1

Uputstvo za apsolutne pocetnike u akvarisitici

1.Uvod3

2.Prikupljanje podataka4

3.Prva kupovina opreme5

4.Stavljanje akvarijuma u pogon12

5.Filtracija, temperatura, svetlo14

6.Strpljenja prilikom procesa CIKLIRANJA!16

7.Naseljavanje akvarijuma ribama17

8.Osnove odravanja akvarijuma20

9.Hranjenje organizama (ribe, bilje)24

10.Meani akvarijum26

11.Biljni akvarijum28

1.Uvod

Kome smo namenili ovo uputstvo? ta je akvaristika kao hobi? Koje su frustracije neinformiranih poetnika?

Ovaj vodi ima jedan jedini cilj; potpunim poetnicima u akvaristici odgovoriti na temeljna pitanja koja ih mue u poecima ili preje poetaka bavljenja akvaristikom. Smernice koje e ovdje biti izloene temelje se na podacima iz literature za poetnike i napraktinim iskustvima akvarista koji su sudelovali u izradi ovoga uputstva.Za poetak Vam elimo estitati na izboru hobija (koji vrlo lako prelazi u ljubav, pa i u opsesiju). Akvaristika je jedan od najboljih naina za iskoritavanje slobodnog vremena i jedan od najuzbudljivijih i najzanimljivijih naina bavljenja ivotinjama, biljem i opte prirodnim svetom. Akvarijum nije primarno ukras u kui. Akvarijum je pre svega jedan mikrosvet, jedan mikro ekosistem koji bi trebao (ili bismo mi to tako eleli)funkcionisati kao da je prirodan. Akvaristi zapravo pokuavaju ostvarati uvete kakvi vladaju u prirodnom stanitu onih organizama koje su zarobili u staklenoj kocki. Kad akvarist uspe svoj akvarijum urediti tako da se u njemu svi ivi organizmi oseaju dobro(kvaliteta i hemijski sastav vode, osvetljenje, temperatura, bioloki uveti, uredjenje akvarijuma) tada i akvarij izgleda prirodno i lepo. Tek tada moemo rei da je akvarijum ukras kue, jer dobro i kvalitetno uredjen i odravan akvarijum zaista izgleda dobro.Postii prirodne uvete u odredjenoj koliini vode koja je napunila staklenu kocku nije mogue ako ne upoznamo prirodu.Zato bavljenje akvaristikom podrazumijeva i vrlo ozbiljno bavljenje prirodnom naukama osobito biologijom i hemijom. Ko nije spreman da ozbiljno prihvatiti naucne istine biologije i hemije, radije neka ne zapoinje s izradom svog akvarijuma. esto supoetnici frustirirani kada kui donesu ribice iz trgovine, a one uginu u kratkom roku.Akvaristika se ne svodi na zamenjivanje uginulih riba novima iz trgovine akvaristika je briga o postojeem ivom svijetu zarobljenom u to malo vode to je imamo kod kue. Uz malo truda moemo nauiti mnogo o potrebama vodenih organizama.

2.Prikupljanje podataka

Gdje traiti informacije? Zato je vano informirati se? Kako doi do literature? Kako sepovezati s drugim akvaristima?Prije svega, u akvaristiku se ne zalee. To znai da emo i pre nego to napravimo pa i prvi mali korak morati prikupiti odredjene podatke i informacije bez kojih se ne moe zapoeti. Prvi korak inite sada itajui ovu scriptu jer u njoj upravo nalazite one osnovne podatke potrebne poetnicima. Osim u ovoj scripti kompletne podatke za poetnike pronai ete i na mnogim internet stranicama i u literaturi. Na kraju ove knjiice moete pronai popis preporuene literature za poetnike (a i uz svako poglavlje upuuje se na korisne izvore).Naalost, jako je malo kvalitetne akvaristike literature prevedeno na srpski jezik, pa je itanje knjiga na engleskom ili njemakom jeziku neizbeno. Literatura se najee nabavlja kupnjom putem Interneta. Osim podataka koji su evidentirani pisano, vrlo korisne informacije dobivaju se iz prve ruke od akvarista s iskustvom. Takvu vrstu komunikacije danas uvelike olakavaju internet forumi na kojima se mogu prikupljati podaci od iskusnijih.

Pre odlaska u kupovinu potpuni poetnik mora:a)odluiti se izmedju hladnovodnog / toplovodnog, tj. biljnog/ ciklidnog, tj. slatkovodnog / morskog akvarija (listanjem bogato ilustrirane literature s fotografijama uzornih akvarijuma, pregledavanjem galerija razliitih vrsta akvarijuma na Internetu,kunim posjetama akvaristima s iskustvom)b)znati koliko je vremena spreman uloiti na odravanje akvarijumac)znati kako e mu akvarijum otprilike izgledati nakon kupovine svih potrebnih elemenata (vizija)d)znati koju i kakvu opremu za akvarij treba imati (bazen, poklopac, filter, grija, rasveta, podloga, dekor) vrlo detaljnoe)odluiti koja mu je hmija potrebna (ili nepotrebna) za oetakf)raspitati se o ponudi organizama u dostupnim trgovinama (odabir i kompatibilnost organizama)

SAVETI:mnogi su se u svojim akvaristikim poecima zaletali - to se moe izbjei;planiranje je jedan od najboljih naina izbegavanja buduih greaka;akvaristika moe biti skup sport ako bez iskustva udjete u trgovinu;stavite sve svoje elje na papir i napravite cenovnik eliminiite nepotrebno i isplanirajte svoj akvaristiki proraun

3.Prva kupovina opreme

ta treba kupiti za uspean poetak bavljenja akvaristikom? Kako odabrati trgovinu? Moemo li se osloniti na strunost prodavaa opreme?Jedna od vanijih odluka pri kupovini akvarijuma i akvarijumske opreme jest odabir trgovine. Nisu sve trgovine s akvaristikom opremom iste nemaju sve trgovine istu opremu u ponudi, niti je kvaliteta pojedinih proizvodjaa opreme ista. Osim toga, u pojedinim trgovinama rade neupueni prodavai pa je najbolje doi dobro informisan. S druge strane, dobro informisan prodava moe biti od velike koristi poetniku. Uglavnom, trebalo bi pre same kupovine malo pregledati trgovine u blizini i njihovu ponudu (tehnika, organizmi, saveti kupcima). One trgovine koje nude vie opreme iu kojima su ribe i bilje zdraviji bolji su odabir za kupovinu od trgovina sa slabom ponudom i organizmima u loem stanju. Uglavnom se ve na prvi pogled moe proceniti u kakvoj se trgovini nalazimo prema stanju stvari u akvarijimima.Dosta je zgodno za poetnika da u kupovinu opreme ide s iskusnim akvaristom koji ga moe uputiti na kvalitetniju opremu.Napominjemo da se akvarijumi mogu izradjivati i u vlastitom aranmanu (DIY iliti Do It Yourself varijanta), ali izradu akvarija, filtracijskog sistema, poklopca s rasvetom i stalka ipak treba prepustiti nekome s iskustvom.to treba poetniku za poetak?1.Akvarijum od 100 do 200 litara (kompletan ili u delovima, originalan ili DIY)2.Dobar filter (unutrasnji, spoljasnji, hang-on, u poklopcu akvarija, na vazdusnu pumpu)3.Grija (stakleni, grejai kabel)4.Rasveta (neonska, HQI, 5. Stabilan stalak za akvarijum (originalni ili DIY)6.Podloga i substrat (ljunak, pesak, hranjiva podloga)7.Dekoracija (kamenje, pozadina, panjevi)8.Bilje (normalno - ivo, a ne vestacko)

DIY - skraenica izraza Do It Yourself (eng. = uradi sam);u akvaristici je mogue itav niz gotovih i originalnih delova opreme napraviti u kunoj radinosti od lepljenja staklenih stena silikonom u akvarijumski bazen, preko izrade poklopca i rasvete pa do izrade filtera, CO reaktora i rasprivaa, stalaka za akvarijume, vestackih stena, itd.DIY moe Vam utedeti mnogo novca, ali i zadati glavobolje ako niste spretni s alatom, ako nemate iskustva s popravkama, sa strujom, ako niste kreativni i inventivni moda je bolje kupiti originalnu opremu - danas se na tritu nalazi dosta kvalitetne (ali i nekvalitetne!) akvaristike opremekako smo mi Srbi narod dosta sklon improviziranju i pronalaenju jeftinijih reenja, verojatno neete odoleti a da u svoj akvarijum ne ubacite barem neto od DIY opreme; toplo Vam preporuamo da redovito pratite nase strane Uradi sam tu se nalazi mnogo toga korisnog, a jednostavnog to zaista moete izraditi i kod kue - zadovoljstvo koje ete oseati pri tome verovatno ne moramo nispominjati plus to ete i utedetidosta novaca

1.Akvarijum od 100 do 200 litara.

Suprotno uvreenom miljenju da je manji akvarijum manje zahtevan za odravanje, poetniku se toplo preporuuje da pone s akvarijumom neke srednje veliine od najmanje 100 litara. Zato?Akvarijsku vodu je puno lake odravati u akvarijumu normalne veliine nego u malom akvarijumu. Ako se i javi neki problem, npr. zagadjenje vode, promene u hemiji ili temperaturi, on se razvija puno sporije u veem akvarijumu. Zapreminu akvarijuma ulitrama lako je izraunati ako se pomnoi duyina, irina i visina akvarijuma u centimetrima i rezultat se podijeli s hiljadu(V=(d x x v)/1000 litara).Akvarijumi su najee sastavljeni od staklenih ploa koje su medjusobno povezane silikonom, a kod akvarija zapreminom veom od 100 litara jo postoje i razliita ojaanja koja spreavaju pucanje stakla uslijed napregnua uzrokovanog vodenim optereenjem. Poetniku ne preporuujemo da sam izradjuje akvarijum (lepi staklo silikonom) ve da to prepusti iskusnim staklarima koji su se specijalizirali za izradu akvarijuma. Jo je jednostavnije kupiti gotov akvarij u specijaliziranoj prodavnici. Postoje kompletno opremljeni akvarijumi sa svom osnovnom opremom (filter, grija, rasveta), ali i dodatnom opremom (stalak, CO2 sisem, reflektori, pozadine,...). Kompletno opremljeni akvarijumi jako variraju po ceni i kvlitetu izrade i vano je dobro se raspitati pre kupovine takvog akvarijuma. Kompletni akvarijumi su u pravilu skuplji (najee dvostruko) od akvarija u DIY varijanti.Ako se odluite na kupovinu koritenog akvarijuma svakako proverite u kakvom je stanju staklo (je li izgrebano, puknuto, oteeno), ali i silikonski spojevi (trebali bi biti ravnomerno rasporedjeni na svim mestima, bez mehuria vazduha). I koriteni i novi akvarijumi je potrebno testirati akvarijum se stavi na ravnu i stabilnu podlogu (sa stiroporom ispod donje stranice), napuni se do kraja vodom i ostavi barem 24 sata napunjen. Ako ne procuri, verojatno je da niti nee jo jedno due vreme.Oblici akvarijuma:1)kugla (izbegavati),2)kvadar (najei),3)heksagon (zanimljiv oblik),4)zaobljeni (vrlo privlaan, ali i skup)

2.Dobar filter.a)Unutranji filteresto dolazi s kompletnim akvarijima u ponudi. Neki su unutranji filteri fiksno postavljeni u gotove akvarijume, dok se drugi mogu pomerati po potrebi ili izvaditi iz akvarijuma. Mogue je posebno kupiti unutranji filter, ali to su filteri prvenstveno za manje i srednje akvarijume. U nekim akvarijimima unutranji filteri su napravljeni od staklenih komora fiksiranih u akvarijumu pomou silikona.Prednosti su im te to teko mogu izazvati poplavu (za razliku od spoljnih) te se u njih moe smestiti grija (samo neki modeli). Osnovni nedostatak ovakvog filtera je taj to on zauzima prostor u akvarijumu i treba ga skrivati dekoracijom. Malo ga je tee istiti odspoljnog.b)Spoljni filterNajvanija karakteristika dobrog spoljnog filtera jest njegova sigurnost (kvaliteta izrade). Poto ovakav filter funkcionie izvan akvarijuma eventualno oteenje filtera, cevi ili spojeva moe prouzrokovati curenje akvarijumske vode i poplavu u domu koju sigurno ne elite. Valja zato brino odabrati spoljni filter i pre svega orjentisati se na kvalitet, a ne na cenu.Prednosti spoljnog filtera su viestruke: vrlo ga je jednostavno odravati i istiti, ne zauzima mesto u akvarijumu (moe se sakriti u ormaru ispod akvarijuma), obino je zapreminom vei od unutranjih filtera pa je i razina bioloke i mehanike filtracije vea, a postoji i mogunost dodavanja medija za hemijsku filtraciju (aktivni ugalj).Spoljni su filteri nezamenjivi kod veih akvarijuma.c)Hang-on filterFilter koji ne zauzima mesto u samom akvarijumu jer se obesi ostranu akvarijuma. Lako se isti jer se jednostavno izvadi iz akvarijuma.d)Filter u poklopcu akvarijumaNeki gotovi akvarijumi imaju filter ugradjen u poklopac akvarijuma. To su tzv. wet-dry (mokro-suvi) filteri koji funkcioniu na principu meanja vode i zraka (samo su delom ispunjeni vodom iz akvarijuma dok su ostali filteri u potpunosti ispunjeni akvarijskomvodom). Njegove su prednosti to ne zauzima prostor u akvarijumu i relativno se lako isti, a mane to to je teko postii jak protok vode ovim filterom, oduzima se mjesto za rasvetu u poklopcu, optereuje se poklopac akvarijuma. Ovakvi filteri funkcioniu uglavnom u manjim akvarijumima.e)Filter na vaydunu pumpuPogodan za mresne akvarijume. Jedini filter-materijal je sundjer.Filter materijalUz kupovinu filtera moramo razmiljati i o kupovini filter materijala. Mnogi filteri prodaju se s pripadajuim filter materijalom, a kod nekih valja filter materijal kupiti posebno. Odabir filter materijala yavisi o vrsti akvarijuma koji elite napraviti.Sundjer, bio-sundjer, sundjer s aktivnim ugljem Ovo je najei filterski materijal koji se koristi u akvarijimima i ujedno jedan od najboljih. Sundjera ima razliitih zavisno o gustoi postavljamo ih u odredjene delove filtera. Najee se kombinuju razliite vrste sundjera u filteru (od najgrublje do najfinije). Bio Sundjer je posebno porozan sundjer s velikom povrinom te je pogodna za naseljavanje kolonija kisoninih bakterija. Sundjer s aktivnim ugljem (crna) slui za hemijsku filtraciju vode i upotrebljiva je samo nekih mesec dana.Sintetika vataBela, zelena ili plava sintetika vata stavlja se na poetak filtera da bi pokupila veinu otpada (slui za mehaniku filtraciju). Vrlo je jeftina i moe se esto menjati.Bio balls (bio kugle), keramiki valjii, lava Stavlja se u filter radi bioloke filtracije. To je filter materijal izrazito velike povrine na koji se nasele kolonije kiseoninih bakterija u velikoj koliini i pretvaraju tetni bioloki otpad u manje tetni (amonijak i nitrite u nitrate).Treset u granulamaKoristi se za balansiranje pH vrijednosti vode (zakiseljuje vodu) te za bojenje, tj. potamnjivanje vode.Aktivni ugalj i zeolitKoristi se za hemijsku filtraciju aktivni ugalj navlai na sebe hemijske spojeve i tako hemijski proiava vodu. U filteru ga stavljamo samo nakon tretmana lekovima ili u sluaju zagadjenja vode. Mora se kompletno promeniti nakon mesec dana upotrebe,jer nakon toga vie ne funkcionira kao hemijski filter (ali moe funkcionirati kao bioloki zbog poroznosti).Zeolit je neto dugotrajniji od aktivnog uglja. Nakon upotrebe u akvarijumu moe se koristiti kao djubrivo za sobno bilje.3.Greja.Vrlo je vano kupiti kvalitetan greja za akvarijsku vodu. Jedan od najvanijih zahteva koji podrazumeva kvalitetnu vodu jest i vrlo stabilna temperatura vode. Jaina grejaa izraena je u wattima.U prosjeku se rauna da je potrebno 1 watt po litri vode. Potrebna jaina grejaa ovisi i o proizvodjau i o spoljanjoj temperaturi. Uglavnom, to je temperaturna razlika akvarijumske vode i okoline akvarijuma vea to je potreban jai greja. Danas sunajee dve vrste grejaa:a)Greja u staklenoj epruvetiOvo su izvrsni grijai koji su smjeteni u staklenoj epruveti. Imaju ugradjeni termostat i ukljuuju se i iskljuuju po potrebi. esto, za vrijeme leta gotovo uopte ne rade. VANO termostatski greja ne smemo iskljuivati iz struje sam se ukljuuje i iskljuuje po potrebi.b)Grejai kabelOvaj se grija postavlja ispod podloge i greje korijenov sustav. Ti su grejai izvrsni za gusto zasadjene akvarije jer potiu zdrav rast bilja. Isto tako imaju ugradjen termostat i ne treba ih iskljuivati iz struje.

4.Rasveta.Svaki akvarijum mora imati vetaku rasvetu koja e oponaati svetlost sunca bez obzira je li biljni ili ciklidni, hladnovodni ili toplovodni. Za poetak je najjednostavnije izabrati rasvetu s neonskim cevima. Otprilike se rauna da je dovoljno imati jednu cev (po duini poklopca) za ciklidni akvarij, dve cevi za biljni akvarijum s nezahtevnim biljem, i tri i vie cevi za biljne akvarije sa zahtevnim biljem.Ako sami izradjujete rasvetu za akvarijum svakako se posavetujte s elektriarem u vezi sigurnosti elektrinih komponenti. Rasveta se najee ugradjuje u poklopac akvarijuma a sastoji se od cevi, grla, draa, startera, prigunica i ica. Prigunice iz sigurnosnih razloga najboje smestiti izvan poklopca ili ispod akvarijuma (u ormariu).Rasvetu osetno pojaavaju tzv. reflektori koji usmjeravaju rasprenu svetlost neonske svjetiljke prema akvariju. Poeljno bi bilo da je akvarijumski poklopac iznutra premazan belom bojom ili oblepljen nekom srebrnom reflektirajuom folijom jer se tako pojaava koliina svetlosti u akvarijumu.Najsigurnije je kupiti originalnu akvaristiku rasvetu jer ona koliko toliko garantuje izostanak rasta neeljenih algi, ali nedostatak takve rasvete jest to je izrazito skupa. Neke obine neonske cijevi (daylight) mogu posluiti kao zamjena za akvaristike. Neonske cevi mogu emitirati razliitu boju svetlosti - najbolje je poigrati se kombinacijama lampi i kroz odredjeno vreme odluiti se za kombinaciju koja nam najvie odgovara. U svakom sluaju, pre nabavke cevi posavjetujte se siskusnim akvaristima. Vek trajanja cijevi je do godine dana tada ih valja zameniti novima, jer opet reskiramo pojavu neeljenih algi.

5.Stabilan stalak za akvarijum.Kupovina originalnih stalaka za akvarijum je uglavnom neisplativa, no ako imate novaca i elite da vam stalak izgleda dobro izbor je velik i ti stalci zaista izgledaju dobro. Ako ste ikada izradjivali police ili doradjivali namjetaj od iverice kod kue, izrada stalka bit e Vam prava sitnica. Osim toga, stalak za akvarij izradjen vlastitim rukama moe izgledati upravo kao i originalni (i biti isto tako stabilan), a kotat e upola jeftinije.

6.Podloga i substrat.Podloga u akvarijumima najee je ljunak ili pesak odredjene granulacije (granulacija je mera prosene veliine zrnaca peska ili ljunka). Svi akvarijumi trebali bi imati neku podlogu (osim mresnih ili karantenskih) jer ribe i bilje u prirodi redovno imaju neku podlogu ljunanu, peskovitu, muljevitu, kamenu...Podloga generalno slui za ukorjenjavanje bilja i prihvat ribljeg fescesa (koji ujedno slui i kao djubrivo za bilje). Granulaciju podloge i njezinu boju odredjuju zahtjevi organizama u akvariju.Nemojte kupovati vestacko bojanu podlogu (crvenu, plavu, ljubiastu, zelenu, utu, belu) jer to nije prirodna podloga i moe smetati ribama, a svakako smeta u estetskom smislu. Svetla podloga reflektira svetlost akvarijumske rasvete i nju koristite za akvarijume koji su zamiljeni kao svetli (to je uglavnom dobro za bilje), a tamnije podloge za tamnije akvarijume. Pre kupovine podloge, raspitajte se o prirodnoj sredini organizama koje kanite drati. U biljnim akvarijimima ukupna debljina nanosa podloge i substrata morala bi iznositi izmedju 4 i 10 cm. Moete kombinovati dve razliite granulacije podloge radi estetskih, ali i praktinih razloga.Nekim ribama potrebno je osigurati fini pesak ili ljunak za izradu gnezda, a razliitim vrstama biljaka odgovara razliita granulacija podloge. Za biljne akvarijume najee se koristi granulacija 1-3 mm, ali bilje sasvim dobro uspijeva i u malo veoj granulaciji ljunka (npr. do 1 cm). U biljnim akvarijumima trebalo bi izbjegavati kvarcni pesak jer se on s vremenom skruti (slegne i stisne, postane kompaktan) i ne dozvoljava korenju da se iri. tetno je i za ribe i za bilje koristiti drobljeni ljunak otrih rubova (povrede). Substrat je hranjiva podloga i koristi se samo u onim akvarijumima koji e imati ivo bilje. Substrati su razliiti mogu biti mineralni (glinene kuglice ili granule), treset, zemlja. Substrat se nanosi ispod podloge u koliini koju propisuje proizvodja. Ako koristite zemlju za saksijsko bilje kao substrat, treba je potopiti u vodi i tako jedrati otprilike 2-3 nedelje pre stavljanja u akvarijum.7.Dekoracija.U dekoraciju spadaju panjevi, kamenje, vestacke stene, pozadinska tapeta i razliiti keramiki ili stakleni ukrasi. Osnovno o emu valja voditi rauna kod odabira dekoracije jest nabavka prirodne dekoracije. Sve to u akvariju izgleda vestacki nee se estetski uklopiti u podvodni svet. Posebno skreemo panju na keramike i staklene ukrase koje moete kupiti u specijaliziranim prodavaonicama veinom su kiasti i nee dobro izgledati u Vaem akvarijumu. Izbjegavajte potopljene brodove, ronioce, kosturske glave, zrakoplove, mostie, mlinove i ostala uda ki-umetnosti. Koristite prirodne materijale pravo drvo (valjano pripremljeno,prokuvano, oieno), lepo kamenje, lepo i realno izradjene vestake stene. Pozadinske tapete isto tako mogu biti kiaste jarko plave boje s fotografijom bilja i sl. Pozadinska tapeta je najefektnija ako je tamna (crna, tamnocrvena, smedja, zelena) ili ima neki neutralni uzorak (npr. kamenje). Obianriin papir koji se naguva i zalepi iza yadnje stranice akvarijuma funkcionie izvrsno kao pozadina, a jeftin je. Svu dekoraciju pre unosa u akvarijum treba prokuvati radi dezinfekcije. Nemojte koristiti dekoraciju otrih ivica da se ribe u akvariju ne bi povredile.8.Bilje.Jedino ivo bilje dolazi u obzir. Vestako bilje eventualno se moe koristiti u karantenskim akvarijumima (moe se kasnije oprati i oistiti).ivo bilje osim to ulepa akvarijum dodatno ga hemijski filtrira (crpi nitrate i fosfate iz vode) i kiseonikom obogauje vodu. Pri odabiru akvarijumskog bilja potrebno je upoznati se s biljnim vrstama i njihovim zahtevima za svetlou i hranjivim materijama, temperaturom i kiselou vode koja im odgovara. U akvarijumu se bilje mora rasporediti tako da svaka biljka ima dostupnu koliinu svjetlosti koja joj je potrebna i nekom logikom (visoko bilje u yadnji deo akvarijuma, nisko u prednji deo, iste biljne vrstegrupirati...). Za bilje je dobro koristiti neki substrat ispod podloge kako bi se osigurala hrana potrebna za rast.Ako elimo biljni akvarijum koji izgleda lepo, moramo se upoznati s osnovama aquascapea (uredjivanja akvarija).

4.Stavljanje akvarijuma u rad

Kad smo nabavili svu potrebnu opremu, moemo pustiti akvarijum u rad. Kako? Kojimredom? to nam jo treba?Nakon to je odabrano pogodno mjesto za akvarijum u kuci (ne previe frekventno, istovremeno atraktivno, iyvan domasaja kvake i vrata, daleko od sunevih zraka i grejaih tijela) i nakon to je stalak za akvarijum napravljen i stabilan (potpuno vodoravan; proveriti libelom!) i naravno, kupljena sva potrebna oprema, moese krenuti sa stavljanjem akvarijuma u rad. To podrazumijeva da imamo pripremljene sljedee stvari: stalak, plou stiropora ili gumirani podmeta dimenzija donje stranice akvarijuma (osim ako je akvarijum kupljen s originalnim podmetaom), akvarijem (bazen), poklopac s rasvetom, greja, filter i filterski materijal, podlogu i substrat, kanistre za vodu, kante, nekoliko veih krpa ili peskira, keramiki tanjir, dekoraciju (prokuhan panj i/ili kamenje), pozadinsku stenu ili pozadinsku tapetu, termometar i bilje.Ovome se jo moe dodati sredstvo za pripremu vode i rastvor s kolonijom kiseoninih (nitrificirajuih) bakterija za bioloko startanje filtera.Akvarijum se postavi na stalak i to na plou stiropora (dovoljno je da je debela i 1 cm) osim ako se radi o kupljenom akvariju s donjim okvirom u ijem uputstvu pie da se akvarij postavi samo na tvrdu i stabilnu podlogu. Stiropor slui da staklo ne pukne usled sitnih naprezanja i savijanja. Pre svega akvarijski bazen valja oprati obinom vodom i sundjerom (ili rastvorom hipermangana za dezinfekciju). Akvarijumski bazen iskljuivo perite na stabilnom stalku, nikako u kadi od naprezanja e puknuti donja staklenaploa jer dno kade nije ravno. U ovoj fazi lepi se i pozadinska tapeta ili se privruje pozadinska vestacka stena poto se lepi silikonom, treba akvarijum ostaviti nedirnut barem 24 sata dok silikon ne stegne.Zatim se na dno akvarijuma rasporedi substrat i na substrat stavi ljunak ili pesak koji slui za podlogu. Postavi se dekoracija (panj i kamenje) i namesti filter i greja prema uputama aparatura se ne ukljuuje.Sada je sve spremno za punjenje tanka. Da se podloga ne bi poremetila, na nju stavimo veliki keramiki tanjir i kantom ili kanistrom ulivamo vodu (hladnu ili mlaku) preko tog tanjura.Kada je tank napunjen do polovice moemo zasaditi bilje to je u tom trenutku najlake. Nakon sadnje bilja tank napunimo do kraja.Ovako akvarijum mora odstajati barem pola sata kako bi se aparatura u njemu prilagodila temperaturi vode. U protivnom je vrlo izvesno da e greja puknuti. Nakon pola sata moe se pokrenuti filter prema uputstvu proizvodjaa vano je da u filteru nema vayduha mora se ispuniti vodom da bi pravilno radio.Nakon to proradi filter, moe se ukljuiti grija. Temperaturu proveravajte pomou akvarijumskog termometra.Nakon ovih radnji montira se poklopac i u pogon stavi rasvjeta.Akvarijum je puten u rad..

SAVETI:Smetaj akvarijuma je vaan. Osim to e akvarijum biti ukras u vaem domu (pa ga treba smestiti na vidljivo i atraktivno mesto), on je i potencijalna opasnost. Smestiteakvarijum daleko od vrata koja se otvaraju, predmeta koji bi se mogli sruiti i razbiti ga. Blizina prozora takodjer moe smetati (provetravanje zimi, temperature ljeti), a kod pei ili radijatora teko e se zimi ili leti kontrolirati temperatura vode.Visina postolja igra veliku ulogu u kasnijem vizualnom doivljaju - akvarijum bi trebao biti u razini oiju.Dakle, ako se akvarij nalazi kod mesta gde se sedi, postolje bi trebalo biti visoko 60-70 cm, a ako se nalazi na mestu gdje se uglavnom stoji visina postolja bitrebala biti 90-100 cm.

5.Filtracija, temperatura, svetlo

Zato je filtracija vana i ta uopte podrazumeva? Koju temperaturu treba odravatiu akvarijumu i kako? Kako osvetliti akvarijum?

Ovo su tri najvanije komponente koje moramo zadovoljiti kako bismo osigurali optimalne uvete za ivot organizama u akvarijumu, pa evo nekoliko rei o njima

FiltracijaNajjednostavnije filtracija podrazumijeva ienje akvarijumske vode. Tri su osnovne komponente filtracije: mehanika, bioloka i hemijska.Mehanika filtracija osigurava ienje vode od estica koje plivaju u njoj ostaci hrane, riblji izmet, dijelovi biljaka,...Mehanika se filtracija obavlja kroz filterski sundjer, vatu ili sintetika vlakna.Bioloka filtracija najvanija od svih podrazumijeva bioloko filtriranje vode, tj. filtriranje kroz bioloki medij. Taj medij ine kiseonine (nitrificirajue) bakterije koje pretvaraju tetne spojeve (amonijak, amonij i nitrite) u manje tetne spojeve (nitrate) koje mogu iskoristiti biljke za prehranu. Kiseonicne se bakterije naseljavaju po celom akvarijumu, ali su najkorisnije tamo gdje je protok vode najjai, a to je filter. Postoji itav niz filter materijala koji su pogodni za naseljavanje tih bakterija jer imaju vrlo veliku povrinu (jako su porozni) bio-balls (bio-kugle), keramiki valjii, filter lava, vulkanit.Hemijska filtracija osigurava hemijsko proiavanje vode od hemijskih spojeva i tekih metala. Samo voda koja je u kemijskom disbalansu mora se hemijski filtrirati u protivnom se iz vode vuku i biljkama i ribama korisni elementi i spojevi (npr. mikroelementi iz tekueg gnojiva za bilje ili npr. vitamini za ribe). Hemijskom filtracijom se moe razbistriti mutna voda. Redovito se koristi nakon tretmana lekovima. Najei medij hemijske filtracije je aktivni ugljen koji funkcionise otprilike mjesec dana i tada se mora baciti i zameniti novim sveim materijalom. Moe se koristiti i zeolit. Postoji i tzv. green-x, filter medij za uklanjanje fosfata, nitrita i nitrata.

TemperaturaZavisno od zahteva organizama u akvarijumu potrebno je osigurati stalnu i stabilnu temperaturu (za tropske organizme najee izmedju 25 i 29 C). To postiemo termostatskim grejaem koji kontroliramo termometrom. U vruim letnim mesecimatemperatura zna u akvarijumima narasti pa je potrebno ak i hladjenje vode.SvetloU akvarijumu vetakom rasvetom simuliramo sunevo svetlo u prirodi. U veini tropskih predela tokom cele godine (ako zanemarimo oblano vreme) sunevo je svetlo ukljueno 12 sati dnevno, a 12 sati traje no to je naravno reeno samootprilike). Zato je u akvarijumu bitno postii ovakav ritam izmene dana i noi pravilnim ukljuivanjem i iskljuivanjem rasvete. To je najjednostavnije reiti mehanikim ili digitalnim tajmerima. Uopteno se uzima da je jedna neonska cev (po celoj duini akvarijuma) dovoljna za akvarijume bez bilja (ili s biljem koje treba jakomalo svetla), dve do tri cievi za prosean biljni akvarijum te etiri do pet cevi za biljne akvarijume sa zahtevnim biljnim vrstama.Vremenska sklopka (timer)-naprava za ukljuivanje i iskljuivanje struje u zadanomvremenu; vrlo korisna stvarica za akvarijumsku rasvetu - namesti se ukljuivanje rasvete ujutro, a iskljuivanje uvee osvjetljenost za tropski akvarijum je uglavnom 12 h na dan; pravilna izmena dana I noi zadati e pravilan bioritam bilju i ribama u akvarijumu, to je vano.Akvarijumska rasveta igra vanu ulogu ne samo vezano uz proces fotosinteze, ve i za postizanje ukupnog utiska u akvarijumu. Kvalitetne lampe i posebno dobro iskombinovane boje svetlosti koje one emituju mogu naglasiti svu lepotu podvodnog sveta - od crvenog, zelenog i smedjeg bilja do raskonih boja riba.Originalne akvaristike lampe su dosta skupe, ali ako Vam je uredjenje akvarija vano vano je nabaviti originalne lampe (makar i kotaju).

6.Strpljenja prilikom procesa CIKLIRANJA!

Zato je cikliranje toliko vano? Koliko traje taj proces i kakoga moemo podstaknuti?Zato se voda zamuti?

Pod pojmom cikliranje misli se na pripremanje akvarijuma za siguran prihvat ivotinja (riba, rakova, pueva). Ne mogu se vodeni organizmi tek tako ubaciti u vodu iz pipe, potrebno je osigurati tzv. kiseonini krug (gr. kyklos = krug) ekoji u postoji i u prirodi.Dakle, za vreme pripreme akvarijauma nakon putanja u pogon u roku od 3 do 4 nedelje u akvarijumskoj vodi, u filter materijalu, na biljkama, dekoraciji, u podlozi i na stijenkama akvarija stvaraju se kolonije kiseonina bakterija koje pretvaraju otrove koje isputaju ribe u manje tetne spojeve koje mogu iskoristiti biljke. Zato su biljke vrlo korisne u akvarijumu. Najvei do duinih bakterija trebao bi se naseliti u filtermaterijalu. Svakako proitajte poglavlje o odravanju akvarija, jer je taj dragocen bioloki materijal vrlo lako unititi. Uglavnom, nakon putanja akvarijuma u pogon (filtracija, grejanje, rasveta) akvarijum nijespreman za prihvat riba barem 3 do 4 nedelje. Proces cikliranja moe se ubrzati dodavanjem kiseoninih bakterija u akvarijumsku vodu ili u filter, ali kolonizacijasvejedno traje, tako da je upitno izdrati tih nekoliko nedelja pre naseljavanja akvarijuma. Moe se dodati u vodu nekoliko listia riblje hrane kako bi se potaknuo proces sazrevanja akvarijumske vode. Tokom tog procesa voda se zamuti (nagli razvoj bakterija) i to zna trajati i do nedelju dana. Potpuno normalna stvar za nove akvarijume kad se naseli dovoljan broj bakterija, voda se razbistri.Proces cikliranja u potpunosti zavrava za 2 meseca.

SAVETI:Preparati za biofilter - u masi ponudjenih preparata moete pronai i tenosti sa kiseoninim (nitrificirajuim) bakterijama. To su tzv. bio starteri koji mogu pomoi kod pokretanja akvarijuma. Napominjemo da nisu nuni, ali nee tetiti. Vie koristi ovakvi preparati imaju u sluaju da se bioloki materijal u filteru zbog neeg uniti pa treba popravljati bioloku filtraciju. Upotrebljavajte to manje hemije.

7.Naseljavanje akvarijuma ribama

Kada se akvarijum moe naseliti ribama? Koje ribeizabrati? Gdje nabaviti ribe? Kako kombinoravativrste, a da ne dodje do medjusobnih sukoba?

VANO! Pre kupovine ribica akvarijum mora biti pripremljen u suprotnom prijeti pomor riba i veliko razoaranje. Dakle proces cikliranja akvarija koji traje 3 do 4 nedelje mora biti zavren.Za vreme procesa pripreme akvarijuma za ribice akvaristpoetnik ima dovoljno vremena za informacija o vrstama riba koje bi elio imati u svom akvarijumu. Kod odabira riba vodi se rauna o uobiajenim prohtevima vrste za prostorom, izgledom akvarijuma, temperaturom, prehranom, o ponaanju, drutvenosti, itd. Isto tako u akvarijum e ii verojatno najmanje dve razliite vrste riba zato treba povesti i rauna o njihovoj kompatibilnosti neke vrste ne mogu zajedno jednostavno jer je jedna lovac, a druga plen. Dakle ima vie faktora koji utiu na odabir ribljih (ivotinjskih) vrsta koje e ii u akvarijum.DrutvenostPostoje riblje vrste koje su drutvene pogodne za zajednike akvarijeume, one koje ne napadaju i ne hrane se drugim vrstama. U tu skupinu spadaju npr. gupiji, moliji, platiji, tetre, rasbore, koridorasi, ancistrusi,... S druge strane postoje riblje vrste koje u akvarijumu zauzimaju teritoriju (teritorijalne ribe) i tu svoju teritoriju brane od uljeza. Takve vrste ne spadaju u previe drutvene vrste jer esto izazivaju borbe u akvarijumu. U ovu skupinu spadaju skalari, bete, trichogasteri, barbusi... Postoje i izrazito teritorijalne ribe, krivo smatrane agresivnim vrstama jer obrana teritorije njihovo je prirodno ponaanje. Veinom su to ciklidi koje treba vrlo paljivo birati i uvoditi u akvarijum tano odredjenim redom kako ne bi dolo do borbi medju ribama. Vrlo je vano napomenuti i da e samo jedan primerak neke vrste biti vrlo usamljen u akvariju. Najbolje je kombinirati mujake i enke. Kod nekih vrsta ne moe se u akvarijumu drati vie od jednog mujaka (Beta splendes). Na jo jednu stvar treba obratiti posebnu panju kod kupovine riba: neke su ribe jatne i potrebno je nabaviti najmanje 10 ili 20 primeraka iste vrste (corydorasi, neonke, tetre, rasbore i sl. se uvek kupuju u jatu u protivnom ne izgledaju dobro i njihovo ponaanje ne dolazi do izraaja). Poetnici esto krive ivotinje i ljute se na njih ako u akvarijumu dodje do okraja, no ne uvidjaju da su zapravo oni krivi jer su napravili greku pri odabiru i kombinaciji riba.Zahtevi za prostoromVrlo vana informacija o ribi koju kupujete jest njena maksimalna veliina i zahtevi za prostorom. U mnogim trgovinama prodavai ni ne znaju maksimalnu veliinu ribe i mogu preporuiti kupovinu prevelikog broja riba na zapreminu akvarija. To je zato to prodavai (prvenstveno neiskusni i neinformirani) nisu videli odrasli primjerak ili kod kue nemaju akvarijum i nemaju iskustva u akvaristici. Uoptenose uzima da je u proseeku potrebno 2 litre zapremine akvarijuma po dunom centimetru ribe. Treba voditi rauna i o tome da se neke ribe vole skrivati u bilju i kamenju, a nekima treba puno praznog prostora za slobodno plivanje. Teritorijalne vrste trae vie prostora u akvarijumu. Postoji jo jedna podela riba prema prostornim zahtevima na ribe dna, sredine i povrine. Ribe dna prepoznajemo po usnom otvoru koji je okrenut prema dole, ribe sredine po normalnom usnom otvoru, a ribe povrine po usnom otvoru okrenutom prema gore. Dobro je kombinovati ribe iz razliitih podruja vodenog stuba kako bi se razliite vrste im manje smetale medjusobno.Mirne i nemirne ribeNekim mirnijim ribama mogu smetati ive i pokretljive ribe i u njih izazivati stres. Tako npr. mirnim i staloenim skalarima ili discusima ivi barbusi ili trichogasteri mogu smetati svojim konstantnim proganjanjem. Neke riblje vrste postaju nemirne u vreme mrestova (pogotovo teritorijalne ribe) pa se treba dobro raspitati o kombinacijama koje zelimo imati u akvarijumu.

Kompatibilnost s biljemVeina ciklida (ako izuzmemo discuse, skalare, macropoduse i jo nekoliko ciklida iz vegetacijom bujnih reka ili jezera) ne idu s biljem. Neke su ribe herbivorne (u prehrani im vanu osnovu ine biljke) pa biljni akvarijum ne moemo planirati s njima u kombinaciji. S druge strane, mnoge manje ribe ne mogu bez bilja ono im je potrebno za mrestove ili kao sklonite pred veim ribama. Uopteno je pravilo da bi ivo bilje trebalo zasaditi u sve one akvarijume koji sadre riblju zajednicu kompatibilnu s biljem.

Otporne i manje otporne ribe

Opte je poznato da sve riblje vrste nisu otporne na hemijske, fizikalne i bioloke uslove u akvarijumskoj vodi. Osetljivije vrste riba ne preporuaju se poetnicima (npr. discusi, neonke). To su one riblje vrste koje zahtjevaju vrlo stabilnu temperaturu vode, posebno meku i blago kiselu vodu i sl. Medju otpornije vrste (one koje toleriu vei raspon u tvrdoi i kiselosti / alkalnosti, te su otporne na promene temperature) spadaju recimo: gupy, moly,platy, tetre, ancistrusi...Biotopski zahtjeviBiotop je struni naziv za neko ue stanite. Riblje vrste koje se prodaju kao akvarijumske ribice u prirodi su najee rasprostranjene na nekom uem podruju u prirodi na kojem su zadati parametri hemijskog sastava vode, temperature, sezonskih mena, vegetacije i podloge reke ili jezera. Nekim vrstama moramo strogo ispuniti bitopske zahteve (makar bismo se trebali tako odnositi prema svim vrstama) nekim ribama treba osigurati kamenje s otvorima za skrivanje, bilje za mrestove neke vrste, odredjenu granulaciju podloge za neke ribe dna, dovoljno alga na kamenju ili na panju za neke algojede, tamno ili svetlo okruenje, vie ili manje svetla, posebno tvrdu ili meku vodu, alkalnu ili kiselu...Kupovina ribaNakon odabira ribljih vrsta i koliine koja je potrebna za akvarijum moemo krenuti u nabavku riba. Kupovinu riba nije dobro obavljati bilo gdje treba pronai najbolju prodavnicu s ribama kako bi nabavili zdrave primerke. Kod kupovine treba pripaziti na izgled ivotinje ako su joj peraja oteena, ako udno pliva, ako po telu ima oteenja ili bele tokice, ako mirno i polagano pliva imamo razloga da posumnjamo u zdravlje te ivotinje. Ako nam oko ribe izgleda veliko prema ostatku tela, vrlo je verovatno da je ta ivotinja podhranjena i teko da e se oporaviti i postii svoju pravu veliinu i formu. Imamo pravo odabrati primerak koji elimo i prodavac je duan uhvatiti ribu koju sami odaberemo ako ju je teko uloviti, jo bolje; verovatno se radi o zdravoj, ivahnoj i otpornoj ribi.Transport ribaRibe se transporuju u vreicama za transport akvarijskih ivotinja (vrste, zaobljenih uglova).Najbolje je ribu transportuju tako da se zajedno s vreicom stavi u neku kutiju koja se moe zatvoriti i zamraiti. U mraku se riba smiri i transport vie ne predstavlja toliki stres za nju. U vodu (koju treba napuniti do polovine vreice) dobro je dodati malo sredstva protiv stresa.Priprema i uvodjenje novih riba u akvarijumRibe je u akvarijum mogue uvesti tek nakon 3-4 nedelja pripreme akvarijumske vode (cikliranje).Temperatura vode u vreici za transport i u akvarijumu u koji naseljavamo ribe nije ista. Najjai stres ribe doivljavaju ako se odmah pri dolasku kui jednostavno unesu u akvarijum. Vreicu s vodom i ribama zato je potrebno uroniti u akvarijumsku vodu na najmanje 30 minuta kako bi se izjednaile temperature akvariumjske vode i vode u vreici. Tada se vreica raspakira i postupno se (mijeanjem akvarijske vodei vode iz vreice) ribe putaju u akvarijum; taj postupak odugovlaite kako bi se ribe postupno, a ne naglo privikle na drukiju vodu. Nemojte otvoriti vreicu i jednostavno izliti vodu s ribama jer moe doi do raznih povreda prilikom ovakvog grubog postupanja. Najbolje je otvorenu vreicu potopiti u akvarijum i pustiti da ribe same izadju iz nje. Nakon putanja riba u akvarijumsku vodu dobro je staviti sredstvo protiv stresa.U akvarijum nije preporuljivo u jednom danu uvesti celokupan broj riba jer e se bioloki i hemijski opteretiti i proces razgradnje otpadnih stvari nee biti dovoljno brz da bi se voda proiavala od opasnog otpada. Najbolje je kroz period od nekih nedelju dana postupno uvoditi ribe u akvarijum.

8.Osnove odravanja akvarijuma

Zato se akvarijum nikada ne isti u potpunosti?Kako i koliko esto menjati vodu? Kada, zato ikako istimo filter?

Nedelju dana nakon uvodjenja riba (a moda i pre) primetiti ete da akvarijum vie nije preterano ist. Mnogi neiskusni i neinformirani akvaristi tada organizuju temeljno ienje akvarijuma (izmene celokupnu koliinu vode sveom esmovaom, u vruoj vodi operu filter i filterski materijal, oribaju ispranjeni akvarijum, isperupodlogu...). Potpuno pogreno! Odravanje akvarijuma podrazumeva uvanje prirodnih stvari u akvarijskoj vodi i organizama koji iste akvarijumsku vodu. U poglavlju 6 gdje se govori o cikliranju sve je liepo objanjeno. Prirodni proces kruenja kiseonika je uspostavljen i dalje ga samo treba odravati. Poto je akvarijum zatvoreni sistem (ne kao neka reka ili jezero u prirodi koji su otvoreni sistemii) mi moramo malo pomagati u odravanju ovog procesa. U odravanje akvarijuma spadaju izmene vode, ienje filtera, podloge i stakla, odravanje rasvete, zamenjivanje neispravnih delova sistema, kontrola i korekcija temperature vode i kontrola i korekcija hemijskih vrednosti vode.VANO! Kod odravanja akvarijuma ruke se esto moraju staviti u akvarijumsku vodu. Nikada nemojte gurati ruke u vodu, a da pre niste iskljuili sve uredjaje iz struje. Voda i struja mogu za vas znaiti u najgorem sluaju smrt, zato paljivo i odgovorno!

Izmene vodeVoda u akvarijumu mora se redovno delimino menjati jer se to isto deava u prirodi (samo to mi nemamo oblake iznad akvarijuma da bi proizvodili kiu). Preporuuja se da se nedeljno (ili svake dve nedelje) izmeni izmedju 10 i 15 % akvarijumske vode. Izmenom vode osigurava se osveavanje i delimino proiavanje vode od biolokog i hemijskog otpada. Voda koju ulivamo u akvarijum prethodno mora odstajati barem 24 sata i to tretirana nekim od sredstava za pripremu vode (protiv hlora i tekih metala). Nije preporuljivo ulivati vodu direktno iz slavine jer je ta voda pre svega puna hlora i najee nije sobne temperature nego hladnija. Pri izmeni vode plastini su kanistri nezamenjivi jedan za odlivanje i jedan za pripremu svee vode. Voda se iz akvarijuma vadi pomou plastine cijevi (najbolje je da je prozirna). Kod izmene vode treba paziti da cev kojom uzimamo vodu iz akvarijuma ne uvue ribu ili biljku jer tada dolazi do tekih povreda i najee do smrti organizma.Nedeljno odravanje akvarijuma-podrazumeva redovne nedeljne ilidvonedeljne delimine izmene vode-vodu je dobro pripremiti u kanistrima(da odstoji barem 24 h - za to vreme iz nje ispari dosta hlora i temperatura se izjednai sa sobnom temperaturom). Ako izradjujete postolje za akvarijum, predvidite mesto za kanistre. Voda se iz akvarijuma izvlai pomou gumene cevi (pumpica na kraju cevi je bolje reenje od usisavanja vode ustima).

ienje filteraFilter treba istiti u pravilu onda kad se njegov protok znatno smanji uslijed zaepljivanja filterskog materijala neistoom iz akvarija. Dobro odabran filter uz dobro odabrani filterski materijal treba istiti otprilike svaka 3 mjeseca. Ako je filter preslab (premali protok ili premala zapremina), tj. ako omjer filter materijala nije dobro pogodjen, trebat e redovitija ienja. Pri ienju filtera moemo napraviti veliku tetu u akvariju ako ga istimo u obinoj vodi (jo gore, ako ga istimo u vruoj vodi ili deterdentom). Jedina tekuina kojom je uputno istiti filter jest akvarijska voda koju vadimo kod redovite izmjene vode. Filterski materijal (spuva, bio-kuglice, keramiki valjii, sintetska vata...) ne treba istiti do besvijesti ak je uputno ne oistiti ga do kraja zapamtimo, u filteru su nastanjene bakterije potrebne za bioloku filtraciju. Osim filter materijala istimo i cijevi filtera, glavu motora; rotor se u veini filtera mora izvui i oistiti od mulja recimo tapiima za ui.

ienje podlogePodloga (ljunak, pijesak) se u akvariju mora redovito istiti (usisavati). Netono je da podlogu treba ostaviti neistu jer se putem ribljeg izmeta hrane biljke. Veina akvarija je previe optereena ribama koje pretjerano prljaju podlogu, pa mi moramo malo pomoi u ienju. Ima vie naina usisavanja podloge najjednostavniji je onaj koji se moe izvesti uz redovitu izmjenu vode. Na kraj cijevi samo treba nataknuti odrezani vrh plastine boce i tim usisavaem proi preko podloge akvarija. Usisavat e se neistoe s dna, a ljunak e ostati na dnu. Ako usisavamo obinom cijevi, esto usiemo i ljunak. Postoje i usisavai na zranu pumpu oni su neto slabije snage od gore spomenutog home-made usisavaa, ali su precizniji.Valja napomenuti da se nikada ne isti cijela podloga, negosamo otprilike 2/3. Svaki put kad istimo podlogu istimo onaj diokoji prethodni tjedan nismo poistili.ienje staklaNa staklo se u svakom akvariju love alge to smanjuje vidljivost i ne izgleda ba previe lijepo. Staklo se iznutra moe istiti obinom spuvicom (bez deterdenta, naravno) ili jo bolje magnetom za skidanje algi. Primjetit ete da se alge hvataju ve nekoliko dana nakon ienja. To je sasvim normalo. Jednom tjedno oistite staklo. Ne preporuamo ienje pomou ileta jer se staklo moe izgrebati. Bolje je onda istiti nekom ravnom plastinom ploicom (stara kreditna kartica). Na staklo se hvata i kamenac (pri povrini vode, iznutra). Kamenac je mogue skidati pH sredstvom. Pazite, ako imate mekanu vodu moete je s pHsredstvom jako zakiseliti. Kamenac je najuputnije skidati kada je akvarij prazan (kod generalnog ienja). S vanjske strane staklo se isto moe istiti, ali to nije uputno raditi sredstvom za pranje prozora jer je ono za ribe i bilje u akvariju toksino. Ako se ipak odluite za to nemojte prskati staklo, ve krpu kojom ete staklo istiti. pH sredstvo moe posluiti kao dobar pripravak za ienje stakla izvana.Odravanje rasvete

Rasvetna tela treba jednom mjeseno pregledati i oistiti od kamenca i neistoa koje se uhvate na neonske lampe. Najbolje je to napraviti limunovim sokom, octom ili pH sredstvom. Kad se iste lampe, potrebno je oistiti i reflektore (ako ih imate). U pravilu se neonske lampe moraju zameniti novima svakih godinu dana. Pri zameni neonki zamenite i startere ako nemate elektronske prigunice.Zamenjivanje neispravnih delova sistemaPostoji mogunost da vam se pokvari filter,pregori greja ili termostat u njemu, pokvari se rasveta, procuri akvarijum. Ako se bilo koji deo sistema pokvari treba ga odmah zameniti ispravnim. Ako akvarijum procuri na spojevima nemojte ga sami popravljati, osim ako imate puno iskustva. To treba prepustiti profesionalcima.

Kontrola i korekcija temperature vodeTemperaturu u akvariju potrebno je kontrolisati svakodnevno. Tropski akvariji su najee podeeni na temperaturu od 25 ili 26 C. Hladnovodni na otprilike 18 do 20 C tj. na sobnu temperaturu. Ovisno o zahtevima organizama u akvarijumu treba zadati temperaturu koju je vano i odravati. Temperaturu kontroliemo termometrom. Ne preporuamo termometre u obliku samolepljive trake oni nisu dovoljno precizni. Nabavite stakleni termometar koji se stavlja u vodu ili pak digitalni elektronski termometar koji je jo precizniji (ali i skuplji). Temperaturu bi trebao odravati greja s ugradjenim termostatom. Ti se grijai mogu podeavati pa se sa njima podie ili sputa temperatura. Ako greja ne postavimo na mesto s jakim protokom vode ona se nee ranomjerno grijati. Ako smo nabavili preslab greja doi e do njegovog pregrejavanja i pucanja. Takav grija nee odravati temperaturu vode stalnom. Isto tako ako je akvarijum u blizini radijatora ili pei mogu nastati problemi s kontrolom temperature zimi. Tokom leta u sluaju visokih temperatura pomae otvaranje poklopca akvarijuma ili ugradjena klima-uredjaj u stanu.Dobro odravane akvarijume prepoznajemo po zdravom bilju i zdravim ribama. Samoredovnim ienjem i delominim izmenama vode moemo oekivati ovakav rezultat.

Kontrola i korekcija hemijskog sastava vode

Danas je na akvaristikom tritu u ponudi itav niz testera za vodu. esto su takvi testeri prilino skupi, a retko kad su pouzdani. Hemijski sastav vode trebao bi biti ispravan ako smo se drali svih pravila postavljanja akvarijuma, pa kontrola vode u pravilu nije nuna. S druge pak strane, ako ozbiljno udjemo u akvaristiku svakako e nas interesovati hemijski parametri vode, jer oni su esto presudni za kvalitet ivota i izgleda akvarijuma. Preporuujemo da testirate kiselost / alkalnost vode (pH), ukupnu tvrdou vode (GH), karbonatnu tvrdou (KH), koliinu nitrita (NO2), eventualno amonija / amonijaka (NH4, NH3). Ostali testovi su nepotrebni za poetnika; nitrati (NO3), fosfati (PO4), kisik (O2), ugljikov dioksid (CO2), eljezo (Fe), bakar (Cu), klor (Cl), kalcij (Ca), magnezij (Mg).

ALKALNOST / KISELOST (pH ili power of hydorgen)Ovisno o vrsti akvarijuma (vrste riba i bilja) akvarijumska voda mora biti alkalnija ili kiselija. Za veinu riba pH bi se trebao kretati izmedju 6 i 7 (neutralna vrednost je 7, a lestvica pH kree se od 1 do 14 pri emu vrijednost 1 oznaava kiselinu u istom obliku, a vrijednost 14 bayu u istom obliku). Neki Malawi i Tanganjika ciklidi trae aklalniju vodu s vrednosima pH izmedju 7,5 do 8,5. Voda se u pravilu treba menjati prema kiselijim vrednostima jer je naa voda uglavnom alkalna (pH iznad 7). To se postie dodavanjem CO2 u akvarijum (boca s plinom ili reaktor s rastvorom eera i kvasca), dodavanjem treseta u filter ili zemljanom podlogom. Vodi koja je mekana (niski KH i GH) vrlo je lako mijenjati pH. Pripazite jako s mekom vodom jer naglo zakiseljavanje vode moe natetiti ribicama. Dodavanjem treseta voda e potamniti to je normalna pojava. Postoje i sredstva za sniavanje pH (pH sredstvo); ona vam nee pomoi ako voda nije omekana.TVRDOA VODE (GH ili ukupna tvrdoa / KH ili karbonatna tvrdoa)U Srbiji imamo tvrdu vodu. To znai da ete u akvarijumu ( koristite li samo cesmovacu) imati tvrdu ili vrlo tvrdu vodu. elite li tu vodu omekati morate dodavati destilovanu vodu ili koristiti RO uredjaj (reverse-osmose, tj. obrnuta osmoza) koji potpuno omekava vodu. Ako smo izmjerili vrijednosti pH i KH prema tablici moemo izraunati i koncentraciju CO2 u vodi, tako da je tester za CO2 nepotrebno kupovati.

KOLIINA NITRITA (NO2)Koliinu nitrita poeljno je meriti jer i manja koliina tog spoja u vodi loe djeluje na ribe. Ustvari, jo je bolje nabaviti brzorastue bilje koje e nitrite crpiti iz vode i na taj nain proiavati akvarij.

SAVETI:Poetnici i testiranje vode: Svi poetnici trebali bi se interesovati o hemiji akvarijumske vode jer je poznavanje osnovnih hemijskih odnosa i procesa vrlo korisno u sluaju da se hemizam vode poremeti moemo pravilno i pravovremeno delovati (ako imamoznanja o hemizmu vode). Upravo to bismo Vam savetovali prvo pohvatajte im vie informacija o hemiji vode, objasnite sebi probleme im jednostavnije, a ako neto nijejasno - postoje iskusni akvaristi ili forumi na kojem moete dobiti podrobnije informacije od strunjaka (hemiara i biologa koji su lanovi foruma). Tek nakon to dobroupoznate hemiju vode, ponite testirati i eventualno podeavati parametre vode.

Napominjemo da se u toj vodi nalaze ivi organizmi i da nije etino eksperimentisati nad njima. Velika veina riba ne trai posebne uvete u vodi - pogotovo ne manje zahtjevne vrste.

9.Hranjenje organizama (ribe, bilje)

Ribe:a)suena hranaNajea hrana za akvarijumske ribe jest kvalitetna suena hrana koju moemo nabaviti u svakoj trgovini s akvarijskim potreptinama. Najbolje je kupovati hranu renomiranih proizvodjaa. Za zdravlje i lepotu akvarijskih ribica nije dovoljno nabaviti samo jednu vrstu suve hrane. Osim temeljne meavine suenog povra, soje, zaina i ribljeg brana postoji itav niz drugih vrsta suhe hrane za ribice one obogaene karotenom (na bazi sangarepe), biljna meavina za herbivore, liofilizirani tubifex crvi, liofilizirani bloodworms , liofilizirane vodenbuve dafnije, artemia raii. Suena hrana najee je u obliku pahuljica, ali moe biti i u obliku tabletica (koje potonu pa su pogodne za hranjenje riba dna), a sueni raii i crvi dolaze u svom originalnom obliku.b)kuvana hranaPonekad je dobro uneti malo promena u prehrani vaih ljubimaca uvodjenjem obroka svee hrane. Kratko prokuvani list zelene salate, nekoliko bobica kuvanog graka (pasiranog), malo kuvane sangarepe ili paprike mogu biti izvrsna poslastica i vrlo poeljan dodatak prehrani vaih ribica. Postoje i recept za spravljanje mesnog obroka od govedjeg srca, blitve, sangarepe, paprike i enjaka za discuse (to se iskuva i u obliku ploica zamrzne u yamryivacu daje se kao obrok u obliku zaledjenih tableta). Vano je ne zainiti ili zasoliti povre ili meso koje ete staviti u akvarijum.c)iva hranaNajkvalitetnija hrana za akvarijumske ribe jest iva hrana; artemia, infusoria, larve komaraca, dafne, grindal crvi, bijeli crvi, kine gliste, vinske muice, mikrocrvi. Problem sa ivom hranom jest taj to je treba uzgojiti, a to i nije uvek lako.d)dodaci prehraniOvdje spadaju razni vitaminski pripravci u obliku tabletica ili kapljica. Proizvodjai esto uz kapljice napominju da se doziraju u odnosu na zapreminu akvarijuma. Bolje je vitaminske kapljice izravno naneti na hranu (pahuljice ili tabletice) jer se time utedi novac za vitamine ribe ih tako izravno unose u svoje tijelo.Suva hrana je najee upotrebljavana u akvarijumima - moe biti u obliku pahuljica,tabletica, granula ili jednostavno osuena (liofilizirana - suenasmrzavanjem i sublimacijom vode).1)kompletna hrana2)pigmentin - hrana bogatakarotenom (za boju riba)3)tablete4)tablete sa spirulinom5)tablete za ribe dna6)tablete za algojede7)bloodworms8)dafnije9)granulirana hrana10)tubifex crvi

NAPOMENE UZ PREHRANJIVANJE RIBA:Ribe se u pravilu hrane vie puta dnevno (2 ili 3 puta) i to u isto vreme svaki dan. Hranu treba tako dozirati da se sva pojede u roku od 2 minute. Ako preteramo s hranom, ostaci e zavriti na podlozi i prljati vodu. Upamtite da su akvarijumske ribice u pravilu prehranjene, a ne pothranjene. Dobro je za doziranje imati pripremljenu kasicicu koju punimo svaki puta istom koliinom hrane. Nije nikako uputno hranu istresati direktno iz kutijice jer je mogue da izleti previe hrane u vodu. Ako se to desi, mreicom za lovljenje riba odmah pokupite hranu s povrine vode i bacite je.Biljke:a)mikroelementi (tekua djubriva, mineralne podloge)Mikroelementi (hemijski elementi koji trebaju u vrlo malim koliinama) se u akvarijum uvode najee putem kupovnog tekueg djubriva s mikroelementima i gvoydjem, a sastavni je deo svakog mineralnog akvarijumskog substrata. Mikroelemente treba dozirati prema uputama. U mikroelemente spadaju bor, gvozdje, hlor, nikal, bakar, mangan, molibden i cink.b)makroelementi (tekua djubriva, zemljana podloga, cvrsta djubriva)Makroelementi (hemijski elementi koji trebaju u veim koliinama) se preesto zanemaruju iako i njih treba dodatno unositi pogotovo u gusto zasadjene biljne akvarijume. U makroelemente spadaju kalcijum, vodonik, ugljen, magnezijum, kiseonik, fosfor, kalijum i sumpor. Najee se u akvarijumu dodatno unose ugljenik, vazduh, fosfor i kalijum.c)CO2Ugljenik se u akvarij unosi putem gasa ugljen dioksida. To je jedno od osnovnih djubriva za bilje i bez dodavanja CO2 ne moe se zamisliti biljni akvarijum.

10.Meani akvarijumi

to treba za jedan prosean meani tropski akvarijum? Kako kombinovati vrste (riblje i biljne) a da budu kompatibilne?

Osnovna koncepcija meanog akvarijuma jest ta da se uspostavljanjem ovakvog akvarijuma pokuava postii sklad ivota s vrstama (ribljim i biljnim) koje su poreklom iz razliitih delova svijeta, ali koji trae otprilike sline uvjete preivljavanja i ne ugroavaju jedne druge. Tropski (toplovodni) meani akvarijumi u naelu imaju sledee fizikalne i hemijske parametre: temperatura se kree izmedju 25 i 26 oC, tvrdoa je izmedju 10 i 15 GH, pH je neutralan (izmedju 6,5 i 7,5), te jednu ili dvije neonske lampe po celoj duini akvarijuma. Ovi parametri uglavnom odgovaraju najveem broju nezahtevnih biljnih i ivotinjskih vrsta, a uglavnom je priprema i odravanje ovakvih parametara vode jednostavna jer je slina parametrima nae vodovodne vode (cesmovace). Zato je preporuljivo da poetnici u akvaristici ponu upravo s meanim tropskim akvarijumom (krivo je ukorenjeno miljenje da je najjednostavnije drati hladnovodne zlatne ribice).ta jedan prosean meani akvarijum mora imati?

AparaturaSve je ranije ve navedeno (u poglavlju o opremi) potreban je akvarijum (izmedju 100 i 200 litara; dakle jedan srednjih dimenzija, ne premali jer ga je teko odravati), greja, filter, rasveeta i poklopac, termometar.Podloga i/ili substratSvaki akvarijum (osim mresnoga ili karantinskog) trebao bi imati podlogu pesak ili ljunak granulacije ispod 5 mm. Iz podloge raste bilje, podloga skuplja riblji izmet i mesto je gdje se naseljavaju korisne kiseonicne bakterije. Ako ete saditi bilje (to preporuujemo) nabavite neki gotov substrat i postavite ga ispod podloge.DekoracijaTu spadaju panjevi, kamenje, pozadinska stena, pozadinska tapeta. Keramiki ukrasi (brodovi, zrakoplovi, kuice i dvorci) vjerojatno e Vam s vremenom dojaditi.

BiljeVrlo je poeljno u meanom akvariju. Vrste koje birate ne moraju Vas optereivati poreklom jednostavno kombinujte biljke koje su vam nadohvat ruke, pristupanih cena ili dostupne od drugih akvarista. Nezahtevne biljne vrste poeljnije su za poetnike. Pri formiranju akvarijuma znaajnu ulogu imaju biljke koje brzo rastu (tzv. brzorastue vrste) koje brzo troe ribama tetne hemijske spojeve i elemente. Osim brzorastuih i nezahtevnih vrsta u meani akvarijum mogu ui i vrlo zahtevne biljne vrste, ali to vie nisu poetniki akvarijumiEvo popisa nezahtevnih biljnih vrsta koje preporuujemo poetnicima u meanom akvarijumuAnubiasi (nana, barteri)Bacope (caroliniana, monnieri)Cladophora aegagropilaCryptocoryne (ciliata, parva, pontederiifolia, wendtii)Echinodorusi (amazonicus, osiris, ozelot, tennelus)Hydrocotyle leucocephalaHygrophila (corymbosa, polysperma)Lagarosiphon majorLemna minor Limnophila sessilifloraMarsilea sp.Microsorum pteropusRiccia fluitansSagittaria subulataShinnersia rivularisVallisneria (americana, spiralis)Vesicularia (dubyana, sp.)

Biljke je najbolje rasporediti tako da vie biljaka smestimo u pozadinu, a nie u prednji deo.Ribe

U meani poetnikim akvarijumima najbolje je naseliti otporne i miroljubive ribe jataice. Poetnici esto ine greku kad kupuju mnogo razliitih vrsta s po jednim-dva primerka riba. U 100 litara potpuno je dovoljno staviti 3-4 riblje vrste (birajui ribe dna, sredine i povrine).Evo popisa nezahtevnih ribljih vrsta koje preporuujemo poetnicima u meanom akvarijumu:ivorotke (gupy, platy, moly, vertovi)Dvodihalice (bette, colise, trichogasteri)Ciprinidi (barbusi, botie, sijamski algojedi, kineski algojedi, tj. ajmoneri, kuhlii, rasbore)Haracini ( tetre)Ciklidi (kribenzis, skalar)Somovi (ancistrusi, corydorasi, stakleni somii)Posebna napomena: u zajednikom akvarijumu zaboravite na ciklide (osim na navedene vrste) jer su ciklidi ribe koje iziskuju posebno pripremljene tankove i posebne kombinacije s ostalim ribama. Isto tako nemojte u meani akvarijum unostiti ribe s posebnim potrebama (velikim zahtevima za prostorom, teritorijalne ribe, predatore).

11. Biljni akvarijumKako je mogue u sopstvenom domu napraviti lepo uravnoteen akvarijum gusto zasadjen podvodnim biljem? to bilju treba da bi uspevalo?

Prije svega, dobar i bujan biljni akvarijum zahteva dosta vremena i svakodnevno eprkanje, kopanje, rezanje i rovanje. Stoga raunajte da e vam rukavi biti zasukani, a reuma pod starost zagarantovana. i to je po mom miljenju najvaija odlika kvalitetnog biljnog akvarijuma. Kada je akvarijum u takvom stanju, algi gotovo da ni nema, a biljke se pokazuju u najlepem svetlu. Pomanjkanjem ili vikom samo jedne komponente, odnosno hemijskog spoja, bilje moe stagnirati, propadati, a alge se razbuktati. Takva neuravnoteenost moe se dogoditi iznenadno, unutar par dana, stoga smatram da biljni akvarijum treba svakodnevno promatrati i u sluaju neravnotee reagovati na pravi nain. Bilje e vam puno kompaktnije rasti ako ga svakodnevno podrezujete, skraujete i oblikujete, a trule listove (kojih uvek ima) odstranite.Podloga je drugi vrlo vaan faktor. Osim peska (najbolji je onaj sitni 1-3 mm, ak 1-2 mm), vrlo je vano osigurati dobru mineralnu, hranjivu podlogu. Posluit e sve gotove mineralne podloge u preporuenoj debljini, a jo je bolji vulcanit (koji nije razredjen peskom). Ipak, najbolje i najjeftinije reenje kao zamena komercijalnim podlogama jest obina zemlja za cvijee. Zemlju je potrebno najprije pripremiti natapajui je u kanti vode 3 nedelje. Tim postupkom uklonit emo veinu potencijalnih uzronika algi (posebno amonijak). Tako pripremljena podloga je dugotrajna i vrlo kvalitetna, a biljke e biti presretne. Gornji peani deo trebao bi biti debeo oko 5 cm, slino kao i mineralni ili zemljani deo (ovisi o vrsti, od 2cm (komercijalne podloge) do 5cm(zemlja)). I zapamtite, svi se elementi u akvarijumu mogu naknadno dodati, a ako na vrijeme ne stavite odgovarajuu podlogu, kasnije nema povratka.

Svetlo Iako stariji akavaristi kau da je 0.5 W po litri akvarijuma dovoljno i za zahtevniji biljni tank, ja se s tim ne bih sloio. Ako imate mogunosti, probajte dodati jo koju lampu, tako da imate bar 0.7 do 1 W po litri. Iskusni aquascaperi snabdijevaju svoje tankove i puno veom koliinom svetla. Naravno, vie svetla znai i vie ostalih elemenata (djubriva, co2), a ako ih ne osigurate u dovoljnim i tanim koliinama imat ete boom algi i neuravnoteen biljni akvarij to je prava nona mora. Miljenja sam da vrsta lampe nije bitna za rast bilja i da su takozvane biljne lampe samo jo jedan nain zarade na akvaristima.Lampe odaberite iskljuivo prema vlastitom doivljaju biljaka i ribica pod odredjenim svetlosnim spektrom. Vie zelenog spektra uinit e vae biljke zelenijima i zdravog izgleda, dok e crveni spektar isticati boje crvenog i smedjeg bilja, ali i zdraviji izgled ribica. Plavi spektar je negde u sredini. Razlika u rastu bilja bit e neprimjetna i neznatna. Nemojte zaboraviti dubinu akvarija 10 cm znai mnogo kad je u pitanju prodor svjetlosti kroz vodeni stup. Smatram da je idealan biljni akvarij visok oko 35-40 cm; kadse oduzme 5-10 cm za podlogu, ostaje 25-30 cm za bilje.

Oprema za odravanje biljnog akvarijuma - poto u biljni akvarijum treba namoiti ruke barem jednom nedeljno (ianje i presadjivanje bilja) dobro je imati i adekvatnu opremu za to.Neki biljni akvaristi preferiraju sve raditi rukama, ali neka pomagala jakodobro dodju.tap za manipulaciju - to je vrlo jednostavan alat - obian plastini tap s V nastavkom pomou kojeg moemo pomoi kod sadnje ili premetanja bilja, vadjenja trulihlistova, itd.Makaze za bilje - najbolje su originalne otre makaze za akvarijsko bilje na dugoj drci (esto dolaze i s drugim nastavkom - hvataljkom) - iako su dosta skupe, za odravanjebiljnog akvarija vrlo su izvrsne. Mogu se koristiti i obine makaze.Pincete - pri sadjenju akvarijskog bilja ponekad je vrlo korisno koristiti razliite vrste pinceta najbolje originalne akvaristike koje su napravljene tako da ne oteuju biljei da je sadjenje pomou njih najjednostavnije. Svi alati mogu se napraviti i u DIY varijanti.

Djubrenje mikroelementima je osnova djubrenja. Tu nema puno filozofiranja. Jedini pametan savet je da se nedeljna ili dvonedeljna preporuena doza razdijeli na manje delove. Takvim manjim, a redovitijim djubrenjem biljke e biti zadovoljnije, a ostavit ete manje prostora algama. Od velike koliine djubriva na naem tritu preporuio bih da izaberete ono koje u sebi ima i dodano gvozdje. Zapamtite, predozirati akvarijum mikroelementima je puno lake nego makroelementima, iako je ustaljeno drugaije miljenje.

Djubrenje makroelementima je u jednakoj meri bitno kao i djubrenje mikroelementima i ovo je osnovna greka u veine akvarista s biljnim tankovima koji se toga ne pridravaju. Manjkom makroelemenata biljke nisu u stanju upotrijebiti mikroelemente, CO2 niti svjetlo i tu se uvijek nadje prostora za alge koje ponu divljati. Prvi pokazatelj manjka fosfata su zelene takaste alge (GSA- green spot algea). Iako je ova alga gotovo uvek prisutna na staklu naih akvarijuma, poveana koliina GSA je signalno svijetlo da nam u akvarijumu hronino nedostaje fosfata. Slino je i sa BBA (black beard algae smedja upasta alga) koja je pokazatelj manjka nitrata, a vika fosfata u vodi. Dodavanjem makrolemenenata (fosfata-KH2PO4 ili K2HPO4 i nitrata-KNO3) i mjenjanjem dela vode takve emo probleme efikasno rei, a biljke e vidljivo bolje napredovati. Makroelemente je takodjer preporuljivo dozirati u manjim, ali eim dozama kako bi ih biljke efikasnije apsorbirale. Koliina fosfata u zahtevnijem biljnom tanku trebala bi se kretati u granicama izmedju 1-5 ppm, dok bi nitrata trebalo biti u granicama izmedju 10-20 ppm. Razliitim biljkama odgovaraju i razliite koliine jednog ili drugog spoja, tako da treba nai neki kompromis jer se ne moe svakoj biljci udovoljiti u potpunoj mjeri. U naim prodavnicama jedino dostupno makroelementsko gnojivo je Nutrafinov zeleni NPK plantgro koje je zbog svoje cene i pakovanja poprilino neisplativ. Iskusni akvaristi pripravljaju svoje rastvor, stoga toplo preporuujem takvu opciju. Postizanje crvenije boje kod biljaka s takvom tendencijom, postie se sa sputanjem koliine nitrata u vodi, a sa dranjem fosfata na gornjoj granici.Da bi biljke obavljale fotosintezu koriste CO2, stoga je dodavanje CO2 u akvarijimima sa velikom koliinom svetla neophodno ako elite da vam biljke svo to svetlo koje ste osigurali i iskoriste. Idealno bi bilo kada bi nivo CO2 u akvariju odravali na granici 30 ppm. Ta koncentracija je nekodiva za akvarijsku faunu, a maksimalno iskoristiva za biljke. Difuzor je sigurno najbitniji dio opreme u CO2 sistemu, stoga izaberite onaj najkvalitetniji, onaj koji e otopiti najvei postotak ugljik-dioksida u vodi. Iako je komotnije kupiti ili nabaviti bocu sa CO2, pravljanje vlastite reakcije uz pomo kvasca, eera i nekog stabilizatora, takodjer je vrlo efikasno i isplativo. Biljke i same nou isputaju CO2, stoga pripazite na poveanu koncentraciju koja moe biti kobna za ivi svjet u vaem akvarijumu.

Povremeno utiskivanje tvrdog djubriva u obliku tableta u podlogu pospeuje jaanje korena kod biljaka, pogotovo ako je akvarijum due u pogonu i mineralna podloga je stara. Osim tabletica, korisno je tu i tamo dodati i pokoju lateritnu kuglicu koja ima slinu namenu. Nemojte se optereivati pravilima, ve posmatrajte biljke i ako ponu stagnirati, uvodjenje cvrstog djubriva jedan je od naina vraenje tempa rasta biljaka na pravu meru.Tablete i kuglice najbolje je utisnuti uz sam koren biljke. Vodite rauna i o veliini, jer vee biljke trebaju i vei koliinu djubriva i obrnuto.Gvozdje (Fe) je jedan od osnovnih elemenata koji je neophodan za rast biljaka. Iako dosta komercijalnih gnojiva u sebi ve sadri Gvozdje i spojeve gvozdja, dodatno obogaivanje akvarijumske vode gvozdjem nije na odmet. Najisplativije je kupiti najobinije gvodje u tekuem obliku u bilo kojoj poljoapoteci i razmutiti je u pravilnom odnosu s vodom, te dodavati po potrebi. Gvodje u tekuem obliku je fotosenzibilno, stoga ga je potrebno nakon razredjivanja drati u tamnim bocama. Velika veina akvarijskog bilja (osim par najzahtjevnijih vrsta) moe se uzgajati u tvrdoj vodi iako svi jai uzgajivai preporuaju koritenje meke vode. Moj bi jedini savet bio da je dobro menjati vodu to ee i u to veim koliinama (najbolje nedeljno). Tako ete mogunost pojave algi svesti na minimum, pospeiti fotosintezu biljaka i to je moda i najbitnije, pravilnije djubriti mikro i makro elementima. Meka voda puno je podlonija naglim promenama pH vrijednosti, stoga pripazite jer takve nagle promene mogu biti kobne za faunu u vaem akvariju.I na kraju strpljenje. Jo jedan vrlo vaan element za uspijeh biljnog akvarija. Biljke su kao i ljudi, iva stvorenja, stoga im dajte vremena da se prilagode okolini i uvetima koji vladaju u vaem akvarijumu. Nije mi se jednom dogodilo da je biljka dugo vremena stagnirala, da bi odjednom doivela renesansu. Jednostavno joj je trebalo vremena da se prilagodi hemizmu u mom akvarijumu.Posmatrajte napredak biljaka svakodnevno i probajte stvoriti neka vlastita pravila, zakljuke i rutine koji e vam pomoi pri bavljenju biljnim akvarijimima. Biljke i alge su izvrsni testeri koji e vam svojim izgledom, rastom, bojom i drugim karakteristikama najbolje otkriti to vam nedostaje u akvariju, a ega ima previe

Biljni akvariji mogu izgledati jako lepo i bez preterano puno novanih ulaganja. U biljnom je akvarijumu najbitnija ideja i sveina setup-a, neka sitna novost, mala intervencija. Ako ete se pridravati uputstva znalaca i Va akvarij moe izgledati ovako lepo