Uputstva i vebe za pisanje tube i izradu parnine presude

STRUKTURA TUBE

OPTINSKI SUD U SUBOTICISubotica

Tuilja: LENUCA ORDAR iz Subotice, Ludoka 42a, koju zastupa adv. Milan Dini iz Subotice, ul. Sever 2Tueni: MILAN ORDAR iz Subotice, ul. Zmajevaka 38Predmet spora: podela zajednike imovine steene u toku trajanja brakaVrednost predmeta spora: 150.000 dinara

TUBAradi deobe brane tekovine

Stranke su zakljuile brak 19. januara 1969.godine u Novom Sadu i u toj 31-godinjoj branoj zajednici stekli su, zajednikim radom i ulaganjem, odreenu nepokretnu i pokretnu imovinu.Stranke su stekle trosoban stan broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici), povrine 77m2, koji su zajednikim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplaen. Stekli su i zajedniki plac povrine 11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Pali. Takoe su stekli i putniki automobil Zastava 101 i druge pokretne stvari domainstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Zmajevakoj 38. Ugovor o sticanju svojine na predmetnom stanu potpisao je tueni, tako da se on formalno vodi na njegovo ime. Navedeni plac je ve podeljen izmeu stranaka na jednake delove i kao takav uknjien. DOKAZ:izvod iz MKV od 25.avgusta 2000.ugovor o korienju stana broj 1018 od 16.04.1991.g.ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Optinskog suda u Subotici II Ov.br.2419/92 od 15.juna 1992.g.Izvod iz zemljine knjige K.O. Pali

Predmet ove tube je deoba navedenog stana br. 14, u ul. Zmajevakoj 38, i pokretnih stvario koje se nalaze u tom stanu, kao i putnikog automobila.. Tuilja je, radi zatite svojih materijalnih prava koja su ugroena postupcima tuenog, prinuena da se obrati sudu radi deobe te imovine steene u braku. Naime, tueni je nedavno saoptio tuilji i njihovoj zajednikoj deci da je reio da proda stan te da je isti ve dao u postupak prodaje jednoj agenciji. Da bi predupredila za nju teko naknadivu tetu, tuilja je kod suda izdejstvovala privremenu meru kojom je tuenom zabranjeno otuenje ili optereenje predmetnog stana jer isti spada u zajedniku nepodeljenu imovinu stranaka.DOKAZ:reenje Optinskog suda u Subotici, I. 217/2000 od 22. septembra 2000.godinesasluanje stranaka

Zbog pogoranih odnosa izmeu stranaka, i budui da joj je bila ugroena lina sigurnost, tuilja je bila prinuena da privremeno izae iz stana, nakon ega je tueni promenio bravu na ulaznim vratima zajednikog stana, i nakon toga joj nije hteo dati klju, onemoguivi je da vie ue u stan koji i njoj jednako pripada kao i tuenom. Zbog toga, tuilja ne moe ni da ue u stan, niti da iz stana uzme svoje line stvari, te da bi se spreio mogui konflikt izmeu stranaka i nenadoknadiva teta koju tuilja trpi zato to ne moe da koristi sopstveni stan i svoje line stvari, a ujedno da bi se neposrednim uvidom u stan i stvari u njemu, osujetio tueni u svojim, po tuilju tetnim, namerama da proda stan, tuilja, s obzirom da su ispunjeni uslovi iz lana 254. ZIP-a, trai od suda da joj prui adekvatnu zatitu i da donese

REENjEO ODREIVANjU PRIVREMENE MERE

Odreuje se privremena mera kojom se nalae ordar Milanu iz Subotice da jedan primerak kljua od trosobnog stana broj 14, na ii spratu, u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici, povrine 77m2, koji je predmet spora po osnovu brane tekovine, odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema ovog reenja, preda u ruke tuilji Lenuci ordar, kao i da istu ne ometa u mirnom ulasku u stan i korienju istog, pod pretnjom prinudnog izvrenja.Ova privremena mera bie na snazi do okonanja parnice u ovoj pravnoj stvari.Tuilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajednike imovine koju su ona i tueni stekli za vreme trajanja braka: stan, putniki automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuenog. Od poetka brane zajednice bila je u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece, donosila i spremala hranu, vodila je poslove domainstva i odravala ga nastojei na sve naine da domainstvo bude uspeno i napredno i doprinosei da zajedniki imetak bude uvean i sauvan. Pored svoga redovnog posla, kao prodavac u RK Patria, bavila se i dodatnim poslovima, a naroito na svadbama i drugim svearskim prilikama (postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranmana i sl.) unosei tako steene prihode uvek u kuu i zajedniko domainstvo. Sada je tuilja, s obzirom da je tueni jasno stavio do znanja njoj i deci da e prodati stan i ponaa se kao da tuilja nema bilo kakvih vlasnikih i dravinskih prava na zajedniki steenoj imovini, dola u situaciju takve line i imovinske nesigurnosti da je prinuena da trai sudsku zatitu.Imajui sve to u vidu, tuilja na osnovu lana 330. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije, podnosi ovu tubu i predlae sudu da provede postupak i donese

PRESUDUutvruje se da tuilja ordar Lenuca iz Subotice ima pravo svojine, po osnovu sticanja zajednike imovine u braku sa tuenim ordar Milanom iz Subotice, na jednoj polovini sledeih stvari:-stana broj 14, na ii spratu, u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici, povrine 77m2,-automobila Zastava 101, reg.br.Su 234-987-svih stvari koje se nalaze u navedenom stanu, prema spisku u prilogu ove tube,to je tueni duan priznati i predati tuilji u dravinu i svojinu navedeni deo tih stvari u roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Obavezuje se tueni da plati parnine trokove u visini koju utvrdi sud.

U Subotici, 10.maja 2004. godineTuilja

SADRINA TUBE

1.naznaenje nadlenog suda2.ime tuioca, njegovo prebivalite, odnosno boravite, a za pravno lice sedite, kao i ime zastupnika ili punomonika, ako ga ima3.ime tuenog (tuenika), njegovo prebivalite, odnosno boravite,a za pravno lice sedite, kao i ime zastupnika ili punomonika, ako ga ima4.naznaenje tube i njenog predmeta: "Tuba radi podele zajednike imovine steene u braku" ili: Tuba radi izdravanja i dr.5.injenice na kojima tuilac zasniva tubeni zahtev - npr. dugogodinja brana zajednica, steena zajednika imovina i doprinos tuilje u tome:"Stranke su zakljuile brak 19. januara 1969.godine u Novom Sadu. Od poetka brane zajednice tuilja je bila u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece, donosila i spremala hranu, vodila je poslove domainstva i odravala ga nastojei na sve naine da domainstvo bude uspeno i napredno i doprinosei da zajedniki imetak bude uvean i sauvan. Pored svoga redovnog posla, kao prodavac u RK Patria, bavila se i dodatnim poslovima, a naroito na svadbama i drugim svearskim prilikama (postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranmana i sl.) unosei tako steene prihode uvek u kuu i zajedniko domainstvo." Na taj nain, u toj 31-godinjoj branoj zajednici stekli su, zajednikim radom i ulaganjem, odreenu nepokretnu i pokretnu imovinu, i to: 1) trosoban stan broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevakoj br. 38 u Subotici, povrine 77m2, koji su zajednikim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplaen; 2) stekli su i zajedniki plac povrine 11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Pali; 3) takoe su stekli i putniki automobil Zastava 101 4) kao i druge pokretne stvari domainstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Zmajevakoj 38. Zajedniki plac naveden pod 2) je ranije, sporazumom parninih stranaka, otuen, tako da nije predmet ove tube, pa za podelu ostaju: predmetni stan, motorno vozilo i pokretne stvari."6.dokaze kojima se utvruju te injenice"U prilog svojih tvrdnji, tuilja tuilja predlae sudu da na glavnoj raspravi izvede sledee dokaze:uvid u izvod iz MKV od 25. avgusta 2000.uvid u ugovor o korienju stana broj 1018 od 16.04.1991. g.uvid u ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Optinskog suda u Subotici II Ov. br.2419/92 od 15. juna 1992. g.uvid u Izvod iz zemljine knjige K.O. Pali"sasluanje svedoka...sasluanje parninih stranaka7.tubeni zahtev ili petitum - odreen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja "Tuilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajednike imovine koju su ona i tueni stekli za vreme trajanja braka: stan, putniki automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuenog. Ona istie zahtev da sud utvrdi njeno pravo svojine na stana broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici, povrine 77m2, na k.p.br. 771, zk.ul.422, k.o. Subotica, na automobila Zastava 101, reg. br. Su 234-987, kao i na pokretnih stvari navedenih u priloenom spisku koji je sastavni deo ove tube"8.naznaenje vrednosti spora: 500.000,- dinara9.pravni osnov tubenog zahteva[footnoteRef:1]: "Imajui sve to u vidu, tuilja na osnovu lana 330. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije, podnosi ovu tubu i predlae sudu da provede postupak i donese ...presudu..." [1: pravni osnov i pravna shvatanja tuioca navedena u tubi, ne obavezuju sud]

10.tubeni predlog to je po zakonu neobavezan, a u praksi uobiajen sastojak tubenog podneska u kome tuilac formulie izreku presude onako kako ona, po njegovom miljenju, treba da glasi npr.: "Tuilja predlae da sud provede postupak po ovoj tubi, izvede predloene dokaze, te da na osnovu toga uvai tubeni zahtev tuilje i donese

PRESUDU

Utvruje se da tuilja ordar Lenuca iz Subotice ima pravo svojine na zajednikoj imovini steenoj u braku sa tuenim ordar Milanom iz Subotice, i to na stana broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevakoj br. 38 u Subotici, povrine 77m2, na k.p.br. 771, zk.ul.422, k.o. Subotica i na automobila Zastava 101, reg. br. Su 234-987, to je tueni duan priznati i predati tuilji u dravinu i svojinu navedeni deo tih stvari u roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Utvruje se da tuilja ima pravo svojine na sledeim pokretnim stvarima: friider sa zamrzivaem marke "LG", maina za ve marke "Gorenje", el. poret "Zanussi", 4 fotelje i sto od prua, kuhinjski elementi, kompletan nametaj za spavau sobu, brodi "Istranka" sa dva motora "Tomos 10" i "Tomos 4", kao i umetnikim radovima: "Naranda", akvarel od autora Divjana, "Seoski motiv", ulje na platnu od autora Radosava Lazia, "Portret" od autora . Prudnikova, "Portret deteta" crte . Prudnikova, "Akt devojke" autora Olivera Tihog i tapiserija M. Time, pa se obavezuje tueni da tuilji preda te stvari u posed, pod pretnjom prinudnog izvrenja.Obavezuje se tueni da plati tuilji iznos od 12.500 dinara na ime parninih trokova ".11. potpis tuioca

OPTE SUGESTIJE ZA IZRADU PARNINE PRESUDE

Parnini postupak se meritorno okonava presudom. Reenjem, kojim se zapravo upravlja postupkom, postupak se moe izuzetno okonati, kao to je sluaj u posesornim sporovima (gde se ak moe doneti i reenje na osnovu proputanja).Presuda, kao sudska odluka kojom se okonava parnini postupak pred sudom, donosi se i objavljuje javno. Odmah po zakljuenju glavne rasprave, a izuzetno u roku od osam dana od dana zakoljuenja glavne rasprave, sudija mora da izradi presudu u pismenom obliku (to u praksi redovno nije sluaj, jer pismeni otpravci presuda kasne i po vie meseci. Svaka pismeno izraena presuda mora imati a) uvod, b) izreku i c) obrazloenje. Ova tri segmenta su organski povezana tako da se ni jedan ne sme izostaviti, ali je najvanije da dispozitiv bude koncizan i jasan. 1. Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea, ime i prezime, zanimanje i prebivalite, odnosno boravite stranaka, njihovih zastupnika i punomonika, kratko oznaenje predmeta spora, dan zakljuenja glavne rasprave, naznaenje stranaka, njihovih zastupnika i punomonika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena.2. Dispozitiv ili Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. Izreka (dispozitiv) presude sadri meritornu odluku suda u konkretnoj stvari, sa navoenjem obavezanog lica i preciznim naznaenjem njegove obaveze/radnje/. Izreka mora biti jasna, precizna, pregledna, razumljiva svakome i svaka greka u izreci, pa ak i tehnika, moe imati dalekosene posledice na prava i obaveze stranaka u postupku.3. U obrazloenju sud e izloiti: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. Obrazloenje treba odgovarajuim pravnim i injeninim komentarima, baziranim na izvedenim dokazima u postupku, da objasni zato je sud doneo ba takvu odluku sadranu u izreci. Obrazloenje, uz to, sadri svojevrsnu hronologiju provedenog postupka, pregled radnji i dokaza izvedenih u postupku, zahteve i predloge stranaka i stav suda po istima. Obrazloenje mora u celosti da bude u funkciji izreke presude, da joj ni u kom delu ne protivrei nego da je potkrepi injenicama i dokazima podvedenim pod odreenu materijalnopravnu normu koju, po oceni suda, u konkretnom sluaju treba primeniti. U samom obrazloenju ne smeju da postoje unutranje kontradiktornosti ne samo izmeu iznetih injenica i izvedenih dokaza koje sud obrazlae, nego ni izmeu pravne i injenine sutine..spora.U obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda.

FORMALNA STRUKTURA PARNINE PRESUDE

P. br. 2349/2002

U IME NARODA

Prvi optinski sud u Beogradu, u veu sastavljenom od sudije Dare Mati, kao predsednika vea, i sudija porotnika Hoti Ismaila i Pere Labovia, kao lanova vea, u parnici predlagaa Riza Beria, iz Beograda, na privremenom radu u Francuskoj u Parizu, 13 Boulevard De la Villette, koga zastupa punomonik Stefan Marovi adv. iz Beograda, po punomoiju overenim od strane Ambasade SRJ u Parizu Ov. b.r. 1906/2002 od 21.09.2001. g., i Ardite Ahneti Beria iz Beograda, na privremenom radu u Francuskoj u Parizu, 4 Rue Genin, koju zastupa punomonik Filip Filipovi adv. iz Beograda, po punomoju overenom od strane Diplomatskog konzularnog predstavnitva SRJ u Parizu br. 2387/01 od 28.12.2001. g., radi sporazumnog razvoda braka, nakon glavne i tajne rasprave zakljuene 22. aprila 2002. godine, istoga dana, doneo je sledeu

PRESUDUBrak zakljuen 13 juna 1993. g. u Beogradu, optina Palilula pod brojem 1233 za godinu 1993., izmeu predlagaa: RIZE BERIE iz Beograda, roen 10.10.1972. g. u Beogradu, od oca Latifa i majke Razije i ARDITE AHMETI BERIA, ro. Arifi, iz Beograda, roena 11.04.1973. g. u Preevu, od oca Leke i majke Syzane, RAZVODI SE SPORAZUMNO na osnovu lana 84. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije.Maloletna deca stranaka i to Riza Katarina, ro. 19.07.1994. g. i Riza Agim, ro. 09.05.1997. g. POVERAVAJU SE na dalju negu, uvanje i vaspitanje i delimino izdravanje majci predlagau Arditi.OBAVEZUJE SE predlaga Riza Beria iz Beograda da na ime doprinosa za izdravanje maloletne dece stranaka Katarine i Agima predlagau Arditi majci i kao zakonskom zastupniku dece plaa meseno iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u mesecu za tekui mesec, a poev od 22. aprila 2002. godine pa ubudue pod pretnjom prinudnog izvrenja.Svaka stranka snosi svoje trokove.

ObrazloenjeU pismenom predlogu za sporazumni razvod braka kao i na raspravi preko punomonika predlagai su naveli da su dana 13. juna 1993. g. u Beogradu zakljuili brak , te da iz tog braka imaju dvoje maloletne dece i to ki Katarinu, roenu 19.07.1994. g. i sina Agima, roenog 09.05.1997. g. Naveli su da su predlagai jedno vreme iveli u Beogradu, a potom su 1999. g. otili u Francusku gde su se zaposlili. Ubrzo su izmeu njih poele nesuglasice, sukobi i problemi koji su poslednjih meseci intezivirani tako da su njihovi brani odnosi toliko ozbiljno i trajno poremeeni da je zajedniki ivot izmeu njih postao nepodnoljiv. Imaju potpuno razliite poglede na mnoga pitanja, svako vodi svoj odvojen ivot i ne mogu da se sporazumeju oko reavanja osnovnih pitanja koja se odnose na odravanje brane zajednice i voenje porodinog domainstva. Sve je to dovelo da je brana zajednica izmeu njih ve faktiki prestala da postoji i to unazad dve godine tako da je dalje odravanje njihovog formalnog braka potpuno besmisleno jer nema izgleda da se ta brana zajednica ponovo uspostavi. Zato su sporazumno predloili da sud na osnovu l.84. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije donese presudu o razvodu braka. U vezi dalje nege, uvanja, vaspitanja i izdravanja maloletne dece stranke su se takoe sporazumele a koji sporazum su iznele i u samom predlogu a takoe i u pismenom aktu uz ovaj predlog tako da su sporazumno predloili da se po razvodu braka oba maloletna deteta povere na dalju negu, uvanje, vaspitanje i delimino izdravanje majci predlagau Arditi, a da predlaga Riza Beria poev od donoenja presude pa ubudue na ime doprinosa za idravanje mal. dece, predlagau Arditi plaa meseno po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u mesecu za tekui mesec.Da bi utvrdio injenino stanje sud je u toku postupka izveo dokaze i to itanjem izvoda iz MK venanih za stranke, itanjem izvoda iz MK roenih za maloletnu decu stranaka Katarinu i Agima, izvetaja Centra za socijalni rad Svilajnac i izvetaja Komercijalne banke AD Beograd od 04.04.2002. g. Ocenom izvedenih dokaza i rezultata postupka u celini a u smislu l. 8 ZPP sud je utvrdio sledee injenino stanje:Predlagai su brak zakljuili na dan 13. juna 1993. g. u Beogradu. Ove injenice sud je utvrdio itanjem izvoda iz matine knjige venanih za predlagae zaveden pod tekuim br. 7 za 1993. g. a za matino podruje optine Palilula.itanjem izvoda iz matine knjige roenih za maloletnu decu stranaka utvreno je da je mal. Katarina roena 19.07.1994. g. u Beogradu a mal. eljko roen 09.05.1997. g. takoe u Beogradu.Nesporno je meu strankama to se tie odnosa u njihovom braku da su ti odnosi ozbiljno i trajno poremeeni, da je unazad dve godine brana zajednica faktiki raskinuta i nema izgleda da se ta zajednica ponovo uspostavi.Pokuaj mirenja branih drugova nije sproveden imajui u vidu injenicu da su predlagai u inostranstvu i da im je trenutno prebivalite u Francuskoj, a to je sud utvrdio iz itanja i putnih isprava za predlagae.Iste injenice sud je utvrdio i iz izvetaja Centra za socijalni rad Palilula br. 560-59-02 od 28.03.2002. g. kojim. Dopisom Centra sud je obaveten da traeni izvetaj i miljenje o poveravanju maloletne dece taj Centar nije u mogunosti da dostavi jer su proverom na terenu 19.03.2002. g. ustanovili da se stranke kao i njihova deca nalaze u Parizu te nije mogue sprovesti neobhodan postupak u Centru za socijalni rad.Obzirom da su predlagai preko punomonika tokom rasprave izriito ostali pri predlogu za sporazumni razvod braka i da ne prihvataju nastavak brane zajednice, te obzirom da su pri tom postigli sporazum o uvanju, vaspitanju i izdravanju maloletne dece, sud je brak stranaka razveo na osnovu l. 84. Zakona o braku i porodinim odnosima RS jer nema opravdanja da se brak stranaka samo formalno odrava u situaciji kada se svrha braka ne ostvaruje.Sud je prihvatio sporazum stranaka da se obe maloletna deteta povere majci predlagau Arditi na dalju negu, vaspitanje i delimino izdravanje nalazei da ovakav sporazum stranaka nije u suprotnosti sa interesima maloletne dece. Ovo iz razloga to je meu predlagaima nesporno da predlaga Ardita ima uslove za to poto su uz ovaj predlog za sporazumni razvod braka dostavili i pismeni sporazum o ureenju linih odnosa i izdravanju mal. dece koji sporazum je overen od strane Diplomatskog konzularnog predstavnitva SRJ u Parizu pod br. 2388/01 od 28.12.2001. g. Naime, takom 2. tog sporazuma predlagai su se saglasili da njihova zajednika mal. deca budu poverena na uvanje i vaspitanje, majci Gorici jer se ona pokazala kao dobra i brina majka i da je ovaj sporazum izraz njihove zajednike volje ustanovljen pre svega u interesu njihove zajednike dece.Sud je shodno l. 382. st. 2. Zakona o braku i porodinim odnosima RS cenio i sporazum predlagaa oko izdravanja maloletne dece i doprinosa predlagaa Beria njihovom izdravanju pa je taj sporazum prihvatio nalazei da on nije u suprotnosti sa odredbama pomenutog zakona o odredivanu izdravanja uzimajui u obzir uzrast i potrebe maloletne dece a imajui u vidu i injenicu da se oba maloletna deteta nalaze u Francuskoj. Naime, uz predlog za sporazumni razvod braka brani drugovi su podneli i pismeni sporazum po kome se takom 3 tog sporazuma predlaga Riza Beria obavezao da za izdravanje maloletne dece isplauje na ruke svojoj bivoj supruzi Arditi po 1.000 FF do 5-og u mesecu za tekui mesec. Iz izvetaja Komercijalne banke AD Beograd ekspozitura 02 Beograd od 04.04.2002. g. utvreno je da 1.000 FF bez provizije iznosi 152,45 eura, a to je neto malo vei iznos u odnosu na oznos koji je traen od strane predlagaa Ardite. Kako su se predlagai sporazumeli da predlaga Riza na ime svog doprinosa za izdravanje oba maloletna deteta plaa meseni iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti za svako dete a na ruke majke predlagaa Ardite to je sud prihvatio takav njihov sporazum i odluio kao u ta. 3. dispozitiva.Sa izloenih razloga i primenom navedenih propisa sud je odluio kao u dispozitivu.Prvi optinski sud u Beogradu, dana 22. aprila 2002. godine.PRAVNA POUKA:Protiv ove presude moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana prijema iste Okrunom sudu u Beogradu a preko ovog suda.

ZapisniarPREDSEDNIK VEA - SUDIJA,