Srbiji.

Serija seminara sa istom temom odràna je:

Borsko jezero, avgusta 2004. godine, uz u~e{}e 29 aktivistkinja iz sedam gradova Isto~ne Srbije;

Negotin (isto~na Srbija) seminar odràn krajem oktobra 2004., u~estvo-valo 18 aktivistkinja iz ~etiri mesta u pomenutoj regiji.

Valjevo (centralna Srbija), decembar 2004; u~estvovalo je 12 èna.

Kraljevo (centralna Srbija), januara 2006. uz u~e{}e 21 aktivistkinje.

Na navedenim seminarima u~estvovalo je 170 èna.

‘Sve za mir, zdravlje i znanje – ni{ta za naoruànje’– po~ev od maja 2002do sada. @ene u crnom organizuju feministi~ko-antimilitaristi~ke aktivnostipovodom dva va`na datuma za globalni autonomni ènski pokret: 24. maj-Me|unarodni dan ènskih akcija za mir i razoruànje i 28. maj – Me|unarod-ni dan akcija za ènsko zdravlje i reproduktivna prava. U okviru ovog projek-ta odràne su tri konferencije (dve u Beogradu i jedna u Ni{u) u vidu radio-nica, panel diskusija o: militarizaciji, ènskom siroma{tvu, vojnim tro{kovi-ma, razoruànju, feministi~kom pristupu zdravlju, reproduktivnim i seksual-nim pravima, demografskom politici, bezbednosti, itd.

Na tri pomenute konferencije u~estvovale su kao predava~ice veoma

42


istaknute stru~njakinje i aktivistkinje iz zemalja biv{e Jugoslavije, kao i SAD-a, Holandije, Belgije, Argentine, Alìra, Velike Britanije, itd. Ukupno je u~estvovalo: 280 èna iz svih delova Srbije. Organizovanje istoimenih kon-ferencija je nastavljeno, o ~emu }e biti re}i u narednim segmentima.

@enska mirovna politikaSerija seminara o principima ènske mirovne politike, ènskim mirov-

nim koalicijama, ènskom otporu, itd. odrànih u Beogradu i Negotinu(2004.), Beogradu (2006.), Kru{evcu 2006. uz u~e{}e 173 èna. Tako|e jeodràna serija razgovora/radionica tokom 2004. godine pod naslovom‘@enski mirovni mostovi’ i to u Pljevljima (Crna Gora), Dimitrovgradu, Boru,Poàrevcu i Trsteniku, u kojima je u~estvovalo stotinjak èna.

Neda Boìnovi}: Kontinuitet borbe za mir i ènska ljudska prava: jedno-dnevna konferencija o aktivistki~kom i teorijskom anga`manu Nede Boì-novi}, jedne od osniva~ica @ena u crnom (1917.– 2001.) odràna je u Zaje~a-ru, 1. aprila 2006. godine zajedno sa mirovnom grupom ‘Neda’. U okviruovog susreta anga`man Nede Boìnovi} osvetljen kroz njeno antifa{isti~kodelovanje, prosvetiteljski i istraìva~ki rad, kao i kroz feministi~ki i mirovniaktivizam; istog dana prire|ena je i izlo`ba fotografija, kao i mirovna akcijana ulici. U pomenutim aktivnostima u~estvovalo je preko 40 aktivistkinja izZaje~ara, Beograda, Negotina, Majdanpeka, Boljevca, Bora.

Na{ih 15 godina – 1991.– 2006: mirovni susret odràn u Beogradu 7. i 8.oktobra 2006. godine; u okviru obeleàvanja petnaeste godi{njice rada@ena u crnom realizovane su panel diskusije, radionice, promocija filma‘Uvek neposlu{ne’ koji prikazuje rad grupe, izlo`ba. U svim ovim aktivnosti-ma u~estovalo je oko 250 osoba, kako iz Beograda, tako i iz cele Srbije.

U ovaj segment spada i desetak celodnevnih radionica o solidarnosti iprijateljstvu me|u ènama kao politici mira, odrànih u raznim gradovima uSrbiji, kao i u Crnoj Gori (Nik{i}) periodu od 2001. do kraja 2006. Radionica-ma je prisustovalo oko 250 èna.

@ene i mo}Druga~ija mo} je mogu}a: me|unarodna konferencija, odràna marta

2004. u Leskovcu, u okviru konferencije odràne su tri panel diskusije i {estradionica o ènama i mo}i, druga~ijem na~inu upra`njavanja mo}i, izgrad-nji novih vidova mo}i, itd. U~estvovalo je 135 èna iz Srbije, kao i aktivistki-nje Me|unarodne Mreè @ena u crnom iz Italije, [panije, Kolumbije, SAD-a.

43


Jednodnevni i/ili dvodnevni seminari o odnosima èna i mo}i, vrstamamo}i, menjanju pojma, sadràja i strukture mo}i, itd. odràni su tokom pro-le}a 2004.godine u Zaje~aru, Dimitrovgradu, Pirotu; u~estvovale 72 ène.

Globalizacija i alterglobalizacija Odràno je vi{e me|unarodnih konferencija:

Globalizacija solidarnosti i socijalne pravde – stvaramo mir nude}i alterna-tive’ marta 2003. u Beogradu; to je prva konferencija o temi globalizacije uSrbiji koja povezuje akademski i alternativni nivo, to jest, teorijski i aktivistki~-ki; na konferenciji se razgovaralo u vidu panel diskusija o: kulturnim, politi~-kim, socijalnim, ekonomskim dimenzijama globalizacije, kao i o odgovorimana nepravedenu neoliberalnu globalizaciju (alterglobalisti~ki pokret). Nakonfereciji su u~esvovale/i predava~i/ce iz Hrvatske, Italije, Nema~ke, kao i100 aktivistkinja iz oko tridesetak gradova Srbije i pet gradova Crne Gore.

Globalizujmo feminizam i antimilitarizam - me|unarodna konferencijaodràna u Beogradu od 29. do 31. marta 2002. na kojoj su u~estvovalo okopedesetak aktivistkinje iz Mreè @ena u crnom iz cele Srbije, kao i grupa odpet aktivistkinja Mreè @ena u crnom iz Italije.

Globalizujmo feminizam i antimilitarizam – konferencija odràna krajemdecembra 2003. u Beogradu uz u~e{}e aktivistkinja iz Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Italije, Slovenije, SA-a, Nema~ke, kao i 60 aktivistkinja iz 16 grado-va Srbije.

44


Tribine/predavanja/okrugli stolovi: o feministi~kom pristupu zdravlju; o ènskom zdravlju i politici; reproduktivna i seksualna prava i privatizacijazdravstvenih usluga; o globalizaciji konzervativizma i alternativama, o ver-skim fundamentalizmima, konzervativizmu i retrogradnim tendencijama naprostoru biv{e Jugoslavije, o verskom fundamentalizmu u periodu tranzici-je; o kleronacionalisti~kim i fa{istoidnim tendencijama u Srbiji; o feminizmukao utopiji i stvarnosti, o mu{karcima i feminizmu, o feministi~kom antimilitarizmu, o proìmanju feministi~ke teorije i aktivizma, o ènskimljudskim pravima, o politici me|unarodne pomo}i, itd.

Tribine i predavanja su odràni u Beogradu, Beloj Crkvi, Leskovcu, Novom Sadu, Ni{u, Novom Pazaru, Pan~evu, Kragujevcu, Novom Pazaru,Vlasotincu, Dimitrovgradu, Tutinu, Zrenjaninu, itd. Tribine su odràne u pe-riodu od 2003. do 2006. godine.

U ovom segmentu projektnih aktivnosti u~estvovalo je preko 1000 oso-ba, s tim {to ubrajamo samo one koje su se upisale/i, a verovatno je broj ve}i jer je u ovakvoj vrsti aktivnosti te{ko utvrditi precizan broj.

Patrijarhat i feministi~ke alternative: serija radionica o odnosima roda inacije, ènskoj solidarnosti, odràne tokom jeseni 2004. u Pirotu, Leskovcuu kojima su u~estvovale 63 ène; sli~na serija radionica odràna je tokom je-seni 2005. i to u Pljevljima (Crna Gora).

Jednake a razli~ite: celodnevne radionice odràne u Zaje~aru, Beloj Crkvii Prijepolju uz u~e{}e 50 èna.

45


Reproduktivna prava su ljudska prava: celodnevne radionice odràneu Tutinu (20 èna).

U okviru edukativnih aktivnosti odràno je vi{e seminara o ja~anju ka-paciteta Mreè @ena u crnom: upravljanje projektnim ciklusom januara2002; dva seminara o predstavljanju u medijima (februar i maj 2003.) u koji-ma je u~estvovalo 83 aktivistkinje mreè.

Kao {to je re~eno, tokom trajanja raznovrsnih edukativnih aktivnosti uokviru ovog projekta, nastala je potreba za jo{ sna`nijim osposobljavanjemza pojedine teme ili bolje re~eno goru}a dru{tvena pitanja koja naro~ito po-ga|aju ène. Tu su ve} navedene aktivnosti vezane za suo~avanja s pro{lo-{}u, a u slede}im segmentima nave{}emo aktivnosti vezane za pitanja bez-bednosti sa rodnog stanovi{ta, kao i feministi~ke odgovore na sve izraèni-ju klerikalizaciju dru{tva.

46


@ene, mir, bezbednost – feministi~ko –

antimilitaristi~ki pristup

Od po~etka delovanja @ene u crnom se zalaù za razne vidove demilita-rizacije, kako na institucionalnom tako i na kulturno-duhovnom planu i toputem uli~nih akcija, edukacije (konferencija, seminara, radionica), zakono-davnih inicijativa, izdava~kih poduhvata. U okviru na{e alternativne istorijeo svemu tome postoji mno{tvo pisanih dokumenata. Premda se tek posled-njih godina problemu bezbednosti posve}uje posebna pa`nja, na{ femini-sti~ko-antimilitaristi~ki anga`man je uvek dovodio u pitanje tradicionalno-militarizovano shvatanje bezbednosti. Pre svega, celokupnim antiratnimdelovanjem, zahtevima za odgovornost za rat i ratne zlo~ine, kampanjamaza prigovor savesti na sluènje vojnog roka, zalaganjem za prigovor savestina vojne tro{kove, zakonodavnim inicijativama gradile smo druga~ije kon-cepte i prakse bezbednosti.

Kampanje

@ene, mir, bezbednost: rezolucija @ena u crnom podneta povodom pe-te godi{njice (31. oktobar 2005) istoimene Rezolucije Saveta bezbednostiOUN. Pored zahteva za implementacijom ove Rezolucije, grupa poslanicagra|anske orijentacije u Skup{tini Srbije predala je na{u rezoluciju. Ona sa-drì osnovne zahteve iz Rezolucije 1325. (u~e{}e èna u mirovnim procesi-ma i u dono{enje odluka o miru; uklju~ivanje rodne perspektive u mirovneprocese, obuka za rodnu perspektivu u mirovnim misijama; za{tita èna uoruànim sukobima i post-ratnom periodu i uvo|enje rodne dimenzije iperspektive u izve{tajima UN i u mehanizmima za implementaciju mirovnihsporazuma). U na{u rezoluciju unele smo zahteve specifi~ne za politi~ku za-jednicu u kojoj ìvimo: nenasilno re{avanje sukoba i uklju~ivanje civilnogdru{tva i aktivisktinja mirovnog pokreta u njima; za{tita i po{tovanje ljud-skih ènskih prava i bezbednosti svih gra|anki i gra|ana, posebno gra|an-ki angaòvanih u odbrani ljudskih prava; o~uvanje sekularnog karaktera dràve; efikasnu primenu Zakona o porodici kojim se sankcioni{e nasiljenad ènama; ukidanje Zakona o pomo}i ha{kim optuènicima i njihovimpordicama i preusmeravanje tih sredstava u humanitarne svrhe, u projekteobrazovanja za mir i nenasilje, diskontinuitet za zlo~ina~kom politikom,

47


izru~enje svih osumnji~enih za ratne zlo~ine; uvo|enje krivi~ne odgovorno-sti za negiranje genocida u Srebrenici; demokratsku i civilnu kontrolu nadsvim oruànim snagama; spre~avanje privatizacije oruànih snaga, po{tova-nje prava branitelja/ljki ljudskih prava, itd. Naàlost, i pored stalnih zahtevaod kojih je poslednji podnet 31. oktobra 2006. godine, Skup{tina Srbije nijeuzela u razmatranje rezoluciju ‘@ene, mir, bezbednost’, {to potvr|uje nede-mokratski karakter sada{njih vlasti u Srbiji.

‘Ne}emo nazad – branimo svoja prava: povodom 8. marta (2005. i2006.), kampanja usmerena protiv klerikalizacije dru{tva, rastu}ih fundamen-talisti~kih tendencija, ugroàvanja reproduktivnih prava, rasta vojnih i poli-cijskih tro{kova na {tetu ènskih ljudskih prava; kampanja se odvijala u viduuli~nih akcija, deljenja letaka u celoj Srbiji, medijskih nastupa, javnih debata.

Reproduktivna prava i bezbednost: sastoji se u akcionom istraìva-nju/anketama o reproduktivnim pravima uop{te a posebno o abortusu: reali-zuje se od po~ev svakog maja od 2002. godine do sada u oko dvadesetak gra-dova u Srbiji. Naime, propaganda koju vr{e nacionalisti~ki demografi, klerofa-{isti~ki mediji, kao i kleronacionalisti~ke institucije usmerena je protiv emotiv-nog, duhovnog, politi~kog integriteta èna – svo|enja èna na funkciju ra|a-nja u interesu dràve, nacije, crkve i kampanja je usmerena ne samo protivpomenutih tendencija ve} pre svega kao odbrana reproduktivnih prava.

48


Edukativne aktivnosti

Mogu se podeliti na konferencije, seminare, radionice.‘Sve za mir, zdravlje i znanje – ni{ta za naoruànje’– konferencije koje odr-

àvamo od 2002. (izuzev konferencija 2005. o kojoj }e kasnije biti re~i) godi-ne spajaju}i dva va`na datuma 24. maj - Me|unarodni dan ènskih akcija zamir i razoruànje i 28. maj - Me|unarodni dan akcija za ènsko zdravlja i re-produktivna prava. Valja napomenuti da smo mi prva grupa i mreà u svetukoja spaja ova dva datuma i povodom toga organizuje svake godine femini-sti~ko-antimilitaristi~ke aktivnosti. Ove konferencije me|unarodnog karaktera kriti~ki preispituju tradicionalni koncept bezbednost u funkciji rata, militarizma i nacionalizma, promovi{u humanu bezbednost namenjenuljudskim potrebama, ulaganju u mir, razvoj, zdravstvo, obrazovanje, ènskaljudska prava. Odràne su u Beogradu i Ni{u i na njima je do sada u~estvova-lo 280 aktivistkinja.

‘@ene, mir, demokratija’: projekat realizovan tokom cele 2005. godine isastojao se od dva osnovna dela: regionalnih trening-seminara i me|una-rodnih trening-konferencija, kao i niza drugih srodnih aktivnosti.

Regionalni trening-seminari: Seminar „Uloga ènskog aktivizma u izgradnji civilnog dru{tva i mira“

odràn na Zlataru, u Sandà~koj regiji, od 18.– 20. februara 2005. Na interak-tivnim radionicama i predavanjima obra|ene su teme: civilno dru{tvo; civil-no dru{tvo i ̀ enski aktivizam; mir, bezbednost i demilitarizacija iz ̀ enske per-spektive; zajedni~ko lobiranje za sprovo|enje rezolucije 1325 i feminizam.

49


Odràna su i tri seminara pod nazivom „@ene, mir, bezbednost“ - na Bor-skom jezeru u isto~noj Srbiji od 1. do 3. jula 2005., u Predajanu u ju`noj Srbiji, 25. i 26. septembra 2005. i u Beogradu, 31. oktobra 2005. Teme ovihseminara su, izme|u ostalog, bile: politika identiteta; sadràj Rezolucije 1325Saveta bezbednosti UN-a, zna~aj njenog sprovo|enja i ènska mirovna politika.

Poslednji trening-seminar, „Bezbednost i suo~avanje sa pro{lo{}u“, jeodràn u Kragujevcu od 25-27. novembra 2005. U~estvovalo je 55 èna iz 16gradova Srbije i Kosova. Teme su se odnosile na suo~avanje sa pro{lo{}u,bezbednost, identitet - izabrani ili nametnuti, li~nu odgovornost, ènsku solidarnost i ènski mirovni aktivizam i rezoluciju 1325.

Dva me|unarodna trening-programa:

„Mir, ènska ljudska prava i solidarnost“ – odràn u Novom Pazaru, San-dà~ka regija, od 4. do 6. marta 2005. i „Sve za mir, zdravlje i obrazovanje -ni{ta za naoruànje“ – odràn u Beogradu, od 27. do 29. maja 2005.

U okviru prvog pomenutog programa treninga, kojim je obeleèn 8.mart- Me|unarodni dan èna, odràne su panel diskuje na teme: mir i bez-bednost, ènska solidarnost protiv konzervativnih tendencija i udruène aktivnosti na implementaciji rezolucije 1325.

Trening u Beogradu odràn je 27, 28 i 29. maja 2005. i ticao se slede}ihtema: ènski aktivizam protiv konzervativnih tendencija, razlika izme|ukoncepata dràvne bezbednosti i humane bezbednosti, koncept humanebezbednosti, rezolucija 1325, politi~ka demografija i polna politika, kao i demografska politika i nacionalna bezbednost.

Druge aktivnosti u okviru projekta @ene, mir, demokratija bile su radio-nice i predavanja o civilnom dru{tvu i ènskim ljudskim pravima u Vlasotin-cu na jugu Srbije i Dimitrovgradu u isto~noj Srbiji. U Tutinu, Sandàk-jugo-zapadna Srbija, su odràna je serija radionica – pod nazivom „Reproduktiv-na prava su ènska ljudska prava. @ene u crnom su u~estvovale i u Me|una-rodnom anti-mafija karavanu (koji je pro{ao kroz Leskovac krajem septem-bra 2005.) u cilju podizanja svesti o vezi koja postoji izme|u ratne mafije ipoliti~ke elite, a organizovale su i aktivnosti povodom obeleàvanja peto-godi{njice usvajanja rezolucije 1325.

Rezultati aktivnosti vezanih za rodnu dimenziju bezbednosti i izgradnjuhumanog i feministi~ko-antimilitaristi~kog koncepta bezbednosti su: pro-

50


dubljivanje i pro{irivanje znanja o konceptu, zna~enju i zna~aju bezbedno-sti; pro{irivanje saznanja o zna~aju bezbednosti za svakodnevni ìvot èna iènski mirovni aktivizam; izraèno interesovanje èna za izgradnju bezbed-nosti u funkciji ènskih ljudskih prava a ne nacionalne bezbednosti; proì-manje teorijskih znanja i aktivisti~kog iskustva o pitanjima roda, mira i bez-bednosti; ja~anje saradnje izme|u aktivistkinja i akademskih stru~njakinja zaovu oblast; pove}anje svesti civilnog dru{tva i javnosti uop{te o zna~aju re-zolucije 1325; aktivnosti lobiranja grupe poslanica u Skup{tini Srbije; stalnizahtevi da Republika Srbija implementira Rezoluciju 1325, pove}ana senzi-bilnost medija za teme pola i bezbednosti; i formiranje regionalnih i global-nih mreà ~ije aktivnosti su usmerene na pitanja pola, mira i bezbednosti.

U okviru ovog projekta u~estvovalo je 325 èna.

Pored toga, organizovale smo i druge aktivnosti:

‘@ene, mir, bezbednost’: konferencija odràna u Beogradu 31. oktobra2005. godine povodom pete godi{njice Rezolucije 1325; u okviru ove kon-ferencije odràne su dve panel diskusije: Bezbednost je odsustvo straha, nasi-lja, bede...od tradicionalnog preko humanog koncepta bezbednosti, uz u~e{}epoznatih ekspertkinja o bezbednosti, kao i politi~arki gra|anske orijentacijei panel diskusija Napadi na braniteljke ljudskih prava i aktivistkinje za mir u ko-joj su u~estvovale najpoznatije aktivistkinje civilnog dru{tva iz Srbije i CrneGore, ina~e izloène medijskom demonizaciji zbog istrajnog zalaganja zaraskid sa zlo~ina~kom pro{lo{}u i primenu tranzicione pravde; ovoj konfe-renciji prisustvovalo je 79 aktivistkinja iz 22 grada iz Srbije i Crne Gore.

Bezbednost i ènski aktivizam: promocija izdanja „Osnaène kroz pobu-nu“ realizovan je kroz seriju radionica/diskusija o ènskom aktivizmu, izazo-vima, preprekama sa kojima se suo~avaju aktivistkinje civilnog dru{tva u Sr-biji. Radionice i pormocija knjige su odràne u septembru, oktobru i novem-bru 2005. u {est gradova u Srbiji (Leskovcu, Zrenjaninu, Beogradu, Pirotu,Novom Sadu i Kikindi) i na njima je u~estvovalo oko 140 èna.

Izdava~ka aktivnost

@ene, mir, bezbednost: zbornik radova u izdanju @ena u crnom; u zbornikod 185 stranica su zastupljene najpoznatije ekspertkinje i aktivistinje za ovutemu; podeljen je na dva dela: 1. Od kritike tradicionalnog shvatanja bez-bednosti do koncepta humane bezbednosti; 2. Feministi~ko-antimilitaristi~-ki koncept bezbednosti.

51


Osnaène kroz pobunu: prevod knjige autorke Jane Barry Rising up in Re-sponse (Urgent Action Fund), knjiga objavljena jula 2005. godine i ti~e seborbe za ènska prava u konfliktnim podru~jima; sadrì sedam poglavlja iima 176 stranica.

Pored toga, @ene u crnom su izdale velikim broj lifleta i letaka o ovoj temi.

52


Prete}i znaci fundamentalizama-

feministi~ki odgovori@ene u crnom se zalaù za lai~ku dràvu, tj. za potpunu odvojenost cr-

kve od dràve, suprotstavljaju se svim formama zloupotrebe religije, etni~-ke pripadnosti, kulturnog nasle|a i tradicije u politi~ke svrhe, posebno re-presiji nad ènskim reproduktivnim i seksualnim pravima. Pored aktivnostivezanih za ovo pitanje a navedenih u ovom izdanju, ovde }emo se osvrnutina period 2005. i 2006. Tokom devedesetih godina verske institucije, presvega Srspka pravoslavna crkva, zauzimale su va`no mesto u proizvodnjiratno-hu{ka~ke politike, a sve izraènija klerikalizacija dru{tva najvi{e je po-ga|ala ène. Na sve takve tendencije @ene u crnom su reagovale i o tome jeve} bilo re~i o mnogim od segmenata ovog izdanja. Nakon pada reìma S.Milo{evi}a u Srbiji nastavljene su kleronacionalisti~ke, klerofa{isti~ke pa ifundamentalisti~ke tendencije kao oblici napada na demokratiju, civilnodru{tvo a posebno na ènska ljudska prava. @ene u crnom su protiv ovihopasnih tendencija i pokreta organizovale niz aktivnosti, a ovaj projekat jedan od njih.

I Edukativne aktivnosti

Tokom 2005. godine organizovana je serija radionica o uticaju funda-mentalisti~kih tendencija na reproduktivna i seksualna prava; o ènskoj solidarnosti protiv konzervativnih i fundamentalisti~kih tendencija i to u Beogradu, Novom Pazaru, Tutinu, Leskovcu.

Tako|e su organizovana su tri me|unarodna okrugla stola:

Prete}i znaci verskog fundamentalizma, konzervativizma i retrogradnihtendencija na prostoru biv{e Jugoslavije: u Novom Sadu, 23. aprila 2004.; uzu~e{}e aktivistkinja i ekspertkinja iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije;ovom okruglom stolu prisustvovalo je oko 60 osoba.

Globalizacija konzervativizma i fundamentalizama i alternative: U Beo-gradu, 28. maja 2004.; panelistkinje su bile iz Velike Britanije, SAD-a, Hrvat-ske i Srbije uz prisustvo 60 èna.

Konzervativne tendencije i alternative: u Novom Pazaru, 1. juna 2004. pa-nelisti/kinje su bile/i iz Alìra, Argentine, Hrvatske i Srbije a prisustvovalo je80 osoba.

53


Organizovana je i serija predavanja o rastu fundamentalisti~kih ten-dencija.

Me|utim, ja~anje retrogradnih tendencija kako na globalnom, tako i nalokalnom i regionalnom planu, i njihov krajnje negativan u~inak, nametnuoje potrebu za jo{ ve}im osposobljavanjem aktivistkinja Mreè @ena u crnomda prepoznaju retrogradne tendencije. S tim u vezi se nametnula i potrebada se pokre}u zajedni~ke kampanje i zakonodavne inicijative protiv rastu}eklerikalizacije dru{tva u Srbiji, pruànjem zajedni~ke podr{ke `rtvama fundamentalisti~kog nasilja i represije nad ènama, kao i ja~anjem solidar-nih feministi~kih koalicija i uzajamne podr{ke kako na lokalnom, tako i regionalnom i globalnom planu. Zbog toga je organizovana i serija treninga.

a) Treninzi

7, 8. i 9. aprila 2006. – odràn prvi trening u Beogradu „Prete}i znaci fun-damentalizama – feministi~ki odgovori“. Bio je to prvi trening na ovu temuza aktivistkinje Mreè @ena u crnom i sastojao se od deset interaktivnih pre-davanja o va`nim pitanjima u vezi fundamentalizama, njihovih ciljeva i me-toda, kao i odgovorima na fundamentalisti~ke pretnje, tendencije i pokrete.Predava~i/ce su bili stru~njaci/kinje iz oblasti istorije, sociologije i filozofije izSrbije, Alìra/Francuske i Hrvatske. Seminar je poha|alo 57 aktivistkinja Mre-è @ena u crnom iz 20 gradova Srbije, kao i sa Kosova i iz Crne Gore.

28, 29. i 30. aprila 2006. – odràn drugi trening (tako|e u Beogradu) podistim nazivom. Teme ovog treninga su izme|u ostalog bile: fundamentali-zam – ukidanje sekularne dràve i sekularnog dru{tva; fundamentalizamSrpske pravoslavne crkve i feministi~ke alternative; zloupotreba religije upoliti~ke svrhe; patrijarhat, fundamentalizam i rat u Italiji; religiozna levica;ène i fundamentalizam. Radionice i predavanja su dràli eksperti/kinje i aktivisti/kinje iz Mreè @ena u crnom iz Srbije, Italije, SAD-a i Hrvatske. U~e-stvovalo je 57 èna iz 14 gradova iz Srbije, kao i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Italije. Nakog treninga do{lo je do primene ste~enih znanja iiskustava.

b) Seminari

2, 3. i 4. jun 2006.: Sijarinska banja na jugu Srbije – odràn prvi regional-ni seminar na temu Prete}i znaci fundamentalizma – feministi~ki odgovori.Predavanja i radionice su obra|ivali teme u vezi fundamentalizama i ukida-

54


nja sekularne dràve i dru{tva, o ulozi Srpske pravoslavne crkve u raspadubiv{e Jugoslavije (pri ~emu je prikazan i film Helsin{kog komiteta za ljudskaprava u Srbiji na tu temu), identiteti: nametnuti i/li izabrani?, fundamentali-sti~ki napad na ènska ljudska prava i gu{enje reproduktivnih i seksualnihprava i feministi~ke alternative fundamentalizmu. Seminar su poha|ale 34ène iz 8 gradova. Planirano je da se tokom 2007. odrì jo{ najmanje pet re-gionalnih seminara u svim delovima Srbije.

c) Predavanja, panel diskusije i debate (2006.)

8. mart : „@enskom solidarno{}u protiv rastu}eg fundamentalizma i gu-{enja reproduktivnih i seksualnih prava“ - panel diskusija odràna u Beogra-du, u~estvovalo 48 aktivistkinja.

6. april – „Nove strategije fundamentalizma u Evropi i severnoj Americi:napad na demokratiju, osnovna ljudska i ènska ljudska prava i feministi~kestrategije protiv fundamentalizma“ – predavanje je u Beogradu odràlaosniva~ica Mreè @ene koje ìve pod muslimanskim zakonima. Predavanjuje prisustvovalo 30 aktivistkinja.

12. april – Uz u~e{}e stru~njaka/inja, aktivista/kinja i predstavnika/camedija u Beogradu je odràna javna diskusija o zakonu o crkvama i verskimzajednicama.

U ovom segmentu aktivnosti u~estvovalo je preko 450 osoba(456) odtoga najve}im delom ène.

II Aktivnosti lobiranja

Koalicija za sekularnu dràvu

Kao odgovor na predlog Zakona o crkvama i verskim zajednicama,@ene u crnom su organizovale aktivnosti senzibilizovanja javnosti i oformi-le koaliciju solidarnosti za o~uvanje sekularnosti dràve. Odràno je pet jav-nih sastanaka Koalicije na kojima je raspravljano o mogu}nostima zajedni~-kih aktivnosti. Rezultat ovog zajedni~kog rada Koalicije je bilo formulisanjepredloga amandamana na pomenuti zakon. Lobirale smo kod grupe skup-{tinskih poslanika da zastupaju ove amandmane u Skup{tini Srbije. Nakonusvajanja zakona, Koalicija je angaòvala advokata koji trenutno istraùjemogu}nost obra}anja Vrhovnom sudu u cilju povla~enja zakona zbog neu-stavnosti.

55


III Uli~ne akcije (2006.)

8. mart: odràn ènski mirovni performans na Trgu Republike u Beogra-du protiv klerikalizacije dru{tva u Srbiji, pod nazivom „Nau~ila sam lekciju“ –izveo Institut za dru{tveno angaòvanu umetnost. Performans je bio usme-ren protiv klerikalizacije dru{tva i predloga zakona o crkvama i verskim za-jednicama. U akciji su u~estvovale i aktivistkinje Mreè @ena u crnom iz 20gradova Srbije, kao i aktivistkinje autonomnih ènskih grupa iz Beograda.

8. mart: „Ne}emo unazad, branimo svoja prava“ – ènski mirovni mar{glavnim ulicama Beograda.

29. april: „Ho}emo demokratiju – ne teokratiju“ – protest i performansna Trgu republike u Beogradu protiv usvajanja Zakona o crkvama i verskimzajednicama. U ovoj akciji su u~estovale aktivistkinje Mreè @ena u crnom izcele Srbije.

27. maj: „Ra|amo ako èlimo, kada èlimo i sa kim èlimo“ – akcija delje-nja letaka sa podacima o abortusu koje su sakupile ène iz Mreè @ena u cr-nom iz 20 gradova Srbije. I ova akcija je bila usmerena protiv klerikalizacijedràve, propagande klero-nacionalisti~kih institucija i klero-fa{isti~kih sna-ga, koje se zalaù za zabranu abortusa i politiku podsticanja nataliteta u Sr-biji.

21. jun: „@ene – ni kurve ni svetice“ – ènski performans Dah teatra i@ena u crnom protiv Zakona o crkvama i verskim zajednicama, protiv zlou-potrebe religije u politi~ke svrhe i za sekularnu dràvu (potpunu odvojenostcrkve od dràve) i ènska ljudska prava.

IV Izdava{tvo

„Prete}i znaci fundamentalizma i feministi~ki odgovori“ – zbornik na244 strana koji se sastoji iz tri poglavlja: „Fundamentalizam: pojam, karakte-ristike, na~ini i polja delovanja“, „Fundamentalizam: napad na demokratiju iosnovna ljudska prava; represija nad reproduktivnim i seksualnim pravima“i „Fundamentalizmi i feministi~ki odgovori“

Knjiìca manjeg obima „Prete}i znaci fundamentalizma i feministi~kiodgovori“.

Brojni leci i bro{ure, deljeni u gore pomenutim uli~nim akcijama.

Planirano je da se u 2007. godini program pro{iri i na Bosnu i Hercego-vinu i Kosovo u saradnji sa srodnim organizacijama.

56


Mo} i drugost – obrazovanje za

demokratijuMo} i drugost

Ovaj edukativni projekat se odvijao od marta do novembra 2001. godi-ne i to u tri pograni~ne regije u Srbiji (Sandàku, Ju`noj Srbiji i Banatu). Bu-du}i da je sastav stanovni{tva u sve tri regije izrazito heterogen – u etni~-kom, konfesionalnom, jezi~kom, kulturalnom pogledu. Sadràj svih ovih radionica bio je usmeren ka prepoznavanju svih tih razli~itosti kao osnoveza kreativan dijalog i suìvot.

Projekat se odvijao u tri faze: prva se sastojala u radionicama istog sadr-àja u sve tri regije (o stereotipima i predrasudama, o suìvotu u razli~itosti-ma), dok je sadràj druge faze definisan u zavisnosti od potreba aktivistkinjapomenutih regija (rod i nacija, odnos prema drugima; dodir sa drugim kul-turama, odu~avanje od patrijarhata, itd.). U tre}oj fazi odràne su diskusije iradionice u kojima su u~estvovale ène iz sve tri regije: identiteti, suo~ava-nje s pro{lo{}u, modeli tranzicione pravde/na~ini zadovoljavanja pravde,kulturne i politi~ke konsekvence 11. septembra 2001. godine.

U okviru ovog projekta ukupno je realizovana 21 radionica, uz u~e{}e223 èna iz 37 mesta iz pomenutih pograni~nih podru~ja.

Obrazovanje za demokratiju – pravo u svakodnevnici (Street Law)

Edukativni program za prosvetne radnice/ke koji je realizovan od okto-bra 2002. do juna 2003. godine u saradnji sa Forumom za slobodu odgoja izZagreba. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije verifikovalo je pro-gram kao oblik stru~nog usavr{avanja prosvetnih radnika/ca i njihovogosposobljavanja za primenu interaktivni i participativnih metoda u obrazo-vanju za demokratiju i ljudska prava.

U sklopu ovog edukativnog projekta, odràna su dva ciklusa radionica:novembra i decembra 2002. godine a potom je usledila prakti~na primenaste~enih znanja i ve{tina u srednjim i osnovnim {kolama u oko tridesetakgradova u Srbiji. Od ukupno 61 u~esnika/ce (najve}im delom nastavnica/kasrednjih {kola i vi{ih razreda osnovne {kole, kao i nekoliko studenata/kinja

57


dru{tvenih i pedago{kih usmerenja) 58 je uspe{no zavr{ilo edukaciju i steklo javno priznate sertifikate. Polaznice/i edukacije odràle/i su u periodutrajanja projekta ukupno 325 radionica u 31 gradu a sertifikati su im dode-ljeni maja 2003. godine u Beogradu.

Naredna faza projekta zapo~ela je februara 2004. godine. Radilo se opripremi programa edukacije (trening za trener/ke) za prosvetne radni-ce/ke, koji }e se osposobiti za edukativni rad, pre svega u lokalnim zajedni-cama. U ovoj fazi projekta edukatori i edukatorke iz Foruma za slobodu odgoja obavljale/i stalne konsultacije sa polaznicama/ima ove faze.

U drugoj polovini aprila 2004. godine organizovan je seminar u Beogra-du. Nakon uspe{no poloènih ispita 26 najuspe{nijih polaznika/ca progra-ma osposobljavanja za primenu participativnih i interaktivnih metoda u for-malnom i neformalnom obrazovanju (najve}im delom nastavnika/ca iz svihdelova Srbije) steklo je krajem aprila zvanje trenera/ke u programu Pravo usvakodnevnici, ~ime su osposobljen i/e za samostalnu edukaciju novih po-laznika/ca. Program osposobljavanja sproveden je u saradnji sa Forumomza slobodu odgoja iz Zagreba. Od oktobra do kraja decembra 2004. osposo-bljene edukatorke i edukatori realizovale/i su 27 radionica sa romskom populacijom u Beogradu, Kragujevcu i Ni{u.

Naàlost, nakon dolaska na vlast sada{nje vlade (januar 2004) ovaj na{program, kao i mnogi drugi sli~ni edukativni programi civilnog dru{tva, ni-su vi{e uvr{tavani u katalog Ministarstva prosvete Republike Srbije. I ova ~i-njenica ukazuje na retrogradne procese koji mo`da najozbiljnije poga|ajuobrazovni sistem i odràvaju kontinuitet sa politikom rata, nacionalizma,ksenobobije, klerikalizma, militarizma u Srbiji.

Me|utim, edukatori/tke i dalje realizuju program u neformalnim alter-nativnim inicijativama i prostorima.

58


Uzajamna podr{ka – ènska

solidarnost na deluU cilju osnaìvanja èna, podsticanja autonomije, mirovne politike u

svakodnevnom ìvotu, stvaranje javnih prostora za ène, a posebno podsti-canje osnivanja autonomnih ènskih grupa, podr{ke grupama u nastajanju,ali i ja~anja civilnog dru{tva i solidarnih koalicija unutar njega, ova edukativ-na aktivnost odvija se od po~etka 2001. Do sada je odràno preko 50 radio-nica/predavanja radionica i predavanja u Futogu, Novom Sadu, Gospo|in-cima, Zaje~aru, Zrenjaninu, Lebanu, Leskovcu, Vlasotincu, Vladi~inom Hanu,Bojniku, Beloj Ckrvi, Prijepolju, Vranju, Tutinu, Beogradu, Uìce, Kikinda (Srbija), kao i u Pljevljima, Nik{i}u, Cetinju, Kotoru (Crna Gora). U mnogim odpomenutih mesta radionice i predavanja odràni su po vi{e puta.

Sadràj radionica i predavanja defini{e se u dogovoru sa ènama (imu{karcima) iz lokalne zajednice, ali i otvaranje tema zna~ajnih za civilnodru{tvo, ènski autonomni pokret; uglavnom se radi o temama koje su ufokusu rada @ena u crnom:

– ènska mirovna politika

– suo~avanje s pro{lo{}u

– feminizam i globalizacija

– militarizam i alternative

– alterglobalisti~ki pokret

– antifa{izam i solidarnost

– globalizacija i ènska ljudska prava

– globalizacija i ènsko zdravlje

– globalizacija i reproduktivna prava

– o jednakopravnosti seksualnih izbora (LGBT pravima)

– reproduktivna prava/crkva/kleronacionalizam – feministi~ki odgovorièna

– ènski aktivizam: pre rata, tokom rata, u postratnom periodu

– patrijarhat i feministi~ke alternative

– odnos majke i }erke

– o stereotipimia i predrasudama, o multikulturalizmu/interkulturalizm

59


Za razliku od ostalih edukativnih segmenata, @ene u crnom uglavnomne organizuju gore navedene aktivnosti ve} idu po ‘pozivu’, bilo da drèpredavanja ili radionice. Do sada smo odràle oko 50 edukativnih aktivnostisa preko 1000 u~esnica/ka jer je te{ko utvrditi ta~an broj. Valja napomenutida aktivistkinje (i aktivisti iz navedenih gradova) ina~e u~estvuju u edukativ-nim aktivnostima istog ili sli~nog sadràja koji se organizuju van njigovogmesta boravka, ali zbog va`nosti teme, organizuju predavanja i radionice umestu gde rade i ìve.

Ostale aktivnosti u okviru uzajamne podr{ke (kampanje, zakonodavneinicijative, peticije, itd.) svrstane su u ostale segmente rada @ena u crnom,dok se u ovom navedene isklju~ivo edukativne aktivnosti.

Interne radionice

Pored redovnih sastanaka, unutar grupe odràvamo veoma ~esto pre-davanja, radionice, diskusije kako o politici odnosa tako i veoma raznovr-snom spektru pitanja. Predava~i/ce ili kooridnatori/ke su ili iz @uC-a, ili izsrodnih grupa iz Beograda ili pak, prijatelji/ce iz inostranstva.

Brojna su pitanja kojima smo se bavile u okviru ovog segmenta rada. Nenavodimo ih, kao ni mnoge druge na{e aktivnosti u prethodnih petnaestgodina. Nadamo se da ova publikacija pruà dosta dobar uvid kako u aktiv-nosti tako i u stavove i vrednosti @ena u crnom.

60


Prigovor savesti i antimilitarizamOd 1991. do 1996.

Ve} od oktobra 1991. javno smo izrazile solidarnost sa pobunjenicimaprotiv rata, svim mu{karcima koji odbijaju da idu na front, zahtevaju}i amnestiju za dezertere, kao i prekid nasilne mobilizacije za rat.

Po~ev od kraja 1991. godine pri @enama u crnom deluje mu{ka grupaza podr{ku i zajedno organizujemo konkretne oblike rada i pomo}i:

– pruànje moralne, emotivne i politi~ke podr{ke dezerterima i prigova-ra~ima,

– kontrainformacija/alternativne informacije posredstvom pisanja izve-{taja o stanju ljudskih prava dezertera i prigovara~a savesti, o nasilnoj mo-bilizaciji izbeglica, kako za me|unarodne antimilitaristi~ke mreè i mreè zaljudska prava, tako i za relevantne me|unarodne institucije (Evropski biro zaprigovor savesti pri Savetu Evrope, Amnesty International, itd.)

– kontakti sa ugroènima i njihovim zastupnicima (azilanti, dezerteri,povratnici, advokatske kancelarije, biroi za ljudska prava),

– saradnja sa drugim grupama u zemlji, posebno na prostoru biv{e Jugoslavije koje se bave istim ili sli~nim pitanjima,

– antimilitaristi~ka edukacija.

Od 1996. do 1999.

Od 1996. objavljuje se ~asopis za antimilitarizam i prigovor savesti PRI-GOVOR (do sada je objavljeno devet brojeva).

Iste godine po~inje redovno obeleàvanje 15. maja - Me|unarodnogdana prigovora savesti i promovisanje ideja na koncertima, javnim prostori-ma, muzi~kim festivalima.

Aktivisti/kinje u~estvuju na seminarima o prigovoru savesti, kako uEvropi tako i u vanevropskim zemljama, uspostavljaju se veoma trajni i so-lidni odnosi uzajamne podr{ke, saradnje i zajedni~kog rada sa antimilitari-sti~kim mreàma u celoj Evropi, a posebno u Nema~koj i [paniji.

U cilju {to boljeg funkcionisanja neformalne mreè, do kraja 1996.odr-àna su i tri skupa, uglavnom sa oko tridesetak mladih aktivista/kinja iz okodesetak gradova Srbije.

Tokom intervencije NATO-a nastavljen je rad mreè solidarne podr{ke i

61


konkretne pomo}i mladi}ima koji su odbijali mobilizaciju, i u tu svrhu parna{ih aktivista osnovalo je Safe house u Budimpe{ti.

Od 1999 do sada:

Od kraja 1999. po~inje organizovaniji rad Mreè za prigovor savesti i utom smislu odràno je vi{e skupova: maja 2000. u Studenici kod Kraljeva, avgusta 2000. na Vu~ju, Crna Gora, i maja 2001. na Srebrnom jezeru, Isto~na Srbija. Pored toga Mreà je pokrenula i ve}i broj kampanja: za priznavanjeprava na prigovor savesti, maja 2000. u vi{e od dvadeset gradova Srbije i Crne Gore, kao i decembra 2000. i januara 2001. u preko trideset gradova u Srbiji.

Od decembra 2000. do maja 2001. trajalo je prikupljanje potpisa zaskra}enje vojnog roka i priznavanje prava na prigovor savesti; akcija je rea-lizovana, zajedno sa drugima, u desetinama gradova u celoj Srbiji i imala jeveoma zna~ajan uticaj i na demilitarizaciju svesti, suo~avanje s pro{lo{}u, apre svega na senzibilizovanje javnosti za pitanje prigovora savesti.

Edukativni rad na demilitarizaciji svesti i dekonstrukciji patrijarhata na-stavljen je i tokom 2003. serijom radionica u raznim delovima Srbije. Ove ra-dionice uglavnom su namenjene mladima. Nastavljena je i saradnja sa dru-gim organizacijama koje se bave ovim pitanjem na zakonodavnom planu.

U ovom periodu odràna su i dva feministi~ko-antimilitaristi~ka skupa okojima je bilo i re~i u prethodnim segmentima.

Civilna slu`ba priznata je septembra 2003. godine. U ovom periodu naj-ve}i deo aktivnosti sastojao se u pomo} pri pisanju zahteva za civilnu slu-`bu, u {irenju informacija pre svega putem predavanja, tribina, medija imreà. Zahvaljuju}i pritisku civilnog dru{tva najve}i deo mladi}a (vi{e od60%) sada se u Srbiji odlu~uje za civilnu slu`bu. Zbog diskriminatorskih odredbi za prigovara~e savesti ({to se ogleda pre svega u duìni slu`be ) na-stavljena je kampanja za jednakopravnost vojnog roka i civilne slu`be.

Nastavljena su na{a zalaganja za reformu vojske, za civilnu i demokrat-sku kontrolu nad oruànim snagama, za smanjenje vojnih tro{kova i preu-smeravanje u civilne svrhe, ali pre svega za totalni prigovor savesti. Antimi-litaristi~ka inicijativa ‘Ne vojsci!? odràna je marta i aprila 2005. godine u vidu prikupljanja potpisa za ukidanje vojnog roka (totalni prigovor savesti).

U okviru akcija me|unarodne antimilitaristi~ke solidarnosti sa prigova-ra~ima iz raznih zemalja na poziv WRI (Me|unarodna internacionala protiv-

62


nika/ca rata) @ene u crnom su organizovale svakog 15. maja – me|unarod-nog dana prigovora savesti akcije me|unarodne antimilitaristi~ke solidar-nosti sa prigovara~ima iz Izraela, îlea, Kolumbije, Turske, itd.

Edukativne aktivnosti: nakon priznavanja prava na prigovor savesti,@ene u crnom su se usredsredile na razne vidove antimilitaristi~ke edukaci-je, od kojih izdvajamo slede}e o kojima je ve} bilo re~i:

Sve za mir, zdravlje i znanje – ni{ta za naoruànje! – me|unarodne konfe-rencije koje organizujemo svakog maja od 2002. godine do sada (ukupnopet konferencija).

Globalizujmo feminizam i antimilitarizam – 29.– 31. marta 2002 u Beogra-du uz u~e{}e aktivistkinja Me|unarodne mreè @ena u crnom iz Italije kao iMreè èna u crnom iz Srbije i Crne Gore.

Globalizujmo feminizam i antimilitarizam – me|unarodni susret odrànu Beogradu od 26. 12.– 3.1.2004. na kojem su u~estvovale aktivistkinje @enau crnom iz Italije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, SAD-a, Hrvatske, Nema~-ke, Srbije i Crne Gore.

Na obe konferenciji bilo je re~i o globalnoj feministi~ko-antimilitaristi~-koj solidarnosti, o globalnoj i regionalnoj militarizaciji, o alterglobalisti~kompokretu i delovanju feministi~kih mreà, itd.

Dru{tvo bez vojnika: militarizam i alternative - konferencija odràna u Be-ogradu 14. i 15. februara 2004. na koj je bilo re~i o prigovoru savesti, vojscii diskriminaciji, demilitarizaciji na svim nivoima, itd.

Seminari i radionice o prigovoru saveti, militarizaciji, alternativama, odkojih navodimo slede}e:

– Militarizam i alternative – celodnevni seminari odràni u Leskovcu, kaoi u mnogim drugim gradovima (Tutin, Leskovac, Novi Sad, Novi Pazar) to-kom 2004, 2005 i 2006;

– Odnos majka – sin: preispitivanje partijarhalnih vrednosti na relaciji maj-ka – sin, o reprodukciji partijarhalnih obrazaca preko vaspitanja, posebnomu{ke dece, o modelima mu{kosti, o promeni odnosa èna prema vojscinakon iskustva ratova na prostoru biv{e Jugoslavije; celodnevne radionicesu odràne tokom novembra 2004. u ~etiri grada u Srbiji (Leskovac, Zaje~ar,Negotin i Vlasotince);

– Drugi: od patrijarhalne konstrukcije do alternativne politike – seminar od14. do 18. aprila 2006. u Banji Vrujci (Srbija) o povezanosti mu{kih rodnih

63


uloga i militarizacije, o posledicama militarizacije rodnih uloga, o homofobi-ji u militarizovanom dru{tvu, o alternativama militarizmu i militarizaciji.

– Mirovni kamp mladih – Militarizam i alternative – radionice i predava-nja odràni od 14. d 19. jula 2006. na Div~ibarama (Srbija).

Pored toga, odràni su brojne druge aktivnost antimilitaristi~kog karak-tera: tribine, predavanja, uli~ne akcije antimilitaristi~kog karaktera, izdava~-ki poduhvati, izlo`be o kojima se govori i u drugim poglavljima.

64


Podr{ka `rtvama rata –

podr{ka izbeglicama i raseljenima

Od 1993. do 1997. intenzivno smo pruàle organizovanu podr{ku i po-mo} izbeglicama sme{tenima u izbegli~kim kampovima u unutra{njosti Srbije. Nave{}emo neke od tih aktivnosti:

– Raspodela humanitarne pomo}i: izbeglicama i raseljenima zahvaljuju-}i solidarnoj podr{ci me|unarodnih mirovnih i ènskih mreà,

– „Budimo kreativne zajedno“ – projekt pomo}i i samopomo}i ènama iz-beglicama (ène izbeglice izra|ivale su umetni~ke rukotvorine kao i mirov-ne ènske simbole koje smo plasirale preko na{ih me|unarodnih kontakatai mreà);

– „Sje}am se...“– zbornik ènskih sje}anja, izbeglice su crtale i pisale ono{to ne èle da zaborave iz vremena pre rata;

– „Prozor u svet“ – obezbe|ivanje nao~ara za 300 ljudi u tri izbegli~kakampa; nabavka dnevnih i sedmi~nih novina i ~asopisa u cilju informisanja;

– „Mi smo“ – zahvaljuju}i podr{ci {vajcarske reìserke i aktivistkinje iz na-{e mreè realizovane su pozori{ne predstave sa devoj~icama i de~acima iz izbegli~kih kampova;

– „Usvojimo mir – kumstva na daljinu“ – projekat pomo}i za vi{e deseti-ne izbegli~kih porodica od strane porodica iz Italije i [vajcarske;

– „Vuk Samotnjak“ – foto sekcija u izbegli~kom kampu gde su deca u~i-la, radila i osposobljavala se za budu}nost, rade}i kao fotografi/kinje;

U ovom periodu bila je organizovana i pomo} invalidima – civilnim `rtvama rata poreklom iz Hrvatske i BiH a sme{tenim u bolnici ‘Rudo’ u Beogradu.

Od 1997. do danas pruàle smo povremeno, u skromnijem obimu, po-mo} izbeglicama i raseljenima iz Krajine i sa Kosova.

Tokom 2001. godine pruàle smo pomo} i podr{ku raseljenim licima saKosova, tako da je projekat pomo}i i samopomo}i bio usmeren ka licimasme{tenim u sportskom centru ‘Pinki’ u Zemunu i ostvarivao se u saradnjisa Udruènjem za samohrane majke iz Zemuna.

65


66


Izdava~ka delatnost

Alternativna istorija: do sada smo objavile 60 izdava~kih jedinica (zbor-nika, ~asopisa, monografija, prevoda)

Od po~etka rada grupe zalaèmo se za pluralitet istorije, za upisivanje uistoriju drugosti i razli~itosti.

Zbornici „@ene za mir“ prezentuju svedo~enja èna o ratu, ènski otporratu, pre svega na prostoru biv{e Jugoslavije, kao i u celom svetu. Dosadasmo objavile deset zbornika:

– „@ene za mir“, 1993., 120 str., i na italijanskom i engleskom jeziku. – „@ene za mir“, 1994., 292 str., i na engleskom i {panskom – „@ene za mir“, 1995., 296 str., i na {panskom i engleskom – „@ene za mir“, 1996., 296 str., i na engleskom i {panskom – „@ene za mir“, 1997., 309 str., i na italijanskom, engleskom i {panskom – „@ene za mir“, 1998, 310 str., i na engleskom – „@ene za mir“, 1999., 352 str., i na engleskom – „@ene za mir“, 2001., 440 str., i na engleskom – „@ene za mir“, 2002., 368 str., i na engleskom – „@ene za mir“, 2004., 310 str, i na engleskom – „Sje}am se...“, 1995. i reprint 1996., 148 str., i na italijanskom, engle-

skom i {panskom (svedo~enje èna izbeglica)– „Dezerteri rata u biv{oj Jugoslaviji“, zbornik, 1995, 50 str.; i na italijan-

skom, engleskom, {panskom.

âsopisi „@ene protiv rata“Broj 1, 1994, 102 str., prilozi i na engleskom, italijanskom i {panskomBroj 2, 1994, 102 str., prilozi na pomenutim jezicimaBroj 3-4, 1995, 104 str., prilozi na pomenutim jezicima.

Monografija Nede Boìnovi} „@ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku“,1996. i reprint 2003., 276 str. (izdato zajedno sa Feministi~kom ‘94).

Fotomonografija „@ene u crnom“, 2002, 89 str..Neda Boìnovi}: Kontinuitet borbe za mir i ènska prava, 2006, 52 str.@ene u crnom i ènske grupe na Kosovu, 2006, 182 str.

67


Prevodi knjièvnih dela (zajedno sa Feministi~kom ‘94): – Virdìnija Vulf, „Tri gvineje“, 2001. – Odri Lord, „Sestra autsajderka“, 2002. – Jane Barry, „Osnaène kroz pobunu“, prevod sa engleskog, 2005, 178 str

Edukativni materijalRadi se o zbornicima tekstova najpoznatijih autorki i autora o pitanjima

na kojima smo radile tokom na{ih edukativnih programa; predstavlja vaànizvor informacija i znanja i neguje interkulturalni karakter jer uklju~uje au-torke i autore sa svih kontinenata. Svaka od ovih izdava~kih jedinica pred-stavlja neku vrstu priru~nika za teme kojima se bavimo.

– „Ni{ta nije isto kao pre 11. septembra“, zbornik, 2001, 60 str. – „@elimo da sanjamo – èlimo da se igramo“, 2002, 98. strana; prevod

priru~nika sa {panskog jezika za neseksisti~ko i mirovno obrazovanje – „@enska mirovna politika“, zbornik, 2002, 90 str. – „Ja~amo civilno dru{tvo – stvaramo mir“, zbornik, 2002, 106 str. – „Globalizacija: problemi, dileme, odgovori“, zbornik, 2003, 180 str. – „@ene, zdravlje, razoruànje“, zbornik, 2003, 162 str. – „Druga~ija mo} je mogu}a“, zbornik 2004, 78 str. – „@ene, mir, bezednost“, zbornik 2005, 186 str. – „Suo~avanje sa pro{lo{}u: feministi~ki pristup“, zbornik, 232 str. – „Gender – Nation – Identity“, zbornik na engleskom jeziku, 2005, 222 str. – „Drugi: od patrijarhalne konstrukcije do alternativne politike“, zbornik

na srpskom jeziku, zajedno sa Centar Querria iz Beograda, 2006, 208 str.– „Prete}i znaci fundamentalizama: feministi~ki odgovori“, zbornik,

2006, 244str.

@enske mirovne agende i kalendariOva izdanja nisu samo koristan materijal za bele{ke, podsetnici sa veo-

ma izraènom estetskim opremom, ve} predstavljaju veoma vaàn eduka-tivni materijal, koji promovi{e kulturu mira, nenasilja, feminizma, itd.

@enski mirovni kalendari: ukupno ih je objavljeno osam (1994, 1995,2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007.)

Kalendari u proseku imaju desetak stranica i uvek sadrè principe

68


mirovne politike @ena u crnom, kao i me|unarodne datume zna~ajne za mi-rovni kao i za autonomni ènski pokret.

@enske mirovne agende: ukupno ih je objavljeno deset (1993, 1994,1995, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006 i 2007.)

@enske mirovne agende imaju izme|u 145 i 184 stranice; uvek sadrèdatume koji su va`ni za mirovni, za feministi~ki, alterglobalisti~ki, ekolo{kipokret kao upisivanje drugosti u istoriju, jer zvani~na istorija skoro isklju~i-vo pi{e o ratovima i nasilju a pre}utkuje nenasilni otpor. Sem toga, agendesu i tematski definisane i do sada su se ticale slede}ih pitanja: ènski otporratu; nenasilni antiratni otpor u Srbiji (povodom 10 i 15 godina, tj. 2001. i2007.), nevidljivi i vidljivi ènski mirovni anga`man – Nobelovke za mir i al-ternativne ènske mreè; globalizacija i alterglobalizacije – mreè koje se zalaù za pravednu globalizaciju; o angaòvanoj umetnosti protiv rata, nasilja, militarizma, homofobije, itd.

@enske mirovne agende su objavljene na srpskom jeziku, ali su ~etiriputa bile objavljene i na engleskom. Agende se distribuiraju prijateljskimmreàma i grupama na celom podru~ju biv{e Jugoslavije i jedinstvene supo svom sadràju i formi.

Edukativne sveskePredstavljaju va`no edukativno sredstvo, mali priru~nici koji sadrè opis

odre|enih edukativnih programa (kontekst, obrazloènje, ciljeve, raspored,itd.) i sluè kao radni materijal - sveske. Imaju izme|u 10 i 30 stranica tekstaa ostatak je prazan papir za pisanje.

– @ene, mir, demokratija – Suo~avanje sa pro{lo{}u – feministi~ki pristup – Mir, ènska ljudska prava, solidarnost – @enska mirovna politika – Prete}i znaci fundamentalizama – @enska mirovna koalicijaPrigovor – ~asopis za antimilitarizam i prigovor savesti (do sada je obja-

vljeno devet brojeva koje imaju tridesetak stranica; ~asopis je objavljivan uperiodu od 1996. do 2002. godine.

Pored toga, u ovom periodu oblikovale smo i specifi~nu estetiku anti-ratnog otpora i {tampale smo: postere, razglednice, nalepnice, liflete, letke,itd. Ta~an broj ovih izdava~kih jedinica te{ko je utvrditi, ali je izvesno da seradi o ogromnom broju.

69


70


Me|unarodna mirovna politika i

me|unarodni odnosiTokom petnaest godina postojanja u~estvovale/i smo na me|unarod-

nim skupovima, kako alternativnog tako i oficijelnog karaktera. Od 2001.godine raspolaèmo veoma preciznim informacijama o u~e{}u na me|una-rodnim konferencijama oficijenog i alternativnog karaktera, tako da smou~estvovale/i na vi{e od sto me|unarodnih skupova, konferencija, semina-ra i to najvi{e u evropskim zemljama, ali i u SAD-a, Kanadi, Aziji, Africi, Latin-skoj Americi.

Oficijelni me|unarodni skupovi

Zajedno sa drugim alternativnim mreàma u cilju ve}eg uticaja na insti-tucije politi~ke mo}i, menjanja sadràja politike i na~ina vo|enja politike.Nabroja}emo samo neke od njih:

– Be~, 1993: konferencija OUN o ljudskim pravima ;

– Kairo, 1994: Konferencija OUN o populaciji i razvoju;

– Peking, 1995: Konferencija OUN o ènama;

– Savet Evrope- Evropski biro za prigovor savesti, 1996, 1998, 2001,2003. (sesije i seminari o prigovoru savesti);

– @eneva, Njujork, Granada tokom 2000. i 2003. Sesije OUN o izbeglica-ma i ènskim ljudskim pravima;

– Brisel – Evropski parlament, 2000: Konferencija „Doprinos èna stabil-nosti u Isto~noj i Jugoisto~noj Evropi“;

– Njujork, Helsinki, 2002. Sesije savetodavnog tela UNIFEM-a o ènama,miru i bezbednosti, itd.;

– Trubunal za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji – predavanje aktivistki-nje @ena u crnom „Ne u na{e ime“, Hag (2003.);

– Medijacija èna – praksa mira, Barselona, [panija (2005.) u organizaci-ji Vlade i Instituta za ène, Katalonija;

– SARE – @ene stvaraju mir, San Sebastijan, 2006. u organizaciji vladinogInstituta za ène, itd.

Alternativni me|unarodni skupovi:

– Konferencije WRI (Internacionala protivnica/ka rata) u Tajlandu(1992.), Brazilu (1994.), Indiji (2002.), itd.;

71


– Konferencije feministi~ke mreè u [paniji (1993.);

– Skupovi pokreta za prigovor savesti antimilitaristi~ke mreè u [paniji(MOC i OF);

– Konferencije „@ena i zdravlje“ koje organizuje @enska globalna mreàza reproduktivna prava: Brazil (1997.), Toronto (2002.); Amsterdam (2003.)

– Letnje [kole demokratije u Hrvatskoj: 1996, 1997, 2000, 2002, 2004,2005;

– êtvrta skup{tina Helsin{kog parlamenta, odràna u Tuzli, BiH, 1995; -Permanentni tribunal naroda (Barselona 1995.);

– Evropski kongres mira (Oldenburg, 1996.);

– Mirovne konferencije, debate u okviru godi{njeg Mirovnog mar{a Pe-ru|a– Asizi, Italija;

– Alternativni forum Evropske Unije, Madrid 1995;

– Alterglobalisti~ki skupovi – Socijalni forumi: Firenca, 2002, Barselona(2003), Riva del Garda (2003.), Pariz (2003.);

– Svetski tribunal èna, protiv rata (The World Court of Women), Ju`no-afri~ka Republika (2001.);

– Antimilitaristi~ki skup u organizaciji Me|unarodne dezerterske mreè,Frankfurt (2003);

– Me|unarodni mirovni forum, Istambul (2003.);

– @ene koje menjaju svet, Amnesty International, Madrid (2004.);

– Forum protiv rata, Firenca (2005.);

– Skupovi Mreè za nenasilne mirovne snage (Nonviolent Peace Forces)u Velikoj Britaniji (2003) i u Kluù, Rumunija (2005.);

– @enski pokret i donatorska politika, Amsterdam (2004.);

– Forum nevladinih organizacija ‘Peking plus 10, @eneva (2004.), Nju-jork (2005.);

– Braniteljke ènskih ljudskih prava, [ri Lanka (2005.);

– Zagreb Pride, u~e{}e svake godine povodom 27. juna – Me|unarod-nog dana ponosa LGBT.

kao i na brojnim drugim konferencijama i seminarima na prostoru biv{e Jugoslavije, a pre svega u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

72


^lanstvo u me|unarodnim alternativnim mreàma:

– Me|unarodna mreà @enske solidarnosti protiv rata/Me|unarodnamreà @ena u crnom;

– Me|unarodna internacionala protivnica/ka rata (WRI- War Resister’sInternational);

– @enska globalna mreà za reproduktivna prava (WGNRR- Women’sGlobal Network for Reproductive Rights);

– Me|unarodno udruènje za pomirenje i Me|unarodni biro za mir(IFOR/PBI; – International Federation for Reconciliation);

– @ene protiv fundamentalizma/@ene koje ìve pod muslimanskim zakonima (WLUML- Women Living Under Muslim Laws) ;

– Nenasilne mirovne snage (NP) – Nonviolent Peace Force, itd.

Aktivisti~ke mirovne turneje – internacionalisti~ka solidarnost

Od po~etka rada @ena u crnom posve}uju veoma veliku pa`nju ovomvidu uzajamne podr{ke, solidarnosti i saradnje. Ona se uvek odvijala dvo-smerno – u vidu aktivisti~kih turneja po zemljama Zapadne Evrope i to naj-vi{e u Italiji, [paniji, Nema~koj, ali i po SAD-, kao i dolascima aktivistkinja iaktivista me|unarodnih mirovnih, feministi~kih, alterglobalisti~kih i drugihmreà.

Posete i turneje su predstavljale vid podr{ke, planiranje zajedni~kih ak-tivnosti, uzajamno informisanje o regionalnim i globalnim politi~kih ten-dencijama. Obi~no su to bile grupne posete, ali i pojedina~ne; aktivistkinjesu boravile u trajanju od nekoliko dana pa do nekoliko meseci. Tokom ovih‘bilateralnih’ poseta, obi~no su organizovane aktivisti~ke turneje po raznimdelovima Srbije, to jest gradovima u kojima deluje grupe u okviru Mreà@ena u crnom u Srbiji. Ovakav vid razmene i saradnje predstavljao je ogrom-nu podr{ku @enama u crnom i uop{te civilnom dru{tvu u Srbiji, naro~ito uperiodima tenzija, represije reìma, kao i za vreme me|unarodnih sankcija.Za vreme ovih poseta organizovani su susreti, predavanja, radionice i to naj-~e{}e o ènskoj mirovnoj politici, ja~anju mreè, o ènskom otporu svih vidovima nacionalizma, fundamentalizma, militarizma.

Naj~e{}e posete aktivistkinje bile su iz slede}ih zemalja:

– Mreà @ena u crnom iz Italije (svake godine vi{e puta), [panije, Velike

73


Britanije, Izraela, SAD-a, Belgije, Danske, Kolumbije;

– @ene koje ìve pod muslimanskim zakonima i to iz slede}ih zemalja:Alìra, Francuske, Velike Britanije;

– Antimilitaristi~ke mreè: Mreè za prigovor savesti i Mreà za prigovorsavesti na vojne tro{kove iz [panije; Me|unarodna internacionala protivni-ca/ka rata (WRI) iz Velike Britanije, Nema~ke, Norve{ke, SAD-a; Me|unarod-na mreà dezertera iz Nema~ke;

– Me|unarodne mreè za ljudska prava: naj~e{}e su boravile u posetuaktivisti/kinje Amnesti Interne{enela (Amnesty International);

– Alterglobalisti~ke mreè: aktivisti i aktivisktinje iz Italije, Nema~ke, SAD-a;

– @enska globalna mreà za reproduktivna prava: aktivistkinje iz Holan-dije i Argentine.

Pored toga, me|unarodni mirovni karavani predstavljali su sna`nu po-dr{ku @enama u crnom i civilnom dru{tvu Srbije. Me|u njima izdvajamo: mi-rovne karavane italijanskih pacifista/kinja (1992, 1993, 1994, 1999), mirovnikaravan/konvoj ‘Mir sada’ u organizaciji nema~kih pacifista tokom bombar-dovanja 1999; karavan za Palestinu– karavan za ljudska prava (2005) itd.

Nagrade/priznanja

Od po~etka rada, @ene u crnom (1991.) su imale veoma zna~ajnu podr-{ku antiratnog i feministi~kog pokreta iz mnogih evropskih zemalja kao iSAD-a. Zajedno smo gradile/e mreè protiv rata, svih vidova nacionalizma,fundamentalizma, militarizma. Isto smo radile i na lokalnom i regionalnomnivou. Od po~etka smo gradile mreè uzajamne podr{ke, solidarnosti i pri-jateljstva. Na me|unarodnom nivou bile smo vidljive i dobile smo priznanjapojedinih institucija. Me|utim, u Srbiji, i pored smene diktatorskog reìma,nikada nismo dobile neko institucionalno priznanje. Od brojnih nagrada ipriznanja, izdvajamo slede}e:

– Po~asno predsedni{tvo 1993: Udruènje Gandi/M. L.King/B. Khan iz Bre{e/Brescia, Italija dodelilo je @enama u crnom iz Beograda po~asno pred-sedni{tvo za 1993. godinu zbog antiratnog otpora.

– Mirovna nagrada za 1994: @ene u crnom iz Izraela dodelile su decem-bra 1994. @enama u crnom iz Beograda mirovnu nagradu za ‘uporno proti-vljenje militaristi~kom reìmu Srbije i aktivnu solidarnost sa ènama iz biv{eJugoslavije’.

74


– Nominacija za alternativnu Nobelovu nagradu, 1994: Iste godine smo bi-le nominovane za alternativnu Nobelovu nagradu za mir od strane WRI/WarResisters International/Me|unarodna internacionala protivnika/ca rata.

– Milenijumska nagrada za mir: 2001. godine ju je po prvi put dodelioUnifem, specijalizovana agencija UN za ène. U ime Me|unarodne mreè@ena u crnom, nagradu su primile @ene u crnom iz Beograda 8. marta 2001.u Palati UN u Njujorku. Nagrada je dodeljena za ‘ antiratni otpor, za gra|e-nje mreà ènske solidarnosti protiv rata iznad svih dràvnih, etni~kih, ver-skih podela i barijera, granica, pripadnosti, za nenasilnu polittiku, za stalnozalaganje u izgradnji i stvaranju mira, za stvaranje ènskih mirovnih savezai koalicija’.

– Nominacija za Nobelovu nagradu za mir za 2001: ~lanice parlamenataNorve{ke, Finske i Danske predloìle su maja 2001. godine @ene u crnom izBeograda i @ene crnom iz Izraela za ovu nagradu, u znak priznanja za ‘nena-silni otpor ratu, ènsku solidarnost iznad svih podela i granica’, itd. Tako|esmo 2003. bile nominovane za Nobelovu nagradu za mir, ali od strane alter-nativnih mreà i organizacija.

– Po~asna gra|anka Tutina, 2004: op{tina Tutin/Sandàk dodelila je ak-tivistkinji @ena u crnom titulu po~asne gra|anke za ‘otpor ratu, {irenje du-ha tolerancije, pomo} `rtvama rata’ itd.

– Po~asna gra|anka Granade, 2004: Skup{tina op{tine Granada/[panijadodelila je aktivistkinji @ena u crnom iz Beograda ovu po~asnu titulu u znakpriznanja za ‘eti~ke vrednosti i neprestani napor u gra|enju prostora za raz-menu i mirovljubivu razmenu me|u gra|ankama mi gra|anima svih etni~-kih pripadnosti u re{avanju sukoba’.

– Nominacija za Nobelovu nagradu za mir 2005 - 1000 èna za mir: akti-vistkinja @ena u crnom iz Beograda bila je jedna od nominovanih.

– Nagrada ‘Konstantin Obradovi}’ za 2005: Nagradu je dodelio Beograd-ski centar za ljudska prava iz Beograda @enama u crnom za unapre{enjeljudskih prava i kulture mira.

– Nominacija za nagradu ‘Saharov’ za unapre|enje mira i ljudskih pravaod strane Evropskog parlamenta, 2005.

Izlo`be

U okviru estetike antiratnog otpora, vidljivosti feministi~ko-antimilitari-sti~kih akcija i ~inova solidarnosti, @ene u crnom su prezentovale rad i u vi-

75


du izlo`bi fotografija: u [paniji, SAD-u, na Svetskoj izlo`bi EXPO 2000.u Ha-noveru, Hrvatskoj, Nema~koj, itd. Ovde su navedene izlo`be u inostranstvudok je njihov broj u zemlji bio daleko veci.

Me|unarodna podr{ka @enama u crnom– tokom 15 godina

Bez emotivne, moralne i politi~ke podr{ke na{ih prijateljica i prijatelja izcele Evrope, SAD-a, sa prostora biv{e Jugoslavije, iz cele Srbije, ne bismo mo-gle da prebrodimo veoma velike te{ko}e i izazove kojima smo bile izloèneu prethodnih petnaest godina. I ovim putem im se svima zahvaljujemo.

Bez solidarne pomo}i feministi~ko-pacifisti~kih, antimiltaristi~kih, eko-lo{kih, alterglobalisti~kih grupa, mreà, pojedinki i pojedinaca iz cele Evro-pe i SAD-a ne bismo mogle da ostvarimo mnoge od projekata navedenih uovoj publikaciji. Zajedno smo gradile globalnu mirovnu politiku, zajednopretvarale ogor~enost nasiljem i ratovima u nenasilne akcije i alternative.Zajedno smo verovale i verujemo da je druga~iji svet mogu}!

Bez finansijske pomo}i institucija mnoge od na{ih alternativnih predlo-ga, programa, projekata, akcija ne bismo mogle da ostvarimo. Trudile smose da nikada ne pristanemo ne politiku ucene, uslovljavanja, ve} da zajednosa me|unarodnim institucijama gradimo partnerske odnose, doprinesemodemokratizaciji me|unarodne pomo}i, ravnopravnijim odnosima, druga~i-jim oblicima mo}i.

Pomo} su nam davale:

– Associazione M. K. Gandhi- M. L. King, Bre{a, Italija; – Associazione perla pace, Italija; – ARCI, Udine, Italija; – Campaña para la Objecion fiscal delEstado espanol, [panija; – CARE;– Casa per la pace, Trento ; – CFD, Bern, [vaj-carska; – COC, Holandija; – Comuna di Lavis, Italija; – Connection. e.V (Inter-national Deserter’s Network), Nema~ka; – Casa per la pace di Modena, Itali-ja; – Danish Peace Foundation. Danska; – Donne per la pace, Trento ; – Ecu-menical Forum of European Chrisian Women, [vajcarska; – Evropska komi-sija; – Filia - Frauenstiftung, Nema~ka; – Frauen Netzwerk, Wendland, Holan-dija; – Frauenrat für Aussenpolitik, Bazel, [vajcarska; – Frauen für den Frie-den, Bazel, [vajcarska ; – Fond za otvoreno dru{tvo Srbije; – Global Fund forWomen, San Francisko – Heinrich Boell Stiftung, Nema~ka;– Hands and He-art, San Francisko, SAD; – Kvinna till Kvinna, [vedska; – Le radici e le ali, Udi-ne; – Io, donna contro la guerra, Torino; – MADRE; SAD , – Mama Cash, Ho-

76


landija; – Mreà @ena u crnom, Italija: Verona, Milano, Torino, Napulj, Vene-cija, Skio, Rim, Udine; – MOC (Movimiento de objecion de conciencia), Ma-drid; – Mujeres para la salud, Valensija; – Mutter für Frieden, Duizeldorf, Ne-ma~ka; – National Endowment for the Arts and the California Arts Council,SAD; – nesco-Etzea, Alava, [panija; – OSI Budapest, Center For PublishingDevelopment; – Plataforma de solidaridad con los pueblos de la Antigua Ju-goslavia, Ekstremadura, [panija; – Quaker Peace &Service, London; – QuakerPeace &Social Witness, Velika Brotanija; – Rainbow, Norve{ka; – Sollinger Initiative für die Opfer des Krieges auf dem Balkan, Nema~ka;– The Book&Journal Project of East-West Women, Njujork; – Towae Stiftung,Heidelberg, Nema~ka; – UNIFEM; – Universita popolare di Valcamonica, Ita-lia; – Urgent Action Fund for Women’s Human Rights, Velika Britanija; – WiBFriends in Göttingen, Nema~ka; – WiB Friends in Oldenburg, Nema~ka; –WATFI (Women’s Aid to Former Yugoslavia), London; – Women Living underMuslim Laws (WLUML), Franciska, Velika Britanija; – @ene u crnom SAD: Nju-jork, San Francisko, Portland, Sietl; – @ena u crnom, [panija: Madrid, Santan-der, Saragosa, Sevilja, Valencia; – @ene u crnom, @eneva – @ene u crnom, Lu-even, Belgija; – kao i mnoge/i prijatelji i prijateljice iz celog sveta.

77


Principi ènske mirovne politike(pored ve} navedenih)

Nisam odgovorna samo za ono {to ja ~inim, nego i za ono {to se ~ini umoje ime!... Nijedna vojska ne ~uva mir!... Gradimo dru{tvo bez vojnika ivojnikinja!... Proterajmo rat iz istorije i na{ih ìvota!... Svaki rat je zlo~in;nema pravednog i opravdanog rata!... Osuditi prvo one koji su po~inilizlo~ine u na{e ime a potom i sve druge!... Uvek neposlu{ne svim ratnicima,herojima, militaristima, nacionalistima!... @enska solidarnost iznad svihgranica i podela!... Nema demokratije bez istine o svim ratnim zlo~inimapo~injenim u na{e ime!... Nisam odgovorna samo za ono {to ja ~inim, negoi za ono {to se ~ini u moje ime!... Nijedna vojska ne ~uva mir!... Gradimodru{tvo bez vojnika i vojnikinja!... Proterajmo rat iz istorije i na{ih ìvota!...Svaki rat je zlo~in; nema pravednog i opravdanog rata!... Osuditi prvo onekoji su po~inili zlo~ine u na{e ime a potom i sve druge!... Uvek neposlu{nesvim ratnicima, herojima, militaristima, nacionalistima!... @enska solidarnostiznad svih granica i podela!... Nema demokratije bez istine o svim ratnimzlo~inima po~injenim u na{e ime!... Nisam odgovorna samo za ono {to ja~inim, nego i za ono {to se ~ini u moje ime!... Nijedna vojska ne ~uva mir!...Gradimo dru{tvo bez vojnika i vojnikinja!... Proterajmo rat iz istorije i na{ihìvota!... Svaki rat je zlo~in; nema pravednog i opravdanog rata!... Osuditiprvo one koji su po~inili zlo~ine u na{e ime a potom i sve druge!... Uvekneposlu{ne svim ratnicima, herojima, militaristima, nacionalistima!... @enskasolidarnost iznad svih granica i podela!... Nema demokratije bez istine osvim ratnim zlo~inima po~injenim u na{e ime!... Nisam odgovorna samo zaono {to ja ~inim, nego i za ono {to se ~ini u moje ime!... Nijedna vojska ne~uva mir!... Gradimo dru{tvo bez vojnika i vojnikinja!... Proterajmo rat izistorije i na{ih ìvota!... Svaki rat je zlo~in; nema pravednog i opravdanograta!... Osuditi prvo one koji su po~inili zlo~ine u na{e ime a potom i svedruge!... Uvek neposlu{ne svim ratnicima, herojima, militaristima, nacional-istima!... @enska solidarnost iznad svih granica i podela!... Nema demokrati-je bez istine o svim ratnim zlo~inima po~injenim u na{e ime!... Nisam odgov-orna samo za ono {to ja ~inim, nego i za ono {to se ~ini u moje ime!...Nijedna vojska ne ~uva mir!... Gradimo dru{tvo bez vojnika i vojnikinja!...Proterajmo rat iz istorije i na{ih ìvota!...

78


Feminizam @ena u crnom

Feministi~ki anga`man @ena u crnom je:

Radikalno antipatrijarhalan – jer je patrijarhat ne samo si-stem nadmo}i (jednog pola nad drugim, jedne klase/rase/nacije naddrugim/om), ve} je patrijarhat glavni uzrok rata. Zato je svaki istinskifeministi~ki anga`man nu`no i antiratni.

Antinacionalisti~ki – jer je nacionalizam jedan od najvidljivijihi najrazornijih manifestacija patrijarhata. Svo|enjem èna na ulogemajki i supruga, na ma{ine za ra|anje, nacionalizam oduzima èna-ma pravo na izbor i samoopredeljenje, kao osnovnih vrednosti femi-nisti~ke misli i prakse.

Antimilitaristi~ki– jer je militarizam naoruàni patrijarhat, jertro{kovi za rat, vojsku i naoruànje najvi{e poga|aju ène, jer se mi-litarizam oslanja na silu i nasilje u re{avanju svih problema i sukoba,dok je feministi~ki antimilitarizam nenasilni ènski otpor svim voj-skama, vojnoj sili, nasilju. Za @ene u crnom, patrijarhalna trijada sek-sizam-nacionalizam-militarizam ne moè se razgraditi bez femini-sti~ke analize i prakse.

Internacionalisti~ki – solidarnost i povezanost me|u ènamaiznad je svih rasnih/etni~kih/verskih/dràvnih/seksualnih pripadno-sti i izbora. Internacionalizam je tako|e izraz negovanja zajedni~kihemancipatorskih nasle|a (obeleàvanje 8. marta, i dr.).

Antiklerikalni/Antifundamentalisti~ki – za striktno odvajanjecrkve od dràve – kroz suprotstavljanje poku{ajima crkve da dru{tvunametne politiku koja radikalno sniàva dostignuti nivo demokrati-je i ljudskih prava, a posebno ènskih ljudskih prava.

Alterglobalisti~ki – umesto nepravedne neoliberalne globali-zacije, @ene u crnom se zalaù za globalizaciju mira i pravde - globa-lizaciju ka`njivosti svih ratnih zlo~ina, socijalne pravde, nenasilja.

Antihomofobi~an – zalaèmo se za jednakopravnost seksual-nih manjina i izbora kao osnovnog ljudskog prava.

79


80

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

061-055.2(497.1)

327.36

316.4:172.4

141.72:327.56

Zajovi}, Sta{a

Uvek neposlu{ne / (autorka Sta{a Zajovi};

sara|ivale/i Jovana Vukovi}....et al)

– Beograd: @ene u crnom, 2007

(Beograd: Standard 2). – 80 str. : ilustr. ; 21 cm

Podatak o autorki preuzet iz kolofona. -

tira` 750.

ISBN 978-86-85451-10-2

a) @ene u crnom (Beograd)

b)Mirovni pokreti

c) Bezbednost (politika)

COBISS.SR-ID 137132300


Documents

Uvek neposlusne.qxp 1/31/2007 6:12 PM Page 1zeneucrnom.org/pdf/uvek_neposlusne.pdfZastava duginih boja: kao simbol mira, uva`avanja drugosti i raznolikosti unele smo jo{ od 1995. godine