UUVODNA REVODNA REČ 10/srpski.pdf · srpska književnost i jezik - master Dopisnici: Koordinatori za romska pitanja APV Zita Farkaš, dipl. ph Fotograf: Vitomir Dimić Prevod na

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Snežana Dimić, dipl. pedagog

Redakcija:Dragana Dimitrov, dipl. prof. srpske

književnosti i jezikaRužica Nikolić, dipl. ekonomistaIgor Dimić, strukovni vaspitač

Petar Miler, dipl. ing. mehatronike - masterSnežana Dimić, dipl. pedagog

Jovana Davidović, srpska književnost i jezik - master

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Zita Farkaš, dipl. ph

Fotograf:Vitomir Dimić

Prevod na romski jezik:Marija Petković

Prevod na engleski jezik:Centar stranih jezika SOHO, Novi Sad

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČUVODNA REČ

Međunarodna Dekada Roma, svečano progla-šena 2005. godine u Sofi ji, predstavlja najveći projekat na međunarodnom planu, koji je namenjen Romima. Potpisnice ovog dokumenta su vlade zemalja centralne i jugoistočne Evrope. U zeml-jama potpisnicima Dekade živi oko 6 miliona Roma koji se nalaze na socio-ekonomskoj margini. Ovoj međunarodnoj inicijativi su pristupile države: Češka, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, a kasnije se pridružila i Španija.

Cilj Dekade Roma je unapređenje položaja pripadnika romske nacionalne zajednice u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravstva. U tom cilju su doneti i usvojeni određeni strateški dokumenti i akcioni planovi, čijom primenom bi se direktno uticalo na unapređenje položaja Roma.

Republika Srbija je takođe prihvatila Dekadu Roma, donela Strategiju za integraciju Roma i usvo-jila akcione planove za obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i zdravstvo.

Imajući u vidu činjenicu da je šesta godina Dekade u toku i da, na žalost njeni rezultati nisu vidljivi u onoj meri u kojoj se očekivalo, kao i to da su Romi u naseljima vrlo malo ili nisu nimalo informisani o onome što se čini na tom planu, cilj izdavanja ovog lista jeste da se pre svega institucije od lokalnog do pokrajinskog nivoa, međunarodne institucije i nevladine organizacije, upoznaju sa akti-vnostima koje se sprovode u AP Vojvodini. Iskustva u rešavanju određenih problema u pojedinim sredi-nama mogu i treba da posluže kao primer drugim sredinama u rešavanju istih ili sličnih pitanja.

Mi danas s ponosom ističemo vojvođanske modele rešavanja pitanja Roma, jer je upravo u AP Vojvodini najviše učinjeno po pitanju integracije pripadnika romske nacionalne zajednice. Upravo te modele i informacije želimo da predstavimo javnosti, ali i da pratimo sve ono što se čini ili ne čini u okviru Dekade Roma.

Redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Više od životaTema broja: Više od života

Plod dugogodišnjeg iskustva

Robert Bu, koordinator pomenutog projekta kaže da Romski resursni centar Ekumenske humanitarne orga-nizacije ima dugogodišnje iskustvo u radu sa ranjivim grupama i sa romskom nacio-nalnom zajednicom. Dugi niz godina naša organizacija je pružala jednokratnu materijalnu pomoć Romima, međutim naše iskustvo se promenilo od kada smo se fokusirali na saradnju sa stanovnicima romskog naselja Bangladeš na periferiji grada Novog Sada. Istraživanje koje

DOGOVOROM GRADIMODOGOVOROM GRADIMO

Romsko naselje Bangladeš u Novom Sadu

U Republici Srbiji danas postoji gotovo šest stotina i pedeset romskih naselja u kojima živi približno četiri stotine pedeset hiljada Roma. Uslovi života u ovim naseljima su u većini slučajeva ispod mini-muma, ispod života. Veliki broj ovih naselja nema osnovnu infrastrukturu, prilazne puteve, kanali-zaciju, vodu za piće i struju. Porodice umesto u zidanim stambenim objektima žive u improvizovanom smeštaju. Da li je to život ili imitacija života?Projekat „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja u AP Vojvodini u Republici Srbiji” započeo je sa sprovođenjem u julu 2007. godine. Od tada do sada beleži rezultate koji donose nadu da je jednom od najvećih problema Roma, a to su gotovo ″neživotni″ uslovi života, moguće stati na put.

Robert Bu sa stanovnicima romskog naselja u Opovu

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

3Dekada Roma u AP Vojvodini


smo mi sproveli u tom naselju, pomoglo nam je da uvidimo i sve druge potrebe i probleme Roma, kaže Bu.

Romski resursni centar Ekumenske humanitarne orga-nizacije sprovodi ovaj projekat u saradnji sa stranim partnerima, a to su Humanitarna organiza-cija švajcarskih protestantskih crkava (HEKS), Švajcarska

agencija za razvoj i saradnju (SDC), Norveška crkvena pomoć (NCA) i Ministarstvo inostranih poslova Norveške.

Ono što ovaj Projekat izdvaja, jeste upravo to da je zasnovan na jedinstvenom modelu rada sa pripadnicima romske nacio-nalne zajednice, u kome najveći značaj ima učešće samih Roma. Ali to nije isključivo vezano za

ovaj projekat, već je to naprosto model po kome ova organiza-cija funkcioniše.

Taj model imenovan je kao Održiva obnova romskih naselja plod je desetogodišnjeg iskustva Romskog resusnog centra, a izrađen je u saradnji sa švajcarskim partnerima.

Projekat je do sada spro-veden u romskom naselju Bangladeš u gradu Novom Sadu, u naselju Ciganski kraj i naselju u Čurugu u Opštini Žabalj, u Trećem novom naselju u Opštini Opovo, kao i u romskim naseljima Vašarište, Putrija, Novo selo, Donji grad u Opštini Bečej i naselju ciganski kraj u Bačkom Gradištu.

Romi kao ″vlasnici″ projekta

Ovakav model ostvariv je samo uz učešće romskih pred-stavnika koji stanuju u ovim naseljima. Projekat se planira i izrađuje isključivo u saradnji

Radovi u toku

Romsko naselje „Ciganski kraj“ u Đurđevu nekada

Planiranje i izvođenje radova

A danas...

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić



sa njima. Osim toga ovaj model rada podrazumeva fl eksibilnost i prilagodljivost individualnim i specifi čnim problemima stano-vnika romskog naselja. Na taj način on osnažuje i promoviše učešće Roma u čitavom procesu. Romima je čak omogućeno da u toku projekta dobiju dodatna sredstva izvođenjem građe-vinskih radova i nabavljanjem polovnog građevinskog materi-jala. Kao takav ovaj model ima za cilj razvoj i napredak celo-kupne romske zajednice.

Mi radimo u saradnji sa stanovnicima naselja sa kojima praktično dogovaramo inicija-tive i intervencije, planiramo projekte i kada dodje vreme realizacije tih projekata Romi i Romkinje su jedini koji treba da vode taj proces, reči su koor-dinatora ovog projekta.

Projekat po fazama

Faze realizacije projekta takođe su deo modela „Održiva obnova romskih naselja”. Na početku je upoznavanje sa stanovnicima i stanovni-cama putem javnih prezenta-cija, konferencija, ali i nepo-srednog kontakta sa njima, koji je svakako najvažniji deo prve faze. Potom sledi formi-ranje Odbora za razvoj naselja,

koji se sastoji od tri Roma i tri Romkinje koji će biti izabrani od strane stanovnika naselja, a zastupaće njihova prava i inte-rese. Sledeća faza je pokretanje foruma Perspektiva razvoja naselja u radu kojeg učestvuju predstavnici pomenutog odbora ali i lokalne samouprave, javnih preduzeća i nevladinih orga-nizacija, kako bi zajednički pronašli pravo rešenje za posto-jeće probleme. Zatim RRC sprovodi terenska istraživanja o socio-ekonomskom polo-žaju stanovnika/ca, nakon koga sledi izrada projektne doku-mentacije. Program obuke na radu omogućava stanovnicima da pohađaju kurseve iz građe-vinsko-instalarskih zanata. Naredna faza je individualno planiranje popravke ili izgradnje kuća u naselju. Nakon distribu-cije građevinskog materijala koja sledi, dolazi popravka ili izgradnja kuća.

Gde je lokalna samouprava?

Pomenuti model rada iziskuje od lokalne samouprave aktivno učešće, koje podra-zumeva obezbeđivanje fi nan-sijskih sredstava za izvođenje radova na poboljšanju infra-strukture, pružanje podrške u procesu izrade projektne doku-

mentacije, promena namene zemljišta na kome se naselje nalazi u stambenu zonu i samim tim priznavanje naselja, izrada plana detaljne regulacije, kao i omogućavanje legalizacije svih pojedinačnih kuća u naselju.

Kako saznajemo od koor-dinatora projekta Roberta Bua predstavnici lokalnih samo-uprava, pod koje spadaju romska naselja obuhvaćena projektom, uzeli su učešća u ovom projektu, ali prema njegovom mišljenju romski problemi još uvek u velikom broju opština nisu prioritetni.

Roberta Bu, koordinator projekta kaže da je model „Održiva obnova romskih naselja” testiran u novosadskom romskom naselju Bangladeš. Na osnovu terenskog istraživanja RRC je dobio brojne gotovo poražavajuće rezultate. Naime više od 70 % krovova je proki-šnjavalo, a više od 60% prozora u naselju bilo je razbijeno. Nije postojala kanalizaciona mreža, niti je naselje bio obezbeđeno električnom energijom. Samo četiri stana imala su kupatilo. Ali svakako najporažavajući podatak bio je da približno 100 stanovnika, od ukupno 233, živi od 120 dinara dnevno. Kad se sve to sabere, pravi nastavak rečenice U početku beše, bilo bi Ništa.

Nova kupatila i krov u opštini Bečej

Danas sve izgleda ovako...Fo

to: P

. Gav

rilov

ićFo

to: P

. Gav

rilov

ić

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO


Tema broja: Više od životaTema broja: Više od životaDrugačija situacija nije bila

ni u drugim naseljima obuhva-ćenim projektom. Uglavnom su u pitanju bili problemi iste prirode-nepostojanje kanali-zacije, problemi sa krovnim pokrivačem, loš socio-eko-nomski status stanovnika.

Nepoverenje kao prepreka

Jasno je da ovakav projekat ne bi uspeo da ne postoji inte-resovanje same romske zajed-nice mi ne bismo mogli da radimo na poboljšanju uslova stanovanja. Robert Bu nagla-šava da Romski resursni centar nema ambiciju da nameće svoj koncept rada. Međutim, ono što je otežavalo sve ovo jeste nepoverenje stanovnika, koji su uvlačeni i iskorištavani u razli-čite političke svrhe.

Morali smo da radimo na tome da zadobijemo njihove poverenje i da im pokažemo da njihovim aktivnim učešćem, u ovom projektu mogu da dopri-nesu razvoju naselja u kojem žive. Tog trenutka kada su naselja izgrađena i priključena voda oni su počeli da veruju nama i našem projektu, kaže Bu.

U naselju Bangladeš u Novom Sadu sve kuće dobile su funkcionalno kupatilo, elek-trične instalacije i novi krov, dok je čak njih 90% dobilo dodatnu prostoriju od čvrstog materijala.

U naselju Ciganski kraj u Žablju takođe su sve kuće dobile kupatilo, električne instalacije i novi krov, a njih 75% dodatnu prostoriju od čvrstog materi-jala.

U romskim naseljima u Opštini Bečej projektom je

izgrađeno 90 septičkih jama, 98 funkcionalnih kupatila, 11 kuća je potpuno rekonstruisano i izgrađena su im kupatila, i izgrađena je jedna mala kuća od polovnog građevinskog materi-jala.

Više od rešavanja problema stanovanja

Model rada podrazumeva i aktivnosti u oblasti obrazo-vanja, radnog osposobljavanja-,zapošljavanja i samozapošlja-vanja.

RRC organizuje rad sa decom i mladima u oblasti obrazovanja, ali i rad sa stano-vnicima romskih naselja u oblasti zdravstvene edukacije i održavanja životnog okruženja. Pored toga pravnik RRC u toku terenskih poseta daje savete Romima koji bi im pomogli

da regulišu prava, koja su im zakonom zagarantovana. Na taj način ovaj projekat nadrasta problem stanovanja, i zapravo stvara dobre preduslove za napredak romske populacije na svim poljima.

Tu nije kraj

Projekat Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja u AP Vojvo-dini u Republici Srbiji nasta-viće se i u narednoj godini. Za 2011/2012 u planu j poboljšanje uslova stanovanja u naselju

Margita u Opštini Plandište, u naselju Deronje u Opštini Odžaci, naselju Donji Petrovci u Opštini Ruma i naselju Adice u Gradu Novi Sad. Tim projek-tinim aktivnostima biće obuhva-ćeno 130 romskih prodica.

Snežana Dimić

Planiranje budućih radovaRečima: Mi svake godine unosimo nove elemente u naš

projekat, jer sa Romima i Romkinjama puno toga naučimo u toku projektnih aktivnosti. Hrabro smo ušli u ovaj projekat, koji je za nas jedan od najjačih izazova do sada. Stoga nameravamo da nastavimo sa ovim projektom, Robert Bu nudi nadu da obećava bolje sutra.

Izvo

r: EH

OIz

vor:

EHO



* Kako su izgledali počeci?

- Na samom početku, tokom prezentacije projekta, bilo je i onih koji su verovali u uspeh projekta, ali veliki broj njih bio je u neverici. Njihovo nepoverenje nije neopravdano. Većina njih bila je iskorištena u političke svrhe. Sa druge strane, kada neko u ovo zaista teško vreme dolazi sa jednom takvom investicijom, morate priznati da to deluje pomalo nestvarno. Međutim, već pri potpisivanju ugovora njihovo poverenje je polako raslo. Većina porodica je izabrala da sama učestvuje u izgradnji, što je naravno naš najveći uspeh.

* Koji su to problemi sa kojima ste se susretali?

- Ono što je takođe važno jeste da su neke porodice bile nezadovoljne tokom projekta. Bilo je onih čije je nezadovoljstvo

bilo opravdano kašnjenjem i nedostatkom materijala, ali je nažalost bilo i onih koji nisu bili spremni da ulože svoj trud i rad u realizaciju ovog projekta, a njih je na svu sreću bio mali postotak. Međutim, problemi su naprosto rešavani u hodu i nisu pravili velike zastoje u real-izaciji projekta.

* U čemu je po Vašem

mišljenju značaj jednog ovakvog projekta?

- Kao koordinatoru za romska pitanja roditelji su mi se svakodnevno obraćali zbog problema nedostatka uslova za održavanje lične higijene njihove dece. Predstavnici škola su me takođe pozivali zbog vidnih posledica koje donosi neodržavanje lične higijene. Osnova svih problema bila je u tome što nisu imali kutak u kući gde bi se učili osnovnim higi-jenskim navikama. Roditelji su

prvo morali da zagreju vodu pa da kupaju decu, a s obzirom na to da nisu imali odvod za veš mašinu bilo im je otežano pranje veša.

Ovim projektom deci je omogućeno da najzad imaju kutak za svoju higijenu, roditeljima da uče svoju decu higijenskim navikama na jedan normalan i civilizovan način, a odvodi za veš mašine omogućili su im da higijena njihove odeće bude zadovoljena.

* Šta je za Vas, kao koordi-natora za romska pitanja značio ovaj projekat?

- Ovaj projekat pomogao mi je u poboljšanju bitnog segmenta života romske populacije. Na projektu je radio tim stručnih ljudi, koji su se osim problema stanovanja, bavili i drugim cilje-vima Dekade Roma. Tako da mi je ovaj projekat u mnogome olakšao rešavanje brojnih prob-lema Roma u mojoj opštini.

Na istu temu za naš list govori i Dušan Radul, direktor Kancelarije za inkluziju Roma Opštine Žabalj.

* Kakva je bila situacija u

romskom naselju Ciganski kraj pre sprovođenja projekta?

- Romi koji žive u naselju Ciganski kraj obuhvaćeni projektom Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja

NOVA STRANICA U ŽIVOTU ROMANOVA STRANICA U ŽIVOTU ROMA

Angela Slavnić, koordinatorka za Romska pitanja u Opštini Bečej aktivno je učestvovala u projektu „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja u romskim naseljima u AP Vojvo-dini, Republici Srbiji”. U intervjuu za naš list govori o počecima, problemima i rezultatima ovog projekta.

Angela u poseti romskom naselju

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović



Roma i Romkinja u AP Vojvo-dini u Republici Srbiji, pre sprovođenja projekta živeli su u jako lošim uslovima. Nedosta-jale su im primarne stvari za život, kao što su struja i voda za piće. Takođe nije postojao kanalizacioni sistem, a nisu imali ni kupatilo.

To je ugrožavalo higijenu pre svega dece, koju su njihovi vršnjaci izbegavali. I ne samo to deci je put do škole bio otežan time što put u ovom naselju nije bio asfaltiran. Sa druge strane ova naselja nalaze se na periferiji sela Đurđevo, tako da je to Rome činilo izolovanim i izopštenim iz sredine.

* Kako je tekla realizacija projekta?

- Na samom početku održan je sastanak sa predstavnicima Ekumenske humanitarne orga-nizacije na kome je napravljena evidencija šta je najpotrebnije domaćinstvima. Najviše njih je glasalo za izgradnju kupatila. Nakon toga napravljena je rang lista, na osnovu koje je odlučeno koje porodice će biti obuhvaćene projektom. Rang lista je sačinjena na osnovu kriterijuma koje je odredila komisija, koju su činili stanovnici ovog naselja. Svaku porodicu iz naselja obilazio je tim ljudi iz Ekumenske human-

itarne organizacije, koji su kroz razgovor sa njima pravili planove kako će projekat teći. Svaka porodica je, u skladu sa svojim potrebama, birala materi-jale koje će koristiti pri izgradnji kupatila. Neki od stanovnika su uložili dodatna sredstva, koja bi im pomogla u adaptaciji drugih delova kuće (vrata, prozora, krova). Stanovnici su učestovali zajedno sa radnicima na izvođenju radova i na taj način se obučavali za zidare i molere.

* Koji su konkretni rezultati projekta?

- Ovo romsko naselje dobilo je asfaltiran put, pa odrasli Romi mogu lakše da dođu do sela, a njihova deca do škole. Sve kuće dobile su funkcionalno kupa-tilo i elektične instalacije. Tako da Romi sada imaju normalne uslove za održavanje svoje higi-jene. Ovim projektom Romi su dobili ono što su oduvek trebali da imaju.

* Osim pomenutih rezultata, šta je još Romima doneo ovaj projekat?

- Ovaj projekat doprineo je da Romi sami sebi pomognu i da nešto postignu i nauče. Sa druge strane ovaj projekat je povezao Rome, tako što su pomagali jedni drugima. Zajedno su učili i radili za svoje bolje sutra. Ono što je najbitnije, jeste da je ovim projektom započela nova stranica u životu Roma. Oni sada ne sanjaju o tom boljem sutra, nego ga žive.

Snežana Dimić

Dušan Radul u razgovoru sa našom novinarkom

Dušan Radul na terenu

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


Šestočlana porodica u malenoj trošnoj kući živi život nedostojan čoveka. Roditelji su nezaposleni. Sve ono što, ipak nekako, teškom mukom, uspeju da zarade, potroše na primarne stvari za život. Ako se to uopšte može nazvati život. Dva sina su završila treći stepen srednje škole, smer za vozača i takođe su nezaposleni. Želja ćerke da upiše srednju školu ostala je neispunjena, i iako je dogovor bio da pauzira jednu godinu, pa nakon toga nastavi školovanje, ona se udala. Najmlađa ćerka još uvek je školarac. I tako dani prolaze

u roditeljskom strahu da će se njihova sudbina ponoviti i u živo-tima njihove dece i da će starost dočekati kao nadničari, strepeći za egzistenciju svoje porodice. Kao i svaki drugi roditelji, oni žele samo najbolje za svoju decu, ali im je onemogućeno da svoju ulogu igraju onako kako bi hteli. Umorni od praznih priča i obećanja, koja nikad nisu ispunjena, polako su gubili veru da će se i nad njihovim domom pojaviti sunce.

A onda je iznenada u priču ušetalo sunce.

Na vratima ove porodice

pojavio se tim EHO-a na čelu sa Robertom Buom, sa kojima se pojaviše i prvi zraci. Način na koji je tim sarađivao sa stanovnicima prijatno ih je iznenadio. Radovi su uskoro počeli i beležili rezultate i pomake.

Porodica do sada nije imala kupatilo, pa joj je mogućnost da vodi računa o svojoj higijeni otežana. S obzirom na to kako znamo da je čistoća pola zdravlja, nepostojanjem kutka u kući u kome će moći na pravi način da brinu o svojoj higijeni, njihovo zdravlje godinama je bilo ugroženo. Kupa-tilo je danas deo njihovog doma. Trenutno čekaju da im priključe vodu, i čarolija može da počne.

Nije kupatilo jedino što je porodica dobila ovim projektom. Pored njega, dobili su volju i snagu da svojim sopstvenim učešćem promene svoje živote na bolje. Njihova vera u bolje sutra obnovl-jena je, kao da je ponovo rođena. Težinu života sada lakše podnose. Istina jeste da i dalje nije lako, ali jedno je sigurno, da su ovim projektom, otpočeli novu stranicu u svom životu, koja će biti ispisana uspehom. Sunce je tu, sve ostalo doći će, jer vera i trud obećavaju. Nastavak priče sa nestrpljenjem očekujemo.

Jovana DavidovićSnežana Dimić


VERUJEMO U BOLJE SUTRAVERUJEMO U BOLJE SUTRA

Porodica Gan sa Angelom

Porodica Gan u svom novom kupatilu

I nju je sreća pronašlaPorodica Romane

Stojanović iz Čuruga takođe je dobila kupa-tilo. Romana, koja je inače učenica petog razreda, kaže da je srećna zbog toga i da joj kupanje, koje je pre bilo pravo malo mučenje, sada predsta-

vlja trenutke zadovoljstva i najlepši deo dana. Pored kupatila njena porodica je dobila sredstva i da dogradi kuću. S obzirom na to da Romana voli da je posećuju njeni drugari, kaže da je takođe srećna, jer će sada imati prostor u kome će uživati u igri sa svojim druga-rima, a i sada dolazi zima, pa su ona i njeni drugari, kao i sva druga deca, ograničeni na boravak u kući.

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


Direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana RepacDirektorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac

PODRŠKA ROMIMA I BEZ POZITIVNE DISKRIMINACIJEPODRŠKA ROMIMA I BEZ POZITIVNE DISKRIMINACIJE

* Predstavite nam ukratko rad Vašeg fonda?

– Fond je osnovan 2002. godine radi razvoja privrede, poljoprivrede i zapošljavanja na teritoriji Autonomne Pokra-jine Vojvodine. To je, prema mom mišljenju, jedan od najboljih projekata pokrajinske Vlade, zato što kapital Fonda potiče od privatizacije koja je izvršena na teritoriji Pokrajine i deo tih prihoda usmeren je u Fond. Na taj način su se prihodi vratili nazad odakle su i potekli, što znači – u privredu i poljo-privredu i praktično pomažu da se proizvodnja ili pokrene ili potroši na nekom višem nivou. Za gotovo deset godina Fond je plasirao 255 miliona evra, što znači da smo neko-liko puta obrnuli kapital kroz 5.500 hiljada kredita koje smo odobrili. Namene su bili tazli-čite. Naše procedure su javne, konkursi na osnovu koji se odobravaju krediti su objavl-jeni u medijima i sajtu. Vršimo edukacije po svim opštinama, tako da su oni dostupni svim građanima, pravnim i fi zi-čkim licima – u zavisnosti od konkursa.

* Koji konkursi su najza-nimljiviji građanima Vojvo-dine?

– Do sada smo objavili

preko pedeset konkursa. Ono što smo najviše fi nansirali i za čega je bilo najviše zahteva jeste poljoprivreda i poljopri-vredna gazdinstva. To su ujedno i naši najbrojniji korisnici kojih ima više od ukupnog broja. Pored toga, Fond je fokusiran na fi nansiranju izvoza. Imali smo specijalizovanih, recikla-žnih i ekoloških konkursa i konkursa namenjenim turizmu. Poljoprivreda je najvitalniji deo privatnog sistema u Pokrajini i time se ljudi najviše bave. Osluškujući potrebe naših poljoprivrednika, mislim da smo ispunili sve njihove realne želje, odnosno ono što je ostva-rivo u ovom trenutku. To se vidi kada krenete po selima ili kada uđete u problematiku koja se bavi razvojem poljoprivredne proizvodnje. Fond trenutno ima najniže kamatne stope u

regionu i ročnost kreditiranja poljoprivredne proizvodnje.

* Koji je Vaš doprinos Fondu i njegovim korisnicima od kada ste Vi na njegovom čelu?

– To je svakako konkurs koji je otvoren tokom čitave godine, jer omogućava ljudima da dobro razmisle i promisle o svojoj budućoj investiciji i da tek tada konkurišu, za razliku od konkursa koji su otvoreni trideset dana i ljudi moraju na brzinu da se odluče. Sada imamo mnogo veći kvalitet. Mislim da je ljudima lakše. Sem toga, ukupna poljoprivreda sada se fi nansira na pet godina, dok je ranije bilo na tri i pet godina. To je značajan pomak i velika pomoć poljoprivrednicima.

Važno je i to što trenutno

Toplina kojom nas je ugostila potvrđuje njene reči da su za nju svi ljudi jednaki. Direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine vrlo profesionalno obavlja svoj posao i na naša pitanja o podsticanju razvoja romske zajednice nema konkretne odgovore. Ona svoje korisnike deli na one koji imaju i one koji nemaju dobru ideju za posao.

IntervjuIntervju

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

IntervjuIntervju

za poljoprivredu nije potrebno pravljenje biznis plana, tako smo smanjili troškove i olakšali ljudima, jer je to često bila prepreka ljudima da se prijave na konkurs, jer nisu znali da naprave biznis plan. Mi smo to rešilo tako što smo smo naba-vili jedan softver koji praktično računa kreditnu sposobnost i profi tabilnost budućeg posla. Štiteći Fond kao instituciju, a i građane da ne bi propali u toj vrsti posla, mi odmah dajemo odgovor na pitanje da li će određen posao doneti profi t ili ne. Mislim da je rad Fonda dosta unapređen, prosto je postao pristupačniji i jeftiniji za korisnike.

* Da li je među korisnicima Fonda bilo i korisnika romske populacije?

– Bilo je, ali ono što morate znati jeste da smo mi radili dve edukacije u Skupštini Vojvo-dine namenjene pripadnicima romske populacije. Mi ne pravimo ni pozitivnu diskri-minaciju posebnim konkur-sima. Naravno da je ova grupa posebna odnosno sa posebnim senzibilitetom kao što je romska

populacija, žensko preduzetni-štvo i do sada nikada nije bilo da nema para za one koji imaju dobru poslovnu ideju, pa bili oni muškarci, žene, Romi, nera-zvijene opštine. Znači svi koji su se javili ukoliko im je ideja dobra, ukoliko je taj projekat održiv onda su i primljeni na konkurs. Pravila su takva da ovo nije institucija koja daje subvencije. To želim posebno da naglasim, čak i kod subven-cija državnih institucija tipa ministarstva morate imati hipo-teke koje dajete ministarstvu da bi ta subvencija bila održana bar pet godina. Mi dajemo povoljne kredite,, ali mora da se ima neka imovina da bi se ostvarila ta hipoteka na kredit. U ovih deset godina imali smo mnogo korisnika, ali zaista ne vodimo evidenciju po nacionalnoj liniji, jer za nas su svi ljudi jednaki.

* Pomenuli ste da ste držali dve edukacije u Skupštini AP Vojvodine. Kakvi su Vaši utisci sa tih edukacija?

– Sada je od toga prošlo već neko izvesno vreme. Mislim da je to organizovano u vrlo dobrom pravcu. Ono

što bih mogla da preporučim jeste da Romi moraju da se školuju. Mi imamo i sudskih postupaka u ukupnim kredi-tima ali ima jedna naša kolegi-nica koja je radila magistarsku tezu na temu Ko je uspeo sa kreditima a ko ne. A uspeli su oni koji su obrazovani. A ko se bavite poljoprivredom i želite da budete ozbiljni proizvođači morate učiti o poljoprivredi. Ko god da je imao samo poljo-privrednu srednju školu taj je uspeo i da vrati kredi i i da kupi traktor i da ima dobar prevoz. Znanje je jedan od osnovnih faktora za uspeh u poslu. A tek kasnije dolazi kapital. Možete imati para ali ako ne znate sa njim upravljati i kako se šta proizvodi onda nećete znati kako te pare i potrošiti. A ovako sa znanjem, ali sa malo novca može više da se uradi. Bila sam sa gospodinom Jovanovićem u Vršcu u poseti Visoke škole za obrazovanje vaspitača i bila sam oduševljena da se upoznam sa tako dobrim studentima. To je ukratko moj savet šta sve pa i Rome može da izvede iz siro-maštva.

* Spomenuli ste obra-zovanje kao bitnu osnovu za progres romske zajednice. Na koji način ste pomogli obrazo-vanje?

– Ono što je naša pomoć u tome jesu pet računara koje smo poklonili. Polazim od toga da dete kada krene nešto da uči, a tu svakako spada i kompiju-terska pismenost, neophodan mu je računar ali ne mora biti najnoviji. Važno je da svako dete pomoću tih računara uči ali i bude prisutno što širem krugu


Snežana Repac u razgovoru sa našom novinarkom

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

IntervjuIntervju


socijalnih mreža. Ukoliko nama zbog potreba posla su potrebni jači računari mi naše postojeće delimo dobrim učenicima, udru-ženjima, prosto kako bismo im omogućili tek prvobitan uslov za učenje.

* Kakvo je Vaše mišljenje po pitanju postojanja Kancela-rije za inkluziju Roma?

– U svakom slučaju Kance-larija je potrebna. Poznajući ljude iz Kancelarije koji su veoma mladi, voljni i prosto vidite da imaju ogromnu snagu i energiju da unaprede život romske populacije, prosto mislim da je najvažnije da se okrenu mladim Romima, jer je tu budućnost. Zaista ne volim da pravim bilo kakve razlike i to mi uvek teško pada. Za mene svi su isti. Pružiti mladima mogućnost da se školuju i da oni to vrate kroz dobre ocene i kasnije da se ugrade u društvo je najbolji način da i oni sami doprinesu razvoju romske zajednice. Mislim da je to najvažnija stvar, od toga treba da se počne a ostalo će sve doći samo po sebi.

* Koja je Vaša poruka mladim Romima koji su zaga-zili u svet akademskog obrazo-vanja?

– Iskoristite sve svoje talente, ne treba da osetite nikakve prepreke u svom životu i hrabro krenite da ostvarujete svoje ciljeve. Jasno ih postavite i onda ih jedan po jedan ostva-rite.

Snežana Dimić

Predsednik Opštine Opovo, Milorad SoldatovićPredsednik Opštine Opovo, Milorad Soldatović

GRAĐANI OPOVA DOBILI ŠANSUGRAĐANI OPOVA DOBILI ŠANSU

Lokalna vlast Opštine Opovo, uprkos malom godišnjem budžetu, uspeva da strategijski radi na poboljšanju položaja romske nacionalne zajednice. Predsednik Opštine Opovo nam je predstavio položaj Roma iz njegove opštine, kao i aktivnosti koje se u njoj realizuju.

* Predstavite nam opštinu Opovo, njenu veličinu i geografski položaj.

– Izuzetno povoljan položaj i resursi kojima raspolaže čine dobru osnovu za afi rmisanje i razvoj naše opštine. Opština Opovo je jedna od najmanjih opština u Vojvodini. Nalazi se u južnom Banatu, na svega 30km od Beograda i Pančeva, odnosno 40km od Zrenjanina. Na površini od 203km2 je nastan-jeno 11.016 stanovnika, u okviru četiri naseljena mesta: Opovo, Baranda, Sakule i Sefkerin. Sva naselja se nalaze na levoj obali reke Tamiš, koja protiče u dužini od 29km uz teritoriju opštine. Udaljenost od magistralnog puta Beograd – Zrenjanin iznosi 3km, koliko je udaljen i Koridor 10 (autoput). Preko teritorije opštine Opovo prolazi region-alni put R-124 Vršac – Pančevo – Zrenjanin. Aerodrom „Nikola Tesla” udaljen je 50km.

* Koje aktivnosti su aktu-elne u poslednje vreme?

– Projekti čija je realizacija trenutno u toku su izgradnja puta Opovo – Debeljača, završetak radova na izgradnji sportsko-rekreativnog centra u Opovu, rekonstrukcija zgrade stare škole u Barandi i njena prenamena u zdravstvenu ambulantu, kao i drugi projekti koji imaju za cilj poboljšanje kvaliteta i uslova zivota građana opštine Opovo u oblastima kao što su socijalna zaštita, školstvo, komunalna infrastruktura itd.

* Kakav je položaj Roma u opštini Opovo?

– Na teritoriji opštine Opovo Romi su nastanjeni u sva četiri naselja, ali tipično romsko naselje postoji u Opovu. Romska popu-lacija se ne razlikuje mnogo po svojim problemima u odnosu na ostale stanovnike. Romi imaju

Radovi na putu Opovo - Debeljača

Izvo

r: O

pštin

a O

povo

Izvo

r: O

pštin

a O

povo


IntervjuIntervju

ravnopravan položaj u društvu, a njihova situacija je uglavnom uslovljena i određena lošim materijalnim i stambenim po lo-žajem, nedovoljnom pro sve-ćenošću i niskim nivoom obra-zovanja.

* Na koji način pokušavate da im pomognete? U kome imate partnere?

– Aktivnosti koje se preduz-imaju u okviru određenih oblasti uglavnom se rade u koordinaciji sa institucijama, koje su u skladu sa svojim delatnostima upućene na određenu problematiku. Tako npr. u oblasti obrazovanja opština najviše sarađuje sa osnovnom školom i predškolskom ustanovom. Pomoć se ogleda u nabavci udžbenika, troškova užine, prevoza učenika i sl. Opština je 2009. godine

donela Lokalni akcioni plan za unapređenje obrazovnog statusa Roma za period 2009-2011, ali usled nedostatka sredstava, real-izacija aktivnosti je svedena na pomenute uobičajene aktivnosti koje se sprovode zavisno od raspoloživih fi nansija. Problem zapošljavanja je evidentan u opštini Opovo, na nivou celokupnog stanovništva. Od programa koji su u prethodnom vremenskom periodu pred-stavljani kao šansa za podi-zanje obrazovnog nivoa, kvali-fi kacija i povećanja mogućnosti za zapošljavanje, realizovan je program „Druga šansa”, koji je pod okriljem osnovne škole prezentovan zainteresovanima, gde je mahom bilo i pripadnika romske populacije, koji su ovu šansu videli kao svoju šansu za doškolavanje i sticanje predus-lova za veću konkurentnost na

tržištu rada. U cilju poboljašanja stambenih uslova i infrastrukure, opština Opovo je 2007. godine realizovala projekat „Podrška inkluzivnim procesima – poboljšanje uslova stanovanja i socijalno-ekonomskog položaja stanovnika u romskom naselju u Opovu”. Održana je obuka za zanate za četiri stanovnika koji su imali završenu osnovnu školu, što je bio preduslov obuke. U samom naselju je postavljen objekat u kome je sprovedena obuka – tipska kuća. U okviru projekta posebna pažnja je posvećena edukaciji i samoedu-kaciji. Projekat je realizovan u saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom – Romskim resursnim centrom, pokrajinskom Kancelarijom za inkluziju Roma, Pokrajinskim sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo i Pokra-jinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Zdravstvenoj zaštiti romske populacije posvećuje se velika pažnja u sklopu aktivnosti koje preuduzima Dom zdravlja Opovo. Reč je aktivnostima patronažnih službi, kao i prog-amima i projektima koji su spro-vedeni u cilju podizanja nivoa zdravstveno-higijenske kulture, kulture zdravog življenja, značaja prevencije i brige o zdravlju.

* Vaši planovi za naredni period?

Planiramo završetak postojećih i započinjanje novih projektnih aktivnosti, sve u cilju poboljšanja života i standarda građana.

Petar Miler

Milorad Soldatović

Izvo

r: O

pštin

a O

povo

Izvo

r: O

pštin

a O

povo

Dekada Roma u AP Vojvodini 13

Koordinator za romska pitanjaKoordinator za romska pitanja

TEŠKO JESTE, ALI SE BORIMOTEŠKO JESTE, ALI SE BORIMO

O svom radnom mestu Kovač kaže: „Radim ovaj posao već tri godine. Sistematizovano mi je radno mesto na neodređeno vreme. Što se tiče lokalne samou-prave, imamo odličnu saradnju sa njom, kao i sa predsednikom Opštine Svetozarom Bukvićem. U proteklim godinama je urađeno mnogo na polju integracije Roma u društvo.” – započinje priču koor-dinator Kovač.

Dislokacija romskog naselja

Kao veliki uspeh Kovač je naveo dislokaciju jedinog divljeg naselja u opštini Kula, a to je romsko naselje u Sivcu. Raselja-vanje žitelja romskog naselja u Sivcu počelo je 2003. godine na preporuku Ministarstva za ljudska i manjinska prava, uz podršku holandske humanitarne fondacije „Spolu” („Zajedno”). Do 2005.

godine iz romskog naselja su iseljene četiri porodice, na taj način što su lokalna samouprava, AP Vojvodina i strani donator žiteljima naselja kupili kuće u selu. Posle pauze od dve godine, akciju za raseljavanje naselja preuzeli su Opština Kula i Vlada AP Vojvodine. „Na mestu gde je nekad bilo romsko naselje zasa-dili smo drveće i tamo sada postoji igralište za decu”, – ističe koordi-nator Kovač.

Lokalni akcioni planovi

Koordinator za romska pitanja u opštini Kula Janoš Kovač je u daljem razgovoru za naš list kazao da je u maju mesecu završen Lokalni akcioni plan za Rome, uz pomoć koga će se nastaviti rešavanje stambenog pitanja Roma. Što se tiče samog LAP-a, za njegovu izradu je napravljena i socijalna karta Roma. Prema njoj u opštini Kula živi 504 pripadnika romske nacionalne zajednice (još uvek se ne zna tačan broj Roma prema najnovijem popisu iz 2011. godine).

Stanovanje

Što se tiče stanovanja, u budžetu Opštine za poboljšanje uslova stanovanja izdvojeno je milion dinara koji će biti na raspol-aganju kada se pojave strane inves-ticije ili donatori. Ta sredstva nisu dovoljna da bi se rešio problem. Akcionim planom je predviđeno da se kupi još osam do deset kuća, jer utvrđeno je da toliko porodica na ovoj teritoriji živi u veoma lošim uslovima. Jedna porodica je ostala da živi u starom vinskom podrumu u Crvenki, a drugoj,

Opština Kula je je multinacionalna zajednica koja decenijama neguje i razvija toleranciju kao zalog za bolju budućnost. U prilog tome govori njeno uključivanje u realizaciju ciljeva međunarodne Dekade Roma. Od koordinatora za romska pitanja Janoš Kovača saznajemo šta se sve promenilo u opštini Kula kada je u pitanju položaj Roma.

Umesto krova od trske, pleha, kartonskih kutija i najlona, porodicama koje su živele u romskom naselju obezbeđen je krov nad glavom. Sve te porodice dobile su kuće s dvorištima u Sivcu i Crvenki. Zahvaljujući donatoru iz Holandije, kupljene su četiri kuće za bivše stanovnike romskog naselja u Sivcu, a Pokrajinska Vlada pomogla je da bude zbrinuto šest porodica, od čega su dve bile izbačene iz svojih stanova u starim nemačkim podrumima u podnožju Telečke visoravni u Crvenki. Opština je na ovaj način iselila iz romskog naselja u Sivcu deset porodica sa ukupno 108 članova.

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


Koordinator za romska pitanjaKoordinator za romska pitanjakoja se iz podruma iselila, stan u Crvenki plaća Centar za socijalni rad. U jednoj trošnoj kući u Kuli živi njih šesnaestoro, a u drugoj dvadesetoro. Loša je stambena situacija i u ostalim mestima u opštini. Predvideli smo da se adap-tira dvadeset romskih kuća i da se u oko četrdeset domaćinstava naprave kupatila, saznali smo od koordinatora Kovača.

Obrazovanje

Prema rečima koordinatora za romska pitanja Janoša Kovača, predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu pohađa 125 mladih Roma, a na fakultetima studije završavaju dva apsolventa iz kulske opštine. „Naša romska deca imaju besplatne udžbenike, školski pribor, užinu, obezbeđene mesečne karte za prevoz, čak i u onim školama koje se nalaze van Opštine Kula. Našim studen-tima obezbeđene su stipendije i besplatan smeštaj u studentskim domovima”, obaveštava nas koor-dinator.

Uz podršku „Takođe bih naveo da imamo

jako dobru saradnju sa Centrom za socijalni rad i na tom polju smo dosta postigli. Obraćaju nam se ljudi zbog jednokratnih pomoći i raznoraznnih razloga. Imam strpljenja da saslušam svakog od njih i pokušam da pomognem, zato i radim ovaj posao. Rešavamo svakodnevne probleme koji su

značajni za našu romsku popu-laciju. Nekoliko hiljada dinara koje dodeljuje Centar za soci-jalni rad, nekima znače mnogo. Imamo, takođe i jako dobru sara-dnju sa Zdravstvenim ustano-vama u kojima Romi, što se tiče zdravstvenih problema, mogu da dobiju lekarsku pomoć. Ako smo u mogućnosti, izlazimo u susret i fi nansijski, ako nešto treba da se plati. Takođe imamo i dobru sara-dnju sa Crvenim krstom. Kada je neka akcija podele odeće i obuće ili higijenskih paketa, oni mi jave, a ja dalje prenesem mojim Romima. Ti paketi u kojima se nalaze preh-rambeni i higijenski proizvodi mnogo znače socijalno ugroženim

porodicama. Isto je i sa nevladinim organizacijama sa kojima imamo jako dobru saradnju.

Očekujem da ćemo nakon usvajanja Lokalnog akcionog plana za Rome, pokušati da na duže staze rešimo probleme romskih porodica”, – kaže koordi-nator Kovač.

Zapošljavanje

Kako nam je rekao koordi-nator za romska pitanja Janoš Kovač, romsku populaciju najviše muči nezaposlenost. U svakoj opštini problem je zapošljavanje. On navodi da u Sivcu samo jedan Rom ima stalan posao, i to kao higijeničar u komunalnom preduzeću.

”Preko Kancelarije za inkluziju Roma raspisivani su konkursi za samozapošljvanje. Ljudi su konkurisali, uradili biznis planove, pronašli žirante. Očekujem u narednih par meseci da će se krenuti sa realizacijom. Takođe, postoje i određeni kursevi koje organizuje Kancelarija u okviru Projekta „Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvo-dini”, koji je predstavljen na tribini u Velikoj sali Skupštine Opštine Kula. Tribini je prisust-vovalo četrdesetoro Roma. Tribina je poslužila da se Romi upoznaju sa mogućnostima prekvalifi kacije i zapošljavanja kroz mentorstvo i tehničku podršku”, istakao je koordinator.

Sigurno gazi koordinator Kovač, čvrsto ubeđen u to da se Romi nikada neće vratiti tamo gde su ranije bili i da permanentni rad na poboljšanju njihovog položaja ne može ostrati bez rezultata.

Igor Dimić

Janoš Kovač i naš novinar

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Dekada Roma u AP Vojvodini 15

OBRAZOVANJE JAČE OD PREPREKAOBRAZOVANJE JAČE OD PREPREKA

Kao jedan od segmenata Dekade Roma, a i svrha našeg magazina jeste zagovaranje obra-zovanja Roma, sa težištem da i oni kao pripadnici te nacionalne zajednice shvate suštinu i njegov značaj. Želimo da podstaknemo sve one koji nemaju dovoljno sigurnosti u sebe i svoje ambicije da krenu ili nastave put ka nečemu što bi trebalo biti uvek na prvom mestu, a to je obrazovanje. Tim putem je teško prolaziti bez prepreka, ali da bismo dostigli najviši cilj, moramo ih sve preći. Da li je sve to moguće ili su to samo slova na papiru koja ispun-javaju njegovu belinu, otkrivamo od srednjoškolke iz Subotice.

Anja Halilović ima 18 godina i završava srednju ekonomsku školu u Subotici, smer bankarski službenik. Od početka njenog školovanja rezultati njenog truda su odlični. U tom periodu je imala mnogo uspona, ali isto tako i padova, kako u školi tako i u njenom privatnom životu. Međutim, problemi sa kojima se suočavala, nisu uspeli da je pomere sa puta i zato je, kao devojka jakog i odlučnog duha, danas među najboljim učenicima u školi. Anja je rođena u Lesk-ovcu, gde završava treći rezred osnovne škole. Kulminacija porodičnih problema dovodi do selidbe njene porodice u Beograd. Anja nam objašanjava da joj je teško pala razdvojenost od babe i dade, a naročito od dede kojeg je volela najviše na svetu. Nakon nekoliko godina i sama shvata da je to preseljenje bilo i najbolje rešenje za njenu porodicu. Za mnoge ljude, koji dolaze iz manjih mesta, višemilionski Beograd predstavlja pravi izazov. Kako se snašla jedna romska porodica i kako prevazilaze prepreke,

otkriva nam Anja: „Dolazak u Beograd bio mi je jako čudan. Grad je mnogo veći, gužve na ulicama su nemoguće, drugi ljudi, druga škola... Sve to mi je činilo pamet pomućenom. Ipak, najveći problem mi je tada stvarala ona mala soba od 10 kvadrata u kojoj smo trebali da živimo tata, mama, mlađa sestra i ja. Nakon konfornog stana u kome sam odrastala, morala sam da živim u jednoj sobi, bez kupatila. Možete samo da zamislite kako je bilo tada mojim roditeljima, koji nisu mogli da nađu neko bolje mesto za stanovanje. Osećali su se sigurno kao najnesposobnija bića, ali ipak su znali da tako mora da bude da bi kasnije bilo bolje, što se ispostavilo da je tačno”. Uprskos problemima koji su pratili ovu devojčicu, nastavila je sa odličnim uspesima u školi. Na školskim takmičenjima iz srpskog jezika je bila među boljima: dva puta je osvojila drugo mesto na opštinskom i jednom treće mesto na gradskom takmičenju. Iako je

živela u malom sobičku sa svojom porodicom, Anja je uspela da sklopi nekoliko dobrih prijatelja, sa kojima je i danas u kontaktu. Privikavanje na tempo života koji nameće Beograd, tek stečeni novi prijatelji, završavaju se za Anju novom seledbom u Suboticu. Ona ni danas ne zna konkretan razlog odlaska iz Beograda. Porodica Halilović kupuje kuću u Subotici i dobija jos jednog člana porodice, koji je 13 godina mlađi Anje. “Njegovo rođenje nam je donelo mnogo vedrine u život. I dalje sam odlična. Imam puno drugova i drugarica, ali samo nekoliko pravih prijatelja. Oni su tu uvek za mene, kao što sam i ja tu za njih. Nikada nisu razmišljali o tome što sam ja Romkinja, a oni ne, i nisu imali neke predrasude o meni i mojoj porodici. Redovno me posećuju i ja isto odlazim kod njih. Kao da i ne postoje razlike u nacionalnosti, što bi i trebalo biti tako”, objašnjava Anja. Tokom selidbi, i promena okruženja, Anja nije imala problema sa

Anja Halilović

ObrazovanjeObrazovanje

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


prilagođavanjem, iako je pripad-nica romske nacionalne zajednice. Kako nam objašanjava, jedino je osetila diskriminaciju od strane onih osoba koje su toliko bahate i netolerantne prema svima, koje se razlikuju od onog što su oni. To za nju nije predstavljao problem, jer smatra da takvi ne treba da budu razlog njene brige. Anja je danas maturant srednje ekonomske škole i planira da nađe posao u banci. Prema njenim rečima, bila bi zadovoljna da taj posao bude i onaj najobičniji u banci, jer ne može se uspeti ukoliko se ne prođe početnička stepenica. Ukoliko ne pronađe radno mesto, Anja planira da upiše fakultet i postane bankarski menadžer, što bi ujedno i bio vrhunac njenih želja. “Biću uporna u svemu kako bih mogla da ostvarim svoje ciljeve i uspem u životu. Pružiću primer ostalim Romima da je moguće biti i diplo-mirani menadžer, koji je živeo u jednoj maloj sobici i koji je pored svih problema, koje obično Romi imaju, postao ono što je hteo”, podvlači Anja.

Anja Halilović samo je jedan u nizu od pozitivnih primera, koji pokazuje da želja za obrazo-vanjem može biti jača od prepreka koje život i društvo nameće, a posebno od onih sa kojima se Romi suočavaju. Postavlja se pitanje šta je sa ostalim mladim Romima, koje na hiljade viđamo širom Srbije da žive u ne higijen-skim uslovima, prose, na lošem su glasu u institucijama, medijima... Da li ova mlada devojka treba da bude signal za našu državu i društvo, da i Romi mogu biti najbolji u pojednim stvarima ili je samo za njih ostavljen prostor u medijima kada nešto loše urade.

Ružica Nikolić

OD TAMBURE DO BELOG MANTILAOD TAMBURE DO BELOG MANTILA

Uspešni RomiUspešni Romi

Rajko Ranko Jovanović u intervjuu za naš list govori o tome kako to da je tamburu zamenio belim mantilom. Podelio je sa nama sećanja na vaspitne mere i očevu nepomirenost sa njegovim izborom zanimanja. Izneo je svoje mišljenje o stanju zdravstvene zaštite u njegovoj opštini, ali i o tome kako pomoći Romima u procesu njihove integracije u zdravstveni sistem.

* Kada ste znali čime želite da se bavite?

- Istini za volju, treba priznati i reći, da ni u snu, ne ja, nego niko od moje familije pa i meštana sela Deronja, nije pretpostavljao da će moja profesija i znamen moga života biti apotekarstvo, bez obzira na moj školski uspeh. Ja, kao pripadnik romske zajednice, budući muzičar, onako garav, vidljiv na kilometar među ‘’belima’’, ni kriv ni dužan, obreo sam se među ‘’belim mantilima’’.

U to vreme, nisam ni znao

za apotekare i apoteke. Kako u svom detinjstvu i mladosti nisam nikad bolovao, lekari i apotekari su mi bili totalna nepoznanica.

Od roditelja sam dobijao ‘’vaspitne batine’’ zbog pohađanja škole i stalnog čitanja i pisanja, pa se moje učenje preselilo na tavan naše kuće, a kad sam i tamo otkriven, pozajmljene knjige behu spaljene, naravno uz propratne vaspitne mere. Bio sam najbolji đak u razredu, pa nas, tih narednih dana, s obzirom da nisam pohađao nastavu, posećuju moj razredni

Rajko Jovanović na radnom mestu

Izvo

r: iz

arh

ive

R. R

. Jov

anov

ića

Izvo

r: iz

arh

ive

R. R

. Jov

anov

ića


starešina i direktor škole, sa namerom da preuzmu obavezu mog daljeg školovanja o svom ličnom trošku. Nažalost bili su ispraćeni pogrdnim rečima i dvorogom vilom. Naredne nedelje otac dobija poziv i kaznu od suda, što je malo ublažilo situaciju. Do svog upokojenja, otac se nije potpuno pomirio sa mojim profesionalnim opre-deljenjem.

* Kako se rodila ideja da upišete Srednju medicinsku školu i apotekarski smer?

- Posle završenog poziv-no-usmerenog obrazovanja, upisujem se u somborsku ekonomsku školu kao prvi na rang listi. Na povratku kući, sreo sam školskog drugara, koji se upisao u medicinsku školu, a koji je po uspehu bio

iza mene. Sutradan se vraćam za Sombor, podižem dokumen-taciju i konkurišem za upis u medicinsku školu. Pomenuta škola je u to vreme bila visoko rangirana u staroj Jugoslaviji, tako da odličan uspeh nije bio garant za upis, pogotovo na smer za apotekare.

Moju buduću profesiju je odredila sekretarica škole, koja je po prijemu dokumenata izjavila da postoje velike šanse, da upišem apotekarski smer, koji je bio verifi kovan kao moja prva želja. U formiranom odeljenju budućih apotekara iz svih jugoslovenskih država, našao sam se i ja. Bio je to prvi put da romska noga prekorači prag ove škole.

*Ko Vam je bio najveća

podrška na putu obrazovanja?

Bio sam opštinski sti pen-dista, kao i stipendista Doma zdravlja Odžaci. Izvestan vremenski period sam bio i stipendista Titovog fonda. Tokom školovanja u velikoj meri sam sam se fi nansirao, najpre zahvaljujući dobrom uspehu, a kasnije i aktivnosti u omladinskom pokretu od nivoa mesne zajednice do saveznih omladinskih institucija. Bio sam prvi Rom - omladinski funkcioner na nivou stare Jugoslavije i delegat okruga pri Republičkoj konferenciji, sa zaduženjem komisijskog rada u segmentu obrazovanja omladine Srbije. U to vreme dobijam i odlikovanje za svoj rad i aktivnost od tadašnjeg SSRNV. Omladinska aktivnost mi je i obezbedila radno mesto apotekara 1982. godine. Često sam se pitao nije li moj stari u


Rajko Jovanović na početku puta

Izvo

r: iz

arh

ive

R. R

. Jov

anov

ića

Izvo

r: iz

arh

ive

R. R

. Jov

anov

ića


pravu kad mi je govorio Ko će tebe Cigu zaposliti?.

* Podelite sa nama neka zanimljiva sećanja vezana za Vaše obrazovanje i posao.

- Tokom mog početnog školovanja u Somboru, mnogi učenici starijih razreda su mislili da sam došao iz neke afričke zemlje, najpre zbog mog tena, ali i zato što baš nije bila moda da jedan Rom upiše takvu elitnu školu. Izabran sam za presednika omladinske zajednice i nosioca sportskih aktivnosti cele škole. U četvrtoj godini sam izabran za predsed-nika omladine cele škole i kao takav - član nastavničkog veća,

što je donelo i neke privilegije. Tokom školovanja na

relaciji Sombor - Deronje, prepešačio sam relaciju Odžaci – Deronje, i leti i zimi preko stotinu puta, a što će reći blizu 800 kilometara. No, kako sam bio aktivni sportista, to mi je bilo dobar trening.

Početak mog praktiko-vanja apotekarske profesije vezuje se za centralnu apoteku u Somboru. Pri susretu sa pacijentima romskog porekla, pokušavao sam da otvorim komunikaciju na romskom jeziku, a što je bila nemoguća misija i paradoksalna situacija. U kompletnoj beloj uniformi od glave do pete, pokušavam pacijentima Romima, da

objasnim da je istina da postoji Rom apotekar i da je pred njima. Neverica i nepoverenje, a kao krajnji rezultat neuspešne misije je njihovo pitanje: Šta ćeš ti tu među gadžovanima, gde si video da se vole crni i beli, bolje da si bio muzi-kant, ili džambas (Romi koji su kupovali i preprodavali konje), i na kraju, gde si video školovanog Roma?... Nama to ne treba.

* Koliko godina se bavite tim poslom?

- Blizu je treća decenija mog apotekarisanja, a što je za romske prilike radni staž za pozavideti. Napomenuo bih da sam preko trideset pet godina u statusu putnika, od školovanja do radnih mesta svoje profesije.

* Kakav je Vaš odnos sa kolegama i koleginicama?

- Ruku na srce, najpre koleginicama, skidam kapu za dosadašnju toleranciju u vezi mojih aktivnosti. Na poslu smo svi isti, a na to nas i obavezuje, i zakon, kao i poslovnik o radu i radnim obavezama. Mislim da moje kolege i koleginice shvataju u velikoj meri moju misiju i viziju romskog pros-vetiteljstva i obrazovanja. Napomenuo bih da sam najmanje polovinu svog staža iskoristio i ‘’potrošio’’ na poboljšanje i podizanje nivoa moga znanja u raznim segmen-tima bitisanja. Mnogo je onih koje sam ja podučavao i koji su zasnovali različite vidove zapošljavanja zahvaljujući

Ranko Jovanović i njegove dve ljubavi-knjiga i apoteka


Izvo

r: iz

arh

ive

R. R

. Jov

anov

ića

Izvo

r: iz

arh

ive

R. R

. Jov

anov

ića


mojim potpisanim garanci-jama, sertifi katima, diplomama, preporukama i molbama.

* S obzirom da je jedna od prioritetnih oblasti Dekade Roma zdravstvo, da li ste Vi kao zdravstveni radnik do sada učestvovali u nekim projektima u ovoj oblasti?

- Pojačana aktivnost u vezi očuvanja i podizanja higi-jenske i zdravstvene kulture romske zajednice, pokrenuta je pre jedne decenije, dakle, pre mnogih sadašnjih aktivnosti i akcionih planova.

Početak je bio obilazak terena sa ekipom zdravst-venih radnika, a u vezi provera obavezne vakcinacija romske dece.

Zna se da je velik broj romskih porodica zbog neznanja i ko zna kojih njima znanih i neznanih razloga, izbegavao redovne vakcinacije i obavezne preglede svoje dece. U današnje vreme, retkost je naći romsko dete bez knjižice i zdravstvenog kartona, kao i adekvatne evidencije po zdravstvenim stanicama. U našoj sredini je bilo više projekata saradnje romskih udruženja i doma zdravlja, a u vezi sa stomatološkim i ginekološkim uslugama.

U toku je realizacija jednog dela akcionog plana o zdravlju Roma, a koji se odnosi na učešće u ceni medikame-nata za koje romski pacijenti nemaju fi nansijska sredstva, a lekovi su im prioritetni za biti-sanje. Pomenuti plan ima svoju zvaničnu budžetsku liniju.

* Koliko je, po Vašem mišljenju, u Vašoj opštini razvijena zdravstvena svest kod pripadnika romske popu-lacije?

- Poredeći život Roma u našoj sredini pre pola veka i danas, a što se tiče zdravstene kulture i higijenskih navika, čini mi se da je došlo do velikih pomaka i to u pozitivnom smislu. Najpre se to vidi po godinama života autohtonih Romkinja i Roma. Danas je u našoj opštini, a najpre u Deron-jama zavidan broj pripadnika romske zajednice onih u sedmoj deceniji, a znatan je broj i onih koji su u osmoj deceniji.

U ovome pred njače Rom kinje i to u zavidnom pro centu, dok pripadnici jačeg pola retko dožive i šezdeset i petu godinu. Trend kratkog života je ‘’rezervisan’’ za tamburaše čiji je prosečan vek u proteklih tridesetak godina oko pedeset i tri godine života. Dešavalo se i dešava se da supruge posle upokojenja supruga tamburaša žive i više od dve decenije. Robo-vanje nepriznatoj profesiji, takmičenje sa dru gi ma u boljem i bogatijem životu, poremećaj životnih prin cipa i adekvatnih redovnih navika, dovelo je do toga da je velik broj virtuoza-instrumentalista tamburaša, mnogo ranije ostavilo u nasleđe svoj instrument sinu ili unuku. Tokom 2012. godine trebalo bi da završim prvu od nekoliko mojih knjiga, a koje će biti posvećene edukaciji i obuci iz segmenta higijene i zdravstvene kulture i nazvane kao Bukvar zdravlja za romsku decu i omladinu.

* Kako pomoći Romima u smislu njihove integracije u zdravstveni sistem?

- Krajnje je vreme da Romi pored svojih prava, shvate i razumeju i svoje obaveze prema postojećim zakonima, a najpre prema državi Srbiji. Dokle god postoje čerge i njihovi stanovnici Romi, a ako se nešto ne promeni u vezi njihovog boljitka na nivou naselja, do tada će biti problema sa zaraznim, a i specifi čnim oboljenjima, i koji su kod drugih naciona u fazi zaborava. Velika je razlika u smislu higijena Roma koji žive u selu među meštanima, od onih koji su u čergama, slamo-vima, na marginama.

Kad se povede priča o integraciji Roma u zdravstveni sistem, najpre se treba zapitati da li postoje u današnje vreme takvi uslovi, i ko je obavezan da to sprovede u delo. Neprim-erno je posle nekoliko vekova tražiti od romske zajednice integraciju u svim segmen-tima. Do pre 150-200 godina celokupna zajednica je bila na istom pragu i startu zdravst-vene prosvećenosti i kulture higijenskih navika. Kako su Romi vazda bili na margini svih životnih dešavanja i izolo-vani u velikoj meri, imamo jasan pokazatelj velikih razlika u navikama i shvatanjima zdravstvene kulture Roma i ostalih. Zakon treba da je primenjiv i obavezan za svakog pojedinca, a stariji znaju da su nekad postojale velike kazne za izbegavanje obaveza o vakcinisanju i dr.

Jovana Davidović



IntervjuIntervjuProfesori dr Goran Bulatović i mr Ljiljana Lj. Bulatović Profesori dr Goran Bulatović i mr Ljiljana Lj. Bulatović

IZ UGLA NAŠIH TRENERAIZ UGLA NAŠIH TRENERAParalelni intervju, nastao na seminaru Medijska pismenost i edukacija, u kom su naši sagovor-

nici profesori Goran Bulatović (GB) i Ljiljana Lj. Bulatović (LjB), jasno govori o tome da su nas naši edukatori dobro upoznali, da imaju jasnu sliku o tome šta želimo da postignemo ovim mesečnikom i da imaju jasnu viziju našeg napretka. Njihovi odgovori pokazuju da su oni kompatibilni i sinhronizo-vani. Otkrivaju naše vrline i slabosti, primećuju napredak i prate naš rad kroz svaki objavljeni broj, marljivo beležeći svaki komentar, što predstavlja deo njihove pripreme za naredni seminar.

* Tokom seminara smo čuli da je rad sa mladim novi-narima za Vas izazovan, ali i odgovoran posao. Na šta ste konkretno mislili?

GB: – Bavljenje mladima jeste veliki izazov, ali podra-zumeva i ogromnu odgov-ornost. Ta odgovornost se uvećava činjenicom da oni žele da se bave medjima koji nisu samo, kao što se to često shvata, puki prenosioci poruka i informacija ili jeftina zabava. Medji u velikoj meri utiču na to kako shvatamo društvo u kojem

živimo i radimo, druge ljude i ideje, kako shvatamo sami sebe. Mediji takođe utiču na naše odluke i ponašanje i stoga moraju da budu društveno odgo-vorni. S druge strane, mediji su ogromna industrija koja se rukovodi profi tom, vrlo vešto koristi naše neznanje, navike i pasivnost. Oni koji žele da se bave medijima prvo to moraju da shvate i osete, a zatim da shvate sebe i odluče zašto žele da se bave tim poslom, da pred sebe postave jasan cilj. To je za predavača najteži deo posla i najveći izazov – aktivi-

rati radoznalost, odgovornost i kreativne potencijale mladih. Ostalo je učenje tehnika koje se usavršavaju vežbom.

LjB: –Već činjenica da pred sobom imate mlade ljude spremne da „menjaju svet” i nas, koji smo se od tog sveta već zamorili, čini i nas mlađima i poletnijima. Osim toga, svaka nova generacija ima svoje sumnje, stremljenja, vrlo specifi čne zahteve i složene potrebe – koji su odmah i izazov za predavača i trenera, jer zahtevaju prilagođavanje nastavnih metoda baš toj gener-

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić


aciji. To je vrlo obavezujuće i nije ni malo lako.

* Kako je došlo do sara-dnje sa redakcijom magazina Dekada Roma u AP Vojvodini?

GB: – Saradnja Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine i Fakulteta za menadžment iz Novog Sada na kojem, između ostalog, predajemo i novinarske predmete, postoji od ranije. Pretpostavljam da nas je to, uz naše studente i prepoznatljiv način rada, preporučilo.

LjB: – Preporučio nas je naš način rada i rezultati koje postižemo u profesorskom i trenerskom radu sa mladim novi-narima, ne samo na Fakultetu za menadžment, sa kojim i inače Kancelarija za inkluziju Roma ima saradnju, nego i rezultati našeg trenerskog rada izvan fakulteta. Vaš direktor, gospodin Duško Jovanović, prepoznao je našu veštinu kao nešto što bi dugoročno moglo da donese rezultate u odnosu na vaš magazin.

* Koliko specifi čnost romske tematike i problema-tike utiče na izbor edukativnih metoda koje koristite u toku seminara? Zbog čega?

GB: – Nimalo. Metod-ologija rada sa bilo kojom grupom polaznika je univer-zalna. Ne postoji romska, rumunska, mađarska ili srpska metodologija rada sa studentima novinarstva kao što ne postoji romsko, rumunsko, mađarsko ili srpsko novinarstvo. Postoji samo odgovorno ili neodgovrno, dobro ili loše novinarstvo, dobri ili loši tekstovi, dobri ili loši nastavnici. Uostalom, „romska tematika i problematika” kako Vi kažete, ne tiče se samo i eksk-luzivno romske populacije. Ta problematika i tematika tiče se podjednako i mene i svih ostalih građana, bez obzira na to kojoj nacionalnoj zajednici pripadaju, a takav bi pristup trebalo da imaju i novinari. Metodologiju rada i pristupa novinarskom i trenerskom poslu na našim seminarima i radionicama ne

prilagođavamo prema nacio-nalnom sastavu učesnika, nego prema specifi čnostima medija za koji rade – štampani, elek-tronski, dnevni, mesečni, online - prema prethodnom znanju i iskustvu učesnika, organizaciji i potrebama redakcije.

LjB: – Ne postoje posebne edukativne metode za posebne nacionalne ili kakve druge zajednice. Baš kao što ne postoji posebno novinarstvo u odnosu na bilo koju specifi čnost bilo koje nacionalne, etičke, verske ili druge skupine. Naše eduka-tivne metode su univerzalne i uvek vode samo u jednom pravcu – u pravcu dobrog, odgovornog i profesionalnog novinarskog stava.

* Objasnite čitaocima kako nastaju teme za naš seminar?

GB: – Teme za vaše semi-nare nastaju na osnovu prethod -ne detaljne analize vašeg maga-zina – analize tema kojim se bavite, pristupa, žanrova, izvora informacija koje koris-

IntervjuIntervju

Profesori sa našim novinarima

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić


tite, načina na koji postavl-jate pitanja, dajete naslove tekstovima, preloma, opreme i svega ostalog uključujuči i samu organizaciju redakci-jskog posla. Kao što bez detaljne pripreme, istraživanja i provere nema dobrog i odgo-vornog novinarstva, tako i bez detaljne analize i pripreme nema kvalitetnog predavanja ili radionice.

Kao što bi svaki dobar novinar morao da zna šta su potrebe njegove publike, šta je to što bi ona morala, i što bi bilo korisno da sazna, tako i dobar predavač i novinarski trener mora da zna šta su potrebe polaznika seminara. Dakle, teme za naše zajedničke seminare iz novinarstva ne izmišljamo, nego ih dobijamo od vas.

LjB: – Najkraće rečeno – vi ih sami predložite. Svaki novi broj, a potom i svaki seminar jesu zapravo jedna temeljna evaluacija rada kompletne redakcije, ali i samoevaluacija našeg trenerskog rada. Između dva susreta obično izađu dva broja magazina.

Pažljivom analizom otkrivamo gde je redakcija „najtanja“, šta je to na čemu bi trebalo posebno raditi, koje tehnike mogu pomoći da se tim što više uvežba na samom seminaru, koliko se fokusirati na praktični rad a koliko na teorijski aspekt, itd.

Uvek se odlučimo za najviše tri ključne teme, a sve ostalo je praktičan rad samih učesnika. Pokazalo se da to daje odlične rezultate u slučaju vaše redakcije.

* Navedite planove vezane za našu edukaciju.

GB: – Oživljavanje magazina, sticanje publike i povećavanje njegovog ugleda i uticaja na javnost je ogroman posao za koji je potrebno mnogo rada, vremena i novca. Uverio sam se tokom naših susreta da je mlada redakcija magazina željna znanja i usavršavanja, da je spremna da uloži veliki rad, da je u stanju da pronađe potrebno vreme, da joj je stalo da magazin bude bolji i dopre do svih građana, a ne samo Roma u Vojvodini i Srbiji. Ona želi emancipaciju svih, želi u Evropu. To je i naš put (kao vaših edukatora). Naš program za buduće radionice i usavršavanje rada redakcije zavisiće od analize upravo ovog broja vašeg magazina.

LjB: – Naš osnovni plan je da vi ovladate sa što više novi-narskih i uredničkih veština i znanja. Koliko je redakcija napredovala najbolje svedoče brojevi magazina nastali između dva seminara, koji su mnogo bolje fokusirani, skladnije opremljeni, imaju neke nove rubrike, tematski su osmišljeni, solidnim izborom sagov-ornika usmereni su prema široj publici... Promene na bolje su očigledne, između ostalog i zbog toga što je rađeno na izmenama i detaljima koji su, praktično, vidljivi na prvi pogled. Sada je pred nama mnogo više složenih zahvata u odnosu na izbor tema i način njihove obrade u funkciji „oživljavanja” maga-zina i njegovog prodora do što šire publike. Taj posao će se raditi korak po korak i, nadam

se, u dobro programiranim peri-odima kako ne bismo stali na pola puta. Osim toga (smeh), i iz ovih pitanja je jasno da ćemo još puno raditi na fokusu inter-vjua kao jednog od osnovnih žanrova u magazinu, a tu je i čitav niz tema koje se odnose na timski rad, na uređenje broja, na naslovni blok itd. Već znate da nastojimo da svoje planove uvek prilagodimo vašim potre-bama. Možda ne znate da se „insajderski” o vašim potre-bama dogovaramo i sa vašim direktorom.

* Na koji način savetujete potencijalne novinare? Šta biste rekli onima koji se dvoume?

GB: – Ako želite da se brzo obogatite, bolje je da pronađete drugi posao. Ukoliko želite da menjate svet, naučite da prvo promenite sebe. Pre nego što naučite da pišete i govorite, naučite da gledate i slušate. Nabavite sebi udobnu obuću – novinarski posao ume da napravi gadne žuljeve.

LjB: – Rad u medijima je neverovatna privilegija i nevero-vatna obaveza. Rad u medijima zavodi, opčinjava i motiviše. On je zahtevan, katkada opasan i po pravilu danonoćan. Ako gajite profesionalan odnos prema informaciji i vašoj publici – rad u medijima nikada ne donosi materijalnu satisfakciju, ali donosi ogromno lično i profe-sionalno zadovoljstvo i ugled. Da li ste sigurni da imate snage da se nosite sa svim tim? Savetujem – dobro sebe preispi-tajte pre nego što zakoračite u svet medija.

Dragana Dimitrov

IntervjuIntervju


Ispitivanje novog tržišta

Porodica Kajtaz je među prvima došla u Suboticu, dose-livši se iz Makedonije, odnosno iz Šutke – najvećeg romskog naselja u Evropi. Tamo su se bavili proizvodnjom i prodajom farmerica. Prezasićenost tržišta Makedonije i popularnost Buvlje pijace u Subotici su Amita, glavu porodice Kajtaz, 1989. godine navele da se odluči na to da ispita moguć-nosti novog tržišta. U Suboticu dolazi sa prijateljima. Za njega je početak bio vrlo težak, iako je bio dobar trgovac: loše je poznavao srpski jezik, sredina je bila drugačija od one iz koje je došao, lokalno stanovništvo je bilo vrlo skeptično oko izda-vanja stanova te je mnoge noći prespavao na pijaci ispod tezge. Nakon perioda prilagođavanja, Amit odlučuje da kupi kuću i dovede i porodicu u Suboticu.

U cilju boljeg korištenja tržišta Buvlje pijace, poziva svoju širu rodbinu, kako bi zajedno nasta-vili porodični biznis.

Porodica Kajtaz je patri-jarhalna petočlana porodica, islamske veroispovesti, koja u Suboticu dolazi sa bebom i dvoje dece. Stariji sin Džimi se

vraća u Skoplje gde završava osnovnu školu. Srednji sin Alen ostaje sa roditeljima da radi na pijaci. Najmlađe dete ove poro-dice Kertis, koji je ujedno i naš sagovornik, završio je Visoku školu za obrazovanje vaspitača i svoj radni vek je započeo u osnovnoj školi kao pedagoški asistent.

Trgovac od malena

Kertis nam priča da je imao lepo detinjstvo, ali pored školskih obaveza, morao je vikendom da pomaže roditel-jima na pijaci. U početku je samo čuvao robu. Tih godina je pored kupaca iz republika bivše Jugoslavije, bilo puno kupaca iz Poljske, Rumunije i Rusije.

„Roditelji su me obuča-vali kako da se ophodim prema kupcima, kako treba prodavati robu. Kako su godine prola-zile i moja zaduženja su bila

GDE TI JE SRCE, TU TI JE DOMGDE TI JE SRCE, TU TI JE DOMZa vreme postojanja Jugoslavije, subotička Buvlja pijaca je imala reputacija velikog trgovačkog

centra sa neograničenim mogućnostima za odvijanja trgovine. Zbog takvih pogodnosti su se mnoge romske porodice sa teritorije Makedonije doselile u Suboticu.

Slike iz životaSlike iz života

Kertis Kajtaz

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


veća. Na početku me je bilo malo sramota, ali vremenom je sve to leglo na svoje mesto. Naučio sam da svaka roba ima svog kupca”, rekao je Kertis. Roditelji mu nikada nisu dozvoljavali da zapostavi svoju školu. Prema njegovim rečima, školske obaveze su uvek bile na prvom mestu. Danas se ne bave više starom delatnošću – proizvodnjom farmerica, već robu nabavljaju iz Novog Pazara, Turske i Mađarske. Romske porodice iz Makedo-nije su „zlatno doba” trgovine iskoristile na najbolji način. Proširili su biznis i kupili kuće.

Bilo je i onih koji nisu uspeli da se snađu. Raspadom Jugoslavije su nekadašnji drža-vljani Makedonije preko noći postali stranci u Srbiji. Za njih je to postao veliki problem, jer i danas nakon šest meseci moraju da pređu granicu, kako bi se mogli vratiti u Srbiju.

Veća ponuda od potražnje

Prema rečima Kertisa, najbolji period trgovine je bio do 2000. godine. Nakon demo-kratskih promena se uvode nove mere po pitanju registrovanja tezgi, odnosno fi rmi. Rome muči prikupljanje papirologije, ali uspevaju da se izbore sa tim, kako kaže Kertis. Prema njegovim rečima, cena tezge zavisi od hale i reda u kojima se ona nalazi. Najskuplji su Hala 1 i srednji red, gde ove romske porodice imaju svoje tezge. Mesečni izdaci iznose oko 8.000 dinara. U tom periodu se događaju velike promene, kako za Suboticu, tako i za prodavce na Buvljaku. Veliki broj Kineza dolazi sa širokim asortimanom

svoje robe, što predstavlja opasnost za lokalne prodavce. Roba koju su oni nudili bila je dva puta jeftinija i nižeg kvali-teta.

Kupovna moć stanovništva je opala, te su građani radije kupovali povoljniju kinesku robu. Kada bismo uporedili period pre i posle 2000. godine, primetili bismo veliku razliku, kako u kupovnoj moći građana, tako i u širini asortimana. Kako kaže Kertis, nekada je pijaca radila neprestano, odlazili su na pijacu rano ujutro, dešavalo se da prodavci ostanu bez robe, tolika je bila potražnja robe.

Danas je situacija druga-čija, veća je ponuda robe nego potražnja. Na pijacu dovoljno otići u 8h, jer nema kupaca. Sa porastom nivoa nezaposle-nosti i padom životnog stan-darda, sve je manje kupaca

u pijačnim redovima. Zbog smanjenog obima prodaje neke romske porodice iz Makedonije su bile primorane da se vrate u svoj rodni grad. Neke od njih su se nakon nekoliko godina ipak ponovo vratile u Subo-ticu. Sloboda kretanja i način življenja koji su imale u Subo-tici, bili su presudni za njihov povratak.

Pored toga što u Makedo-niji ima mnogo rođaka i prija-telja, porodica Kajtaz kaže da je Subotica mesto gde će nastaviti svoj život.

.Ružica Nikolić

Slike iz životaSlike iz života

Amit i Kertis Kajtaz

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


NVONVO

ISTANČAN SLUH ZA ROMSKE PROBLEMEISTANČAN SLUH ZA ROMSKE PROBLEME

Udruženje Ašunen Romale iz Kovina osnovano je 2003. godine. Od tada do danas radi na unapređenju društvenog statusa i životnog kvaliteta romske popu-lacije. Udruženje od samog osni-vanja fi nansira Opština Kovin. Uspešna saradnja veliki je ponos obe strane. Udruženje takođe uspešno sarađuje sa instituci-jama na pokrajinskom nivou, Kancelarijom za inkluziju Roma, Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopra-vnost polova i Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, upravu i nacionalne zajed-nice, ali i sa lokalnim instituci-jama, Lokalnom samoupravom, Centrom za socijalni rad i Javnim komunalnim preduzećem. Osim toga od velikog značaja za udru-ženje je saradnja sa nevladinim organizacijama širom Vojvo-dine, kojom se stvara mreža udruženja koja je važan korak u ostvarivanju zajedničkog cilja, a to je uključivanje Roma u sve segmente društva.

Za život dostojan čoveka

Udruženje Ašunen Romale je u saradnji sa UNDP-om reali-zovalo projekat Za život dostojan čoveka sa ciljem poboljšanja uslova kvaliteta života u nehi-gijenskim romskim naseljima. Projekat je trajao od marta do septembra 2009. godine.

Tom prilikom izvedeni su radovi na izgradnji priklju-čaka za vodovod i kanalizaciju za deset porodica, koje broje

ukupno četrdeset članova. Ugla-vnom su u pitanju porodice sa višim brojem romske dece, dok u jednom slučaju porodicu čini samo baka Doda, kojoj je sada sedamdeset i devet godina. Prvi put u životu imam vodu u mom dvorištu. Ne moram više da idem u komšiluk za kofu vode-priča baka Doda i briše suze.

Projekat je realizovan na lokalnom nivou. Opština Kovin je bila nosilac projekta. Udru-ženje je, kao partner na projektu, u saradnji sa koordinatorom za romska pitanja identifi kovalo domaćinstva, kojima je prikl-jučak najpotrebniji. Pored udru-ženja partner na projektu bio je i Centar za socijalni rad Kovin, koji je utvrdio socio-ekonomski status porodica.

Osim ovog projekta, u oblasti poboljšanja uslova stano-vanja, 2009. sprovedeno je asfal-tiranje ulice u romskom naselju u Bavaništu. To je nastalo kao rezultat saradnje Kancelarije za

inkluziju Roma i Opštine Kovin. Udruženje je takođe dalo svoj doprinos ovoj akciji.

Posao za Rome i Romkinje

Udruženje je takođe posre-dovalo u akciji zapošljavanja Roma i Romkinja, pa je tako, 2009. godine u Domu zdravlja u Kovinu zaposlena je jedna mlada Romkinja, Renata Munćan. Zatim je 2010. godine, zaposleno jedanaestoro Roma kroz aplici-ranje predsednika udruženja na raspisanim Javnim radovima. 2011. godine zaposlena je još jedna mlada Romkinja, Ružica Miler, ali u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu.

Posebni birački spisak za Rome

Članovi ove nevladine organizacije doprineli si svojim aktivnostima da se Romi u što većem broju upišu u poseban

Na teritoriji opštine Kovin prema poslednjem biračkom spisku živi sedamsto trideset Roma. Njihove potrebe i probleme osluškuje romska nevladina organizacija “Ašunen Romale”. Uz veliku pomoć i podršku Opštine Kovin i Kancelarije za inkluziju Roma, veliki broj njihovih problema je rešen. Iako još predstoji mnogo rada,članovi i saradnici udruženja ne posustaju u svojoj borbi da Romima obezbede život dostojan čoveka. Jedno je sigurno-na tom putu im trud neće nedostajati.

Vesna sa članovima udruženja

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


birački spisak romske nacionalne manjine. Prema njemu danas na teritoriji Kovina živi sedamsto i trideset Roma.

Motivisanje romskih učenika

Udruženje je svake godine do sada preko Lokalne samouprave obezbeđivalo školski pribor za decu koja redovno pohađaju nastavu. Osim toga svoj romskoj deci, na isti način obezbeđuju se novogodišnji paketići.

Sa početkom u januaru ove godine, uz pomoć Kancelarije za inkluziju Roma, udruženje obezbeđuje besplatnu užinu za šezdeset učenika romske popu-lacije iz socijano-ugroženih porodica. Udruženje je i do sada takođe obezbeđivalo užinu za romsku decu iz ove kategorije, ali usled nedostatka sredstava to nije obuhvatalo svu decu. Sada zahvaljujući pomoći Kancela-rije, svi oni moći će da dobiju užinu, koja im je neophodna. Na taj način se učenici romske populacije podstiču da postižu što bolje uspehe, da nastave svoje školovanje i time pomognu sebi, svojoj porodici, ali i svim Romima u poboljšanju statusa i položaja.

Nova stranica u obrazovanju Roma

Tokom ovog meseca počinje realizacija DILS projekta, u kome udruženje učestvuje kao partner. Sredstva obezbeđena ovim projektom namenjena su romskoj deci za udžbenike i užinu, ali i razne slobodne akti-vnosti, kao što su sport, muzičke i likovne aktivnosti. Članovi ove nevladine organizacije, inače saradnici na projektu, poma-gaće u realizaciji vannastavnih aktivnosti, biće spona između

romskih porodica i škole, pritom će pokrivati i one škole, koje nisu u projektu. Takođe, odla-ziće na teren. Rad na terenu podrazumeva popis, kojim bi se deca koja su odustajala od školo-vanja vratila u sistem. Osim toga projekat će obuhvatiti i obra-zovanje odraslih. Saradnici će raditi na terenu u svim selima, ne samo u onim koji su obuhvaćeni projektom.

Realizacijom ovog projekta romska populacija dobiće mnogo. Pre svega romska deca će brigom i pažnjom, koja im je poklonjena biti motivisana, dok će romska deca koja su isklju-čena iz sistema, biti vraćena u njega. Sa druge strane odraslim Romima, koji do sada nisu uspeli da završe osnovnu i srednju školu biće ponuđena ta mogućnost, a samim tim će imati veću moguć-nost na tržištu rada. S obzirom da je procenat neobrazovanih i nezaposlenih Roma i dalje visok, ovaj projekat imaće veliki značaj, kako za Rome pojedince, tako i za celokupnu romsku zajednicu.

Proslava Svetskog dana Roma

Svake godine udruženje organizuje proslavu Svetskog

dana Roma 8. aprila u Sali Doma Kulture. Proslavi prisustvuje veliki broj građana Kovina, mnogobrojni gosti iz okolnih mesta i drugih nevladinih orga-nizacija, predstavnici Lokalne samouprave, Centra za socijalni rad i Crvenog Krsta i naravno mediji koji sve to isprate.

Romski jezik na radio-talasima

Udruženje u partnerstvu sa lokalnom radio-stanicom Bus sporvodi projekat koji se fi nansira od stane Ministarstva kulture. U pitanju je radio-emi-sija na romskom jeziku, koja se emituje dvaput mesečno.

Romi u opštini Kovin, ne brinu sami svoje probleme, nisu ostavljeni po strani, niti su usaml-jeni. Na taj način dobili su pred-nost, koju će uz pomoć nevladine organizacije Ašunen Romale iskoristiti na najbolji mogući način i sa svakom novom akti-vnošći biti sve bliži ostvarivanju zajedničkog napretka.

Jovana Davidović

NVONVO

Članovi udruženja Ašunen Romale

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


ZdravstvoZdravstvo

PREHLADA I GRIPPREHLADA I GRIP

Prehlada i grip su slične bolesti, oba su uzrokovana virusima koji ulaze u naš orga-nizam preko respiratornog, to jest disajnog sistema. Razlike se ogledaju u tome što prehlade i grip nisu uzrokovani istim tipom virusa, kao što ni simp-tomi ove dvebolesti nisu isti.

Oba virusa se prenose kapljičnim putem. Ako druga osoba kine ili se zakašlje, u vazduh se prenose kapljice sluzi koje su pune uzročnika. Ako mi stojimo pored te osobe na putu njegovih kapljica, naše lice, nos, usta dolazi u kontakt sa raspršenom sluzi. Tu tečnost udišemo i virus je na taj način ušao u naš respiratorni sistem. Prenošenje može da se desi i putem ruku, ako smo došli u kontaktsa nečijom sluzi pa smo to preneli do nosa ili usta. Ovo je ređi način prenošenja. Na ove načine virus dospeva na sluznicu respiratornog sistema. U kontaktu sa ćelijama ždrela ili grla on se tu zadržava, ulazi u ćelije, tu se razmnožava i oslobađanjem iz ćelije uništava istu. Dolazi do masovnog razaranja površinskih ćelija grla i ždrela i do daljeg oslobađanja virusa u ogromnom broju. Ove oslobođene čestice su u mogućnosti da ponovo napadaju ćelije respiratornog sistema. Ukoliko je imuni sistem

aktivan, smanjiće prvi prodor virusa u ćelije grla i ždrela i na taj način se sprečava bolest ili se smanjuju simptomi. Ako smo bili na hladnom, smanjili smo aktivnost imunog sistema i onemogućili smo prvu odbranu od virusa.

Jako je važno da znamo kako se štititi od prenosa virusa. Pri sezoni virusa (virusi prehlade vladaju na jesen i proleće a virus gripe zimi) treba da izbegavamo velike grupe ljudi koliko god to možemo. Ukoliko ipak moramo, nadajmo se da bolesni ljudi znaju kulturu ponašanja ako su bolesni, a to je da pokriju maramicom ili barem rukom nos i usta ukoliko kiju ili kašlju, da ne ljube druge ljude pri susretanju, da se ne

rukuju i da menaju maramice često. Mi možemo bar toliko da učinimo za sebe da se ne rukujemo i ljubimo sa poznan-ikom ukoliko je bolestan. Kući ne smemo piti i jesti posle osobe koja je bolesna i naravno moramo čuvati imunitet.

Nekoliko stvari koje se mogu uraditi za imunitet da bismo sprečili zarazu: obavezna ishrana svežim voćem i povrćem, najbolji izbor jesu citrusi, kivi, kupus i paprika; unos puno C vitamina bilo prirodnim bilo veštačkim putem, ali ako nismo bolesni nije potrebno više od 500mg dnevno (jedna tableta C vitamina); od minerala vrlo su korisni još i cink i selen; od vitamina A i E vitamin, A vitamina ima u šargarepi,

Svako od nas barem jednom godišnje podlegne ovoj dosadnoj zarazi, a nekolicina nas se suoči sa komplikacijama prehlade i gripa kao što su bronhitis ili upala sinusa. Često govorimo kako smo se prehladili sedeći na hladnoj površini ili tako što smo se obukli oskudnije. To je tačno da hlad-noća doprinosi dobijanju prehlade, ali je uvek neophodan virus kao uzročnik bolesti. Virus je uzrok bolesti a hladnoća samo doprinosi. Izlaganjem hladnoći mi ustvari smanjujemo reaktivnost imunog sistema, te naj taj način je olakšan put virusa u naš organizam jer su prvi zaštitnici-bela krvna zrnca, oslabljena. Mora biti neko nosioc virusa u našoj okolini i da mi dođemo u kontakt sa tim virusom da bismo postali bolesni.

Kapljični prenos virusa


bundevama a E vitamina u orašastom voću; propolis, matični mleč, ehinacea, žen šen, aloe vera i još mnoge druge biljke ili mešavine meda sa derivatima meda mogu da pomognu da održimo imunitet. Sve ovo pomaže da sprečimo zarazu ili da se izborimo sa već postojećom.

Prehlada je stanje koje se karakteriše bolom ugrlu i ždrelu, curenjem nosa koje je prvo bistro i bezbojno, a posle 5-6 dana prelazi u tkzv, mukopuru-lentnu, tj dobija žutu do zelenu boju. Javlja se temperatura, kašalj i promuklost. Obično prolazi sama za 5 do 7 dana bez velikih komplikacija. Najčešće komplikacije su upala srednjeg uha ili sinusa. Uzročnici ove bolesti su takozvani rinovirusi sa više od sto tipova, zatim koronavirusi, virus parainfl u-enze, adenovirusi itd. S obzirom na broj i raznolikost uzročnika, čovek ne može da razvije otpor-nost na prehladu. Lečenje je simptomatsko. Za temperaturu paracetamol ili acetilsalicilna kiselina, ibuprofen ili drugi adekvatan lek, za bol u grlu

neke tabletice za sisanje sa antiseptikom u sebi, za kašalj neki sirup na bazi timijana ili jagorčevine a za curenje nosa neki sprej ili preparati koji se u obliku čajeva unose a imaju u sebi supstancu koja sužava kapilare nosne sluznice i na taj način sprečavaju curenje nosa. Ukoliko se pojave teži oblici bolesti ili komplikacije, obavezno se javiti lekaru.

Za razliku od prehlade grip je malo teže stanje koje se karakteriše sa poremećajima opšteg stanja uz slabije izražene poremećaje gornjih respira-tornih puteva. Prvi znaci su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela. Bolest traje 5-7 dana. Komplikacije su češće nego kod prehlade i uključuju bron-hitis, opstrukciju disajnih puteva, upalu pluća i upalu sinusa. Uzročnici gripa ili infl u-enze kako se još naziva ova bolest su virusi infl uenze tip A i B. Tip A je najčešći uzročnik gripa i ispoljava najteži oblik, dok je tip B ređi i uzrokuje lakši

oblik gripa. Pošto su uzročnici gripa samo ova dva virusa, pravljenje vakcine je olakšano ali ne i 100% sigurno. Ovi tipovi virusa ispoljavaju razne serotipove (podtip virusa A ili B) i ti serotipovi se menjaju iz godine u godinu. Svake godine se pojavljuje neki drugi serotip pri infekcijama. Ove promene prati Svetska Zdravst-vena Organizacija i na osnovu procena njihovih stručnjaka se prave vakcine u celom svetu. Lečenje je simptomatsko, a ukoliko osoba ima teže simp-tome ili teže komplikacije treba se obratiti lekaru.

Problem je bio pre dve godine sa pojavom novog sero-tipa virusa koji se deklariše kao virus tipa A H1N1. Da ne ulazimo u opisivanje koji serotipovi su bili uzročnici “španskog gripa” ili “hongkonške” zaraze, bitno je da znamo da je jedan određeni podtip virusa bio uzročnik obolevanja pre dve godine, da se taj podtip javio nov, bio jako

ZdravstvoZdravstvo

Jedna od varijanti rinovirusa

Heamophylus infl uenze tip A

Virus gripa - veliko uvećanje


zarazan i uzrokovao tešku sliku bolesti sa teškim komplikaci-jama i da zdravstveni sistem nije imao vakcinu protiv tog podtipa. Na brzinu su morali zaštititi stanovništvo sa novom vakcinom koja je bila efi kasna ali po navodima pojedinih naučnika toksična zbog sred-stva koje je dodato u vakcinu da pojača imuni odgovor. Zbog toga su nastali razni konfl ikti. Ovaj podtip virusa jenjava, pa se ne očekuje bitnije obolevanje od ovog virusa ove godine. Vakci-nacija protiv običnog gripa bi bila ipak poželjna za rizične grupe, a i za ostalo stanovništvo po preporuci Svetske Zdravst-vene Organizacije. Odlučujete sami da li ćete primiti vakcinu ili ne. Ako se neko ipak razboli, bitno je samo obratiti pažnju da li osoba spada u rizičnu katego-riju pušača, osobe sa hroničnim kardiovaskularnim ili respi-ratornim bolestima, trudnice, bebe ili starija osoba. Ukoliko osoba primeti da su simptomi jači nego što su inače tokom običnog gripa, obavezno da se javi lekaru, pogotovo ako spada u rizičnu kategoriju.

Sledećom tabelom da objedinimo sličnosti i razlike između prehlade i gripa.

Da bi se zaštitili od prehlade i gripa, moramo štititi imunitet i u kontaktu sa obolelima da budemo veoma pažljivi; ako obolimo važno je mirovanje, piti dosta tečnosti i snižavati temperaturu; pri pojavi težih simptoma obavezno se obra-titi lekaru koji će na adekvatan način da tretira simptome; ako je osoba obolela treba da ostane kući i da miruje da bi se smanjio prenos zaraze.

Zita Farkaš

Simptomi gripaBol u grlu slabiji

Simptomi prehladeBol u grlu

Simptomi prehlade Simptomi gripa

Bol u grlu Bol u grlu slabiji

Kašalj Kašalj slabijiCurenje nosa Curenje nosa slabije

Temperatura blaga Izražena temperaturaPromuklost Promuklost slabija

Glavobolja slabija GlavoboljaSlabost

Bolovi u miši ima izglobovima

Gubitak apetita

KomplikacijeUpala srednjeg uha Bronhitis

Sinusitis Opstrukcioni bronhitis

Upala plu a

Bol u grlu slabijiKašalj slabiji

Curenje nosa slabijeIzražena temperaturaPromuklost slabija

GlavoboljaSlabost

Bolovi u miši ima izglobovima

Gubitak apetita

BronhitisOpstrukcioni bronhitis

Upala plu a

Glavobolja slabija

KomplikacijeUpala srednjeg uha

Sinusitis

Bol u grluKašalj

Curenje nosaTemperatura blaga

Promuklost

Tabela 1.

ZdravstvoZdravstvo

Razlika simptoma između prehlade i gripa

* Slike preuzete sa sajta: http://aktualno.hr/novosti/arhiva/2010/11/20/15649_Narodni+recepti+protiv+hunjavice.html

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%BF http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%85% D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0

Zita Farkaš


PUT U SREDIŠTE ZEMLJEPUT U SREDIŠTE ZEMLJE

U oktobru su učenici Osnovne škole „Veljko Vlahović”, koji redovno posećuju ogranak Gradske biblioteke u Novom Sadu „Trifun Dimić” u Šangaju, imali priliku da posete Petrovaradinsku tvrđavu, Muzej grada Novog Sada i podzemne katakombe. Većina se tom prilikom prvi put srela sa ovim loka-litetima.

Ogranak „Trifun Dimić” kontinuirano radi na uspostav-ljanju čitalačkih i radnih navika kod dece. Odavno je biblioteka proširila svoje okvire i dobila drugi smisao i nove uloge kada je senzibilisanje mladih za knjigu i kulturu u pitanju, te se danas pored redovnog korištenja lektire, izrade domaćih zada-taka, sa decom kroz istraživanje literature uči na prijemčiv način istorija i druge nauke.

Tragom literature, članovi biblioteke su poželi izlet u podzemlje Petrovaradinske tvrđave i posetu Muzeju grada Novog Sada. Imajući u vidu lošu socio-ekonomsku situ-aciju dece, Gradska biblioteka u Novom Sadu i Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine su se obratile JGSP „Novi Sad” koji su za ovu priliku obezbedili besplatan

prevoz autobusom do Tvrđave i nazad.

Muzej grada Novog Sada je potvrdio da je jedna od institucija kulture na koje se možemo osloniti kada je inkluzija romske populacije u pitanju, jer je deci obezbeđen besplatan ulaz i vodič kroz sve

sadržaje (kako gornje postavke tako i podzemlje).

Ovo je bila idealna prilika da se deci priredi jedan neuobičajen, bajkovit dan, posebno ako se uzme u obzir da je poseta bila orga-nizovana u subotu, kada se u školi i biblioteci ne održavaju nikakve aktivnosti, te vreme u Šangaju postaje prilično loše iskorišteno. Neki putnici su po prvi put posetili Petrovara-dinsku tvrđavu i imali su priliku da nauče pravila ponašanja u muzeju, autobusu, na javnom mestu... Sudeći po njihovim subjektivnim osećajima ovo je bio jedan neponovljiv dan koga ćemo se rado sećati i nadati se sličnom, a do tada ćemo se vratiti Žilu Vernu i upoznati središte zemlje kroz njegove knjige.

Dragana Dimitrov

KulturaKultura

Posetioci muzeja grada Novog Sada

Katakombe

Izvo

r: G

BN

SIz

vor:

GB

NS

Izvo

r: G

BN

SIz

vor:

GB

NS


O PESNIKINJI O PESNIKINJI

Maja Familić je rođena i živi u Novom Sadu.

Student je treće godine na ,,Visokoj školi struk-ovnih studija za obrazovanje vaspitača”, u Novom Sadu. U februara 2011.dobila je sertifi kat o položenoj ,,Romologiji” kod prof. Svenke Savić na Filozof-skom fakultetu u Novom Sadu. Izdala je zbirku poezije,,Ćup nadanja” na srpskom jeziku 2009. godine. Učestvovala je na pesničkim manifestacijama i festivalima. Oktobra tekuće godine je, na poziv Ministar-stva diaspore, učestvovala na Sajmu knjiga u Beogradu kao autor i upoznala je javnost sa intonacijom romskog jezika čitajući odabran ciklus pesama iz nove dvojezične zbirke ,,Ćup nadanja” na srpskom i romskom jeziku, izdate od strane ,,Future publikacije” u Novom Sadu.

Duševna spoznaja lirskog sklada

Kao autor pesama i izdanak u svetu imaginacije, verujem u magijsku samosvesnost - verujem u pesničku reč i iskorak koji za sobom ostavlja trag, kapljice duhovne vrednosti.

U dodiru s poetskim izrazom najavljujem susret sa sobom.

Spoznajem svetlost u crnom moru smrti i tuge i pesničkim krikom pronalazim put kao bolju i vredniju stvarnost.

Moja želja, ambicija kao i sklonost prema umetnosti se polako budila još u školskim klupama osnovnog školskog obrazovanja. Zavidela sam

inteligenciji i gracioznom izgledu svoje učiteljice, a

samim tim učvrstila prodornost leta ka afi rmaciji i nadogradnji svoje ličnosti.

Posle završetka srednjeg obrazovanja 1989. godine bila sam motivisana ambicijom za dalje školovanje u smeru likovnog usavršavanja, ali nažalost nisam bila shvaćena od

strane svojih roditelja. Skriveno zrno snage i nepresušni izvor ljubavi prema slikarstvu je oplo-dilo u meni biće koje miriše na sveže boje - i ja nikada nisam prestala da slikam. Posle smrti

svojih roditelja utočište sam pronašla u šarenim metaforama i počela da pišem.

U svojim stihovima punog inteziteta, osećam slobodu ,rušim okovane predrasude i otkrivam senke u kojima pesnik otkriva izazov svoje poezije. Pišem o Romima, o svom narodu bez doma koji je stigao “niodkud”, ali u svom traganju može da bira svoj svet, i bolju budućnost.

* Zahvaljujući fi nansijskoj podršci pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma omogućeno je štampanje moje najnovije zbirke pesama.

Dragana Dimitrov

NOĆ I DAN

Nakon hiljadu godinaVraćam se tragom

svojih predaka.

Dočekuje me zvukiskovanih struna.

I u plićaku barskih travazadrhtana senka poniženja.

Zar još uvek toga ima?!

Gde je ljudskost mraznog jutra,što kida latice

tek procvetale Magnolije?

Devojčica ih skupljaprolećnim Lahoromi pravi - novi cvet.

Jedra u podmladkunalik je - starici.

Plaču praporci...

Zar još uvek ljudi nismo?Zar još uvek

Demon iz lobanje izvirei deli nas na praznine?

Na noć i dan...

Maja Familić

KulturaKultura

Izvo

r: Iz

arh

ive

M. F

amilić

Izvo

r: Iz

arh

ive

M. F

amilić

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

32 Dekada Roma u AP Vojvodini32 Dekada Roma u AP Vojvodini

Documents

UUVODNA REVODNA REČ 10/srpski.pdf · srpska književnost i jezik - master Dopisnici: Koordinatori za romska pitanja APV Zita Farkaš, dipl. ph Fotograf: Vitomir Dimić Prevod na