UPUTSTVO ZA LEK REMICADE JANSSEN BIOLOGICSB.V. … · Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade, koji ćete primati u kombinaciji sa drugim lekom

Broj rešenja: 515-01-6093-12-001 od 13.05.2013. za lek Remicade ®, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, 1 x (100mg)Ovo uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa zaključkom broj 515-14-00554-2014-8-003 od 20.11.2014.

1 od 34

UPUTSTVO ZA LEK

REMICADE® 100 mg, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, bočica, 1 x 100 mg

Proizvođač: JANSSEN BIOLOGICS B.V.

Adresa: Einsteinweg 101, Leiden, Holandija

Podnosilac zahteva: Schering-Plough Central East AG, Predstavništvo Beograd

Adresa: Omladinskih brigada 90a, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija


2 od 34

Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik Remicade® 100 mg, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

INNinfliksimab

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.- Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.- Vaš lekar će Vam takođe dati Karticu za pacijenta sa upozorenjima, koja sadrži važne informacije o bezbednosti kojih morate da budete svesni pre i u toku terapije lekom Remicade- Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.- Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.- Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Remicade i čemu je namenjen2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Remicade3. Kako se upotrebljava lek Remicade4. Moguća neželjena dejstva 5. Kako čuvati lek Remicade6. Dodatne informacije


3 od 34

1. ŠTA JE LEK REMICADE I ČEMU JE NAMENJEN

Lek Remicade sadrži aktivnu supstancu koja se zove infliksimab. Infliksimab je vrsta proteina ljudskog i mišjeg porekla.

Lek Remicade spada u grupu lekova koji se nazivaju ‘TNF blokatori’. Namenjen je za upotrebu kod odraslih osoba za lečenje sledećih zapaljenskih bolesti: Reumatoidni artritis Psorijatični artritis Ankilozirajući spondilitis (Bechterew-ova bolest) Psorijaza

Lek Remicade je takođe namenjen za upotrebu kod odraslih i dece starosti 6 godina i više za lečenje: Kronove bolesti Ulceroznog kolitisa

Lek Remicade deluje tako što blokira aktivnost proteina koji se naziva ’faktor nekroze tumora alfa’ (TNF). Ovaj protein učestvuje u zapaljenskim procesima u organizmu i njegovim blokiranjem se može smanjitizapaljenje u Vašem organizmu.

Reumatoidni artritisReumatoidni artritis je zapaljenska bolest zglobova. Ako imate aktivni reumatoidni artritis, prvo ćete dobiti druge lekove. Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade, koji ćete primati u kombinaciji sa drugim lekom koji se naziva metotreksat da bi se: smanjili znakovi i simptomi Vaše bolesti; usporio razvoj oštećenja zglobova; poboljšale Vaše fizičke funkcije.

Psorijatični artritisPsorijatični artritis je zapaljenska bolest zglobova, obično praćena psorijazom. Ako imate aktivni psorijatični artritis, prvo ćete dobiti druge lekove. Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade da bi se: smanjili znakovi i simptomi Vaše bolesti; usporio razvoj oštećenja zglobova; poboljšale Vaše fizičke funkcije.

Ankilozirajući spondilitis (Bechterew-ova bolest)Ankilozirajući spondilitis je zapaljenska bolest kičme. Ako imate ankilozirajući spondilitis, prvo ćete dobiti druge lekove. Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade da bi se: smanjili znakovi i simptomi Vaše bolesti; poboljšale Vaše fizičke funkcije.

PsorijazaPsorijaza je zapaljenska bolest kože. Ako imate umerenu do tešku psorijazu, prvo ćete biti lečeni drugim lekovima ili npr. fototerapijom. Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te vrste lečenja, dobićete lek Remicade da bi se smanjili znakovi i simptomi psorijaze.


4 od 34

Ulcerozni kolitisUlcerozni kolitis je zapaljenska bolest creva. Ako imate ulcerozni kolitis, prvo ćete dobiti druge lekove. Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade za lečenje Vaše bolesti.

Kronova bolestKronova bolest je zapaljenska bolest creva. Ako imate Kronovu bolest, prvo ćete uzimati druge lekove. Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade: za lečenje aktivne Kronove bolesti da bi se smanjio broj neprirodnih otvora creva kroz kožu (fistula) koje nisu izlečene drugim lekovima ili

hirurški.

2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK REMICADE

Lek Remicade ne smete koristiti:

ako ste alergični na infliksimab (aktivna supstanca u leku Remicade), ili na bilo koji drugi sastojak leka Remicade (navedeno u odeljku 6)

ako ste preosetljivi (alergični) na proteine mišjeg porekla ako imate tuberkulozu (TB) ili drugu tešku infekciju, kao što je zapaljenje pluća ili sepsa ako imate umeren ili težak stepen srčane slabosti

Nemojte da uzimate lek Remicade ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Remicade.

Kada uzimate lek Remicade, posebno vodite računa:

Pre nego što počnete da uzimate lek Remicade, proverite sa svojim lekarom:

Da li ste ranije primali terapiju lekom Remicade Recite svom lekaru ukoliko ste primali terapiju lekom Remicade u prošlosti i sada ponovo počinjete

terapiju lekom Remicade.Ukoliko ste imali pauzu u terapiji lekom Remicade dužu od 16 nedelja, postoji veći rizik od pojave alergijskih reakcija kada ponovo počnete terapiju.

Infekcije

Obavestite svog lekara ukoliko imate infekciju, čak i veoma blagu, pre nego što počnete da primate lek Remicade.

Pre nego što počnete da primate lek Remicade, obavestite svog lekara ukoliko ste živeli ili putovali u oblasti gde su infekcije koje se nazivaju histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza uobičajene. Te infekcije izazivaju posebne vrste gljivica koje mogu da deluju na pluća ili druge delove Vašeg organizma. Obavestite svog lekara ako su ove infekcije česte u oblasti gde ste živeli ili u koju ste putovali.

Kada ste na terapiji lekom Remicade možete lakše da dobijete infekciju. Ukoliko imate 65 godina ili više, rizik od infekcije je veći.

Te infekcije mogu biti ozbiljne i uključuju tuberkulozu, infekcije izazvane virusima, gljivicama ili bakterijama, ili druge oportunističke infekcije i sepsu koje, u retkim slučajevima, mogu biti opasne po život.

Odmah obavestite svog lekara ukoliko primetite znake infekcije u toku lečenja lekom Remicade. Znaci


5 od 34

uključuju povišenu temperaturu, kašalj, znake nalik na grip, opštu slabost, crvenilo ili osećaj vreline na koži, rane ili probleme sa zubima. Vaš lekar može da preporuči privremeni prekid terapije lekom Remicade.

Tuberkuloza (TB) Veoma je važno da obavestite svog lekara ukoliko ste ikada imali TB, ili ukoliko ste bili u bliskom

kontaktu sa nekim ko ima ili je imao TB Vaš lekar će Vas testirati da bi utvrdio da li imate TB. Slučajevi tuberkuloze su prijavljeni kod

pacijenata na terapiji lekom Remicade. Vaš lekar će upisati te testove u Vašu Karticu za pacijenta sa upozorenjima.

Ukoliko Vaš lekar smatra da kod Vas postoji rizik od TB, postoji mogućnost da primate lekove za TB pre nego što počnete terapiju lekom Remicade.

Odmah obavestite svog lekara ukoliko primetite znake TB u toku lečenja lekom Remicade. Znaci uključuju uporan kašalj, gubitak težine, zamor, povišenu temperaturu, noćno znojenje.

Hepatitis B virus (HBV) Obavestite svog lekara ukoliko ste nosilac ili ukoliko imate ili ste imali hepatitis B pre nego što

počnete da primate lek Remicade Obavestite svog lekara ukoliko mislite da ste pod rizikom da dobijete HBV Vaš lekar treba da Vas testira na HBV Lečenje TNF blokatorima kao što je lek Remicade može da dovede do reaktivacije virusa hepatitisa

B kod pacijenata koji nose taj virus, što u pojedinim slučajevima može biti opasno po život.

Srčani problemi Obavestite svog lekara ukoliko imate bilo koje srčane probleme, kao što je blaga srčana slabost Vaš lekar će vršiti strog nadzor Vaše srčane funkcije.Odmah obavestite svog lekara ukoliko dođe do pojave novih znakova srčane insuficijencije ili pogoršanja postojećih, u toku terapije lekom Remicade. Znaci uključuju kratak dah ili oticanje stopala.

Kancer i limfom Obavestite svog lekara ukoliko imate ili ste ikad imali limfom (vrstu kancera krvi) ili bilo koji drugi

tip kancera pre nego što počnete da primate lek Remicade Pacijenti sa teškim oblikom reumatoidnog artritisa, koji u dužem periodu boluju od te bolesti, mogu

biti pod većim rizikom od prosečnog da razviju limfom. Deca i odrasli koji primaju Remicade mogu biti pod većim rizikom da razviju limfom ili drugu

vrstu kancera. Kod nekih pacijenata sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom koji su primali lek Remicade

došlo je pojave retke vrste kancera, hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma. Većina ovih pacijenata su bili adolescenti ili mladi muškarci. Ova vrsta kancera obično rezultira smrtnim ishodom. Svi ovi pacijenti su takođe primali i lekove azatioprin ili 6-merkaptopurin.

Kod nekih pacijenata koji su primali infliksimab došlo je pojave određenih tipova raka kože. Molimo da se obratite lekaru ako primetite pojavu bilo kakve promene u izgledu kože ili izraslinena koži tokom ili posle terapije.

Bolesti pluća ili teški pušači Obavestite svog lekara ukoliko imate bolest pluća koja se zove hronična opstruktivna bolest pluća

(COPD) ili ukoliko ste težak pušač, pre nego što počnete da primate lek Remicade Pacijenti koji imaju COPD i pacijenti koji su teški pušači mogu biti pod većim rizikom da razviju

kancer dok su na terapiji lekom Remicade.


6 od 34

Oboljenje nervnog sistema Obavestite svog lekara ukoliko imate ili ste ikad imali problem koji utiče na Vaš nervni sistem pre

nego što počnete da primate lek Remicade. To uključuje multiplu sklerozu, Giljen-Bareov sindrom, ukoliko imate uznemirenost ili Vam je dijagnostikovan ‘optički neuritis’.

Odmah obavestite svog lekara ukoliko dobijete simptome nervnog oboljenja u toku terapije lekom Remicade. Znaci uključuju promene vida, slabost u rukama ili nogama, utrnulost ili peckanje u bilo kom delu tela.

Abnormalni otvori na koži Obavestite svog lekara ukoliko imate bilo koje abnormalne otvore na koži (fistule) pre nego što

počnete da primate lek Remicade.

Vakcinacije Razgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko ste nedavno primili ili treba da primite vakcinu Ne smete da primate određene vakcine dok ste na terapiji lekom Remicade Određene vakcine mogu da izazovu infekcije. Ukoliko ste primali lek Remicade u trudnoći, Vaša

beba može biti pod većim rizikom da dobije takvu infekciju u periodu od oko šest meseci nakon poslednje doze koju ste primili u toku trudnoće. Važno je da kažete lekaru Vaše bebe i drugim zdravstvenim radnicima o Vašoj upotrebi leka Remicade, tako da oni mogu da odluče kada Vaša beba treba da primi bilo koju vakcinu.

Operacije ili stomatološki zahvati Obavestite svog lekara ukoliko treba da imate bilo kakve hiruške operacije ili stomatološke zahvate Obavestite svog hirurga ili stomatologa koji obavlja operaciju/zahvat da ste primili terapiju lekom

Remicade tako što ćete mu pokazati Vašu karticu za pacijenta sa upozorenjima.

Deca i adolescentiGore navedene informacije se takođe odnose na decu i adolescente. Dodatno: Kod neke dece i adolescenta koji su primali TNF blokatore kao što je lek Remicade, došlo je do

razvoja kancera, uključujući i neuobičajene tipove, što je ponekad rezultiralo smrtnim ishodom. Više dece koja su primala lek Remicade su razvili infekcije u poređenju sa odraslim pacijentima. Deca bi trebalo da prime preporučenu vakcinaciju pre početka terapije lekom Remicade.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da primate lek Remicade.

Primena drugih lekova

Pacijenti koji imaju zapaljenske bolesti već uzimaju lekove da bi izlečili te bolesti. Ti lekovi mogu da izazovu neželjene reakcije. Vaš lekar će Vas savetovati koje druge lekove morate da nastavite da uzimate dok primate lek Remicade.

Obavestite svog lekara ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali bilo koje druge lekove, uključujući druge lekovekoji se koriste u lečenju Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, psorijatičnog artritisa ili psorijaze, ili lekove dobijene bez recepta, kao što su vitamini i biljni lekovi.

Naročito, obavestite svog lekara ukoliko uzimate bilo koje od sledećih lekova:


7 od 34

Lekove koji utiču na Vaš imuni sistem Kineret (anakinra). Remicade i Kineret ne smeju da se uzimaju istovremeno Orencia (abatacept). Remicade i Orencia ne smeju da se uzimaju istovremeno.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da primate lek Remicade.

Primena leka Remicade u periodu trudnoće, dojenja i plodnosti

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate da ostanete u drugom stanju, obratite se svom lekaru za savet pre nego što počnete da primate ovaj lek. Ne preporučuje se upotreba leka Remicade u trudnoći.

Morate da izbegavate da ostanete u drugom stanju dok primate lek Remicade i u periodu od 6 meseci nakon što prestanete da ga uzimate. Obavezno koristite kontracepciju u tom periodu.

Nemojte da dojite dok primate lek Remicade ili u periodu od 6 meseci nakon što ste poslednji put primili lek Remicade

Ukoliko ste primali lek Remicade u toku trudnoće, Vaša beba može biti pod većim rizikom da dobije infekciju. Važno je da kažete lekaru Vaše bebe i drugim zdravstvenim radnicima o Vašoj upotrebi leka Remicade pre nego što beba primi bilo koju vakcinu (za više informacija videti odeljak o vakcinaciji).

Uticaj leka Remicade na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da lek Remicade utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanje mašinama. Ako se osećate umorno ili loše nakon terapije lekom Remicade, ne smete da vozite ni da upravljate mašinama.

3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK REMICADE

Kako se lek Remicade daje Lek Remicade će Vam dati Vaš lekar ili medicinska sestra, u bolnici ili na klinici Vaš lekar ili medicinska sestra će pripremiti Remicade rastvor za injekciju Remicade rastvor će se polako ubrizgavati (tokom perioda od 2 sata) u neku od Vaših vena, obično u venu

Vaše ruke. To se naziva „intravenska infuzija“. Nakon treće primene, Vaš lekar može odlučiti da Vam da infuziju leka Remicade, u trajanju od jednog sata.

Bićete pod nadzorom dok primate lek Remicade, kao i 1 do 2 sata nakon toga.

Koju količinu leka Remicade ćete primiti Vaš lekar će doneti odluku o Vašoj dozi (u mg) i koliko često treba da primite lek Remicade. To će

zavisiti od Vaše bolesti, telesne mase i od toga koliko dobro reagujete na lek Remicade Tabela pokazuje koliko ćete često obično primati ovaj lek.

1. terapija nedelja 0 2. terapija 2 nedelje nakon Vaše 1. terapije3. terapija 6 nedelja nakon Vaše 1. terapijeDalje terapije Svakih 6 do 8 nedelja u zavisnosti od Vaše

bolesti

Reumatoidni artritis


8 od 34

Uobičajena doza je 3 mg po kilogramu telesne mase.

Psorijatični artritis, ankilozirajući spondilitis (Bechterew-ova bolest), psorijaza, ulcerozni kolitis i Kronova bolestUobičajena doza je 5 mg po kilogramu telesne mase.

Upotreba kod dece i adolescenataLek Remicade se daje deci samo ukoliko se leče od Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa. Ta deca moraju imati 6 godina ili više.

Ako ste uzeli više leka Remicade nego što je trebalo

Budući da Vam ovaj lek daje Vaš lekar ili medicinska sestra, ne postoji verovatnoća da ćete dobiti preveliku dozu. Ne postoje poznate neželjene reakcije od prekomerne doze leka Remicade.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Remicade

Ukoliko zaboravite ili propustite da odete na zakazanu terapiju lekom Remicade, zakažite drugu terapiju što je moguće pre.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja vezana za upotrebu ovog leka, pitajte svog lekara ili farmaceuta..

4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da izazove neželjene reakcije, mada se neće javiti kod svakog pacijenta. Većina neželjenih reakcija su blage do umerene. Međutim, pojedini pacijenti mogu da imaju ozbiljne neželjene reakcije i koje mogu da zahtevaju lečenje. Neželjene reakcije takođe mogu da se dogode nakon prestanka Vaše terapije lekom Remicade.

Obavestite odmah svog lekara ako primetite bilo šta od sledećeg: Znaci alergijske reakcije kao što su oticanje lica, usana, usta ili grla, što može da stvori teškoće prilikom

gutanja ili disanja, osip na koži, koprivnjača, oticanje šaka, stopala ili gležnjeva. Alergijska reakcija može da se javi u roku od dva sata nakon injekcije ili kasnije. Drugi znaci alergijske reakcije koji mogu da se jave do 12 dana nakon injekcije uključuju bol u mišićima, povišenu temperaturu, bol u zglobovima ili vilici, bol u grlu ili glavobolju

Znaci problema sa srcem kao što je kratak dah, oticanje stopala ili promene srčanog ritma Znaci infekcije (uključujući TB) kao što su povišena temperatura, zamor, (uporan) kašalj, kratak dah,

simptomi nalik na grip, gubitak težine, noćno znojenje, dijareja, rane, problemi sa zubima ili peckanje prilikom mokrenja

Znaci problema sa plućima kao što su kašalj, teško disanje ili stezanje u grudima Znaci problema sa nervnim sistemom (uključujući probleme s očima) kao što su uznemirenost,

peckanje ili utrnulost bilo kog dela tela, slabost u rukama ili nogama, promene vida, kao što je dupli vid ili drugi problemi s očima

Znaci problema s jetrom kao što su žutilo kože ili očiju, urin tamno smeđe boje ili bol u gornjem delu želuca, povišena temperatura

Znaci poremećaja imunog sistema koji se naziva lupus kao što su bol u zglobovima ili osip na obrazima ili rukama koji je osetljiv na sunce

Znaci loše krvne slike kao što je dugotrajna povišena temperatura, krvarenje ili stvaranje modrica lakše nego što je uobičajeno, ili bledilo.


9 od 34

Odmah obavestite svog lekara ukoliko primetite bilo šta od gore navedenog.

Veoma česte neželjene reakcije (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) Bol u stomaku, mučnina Virusne infekcije kao što su herpes ili grip Infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, kao što je sinuzitis Glavobolja Neželjena reakcija u vezi sa primenom infuzije Bol

Česte neželjene reakcije (kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) Promene u načinu na koji funkcioniše Vaša jetra, povišeni enzimi jetre (na osnovu analize krvi koju će

izvršiti Vaš lekar) Infekcije pluća ili grudnog koša, kao što su bronhitis ili pneumonija Teško ili bolno disanje, bolovi u grudima Krvarenje u stomaku ili crevima, proliv, loša probava, gorušica, zatvor Koprivnjača, osip sa svrabom ili suva koža Problemi sa održanjem balansa ili vrtoglavica Povišena temperatura, pojačano znojenje Problemi sa cirkulacijom, kao što su nizak ili visok krvni pritisak Stvaranje modrica, naleti vrućine ili krvarenje iz nosa, topla, crvena koža (crvenilo) Zamor ili slabost Bakterijske infekcije kao što su trovanje krvi, apsces ili potkožna infekcija (celulitis) Problemi krvi, kao što je anemija ili nizak broj belih krvnih ćelija Otok limfnih čvorova Depresija, problemi sa spavanjem Problemi s očima uključujući crvene oči i infekcije Ubrzan rad srca (tahikardija) ili palpitacije Bol u zglobovima, mišićima ili leđima Infekcije urinarnog trakta Psorijaza, problemi sa kožom, kao što su ekcem i opadanje kose Reakcije na mestu injekcije, kao što su bol, oticanje, crvenilo ili svrab Drhtavica, nagomilavanje tečnosti ispod kože koje izaziva oticanje Osećaj trnjenja ili peckanja

Povremene neželjene reakcije (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek) Nedostatak u snabdevanju krvlju, oticanje vena Problemi sa kožom, kao što su stvaranje plikova, bradavica, abnormalna obojenost ili pigmentacija kože ili

otekle usne Teške alergijske reakcije (npr. anafilaksa), poremećaj imunog sistema poznat kao lupus, alergijske reakcije

na strane proteine Rane koje teško zarastaju Oticanje jetre (hepatitis) ili žučne kese, oštećenje jetre Zaboravnost, razdražljivost, konfuzija, nervoza Problemi s očima uključujući zamagljen ili smanjen vid, otekle oči ili pojava čmička


10 od 34

Nastanak srčane slabosti ili pogoršanje postojeće, spori rad srca Nesvestica Konvulzije, problemi sa nervnim sistemom Otvor u predelu želuca ili blokada creva, bol ili grčevi u stomaku Oticanje pankreasa (pankreatitis) Gljivične infekcije (kao što je infekcija kvaščanim gljivicama) Problemi s plućima (kao što je edem) Nakupljanje tečnosti oko pluća (pleuralna efuzija) Infekcije bubrega Nizak broj trombocita, prevelik broj belih krvnih ćelija Infekcije vagine.

Retke neželjene reakcije (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek) Vrsta kancera krvi (limfom) Vaša krv ne snabdeva Vaš organizam dovoljnom količinom kiseonika, problem sa cirkulacijom kao što je

sužavanje krvnih sudova Zapaljenje membrane mozga (meningitis) Infekcije zbog oslabljenog imunog sistema Infekcija virusom hepatitisa B kada ste imali hepatitis B u prošlosti Abnormalno oticanje ili rast tkiva Oticanje malih krvnih sudova (vaskulitis) Poremećaji imunog sistema koji mogu da utiču na pluća, kožu i limfne čvorove (kao što je sarkoidoza). Nedostatak interesovanja ili emocija Ozbiljni problemi s kožom, kao što su toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson sindrom ili

multiformni eritem, problemi sa kožom kao što su čirevi Ozbiljni poremećaji nervnog sistema, kao što su transverzalni mijelitis, bolest nalik multiploj sklerozi,

optički neuritis ili Giljen-Bare-ov sindrom Sakupljanje tečnosti u srčanoj maramici (perikardijalna efuzija) Ozbiljni problemi s plućima (kao što je intersticijalna bolest pluća) Melanom (vrsta raka kože)

Ostale neželjene reakcije (učestalost je nepoznata) Kancer kod dece i odraslih Retke vrste kancera krvi koje se javljaju najčešće kod mladih osoba (hepatosplenični T-ćelijski limfom) Insuficijencija jetre Karcinom Merkelovih ćelija (vrsta raka kože).

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Kod dece koja su primala lek Remicade u terapiji Kronove bolesti postojale su izvesne razlike u neželjenim dejstvima u poređenju sa odraslima koji su primali lek Remicade za lečenje Kronove bolesti. Neželjena dejstva koja su se javljala više kod dece su: nizak broj crvenih krvnih ćelija (anemija), krv u stolici, nizak broj belih krvnih ćelija (leukopenija), crvenilo ili crvenjenje, virusne infekcije, nizak broj neutrofila koji su bele krvne ćelije koje se bore protiv infekcije (neutropenija), prelom kostiju, bakterijske infekcije i alergijske reakcije disajnog puta.

Ukoliko bilo koja od ovih neželjenih reakcija postane ozbiljna ili ukoliko primetite bilo koje neželjene reakcije koje nisu navedene u ovom uputstvu, obavestite svog lekara.


11 od 34

5. KAKO ČUVATI LEK REMICADE

Rok upotrebe

3 godine

Nemojte koristiti ovaj lek nakon isteka roka upotrebe koji je naznačen na unutrašnjem pakovanju i na kutiji leka nakon oznake „EXP:/Važi do:“. Rok upotrebe se odnosi na poslednji dan tog meseca.

Rok upotrebe nakon otvaranja leka:

Po otvaranju lek upotrebiti odmah.

Preporučuje se da se lek Remicade, kada je pripremljen za infuziju, upotrebi što je moguće pre (u roku od 3 sata). Međutim, ukoliko se rastvor priprema u sterilnim uslovima, može da se čuva u frižideru na temperaturi od 2C do 8C u periodu od 24 sata.

Čuvanje:

Lek Remicade čuvaju zdravstveni radnici u bolnicama ili klinikama. Podaci o čuvanju, ukoliko Vam budu potrebni, su sledeći:

Čuvati ovaj lek van domašaja i vidokruga dece!Čuvati u frižideru na temperaturi od 2C do 8C. Ne zamrzavati.Nemojte koristiti ovaj lek ukoliko dođe do obezbojenja ili ukoliko postoji prisustvo čestica.

6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Remicade

Aktivna supstanca je infliksimab. Jedna bočica sadrži 100 mg infliksimaba. Posle rekonstitucije 1 ml sadrži 10 mg infliksimaba.Ostali sastojci su: saharoza; polisorbat 80; natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat.

Kako izgleda lek Remicade i sadržaj pakovanja

Lek Remicade je dostupan u obliku praška u staklenoj bočici. Pakovanje 1 staklena bočica.

Prašak čine liofilizirane bele granule, bez vidljivih stranih čestica.

Nosilac dozvole i Proizvođač


12 od 34

Nosilac dozvole: Schering-Plough Central East AG – Predstavništvo, Omladinskih brigada 90a, 11070 Beograd, Srbija

Proizvođač: Janssen Biologics B.V., Einsteinweg 101, Leiden, Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart 2013

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-6093-12-001 od 13.05.2013.

SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA:

Uputstvo za upotrebu i rukovanje - rekonstituciju, razblaženje i primenu

1. Potrebno je da se izračuna doza i broj Remicade bočica. Svaka Remicade bočica sadrži 100 mg infliksimaba. Potrebno je da se izračuna ukupna zapremina rekonstituisanog rastvora leka Remicade.

2. U aseptičnim uslovima, rekonstituisati svaku bočicu leka Remicade sa 10 ml vode za injekciju, koristeći špric sa iglom promera 21 (0,8 mm) ili užom. Ukloniti poklopac sa bočice i obrisati vrh tupferom sa 70% alkohola. Ubaciti iglu u bočicu kroz centar gumenog zatvarača i ubrizgati vodu za injekciju prema staklenom zidu bočice. Nemojte koristiti bočicu ukoliko nema vakuuma. Lagano promešati rastvor rotiranjem bočice da bi se rastvorio liofilizirani prašak. Izbegavajte dugotrajno ili snažno mešanje. NEMOJTE MUĆKATI. Stvaranje pene u rastvoru nakon rekonstitucije nije neuobičajeno. Ostavite da rekonstituisani rastvor odstoji 5 minuta. Proverite da je rastvor bezbojan do svetložute boje i opalescentan. U rastvoru može da se razvije nekoliko malih prozirnih čestica, budući da je infliksimab protein. Nemojte koristiti ukoliko se u rastvoru nalaze neprozirne čestice, druge strane čestice, ili ukoliko dođe do diskoloracije.

3. Rastvoriti ukupnu količinu rekonstituisane doze rastvora leka Remicade na 250 ml sa rastvorom natrijum hlorida 9 mg/ml (0.9%) za infuziju. To se može učiniti tako što ćete ispustiti količinu rastvora natrijum hlorida 9 mg/ml (0.9%) za infuziju iz staklene bočice ili kese za infuziju od 250 ml koja je jednaka količini rekonstituisanog leka Remicade. Polako dodajte ukupnu količinu rekonstituisanog rastvora leka Remicade u bocu ili kesu za infuziju od 250 ml. Lagano promešajte.


13 od 34

4. Rastvor za infuziju treba dati u periodu koji ne može biti manji od preporučenog vremena za infuziju (videti odeljak 4.2). Koristiti samo set za infuziju sa ugrađenim, sterilnim, apirogenim, filterom koji slabo vezuje proteine (veličina pora 1,2 mikrometara ili manje). Budući da ne postoji konzervans, preporučuje se da rastvor za infuziju počne da se daje što je moguće pre i u roku od 3 sata nakon rekonstitucije i rastvaranja. Kada se rekonstitucija i rastvaranje izvrše u aseptičnim uslovima, Remicade rastvor za infuziju može da se upotrebi u roku od 24 sata ukoliko se čuva na temperaturi od 2C do 8C. Nemojte čuvati bilo koji neupotrebljeni odeljak rastvora za infuziju za ponovnu upotrebu.

5. Nisu sprovedene nikakve studije fizičko-biohemijske kompatibilnosti da bi se procenilo paralelno davanje leka Remicade sa drugim agensima. Nemojte davati infuziju leka Remicade istovremeno u istoj intravenskoj liniji sa drugim agensima.

6. Potrebno je izvršiti vizuelnu proveru leka Remicade da bi se utvrdilo prisustvo čestica ili diskoloracije pre davanja infuzije. Nemojte koristiti ukoliko se u rastvoru nalaze neprozirne čestice, druge strane čestice, ili ukoliko dođe do diskoloracije.

7. Sav neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa lokalnim propisima.

Terapijske indikacije

Reumatoidni artritisLek Remicade, u kombinaciji sa metotreksatom, je indikovan za redukovanje znakova i simptoma, kao i za poboljšanje fizičkih funkcija kod: odraslih pacijenata sa aktivnom bolešću u slučaju kada je odgovor na antireumatske lekove koji

modifikuju tok bolesti, uključujući metotreksat, bio neadekvatan. odraslih pacijenata sa teškom, aktivnom i progresivnom bolešću, koji prethodno nisu bili lečeni

metotreksatom ili drugim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti.Kod ovih pacijenata, radiografskije pokazano smanjenje brzine progresije oštećenja zglobova

Kronova bolest kod odraslih Lek Remicade je indikovan za: terapiju umerenog do teškog oblika aktivne Kronove bolesti, kod odraslih pacijenata koji nisu odreagovali

na punu i adekvatnu terapiju kortikosteroidima i/ili imunosupresivima; ili koji ne podnose ili imaju medicinske kontraindikacije za takvu terapiju.

terapiju fistuloznog oblika aktivne Kronove bolesti, kod odraslih pacijenata koji nisu odreagovali na punu i adekvatnu konvencionalnu terapiju (uključujući antibiotike, drenažu i imunosupresive).

Kronova bolest kod dece Lek Remicade je indikovan za lečenje teškog oblika aktivne Kronove bolesti, kod dece i adolescenata starosti od 6 do 17 godina, kod kojih nije uočeno poboljšanje nakon primene konvencionalne terapije, uključujući kortikosteroide, imunomodulatore i primarnu nutritivnu terapiju; ili koji ne podnose ili imaju medicinske kontraindikacije za takvu terapiju. Lek Remicade je ispitivan samo u kombinaciji sa konvencionalnom imunosupresivnom terapijom.

Ulcerozni kolitisLek Remicade je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog ulceroznog kolitisa kod odraslih pacijenata koji nisu adekvatno odreagovali na konvencionalnu terapiju uključujući kortikosteroide i 6-


14 od 34

merkaptopurin (6-MP) ili azatioprin (AZA), ili koji ne podnose ili imaju medicinske kontraindikacije za takvu terapiju.

Ulcerozni kolitis kod deceLek Remicade je indikovan za lečenje teškog oblika aktivnog ulceroznog kolitisa, kod dece i adolescenata starosti od 6 do 17 godina, koji nisu adekvatno odreagovali na konvencionalnu terapiju, uključujući kortikosteroide i 6-merkaptopurin (6-MP) ili azatioprin (AZA), ili koji ne ne podnose ili imaju medicinske kontraindikacije za takvu terapiju.

Ankilozirajući spondilitisLekRemicade je indikovan za lečenje teškog, aktivnog oblika ankilozirajućeg spondilitisa, kod odraslih pacijenata koji nisu adekvatno reagovali na konvencionalnu terapiju.

Psorijatični artritisLek Remicade je indikovan za lečenje aktivnog i progresivnog oblika psorijatičnog artritisa kod odraslih pacijenata koji nisu adekvatno reagovali na prethodno lečenje antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti.Lek Remicade treba davati

- u kombinaciji sa metotreksatom- ili samostalno kod pacijenata koji su pokazali netoleranciju na metotreksat ili kod kojih je metotreksat kontraindikovan

Pokazano je da lek Remicade poboljšava fizičku funkciju kod pacijenata sa psorijatičnim artritisom; radiografskim ispitivanjima je pokazano da smanjuje brzinu progresije oštećenja perifernih zglobova kod pacijenata sa poliartikularnim simetričnim podtipovima bolesti

PsorijazaLek Remicade je indikovan za lečenje plak psorijaze umerenog do teškog oblika, kod odraslih pacijenata koji nisu reagovali na, ili koji imaju kontraindikacije za, ili nisu podnosili drugu sistemsku terapiju uključujući ciklosporin, metotreksat ili PUVA

Doziranje i način primene

Terapija lekom Remicade mora da se uvodi i primenjuje pod kontrolom lekara koji imaju iskustva u postavljanju dijagnoze i lečenju reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva, ankilozirajućeg spondilitisa, psorijatičnog artritisa ili psorijaze. Lek Remicade treba primeniti intravenski. Infuziju leka Remicade treba da sprovodikvalifikovani zdravstveni radnik, koji ima iskustva da prepozna svaku neželjenu reakciju vezanu za infuziju.Pacijentima koji primaju lek Remicade treba dati uputstvo za lek i posebnu karticu sa upozorenjima.

U toku lečenja lekom Remicade, drugu istovremenu terapiju, npr. kortikosteriode i imunosupresive treba prilagoditi.

Doziranje

Odrasli ( 18 godina starosti)

Reumatoidni artritis3 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije nakon čega slede dodatne infuzione doze od 3 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja nakon toga. Lek Remicade se mora davati istovremeno sa metotreksatom.


15 od 34

Dostupni podaci ukazuju na to da se klinički odgovor obično postiže u roku od 12 nedelja terapije. Ukoliko je pacijent pokazao neadekvatan odgovor ili je prestao da reaguje nakon tog perioda, može se razmotriti postepenopovećanje doze za oko 1,5 mg/kg, maksimalno do 7,5 mg/kg na svakih 8 nedelja. Alternativno, može se uzeti u obzir primena 3 mg/kg na svake 4 nedelje. Ukoliko se postigne adekvatan odgovor, kod pacijenata se i dalje nastavlja sa primenom te doze i učestalosti primene leka. Dalji nastavak terapije treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi u toku prvih 12 nedelja lečenja ili nakon korekcije doze.

Umereno do izrazito aktivna Kronova bolest5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega sledi dodatna infuziona doza od 5mg/kg 2 nedelje nakon prve infuzije. Ukoliko pacijent ne reaguje na lečenje nakon 2 doze, ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Dostupni podaci ne podržavaju dalju terapiju infliksimabom, kod pacijenata koji nisu reagovali na terapiju u roku od 6 nedelja nakon inicijalne infuzije.

Kod pacijenata koji su reagovali na lečenje, alternativne strategije za dalje lečenje su: terapija održavanja: dodatna infuzija od 5 mg/kg u 6. nedelji nakon inicijalne infuzije, nakon toga infuzije

na svakih 8 nedelja, ili ponovna primena: infuzija od 5 mg/kg ukoliko se ponovo jave znaci i simptomi bolesti (videti ‘Ponovna

primena’ ispod i odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Premda ne postoje komparativni podaci, ograničeni podaci kod pacijenata koji su inicijalno reagovali na 5 mg/kg ali kod kojih se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da pojedini pacijenti mogu da povrate odgovor na terapiju uz povećanje doze. Dalji nastavak terapije treba pažljivo uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi nakon korekcije doze.

Fistulozna, aktivna Kronova bolest5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega sledi dodatna doza od 5 mg/kg infuzije u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije. Ukoliko pacijent ne reaguje na lečenje nakon 3 doze, ne treba nastaviti lečenje infliksimabom.

Kod pacijenata koji su reagovali na terapiju, alternativne strategije za dalje lečenje su: terapija održavanja: dodatna infuzija od 5 mg/kg na svakih 8 nedelja ili ponovna primena: infuzija od 5 mg/kg ukoliko se ponovo jave znaci ili simptomi bolesti, a nakon toga

infuzije od 5 mg/kg na svakih 8 nedelja (videti ‘Ponovna primena’ ispod i odeljak posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Premda ne postoje komparativni podaci, ograničeni podaci kod pacijenata koji su inicijalno odgovorili na 5 mg/kg ali kod kojih se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da pojedini pacijenti mogu da povrate odgovor na terapiju uz povećanje doze. Dalji nastavak terapije treba pažljivo uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi nakon korekcije doze.

Kod Kronove bolesti, iskustvo sa ponovnom primenom leka ukoliko se ponovo jave znaci ili simptomi bolesti je ograničeno i ne postoje komparativni podaci o koristi i riziku alternativnih strategija za dalje lečenje.

Ulcerozni kolitis5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega slede dodatne infuzione doze od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja nakon toga.


16 od 34

Dostupni podaci ukazuju na to da se klinički odgovor obično javlja u roku od 14 nedelja lečenja, tj. tri doze. Dalji nastavak terapije treba pažljivo uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi u toku ovog perioda.

Ankilozirajući spondilitis5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega slede dodatne infuzione doze od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, a zatim na svakih 6 do 8 nedelja. Ukoliko pacijent ne reaguje na lečenje u roku od 6 nedelja (tj. nakon 2 doze), ne treba nastaviti lečenje infliksimabom.

Psorijatični artritis5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega slede dodatne infuzione doze od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja nakon toga.

Psorijaza5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega sledi dodatna infuziona doza od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, zatim na svakih 8 nedelja nakon toga. Ukoliko pacijent ne odgovori na lečenje u roku od 14 nedelja (tj. nakon 4 doze), ne treba nastaviti lečenje infliksimabom.

Ponovna primena kod Kronove bolesti i reumatoidnog artritisaUkoliko se ponovo pojave znaci i simptomi bolesti, lek Remicade se može ponovno primeniti u periodu od 16 nedelja nakon poslednje infuzije. U kliničkim ispitivanjima, reakcije kasne preosetljivosti su bile povremene i javile su se nakon perioda u kome pacijenti nisu primali lek Remicade, a koji su kraći od 1 godine (videti odeljkePosebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka). Bezbednost i efikasnost ponovne primene nakon perioda bez leka Remicade koji je duži od 16 nedelja nisu utvrđeni. To se odnosi i na pacijente koji imaju Kronovu bolest i pacijente koji imaju reumatoidni artritis.

Ponovna primena kod ulceroznog kolitisaBezbednost i efikasnost ponovne primene, osim na svakih 8 nedelja, nije utvrđena (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka).

Ponovna primena kod ankilozirajućeg spondilitisa

Bezbednost i efikasnost ponovne primene, osim na svakih 6 do 8 nedelja, nije utvrđena (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka).

Ponovna primena kod psorijatičnog artritisaBezbednost i efikasnost ponovne primene, osim na svakih 8 nedelja, nije utvrđena (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka).

Ponovna primena kod psorijazeOgraničeno iskustvo vezano za ponovno davanje jedne doze leka Remicade kod psorijaze nakon intervala od 20 nedelja ukazuje na smanjenu efikasnost i veću učestalost javljanja blagih do umerenih reakcija na infuziju u poređenju sa onima na početku uvođenja terapije.

Ograničeno iskustvo vezano za ponovno davanje nakon pogoršanja bolesti kroz ponovni indukcioni režim ukazuje na veću učestalost javljanja reakcija na infuziju, uključujući ozbiljne reakcije, u poređenju sa terapijom održavanja od 8 nedelja (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Ponovna primena kod različitih indikacijaUkoliko se prekine terapija održavanja, a postoji potreba da se lečenje ponovo započne, ne preporučuje se ponovna primena uvodnog terapijskog režima (videti odeljak Neželjena dejstva leka). U takvim slučajevima,


17 od 34

treba započeti terapiju davanjem jedne dozeleka Remicade, a zatim nastaviti sa dozama održavanja, prema gore opisanim preporukama.

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Nisu vršene posebne studije o leku Remicade kod starijih pacijenata. U toku kliničkih ispitivanja nisu primećene značajnije razlike u klirensu ili volumenu distribucije vezane za starost. Nije potrebna korekcija doze .Za više informacija o bezbednosti primene leka Remicade kod starijih pacijenata videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka Oštećena funkcija bubrega i/ili jetre

Nisu vršena ispitivanja upotrebe leka Remicade kod pacijenata iz ovih populacija. Ne mogu se dati preporuke u vezi doziranja

Pedijatrijska populacija

Kronova bolest (6 do 17 godina)5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega sledi dodatna infuziona doza od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja. Dostupni podaci ne podržavaju dalju upotrebu infliksimaba kod dece i adolescenata koji ne reaguju na lek u toku prvih 10 nedelja lečenja .Kod nekih pacijenata je potreban kraći interval doziranja da bi se postigla terapijska korist, dok je kod drugih dovoljan duži interval doziranja. Pacijenti koji primaju doze leka u intervalu kraćem od 8 nedelja, mogu biti izloženi većem riziku od neželjenih reakcija. Nastavak terapije sa skraćenim intervalom doziranja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih nije zabeležena dodatna terapijska koristi nakon promene intervala doziranja.Nisu vršena ispitivanja bezbednosti i efikasnosti primene leka Remicade kod dece mlađe od 6 godina koja imaju Kronovu bolest. Ne mogu se dati preporuke za doziranje kod dece mlađe od 6 godina.

Ulcerozni kolitis (6 do 17 godina)5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, nakon čega sledi dodatna infuziona doza od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja. Dostupni podaci ne podržavaju dalju upotrebu infliksimaba kod pedijatrijskih pacijenata koji ne reaguju na lek u toku prvih 8 nedelja lečenja

Nisu vršena ispitivanja bezbednosti i efikasnosti primene leka Remicade kod dece mlađe od 6 godina koja imaju ulcerozni kolitis. Trenutno dostupni farmakokinetički podaci su opisani u odeljku, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje kod dece mlađe od 6 godina.

Psorijaza

Bezbednost i efikasnost primene leka Remicade kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina u terapiji psorijaze još nije utvrđena.

Juvenilni idiopatski artritis, psorijatični artritis i ankilozirajući spondilitis

Bezbednost i efikasnost primene leka Remicade kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina u terapiji juvenilnog idiopatskog artritisa, psorijatičnog artritisa i ankilozirajućeg spondilitisa još nije utvrđena.

Juvenilni reumatoidni artritis

Bezbednost i efikasnost primene leka Remicade kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina u terapiji


18 od 34

juvenilnog reumatoidnog artritisa još nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Oštećena funkcija bubrega i/ili jetre

Nisu vršena ispitivanja upotrebe leka Remicade kod pacijenata iz ove populacije. Ne mogu se dati preporuke u vezi doziranja.

Način primene

Lek Remicade treba da se primenjuje intravenski tokom 2 časa. Svi pacijenti koji primaju Remicade moraju da budu pod nadzorom najmanje 1-2 sata nakon infuzije zbog akutnih neželjenih reakcija vezanih za primenu infuzije. Oprema za hitne slučajeve, kao što su adrenalin, antihistaminici, kortikosteriodi ili oprema za intubaciju moraju biti dostupni. Pacijenti pre terapije mogu da prime npr. antihistaminike, hidrokortizon i/ili paracetamol i brzina infuzije može da se smanji kako bi se smanjio rizik od neželjenih reakcija vezanih za primenu infuzije, naročito ako su se već ranije javljale neželjene reakcije vezane za primenu infuzije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Primena kratkih infuzija kod odraslihKod pažljivo odabranih odraslih pacijenata koji su dobro podneli primenu najmanje 3 inicijalne dvočasovne infuzije leka Remicade (faza indukcije) i koji primaju terapiju održavanja, može se razmotriti davanje sledstvenih infuzija u periodu koji ne sme biti manji od 1 sata. Ukoliko se javi neželjena reakcija na infuziju vezano za kratku infuziju, može se uzeti u obzir sporija infuzija za buduće infuzije, ukoliko lečenje treba da se nastavi. Kratke infuzije sa dozama >6 mg/kg nisu bile predmet ispitivanja (videti odeljak Neželjna dejstva leka).

Kontraindikacije

Pacijenti sa istorijom preosetljivosti na infliksimab (videti odeljak Neželjna dejstva leka), na druge mišje proteine, ili na bilo koji od ekscipijenasa ,

Pacijenti sa tuberkulozom ili drugim teškim infekcijama kao što su sepsa, apscesi i oportunističke infekcije (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Pacijenti sa umerenom ili teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa III/IV) (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Reakcije na infuziju i preosetljivost Infliksimab je povezivan sa akutnim reakcijama vezanim za infuziju, uključujući anafilaktički šok, i kasnim reakcijama preosetljivosti (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Akutne reakcije na infuziju, uključujući anafilaktičke reakcije, mogu da se jave u toku infuzije (u roku od nekoliko sekundi) ili u roku od nekoliko sati nakon infuzije. Ukoliko se javi akutna reakcija na infuziju, neophodno je odmah prekinuti infuziju. Oprema za hitne slučajeve, kao što su adrenalin, antihistaminici, kortikosteriodi ili oprema za intubaciju moraju da budu na raspolaganju. Pacijenti pre terapije mogu da prime npr. antihistaminike, hidrokortizon i/ili paracetamol da bi se sprečile blage ili prolazne reakcije.


19 od 34

Antitela na infliksimab mogu da se razviju i povezana su sa povećanom učestalošću reakcija na infuziju. Manja proporcija reakcija na infuziju uključuje ozbiljne alergijske reakcije. Veza između razvoja antitela na infliksimab i smanjenog trajanja odgovora takođe je utvrđena. Istovremena primena imunomodulatora povezana je sa manjim javljanjem antitela na infliksimab i smanjenjem učestalosti reakcija na infuziju. Efekat istovremene primene bio je jači kod pacijenata koji su lečeni po epizodama nego kod pacijenata koji su primali terapiju održavanja. Pacijenti koji prestanu da uzimaju imunosupresive pre ili u toku primene leka Remicade imaju veći rizik od razvoja ovih antitela. Antitela na infliksimab ne mogu se uvek otkriti u uzorku seruma. Ukoliko se jave ozbiljne reakcije, mora se primeniti simptomatsko lečenje i ne sme se dalje davati lek Remicade (videti odeljakNeželjena dejstva leka).

U kliničkim studijama, prijavljene su kasne reakcije preosetljivosti. Dostupni podaci ukazuju na povećani rizik od kasne reakcije preosetljivosti sa povećanjem intervala bez primene leka Remicade. Pacijente treba uputiti da odmah zatraže lekarsku pomoć ukoliko se pojave bilo kakvi zakasneli neželjeni događaji (videti odeljakNeželjena dejstva leka). Ukoliko se pacijentima ponovo daje lek nakon dužeg perioda, oni moraju da budu pod strogim nadzorom u okviru koga se prate znaci i simptomi zakasnele preosetljivosti.

InfekcijePacijenti moraju da budu pod strogim nadzorom zbog infekcije, uključujući tuberkulozu, pre, u toku i nakon lečenja lekom Remicade. Budući da eliminacija infliksimaba može da traje i do šest meseci, nadzor treba nastaviti tokom celog ovog perioda. Ukoliko pacijent razvije ozbiljnu infekciju ili sepsu, treba obustaviti davanje leka Remicade.

Treba posebno voditi računa prilikom donošenja odluke da se lek Remicade koristi kod pacijenata sa hroničnim ili rekurentnim infekcijama, uključujući istovremenu imunosupresivnu terapiju. Pacijente treba uputiti da izbegavaju potencijalnu izloženost faktorima rizika za pojavu infekcije na odgovarajući način.

Faktor nekroze tumora alfa (TNF) posreduje u inflamaciji i modulira ćelijski imuni odgovor. Eksperimentalni podaci pokazuju da je TNF ključan za uklanjanje intracelularnih infekcija. Kliničko iskustvo pokazuje da je odbrana domaćina od infekcije kompromitovana kod pojedinih pacijenata koji su primali infliksimab.

Treba napomenuti da supresija TNF može da maskira simptome infekcije kao što je povišena temperatura.Rano prepoznavanje netipičnih simptoma ozbiljnih infekcija i tipičnih kliničkih simptoma retkih i neobičnih infekcija je ključno da bi se minimiziralo kašnjenje u dijagnozi i lečenju.

Pacijenti koji primaju TNF-blokatore su podložniji ozbiljnim infekcijama. Tuberkuloza, bakterijske infekcije, uključujući sepsu i pneumoniju, invazivne gljivične, virusne i druge oportunističke infekcije primećene su kod pacijenata koji su primali infliksimab. Neke od ovih infekcija su imale smrtni ishod; najčešće prijavljivane oportunističke infekcije sa stopom smrtnosti > 5% uključuju pneumocistozu, kandidijazu, listeriozu i aspergilozu. Pacijenti kod kojih se javi nova infekcija u periodu dok primaju lek Remicade, moraju da budu pod strogim nadzorom i da budu podvrgnuti kompletnoj dijagnostičkoj evaluaciji. Primenu leka Remicade treba prekinuti ukoliko pacijent razvije ozbiljnu infekciju ili sepsu, i potrebno je inicirati odgovarajuću antibakterijsku ili anti-gljivičnu terapiju sve dok infekcija ne bude pod kontrolom.

Tuberkuloza

Prijavljeni su slučajevi tuberkuloze kod pacijenata koji su primali lek Remicade. Treba napomenuti da je u većini ovih slučajeva tuberkuloza bila ekstrapulmonalna, i javila se ili kao lokalna ili kao diseminovana bolest.


20 od 34

Pre početka lečenja lekom Remicade, neophodno je izvršiti proveru svih pacijenata na aktivnu i neaktivnu (‘latentnu’) tuberkulozu. Ta procena treba da uključi detaljnu anamnezu sa ličnom istorijom tuberkuloze ili mogućim prethodnim kontaktima sa tuberkulozom i prethodnom i/ili sadašnjom imunosupresivnom terapijom. Kod svih pacijenata treba izvršiti odgovarajuće analize, tj. tuberkulinski test i rendgenski snimak pluća (mogu se primeniti lokalne preporuke). Preporučuje se da se vodi dokumentacija o sprovođenju tih analiza na kartici upozorenja za pacijenta. Lica koja propisuju lek se podsećaju na rizik od lažno negativnih rezultata tuberkulinskog testa, naročito kod pacijenata koji su teško bolesni ili imunokompromitovani.

Ukoliko se utvrdi aktivna tuberkuloza, ne sme se počinjati lečenje lekom Remicade (videti odeljakKontraindikacije).

Ukoliko se sumnja na latentnu tuberkulozu, treba konsultovati lekara koji je stručan za lečenje tuberkuloze. U svim dole opisanim situacijama, treba veoma pažljivo razmotriti ravnotežu koristi i rizika lečenja lekom Remicade.

Ukoliko se utvrdi neaktivna (‘latentna’) tuberkuloza, neophodno je početi lečenje latentne tuberkuloze anti-tuberkuloznom terapijom pre početka terapije lekom Remicade, i u skladu sa lokalnim preporukama.

Kod pacijenata koji imaju nekoliko ili imaju značajne faktore rizika za tuberkulozu a imaju negativan rezultat testa na latentnu tuberkulozu, treba razmotriti lečenje tuberkuloze pre početka terapije lekom Remicade.

Takođe treba razmotriti lečenje tuberkuloze pre početka lečenja lekom Remicade kod pacijenata sa istorijom latentne ili aktivne tuberkuloze kod kojih se adekvatan tok lečenja ne može potvrditi.Svi pacijenti bi trebalo da budu obavešteni da traže lekarsku pomoć ukoliko se u toku ili nakon lečenja lekom Remicade jave znaci/simptomi koji upućuju na tuberkulozu (npr. uporan kašalj, gubitak težine,subfebrilnost).

Invazivne gljivične infekcije

Kod pacijenata lečenih lekom Remicade, trebalo bi posumnjati na invazivnu gljivičnu infekciju, kao što je aspergiloza, kandidijaza, pneumocistoza, histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza, ako dođe do razvoja ozbiljne sistemske bolesti. Invazivne gljivične infekcije se javljaju kao diseminovane pre nego lokalizovane bolesti, i testovi sa antigenima i antitelima mogu biti negativni kod nekih pacijenata sa aktivnom infekcijom. Treba uzeti u obzir odgovarajuću empirijsku anti-gljivičnu terapiju dok je dijagnostikovanje bolesti u toku. Odluku o primeni odgovarajuće empirijske anti-gljivične terapije treba doneti u konsultaciji sa lekarom sa iskustvom u dijagnostici i lečenju invazivnih gljivičnih infekcija, ako je to moguće, i treba uzeti u obzir i rizik od pojave ozbiljne gljivične infekcije kao i rizik anti-gljivične terapije.

Za pacijente koji su živeli ili putovali u regione gde su invazivne gljivične infekcije, kao što su histoplazmoza, kokcidioidomikoza, ili blastomikoza endemske, treba pažljivo razmotriti koristi i rizike terapije lekom Remicade pre nego što se počne lečenje lekom Remicade.

Fistulozna forma Kronove bolesti

Pacijenti sa fistuloznom formom Kronove bolesti sa akutnim gnojnim fistulama ne smeju da prime terapiju lekom Remicade sve dok se ne isključi izvor moguće infekcije, posebno apscesa (videti odeljakKontraindikacije).

Hepatitis B (HBV) reaktivacija


21 od 34

Reaktivacija hepatitisa B javila se kod pacijenata koji su primali TNF-antagoniste uključujući infliksimab, koji su hronični nosioci ovog virusa. U pojedinim slučajevima došlo je do smrtnog ishoda.

Pacijente treba testirati na HBV infekciju pre početka lečenja lekom Remicade. Kod pacijenata koji su imali pozitivan rezultat na testu na HBV infekciju, preporučuju se konsultacije sa lekarom koji je stručan za lečenje hepatitisa B. Nosioci HBV koji zahtevaju lečenja lekom Remicade treba da budu pod strogim nadzorom za znake i simptome aktivne HBV infekcije tokom cele terapije i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Adekvatni podaci o lečenju pacijenata koji su nosioci HBV antivirusnim lekovima zajedno sa terapijom TNF-antagonistima za sprečavanje reaktivacije HBV nisu dostupni. Kod pacijenata kod kojih je došlo do HBV reaktivacije, terapiju lekom Remicade treba prekinuti i treba početi odgovarajuće antivirusno lečenje uz odgovarajuću suportivnu terapiju.

Hepatobilijarni događajiPrimećeni su veoma retki slučajevi žutice i neinfektivnog hepatitisa, od kojih neki imaju karakteristike autoimunog hepatitisa, u periodu nakon puštanja u promet leka Remicade. Dogodili su se izolovani slučajevi insuficijencije jetre koji su imali za rezultat transplantaciju jetre ili smrtni ishod. Pacijenti sa simptomima ili znacima insuficijencije jetre treba da budu podvrgnuti evaluaciji kako bi se utvrdili dokazi o oštećenju jetre. Ako se razvije žutica, i/ili je koncentracija ALT ≥ 5 puta viša od gornje granice normale, terapiju lekom Remicade treba prekinuti i uraditi detaljna istraživanja da se utvrdi razlog poremećaja.

Istovremena primena inhibitora TNF-alfa i anakinreOzbiljne infekcije i neutropenija primećeni su u kliničkim ispitivanjima sa istovremenom upotrebom anakinre i drugog blokatora TNF, etanercepta, bez dodatnih kliničkih koristi u poređenju sa samim etanerceptom. Zbog prirode neželjenih reakcija koje su uočene prilikom kombinacije lečenja etanerceptom i anakinrom, slične toksičnosti mogu da budu rezultat kombinacije anakinre i drugih blokatora TNF. Iz tog razloga, ne preporučuje se kombinacija leka Remicade i anakinre.

Istovremena primena inhibitora TNF-alfa i abataceptaU kliničkim ispitivanjima istovremena primena TNF-antagonista i abatacepta povezana je sa povećanim rizikom od infekcije uključujući ozbiljne infekcije u poređenju sa primenom samo TNF-antagonista, bez povećanja kliničke koristi. Ne preporučuje se kombinacija leka Remicade i abatacepta.

Istovremena primena sa ostalim biološkim terapeuticimaNema dovoljno podataka o istovremenoj upotrebi infliksimaba sa ostalim biološkim terapeuticima koji se koriste u lečenju istih stanja kao i infliksimab. Istovremena upotreba infliksimaba sa ovim biološkim lekovima se ne preporučuje zbog mogućnosti pojave povećanog rizika od infekcije, i ostalih potencijalnih farmakoloških interakcija.

Prelaženje između bioloških antireumatskih lekova koji modifikuju tok bolestiPrilikom prelaska iz jedne biološke terapije u drugu treba obratiti pažnju i pacijente treba i dalje držati pod nadzorom, jer preklapanje u biološkim aktivnostima može dalje povećati rizik od neželjenih događaja,uključujući infekciju.

VakcinacijeNisu dostupni podaci vezani za odgovor na vakcinaciju živim vakcinama ili na sekundarnu transmisiju infekcije živim vakcinama kod pacijenata koji primaju anti-TNF terapiju. Ne preporučuje se istovremeno davanje živih vakcina.

Autoimuni procesiRelativna deficijencija TNF koja je rezultat anti-TNF terapije može da dovede do inicijacije autoimunog


22 od 34

procesa. Ukoliko se kod pacijenta jave simptomi koji ukazuju na sindrom nalik na lupus nakon terapije lekom Remicade i ukoliko je pacijent pozitivan na antitela protiv DNK sa dvostrukim lancem, ne sme sa dalje davati lek Remicade (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Neurološki događaji Upotreba agenasa za blokadu TNF, uključujući infliksimab, povezana je sa slučajevima novog nastanka ili pogoršanja kliničkih simptoma i/ili dokaza radiološkim isptivanjem o demijelinizirajućim bolestima centralnog nervnog sistema, uključujući multiplu sklerozu, i periferne demijelinizirajuće bolesti, uključujući Giljen-Bareov sindrom. Kod pacijenata sa već postojećim ili novonastalim demijelinizirajućim poremećajima, treba pažljivo razmotriti koristi i rizike anti-TNF lečenja pre početka terapije lekom Remicade. Ukoliko se razviju ove bolesti, treba razmotriti mogućnost prekida terapije lekom Remicade.

Maligniteti i limfoproliferativne bolesti U kontrolisanim delovima kliničkih ispitivanja blokatora TNF, primećen je veći broj slučajeva maligniteta, uključujući limfom, među pacijentima koji su primali blokatore TNF-a u poređenju sa kontrolnom grupom pacijenata. U toku kliničkih ispitivanja leka Remicade u svim odobrenim indikacijama, incidenca limfoma kod pacijenata koji su primali lek Remicade bila je veća od očekivane kod opšte populacije, ali pojava limfoma je bila retka. U postmarketinškom periodu, prijavljeni su slučajevi leukemije kod pacijenata koji su primali antagoniste TNF. Postoji povećan rizik od limfoma i leukemije kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji imaju dugotrajno, visoko aktivno inflamatorno oboljenje koje komplikuje procenu rizika.

U istraživačkoj kliničkoj studiji sprovedenoj u cilju evaluacije upotrebe leka Remicade kod pacijenata sa umerenom do teškom hroničnom obstruktivnom bolesti pluća (COPD), prijavljen je veći broj slučajeva maligniteta kod pacijenata koji su primali lek Remicade u poređenju sa kontrolnom grupom. Svi pacijenti su imali istoriju teškog pušenja. Treba biti oprezan kada se donosi odluka o lečenju pacijenata sa povećanim rizikom od maligniteta zbog teškog pušenja.

Na osnovu postojećih saznanja, rizik od razvoja limfoma ili drugih vrsta maligniteta kod pacijenata koji su primali blokatore TNF ne može se isključiti (videti odeljak Neželjena dejstva leka). Treba biti oprezan kada se donosi odluka o terapiji blokatorima TNF kod pacijenata sa istorijom maligniteta ili kada se razmatra nastavak lečenja kod pacijenata kod kojih se razvio malignitet.

Takođe treba biti oprezan kod pacijenata sa psorijazom i istorijom ekstenzivne imunosupresivne terapije ili produžene PUVA terapije.

Maligniteti, pojedini sa smrtnim ishodom, prijavljeni su postmarketinški među decom, adolescentima i mladim osobama (do 22 godine starosti) koji su primali blokatore TNF-a (početak terapije ≤ 18 godina starosti), uključujući lek Remicade. Otprilike u polovini slučajeva u pitanju su bili limfomi. Ostali slučajevi predstavljaju čitav spektar različitih maligniteta i uključuju retke malignitete koji su obično povezani sa imunosupresijom. Rizik od razvoja maligniteta kod dece i adolescenata koji su primali blokatore TNF-a ne može se isključiti.

Nakon puštanja u promet, prijavljeni su retki slučajevi hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata koji su lečeni blokatorima TNF-a, uključujući infliksimab. Ovaj redak oblik T-ćelijskog limfoma ima veoma agresivan tok bolesti, obično sa smrtnim ishodom. Svi slučajevi u vezi sa lekom Remicade su se dogodili kod pacijenata sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom i većina ih je prijavljena među adolescentima ili mladim muškim osobama. Svi ti pacijenti su primali terapiju sa azatioprinom ili 6-merkaptopurinom istovremeno sa ili neposredno pre leka Remicade. Potencijalni rizik kod kombinacije leka Remicade sa AZA ili 6-MP treba pažljivo uzeti u razmatranje. Rizik od razvoja hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata koji primaju terapiju lekom Remicade ne može se isključiti (videti odeljke Doziranje i način primene i Neželjena dejstva leka).


23 od 34

Melanom i karcinom Merkelovih ćelija su prijavljeni kod pacijenata koji su primali blokatore TNF-a, uključujući lek Remicade (videti odeljak Neželjena dejstva leka). Preporučuju se periodični pregledi kože, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika za rak kože.

Sve pacijente sa ulceroznim kolitisom kod kojih postoji povećan rizik od displazije ili karcinoma debelog creva (na primer, pacijenti sa dugotrajnim ulceroznim kolitisom ili primarnim skleroznim holangitisom), ili koji su imali istoriju displazije ili karcinoma debelog creva, treba testirati na displaziju u redovnim intervalima pre terapije i tokom razvoja bolesti. Ta evaluacija treba da uključi kolonoskopiju i biopsije u skladu sa lokalnim preporukama. Na osnovu trenutnih podataka nije poznato da li lečenje infliksimabom utiče na rizik od razvoja displazije ili karcinoma debelog creva (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Budući da mogućnost povećanog rizika od razvoja karcinoma kod pacijenata sa tek otkrivenom displazijom koji primaju terapiju lekom Remicade nije utvrđena, treba izvršiti pažljivu analizu rizika i koristi za individualne pacijente i uzeti u obzir prekid terapije.

Srčana insuficijencija Lek Remicade treba oprezno koristiti kod pacijenata sa blagom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa I/II). Pacijenti treba da budu pod strogim nadzorom i treba obustaviti primenu leka Remicade kod pacijenata kod kojih se razviju novi ili se pogoršaju simptomi srčane insuficijencije (videti odeljke Kontraindikacije i Neželjena dejstva leka).

Hematološke reakcijePrijavljeni su slučajevi pancitopenije, leukopenije, neutropenije, i trombocitopenije kod pacijenata koji primaju blokatore TNF-a, uključujući lek Remicade. Svim pacijentima treba savetovati da odmah zatraže lekarsku pomoć ukoliko se jave znaci ili simptomi koji ukazuju na diskraziju krvi (npr. uporna povišena temperatura, javljanje modrica, krvarenje, bledilo). Treba uzeti u obzir prekid terapije lekom Remicade kod pacijenata sa potvrđenim značajnim hematološkim abnormalnostima.

OstaloPostoji ograničeno iskustvo vezano za bezbednost primene leka Remicade kod pacijenata koji su imali hiruške intervencije, uključujući artoplastiku. Dugačak polu-život infliksimaba treba uzeti u obzir ukoliko se planira hiruška intervencija. Pacijent kome je potrebna operacija dok prima lek Remicade treba da bude pod strogim nadzorom zbog infekcija, i potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Ukoliko pacijent ne reaguje na terapiju Kronove bolesti, to može da ukaže na postojanje fiksne fibrozne strikture koja može da zahteva hiruršku intervenciju. Dostupni podaci ukazuju na to da infliksimab ne pogoršava i ne izaziva strikture.

Specijalne grupe pacijenata

Stariji pacijenti (≥ 65 godina) Slučajevi teških infekcija kod pacijenata koji su primali lek Remicade, a koji imaju 65 godina i više, bili su češći nego među pacijentima mlađim od 65 godina. Pojedini slučajevi su bili sa smrtnim ishodom. Posebnu pažnju vezano za rizik od infekcije treba posvetiti prilikom lečenja starijih lica (videti odeljak Neželjena dejstva leka).


Infekcije


24 od 34

U kliničkim ispitivanjima, slučajevi infekcija prijavljeni su češće kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Vakcinacija

Preporučuje se da se pedijatrijski pacijenti, ukoliko je moguće, obaveste o najnovijim informacijama o svim vakcinacijama u skladu sa trenutnim smernicama o vakcinaciji pre početka terapije lekom Remicade.

Maligniteti i limfoproliferativne bolesti

Maligniteti, pojedini sa smrtnim ishodom, prijavljeni su postmarketinški među decom, adolescentima i mladim osobama (do 22 godine starosti) koji su primali blokatore TNF-a (početak terapije ≤ 18 godina starosti), uključujući lek Remicade. Otprilike u polovini slučajeva u pitanju su bili limfomi. Ostali slučajevi predstavljaju čitav spektar različitih maligniteta i uključuju retke malignitete koji su obično povezani sa imunosupresijom. Rizik od razvoja maligniteta kod dece i adolescenata koji su primali blokatore TNF-a ne može se isključiti.

Nakon puštanja u promet, prijavljeni su retki slučajevi hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata koji su lečeni blokatorima TNF-a, uključujući lek Remicade. Ovaj redak oblik T-ćelijskog limfoma ima veoma agresivan tok bolesti, obično sa smrtnim ishodom. Svi slučajevi u vezi sa lekom Remicade su se dogodili kod pacijenata sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom i većina ih je prijavljena među adolescentima ili mladim muškim osobama. Svi ti pacijenti su primali terapiju sa azatioprinom ili 6-merkaptopurinom istovremeno sa ili neposredno pre leka Remicade. Potencijalni rizik kod kombinacije leka Remicade sa AZA ili 6-MP treba pažljivo uzeti u razmatranje. Rizik od razvoja hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata koji primaju terapiju lekom Remicade ne može se isključiti (videti odeljke Doziranje i način primene i Neželjena dejstva leka).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Nisu vršena ispitivanja interakcija.

Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, psorijatičnim artritisom i Kronovom bolešću, postoje indikacije da istovremena upotreba metotreksata i drugih imunomodulatora smanjuje stvaranje antitela protiv infliksimaba i povećava koncentraciju infliksimaba u plazmi. Međutim, rezultati nisu pouzdani zbog ograničenja u metodama koje se koriste za analize infliksimaba i antitela protiv infliksimaba u serumu.

Čini se da kortikosteriodi ne utiču na farmakokinetiku infliksimaba u meri koja je klinički relevantna.

Kombinovana terapija leka Remicade sa ostalim biološkim terapeuticima koji se koriste za lečenje istih stanja kao lek Remicade, uključujući anakinru i abatacept, se ne preporučuje (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).

Preporučuje se da se žive vakcine ne daju istovremeno sa lekom Remicade (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).

Primena u periodu trudnoće i dojenja


25 od 34

Žene koje mogu da rađajuŽene koje mogu da rađaju moraju da koriste adekvatnu kontracepciju da bi sprečile trudnoću i da nastavljaju da je koriste u periodu od 6 meseci nakon poslednje terapije lekom Remicade.

TrudnoćaUmereni broj (oko 450) prospektivno prikupljenih slučajeva trudnoća izloženih infliksimabu sa poznatim ishodima, uključujući ograničeni broj (oko 230) izloženih u toku prvog tromesečja, ne upućuje na neočekivano dejstvo na ishod trudnoće. Zbog toga što inhibira TNF, infliksimab koji se daje u toku trudnoće može da utiče na normalne imune odgovore kod novorođenčadi. U studiji o razvojnoj toksičnosti koja je sprovedena na miševima primenom analognog antitela koje selektivno inhibira funkcionalnu aktivnost TNF kod miša, nije bilo indikacija o toksičnosti kod majke, embriotoksičnosti ili teratogenosti.Raspoloživo kliničko iskustvo je suviše ograničeno da bi se isključio rizik, i davanje infliksimaba se iz tog razloga ne preporučuje u toku trudnoće.

Infliksimab prolazi kroz placentu i utvrđeno je njegovo prisustvo u serumu novorođenčadi čije su majke primale infliksimab u toku trudnoće, u periodu i do 6 meseci nakon što je majka poslednji put primila infliksimab. Shodno tome, ta deca mogu biti pod povećanim rizikom od infekcije. Davanje živih vakcina novorođenčadima izloženih infliksimabu u materici se ne preporučuje u periodu od 6 meseci nakon što je majka primila poslednju infuziju infliksimaba u toku trudnoće (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

DojenjeNije poznato da li se infliksimab izlučuje u ljudsko mleko ili se sistemski apsorbuje nakon ingestije. Budući da se ljudski imunoglobulini izlučuju u mleku, žene ne smeju da doje u periodu od najmanje 6 meseci nakon primene leka Remicade.

FertilitetNe postoji dovoljno pretkliničkih podataka da bi se doneli zaključci o dejstvu infliksimaba na fertilitet i opšte reproduktivne funkcije

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Lek Remicade može imati manji uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Nakon primene leka Remicade može se javiti vrtoglavica (videti odeljak Neželjena dejstva leka).

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profilaInfekcije gornjeg dela respiratornog trakta su veoma česta neželjena dejstva prijavljivana u kliničkim studijama, i javljala su se kod 25,3% pacijenata na terapiji infliksimabom u poređenju sa 16,5% pacijenata iz kontrolne grupe. Najozbiljnija neželjena dejstva vezana za upotrebu TNF blokatora koja su prijavljivana uključuju reaktivaciju virusa HBV, kongestivnu srčanu insuficijenciju, ozbiljne infekcije (uključujući sepsu, oportunističke infekcije i tuberkulozu), serumsku bolest (odloženu reakciju preosetljivosti), hematološke reakcije, sistemski lupus eritematozus/ sindrom sličan lupusu, demijelinizirajuće poremećaje, hepatobilijarne poremećaje, limfome, hepatosplenični T-ćelijski limfom, intestinalni ili perianalni apsces (kod Kronove bolesti), i ozbiljne neželjene reakcije vezane za primenu infuzije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).


26 od 34

Tabelarni prikaz neželjenih dejstavaTabela 1 prikazuje neželjene reakcije na osnovu iskustva iz kliničkih studija kao i neželjene reakcije, neke od njih sa smrtnim ishodom, prijavljene nakon puštanja leka u promet. U okviru kategorija sistema organa, neželjene reakcije su navedene pod naslovima koji se odnose na učestalost, koristeći sledeće kategorije: veoma česta (≥ 1/10), česta (od ≥ 1/100 do < 1/10), povremena (od ≥1/1.000 do < 1/100), retka (od ≥1/10.000 do <1/1.000), veoma retka (<1/10.000), nepoznata (ne mogu se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane u redosledu od najozbiljnijih do najmanje ozbiljnih.

Tabela 1Neželjene reakcije u kliničkim studijama i iz iskustva nakon stavljanja u promet

Infekcije i infestacijeVeoma česte: Virusna infekcija (npr.grip, herpesne infekcije).Česte: Bakterijske infekcije (npr. sepsa, celulitis, apsces), Povremene: Tuberkuloza, gljivične infekcije (npr. kandidijaza).Retke: Meningitis, oportunističke infekcije (kao što su invazivne gljivične

infekcije [pneumocistoza, histoplazmoza, aspergiloza, kokcidioidomikoza, kriptokokoza, blastomikoza], bakterijske infekcije [atipične mikobakterijske, listerioza, salmoneloza], i virusne infekcije [citomegalovirus]), infekcijeparazitima, reaktivacija hepatitisa B.

Maligne i benigne neoplazme (uključujući ciste i polipe)Retke: Limfom, non-Hočkinov limfom, Hočkinova bolest, leukemija,

melanom.Nepoznate: Hepatosplenični T-celularni limfom (prvenstveno kod

adolescenata i mladih koji imaju Kronovu bolest i ulcerativni kolitis), karcinom Merkelovih ćelija

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistemaČeste: Neutropenija, leukopenija, anemija, limfadenopatija.Povremene: Trombocitopenija, limfopenija, limfocitoza. Retke: Agranulocitoza, trombotična trombocitopenična purpura,

pancitopenija, hemolitička anemija, idiopatska trombocitopenična purpura.

Imunološki poremećaji Česte: Alergijski respiratorni simptom. Povremene:

Retke:

Anafilaktička reakcija, sindrom nalik na lupus, serumska bolest ili reakcije nalik na serumsku bolest.Anafilaktički šok, vaskulitis, reakcija nalik na sarkoidnu reakciju

Psihijatrijski poremećajiČeste: Depresija, nesanica.Povremene: Amnezija, uzrujanost, konfuzija, pospanost, nervoza.Retke: Apatija.Poremećaji nervnog sistemaVeoma česte: Glavobolja.Česte: Vrtoglavica, nesvestica, hipoestezija, paraestezija.Povremene: Konvulzije, neuropatija.


27 od 34

Retke: Transverzalni mijelitis, demijelinizirajući poremećaji centralnog nervnog sistema (bolest nalik na multiplu sklerozu i optički neuritis), periferni demijelinizirajući poremećaji (kao što su Giljen-Bare-ov sindrom, hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija i multifokalna motorna neuropatija).

Poremećaji na nivou okaČeste: Konjuktivitis.Povremene: Keratitis, periorbitalni edem, hordeolum.Retke: Endoftalmitis.Nepoznate: Privremeni gubitak vida koji se javlja u toku ili u periodu od dva

sata nakon infuzije.Kardiološki poremećajiČeste: Tahikardija, palpitacije.Povremene: Razvoj srčane insuficijencije ili pogoršanje već postojeće, aritmija,

sinkopa, bradikardija.Retke: Cijanoza, perikardijalna efuzija.Nepoznate: Miokardijalna ishemija/miokardijalni infarkt koji se javlja u toku

ili u periodu od dva sata nakon infuzije.Vaskularni poremećajiČeste: Hipotenzija, hipertenzija, ehimoza, crvenilo, valunzi.Povremene: Periferna ishemija, tromboflebitis, hematomi.Retke: Cirkulatorna insuficijencija, petehije, vazospazam.Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećajiVeoma česte: Infekcija gornjeg respiratornog trakta, sinuzitis.Česte: Infekcija donjeg respiratornog trakta (npr. bronhitis, pneumonija),

dispneja, epistaksija.Povremene: Pulmonarni edem, bronhospazam, pleuritis, pleuralna efuzija.Retke: Intersticijalna bolest pluća (uključujući bolest koja brzo napreduje,

fibrozu pluća i pneumonitis).Gastrointestinalni poremećajiVeoma česte: Bol u stomaku, mučnina.Česte: Gastrointestinalno krvarenje, dijareja, dispepsija,

gastroezofagealni refluks, konstipacija.Povremene: Intestinalna perforacija, intestinalna stenoza, divertikulitis,

pankreatitis, heilitis.Hepatobilijarni poremećajiČeste: Poremećena funkcija jetre, povišene transaminaze.Povremene: Hepatitis, hepatocelularno oštećenje, holecistitis.Retke: Autoimuni hepatitis, žutica.Nepoznate: Poremećaj jetre. Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkivaČeste: Početak ili pogoršanje psorijaze, uključujući pustularnu psorijazu

(prvenstveno dlanovi i tabani), urtikarija, osip, pruritus, hiperhidroza, suva koža, gljivični dermatitis, ekcem, alopecija.

Povremene: Bulozna erupcija, onihomikoza, seboreja, rozacea, papilomi na koži, hiperkeratoza, neuobičajena pigmentacija kože.

Retke: Toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom,multiformni eritem, furunkuloza.

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva


28 od 34

Česte: Artralgija, mijalgija, bolovi u leđima.Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog traktaČeste: Infekcija urinarnog trakta.Povremene: Pijelonefritis.Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojkiPovremene: Vaginitis.Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Veoma česte: Reakcija vezana za infuziju, bol.Česte: Bolovi u grudima, zamor, povišena temperatura, reakcija na mestu

injekcije, groznica, edemPovremene: Poremećaj u zarastanju rana. Retke: Granulomatozne lezije.Laboratorijska ispitivanja:Povremene: Pozitivna autoantitela.Retke: Poremećaj sistema komplementa.

Neželjene reakcije vezane za infuzijuNeželjena reakcija vezana za infuziju je definisana u kliničkim studijama kao bilo koji neželjeni događaj koji se javi u toku infuzije ili 1 sat nakon infuzije. U kliničkim studijama treće faze, kod 18% pacijenata koji su primali infliksimab, u poređenju sa 5% pacijenata koji su primali placebo, javile su se neželjene reakcije vezane za infuziju. Generalno, kod većeg broja pacijenata koji su primali monoterapiju infliksimabom zabeležene su neželjene reakcije vezane za infuziju u poređenju sa pacijentima koji su primali infliksimab zajedno sa imunomodulatorima. Oko 3% pacijenata je prekinulo terapiju zbog neželjenih reakcija vezanih za infuziju i svi pacijenti su se oporavili sa ili bez terapije. Među pacijentima koji su primali infliksimab, a kod kojih je zabeležena neželjena reakcija vezana za infuziju u indukcionom periodu u trajanju od 6 nedelja, 27% je imalo neželjenu reakciju vezanu za infuziju u toku perioda održavanja, od 7. do 54. nedelje. Među pacijentima koji nisu imali neželjenu reakciju vezanu za infuziju u indukcionom periodu, 9% je imalo neželjenu reakciju vezanu za infuziju u toku perioda održavanja.

U kliničkoj studiji sprovedenoj na pacijentima sa reumatoidnim artritisom (ASPIRE), prve 3 infuzije su primenjivane u toku 2 sata. Trajanje narednih infuzija može biti skraćeno na interval koji ne može biti manji od 40 minuta kod pacijenata koji nisu imali ozbiljne neželjene reakcije na infuziju. U ovoj studiji, 66% pacijenata (686 od 1040) je primilo najmanje jednu kratku infuziju od 90 minuta ili manje i 44% pacijenata (454 od 1040) je primilo najmanje jednu kratku infuziju od 60 minuta ili manje. Od pacijenata koji su primali terapiju infliksimabom a koji su primili najmanje jednu kratku infuziju, neželjene reakcije vezane za infuziju su se javile kod 15% pacijenata a ozbiljne neželjene reakcije vezane za infuziju javile su se kod 0,4% pacijenata.

U kliničkoj studiji na pacijentima sa Kronovom bolešču (SONIC), reakcije vezane za infuziju javile su se kod 16,6% (27/163) pacijenata koji su primali monoterapiju infliksimabom, 5% (9/179) pacijenata koji su primali infliksimab u kombinaciji sa AZA, i 5,6% (9/161) pacijenata koji su primali AZA monoterapiju. Jedna ozbiljnareakcija vezana za infuziju (<1%) javila se kod pacijenta na monoterapiji infliksimabom.

U iskustvu nakon stavljanja leka u promet, slučajevi reakcija sličnih anafilaktičkim, uključujući edem larinksa/farinksa i težak oblik bronhospazma, i konvulzije bili su povezani sa primenom leka Remicade. Takođe su prijavljeni izuzetno retki slučajevi prolaznog gubitka vida i miokardijalne ishemije/infarkta u toku infuzije ili u intervalu od 2 sata nakon davanja leka Remicade (videti odeljak Posena upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Reakcije na infuziju nakon ponovnog administriranja leka Remicade


29 od 34

Klinička studija na pacijentima sa umerenom do teškom psorijazom koncipirana je da se proceni efikasnost i bezbednost dugoročne terapije održavanja u odnosu na ponovnu terapiju indukcionim režimom lekom Remicade(maksimalno četiri infuzije na 0, 2, 6 i 14 nedelja) nakon pogoršanja bolesti. Pacijenti nisu primali istovremenu terapiju imunosupresivima. U grupi pacijenata koji su ponovo tretirani, 4% (8/219) pacijenata imalo je ozbiljne reakcije na infuziju u odnosu na < 1% (1/222) kod terapije održavanja. Većina ozbiljnih reakcija na infuziju javila se u toku druge infuzije u nedelji 2. Interval između poslednje doze održavanja i prve doze ponovne indukcije bio je između 35-231 dana. Simptomi su uključivali ali nisu bili ograničeni na: dispneju, urtikariju, edem lica i hipotenziju. U svim slučajevima, terapija lekom Remicade je prekinuta i/ili je data druga terapija uz potpuni nestanak znakova i simptoma.

Kasne reakcije preosetljivostiU kliničkim studijama, kasne reakcije preosetljivosti su povremene i javile su se nakon intervala bez primene leka Remicade kraćim od 1 godine. U studijama o psorijazi, kasne reakcije preosetljivosti javile su se rano u toku terapije. Znaci i simptomi uključivali su mijalgiju i/ili artralgiju sa povišenom temperaturom i/ili osipom, pri čemu se kod nekih pacijenata javio pruritus, edem lica, ruku ili usana, disfagija, urtikarija, bol u grlu i glavobolja.

Nema dovoljno podataka o incidenci odloženih reakcija preosetljivosti nakon intervala bez primene leka Remicade dužim od 1 godine, ali ograničeni podaci iz kliničkih studija ukazuju na povećanje rizika od kasnih reakcija preosetljivosti sa povećanjem intervala bez primene leka Remicade (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

U jednogodišnjoj kliničkoj studiji sa ponovljenim infuzijama kod pacijenata sa Kronovom bolešću (ACCENT I studija), reakcije nalik na serumsku bolest javile su se u 2,4% slučajeva.

ImunogenostKod pacijenata koji su razvili antitela na infliksimab postoji veća verovatnoća (oko 2-3 puta) da dobiju reakcije vezane za infuziju. Čini se da istovremena upotreba agenasa za imunosupresiju smanjuje učestalost reakcija vezanih za infuziju.U kliničkim studijama sa pojedinačnim i višestrukim dozama infliksimaba u opsegu od 1 do 20 mg/kg, antitela na infliksimab otkrivena su kod 14% pacijenata sa bilo kojom imunosupresivnom terapijom, i kod 24% pacijenata bez imunosupresivne terapije. Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji su primali preporučenu ponavljanu terapiju sa metotreksatom, 8% pacijenata razvilo je antitela na infliksimab. Kod pacijenata sa psorijatičnim artritisom koji su primali 5 mg/kg sa i bez metotreksata, antitela su se javila kod ukupno 15% pacijenata (antitela su se javila kod 4% pacijenata koji su primali metotreksat i kod 26% pacijenata koji nisu primali metotreksat na početku). Kod pacijenata sa Kronovom bolešću koji su primali terapiju održavanja, antitela na infliksimab su se javila kod ukupno 3,3% pacijenata koji su primali imunosupresive i kod 13,3% pacijenata koji nisu primali imunosupresive. Pojava antitela je bila 2-3 puta veća kod pacijenata koji su primali terapiju u epizodama. Zbog metodoloških ograničenja, negativan rezultat ispitivanja nije isključivao prisustvo antitela na infliksimab. Kod pojedinih pacijenata koji su razvili visoki titar antitela na infliksimab postojali su dokazi o smanjenoj efikasnosti. Kod pacijenata sa psorijazom koji su primali infliksimab u režimu održavanja bez istovremene primene imunomodulatora, oko 28% njih je razvilo antitela na infliksimab (videti odeljak 4.4: "Reakcije na infuziju i preosetljivost").

InfekcijeTuberkuloza, bakterijske infekcije, uključujući sepsu i pneumoniju, invazivne gljivične, virusne, i druge oportunističke infekcije primećene su kod pacijenata koji su primali lek Remicade. Neke od tih infekcija su rezultirale smrtnim ishodom; najčešće prijavljene oportunističke infekcije sa stopom smrtnosti > 5% uključuju pneumocistozu, kandidijazu, listeriozu i aspergilozu (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri


30 od 34

upotrebi leka ).

U kliničkim studijama, 36% pacijenata koji su primali infliksimab bili su lečeni zbog infekcija u poređenju sa 25% pacijenata koji su primali placebo.

U kliničkim studijama za reumatoidni artritis, pojava ozbiljnih infekcija uključujući pneumoniju bila je veća kod pacijenata koji su primali i infliksimab i metotreksat u poređenju sa pacijentima koji su primali samo metotreksat, naročito u dozama od 6 mg/kg ili većim (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).

U spontanim izveštajima nakon stavljanja u promet, infekcije su najuobičajeniji ozbiljni neželjeni događaji. U pojedinim slučajevima ove infekcije su imale smrtni ishod. Gotovo 50% prijavljenih smrtnih slučajeva povezano je sa infekcijom. Prijavljeni su slučajevi tuberkuloze, ponekad sa smrtnim ishodom, uključujući milijarnu i ekstra-pulmonalnu tuberkulozu(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).

Maligniteti i limfoproliferativni poremećajiU kliničkim studijama sa infliksimabom u kojima je terapiju primalo 5780 pacijenata, što predstavlja 5494 pacijent godina, utvrđeno je 5 slučajeva limfoma i 26 nelimfomskih maligniteta u poređenju sa 0 limfoma i1 nelimfomskim malignitetom kod 1600 pacijenata koji su primali placebo, što predstavlja 941 pacijent godina.

U dugoročnom praćenju bezbednosne kliničke studije infliksimaba u trajanju do 5 godina, što predstavlja 6234 pacijent godina (3210 pacijenata), prijavljeno je 5 slučajeva limfoma i 38 slučajeva maligniteta, isključujući limfome.

Slučajevi maligniteta, uključujući limfome, takođe su bili prijavljivani u postmarketinškoj studiji (videti odeljakPosebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

U kliničkom ispitivanju na pacijentima sa umerenim do teškim HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) koji su ili pušači ili bivši pušači, 157 odraslih pacijenata je primalo lek Remicade u dozama sličnim onim koje su se davale u slučaju reumatoidnog artritisa i Kronove bolesti. Devet od tih pacijenata je razvilo malignitete, uključujući 1 limfom. Prosečno trajanje praćenja iznosilo je 0,8 godina (učestalost 5,7% [95% CI 2,65%-10,6%]. Prijavljen je jedan slučaj maligniteta među 77 kontrolnih pacijenata (prosečno trajanje praćenja 0,8 godina; učestalost 1,3% [95% CI 0,03%-7,0%]). Većina maligniteta javila se na plućima ili glavi i vratu.

Dodatno, retki slučajevi hepatospleničnog T-celularnog limfoma prijavljeni su nakon stavljanja leka u promet kod pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom koji su primali lek Remicade, a većina su bili adolescenti ili mladi muškarci (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Srčana insuficijencija U fazi II studije, koja je bila usmerena ka proceni leka Remicade u terapiji kongestivne srčane insuficijencije (CHF), veći stepen smrtnosti zbog pogoršanja srčane insuficijencije primećen je kod pacijenata koji su primali lek Remicade, naročito onih koji su primali veće doze od 10 mg/kg (tj. dva puta više od maksimalno odobrene doze). U ovoj studiji, 150 pacijenata sa NYHA Klasa III-IV CHF (leva ventrikularna ejekciona frakcija ≤35%) primilo je 3 infuzije leka Remicade od 5 mg/kg, 10 mg/kg, ili placebo u toku 6 nedelja. Nakon 38 nedelja, 9 od 101 pacijenata koji su primali lek Remicade (2 na 5 mg/kg i 7 na 10 mg/kg) je umrlo, u poređenju sa jednim smrtnim slučajem od 49 placebo pacijenata.Nakon stavljanja u promet prijavljeni su slučajevi pogoršanja srčane insuficijencije, sa ili bez precipitirajućih faktora koji se mogu identifikovati, kod pacijenata koji su primali lek Remicade. Takođe su prijavljeni retki slučajevi, nakon stavljanja u promet, javljanja srčane insuficijencije, uključujući srčanu insuficijenciju kod pacijenata bez poznatih prethodnih kardiovaskularnih oboljenja. Neki od tih pacijenata su bili mlađi od 50


31 od 34

godina.

Hepatobilijarni događaji U kliničkim studijama, primećen je blag ili umeren rast ALT i AST kod pacijenata koji su primali lek Remicade bez progresije u teško oštećenje jetre. Primećeni su povišeni nivoi ALT ≥ 5 x gornjeg limita normalne vrednosti (ULN) (videti Tabela 2). Primećeni su povećani nivoi aminotransferaza (ALT češće nego AST) u većem procentu pacijenata koji su primali lek Remicade nego u kontrolnoj grupi, i u slučaju kada je lek Remicade primenjen kao monoterapija, i kada je primenjen u kombinaciji sa drugim imunosupresivnim agensima. Većina poremećaja aminotransferaza bila je prolazna; međutim, kod manjeg broja pacijenata povišeni nivoi trajali su u dužem periodu. Generalno, pacijenti kod kojih je došlo do povišenih nivoa ALT i AST bili su asimptomatični, i povišenje bi se smanjilo ili vratilo na normalne vrednosti i u slučaju prekida i u slučaju nastavka terapije lekom Remicade, ili u slučaju modifikacije istovremene terapije. Tokom praćenja leka nakon stavljanja u promet, prijavljeni su veoma retki slučajevi žutice i hepatitisa, neki sa karakteristikama autoimunog hepatitisa, kod pacijenata koji su primali lek Remicade (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Tabela 2Procenat pacijenata sa povećanom ALT aktivnošću u kliničkim studijama

IndikacijaBroj pacijenata3 Prosečno trajanje

praćenja (nedelje)4 ≥ 3 x ULN ≥ 5 x ULN

placebo infliksimab placeboinfliksima

bplacebo

infliksimab

placeboinfliksima

b

Reumatoidni artritis1 375 1087 58,1 58,3 3,2% 3,9% 0,8% 0,9%

Kronova bolest2 324 1034 53,7 54,0 2,2% 4,9% 0,0% 1,5%

Pedijatrijska Kronova bolest

N/A 139 N/A 53,0 N/A 4,4% N/A 1,5%

Ulcerozni kolitis

242 482 30,1 30,8 1,2% 2,5% 0,4% 0,6%

Pedijatrijski ulcerozni kolitis

N/A 60 N/A 49,4 N/A 6,7% N/A 1,7%

Ankilozirajući spondilitis

76 275 24,1 101,9 0,0% 9,5% 0,0% 3,6%

Psorijatični artritis

98 191 18,1 39,1 0,0% 6,8% 0,0% 2,1%

Plak psorijaza 281 1175 16,1 50,1 0,4% 7,7% 0,0% 3,4%

1 Placebo pacijenti su primali metotreksat, a infliksimab pacijenti su primali i infliksimab i metotreksat.2 Placebo pacijenti u 2 studije faze III za Kronovu bolest, ACCENT I i ACCENT II, primili su inicijalnu dozu od

5 mg/kg infliksimaba na početku studije, a zatim placebo u fazi održavanja. Pacijenti koji su randomizovano priključeni grupi koja je u fazi održavanja primala placebo a kasnije su prešli na infliksimab uključeni su u infliksimab grupu u ALT analizi. U fazi IIIb studije za Kronovu bolest, SONIC, placebo pacijenti primali su AZA 2,5 mg/kg/dan kao aktivnu kontrolu pored placebo infliksimab infuzija.

3 Broj pacijenata testiranih na ALT.4 Prosečno trajanje praćenja zasnovano je na pacijentima koji su primali terapiju.


32 od 34

Antinuklearna antitela (ANA)/ Anti-dvolančana DNK (dsDNK) antitelaPribližno polovina pacijenata koji su primali infliksimab u kliničkim studijama i koji su bili ANA negativni na početku studije razvili su pozitivan ANA u toku studije, u poređenju sa oko jednom petinom pacijenata koji su primali placebo. Pojava anti-dsDNK antitela utvrđena je kod oko 17% pacijenata koji su primali infliksimab u poređenju sa 0% pacijenata koji su primali placebo. Na poslednjoj evaluaciji, 57% pacijenata koji su primali infliksimab ostalo je pozitivno na anti-dsDNK. Međutim, prijavljeni slučajevi lupusa i sindroma nalik na lupus ostaju povremeni (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).


Pacijenti sa juvenilnim reumatoidnim artritisomLek Remicade je proučavan u kliničkoj studiji na 120 pacijenata (uzrast: 4-17 godina) sa aktivnim juvenilnim reumatoidnim artritisom koji nisu reagovali na terapiju metotreksatom. Pacijenti su primali 3 ili 6 mg/kg infliksimaba u indukcionom režimu od 3 doze (nedelja 0, 2, 6 ili nedelja 14, 16, 20 respektivno) i nakon toga terapiju održavanja svakih 8 nedelja, u kombinaciji sa metotreksatom.

Reakcije na infuzijuReakcije na infuziju javile su se kod 35 % pacijenata sa juvenilnim reumatoidnim artritisom koji su primali 3 mg/kg u poređenju sa 17,5% pacijenata koji su primali 6 mg/kg. U grupi koja je primala 3 mg/kg leka Remicade, 4 od 60 pacijenata imalo je teške reakcije na infuziju a kod 3 pacijenta prijavljena je moguća anafilaktička reakcija (2 od njih su imali ozbiljne reakcije na infuziju). U grupi koja je primala 6 mg/kg, 2 od 57 pacijenata imalo je teške reakcije na infuziju, od kojih je jedan imao moguću anafilaktičku reakciju (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).

ImunogenostAntitela na infliksimab razvila su se kod 38 % pacijenata koji su primali 3 mg/kg u poređenju sa 12% pacijenata koji su primali 6 mg/kg. Titri antitela bili su znatno veći u grupi od 3 mg/kg u poređenju sa grupom od 6 mg/kg.

InfekcijeInfekcije su se javile kod 68% (41/60) dece koja su primala 3 mg/kg u toku 52 nedelje, 65% (37/57) dece koja su primala 6 mg/kg infliksimaba u toku 38 nedelja i 47% (28/60) dece koja su primala placebo u toku 14 nedelja (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pedijatrijski pacijenti sa Kronovom bolešćuSledeći neželjeni događaji prijavljeni su češće kod pedijatrijskih pacijenata sa Kronovom bolešću u REACH studiji (videti odeljak 5.1) nego kod odraslih pacijenata sa Kronovom bolešću: anemija (10,7%), krv u stolici (9,7%), leukopenija (8,7%), crvenilo (8,7%), virusna infekcija (7,8%), neutropenija (6,8%), prelom kosti (6,8%), bakterijska infekcija (5,8%), i alergijska reakcija respiratornog trakta (5,8%). Ostale posebne napomene navedene su ispod.

Reakcije vezane za infuzijuU REACH studiji, 17,5% randomizovanih pacijenata imalo je 1 ili više reakcija na infuziju. Nije bilo ozbiljnih reakcija na infuziju, a 2 subjekta u REACH studiji imalo je anafilaktičke reakcije koje nisu bile ozbiljne.

ImunogenostAntitela na infliksimab su utvrđena kod 3 (2,9%) pedijatrijska pacijenta.

InfekcijeU REACH studiji, infekcije su prijavljene kod 56,3% randomizovanih subjekata koji su primali infliksimab. Infekcije su češće prijavljivane kod subjekata koji su primali infuzije u nedelji q8 za razliku od infuzija u nedelji


33 od 34

q12 (73,6% i 38,0%, respektivno), pri čemu su ozbiljne infekcije prijavljene kod 3 subjekta u nedelji q8 i 4 subjekta u nedelji q12 u grupi koja je primala terapiju održavanja. Najčešće prijavljene infekcije bile su infekcije gornjeg respiratornog trakta i upala ždrela, a najčešće prijavljena ozbiljna infekcija bila je apsces. Prijavljena su tri slučaja pneumonije (1 ozbiljan) i 2 slučaja herpes zostera (oba nisu ozbiljna).

Pedijatrijski pacijenti sa ulceroznim kolitisom

Sveukupno, neželjene reakcije prijavljene kod pedijatrijskih pacijenata sa ulceroznim kolitisom u C0168T72 studiji i kod odraslih pacijenata sa ulceroznim kolitisom u ACT1 i ACT2 studijama su uglavnom bili dosledne. U C0168T72 studiji, najčešće neželjene reakcije bile su infekcije gornjeg respiratornog trakta, faringitis, abdominalni bol, groznica i glavobolja. Najčešći neželjeni događaj je bio pogoršanje ulceroznog kolitisa, čija je incidenca bila viša kod pacijenata koji su primali infuzije na svakih 12 nedelja, u poređenju sa pacijentima koji su primali infuzije na svakih 8 nedelja.

Reakcije vezane za infuziju

Sveukupno, 8 (13,3%) od 60 pacijenata na terapiji su imali jednu ili više neželjenih reakcija na infuziju, sa 4 (18,2%) od 22 pacijenta i 3 (13,0%) od 23 pacijenta u grupama koje su primale terapiju održavanja na svakih 8, odnosno 12 nedelja. Nisu prijavljene ozbiljne neželjene reakcije na infuziju. Sve neželjene reakcije na infuziju su bile blage do umerene u intenzitetu.

Imunogenost

Antitela na infliksimab su utvrđena kod 4 (7,7%) pacijenta u 54. nedelji.

Infekcije

Infekcije su prijavljene kod 31 (51,7%) od 60 pacijenata na terapiji u C0168T72 studiji, i 22 (36,7%) pacijenta su zahtevali oralnu ili parenteralnu antimikrobnu terapiju. Procenat pacijenata sa infekcijama u C0168T72 studiji bio je sličan procentu pacijenata sa Kronovom bolešću, koji su imali infekcije, u REACH studiji, ali veći nego procenat odraslih pacijenata sa ulceroznim kolitisom, koji su imali infekcije u ACT1 i ACT2 studijama. Ukupna incidenca infekcija u C0168T72 studiji bila je 13/22 (59%), odnosno 14/23 (60,9%) u grupama koje su primale terapiju održavanja na svakih 8, odnosno 12 nedelja.Infekcija gornjeg respiratornog trakta (7/60 [12%]) i faringitis (5/60 [8%]) su bile najčešće prijavljivane infekcije respiratornog sistema. Ozbiljne infekcije su bile prijavljene kod 12% (7/60) pacijenata na terapiji. U ovoj studiji je bilo više pacijenata u grupi uzrasta od 12 do 17 godina nego u grupi uzrasta od 6 do 11 godina (45/60 [75,0%]) naspram 15/60 [25,0%]). Iako je broj pacijenata u svakoj podgrupi bio suviše mali da bi se doneo konačan zaključak u vezi uticaja uzrasta na bezbednosne događaje, procenat pacijenata sa ozbiljnim neželjenim događajima i prekidom terapije usled neželjenih događaja je bio veći u grupi mlađeg, nego u grupi starijeg uzrasta. Iako je procenat pacijenata sa infekcijama bio takođe veći u grupi mlađeg uzrasta, procenat pacijenata sa ozbiljnim infekcijama je bio sličan u obe grupe. Ukupni procenat neželjenih događaja i reakcija na infuziju je bio sličan između grupa pacijenata uzrasta od 12 do 17 godina i uzrasta od 6 do 11 godina.

Postmarketinško iskustvoNakon stavljanja u promet, spontani ozbiljni neželjeni događaji prijavljeni prilikom upotrebe infliksimaba kod pedijatrijske populacije uključuju malignitete, uključujući hepatosplenični T-celularni limfom, prolazne poremećaje enzima jetre, sindrome nalik lupusu i pozitivna auto-antitela (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva leka).


34 od 34

Dodatne informacije o posebnim populacijama

Stariji pacijenti (≥ 65 godina) U kliničkim studijama za reumatoidni artritis, učestalost ozbiljnih infekcija bila je veća kod pacijenata koji su primali infliksimab u kombinaciji sa metotreksatom starih 65 godina i više (11,3%) nego kod pacijenata mlađih od 65 godina (4,6%). Kod pacijenata koji su primali samo metotreksat, učestalost ozbiljnih infekcija iznosila je 5,2% kod pacijenata starih 65 godina i više u poređenju sa 2,7% kod pacijenata mlađih od 65 godina (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).

Predoziranje

Nije bilo prijavljenih slučajeva predoziranja. Davane su jednokratne doze od po 20 mg/kg bez toksičnih efekata.

Documents

UPUTSTVO ZA LEK REMICADE JANSSEN BIOLOGICSB.V. … · Ako ne budete reagovali dovoljno dobro na te lekove, dobićete lek Remicade, koji ćete primati u kombinaciji sa drugim lekom