Retorika i stilistika

Retorika je antička disciplina koja podrazumeva učenje o govorništvu.

•Retorika-učenjeo govorništvuRetorikau antičkomperioduAristotelRetorikaKvintilijanInstitutiooratoriaCiceronDe oratore

5 koraka do uspešnog retoričkog sastava:1. Inventio - skupljanje materijala2. Dispositio -strukturiranje, organizovanje materijala3. Elocutio - odabiranje stila u skladu s temom, prilikom...4. Memoria - učenje napamet nekih delova besede5. Actio - držanje govora, “izgovor”, “način držanja govora’’Trivium – retorika, gramatika i logika.

Retorika u postrenesansnom periodu - dva osnovna besednička postupka:1. stil (elocution)2. način držanja govora (actio)

Stil je izbor skupa jezičkih obeležja izmedju svih mogućnosti jednog jezika.

Književna stilistika proučava stilska obeležja epoha, žanrova, pisaca, književnih dela…

Lingvistička stilistika proučava stilska obeležja svih vrsta govornih i pisanih tekstova.

Fonostilistika proučava estetske i ekspresivne vrednosti zvuka u jeziku.

Stilostatistika kvantifikuje stilske obrasceć i utvrdjuje autentičnost dokumenata, autorstva…

Hapax legomena – reči koje se javljaju samo jednom u nekom tekstu, delima nekog autora(pletisanka).

TeofilPančić:“(...) mrakobesnog iživljavanja(...)”

1) Засноване на промени изворног значења речи – тропи

Метафора – нека два предмета се повезују по принципу сличности, али није цело поређење, често се користи и при прављењу других стилских фигура (дан улази у моју собу, срце моје самохрано)

Метонимија – појмови се повезују по принципу логичке везе (нешто има некакве везе са нечим другим (морам да испијем своју чашу до дна, живим од својих десет прстију)

Синегдоха – подврста метонимије, део као замена за целину, једнина уместо множине, форма уместо садржаја (немам ни динара, Шваба ударио на Србина, попио је пет чаша)

Еуфемизам (ублажавање) – веза се гради тако што се мења неки сувише јак, непристојан или сл. појам неким другим (весео уместо пијан, он је отишао, уместо он је умро)

Персонификација – стилска фигура којој се предметима, животињама и сл.дају људске одобине, гради се по метафоричкој сличности (ноћ се шуња)

Епитет – свака реч која се додаје именици да би се остварила лепше, потпуније

1

Стални епитет – карактеристичан за епику, уобичајене карактеристике, које увек срећемо, немају значењску, већ само естетску улогу

Синестезија – везивање особина које се сазнају јендим чулом за појаву која се опажа другим чулом (слан и модар мирис пролетњега мора, тиха бол, меки глас)

Алегорија (продужена метафора) – употреба речи у пренесеном зн ачењу, али се ново значење открива тек на крају слике, када се сагледа у целини, апстрактни појам се замењује конкретном сликом (нпр.симбол домовине слик ажене са националним симболом), басне су грађене на овом принципу (лукава лисица, мудра сова)

Симбол – конкретни појам се замењује апстрактним, условним знаком, често један знак служи за више различитих значењам али некада то и не сме (саобраћајни знакови су једнозначни симболи док + знали и крст и плус и помоћ). У уметности и филозофији знакови имају више значења , па се значење тумачи у контексту.

Фигуре дикције (гласовне, звучне)

Поента је у звучној организацији језичког материјала, постижу се понављањем и опонашањем неких гласова.

Асонанца – понављање истих вокала Алитерација – понављање сугласника Ономатопеја – опонашање звукова из природе, нпр. животињски гласови

Фигуре понављања (лирски паралелизми)

Настају на основу понављања одређених речи у тексту

Анафора – понављање исте речи на почетку Епифора – понављање исте речи на крају Симплоха – понављање речи на почетку и крају Анадиплоза – реч са краја једног стиха пребацујемо на почетак следећег Таутологија – гомилање речи истог или сличног значења (зато плачем и сузе проливам)

Фигуре мисли

Поређење (компарација) – сваки елемент је ту (лепа као слика је поређење, док је слико моја скраћено поређење, односно метафора)

Антитеза – поређење засновано на супротстављању Словенска антитеза је карактеристична за фолклор, епску поезију, а користи се и у романтизму ради постизања ефекта. Састоји се од питања, негативног одговора и позитивног одговора.

Хипербола (преувеличавање) – користи се ради наглашавања негативног става (чекам читаву вечност) Литота (смањивање, ублажавање) – у сонови је еуфемизам (није лоше уместо добро је) Градација – постепено појачавање или смањивање одређеног значења (мисао, поступак) или

додавање јединица при набрајању. Може бити растућа – климакс или опадајућа – антиклимакс. Иронија – изражавање путе супротносри (мисао се каже супротног од оног а што се мисли) Парадокс – изриче се наизгед противречан став, мишљење или слика која је различита од уобичајене

(празна торба је тежа од пуне, знам да ништа не знам) Оксиморон – спајање супротних појмова (живи леш, пожурите полако, зимско летовање) Перифраза – проширивање исказа описним исказивањем (растати е са животом – умрети, небески

путнуци – птице) Алузија – духовит наговештај, препознавање или разумевање неке ситуације, догађаја (коцка је

бачена, прећи Рубикон)

2

Leksikologija

Kolokacije su ustaljene sintagme (poreski obveznici). One postaju klišei prečestom upotrebom ili srastanjem njihovih elemenata (kardinalna greška, radni narod, mali ekran).

Frazeologizmi su ustaljene fraze i izrazi.Leksikografija se bavi izradom rečnika, a leksikologija proučavanjem istorije i savremenog stanja vokabulara

nekog jezika. Onomastika se bavi proučavanjem imena (toponimi, antroponimi, hiponimi, oronimi…) Kolokvijalizmi su

reči i izrazi karakteristični za neformalni govorni jezik (banka - novac, crnjak -crno vino, strašan -odličan). Jezički purizam je jezičko čistunstvo; neprihvatanje uticaja stranih jezika na sopstveni jezik (okolotrbušni

pantalonodržač - kaiš). Terminologija se bavi stručnim nazivima.

Rečnik može biti:1) po broju jezika - jednojezični, dvojezični, višejezični;

2) po nameni - školski, priručni, akademijski;3) po vremenskoj projekciji - etimološko, istorijski i savremeni; 4) po obuhvatu - opšti i specijalizovani;5) po sloju jezika koji zahvataju - ortografski, gramatički, frazeološki…

Tezauri su rečnici gde je gradja rasporedjena prema pojmovima na osnovu neke klasifikacije date oblasti. Frekvencijski rečnici su oni koji se bave učestalošću pojedinih jedinica u tekstovima, a obratni rečnici su oni gde su odrednice ispisane od poslednjeg slova ka prvom. Leksikon je rečnički sredjen popis objašnjenih pojmova neke stručne ili životne oblasti.

Reči se dele 1) po prostiranju - na lokalizme, dijalektizme, regionalizme.. 2) po starini - na arhaizme i neologizme; 3) po upotrebi - na opšte i posene; 4) po poreklu - na domaće i strane.

Turcizmi – baksuz, belaj, sokak, konak, komšija, boja, farba, jastuk, jorgan, duvan, djon, šećer-Grcizmi – djak, temelj, hiljadaHungarizmi – soba, varoš, cipele, nunda, lopov, hajduk, table, teret, lopta, kocka roštilj, pasošRomanizmi – pijaca, palata, soliter, nivo, šarm, ruž, picerija.Germanizmi – krompir, veš, štof, mantil, šunka, farbatiRusizmi – sputnik, kadrovak, uravnilovka, perestrojka, pojasniti

Leksikologija u širem smislu (frazeologija, terminologija, etimologija, onomastika, tvorba reči, leksikografija).Lekseme(reči kao jedinice rečnika) su apstraktne jedinice, reči su konretne realizacije leksemi u tekstu, a

alolekse su varijante lekseme (leksičko-gramatički: padeži; leksičko-semantički).Leksikon je skup jezičkih jedinica jednog jezika. Leksičke jedinice mogu biti jedločlane, dvočlane i višečlane

(frazeologizmi, ustaljene fraze, terminološke sintgagme).Leksikografska definicija: opisna, sinonimska, ostenzivna, definicija po negaciji.Komponentna analiza predstavlja raščlanjivanje značenja na značenjske komponente : “ žena”(+ljudsko. –

muško).Polisemija je višeznačnost. Ona se ostvaruje metaforom, metonimijom i sinegdohom.

3

Paradigmatski leksički odnosi su:1) sadržinski: sinonimija, antonimija, hiponimija2) formalni: rimotvornost, tautofonija (neprestano ponavljanje istog zvuka), tautotonija3) formalno-sadržinski: homonimija, paronimija (slično zvučanje, izgovor ili pisanje, ali različito značenje)

Tri tipa podele reči: morfološka, funkcionalna i semantička: autosemantične i sinsemantične reči.

Korpusna lingvistika

Primarna svrha korpusne lingvistike je opisivanje sadržaja i odnosa unutar autentičnog jezika, i izučavanje diskursa kao medijatora znanja i društvenih normi. Korpusni pristup posmatra zakonitosti u jeziku kao uslovljene fundamentalnom praktičnom upotrebom u društvenoj interakciji zajedno sa relevantnim kognitivnim i pragmatičkim implikacijama. Korpusna lingvistika je nastala 90-ih godina 20. veka.

Kodiranje - postupak dodavanja dodatnih lingvističkih informacija u tekstove unutar korpusa; etiketirani/neetiketirani korpusi. Etiketiranje je komplikovani proces dodavanja dodatnih informacija u korpus. Informacije se mogu ticati obeležavanja reči po gramatičkoj kategoriji, rodu, broju, morfološkim i fonološkim karakteristikama, itd. Parsiranje je postupak odvajanja rečeničnih delova i opisivanje odnosa između njih. Parsiranjem se određuje sintaksička struktura rečenice i retki su korpusi koji poseduju ovakav napredni nivo kodiranja.Konkordanseri su program za pretragu korpusa.

Korpus je kolekcija jezičkih podataka – zabeleženih potvrda u vezi sa upotrebom nekih reči, rečenica, konstrukcija… Elektronski korpus je kolekcija mašinski čitljivih tekstova. Računarski korpus - kodirani i standardizovan, optimizovani za pretragu i analizu i nalaze se pothranjeni u računarskim bazama. Obično se sastoje od više miliona reči iz različitih jezičkih i društvenih izvora i idealno obuhvataju sve moguće pojave jednog jezika ,,uhvaćene” u vremenu i pretočene u elektronski tekstualni oblik.Monitoring korpusi - korpusi koji održavaju svoju reprezentativnost stalnim dodavanjem novih delova jezika i stalnim proširivanjem varijeteta u njima.

Kvalitativna dimenzija istraživanja odnosi se na istraživanje jezičkih pojava kao određenih tipova, predstavnika svoje jezičke grupe (npr. istraživanje imenica, ili određenih morfoloških nastavaka, kao predstavnika jedne klase) dok se kvantitativna analiza odnosi na frekventnost pojedinačnih jezičkih jedinica, odnosno tokena.

Zipfov zakon: izuzetno frekventnih reči ima veoma malo, dok retkih reči ima mnogo Konkordanca - format u kom se najčešće prezentuju automatski pronađeni primeri upotrebe date reči u

kontekstu Preskriptivizam je shvatanje da je jedan jezički varijetet po sebi vredniji od drugih te se stoga treba

nametnuti čitavoj jezičkoj zajednici. Taj varijetet je obično verzija standardizovanog pisanog jezika.

Sociolingvistika

Jezička zajednica je grupa govornika koji koristi isti jezik, ali koji ne moraju pripadati istoj naciji ili živeti u istoj državi. Višejezičnost (multilingvizam) se ogleda na državnom i pojedinačnom planu. Na pojedinačnom imamo bilingvale – govornike koji podjednako dobro govore dva jezika.

Diglosija je funkcionalni raspec – specijalizovanje jezika (ili oblika istog jezika) po funkcijama unutar iste zajednice.

Jezičke razlike se prevazilaze učenjem jezika i prevodjenjem, a lažni prijatelji su parovi reči istog oblika iz različitih jezika koji apsolutno nemaju isto značenje.

Koine je zajednički naziv za svaki nedijalekatski govorni tip koji preuzima najčešže funkciju književnog jezika. Lingua franca su prvi kontaktni jezici (rezultat mešanja jezika genetski i teritorijalno ne bliskih, nastali iz

trgovačkih razloga, ograničenog su trajanja).

4

Pidžini su kontaktni jezici ograničenog trajanja. Kreol je pidžin koji je nekome postao maternji jezik.

Paretimologija je naziv za narodnu etimologiju (karijes – kvarijes, sirena – svirena, lojalno – masno, dubiozno – duboko).

Začetnik socijalne dijalektologije je Vilijam Labov. Ova disciplina se bavi ispitivanjem jezika u društvenoj sredini.

Varijable – strkturalne jedinice sa najmanje dve mogućnosti realizacije (upotreba jedne od njih zavisi od: etniciteta, obrazovanja, pola, uzrasta, konverzacionog stila...

Tipologija jezika

Postoji oko 6000 jezika. Tačan broj je teko utvrditi jer jer nema optšteprihvaćenih i jedinstvenih kriterijuma. Obično se navode: uzajamna razumljivost, kolektivno osećanje jezičke zajednice, postojanje standardnih varijeteta,...

Poznati mrtvi jezici su manski, dalmatski i kornvolski. Poneki jezik koji izumre može zadržati neke naučne, verske ili kulturne funkcije (starogrčki, latinski). Takodje, mrtvi jezik može i da vaskrsne (hebrejski, donekle i škotski, velški i irski).

Raspodela jezika po kontinentima:1) Afrika – 14002) Azija – 14003) Severna i Južna Amerika - 7004) Evropa – 70 jezika(1,5%)5) Srednji istok – 70 jezika6) Pacifik – 1200 jezika

(ostrvo Nova Gvineja – 7 mil. Stanovnika i 820 jezika)Jezici sa najviše govornika: 1) kineski, 2) hindi/urdu, 3) engleski 4) španski, 5) bengalski, 6) portugalski,

7)ruski, 8)arapski, 9) japanski, 10) francuski, 11) nemački.

Tipovi klasifikacije jezika:1) genetska (geneološka) – zasnovana je na vremenu i zajedničkom poreklu (jezičke porodice)2) tipološka – zasnovana je na sličnostima i razlikama u jezičkoj strukturi (jezički tipovi)3) arealna – zasnovana na prostoru i kontaktnoj srodnosti (jezički savezi)4) funkcionalna – zasnovana na društvenim ulogama i ulogama u komunikaciji (jezički varijeteti)

Fon Šlegel (19.vek) - tipologija u domenu morfologije, prema načinu obrazovanja reči:•Korenski (izolativni, analitički) tip: reči su nepromenljive, nema nastavaka, gramatički odnosi se izražavaju redom reči – kineski, vijetnamski, samoanski.•Aglutinativni tip: gramatičke kategorije izražavaju se nastavcima dodatim osnovi reči prostim “nalepljivanjem”, tako da svaki ima svoj zasebni identitet i funkciju – turkijski, ugro-finski jezici, japanski, svahili.•Flektivni (sintetički, fuzioni) tip: gramatički odnosi izražavaju se promenom unutrašnje strukture reči, nastavci istovremeno imaju po nekoliko gramatičkih značenja – srpski, latinski, grčki, arapski.•Inkorporativni (polisintetički) tip: reči su često vrlo duge i komplikovane, predstavljaju mešavinu flektivnih i aglutinativnih obeležja – eskimski, aboridžinski jezici.

Balkanski jezički savez – srpski, rumunski, bugarski, grčki. Albanski, hrvatski, makedosnki. Postpozitivni član je član koji stoji iza imenice is a njom se spaja, konkretizuje značenje imenica; potiče iz

rumunskog jezika, ima ga i u makedonskom. Imamo i zamenu infinitiva prezentom.Jezički varijetet – oblik jezika određen teritorijalno, socijalno ili funkcionalno

Jezičke univerzalije su osobine koje su zajedničke svim jezicima. Postoje:1) Nerestriktivne: svi jezici pripadaju određenom gramatičkom tipu prema određenom parametru. Drugi tipovi nepotvrđeni, ali mogući. Svi jezici imaju oralne vokale.

5

2) Restriktivne(implikativne): ako x onda y. Ako jezik ima imenicu ispred demonstrative, onda ima imenicu ispred relativne klauze. Ako jezik ima nastavak za jedninu, onda ima i nastavak za množinu.Tetrakorička tabela – prikazivanje dva parametra u dve dimenzije

Jezičke porodice Grupa genetski sličnih jezika naziva se jezičkom porodicom, a njihov zajednički predak prajezikom ili

protojezikom. Jezičke porodice se grupišu u veće celine →file (rodove) i makrofile.Izolat – jezik za koji nije utvrđena srodnost sa bilo kojim drugim jezikom (baskijski, etrurski, japanski, korejski, sumerski).

Indoevropska porodica je najveća jezička porodica –150 jezika s oko 3 milijarde govornika, 3 jez. izolata: baskijski (Evropa), burušaski, nahalski. Grupe:

1) germanski (švedski, holandski, nemački, engleski, danski, jidiš, normanski, afrikans)2) romanski/italski ( francuski, italijanski, španski, portugalski, rumunski)3) keltski ( irski, škotski, gelski, velški)4) helenski ( grčki)5) jermenski6) albanski7) balto-slovenski ( pruski, litvanski, estonski)

slovenski:a) zapadni (češki, slovački, poljski)b) južni (srpski, hrvatski, slovenački, makedonski, bugarski)c) istočni ( ruski, beloruski, ukrajinski)

8) indoiranski ( sanskrit, hindi, urdu, persijski, bengalski)9) indijski

Uralska porodica, uralsko-jukagirska porodica: ugrofinska i samojedska grana. 20 jezika s oko 20 mil. govornika: finski, estonski, mađarski; saami.Kavkaska porodica - 38 jezika, oko 5 mil. govornika: gruzijski, čerkeski, ubih (80 konsonanata), avarski, čečenski... Paleosibirska porodica je najmanja jezička porodica: 5 jezika (četiri grupe jezika?), 23000 govornika: čukotski, (jukagirski?), izolati: ket, giljak (altajska?)...Altajska porodica – Govore se od Balk.pol.do sevist. Azije; srodstvo s Uralskom por.? 250 mil. gov; 60 jezika, tri grane: turkijska (turski 45, tatarski 5.5, uzbečki 12, kazaški 7), mongolska(mongolski 4), tunguska (evenki/tunguski, mandžurski –200 god. lingua franca) •Korejski (>50)? Japanski (125)? Dravidska porodica - Jug indijskog potkontinenta, Šri Lanka; Pakistan, Nepal, Avganist. 26 jezika, 200 mil. govornika: tamilski (74 mil.), telugu (66 mil.), kanada (40 mil.), malajalam (35 mil.)...Sino-tibetska porodica - Sinitske jezike govori više od milijardu ljudi (Kina, Tajvan); tibetsko-burmanska porodica –300 jezika (burmanski, 25. mil.; tibetski)...Austroazijska porodica ≈150 jezika, 60 mil. govornika; jugoistočna Azija; mon (Burma), kmerski (Kampućija), vijetnamski (50 mil.); mundari, santali (Indija); nikobarska grana...

P siholingvistika

Psiholingvistika proučava odnos izmedju jezika i ljudskog uma; tj. Razumevanjem psiholoških procesa koji su uključeni u funkcionisanje jezika. Lateralizacija u mozgu se vezuje za levu hemisferu.

Povezanost reci u leksikonu može biti:1) po značenju (doktor-sestra-penicilin-zubar-ambulanta-mantil)2) po zvučanju (doktor-doboš-doci-dosta-dokolica)

Razlike u usvajanju prvog i drugog jezika:-Deci je maternji jezik prvi jezik koji uce; njihov jezicki razvoj odvija se paralelno sa opštim kognitivnim

razvojem. Kod usvajanja L2 u pitanju su osobe koje vec znaju jedan jezik i imaju potpuno razvijen kognitivni sistem.

6

-Za decu je usvajanje maternjeg jezika brz i nesvestan proces koji se odvija bez ulaganja napora; deci nije potrebna ‘nastava’, cak retko cuju i ispravke grešaka. Usvajanje L2 je znatno sporiji proces u koji se mora uložiti svestan napor; ovaj proces je brži uz neku vrstu nastave nego bez nje, a ispravljanje grešaka igra veoma bitnu ulogu u nastavi i usvajanju uopšte.

-Deca su u normalnim uslovima uvek uspešna u usvajanju maternjeg jezika (ishod usvajanja je isti kod sve dece). U usvajanju L2 uspeh nije zagarantovan i pre je izuzetak nego pravilo; postoje ogromne razlike u ishodu usvajanja. Individualne razlike medu decom u toku usvajanja postoje, ali nisu velike. Velike individualne razlike jedna su od glavnih odlika procesa usvajanja L2.

-Kod dece faktori poput motivacije i stava prema jeziku ne igraju gotovo nikakvu ulogu. Motivacija i stav prema L2 bitno uticu na ishod usvajanja

Etape usvajanja maternjeg jezika:1) gukanje (oko 2. meseca)2) brbljanje (oko 6. meseca)

- reduplikovano: babababa- varirano: bigodabu

3) faza jedne reči (oko 1. rodjendana)- holofraze su prve reči sa značenjem čitave rečenice

4) faza dve reči (oko 18. meseca)- kombinovanje reči; velike individualne razlike u ovoj faziUsvajanje maternjeg jezika kod dece ne predstavlja mehaničko oponašanje govora odraslih.Motivisane greške su greške koje nastaju kada deca pokušavaju da ispravljaju ‘’nepravilnosti’’ u

gtamatičkom sistemu (konjovi – konji; hoćem – hoću; gooses – geese). To je zato što deca prvo usvajaju gramatička pravila, a onda izuzetke.

Istraživanja pokazuju da je kritični period za usvajanje jezika izmedju 2. i 7. godine??. Uspešno usvajanje L1 se obično završi oko 4. godine.Deca se radjaju sa sposobnošću da usvoje bilo koji ljudski jezik, a bez uticaja spoljne sredine mehanizam za usvajanje jezika ne može biti pokrenut. Deca vukovi su deca koja su odrasla bez ikakvog dodira sa ljudskim govorom. Najpoznatije dete vuk je devojčica Džini. Psiholingvisti su relativno bezuspešno pokušali da je nauče da govori.

Postoje tri etape u pisanju: formulacija, egzekucija i monitoring.“Jezički najkompetentnije životinje” : papagaji, druge ptice, delfini, majmuni (šimpanze), pčele

Neurolingvistika

Neurolingvistika se bavi proucavanje strukture i funkcije mozga u vezi sa korišcenjem jezika, njegovim usvajanjem i poremećajima.

Leva hemisfera formuliše i interpretira znacenje reci i recenica, a desna hemisfera interpretira emocionalnu konotaciju iskazanog. Osobe koje imaju povredu na desnoj hemisferi ne razumeju npr. metaforicne iskaze, a ironiju shvataju bukvalno.

Vernikeova zona - uloga u razumevanju govora i fonološkim aspektima jezika.Brokina zona - Uloga u stvaranju motornog programa govorne produkcije i sintaksičkim aspektima jezika. Brokina afazija - motorna, ekspresivna afazija - razumevanje iskazanog je dobro, ali jezicka produkcija je

oštecena; koriste samo punoznacne reci (“telegrafski stil” govora), gramaticke reci izostavljaju ili pogrešno upotrebljavaju – agramatizam.

Vernikeova afazija - senzorna, receptivna afazija - razumevanje izgovorenog ili napisanog je narušeno; govor je fluentan, ali ne mnogo smislen; koriste mnogo izmišljenih reci, gramaticke nastavke upotrebljavaju uglavnom pravilno, prozodija je nenarušena.

Jos neke boljke:Anomija - oteženo pamcenje imena stvari

7

Agrafija - otežano pisanjeAleksija - otežano citanjeDisprozodija - gubitak sposobnosti za proizvodjenje govora normalne intonacijeDisritmija - gubitak sposobnosti za održavanje normalnog ritma u govoru

AILA – Internacionalno društvo za primenjenu lingvistiku – osnovano 1964. na naučnom skupu u Nansiju (Francuska).Primenjena lingvistika: opšta orijentacija u lingvistici, tj. usmerenost jezičke nauke prema rešavanju mnogobrojnih i raznovrsnih problema u vezi sa usvajanjem i upotrebom jezika u društvu (Bugarski).

Društvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije – osnovano 1973.

Škole i pravci u lingvistici

Tri faze u razvoju lingvistike: pre, XIX vek – pozitivizam, XX vek – strukturalizam.

Karakteristike jezičkih ispitivanja do XIX veka : fragmentarnost interesovanja i zapažanja, povezanost jezickih ispitivanja sa religijom i filozofijom, prakticni, neteorijski pristup jeziku, racionalizam, tradicionalizam.

Pravci i predstavnici:1) Anticka Grcka: analogisti i anomalisti. Aristotel kao utemeljivac tradicionalnegramatike – vrste reci. Alksandrijska škola – gramatika grckog (Dionizije Tracanin)2) Indijska gramaticka škola - Gramatika sanskrita (Panini)3) Srednji vek - razrada gramatike latinskog, skolasticki duh gramatickih opisa; jezicke studije kod Arabljana i Jevreja: Al Kitab (Sibavajhi iz Basre)4) Novi vek - prvi opisi neevropskih jezika, uvidanje veze izmedu evropskih jezika i sanskrita (V. Džons)

XIX vek: Odustajanje od logicke strukture i uocavanje specificne strukture jezika; istoricizam, komparativni pristup, akumulacija lingvistickih podataka iz celog sveta; psihologizam, biološki naturalizam; naucna rigoroznost.

Pravci i predstavnici:1) Komparatisti: Franc Bop, Rasmus Kristijan Rask, Jakob Grim2) Etimolog: August Fridrih Pot3) Naturalisti: August Šlajher, Johanes Šmit, Maks Miler4) Jezicki relativizam: Vilhelm fon Humbolt5) Povezivanje psihologije i jezika: Hejman Štanthal, Vilhelm Vunt6) Naucna rigoroznost i metodologija: mladogramaticari – August Leskin, Karl Brugman, Herman Paul

XX vek: sistematizacija, generalizacija, apstrahovanje; SISTEM! – strukturalizam; razdvajanje sinhronije i dijahronije; razvoj lingvistickih disciplina; teorijski pristup.

Pravci i predstavnici:1) Teorija znaka i sistema: ženevska škola - Ferdinand de Sosir, Šarl Baji, Alber Seše2) Fonologija: praška škola – Nikolaj Trubeckoj, Roman Jakobson3) Dvostruka artikulacija i funkcije – Anri Martine4) Sintaksa: Oto Jespersen, L. Tenijer, Noam Comski

8