Uradi Sam: Jeftini Solarni Paneli od Limenki 0.1€/W

Genijalno rešenje prikazano na vebsajtu "DIY solar panels" poslužilo nam je kao inspiracija da

se u kućnim uslovima izrade jednostavni, jeftini i efikasni solarni paneli koji će iskoristili bar deo

nepresušne energije sunca. Ovakvi solarni kolektori za dopunsko grejanje direktno zagrevaju

vazduh unutar kuće i u potpunosti su izrađeni od praznih aluminijumskih limenki!

Da li ste znali da 174x109 MW (megavata) solarne energije godišnje dopre do zemlje? To je

snaga koja je višestruko veća (tačnije 105 puta veća) od snage svih elektrana na našoj planeti, a uz

to je potpuno besplatna! Bez obzira na ove činjenice, oko 50% domaćinstava se i dalje greje na

najprimitivniji mogući način, koristeći drvo ili ugalj...

Kućište za solarni kolektor napravljeno je od drveta (šper-ploča 15mm), dok je njegova prednja

strana od pleksiglasa/polikarbonata debljine 3 mm, a možete koristiti i kaljeno staklo. Na zadnjoj

strani kućišta postavljena je staklena vuna (možete koristiti i stirodur 20mm) kao izolacija.

Solarni apsorber je izrađen od pivskih i limenki sokova koje su ofarbane mat-crnom bojom otpornom

na visoke temperature. Gornji deo (poklopac) limenke je posebno oblikovan da bi se dobila veća

efikasnost prilikom razmene toplote između limenke i vazduha.

Kada je sunčano, bez obzira na spoljašnju temperaturu, vazduh u limenkama se zagreje veoma

brzo. Ventilator vraća zagrejani vazduh nazad u prostoriju koju grejemo.

SOLARNI PANELI OD LIMENKI ZA GREJANJE KUĆE POSTUPAK IZRADE SOLARNOG KOLEKTORA

Za početak smo prikupili prazne limenke od kojih će biti izrađeni solarni paneli. Limenke je

potrebno oprati temeljno, inače veoma brzo počnu da šire neprijatne mirise. Pažnja! Limenke se

generalno prave od aluminijuma, ali postoje i neke od gvožđa. Limenke možete testirati pomoću

magneta.

Na svakoj limenci smo ekserom obeležili tri rupe, a zatim izbušili dno pomoću alata prikazanog na

slikama 2 i 3. Potrebno je što preciznije iseći i formirate mala krilca na vrhu svake limenke. Njihov

zadatak je da podstaknu turbulentni protok vazduha unutar cevi solarnog panela, tako da vazduh pri

prolasku prikupi što više toplote sa zagrejanog zida limenke. Znači, pažljivo iseći vrh limenke u

obliku zvezde, a zatim iskriviti delove pomoću klješta (slika 1). Ukoliko niste sigurni kako to uraditi,

pogledajte stranicuSolarni Paneli: Video. Sve ovo je neophodno obaviti pre lepljenja limenki.

Slika 1 Slika 2 Slika 3

UPOZORENJE! Ovaj postupak je izuzetno opasan jer su zidovi limenke veoma tanki.

Oštri delovi mogu izazvati povrede ruke.

Kada je bušenje završeno, može se desiti da deo isečenog metala ostane na konzervi. Preporučljivo

je koristiti klješta kako bi se odstranili ovakvi delovi lima.

Nemojte vaditi parčiće lima, opiljke i krhotine rukama!

Uklonite masnoću i prljavštinu sa površine konzerve. Bilo koje sintetičko sredstvo za odmašćivanje

će sasvim dobro poslužiti. Odmašćivanje obavite isključivo napolju ili u dobro provetrenoj prostoriji.

 UPOZORENJE! Ovaj postupak je zapaljiv i postoji potencijalna opasnost od eksplozije!

Krajnje je opasno raditi u blizini otvorenog plamena ili zapaljene cigarete!!!

Zalepite limenke lepkom ili silikonom otpornim na visoke temperature, bar do 200 °C. Postoje

proizvodi za lepljenje koji mogu da izdrže čak do 280 °C ili 300 °C. Poklopac limenke i dno druge

limenke savršeno prijanjaju jedno na drugo. Stavite lepak/silikon na rub limenke i pritisnite dno druge

limenke na nju. Na ovaj način lepak/silikon neće pobeći sa ivice. Detalj preseka lepljene limenke

možete videti na slici 4, a gotovi i zalepljeni nizovi limenki su prikazani na slici 5.

Slika 4 Slika 5 Slika 6

Pripremite šablon za slaganje limenki - prikazan na slici 6. Možete iskoristiti dve najobičnije ravne

daske i spojiti ih ekserima. Šablon će obezbediti neophodan oslonac tokom sušenja limenki kako bi

se dobila ravna cev - solarni tunel. Dodatno pričvrstite limenke za šablon pomoću gumica za tegle.

Slika 7 Slika 8 Slika 9

Slike 7, 8 i 9 prikazuju procese spajanja i lepljenja. Niz zalepljenih konzervi formira solarnu cev. Slika

10 prikazuje cev koja mora biti fiksirana i nepomična dok se lepak u potpunosti ne osuši.

Slika 10

Solarni paneli moraju imati otvore za dovod i odvod vazduha. Kutije dovodnog i odvodnog dela se

izrađuju od drveta ili 1mm aluminijuma (slike 11 i 12); praznine na ivicama su popunjene sa lepljivom

trakom otpornom na toplotu ili silikonom. Poklopci kutija imaju izreze od 55mm napravljene

stacionarnom bušilicom. Izbušeni delovi se mogu videti na slikama 12 i 13. Prvi red konzervi je

zalepljen na poklopac kutije za dovod vazduha. Na slici 13 možete videti kako izgleda kada su svi

delovi sastavljeni i kolektor pripremljen za farbanje.

Lepak se veoma sporo suši. Neophodno je ostaviti ga da se suši najmanje 24 sata.

Slika 11 Slika 12 Slika 13

Solarni apsorber staje u kućište kolektora napravljeno od drveta (slika 14). Poleđina kutije solarnog

kolektora je od iverice. Da bi se konstrukcija dodatno učvrstila, možete napraviti i unutrašnje

pregrade od letvica. Između pregrada postavite izolaciju - staklenu vunu ili stirodur. Sve ovo prekrijte

tankom tablom iverice. Instaliranu izolaciju možete videti na slici 15. Obratite posebnu pažnju na

izolaciju otvora za odvod i dovod vazduha u solarni kolektor.

Slika 14 Slika 15 Slika 16

Izvršena je priprema, zaštita i farbanje drveta od koga je kutija sastavljena. Takođe su postavljene i

ušice na sva četiri ugla kućišta kako bi se solarni paneli mogli lako pričvrstiti na zid (slika 16)

pomoću 10mm srafova (slika 17). Prazan okvir smo postavili na zid radi preciznog merenja i

pronalaženja mesta gde treba štemovanjem probiti zid i postaviti cevi za dovod/odvod vazduha.

Slika 18 Slika 19

Na kraju je solarni apsorber ofarban crnom bojom i postavljen u kućište. Kućište je prekriveno

pleksiglasom koji smo pričvrstili za okvir i temeljno zalili silikonom. Polikarbonat/pleksiglas je blago

konveksan u cilju dobijanja veće čvrstoće. Instaliran solarni apsorber možete videti bez pleksiglasa

na slici 18. Kompletan solarni kolektor je prikazan slici 19, i na kraju, gotov solarni sistem za grejanje

možete videti na slici 20. Pogledajte detaljnu specifikaciju materijala potrebnog za sklapanje solarnih

panela, a na sledećoj stranici možete saznati više o tome kako funkcionišu solarni paneli za

grejanje kuće.

Na youtube-u možete pogledati kako radi naš solarni kolektor od limenki za besplatno grejanje kuće.

Video prikazuje rad instaliranog solarnog panela po vedrom danu, a nakon prvih 20 minuta rada

kolektor je u prostoriju ubacivao vazduh zagrejan na 50 °C, u kontinuitetu. Pogledajte i ostale video

klipove koji između ostalog prikazuju kako solarni paneli za grejanje funkcionišu po oblačnom

vremenu. 

Iskustva drugih samograditelja potražite na solarnom forumu. Registrujte se, postavite pitanja,

podelite svoja iskustva i detalje o sličnim solarnim projektima. Doprinesite razvoju ekološke svesti u

svom okruženju!

Važna napomena: Solarni paneli od limenki ne mogu da akumuliraju toplotnu energiju koju

proizvedu. Kada je sunčano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah

upotrebi za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema sunca potrebno je prekinuti

dovod vazduha u solarni kolektor, jer bi u suprotnom prostorija počela da se hladi. Ovo se može

rešiti na jednostavan način - ugradnjom bespovratnog ventila čime ćete svesti gubitke toplote na

minimum.

Diferencijalni termostat kontroliše uključivanje i isključivanje ventilatora. Ovakav termostat možete

kupiti u bolje opremljenim prodavnicama elektronskih komponenti. Uređaj ima dva senzora. Jedan

postavljen unutar gornjeg otvora za topao vazduh, drugi unutar donjeg otvora za dovod hladnog

vazduha u solarni kolektor.

Ukoliko pažljivo podesite granične temperature, solarni kolektor može da proizvede u proseku oko 1-

2 kW energije za grejanje. Ovo u principu najviše zavisi od toga koliko je sunčan dan.

Generalna proba solarnog kolektora obavljena je u dvorištu pre instalacije sistema na kuću. Bio je

sunčan zimski dan, bez oblaka. Kao ventilator je korišćen mali kuler izvađen iz neispravnog

napajanja za računar. Nakon 10 minuta na suncu iz solarnog kolektora je izlazio vreo vazduh

temperature 70 °C! Rezultati testa su nas podstakli da što pre montiramo solarni kolektor na kuću.

Nakon završene montaže kolektora na zid kuće, pri spoljašnjoj temperaturi od -3 °C iz solarnog

kolektora je izlazilo 3 m3 /min (3 kubika u minuti) zagrejanog vazduha. U kućnoj varijanti je korišćen

ventilator veće snage od onog sa kojim smo vršili probu. Temperatura zagrejanog vazduha je išla

čak i do +72 °C. Temperatura je merena digitalnim termometrom. Za kalkulaciju grejne snage

kolektora uzeli smo protok vazduha, kao i prosečnu temperaturu vazduha na izlazu iz uređaja.

Proračunata snaga koju je odavao solarni kolektor je bila približno 1950 W (vati) što je skoro 3 KS

(3 konjske snage)!!!