PowerPoint Presentation
Gornja Vreina- Zapad Plan detaljne regulacije stambenog
naseljaDunja Cvetkovi RA 1002Danica Ivanovi RA 1829Natalija Tasi RA
1683Postojee stanje
Namena povrina
Reim korienja zemljita
Saobraajnice
2.0. Pravila ureenja2.1.Planirana namena povrina-koncepcija
reenjaU prostoru Plana izdvajaju se za javno graevinsko zemljite
planirane saobraajnice i javna zelena povrina uz iste. Kao javno
zemljite se predvia i zemite za planiranu trafostanicu. Povrina za
drugu namenu, odnosno,stanovanje, obuhvata prostor iji su normativi
i standardi uslovljeni Generalnim planom Nia 1995 - 2010 (Slubeni
list grada Nia, br. 13/95, 2/2002, 41/2004 i 51/2007).Podela na
prostorne celine - blokove izvrena je prema konfiguraciji terena,
obzirom da se radi o junoj padini, kao i potrebi jasnijeg
definisanja vrednosti graevinskog zemljita i objekata.Podruje plana
ini jedinstvena celina, podeljena na tri urbanistika bloka sa
planiranom namenom stanovanje male gustine sa maksimalnom spratnou
P+1+Pk (P+2). U ovim blokovima je mogue ostvariti i poslovne
sadraje u procentu do 20% na nivou predmetne lokacije.
Zemljite obuhvaeno predmetnim planom predstavlja graevinsko
zemljite.Namena zemljita je planirana kao:a) javno zemljite
namenjeno za:- javne saobraajne povrine,- javne zelene povrine,-
povrinu za objekat trafostanice.b) ostalo zemljite namenjeno za
sledee sadraje:- stanovanje,- poslovanje u okviru prethodne
namene2.2. Podela zemljita obuhvaenog Planom detaljne regulacije na
javno i ostalograevinsko zemljite2.4.1. Saobraajne povrinePredmetno
podruje je neizgraeno, tako da je stvorena mogunostizgradnje
saobraajne mree prema propisima. Interni saobraajni sistem u okviru
predmetnog podruja, u funkcionalnom i tehnikom smislu, mora da
omogui normalno kretanje one strukture vozila koja e ga koristiti,
putnikih automobila, komunalnih vozila i sl. 2.4.1.11. Putevi,
ulice i pristupiPovezivanje podruja sa spoljnim saobraajnim
sistemom se ostvaruje preko postojee obodne saobraajnice koju je
neophodno rekonstruisati, kao i preko novoplaniranih obodnih
(Nova2, Nova4, Nova6 i Nova7).Prilikom formiranja interne
saobraajne mree, vodilo se rauna o dubini blokova, kao i postojeoj
parcelaciji. Neohodna je rekonstrukcija prilazne asfaltirane
saobraajnice (Nova1), kao i uvoenje novih saobraajnica shodno
konceptu novih sadraja. Planirano je 6 novih saobraajnica. Veze
izmeu saobraajnica, ostvaruju se preko povrinskih raskrsnica bez
potrebe za svetlosnom (semaforskom) signalizacijom.Obzirom da se
radi o junoj padini, kako bi bilo omogueno to kvalitetnije
stanovanje, parcele su orijentisane sever - jug, to je uslovilo
poloaj saobraajnica istok - zapad.Saobraaj mora da obezbedi
odgovarajui pristup prostoru za smetaj vozila, planiranim
sadrajima, kao i da omogui teretnim vozilima za snabdevanje prostor
za istovar i manipulaciju. Saobraajnice su planirane sa kolovozom
irine od 6,0m i obostranim trotoarima irine 2,25m.
2.5.1.4. Uslovi za stacionarni saobraajParkiranje u granicama
plana definisano je za sve tipove objekata, a uskladu sa
parametrima GP-a, i to: na 1 stan 1PM i za delatnosti na 70m2
1PM.Parkiranje je planirano za stambene i stambene objekte sa
delatnostimana parcelama, odnosno u dvoritima, bilo na otvorenom
ili u garai.2.5.3.2. Vrste zelenih i slobodnih povrinaU skladu sa
Zakonom o podizanju i odravanju zelenih povrina sabiolokom osnovom
po znaaju na podruju Plana, ureenje zelenila posmatrano je kao
znaajan aspekt ukupnog ureenja prostora, gde se formiraju:- javne
zelene povrine: skver;- pratee zelenilo - u zoni
stanovanja.2.5.3.3. Javno zeleniloPlanirana namena u ovoj zoni je
zelena povrina - skver u stambenomnasequ.Pojmom skvera obuhvaene su
zelene povrine koje se nalaze u naseljskomprostoru, veliine ispod
1,0 ha i koriste se za peaki tranzit, za odmor i igru.Ovo je u
stvari poluotvoreni prostor koji se sastoji od vie prostora,
ureenih,sa karakterom mirnih parkovskih povrina udaljenih od
saobraaja i galame.Rekompozicijom i revitalizacijom ozelenjene i
poploane povrine uokviru ovog plana, a u gradskom tkivu, oformiti
kao prostor namenjem kraempredahu i mirnom odmoru stanovnika sa
ureenim parternim povrinama ipovrinama pod sadnicama iblja i
drvea.2.5.4.3. Pratee zeleniloOvaj javni zeleni prostor, oblikovati
parkovskim reenjem, uz primenupojedinanih sadnica visoke zimzelene
i listopadne vegetacije, ukrasnih icvetnih formi iblja, puzavica,
perena i parternog travnjaka i uskladiti ih sapostojeom kvalitetnom
visokom vegetacijom. Peake staze i platoe poploatikvalitetnim,
dekorativnim zastorom za pokrivanje staza, zatim , postaviti
irokerampe blagih nagiba za lake kretanje invalidnih i
hendikepiranih lica, uzmogunost primene vrtnih elemenata - esma,
fontana, skulptura kao iodgovarajui parkovski-urbani mobilijar za
sedenje, korpe za otpatke, osvetqenje (kandelabre), sprave za igru
dece.Pratee zelenilo - u zoni stanovanja.Opis dogaanja u
blokuStanovanjeKompoziciono i prostorno reenje zelenila akcentirati
na glavnimprilazima objektu a preostali deo reiti slobodno,
usklaeno sa namenom povrine u okviru ovog plana.Uklanjanjem loih i
pomonih objekata iz dvorita stvoriti mogunosti da se na neizgraenom
delu parcele reafirmiu ureene zelene povrine koje koriste na
neposredan nain korisnici, odnosno vlasnici parcele, a na
posredannain predstavqaju znaajan elemenat u poboljanju stanja
ivotne sredine idoprinose uveanju ambijentalnih
vrednosti.Korisnici, odnosno vlasnici parcele, mogu svoja dvorita
ureivati prema vlastitim afinitetima, s tim to 10-20% povrine mora
biti pod zelenilom. Planirati poploane i ozelenjene povrine sa
prostorima za miran odmor stanovnika i igru dece mlaeg
uzrasta.Ukoliko je ispod dela slobodne povrine planirana podzemna
garaa, krov garae ureivati po principu krovnih vrtova.Obavezno
izvriti zasenavanje otvorenih parking prostora sadnjomposebno
odnegovanih drvorednih sadnica niih liara prenika kronji oko 5-(7)
metara, za zasenu parking mesta.Ograivanje parcele, po pravilu,
dozvoljeno je postavljanjem transparentnih ili ivih" ograda prema
javnoj povrini i ivih" ograda izmeu parcela, do maksimalne visine
1.2 m.Izbor sadnog materijala izvriti prema vladajuim uslovima
sredine i uklopiti ga u ambijent i karakter objekata.PredbateIzbor
vrste drvea, iblja i cvea ne uslovljava se, ali je preporuka da
seza ozelenjavanje koriste vrste sa izrazito dekorativnim
svojstvima i sukcesivnimperiodima cvetanja. Preporuka je takoe da
etinarske ili zimzelene vrste budu zastupljene sa oko 30% u odnosu
na liare, kako bi se ublaio monotoni efekat u periodu mirovanja
vegetacije.U zonama stanovanja za date prostore ne odreuju se
posebna pravila ureenja osim da minimum 35% parcele treba da bude
ureena zelena povrina, bar na onim parcelama gde ima prostornih
mogunosti. Na slobodnim dvorinim povrinama (bez podzemnog dela
objekta) preporuuju se sadnice visokih liara sa dekorativnim
karakteristikama cvetova (Sophora japonica, Aesculus hippocastanum,
Tilia sp., Crataegus sp. i dr.).3.0. Pravila graenjaOsnovna namena
objekata u blokovima je porodino stanovanje. Objekte biinili
porodini objekti sa moguim procentom za delatnosti do 20%.U ovoj
celini se nalaze objekti porodinog stanovanja sa
pripadajuimekonomskim dvoritima.Objekti loeg boniteta i objekti
koji zalaze u planirane regulacije odnosno prelaze planirane
graevinske linije, predviaju se za uklanjanje.Ovakvim objektima je
dozvoljeno tekue odravanje i izgradnja, odnosno dogradnja kupatila
ili spoljnog stepenita u sluaju da ih ovakvi objekti nemaju, a do
privoenja prostora nameni.U konanoj fazi ukoliko doe do otkupa
zemqita, a time i formiranjanove parcelacije, svi postojei objekti
se planiraju za ruenje,te se novoplanirani objekti postavljaju na
planirane graevinske linije.3.1.1. Vrsta i namena objekata u
bloku
A.1 Tretman postojeih objekata
A.1.1. Namena objekataPredmetno podruje predstavlja junu padinu
pored naseljenog dela GornjeVreine, i zbog svoga poloaja
predstavlja idealno podruje za izgradnju pasivnih kua.Planirana je
izgradnja objekata maksimalne spratnosti P+1+Pk, odnosno P+2. Po
tipologiji, objekti su slobodnostojei na graevinskoj parceli. U
poluukopanim etaama mogue je planirati garae za stambene
objekte.Namena objekata je stambena, sa maksimalnim brojem od tri
stana poobjektu, tj. svaka etaa je jedan stan. U okviru stambenih
objekata mogue je deoprizemne ili celu etau nameniti poslovanju.
Poslovne funkcije mogu biti i u zasebnim objektima na parceli,
odnosno aneksima objekata. Delatnosti koje sumogue na ovome
prostoru su razne uslune delatnosti, kancelarijski
prostor,agencije, zanatske usluge, kao i studio u raznim oblicima
(umetniki, kreativni,fitnes i sl.)A.1.2. Pravila parcelacijePoloaj
graevinske parcele definisan je regulacionom linijom prema javnim
povrinama i razdelnim granicama parcela prema drugim parcelama,
iste ili druge namene.Svaka graevinska parcela mora imati obezbeen
pristup na javnu povrinu (saobraajnicu), kao i prikljuak na tehniku
infrastrukturu.Granice katastarskih parcela ostalog zemljita, ne
poklapaju se sagraevinskim, tako da e precizna parcelacija biti
data Urbanistikomprojektom preparcelacije. Planom je dat predlog
parcelacije, koji nije obavezuju.Planom se predviaju parcele vee
kvadrature, koje iznose 400 - 800m2.Planom je izvrena
preparcelacija javnog zemljita, ije su koordinate date i grafiki i
analitiki. Deljenje ovih parcela nije dozvoljeno.Graevinska linija
predstavlja granicu graenja,odnosno liniju do koje je mogua
izgradnja pri zauzetosti graevinske parcele maksimalno
50%.Novoplanirani objekti se moraju graditi u okviru definisane
graevinske linije.Dozvoljena je izgradnja nadstrenica, ispusta,
erkera i sl. u delu gde jegraevinska linija povuena od regulacione
linije. Dozvoljena je gradnja vieobjekata na parceli, kao i
pomonih.Meusobna udaljenost objekata na parceli mora biti u skladu
sa vaeim protivpoarnim propisima i pravilima gradnje. Minimalna
udaqenost objekta odbone i zadnje granice graevinske parcele je 1/3
visine objekta visine najviegdela objekta.Stepen zauzetosti (z)
iskazan kao procenat je kolinik povrinehorizontalne projekcije
nadzemnog gabarita objeta na parceli i povrineparcele.Maksimalan
dozvoljen stepen zauzetosti parcele je 50%.A.1.3. Poloaj
objekataA.1.4. Stepen zauzetosti parceleIndeks izgraenosti (i) je
kolinik BRGP objekata na parceli ipovrine pripadajue graevinske
parcele.U obraun indeksa ulaze podzemne korisne etae, osim povrina
za parkiranje vozila, podzemnih garaa, smetaj neophodne
infrastrukture.Podzemne korisne etae u bruto povrini se raunaju sa
60% povrine.Maksimalna BRGP planiranih objekata na graevinskoj
parceli je proizvod planiranog indeksa izgraenosti i povrine
graevinske parcele. Maksimalni indeks izgra|enosti iznosi 1,6.
Maksimalna spratnost objekata iznosi P+1+Pk, odnosno P+2.
Maksimalna visina slemena objekta iznosi 8m od kote terena na
graevinskoj liniji.U plastinom modelovanju objekata mogua je pojava
lokalnih akcenata na objektu. A.1.5. Indeks izgraenostiA.1.6.
Spratnost objekataA.1.8. ArhitekturaObzirom na dobar poloaj
lokacije i njene potencijale, neophodno jekompleksno sagledavanje i
reprezentativno arhitektonsko oblikovanje kompleksa.Primeniti
savremene i izuzetno kvalitetne graevinske materijale.Tretman
fasada obavezno da bude jedinstven u smislu oblikovanja i
izborakvalitetnih materijala.A.1.10. Ograivanje parcelaMogue je
ograditi parcele ogradom do 1,50m, koja moe bititransparentna,
puna, a i od prirodnih materijala (iva ograda) sa
betonskimparapetom do 30cm.Novi objekti svojim proporcijama i
arhitekturom treba da ine oblikovnu celinu sa susednim objektima i
blokom u celini.Krovni pokriva uskladiti sa primenjenim
materijalima na fasadi.3.3. Uslovi za obrazovawe graevinske
parceleUslovi za obrazovanje graevinske parcele se baziraju na
l.58.Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i
sadrini, uslovima ipostupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima
za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno
gradska uprava ("Slubeni glasnik Republike Srbije",
br.75/2003).Najmanja irina graevinske parcele za izgradnju:
slobodnostojeeg porodinog objekta 12,0 m, dvojnog objekta 16,0 m
(28,0 m).Minimalna povrina graevinske parcele iznosi 400m2.
