UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŽENJERING I MENADŽMENT …univerzitetpim.com/wp-content/uploads/2016/11/Tehnički-fakultet-Hodžić-Merfina.pdfporasta upotrebljenih razliĉitih ambalaţnih

UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŽENJERING I MENADŽMENT BANJA LUKA

TEHNIČKI FAKULTET

Diplomski rad

Proizvodnja ambalaže – budućnost grafičke industrije

Mentor : prof.dr.sc. Radenko Đurica

Banja Luka, Juli 2016. Merfina Hodžić

“Pod moralnom i krivičnom odgovornošću izjavljujem da sam ja autor ovog rada te sam

upoznat da sam, ukoliko se utvrdi da je rad plagijat, odgovoran za štetu pričinjenu

Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment, kao i autoru originalnog rada.”

SAŽETAK:

Za svaki proizvod, u svim uslovima i na svim linijama pakovanja, uloga ambalaţe je da

pruţi zaštitu upakovanom proizvodu od mehaničkih, fizičko – hemijskih, mikrobioloških i

bioloških promjena nastalih uslijed djelovanja faktora spoljne sredine i vremena skladištenja.

Ambalaţa je neophodan pratilac svih prehrambenih proizvoda. Prehrambeni proizvodi se

pakuju, sa različitom namjenom i u različite ambalaţne materijale. Sve je veća proizvodnja i

potrošnja ambalaţnih materijala i ambalaţe za pakovanje prehrambenih i drugih proizvoda.

Razlozi su brojni, povećavanje udaljenosti izmeĎu mjesta proizvodnje i mjesta potrošnje, više

faza prerade i produţavanje rokova odrţivosti proizvoda, rast ţivotnog standarda, što dovodi do

veće upotrebe upakovanih gotovih ili polugotovih – pripremljenih proizvoda, kao i porast

ukupnog broja stanovnika. Rad opisuje funkcije ambalaţe, vrste ambalaţe, uticaj ambalaţe na

ţivotnu sredinu.

Ključne riječi: ambalaţa, ţivotna sredina, uticaj na okolinu, dizajn, ţivotni ciklus ambalaţe,

polimeri.

KURZFASSUNG:

Für jedes Produkt, in jeden Konditionen und auf jeder Phase des Verpackens, die Rolle der

Verpackung ist das sie einen Schutz dem verpackten Produkt bietet vor mechanischen,

chemischen, microbiologischen und biologischen veränderungen unter der Wirkung des

Umweltfaktoren und der Zeit der Lagerung.

Die Verpackung ist ein erforderlicher Begleiter aller Lebensmittel. Lebensmittel werden mit

verschiedenem Zweck und in verschiedene Verpackungsmaterialien eingepackt. Die Produktion

und der Verbrauch der Verpackungsmaterialien und den Verpackungen für Lebensmittel und

andere Produkte wächst. Es gibt viele Gründe die zum größerem Verbrauch von verpackten

fertig und Halbfertiggerichten führen, einige davon sind das die Entfernung von der Produktion

und des Verbrauchs wächst, mehr Produktionsphasen und verlängerung der Haltbarkeit von

Lebensmitteln, der wächstum von dem Lebensstandard und der wächstum der Weltbewölkerung.

Diese Arbeit beschreibt die Funktionen der Verpackung, die verschiedenen arten der Verpackung

und die Wirkung der Verpackung auf die Umwelt.

Schlüsselwörter: Verpackung, Umwelt, Wirkung auf die Umwelt, Design, der Lebenszyklus

der Verpackung, Polymere.

SADRŽAJ:

1. UVOD.....................................................................................................................................1

2. AMBALAŢA ZA PAKOVANJE HRANE............................................................................2

3. AMBALAŢA I ODRŢIVI RAZVOJ......................................................................................4

3.1. Primjena principa odrţivosti u ambalaţnoj industriji................................................4

3.1.1. Eksploatacija sirovina................................................................................6

3.1.2.Proizvodnja..................................................................................................7

3.1.3. Distribucija..................................................................................................7

3.1.4. Upotreba......................................................................................................8

3.1.5.Odbacivanje iskorišćene ambalaže...............................................................8

4.RAZLIČITI AMBALAŢNI MATERIJALI ZA PAKOVANJE HRANE, OD PROIZVODNJE

DO PRIMJENE I UKLANJANJA..................................................................9

4.1. Metalni ambalaţni materijali i ambalaţa....................................................................10

4.1.1. Bijeli lim....................................................................................................11

4.1.2. Crni lim......................................................................................................13

4.1.3. Aluminijumski lim i aluminijumska folija..................................................13

4.1.4. Reciklaža metalne ambalaže.....................................................................15

4.1.5. Zanimljivosti o upotrebljenim limenkama i reciklaži................................17

4.2.Staklena ambalaţa.......................................................................................................17

4.2.1 Proizvodnja staklene ambalaže..................................................................17

4.2.2. Osobine i primjena staklene ambalaže......................................................21

4.2.3. Reciklaža stakla.........................................................................................22

4.3. Papirna i kartonska ambalaţa.....................................................................................23

4.3.1. Sirovine za proizvodnju papira.................................................................25

4.3.2. Postupak proizvodnje papira....................................................................26

4.3.3. Podjele papira i kartona...........................................................................27

4.3.4. Osobine i primjena papirne i kartonske ambalaže...................................29

4.3.5. Reciklaža papira........................................................................................31

4.4.Polimerni ambalaţni materijali i ambalaţa...............................................................32

4.4.1.Dobijanje polimera i polimernih materijala...............................................32

4.4.2.Polimerni materijali za izradu ambalaže....................................................33

4.4.3.Prerada polimernih materijala i prroizvodnja ambalaže...........................34

4.4.4.Iskorištena ambalaža..................................................................................35

4.4.5.Reciklaža plastike.......................................................................................35

4.5.Biorazgradivi ambalaţni materijali.........................................................................37

4.5.1Sinteza i podjela biopolimera......................................................................37

4.5.2.Jestivi filmovi i omotači..............................................................................37

4.5.3.Primjena i osobine jestivih filmova............................................................38

4.5.4.Mehanizmi razgradnje polimera.................................................................38

5.ŢIVOTNI CIKLUS AMBALAŢE.........................................................................................38

5.1.Faze ţivotnog ciklusa ambalaţe.............................................................................39

5.2.Razvoj ambalaţnih materijala i ambalaţe sa ekološkog aspekta............................39

5.3.Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe.................................................................40

5.3.1.Ciljevi ocjenjivanja ţivotnog ciklusa..........................................................40

5.3.2.Definisanje sistema i sastavljanje modela..................................................41

6.EKOLOŠKE OZNAKE NA AMBALAŢI............................................................................41

6.1.Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe, osnova za eko označavanje....................41

6.2.Tipovi ekoloških oznaka.........................................................................................42

6.2.1..Najznačajnije eko oznake...........................................................................43

7.UPOTREBA AMBALAŢE ZA DEKLARISANJE NAMIRNICA......................................45

8.ZAKLJUČAK........................................................................................................................47

LITERATURA..........................................................................................................................48

SADRŽAJ SLIKA

Slika1. Odrţivi razvoj.........................................................................................................4

Slika2. Oblici ambalaţe po funkciji....................................................................................6

Slika3. Ušteda resursa promjenom oblika ambalaţe..........................................................7

Slika4. Reciklaţa u 5 koraka..............................................................................................8

Slika5. Kontejneri za sortiranje ambalaţnog otpada..........................................................9

Slika6. Bijeli lim...............................................................................................................11

Slika7. Osnovni elementi limenke....................................................................................12

Slika8. Dvodijelna limenka; Trodijelna limenka.............................................................12

Slika9. Metalna burad......................................................................................................13

Slika10. Aluminijumska folija..........................................................................................14

Slika11. Aluminijumske limenke......................................................................................15

Slika12. Aluminijumske ambalaţe...................................................................................15

Slika13. Reciklaţa metala.................................................................................................16

Slika14. Limenke se isporučuju kao balirani materijal.....................................................16

Slika15. Blok šema procesa proizvodnje staklene ambalaţe............................................19

Slika16. Šematski prikaz peći za proizvodnju staklene mase...........................................20

Slika17. Prozirna, zelena i braon staklena ambalaţa.........................................................21

Slika18. Proces reciklaţe stakla........................................................................................22

Slika19. Egipatski papirus..................................................................................................24

Slika20. Pergament............................................................................................................24

Slika21. Ilustracija mašine koju je konstruisao Rober, a unaprijedio Donkin

1805.godine....................................................................................................................................25

Slika22. Formula celuloze.................................................................................................26

Slika23. Papir u rolnama i listovima..................................................................................28

Slika24. Papirni fišek i papirne kese.................................................................................30

Slika25. Tetrapak ambalaţe i kombi doza........................................................................31

Slika26. Polimerni materijali.............................................................................................33

Slika27. Proces reciklaţe PET ambalaţe...........................................................................36

SADRŽAJ TABELA

Tabela1...............................................................................................................................34

Tabela2...............................................................................................................................35

Tabela3...............................................................................................................................35

Tabela4...............................................................................................................................43

1

1.UVOD

Dizajn i konstrukcija pakovanja igraju znaĉajnu ulogu pri odreĊivanju odrţivosti,

odnosno roka trajanja prehrambenog proizvoda (namirnice). Pravi izbor materijala i

tehnologija pakovanja odrţavaju proizvod kvalitetnim i svjeţim tokom skladištenja i

distribucije.

Danas se za pakovanje razliĉitih proizvoda koriste brojni ambalaţni materijali i od njih

formirana ambalaţa. Ambalaţa ima brojne osnovne i niz specifiĉnih funkcija. Osnovna uloga

ambalaţe je zaštitna, skladišno – transportna i prodajna funkcija. Ambalaţa je neophodna i

potrebna, ali tokom svog ţivotnog ciklusa utiĉe na ţivotnu sredinu.

Razvoj ambalaţnih materijala i ambalaţe ide u pravcu poboljšanja ekoloških svojstava,

odnosno smanjenja negativnih uticaja na ţivotnu sredinu. Porast broja stanovništva dovodi do

porasta upotrebljenih razliĉitih ambalaţnih materijala, kao što su: staklo, metal, papir i karton,

drvo, polimerni mono, višeslojni i kombinovani materijali, kao i od njih formirane ambalaţe:

staklenke, boce, limenke, kutije, kante, tube, kese, ĉaše, posudice, kombi doze i drugo.

Svi ovi ambalaţni materijali i ambalaţa nakon upotrebe upakovanog proizvoda se

odbacuju u ţivotnu sredinu i time je zagaĊuju. Naravno, na ţivotnu sredinu utiĉe cijeli ţivotni

ciklus ambalaţe, od proizvodnje sirovina za ambalaţu, formiranja ambalaţe, upotrebe i

odbacivanja iskorištene ambalaţe.

Za pakovanje prehrambenih, farmaceutskih i brojnih drugih proizvoda u upotrebi su

razliĉiti ambalaţni materijali, koji se meĊusobno razlikuju po svojoj prirodi, osobinama,

tehnologijama proizvodnje, mogućnošću kombinovanja, ekonomskom i svom ekološkom

statusu. Ambalaţa sa proizvodom ĉini jednu cjelinu, koja se prezentira kupcu. Ona ima

funkciju da svojim izgledom privuĉe paţnju kupaca i probudi ţelju da se upakovani proizvod

kupi. Svi savremeni procesi proizvodnje završavaju se pakovanjem i za mnoge proizvode

ambalaţa je presudan uslov plasmana i prodaje.

2. AMBALAŢA ZA PAKOVANJE HRANE

Sastav ţivotnih namirnica je veoma kompleksan. Konstituenti ţivotnih namirnica su:

voda, bjelanĉevine, ugljeni hidrati, masti, mineralne materije, vitamini, enzimi, bojene i druge

materije. Sastav namirnica moţe biti od jedne ĉiste hemijske supstance, kao što su saharoza

kod šećera, pa sve do vrlo sloţenih koloidnih sistema, kao što su mlijeko, pivo ili proizvodi od

mesa, voća i povrća

Specifiĉnost sadrţaja utiĉe na izbor ambalaţe i uslova pakovanja. Kvalitetno proizvedenu

i fiziološki vrijednu hranu treba saĉuvati za duţi period, u neizmjenjenom stanju, ili sa što

manje promjena, sve do momenta upotrebe. U oĉuvanju njenog kvaliteta, pored drugih

faktora, znaĉajnu ulogu ima i pravilno odabrana i upotrebljena ambalaţa. Ambalaţa za

pakovanje hrane ima brojne funkcije. Osnovna uloga koju ambalaţa mora da ostvari

podrazumjeva prihvatanje i zaštitu upakovanog sadrţaja, a zatim i olakšanje manipulacije i

prezentovanje proizvoda. Osim osnovnih funkcija, ambalaţa treba da bude i ekološki i

ekonomski opravdana.

Da bi ambalaţa efikasno ispunila sve svoje funkcije neophodno je da ima odreĊene

karakteristike:

1. Osnovni uslov primjene ambalaţe za pakovanje prehrambenih proizvoda je

higijenska i zdravstvena ispravnost. Ambalaţa treba da štiti hranu, ne smije da je

kontaminira i da utiĉe nepovoljno na svojstvo upakovanog sadrţaja.

Za ishranu stanovništva potrebna je hrana koja se za deklarisani rok upotrebe sa

ambalaţom štiti, a ne zagaĊuje. Procjenjuje se da se putem hrane i vode u ljudski organizam

unese oko 90% svih toksina. Jedan dio tih zagaĊivaĉa moţe preći i iz ambalaţe u hranu.

Otuda je izuzetan znaĉaj zdravstvenog aspekta ambalaţe za pakovanje hrane.

2. Ambalaţa treba da ima dobra, potrebna za predviĊenu namjenu, fizičko-

mehanička svojstva, tj. otpornost na pritisak, udar, pad, trenje, temperaturne tretmane,

u razliĉitim procesnim i manipulativnim operacijama. Ovu otpornost moguće je

postići i kombinovanjem primarne, sekundarne i tercijarne ambalaţe.

3. Dobre barijerne karakteristike, znaĉe da ambalaţa ima dobra, potrebna

barijerna svojstva za nepovoljne faktore spoljne sredine, vlagu, svjetlost, gasove, prije

svega kiseonik.

Ambalaţni materijali se mogu podijeliti u 2 osnovne grupe:

- materijali koje karakteriše nepropustljivost prema kiseoniku, aromama,

vodenoj pari, vodi, teĉnostima, masnoćama i svjetlosti, kao što su bijeli lim,

aluminijum, staklo, s tim da je staklo selektivno propusno na svjetlost odreĊenih

talasnih duţina, zavisno od boje stakla.

- materijali koje karakteriše veća ili manja propustljivost,

poroznost pojedinih već nabrojanih elemenata i u koje spadaju polimerni

materijali, razne vrste papira, kartona.

2

Ambalaţni materijali, svojim barijernim svojstvima osiguravaju zaštitu, kako

upakovanog proizvoda od uticaja iz spoljašnje sredine, tako i zaštitu spoljašnje sredine

od upakovanog proizvoda. U najgrubljem smislu, dobre barijerne karakteristike

podrazumjevaju da nema gubitka proizvoda.

4. Vaţna funkcija ambalaţe je i informativna funkcija, koju ona ostvaruje

deklarisanjem upakovanog sadrţaja. Deklaracija je navoĊenje podataka o proizvodu i

proizvoĊaĉu. Deklaracija obezbjeĊuje prenos informacija, vezanih za upakovani

proizvod, koje će olakšati izbor i upotrebu proizvoda, skladištenje, ukazati na

potencijalne rizike itd. Deklaracija je zakonski regulisana, jer potrošaĉi imaju pravo

na informaciju, kroz taĉno, istinito i potpuno deklarisanje i oznaĉavanje proizvoda na

trţištu.

5. Primjenjena ambalaţa treba da posjeduje potrebnu stabilnost, koja

podrazumjeva da ona uspješno vrši sve svoje funkcije do upotrebe proizvoda ( kroz

distribuciju, skladištenje, maloprodaju).

6. Ambalaţa treba da ima i pogodnosti za upotrebu, koja podrazumjeva više

uslova, kao što su:

- obezbjeĊivanje hermetiĉnosti,

- da ima jasno uputstvo za otvaranje, i da se lako otvara,

- odbacivanje ambalaţe bez oštećenja ili rasipanja proizvoda,

- ostatke proizvoda koje zaostaju u ambalaţi treba svesti na

minimum.

Poznavanje svih nabrojanih karakteristika pojedinih ambalaţnih materijala, omogućava

pravilan izbor. Na prihvatljivost proizvoda utiĉe ambalaţa, svojim zaštitnim svojstvima,

oblikom, dizajnom, grafiĉkim rješenjima, tekstom deklaracije, ali i odnosom prema ţivotnoj

sredini, što se deklariše ekološkim oznakama. Krajnji cilj upotrebe eko-oznaka i deklaracija je

podsticanje potraţnje za proizvodima koji imaju manji negativni uticaj na ţivotnu sredinu.

3

3. AMBALAŢA I ODRŢIVI RAZVOJ

Ambalaţa je neophodan pratilac prehrambenih proizvoda. Razvoj savremenih

prehrambenih tehnologija, prati i razvoj ambalaţe i pakovanja. Porast proizvodnje hrane, prati

porast potrošnje ambalaţe i porast ambalaţnog porasta. Globalni ekološki pristup svim

ljudskim djelatnostima, znaĉi i ekološki pristup ambalaţi i pakovanju.

Ekologija cijele planete je nedjeljiva. Oĉuvanje prirode koja nas okruţuje i pruţa nam

osnove za ţivot (voda, vazduh i zemlja) je primarni zadatak svih. Briga o ekološkim

aspektima svih segmenata ljudskih aktivnosti je globalna.

Termin „odrţiv razvoj“, se prvi put spominje u izvještaju koji je, na poziv Ujedinjenih

nacija, saĉinila Svjetska komisija za ţivotnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija)

1987.godine. Nakon toga se javlja kao idejno rješenje Svjetskog samita, odrţanog u Brazilu

juna 1992.godine. Najĉešće navoĊena definicija odrţivog razvoja glasi: „Odrţivi razvoj jeste

razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnosti budućih

generacija da zadovolje vlastite potrebe“.

Slika 1. Održivi razvoj

Izvor: Lazić, V., Novaković, D., Ambalaža i životna sredina, Tehnološki fakultet, Novi Sad

2010.

3.1. Primjena principa odrţivosti u ambalaţnoj industriji

Ambalaţna industrija, stalno biljeţi porast proizvodnje razliĉitih ambalaţnih materijala i

ambalaţe, takoĊer je evidentan veliki uticaj ove industrije na ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi.

Veliki dio ambalaţne industrije industrije se bazira na eksploataciji neonovljivih sirovina

(naftnih derivati, metali). Energetska potrošnja u proizvodnim procesima je izuzetno velika.

Nastali proizvodi nakon obavljanja funkcije završava na deponiji koju jako opterećuje

(vrijeme razlaganja nekih vrsta ambalaţe je izuzetno dugo).

4

Sve su to elementi koji se uzimaju u obzir pri analizi ţivotnog ciklusa. Prelaskom iz

linearnog u kružni-ciklični industrijski sistem, odbaĉena ambalaţa postaje sirovina u

sljedećem ciklusu proizvodnje. Postupak sakupljanja, sortiranja i pripreme sekundarne

sirovine naziva se reciklaža materijala. Nastali materijal moţe se vratiti u isti proces, a moţe

biti sirovina u nekom drugom proizvodnom procesu. Ukoliko je reciklaţa nerentabilna

primjenjuje se povraćaj energije spaljivanjem otpadne ambalaţe.

Iz ekoloških razloga razvijaju se i sve više se koriste biorazgradivi polimeri, kao

ambalaţnih materijala biopolimeri se proizvode iz obnovljivih izvora, a samorazgradnjom

smanjuju opterećenje deponija. Biorazgradivi polimeri nisu još, doţivjeli širu komercijalnu

primjenu, ali se poboljšanjem njihovih karakteristika, oĉekuje sve veća primjena.

UvoĊenje principa odrţivosti podrazumijeva izmjene u svim segmentima ţivotnog

ciklusa, proizvodnje, upotrebe, odbacivanja i povraćaja ambalaţnih materijala. U odnosu na

sam proces proizvodnje, trend predstavlja uvoĊenje sistema čistije proizvodnje. U odnosu na

proizvedenu ambalaţu, trend se ogleda u primjeni principa eko-dizajna: dizajn za uštedu

resursa, dizajn za ponovnu upotrebu i reciklaţu, za kompostiranje, optimizacija distribucije i

logistike. Princip odrţivosti primjenjen je u industriji proizvodnje ambalaţe je pristup

uvaţavanja ţivotnog ciklusa („od kolijevke do kolijevke“) ambalaţe.

Cilj primjene analize ţivotnog ciklusa je optimizacija materijala, ušteda vode i energije,

smanjenje koliĉine otpada i ostvarivanje maksimalnog povraćaja, kroz reciklaţu,

sagorijevanje ili kompostiranje.

Tradicionalno, industrijski dizajn ambalaţe je imao za cilj:

- funkcionalnost ambalaţe,

- dobre tehniĉke osobine,

- zadovoljenje zakonske regulative iz oblasti,

- kompatibilnost sa postojećim linijama za punjenje i opremom

distributivnog sistema,

- zadovoljenje ţelje potrošaĉa,

- razliĉitost ili sliĉnost sa konkurentskim proizvodom na trţištu,

- dobru logistiku i

- nisku cijenu.

Ono što se sada uzima u obzir je i odrţivost u ĉitavom ţivotnom ciklusu ambalaţe. Po

dijelovima ciklusa, odrţivost se razmatra u okviru:

1. eksploatacije sirovina,

2. proizvodnje,

3. distribucije,

4. upotrebe,

5. odbacivanja ambalaţe.

5

3.1.1. Eksploatacija sirovina

Ambalaţa se neprestano mjenja pod uticajem razvoja tehnologije, novih materijala i

promjene zahtjeva potrošaĉa. U dijelu potrošnje sirovina, kroz dizajn za uštedu resursa,

uvaţava se ekološki uticaj odbrane sirovine za proizvodnju ambalaţe, već u najranijoj fazi

proizvodnje.

Ušteda resursa ne podrazumjeva potpuni prelazak na „lake“ materijale, jer masa

ambalaţe nije konaĉni pokazatelj ekološkog otiska. Pravilno upotrebljen, svaki materijal

moţe doprinijeti smanjenju ukupnog otpada. Pri izboru ambalaţe treba imati u vidu ukupnu

ambalaţu: primarnu, sekundarnu i tercijarnu.

Primarna ambalaža je u kontaktu sa samim proizvodom (ambalaţa koju potrošaĉ ponese

kući). Sekundarna ambalaža (unutrašnji karton, tacne, kutije) je ambalaţa koja je spremljena

za maloprodaju, a tercijarna (spoljašnja ambalaţa) obuhvata palete, termoskupljajuće folije,

transportne kutije, u kojima se proizvod transportuje ili distribuira.

Slika 2. Oblici ambalaže po funkciji

Izvor: https://repozitorij.unin.hr/islandora/object/unin%3A152/datastream/PDF/view

(26.06.2016. 15:34)

Ovaj ekološki zahtjev ujedno smanjuje i troškove proizvodnje pakovanja, te je opravdan

i sa ekonomskog stanovišta proizvodnje. Neki od primjera uštede resursa su: razvoj i primjena

lakših materijala, distribucija neupakovanog proizvoda, uklanjanje djela vode iz proizvoda,

pakovanje veće porcije proizvoda, optimizacija oblika ambalaţe i upotreba sekundarnih

sirovina.

Bez obzira na vrstu ambalaţnog materijala, pakovanjem veće koliĉine proizvoda po

jedinici ambalaţe štede se resursi i dolazi do smanjenja ukupne koliĉine otpada. Ovom trendu

se suprotstavlja trend pakovanja sve manjih koliĉina proizvoda, koji nameće savremeni naĉin

ţivota potrošaĉa, odnosno sve je veći broj samaca, ili malih, dvoĉlanih porodica. Dizajn

ambalaţe mora uvaţiti oba zahtjeva, te ponuditi potrošaĉima i veće i manje koliĉine

proizvoda.

Ĉestom promjenom oblika ambalaţne jedinice moţe se smanjiti njen ekološki uticaj, jer

se olakšava skladištenje i distribucija.

6

Slika 3. Ušteda resursa promjenom oblika ambalaže

1969 1983 2015

Izvor: http://www.cedevita.com/si/cedevita-i-ti/ (27.06.2016. 16:32)

3.1.2. Proizvodnja

U proizvodnji ambalaţnih materijala i ambalaţe treba uvesti principe ĉistije proizvodnje.

Čistija proizvodnja (ČP) u proizvodnim procesima ukljuĉuje racionalnu upotrebu sirovina,

vode i energije, zamjenu opasnih sirovina sa ekološki prihvatljivim i smanjenje koliĉina i

toksiĉnosti emisija i otpadaka u vodu, vazduh i zemljište. Na proizvodima je strategija

usmjerena na smanjivanje svih negativnih uticaja na ljude i ţivotnu sredinu, u toku cjelog

ţivotnog ciklusa proizvoda, od dobijanja sirovina do konaĉnog odlaganja upotrebljenih

proizvoda.

Definicija ĉistije poizvodnje po UNEP-u (United Nations Environment Programme) je :

„Ĉistija proizvodnja je kontinuirano izvoĊenje sveobuhvatne preventivne strategije zaštite

ţivotne sredine na procesima i proizvodima sa ciljem smanjenja negativnih uticaja na ljude i

ţivotnu sredinu“

Ĉistija proizvodnja objedinjuje interese industrije i zaštite ţivotne sredine. Pored

smanjenja emisije iz proizvodnje u okolinu, uštede resursa i kontrole zagaĊenja okoline,

ostvaruju se ciljevi korisni i za industriju:

- ušteda kroz smanjeno rasipanje energije i sirovina,

- optimizacija operativne efikasnosti postrojenja,

- bolji i stalni kvalitet proizvoda,

- mogućnost da se popravi radno okruţenje (bezbjednost i zdravlje),

- dobar imidţ preduzeća,

- bolje poštovanje zakonodavstva i priprema za zakonodavstvo EU,

- uštede na tretmanu otpada,

- nove i bolje mogućnosti na trţištu.

3.1.3. Distribucija

Dopremanje ambalaţe od proizvoĊaĉa do korisnika, a zatim i dopremanje upakovanog

proizvoda do krajnjeg potrošaĉa ima ekološki uticaj na okolinu. Da bi se ovaj uticaj sveo na

minimalnu mjeru neophodno je i aspekt distribucije uzeti u obzir pri dizajniranju ambalaţe.

7

Udaljenost na koju se doprema proizvod potrebno je skratiti koliko je moguće, da bi se

ispoštovao zahtjev od odrţivosti u fazi distribucije. Ispunjenjem osnovnih funkcionalnih

zahtjeva za ambalaţu (produţenje odrţivosti proizvoda, dovoljna fiziĉka izdrţljivost i

stabilnost) proces distribucije proizvoda se olakšava, a dolazi i do smanjenja ukupne koliĉine

otpada u ovoj fazi.

3.1.4. Upotreba

Produţenje odrţivosti proizvoda pakovanjem, dovodi do smanjenja ukupne koliĉine

otpada u fazi upotrebe. U ovoj fazi najveću ulogu ima funkcija ambalaţe u prenošenju

informacija. Jasnim uputstvima se potrošaĉu olakšava pravilna upotreba prozvoda i ekološki

odgovoran naĉin odlaganja ambalaţe (jasna ekološka oznaka ambalaţnog materijala).

Dizajn ambalaţe moţe olakšati otvaranje i upotrebu proizvoda, tako da pri otvaranju ne

doĊe do rasipanja ili oštećenja proizvoda. Ambalaţa se dizajnira tako da se ostaci proizvoda u

otpadnoj ambalaţi svedu na minimum.

3.1.5. Odbacivanje iskorišćene ambalaže

Nastavljajući svoj ţivotni ciklus iskorištena ambalaţa se odbacuje. Iz funkcionalne faze

prelazi u fazu ambalaţnog otpada. Sve faze ţivotnog ciklusa su jako vaţne, ali najznaĉajnija

je faza postupka sa iskorišćenom i odbaĉenom ambalaţom. Ambalažni otpad moţe biti

vrijedna sekundarna sirovina i preraĊivati se u nove proizvode.

Pod pojmom ambalažno smeće (trajni ambalaţni otpad) podrazumjeva se ona koliĉina

iskorištene i odbaĉene ambalaţe, odnosno ĉvrstog otpada od prerade ambalaţnog otpada, koji

se mora trajno deponovati. Da bi se ambalaţni otpad dalje koristio, neophodno je sakupljanje i

separacija otpada, i to najbolje na mjestu nastanka (industrija, domaćinstvo). Preduslov

reciklaţe je sakupljanje i separacija otpada.

Slika 4. Reciklaža u 5 koraka

Izvor: https://www.pinterest.com/recikliraj/recikla%C5%BEa/ (28.06.2016. 12:00)

8

Reciklaţa je jedan od tri osnovna tipa aktivnosti (redukcija, recikliranje i ponovna

upotreba) kojima se svijet brani od iscrpljivanja prirodnih resursa i porasta koliĉine ĉvrstog

otpada. Razlozi za reciklaţu su ekoliški, ali i ekonomski.

Iskorišćena i odbaĉena ambalaţa, prikupljena i pripremljena na odgovarajući naĉin je vrlo

vrijedna sekundarna sirovina. Zbog raznovrsnosti ambalaţnog otpada, poţeljno je zapoĉeti

sortiranje već kod samog nastajanja otpada. U tu svrhu su u većini zemalja pa i u našoj

uvedeni pojedinaĉni kontejneri, namjenjeni za odreĊenu vrstu ambalaţnog materijala. Na taj

naĉin se osigurava povoljna podjela otpada, prije samog transportovanja na deponije.

Slika 5. Kontejneri za sortiranje ambalažnog otpada

Izvor: http://popovac.hr/2015/07/ (28.06.2016. 12:29)

Pojedini ambalaţni materijali su razliĉito pogodni za reciklaţu. Generalno

monomaterijali (papir, staklo, metal, polimerni monofilmovi) su pogodniji za reciklaţu od

višeslojnih i kombinovanih materijala.

Nova generacija ambalaţnih materijala biopolimeri, su podloţni samorazgradnji, te se oni

kompostiraju na deponijama. Biopolimeri su polimeri dobijeni iz biomase (iz obnovljivih

poljoprivrednih sirovina, ţivotinjskog porijekla, iz otpada prerade morske hrane, iz mikrobnih

izvora). Mogu biti:

- prirodni polimeri, kao celuloza, skrob, hitin i hitozan,

- sintetiĉki polimeri, dobijeni od monomera iz biomase, kao polilaktatna

kiselina, ili

- sintetski polimeri izgraĊeni od sintetskih monomera koji su dobijeni iz

biomase.

9

4. RAZLIČITI AMBALAŢNI MATERIJALI ZA PAKOVANJE HRANE, OD

PROIZVODNJE DO PRIMJENE I UKLANJANJA

4.1. Metalni ambalaţni materijali i ambalaţa

Metalna ambalaţa ima široko podruĉje primjene, za pakovanje hrane, pića, farmaceutskih

i kozmetiĉkih proizvoda, a koriste se razliĉiti ambalaţni oblici, kao što su limenke, kante,

baĉve, poklopci za staklenke, zatvaraĉi za boce, tube, aerosol doze, metalne kutije, cisterne i

kontejneri. Prema vrstama materijala, od kojih se proizvodi, metalna ambalaţa se dijeli na:

- ambalaţa od bijelog lima,

- ambalaţa od crnog lima,

- ambalaţa od hromiranog lima,

- ambalaa od aluminijskog lima.

Razlozi velike primjene metalne ambalaţe su niz dobbrih karakteristika koje ova

ambalaţa posjeduje. Metalna ambalaţa ima odliĉna barijerna svojstva, ne propušta teĉne i

gasovite komponente, mikroorganizme, elektromagnetne zrake (svjetlost). Posjeduje veliku

mehaniĉku ĉvrstoću (što omogućava njihovu upotrebu za izradu ambalaţe velikih dimenzija

ili ambalaţe pod pritiskom-aerosoli), odlikuje ih dobra provodljivost toplote (što omogućava

primjenu termiĉke sterilizacije upakovane hrane), a cjena ove ambalaţe je relativno povoljna.

Sva metalna ambalaţa, osim tuba, ima nepromjenljiv oblik i zato se metalna ambalaţa ubraja

u grupu ĉvrste ambalaţe. Osiguranjem hermetiĉkog zatvaranja proizvod u metalnoj ambalaţi

je u potpunosti zaštićen od spoljašnjih uticaja.

Uz dobra svojstva, metalna ambalaţa ima i pojedina negativna svojstva. Metali kao

ambalaţni materijali podlijeţu koroziji, time ambalaţa propada a sadrţaj se kontaminira.

Posljedice interakcije metalne ambalaţe i sadrţaja moţe biti prelaz jona metala u sadrţaj,

promjena nekih kvalitetnih osobina proizvoda (boja) i nastajanje vodonika u gasovitom stanju

što dovodi do tzv. vodnoiĉne bombaţe. Zbog svega toga u većini sluĉajeva metalna ambalaţa

ne smije biti u direktnom kontaktu sa proizvodom, zato se posebnim postupcima mora zaštititi

(kalajem i lakom), kako bi se izbjegla korozija, sprijeĉila nepoţeljna kontaminacija sadrţaja,

sve u cilju zaštite zdravlja potrošaĉa. korozija u uţem smislu predstavlja rĊanje tj. oksidaciju

metalnog materijala.

Kada se ima u vidu zaštita ţivotne sredine, korozija se smatra korisnim procesom, jer

dolazi do razaranja otpadnog metalnog materijala. Da bi sprijeĉili razaranje metalnih

materijala (bijeli lim) vrši se zaštita procesima hromiranja, pasivizacije (bijeli lim se potapa u

rastvor Na-bihromata i H2SO4 ili u rastvor fosfata, pri ĉemu se formira zaštitni sloj oksida Cr),

kalaisanja (odgovarajućim postupkom nanosi se sloj kalaja (Sn)), ili lakiranjem razliĉitim

lakovima.

Vrsta i debljina laka zavise od vrste proizvoda koji će se pakovati i ţeljenog roka

odrţivosti proizvoda.

10

4.1.1. Bijeli lim

Za ambalaţu za pakovanje hrane najviše se koristi bijeli lim. Bijeli lim je proizvod

dobijem valjanjem mekog ĉelika na glatke trake, koje su prevuĉene kalajem (Sn). Kalaj se na

ĉeliĉnu osnovu nanosi elektrolitiĉkim putem, ili potapanjem u rastopljeni kalaj.

Za proizvodnju bijelih limova koristi se ĉelik sa manjim sadrţajem C, jer on manje

podlijeţe koroziji. Ĉelik je legura gvoţĊa i ugljenika sa sadrţajem ugljenika ispod 1.7%, on

ima dobra mehaniĉka i tehnološka svojstva i najjeftiniji je metal i zato se koristi za

proizvodnju ambalaţe. Ambalaţa se izraĊuje od niskougljeniĉnih ĉelika.

Slika 6. Bijeli lim

Izvor:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/58/Inside_of_a_tin_platted_ca

n.jpg ( 28.06.2016. 13:20).

Pod bijelim limom se podrazumijeva hladnovaljani niskougljeniĉni ĉeliĉni lim (0,04-

0,12% ugljenika) prevuĉen sa obe strane komercijalno ĉistim kalajem. Debljina ovakog lima

je od 0,16-0,49mm (u upotrebi je najviše lim debljine od 0,18- 0,26mm). Za proizvodnju

limenki manjih zapremina najĉešće se koriste bijeli limovi debljine do 0,24mm. Za limenke

zapremine od 1000 do 5000 ml koristi se lim debljine do 0,30mm. Za ambalaţu veće

zapremine upotrebljavaju se, najĉešće, limovi debljine 0,34 i 0,36mm.

Ĉeliĉna osnova obezbjeĊuje limu mehaniĉka svojstva (tvrdoću i elastiĉnost), dok mu

kalajna prevlaka daje sjajan izgled i štiti ga od korozije.

Limenke od bijelog lima

Bijeli lim se najviše upotrebljava za proizvodnju limenki za pakovanje termiĉki

sterilizovanih namirnica, ali i za pakovanje mnogih drugih proizvoda. On se takoĊe

upotrebljava za proizvodnju pomoćnog materijala za pakovanje, kao što su zatvaraĉi,

poklopci, metalne trake i drugo. Kroz historiju limenka se mijenjala u pogledu smanjenja

veliĉine i mase, uvoĊenja novih materijala i oblika, ali joj je funkcija uvijek ostala ista.

Po definiciji limenka je ĉvrsta metalna posuda namjenjena za hermetiĉno pakovanje

prehrambenih proizvoda i pića. Tehnološki proces proizvodnje limenki od bijelog lima moţe

se grupisati na sljedeće operacije:

- lakiranje table bijelog lima,

- proizvodnja omotaĉa,

11

- proizvodnja poklopca i dna,

- spajanje omotaĉa sa dnom i poklopcima.

Slika 7. Osnovni elementi limenke


2010.

Prema konstrukciji limenke dijele se na dvodijelne i trodijelne, a na osnovu popreĉnog

presjeka limenke mogu biti ĉetvrtaste, okrugle, ovalne, trapezne i trouglaste.

Slika 8. Dvodjelna limenka; Trodjelna limenka


2010.

Sa unutrašnje strane, limenke se zaštićuju slojem laka, ĉija vrsta i debljina zavise od

vrste, agresivnosti, upakovanog proizvoda i ţeljenog roka odrţivosti. Kod proizvoda ĉija se

odrţivost obezbjeĊuje pasterizacijom i sterilizacijom, upotrebljavaju se hermetiĉki zatvorene

limenke.

Dno i poklopci proizvode se kao kruti, elastiĉni, vakumski. Kod većine proizvoda koji se

pune na niţim temperaturama, koriste se elastiĉni poklopci koji se pri zagrijavanju sadrţaja,

mogu lakše širiti.

12

Vakumski poklopci se koriste za zatvaranje limekni, kod punjenja vrelih sadrţaja, bez

naknadne sterilizacije. Imaju ispupĉen poklopac, hlaĊenjem dilatiraju prema unutrašnjosti.

Kruti poklopci se koriste, za manje formate limenki, punjenje ĉvrstog sadrţaja.

Metalna ambalaţa se najĉešće koristi za pakovanje proizvoda od mesa (dvodjelne,

trodjelne, flet limenke od bijelog lima), za pakovanje proizvoda od voća i povrća (najĉešće

trodjelne limenke od bijelog lima), za pakovanje piva ili napitka (dubokovuĉene limenke od

bijelog ili aliminijskog lima). Svi navedeni ambalaţni oblici od bijelog lima su pogodni za

reciklaţu.

4.1.2. Crni lim

Crni lim je hladnovaljani niskougljeniĉni ĉelik u obliku traka ili ploĉa odreĊenih

dimenzija. Da bi se proizveo crni lim potrebno je pripremiti ĉeliĉne trake dobijene hladnim

valjanjem. Priprema se sastoji u odmašćivanju i dekaptiranju. Iz tabli crnog lima proizvodi se

ambalaţa velike zapremine 180-200litara, burad, kante, metalnih kutija, cisterni, kontejnera.

Da ne bi došlo do interakcije sa proizvodom ambalaţa se lakira sa unutrašnje strane a sa

spoljašnje se farba da bi se zaštitila od korozije.

Slika 9. Metalna burad

Izvor:www.internetoglasi.com/wp-content/uploads/classipress/metalna-burad-200l-s-

514403142.jpg (29.06.2016 15:00)

4.1.3. Aluminijumski lim i aluminijumska folija

Aluminij je lak metal, male specifiĉne mase od 2,7 g/cm3, što mu kod primjene daje

znaĉajnu prednost u odnosu na bijeli lim, jer gvoţĊe ima specifiĉnu masu od 7,8 g/cm3. Pored

toga što je mek aluminijum ima dovoljnu ĉvrstinu. Dobar je provodnik toplote, najbolji

poslije bakra. Zbog dobrih fiziĉkih svojstava dobro se preraĊuje. Aluminijum ima i dobre

hemijske osobine, nije toksiĉan metal.

13

Aluminijum (Al) danas nalazi sve veću primjenu u izradi ambalaţe namjenjene

pakovanju prehrambenih proizvoda što je zasnovano na njegovim glavnim osobinama:

- mehaniĉke karakteristike koje se ne mjenjaju pri sniţavanju temperature,

- Al je nemagnetiĉan,

- ima dobru sposobnost oblikovanja,

- nepropustljiv je za arome, gasove, vodenu paru, lako isparljivim

komponentama, kao i masnoće,

- posjeduje visoke korozione postojanosti, otporan je u odreĊenim hemijskim

sredinama,

- otpornost prema starenju-ĉak i poslije više godina zadrţava svoje fiziĉke

osobine,

- privlaĉnost-kao i svi metali tako i aluminijum svojim sjajem privlaĉi

potrošaĉe,

- podoban je za reciklaţu, bez štetnih uticaja na okolinu.

Za aluminijum je dalje karakteristiĉno da je dobar provodnik toplote i elektriciteta i da je

lak. Sve osobine omogućavaju da se lako oblikuje i koristi za izradu raznovrsne ambalaţe i

folija razliĉitih debljina.

Slika 10. Aluminijumska folija

Izvor: http://www.badis.hr/hrv/onama.asp (30.06.2016. 20:15)

Aluminijum kao ambalaţni mateijal poĉeo se koristiti prije nekoliko decenija, a u cilju

zamjene bijelog lima u proizvodnji limenki, posuda, tuba, poklopaca.

Ambalaţni materijali od Al proizvode se kao:

- aluminijumski lim i trake debljine preko 0,35mm,

- aluminijumske tanke trake debljine 0,021-0,35mm,

- aluminijumske folije debljine do 0,020mm.

Ambalaţa od aluminijuma, ili u kombinaciji sa drugim materijalima, koristi se za

pakovanje većeg broja prehrambenih proizvoda.

Prednost aluminijuma je u njegovim fiziĉkim karakteristikama prerade. Bitan uslov za

veliku primjenu Al je ekološki i ekonomski pristup tehnologijama, zbog mogućnosti

reciklaţe.

14

Ambalaţa mora biti zdravstveno ispravna što podrazumjeva da Al ne smije doći u dodir

sa upakovanom hranom. Za izradu ambalaţe za pakovanje prehrambenih proizvoda Al mora

biti obostrano prevuĉen organskim prevlakama ili na neki drugi naĉin zaštićen.

Od aluminijuma se najĉešće koriste limenke manjih zapremina, tube, posudice za gotova

jela, limenke za pivo, osvjeţavajuća pića, ili aluminijumska folija u kombinaciji sa drugim

materijalima.

Slika 11. Aluminijumske limenke

Izvor:https://www.google.ba/search?q=aluminijske+limenke&biw=1280&bih=699

(01.07.2016. 14:42)

Slika 12. Aluminijumske ambalaže

Izvor:

https://www.google.ba/search?q=aluminijske+limenke&biw=1280&bih=699&source=lnms

&tbm (01.07.2016 14:44)

4.1.4. Reciklaža metalne ambalaže

Metalna ambalaţa je veoma pogodna za reciklaţu, jer je izraĊena od monomaterijala

(limenka je od bijelog lima, ili aluminijumskog lima), pa nakon prikupljanja i sortiranja ide

direktno u proces reciklaţe.

Uslov za reciklaţu metalne ambalaţe je njeno prikupljanje i sortiranje, što je djelimiĉno

definisano Pravilnikom o ambalaţi i ambalaţnom otpadu. Da bi se reciklirao ĉelik (bijeli lim),

potrebno je otpadni materijal pretopiti i izliti u odgovarajući kalup, nakon ĉega se, u

zavisnosti od upotrebe, metal šalje na dalju obradu. Limenke od bijelog lima je izuzetno lako

razdvojiti od ostalog otpada zahvaljujući njihovoj magnetiĉnosti.

15

Slika 13. Reciklaža metala

Izvor: https://www.google.ba/search?q=reciklaza+metala (01.07.2016 15:55)

Aluminijumske limenke su veoma zastupljene za pakovanje piva, sokova i napitaka.

Upotrebljena limenka moţe da bude reciklirana u novu limenku za piće beskonaĉan broj puta.

To predstavlja zatvoreni ili potpuni krug reciklaţe. Pod pojmom reciklaţe aluminijuma

podrazumijevamo ponovnu upotrebu otpadnog aluminijuma, pri ĉemu se najĉešće koriste

otpadne aluminijumske limenke i aluminijumska folija, za dobijanje novih proizvoda. U

reciklaţni centar limenke uglavnom dolaze u tzv. „rasutom stanju“, nakon ĉega se prvo ruĉno

uklanjaju neke od neĉistoća (plastika, karton, i sl). Grubo preĉišćene limenke se propuštaju na

pokretnu traku, na kojoj je i magnetni separator, koji odvaja limenke od bijelog lima, od

aluminijumskih limenki.

Slika 14. Limenke se isporučuju kao balirani materijal

Izvor: http://recikliraj.hr/recikliranje-metala/ (05.07.2016. 21:28)

16

4.1.5. Zanimljivosti o upotrebljenim limenkama i reciklaži

- U Evropi se reciklira više od 50% limenki, a u nekim Evropskim zemljama

procenat reciklaţe dostiţe preko 80%

- Reciklaţom aluminijuma on ne gubi na svom kvalitetu i moţe se

beskonaĉno reciklirati

- Na deponiji limenka moţe stajati i 500godina, a da se ne razgradi

- U jedan kilogram stane 55-65 limenki

- Broj limenki koje se recikliraju u toku jednog minuta jednak je ukupnom

broju ljudi koji mogu da popune tribine dva fudbalska stadiona

- Reciklaţom jedne limenke uštedi se dovoljno energije za dva sata rada

raĉunara ili tri sata TV programa, sijalica od 100W radi 4 sata

- Reciklaţom 1 tone aluminijuma uštedi se 9.000litara nafte što je dovoljno

za proizvodnju elektriĉne energije za osvjetljenje jednog domaćinstva

tokom deset godina

- Tokom ĉitanja ove reĉenice proizvede se 50.000 limenki širom svijeta.

4.2. Staklena ambalaţa

Staklo je jedan od najstarijih ambalaţnih materijala. Pronalazak stakla pripisuje se

Egipćanima, a vještina izrade stakla bila je veoma rano poznata i Asircima. Proizvodnja stakla

je veoma stara i potiĉe od oko 3000 godina pr.n.e.

Staklena ambalaţa predstavlja grupu proizvoda od šupljeg stakla i namjenjena je za

pakovanje razliĉitih materijala u ĉvrstom, poluteĉnom i teĉnom stanju. Staklena ambalaţa ima

veliku primjenu za pakovanje prehrambenih, farmaceutskih i drugih proizvoda. Ovako široka

primjena se zasniva na specifiĉnim osobinama stakla u pogledu hemijske inertnosti,

hermetiĉkog zatvaranja, poţeljne providnosti, za neke proizvode, povoljne cijene, ali i

povoljnog ekološkog statusa.

Osim navedenih prednosti, staklena ambalaţa ima i izvjesne nedostatke, kao što su

nedovoljna mehaniĉka i toplotna postojanost, propustljivost svjetlosti, kao i velika masa.

Prednost staklene ambalaţe je svakako i podobnost za reciklaţu, jer prikupljena ambalaţa

se lako vraća kao vrijedna sirovina u proces proizvodnje nove staklene ambalaţe.

4.2.1. Proizvodnja staklene ambalaže

Staklo je amorfna materija, nastala iz neutralnog rastvora silikata, obrazovana toplotom i

fuzijom, uz odgovarajuće kontrolisano hlaĊenje, kako bi se sprijeĉila kristalizacija.

Proizvodnja staklene ambalaţe poĉinje pripremom sirovina za proizvodnju staklene mase koje

se, zavisno od uloge koje imaju u staklu, mogu podijeliti u dvije osnovne grupe:

- osnovne sirovine, i

- pomoćne sirovine.

17

Osnovne sirovine su one koje pri topljenju daju staklu kisele, alkalne i zemnoalkalne

okside koji su potrebni za obrazovanje stakla odreĊenih fiziĉko-mehaniĉkih osobina. Tu

prvenstveno spadaju sirovine putem kojih se unose: SiO2, B2O3, Al2O3, K2O, Na2O3, CaO,

MgO, BaO, ZnO, PbO itd., a to su: kvarcni pjesak, kalcinisana soda, feldspat, kreĉnjak,

dolomit, boraks i druge.

Kvarcni pjesak je osnovni materijal koji sluţi za unošenje SiO2 (silicijum oksid) u staklo.

Sadrţaj SiO2 u ambalaţnom staklu kreće se do 75%. Granulometrijski sastav kvarcnog pjeska

je od velikog znaĉaja za proces topljenja, a samim tim i za kvalitet stakla.

Kreĉnjak je sirovina kojom se u staklo uvodi CaO (kalcijum oksid) koji stabilizuje

strukturu i povoljno utiĉe na fiziĉko-mehaniĉke osobine i hemijsku postojanost stakla.

Dolomit se koristi kao sirovina za uvoĊenje MgO (magnezijum oksid) koji smanjuje

interval obradivosti, povišava hemijsku postojanost i mehaniĉku otpornost stakla.

Feldspati se koriste kao jedna od sirovina za uvoĊenje prvenstveno Al2O3 (aluminijum

oksid) u staklo, a kako sadrţe i okside SiO2, K2O (kalijum oksid), Na2O (natrijev oksid) u

većim i MgO, CaO, Fe2O3 (gvoţĊe oksid) u manjim koliĉinama, to se feldspatima unose i ovi

oksidi.

U sastav staklarske mješavine uvodi se i stakleni krš u koliĉini 20-40% u obliku komada

veliĉine 20-30mm. Stakleni krš u procesu topljenja ima ulogu da olakša topljenje staklarske

mješavine. Prema porijeklu stakleni krš moţe biti sakupljen u tehnološkom procesu

proizvodnje kada je potrebno samo drobljenje prije upotrebe jer je istog hemijskog sastava

kao i staklo koje se topi i dovoljno je ĉist. Stakleni krš drugog porijekla se mora podvrgnuti

posebnoj pripremi (pranje i odvajanje mehaniĉkih neĉistoća, sortiranje prema boji i

drobljenje) jer njegov hemijski sastav moţe biti dosta razliĉit od sastava stakla koje se topi.

Pomoćne sirovine su one kojima se obezbjeĊuje:

- posebne osobine stakla: sredstva za bojenje i zamućivanje stakla,

- poboljšanje kvaliteta rastopa: sredstva za obezbojavanje, bistrenje,

oksidaciju i redukciju sredine,

- ubrzavanje procesa topljenja stakla: topitelji.

Bojenje stakla se vrši u cilju poboljšanja estetskih ili funcionalnih osobina ambalaţe.

Bojenje stakla moţe da se vrši u staklarskoj masi tokom topljenja ili bojenjem gotovih boca.

Sredstva za bojenje dijele se na:

- molekularna sredstva za bojenje: jedinjenja kobalta, nikla, mangana,

sumpora, dvovalentnog gvoţĊa i dr.

- Koloidno-disperzna: zlato, bakar, selen, srebro i antimon(tri)hlorid.

Nepoţeljna obojenost stakla najĉešće potiĉe od primjesa sadrţanih u sirovinama.

Obezbojavanje stakla moţe se postići primjenom odreĊenih fiziĉkih, hemijskih postupaka ili

njihovom kombinacijom. Fiziĉki postupak obezbojavanja rastopa stakla se zasniva na

uvoĊenju male koliĉine sredstva za bojenje koje daje komplementarnu boju. Kada obojenost

stakla potiĉe od oksida gvoţĊa, za obezbojavanje koriste se Se, Na2SeO3, MnO2 u razliĉitim

meĊusobnim odnosima.

Hemijskim postupkom obezbojavanja se staklo ne moţe u potpunosti obezbojiti, ali se

povećava prozraĉnost stakla. Suština ovog postupka je da se pogodnim sredstvom fero-oksid

prevede u feri-oksid ĉime se intenzitet obojenosti stakla znatno smanjuje.

18

Proces proizvodnje staklene ambalaţe ĉine faze pripreme sirovina, zatim proces

topljenja stakla i na kraju proces oblikovanja ambalaže (boca ili staklenki).

Slika 15. Blok šema procesa proizvodnje staklene ambalaže


2010.

Staklarska mješavina predstavlja homogenu smješu sastavljenu od pripremljenih

osnovnih i pomoćnih sirovina u takvoj koliĉini i meĊusobnom odnosu da se poslije završenog

procesa topljenja dobije rastop stakla zadatog hemijskog sastava i potrebnog kvaliteta.

Tehnološki proces pripremanja staklarske mješavine obuhvata odmjeravanje i mješanje

pripremljenih sirovina.

Doziranje i odmjeravanje moţe se vršiti ruĉno, poluautomatski ili automatski, prema

internom receptu fabrike za odgovarajuću vrstu stakla. Sve komponente se nalaze u silosima

odakle, automatski dozirane, preko klapne i vage dospijevaju transportnim sistemom u

mješalicu.

Mješanje sirovina se vrši u protivstrujnim mješalicama velikog kapaciteta. Ove mješalice

obezbjeĊuju postizanje najvećeg stepena homogenosti. Iz mješalice mješavina se transportnim

trakama za svaku peć posebno doprema do rezervoara ispred peći, tzv.“bunkera“ ili hranilica

u šarţama.

Transport treba obaviti bez potresa i vibracija kako ne bi došlo do raslojavanja.

19

Slika 16. Šematski prikaz peći za proizvodnju staklene mase

Izvor: Lazić, V., Novaković, D., Ambalaža i životna sredina, Tehnološki fakultet, Novi

Sad 2010.

Topljenje se odvija u staklarskim pećima koje mogu biti kadne i lonĉane. Faze u procesu

topljenja su:

a) Obrazovanje silikata (kao predfaza bi se mogla izdvojiti ĉisto fiziĉka faza stapanja

sirovina). Na temperaturama koje odgovaraju ovoj fazi (1200˚C) dolazi do razlaganja

karbonata i do reakcije baznih oksida ( CaO, MgO, Na2O) sa kvarcnim pjeskom pri

ĉemu se stvaraju odgovarajući silikati.

b) Obrazovanje stakla: u ovoj fazi dolazi do topljenja obrazovanih silikata i do

rastvaranja silikata i kvarcnog pjeska u obrazovanoj teĉnoj fazi. Na kraju ove faze

obrazuje se prozraĉna staklena masa, koja se odlikuje velikim stepenom

nehomogenosti, ali ne sadrţi nerastvorive sastojke mješavine. Temperatura ove faze

je od 1150-1200˚C.

c) Faza bistrenja: tokom topljenja stvaraju se velike koliĉine gasova. Da bi se dobila

providnost i homogenost stakla potrebno je ukloniti sve gasove jer postojeći gasni

mjehuri negativno utiĉu na mehaniĉke, optiĉke i druge osobine. Tokom procesa

bistrenja dodaju se bistraĉi (predstavljaju pomoćne komponente) koji stvaraju gasne

produkte sa velikim preĉnikom, jer se mjehurovi tokom topljenja usitnjavaju na

manje, tako da bistraĉi omogućavaju lakši izlazak gasova.

d) Faza homogenizacije: homogenizacija rastopa stakla vrši se paralelno sa procesom

bistrenja, pri istim temperaturnim uslovima (1520-1550˚C) i u istom djelu staklarske

peći, tako da izmeĊu ovih faza nema oštrih granica.

20

e) Faza hlaĊenja staklene mase: hlaĊenje rastopa stakla do radne temperature, koja

zavisi od naĉina oblikovanja, predstavlja posljednji stadijum procesa topljenja.

Temperatura rastopa (1500-1550˚C) treba postepenim hlaĊenjem dovesti do radne

temperature (1200˚C) kako bi se postigla odgovarajuća viskoznost pogodna za

oblikovanje stakla.

U fazi oblikovanja stakla vrši se doziranje staklene mase u automatsku mašinu za

oblikovanje. Moţe se izvesti na dva naĉina: preko fidera i korišćenjem vakuuma. U

automatskoj proizvodnji koriste se fideri jer je na ovaj naĉin doziranje omogućeno za vrlo

velike kapacitete staklarske mješavine. Odgrejavanje boca je vrlo bitna faza proizvodnog

procesa, boce prolaze kroz tunele za odgrejavanje pri ĉemu se izravnavaju naponi u staklu

nastali u toku proizvodnje. Pri proizvodnji staklene ambalaţe vrši se kontrola sirovina,

kontrola procesa i kontrola gotovih proizvoda.

4.2.2. Osobine i primjena staklene ambalaže

Dobre osobine stakla, kao ambalaţnog materijala uslovljavaju veliku primjenu ove

ambalaţe. Staklo je visoko vrijedan i plemenit ambalaţni materijal. Ima dobra barijerna

svojstva, nepropusno je na gasove, arome, vodenu paru, a selektivno je propustljivo na

svjetlost, zavisno od boje i manje od debljine.

Od svjetlosti najbolje štiti braon staklo, zatim zeleno, a najveću propustljivost ima

prozirno staklo.

Bezbojno staklo omogućava idealan vizuelni pregled sadrţaja. Staklena ambalaţa zelene

boje, prijatne ljudskom oku koristi se veoma ĉesto za napitke. SmeĊe staklo veoma intenzivno

sprjeĉava prolazak ultraljubiĉastog zraĉenja. Boce od smeĊeg stakla koriste se za pakovanje

fotosenzitivnih proizvoda- piva, kvalitetnih hladnocjeĊenih ulja, kao i veliki broj medicinskih

preparata.

Slika 17. Prozirna,zelena i braon staklena ambalaža

Izvor: http://www.elephant.co.rs/staklena-ambalaza/ (05.07.2016. 16:46)

21

Staklo se kao ambalaţa koristi već nekoliko vjekova, postoje razni oblici staklene

ambalaţe, najĉešće se koriste boce i staklenke. Sadrţaj u staklenoj ambalaţi moguće je i

termiĉki tretirati. U staklenu ambalaţu se pakuje teĉnost, vino, pivo, mineralna voda,

osvjeţavajuća bezalkoholna pića, mlijeko, ulje, konzervisani proizvodi, voće, povrće, meso,

sosevi, zaĉini, instant kafa, med, gotova jela i mnogi drugi proizvodi.

Za razliku od drugih ambalaţanih materijala, staklo je moguće u potpunosti reciklirati i

ponovo ga upotrijebiti bezbroj puta, uz nepromjenjen kvalitet.

4.2.3. Reciklaža stakla

Reciklaţa stakla se odnosi na upotrebu otpadnog stakla za dobijanje novih proizvoda od

stakla. Prije procesa reciklaţe, potrebno je sakupljanje i sortiranje, razvrstavanje stakla prema

boji.

Slika 18. Proces reciklaže stakla

Izvor:www.vetropack.inettools.chh/upload/bilder/sustainability_3_flaschen_3_en.jpg

(05.07.2016. 17:50)

Lomljeno staklo-stakleni krš,usitnjeno staklo otpadno staklo, olakšava topljenje mase, a

njegovim dodavanjem štedi se na sirovini i energiji. Ekološki aspekt primjene staklenog krša,

znaĉaj korišćenja staklenog krša u proizvodnji ambalaţnog stakla je mnogostruk. Štedi se na

sirovini, na energiji i smanjuju se zagaĊenja i to u procesu, jer je ĉistiji materijal, nego kod

sirovine, gdje su veće emisije razliĉitih gasova.

22

TakoĊe se smanjuju zagaĊenja ţivotne sredine, jer je prikupljena odbaĉena ambalaţa i

vraćena u proces. Najzad reciklaţa stakla je jednostavna, jer je monomaterijal. U mješavinu

za topljenje moţe se dodati do 40% staklenog krša.

Preduslov reciklaţe je razvrstavanje otpada na mjestu nastanka (domaćinstvo, industrija),

sakupljanje, transport do fabrike stakla. Zatim slijedi usitnjavanje stakla u drobilici na

potrebnu granulaciju. Nakon usitnjavanja, traka odnosi staklo do vibracionih sita, gdje se

izdavaju eventualno zaostale strane materije, papir, zatvaraĉi od plute i dr. Zaostali materijali

(od zatvaraĉa) se uklanjaju magnetnom separacijom.

Zaostao papir od etiketa, ili aluminijum (od zatvaraĉa) uklanjaju se vakuumskim

separatorima. Nakon vakuumskog separatora se iz stakla, pomoću vazdušne struje uklanjaju

eventualno zaostali nemagnetni materijali. Finalno uklanjanje preostalih ĉestica keramike i

kamena vrši se laserskom inspekcijom. Nakon ovako detaljnog postupka neĉistoća iz stakla,

slijedi vizuelna provjera usitnjenog stakla. Nakon ovog procesa, usitnjeno staklo se dozira u

staklarsku mješalicu, gdje se mješa sa drugim osnovnim i pomoćnim komponentama, prema

zadatoj recepturi i transportuje se u peć za topljenje stakla.

Generalno se moţe reći da je staklo pogodan materijal za reciklaţu, koga treba prikupljati

i u što većem obimu vraćati u proces nastanka nove staklene ambalaţe.

4.3. Papirna i kartonska ambalaţa

Papir je sloţen materijal od biljnih sirovina. Sastavljen je od meĊusobno isprepletenih

biljnih vlakana. Dobija se mehaniĉkim ili hemijskim putem uz dodatak ljepila, punila i boje.

Formira se na situ papir mašine, odvodnjavanjem papirne mase.

Tokom svoje evolucije, ĉovjek je osjetio potrebu da svoje misli zapiše odreĊenim

simbolima (znacima) na nekoj podlozi, dajući im trajnu vrijednost. Najstariji materijali na

kojima se pisalo su bili kamen,glina, drvo, papirus i pergament.

Starosjedioci Amerike i Indije pisali su na kamenu. Egipćani su pisali na papirusu,

proizvodu sliĉnom današnjem papiru, po kome je papir i dobio ime.

Papirus je materijal izraĊivan od moĉvarne biljke „Cuperus papirus“ postupkom ukrštanja

tankih listova stabljike, udaranjem i presovanjem. Nakon sušenja ovako dobijeni listovi

materijala bili su prikladni za pisanje i dalju obradu.

Papirus je neko vrijeme bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda Egipta. Npr, svi

diplomatski ugovori ispisivani su na papirusu sve dok ga nije istisnuo pregament. Svaki

komad papirusa obiljeţavan je posebnim peĉatom kako bi se time potvrdila njegova

vrijednost.

23

Slika 19. Egipatski papirus

Izvor:www.njuskalo.hr/image-bigger/slike/egipatski-papirus-slika-59573653.jpg(05.07.2016

18:40h)

Pergament je materijal dobijen od ţivotinjskih koţa (ovĉijih, jarećih, magarećih). Ovaj

materijal je dobio ime po gradu Pergamonu u pergamskoj drţavi u Maloj Aziji. Pergament je

bio ĉvrst, trajan, ali zbog sirovina veoma skup materijal.

Slika 20. Pergament

Izvor:http://s732.photobucket.com/user/Jazzman224/media/Pergament/Pergament.png.ht

ml (06.07.2016. 18:50)

Papir kao materijal iz biljnih sirovina, poĉeo je da se izraĊuje u Kini. Prvu proizvodnju

papira iz biljnih sirovina definisao je kineski ministar privrede Tsai-Lun, 105.godine nove ere,

iako novija istraţivanja preciziraju pronalazak papira, nalaţenjem knjiga pisanih na papiru,

76.godine nove ere. Za proizvodnju papira u Kini koristile su se ĉahure svilenih buba,

bambus, pirinĉana slama, lan, konoplja i sl.

U Evropi se papir prvi put pojavio u Valenciji 1100 god. Njemac Keler sluĉajno dolazi na

ideju da proizvodi papir usitnjavanjem drveta. 1848.god. Keler je patentirao svoj pronalazak.

Tehnologija proizvodnje u radionicama, mlinovima za papir, nije se bitnije mjenjala sve do

kraja XVII vijeka.

24

1805.godine. u Engleskoj je proradila prva papir mašina i ta godina se oznaĉava kao

poĉetak industrijske proizvodnje papira. Otkriće mašine za izradu papira (koja je spadala u

grupu parnih mašina) uslijedio je u XIX vijeku. Ona je izraĊivala papir sa vlaknima iz drvene

pulpe.

Slika 21. Ilustracija mašine koju je konstruisao Rober, a unaprijedio Donkin 1805.godine


2010.

Povećanjem proizvodnje papira razvojem industrije i štamparstva, poĉeo je da se osjeća

nedostatak postojećih sirovina za izradu papira. Pokrenuta su intenzivna istraţivanja koja su

1843.godine urodila razvojem novih tehnologija za proizvodnju papira od celuloze iz drveta.

U industriji papira danas se, uglavnom, preraĊuju višegodišnje biljke ĉetinara i lišićara. GraĊa

tih biljaka tipiĉno je vlaknasta, što je rezultat vlaknaste strukture molekula celuloze, kao

osnovne gradivne jedinice papira.

4.3.1. Sirovine za proizvodnju papira

U industriji papira danas se, uglavnom, preraĊuju višegodišnje biljke ĉetinara i lišićara.

GraĊa tih biljaka tipiĉno je vlaknasta, što je rezultat vlaknaste strukture molekula celuloze,

kao osnovne gradivne jedinice papira. Sirovine za proizvodnju papira mogu biti:

- ĉetinari kao smreka, bor, jela,

- lišićari kao bukva, breza i topola,

- jednogodišnje biljke (slama, kukuruzovina, sirak, stablo suncokreta, barska

trska, pirinĉana slama, lan, konoplja),

- papirni otpaci (starog recikliranog papira).

-

Duţina i mehaniĉka otpornost celuloznih vlakana dobijenih iz razliĉitih sirovina imaju

znaĉajan uticaj na kvalitet papira.

25

Na osnovu ovih kriterijuma moţe se reći da su najbolja ĉetinarska celulozna vlakna, a

zatim lišićari i vlakna jednogodišnjih biljaka, pa reciklirani papir.

Celuloza je polisaharid, proizvod fotosinteze biljaka. Celuloza je najraširenije organsko

jedinjenje koje se javlja u prirodi. U svom vlaknastom obliku ona se upotrebljava za

proizvodnju papira i kao sirovina za izradu celuloznih derivata (celulozni nitrat, etil celuloza,

celulozni acetat, metil celuloza, karboksimetil celuloza).

Slika 22. Formula celuloze


2010.

Ova veza daje uravnoteţen molekulski lanac, sposoban da se orijentiše u kristalne i

fibrilirne strukture visoke jaĉine na kidanje.

4.3.2. Postupak proizvodnje papira

Proizvodnja svih vrsta papira odvija se u 3 osnovne faze: priprema papirne mase,

formiranje papirne trake, dorada papira.

Pod pripremom papirne mase podrazumijevaju se svi radni procesi koji su potrebni da se

sve potrebne sirovine (drvenjaĉa, poluceluloza, stari papir), pripreme i izmješaju u masu koja

je spremna da ide na papir-mašinu.

Glavni radni procesi su:

- rastvaranje i mljevenje sirovina,

- mješanje razliĉitih osnovnih dodataka (vlaknastih masa) i

- dodatak pomoćnih sirovina punila, boja i keljiva (ljepila).

Najvaţniji proces pripreme papirne mase je mljevenje. Proces mljevenja se sastoji iz:

- rezanja (dijeljenje vlakanca mljevenjem, okomito na njihovu uzduţnu osu),

- fibriliranja (cijepanje paralelno uzduţnoj osi vlakana),

- bubrenje vlakanaca.

Postoje dva osnovna procesa proizvodnje:

- pulpovanje ,

- mašinska konverzija u papir i karton.

Tretiranje vlakana, tj. pulpe ima najveći uticaj na osobine i cijenu proizvedenog papira.

Osnovni zadatak je „izvući“ neoštećena vlakna iz mase drveta tako da se ta vlakna mogu

preraditi u gladak papir/karton.

26

Postoje tri glavna procesa kojima se prevodi sirovi materijal u pulpu:

a) mehaniĉko,

b) hemijsko,

c) semi-hemijsko ili kombinovano.

Pulpa od drvenjaĉa dobij se drobljenjem drveta izmeĊu rotirajućih brusnih kamenova.

Postoji više hemijskih metoda, od kojih se svaka zasniva na direktnom ili indirektnom

korišćenju NaoH. Za proizvodnju hemijske pulpe kora se uklanja, a trupci prolaze kroz

rezaĉe.

Dorada papira obuhvata razliĉite operacije u toku kojih papir dobija nova svojstva. Pri

doradi papira vrši se oplemenjivanje, što podrazumijeva specijalnu obradu papira, poslije koje

on dobija nova dopunska svojstva, ĉime se omogućuje proširenje podruĉja njegove upotrebe.

Papiri mogu biti oplemenjeni i neoplemenjeni.

Oplemenjivanjem papira postiţu se razliĉiti efekti, kao što su: poboljšanje štamparskih

svojstava, dobijanje odreĊenih tehniĉkih i hemijskih svojstava, postizanje zaštitnih i drugih

svojstava bitnih pri izradi ambalaţe. Primjenjuju se razliĉiti postupci oplemenjivanja, kao što

su satiniranje, premazivanje, impregniranje, oslojavanje, lakiranje, laminiranje, krepovanje,

pregovanje, površinsko bojenje i oplemenjivanje.

4.3.3. Podjele papira i kartona

Postoje razliĉite podjele papira, na primjer: po postupku proizvodnje, po sirovinama za

proizvodnju, po obliku, po površinskoj obradi, po kvalitetu površinske obrade i svojstvima,

upotrebljenim sirovinama za izradu, po svojim karakteristiĉnim svojstvima, po svojoj

namjeni, kao i po gramaturi. Neke od podjela su:

Prema namjeni se dijele na:

- papire za izradu komercijalne ambalaţe (razne kesice, kese, vreće, kutije i

kombi doze),

- papire za izradu transportne ambalaţe (kutije, palete),

- papire za pomoćne ambalaţne materijale (za omotavanje, etikete i

naljepnice, razne ambalaţne uloške i podloške).

Prema vrsti osnovne papirne mase iz koje se dobijaju papiri se dijele na:

a) papire iz drvenjaĉe ili sa odreĊenim procentom dobitka drvenjaĉe,

b) bezdrvne papire tj.papire bez dodataka drvenjaĉe,

c) recikling papire tj.papire sa dodatkom starog papira.

Papiri koji sadrţe drvenjaĉu uglavnom se koriste za spoljne slojeve ambalaţe. Za

proizvodnju bezdrvnih papira mogu se upotrijebiti sulfitna ili sulfatna celuloza. Od sulfitne

celuloze proizvode se uglavnom one vrste proizvoda za koje su boja i svojstva površine

vaţniji od ĉvrstoće i ţilavosti. Sulfatna celuloza upotrebljava se uglavnom za proizvodnju

onih vrsta proizvoda od ambalaţe za koje je vaţna ĉvrstoća na kidanje i druga mehaniĉka

svojstva, kao što su omotni papir i kartoni.

Ako je za ove proizvode vaţna i boja površine, zbog npr.grafiĉke obrade, upotrebljava se

bijeljenja sulfatna celuloza.

27

Po obliku papir se dijeli na:

- papir u rolnama,

- papir u listovima.

Slika 23. Papir u rolnama i listovima

Izvor:http://www.tvoj-toner.com/papir-za-kopiranje-i-pisace-437/papir-i-papirna-

konfekcija-436/437/3/ (06.07.2016. 19:14)

Po površinskoj obradi papir se dijeli na:

- papir glatki sa dvije strane,

- papir glatki sa jedne strane,

- satiniran: mat, polumat i oštar.

Po kvalitetu površinske obrade i svojstvima:

- oplemenjeni,

- neoplemenjeni,

- satinirani.

Prema gramaturi papira postoji podjela na:

- papir gramature od 150g/m2,

- polukarton gramature od 150-250g/m2,

- karton gramature od 250-600g/m2,

- lepenka gramature preko 600g/m2.

Prema tehnološkom postupku proizvodnje dobijaju se:

- papiri, trake proizvodene na papir mašini sa jednim sitom i

- kartoni, trake proizvedene na karton mašini sa više sita (ravna i okrugla).

Prema kvalitetu i namjeni kartoni se mogu podijeliti na:

- bezdrvni karton za pisanje, bezdrvni karton, hromokarton i valoviti karton.

U odnosu na broj slojeva, razliĉitog sastava, kartoni se proizvode kao dupleksi i tripleksi.

Pod dupleksom se podrazumijeva karton sastavljen iz najmanje dva sloja razliĉitog sastava,

dok je tripleks karton sastavljen iz tri razliĉita sloja. Nazivaju se još i hromokartoni.

28

Kao što je reĉeno lepenka je proizvod ĉija se gramatura kreće iznad 600g/m2. Veoma je

zastupljena proizvodnja i primjena transportne ambalaţe od lepenke. Ova vrsta ambalaţe je

veoma podesna za reciklaţu.

Najopštija podjela lepenji vrši se u dvije velike grupe:

- puna lepenka, i

- valovita lepenka.

Puna lepenka je opšti naziv za sve jednoslojne masivne lepenke, dok je valovita lepenka

iz više slojeva od kojih su neki ravni, a neki valoviti. S obzirom na sirovinski sastav postoji

više vrsta lepenki. Najznaĉajnije vrste lepenke su:

- bijela (od bijeljene drvenjaĉe),

- smeĊa (od smeĊe drvenjaĉe),

- siva (od mješanog starog papira),

- slamna (od slame ţitarica),

- azbestna (od azbestnih vlakana),

- sirova krovna (od krpa is tarog papira), i

- specijalne vrste (od raznih mješavina sirovina ukljuĉivo i vlakanca

sintetskog porijekla).

Ambalaţna lepenka ima veliku primjenu za transportne kutije (sekundarna i tercijarna)

ambalaţa za razliĉite prehrambene i druge proizvode.

Valovita lepenka sastoji se iz više slojeva, koji su meĊusobno slijepljeni, ali od kojih su

neki slojevi ravni, a neki valoviti, odnosno talasasti. Valovita lepenka upotrebljava se za

izradu ambalaţe za transportna pakovanja raznih vrsta robe. Na kvalitet valovite lepenke,

odnosno na njena ukupna svojstva, utiĉe izbor, vrsta i kvalitet upotrebljenog ljepila.

Osim papira i ljepila, na kvalitet valovite lepenke naroĉito utiĉe oblik i dimenzija valova.

Valovi obiĉno imaju oblik sinusoida. Pod uslovom da su valoviti i ravni sloj dobro sljepljeni

valovi imaju sliĉnu funkciju kao lukovi na mostu.

Lepenka se proizvodi kao dvoslojna, troslojna, petoslojna, ĉak sedmoslojna, razliĉitih

kombinacija slojeva, u zavisnosti od potrebne zaštite mehaniĉke uloge za pakovanje

konkretnih proizvoda.

Proizvedena i upotrebljena papirna, kartonska i ambalaţa od valovite lepenke, se naĊe u

prirodi kao odbaĉena ambalaţa i veoma je podesna za reciklaţu.

4.3.4. Osobine i primjena papirne i kartonske ambalaže

Obzirom da se papir zasniva na prirodnim vlaknima (npr.celuloza) koja se moţe dobiti iz

velikog broja sirovina, papir i karton se smatraju obnovljivim resursima za razliku od

supstanci koji se dobijaju iz nafte ili metala (neobnovljivi resursi).

Analiza ţivotnog ciklusa daje prave odgovore o ekološkom statusu pojedinih ambalaţnih

materijala.

Papirna i kartonska ambalaţa, nalazi široku primjenu u pakovanju niza prehrambenih,

farmaceutskih i drugih proizvoda. Od svih ambalaţnih materijala on se i najviše koristi.

29

Dobre osobine papira i kartona kao ambalaţnih materijala su mehaniĉka ĉvrstoća,

biodegradivnost, dobra barijerna svijetlost, jednostavnu grafiĉku obradu i relativno nisku

cijenu.

Nedostatci papira i kartona su poroznost (loša barijera za vlagu, gasove, arome).

Neotporni su na masnoću. Loša barijerna svojstva se mogu poboljšati oplemenjivanjem,

prevlaĉenje voskom ili polmernim materijalom, ili kombinovanjem sa aluminijskom folijom.

Papirna ambalaţa nalazi veliku primjenu prije svega u oblasti prehrambene industrije. Pri

tome ona moţe biti u kontaktu sa namirnicama, pa za tu namjenu mora zadovoljiti uslove

zdravstvene ispravnosti. Razlog za kombinovanje papira sa polimernim folijama, osim

poboljšanja barijernih svojstava je i omogućavanje hermetiĉkog zatvaranja (formiranje

termovara). Zahvaljujući niskim cijenama, dobrim svojstvima i mogućnosti oplemenjivanja,

papir se danas smatra jednim od najvaţnijih ambalaţnih materijala.

Papir u izradi ambalaţe ima prednost jer je lak, za mnoge proizvode dovoljno stabilan,

pogodan za štampanje u svim tehnikama štampe i traţena je sirovina za reciklaţu. Razvojem

novih ambalaţnih papira i sistema pakovanja, primjena papirne ambalaţe proširena je na širok

asortiman proizvoda

Papirna ambalaţa se najĉešće klasifikuje prema kriterijumu prostornog oblika, na osnovu

ĉega ona moţe biti u vidu: papirni fišeci, papirni omoti, papirne kese i kesice, papirne korpice,

papirne vreće.

Slika 24. Papirni fišek i papirne kese

Izvor: http://www.ekopg.com/EKOPAK/index.php/jednoslojne-kese-sa-rucicom (07.07.2016.

16:48)

Velika je upotreba ambalaţe od kombinovanih materijala, koji u svom sastavu sadrţi

papir, npr.materijal sastava Papir/Polietilen, koji se koristi za razliĉite kese i kesice

(pakovanje zaĉina), ili Papir/Aluminijumska folija/Polietilen, ambalaţni materijal npr.kese za

šlag, puding, zaĉini za jelo, ili petoslojni materijali tipa Tetra, sastava

Polietielen/Papir/Polietilen/Aluminijumska folija/Polietilen. Veoma koštena ambalaţa za

pakovanje prehrambenih proizvoda su i kombi doze. To je ambalaţa gdje je dno od bijelog

lima, tijelo od motanog papira i kartona a poklopac od aluminijumske folije sa naknadnim

zatvaranjem plastiĉnim poklopcem.

30

Slika 25. Tetrapak ambalaže i kombi doze

Izvor:www.promix.hr./images/Spiralna%20ambalaza/kombidoza1.JPG (07.07.2016. 16:50)

4.3.5. Reciklaža papira

Ambalaţa od papira, kartona i valovite lepenke, prije svega transportne kutije, u najvećoj

mjeri se recikliraju. Sakupljanje ove ambalaţe je jednostavno i jeftino. MeĊutim, i ostala

papirna ambalaţa moţe se izdvojiti i reciklirati. Novinski papir se skoro uvijek nalazi na

programu reciklaţe, najĉešće zajedno sa kartonskim kutijama. Reciklaţa papira je relativno

jednostavan proces, ako je ambalaţa samo od papira, papir kao monomaterijal.

Proces reciklaţe dovodi do skraćenja papirnih vlakana, zbog ĉega se papir moţe reciklira

do ĉetiri puta, nakon ĉega se vlakna mogu još koristiti samo kao punioci (srednji sloj)

višeslojnog kartona, ili se dobacuju kao otpadni mulj. Oko 80% sakupljenog otpadnog papira

moţe se ukljuĉiti u proces reciklaţe. MeĊutim, znaĉajan dio sakupljenog baliranog otpadnog

„papira“ nije zapravo papir.

Od recikliranog papira najĉešće se proizvodi papir istog, ili nešto lošijeg kvaliteta od

originalnog papira. Osim toga od recikliranog papira se mogu proizvoditi i drugi proizvodi,

kao kartonska ambalaţa za jaja, ili voće. Prosjeĉna procjena stopa u EU kreće se od 41,5% u

1991. Do blizu 54% u 2004. Generalno govoreći porast potrošnje papira u Evropi treba ostati

izmeĊu 2% i 3% godišnje. Recikliranjem papira ne uništavaju se šumska dobra, smanjuju se

potrošnja energija, vode i zagaĊenje vazduha.

Reciklirani papir se najĉešće koristi za jedan od slojeva u kod višeslojnih kartona i

lepenke. Reciklirani papir se takoĊe koristi za izradu novinskog papira. Starost papira je

takoĊe ograniĉavajući faktor.

Vlakna papira postaju tanja kada se reciklaţe ponavljaju. Novinski papir moţe se

reciklirati sedam puta. U budućnosti treba teţiti što većem korištenju sekundarnih sirovina,

ĉime će se podrţati trend tehnologije odrţivog razvoja i u oblasti proizvodnje papira.

31

4.4. Polimerni ambalaţni materijali i ambalaţa

Polimerni materijali su materijali dvadesetog vijeka. Prva sinteza polimera je izvedena

krajem devetnaestog, ali industrijska primjena polimernih materijala je poĉela u prvoj

polovini prošlog vijeka. Do pojave polimernih materijala, za industrijsku proizvodnju

ambalaţe koristili su se metali (trake, limovi, folije), staklo, papir, karton i drvo.

Dobra svojstva, praktiĉnost primjene i niţe cijene po jedinici pakovanja uticali su da

plastiĉni materijali brzo prodru u sve vaţne djelatnosti savremenog ţivota, pa i u tehnološke

procese proizvodnje (pakovanja) hrane i pića. Velika primjena ovih ambalaţnih materijala,

znaĉi i velike koliĉine ambalaţnog otpada. Odbaĉena plastiĉna ambalaţa predstavlja problem

sa aspekta ţivotne sredine, zbog svoje stabilnosti i voluminoznosti. Zbog sve veće

popunjenosti deponija ovom ambalaţom, pristpa se nekom od sljedećih procesa:

- smanjenja mase otpada,

- ponovna upotreba ambalaţe,

- reciklaţa,

- sagorijevanje otpada,

- smanjenje mase za odlaganje na deponije.

4.4.1. Dobijanje polimera i polimernih materijala

Polazna sirovina za proizvodnju polimernih materijala je NAFTA (ugljovodonici nastali

od organskih materijala pod zemljom, radom bakterija i raznih katalitiĉkih procesa). Preradom

nafte, procesima rafinacije, nastaju monomeri za polimerizaciju, a procesima polimerizacije

nastaju polimeri, kopolimeri ili jonomeri. Nafta, kao sirovina za proizvodnju polimernih

materijala je u stvari poĉetak ţivotnog ciklusa ovih materijala.

Polimeri su makromolekulska jedinjenja koja nastaju povezivanjem velikog broja atoma,

najĉešće ugljenika, vodonika, kiseonika i azota.

Pod pojmom polimerni materijal podrazumijeva se polimer kome su dodata jedinjenja

male molekulske mase u cilju poboljšajna svojstava polimera i lakse prerade i primjene.

Najznaĉajniji dodaci (aditivi) su stabilizatori, regulatori viskoziteta, plastifikatori, punioci,

dodaci za umreţavanje, antistatici, pigmenti i boje, antioksidansi i dr.

Po sastavu, polimerni materijali mogu biti homogeni (izraĊeni od jedne vrste polimera ili

kopolimera), ili kompozitni 8smješe dva ili više polimera ili kopolimera kojima su obiĉno

dodata punila). Prea tome kako se ponašaju na povišenoj temperaturi, plastiĉni materijali se

dijele na:

- duromere- ne tope se na povišenoj temperaturi, nerastvorivi su i ne bubre u

rastvaraĉima,

- elastomere-temperatura ostakljavanja je niţa od temperature primjene,

- plastomere-topivi su više puta na povišenoj temperaturi.

32

4.4.2. Polimerni materijali za izradu ambalaže

Za pakovanje prehrambenih proizvoda koriste se razliĉiti polimerni materijali, a najĉešći

su:

- polietilen-PE,

- polipropilen-PP,

- poliestri-PET (polietilentereftalat), PEN (polietilennaftalendikarboksilat),

PC (polikarbonat),

- jonomeri,

- etilenvinilacetat-EVA,

- poliamidi-PA,

- polivilinhloric-PVC,

- polistiren-PS,

- polivinilacetat-PVA i drugi.

Polietilen (PE) je najjednostavnijimakromolekul ugljikovodonika. Jedan je od

najpoznatijih i najvaţnijih polimera. Zbog dobrih mehaniĉkih karakteristika, hemijske

postojanosti, niske propustljivosti vodene pare i relativno niske cijene, polietilen nalazi veoma

veliku primjenu. Moţe se preraĊivati skoro svim postupcima prerade polimera.

Polipropilen (PP) je plastomjer linearnih makromolekula opšte hemijske strukture.

Polipropilen je jedan od najlakših polimera. Porastom molekulske mase i povećanjem

ataktiĉne strukture, smanjuje mu se tvrdoća, zatezna ĉvrstoća, gustina, krutost i postojanost.

Po karakteristikama kvaliteta, sliĉan je polietilenu niske gustine ali za razliku od ovog ima

veću tvrdoću i zateznu ĉvrstoću, elastiĉniji je, prozirniji i sjajniji.

Polietilentereftalat (PET) nastaje polikondenzacijom tereftalne kiseline i njenih derivata

sa etilenglikolom i najvaţniji je meĊu politereftalima. Poliestar ima izvanrednu mehaniĉku

ĉvrstoću i pri malim debljinama. Slabo je propustljiv na gasove, aromu i vodenu paru.

Otporan je prema dejstvu kiselima i masnoća. Nije toksiĉan. Primjenjuju se za izradu

višeslojnih i kombinovanih ambalaţnih materijala, gdje je obiĉno spoljni sloj koji se nosi

štampa. U obliku boca, ova vrsta ambalaţe je veoma zastupljena za pakovanje mineralnih

voda, sokova i napitaka

Polivilinhlorid (PVC)- karakteristike ovog polimera se lako mogu mjenjati postupcima

modifikacije, zbog ĉega je danas poznato mnogo komercijalnih vrsta polimernih materijala na

bazi vinilhlorida, od mekog i elastomjernog, do tvrdog i ţilavog materijala.

Slika 26. Polimerni materijali

Izvor: http://reciklazapet.blog.rs/ (08.07.2016. 15:45)

33

4.4.3. Prerada polimernih materijala i proizvodnja ambalaže

Mješanjem razliĉitih polimera, kopolimera ili jonomera sa dodacima nastaju polimerni

materijali. Razliĉitim postupcima obrade prerade polimernih materijala nastavlja svoj ţivotni

ciklus, proizvodnjom ambalaţnih materijala, a zatim ambalaţe.

Kada je proizvodnja ambalaţe u pitanju, postupci prerade polimernih materijala se mogu

podijeliti u dvije osnovne grupe:

1. proizvodnja ambalaţnih materijala i izrada ambalaţe od ambalaţnih materijala, i

2. proizvodnja ambalaţe od polimernih materijala.

Polimerni materijali se preraĊuju razliĉitim postupcima, zavisno od mehaniĉkih

karakteristika, deformacije i viskoznosti polimernih materijala, kao i njihovih toplotnih

karakteristika. Postupci prerade zavise i od karakteristika gotovog proizvoda.

Ambalaţni materijali homogene strukture su izgraĊeni od jednog polimernog materijala

(homopolimera, kopolimera ili kompaunda) ili od smješe dva ili više polimernih materijala.

Nazivaju se i monomaterijali. Za izradu polimera najĉešće se koriste PE, PP, PVC, PVDC,

PS, ABS, PA, PET i celofan.

Ambalaţni materijali slojevite strukture mogu da budu izgraţeni od više polimernih

materijala, kada se nazivaju višeslojnim polimernim materijalima, ili polimernih materijala i

nekog drugog ambalaţnog materijala (papira, kartona ili aluminijuma), kada se nazivaju

kombinovanim ambalaţnim materijalima.

Tabela 1. Proces nastanka ambalaže

Sirovina PROIZVODNJA AMBALAŢE Proizvod

AMBALAŢA

Mono-i višeslojni polimerni

ambalaţni materijali i

kombinovani ambalaţni

materijali

Procesi proizvodnje AMBALAŢA OD

AMBALAŢNIH

MATERIJALA

Polimerni materijali

(granulat) brizganje

ekstruziono duvanje

brizganje i duvanje

presovanje

rotaciono livenje i dr.

POLIMERNA

AMBALAŢA


2010.

Proizvodnja ambalaţe od ambalaţnih materijala podrazumijeva prethodnu proizvodnju

ambalaţnih materijala (filmova, folija, traka i ploĉa) od polimernih i drugih materijala kao

sirovina, a u narednoj fazi se od tih ambalaţnih materijala proizvodi ambalaţa.

34

4.4.4. Iskorištena ambalaža

Proizvedena ambalaţa od polimernih materijala nastavlja svoj ţivotni ciklus pakovanjem

proizvoda.

Tabela 2. Tok primjena ambalaže

PRIMJENA AMBALAŢE

Proizvod

AMBALAŢA Pakovanje i zatvaranje

ambalaţe GOTOV UPAKOVANI

PROIZVOD


2010.

Mnoge prehrambene industrije se pakuju u polimerne ambalaţne materijale i ambalaţu.

Zavisno od karakteristika proizvoda, primjene tehnologije, ţeljenog roka odrţivosti, a

poznavajući svojstva ambalaţnih materijala, bira se ambalaţa za konkretne proizvode. Nakon

otvaranja proizvoda i njegovog korištenja, iskorištene ambalaţe se odbacuju i nastavljaju svoj

ţivotni ciklus.

Tabela 3. Odbacivanje ambalaže

UPOTREBA PROIZVODA

PROIZVOD

Otvaranje ambalaţe i korišćenje

proizvoda:

vraćanje povratne

ambalaţe u proces

pakovanja

odbacivanje iskorišćene

ambalaţe

ISKORIŠĆENA

AMBALAŢA


2010.

Nakon iskorišćenja upakovanog proizvoda, nastaje faza ambalaţnog otpada, gdje

odbaĉena ambalaţa moţe biti vrijedna sekundarna sirovina i preraĊivati se u nove proizvode.

Odbaĉena ambalaţa trajno narušava ţivotnu sredinu.

4.4.5. Reciklaža plastike

Danas se u svijetu proizvede više od 150 miliona tona plastike godišnje. Razliĉite vrste

plastike se proizvode od razliĉitih vrsta polimera. Postoji oko 50 razliĉitih vrsta plastike, od

kojih su tri osnovne i najrasprostanjenije. Tu spadaju PET (polietilen tereftalat), PVC

(polivinil hlorid) i HDPE (polietilen visoke gustine). Odbaĉena ambalaţa predstavlja problem

sa aspekta ţivotne sredine. Vaţno je naglasiti da su plastiĉni materijali u ureĊenim

deponijama najmanje zagaĊujuće materije vodotokova (jer se ne rastvaraju u vodi) i ne

zagaĊuju zrak.

35

Rješavanje problema plastiĉnog otpada se najĉešće završava njegovim odlaganjem na

deponije, ali zbog ljudskog nemara, vrlo ĉesto i van deponija.

Reciklaţa je definisana kao odvajanje, separacija materijala iz ĉvrstog otpada, koji se

zatim koriste kao sirovine u proizvodnji novih artikala.

Iako je u svijetu reciklaţa odavno prihvaćena, u našoj zemlji se još uvijek preradi mali

dio nastalog plastiĉnog otpada. Najveća koliĉina iskorištenih ĉaša i boca završi u rijekama, na

poljanama i neureĊenim deponijama. Jedan od glavnih razloga za povećanje obima reciklaţe

plastike je veoma dug period razlaganja plastiĉnih masa. Plastika ima najduţi period

raspadanja- do milion godina, pored stakla, koje se smatra nerazgradivim.

Reciklaţa plastike je proces ponovne upotrebe plastiĉnih materijala za dobijanje novih

proizvoda.

Nakon upotrebe prikupljena PET ambalaţa se sortira po boji na zelenu, plavu, bezbojnu i

mješavinu ostalih boja, zatim se lako sortirani materijal balira i odnosi u reciklaţni centar.

Slika 27. Proces reciklaže PET ambalaže

Izvor:http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/barijerni-viskobarijerni-ambalazni-

materijali (08.07.2016. 18:24)

Postoje tri naĉina recikliranja PET ambalaţe: mehaniĉka reciklaţa, koja ukljuĉuje proces

topljenja na temperaturi do 80˚C, bez promjene hemijske strukture materijala, hemijska

reciklaţa koja obuhvata depolimerizaciju na 240˚C (glikoliza) ili na 250˚C (metanoliza),

praćenu preĉišćavanjem i ponovnom polimerizacijom, i višeslojna ekstruzija, kojom se

proizvode boce sa središnjim slojem recikliranog PET-a i spoljašnjim i unutrašnjim slojem

neupotrebljavanog PET-a.

36

4.5. Biorazgradivi ambalaţni materijali

Pojava biopolimera, kao ambalaţnih materijala, je vezana za ekološki aspekt uklanjanja

ambalaţnih materijala. Zbog problema gomilanja ambalaţnog otpada, pojavila se potreba za

samouništivim ambalaţnim materijalima. Sa ekološkog aspekta, razvoja ambalaţnih

materijala i ambalaţe, jedan od prioritetnih ciljeva je veća proizvodnja i primjena

biorazgradive ambalaţe.

Sa aspekta ovih zahtjeva, a imajući u vidu kompletan ekološki bilans biopolimera, moţe

se reći da oni spadaju u ekološki prihvatljive ambalaţne materijale.

Biomaterijali (biopolimeri) su polimeri proizvedeni iz obnovljivih izvora. Oni su

biorazgradivi. Imaju primjenu za proizvodnju ambalaţnih materijala i ambalaţe za pakovanje

prehrambenih proizvoda. Termin biorazgradivost znaĉi da u biosferi postoji barem jedan

enzim koji ubrzava razgradnju hemijskog lanca datog polimera.

4.5.1. Sinteza i podjela bioplimera

Biopolimeri se mogu podijeliti u tri osnovne kategorije prema njihovom porijeklu i

naĉinu proizvodnje:

1. Polimeri ekstrahovani/izolovani direktno iz biomase. Ova kategorija biopolimera

je najviše prisutna na trţištu. Polimeri ove kategorije dobijaju se od biljnog i

ţivotinjskog materijala. Ovi materijali imaju dobra barijerna svojstva za gasove, ali su

veoma hidrofilni.

2. Polimeri proizvedeni klasičnim hemijskim sintezama od polimera. Hemijskom

sintezom moguće je dobiti veliki spektar biopoliestera. Najpoznatiji biopolimer iz ove

grupe je polilaktiĉna kiselina (PLA). PLA se moţe formirati u vidu folija,

termoformiranih posuda ili raspršivanjem ukomponovati u kombinovane materijale.

3. Polimeri dobijeni direktno iz prirodnih ili genetički modifikovanih organizama.

Ove polimere akumuliraju mnoge bakterije kao izvor energije i kao rezerve ugljenika.

U ovu grupu spadaju polihidroksialkonati (PHAs) i bakterijska celuloza. Najĉešće je

u upotrebi derivat polihidroksibutirat sa oznakom PHB.

4.5.2. Jestivi filmovi i omotači

Jestivi filmovi i motaĉi se definišu kao tanki slojevi biopolimera koji se primjenjuju za

prekrivanje, pakovanje ili umotavanje hrane. Njihova osnovna funkcija je da interakciju

proizvoda sa spoljašnjom sredinom svedu na najmanju moguću mjeru. Jestivi filmovi se mogu

koristiti kao nosaĉi aditiva, kao što su arome, enzimi, antioksidansi, antibakterijske supstance,

fungicidi itd. Danas je rasprostanjena primjena kolagenskih omotaĉa za proizvode od mesa,

npr kobasica.

Pojmovi jestivi filmova i omotaĉa uglavnom se koriste jedan uz drugi, mada izmeĊu njih

ima razlike. Omotaĉi se formiraju na samoj hrani, tako što se teĉni rastvori ili disperzije

korišćenjem pogodnih metoda (raspršivanje, premazivanje i sl.) nanose direktno na površinu

hrane i na njoj polimerizuju, stvarajući prijanjajući omotaĉ. Filmovi se,nasuprot tome,

formiraju odvojeno od hrane, najĉešće u vidu folija, a sa hranom dolaze u kontakt kao već

formirani polimeri.

37

4.5.3. Primjena i osobine jestivih filmova

Od biomaterijala proizvode se koekstrudirani filmovi, liveni filmovi, folije za

termoformiranje posudica i ĉaša, brizgani i puhani proizvodi, kao što su ĉaše, podlošci, boce,

ekstrudirane folije namjenjene za oplemenjivanje papira, kartona ili drugih folija. Poseban vid

biopolimera je i jestiva ambalaţa u vidu jestivih prevlaka i filmova. Jestiva ambalaţa moţe da

obezbjedi barijeru za vlagu, kiseonik, ugljendioksid, arome,lipide.

Da bi se proizvela 100% biorazgradiva ambalaţa potrebno je razviti i biorazgradive

aditive. Za sada se koriste plastifikatori, stabilizatori, adhezivi, boje kao i za polimere.

4.5.4. Mehanizmi razgradnje polimera

Izraz biorazgradnja znaĉi da se odreĊena supstanca moţe razgraditi na jednostavnije pod

uticajem mikroorganizama usljed ĉega ne ostaju suvišni i otpadni dijelovi ili supstance koje se

nagomilavaju u okolini. Definicija biorazgradivosti nije uvijek potpuno jasna i podloţna je

razliĉitim interpretacijama.

Biorazgradivi polimeri su polimeri koji se razgraţuju kao rezultat djelovanja

mikroorganizama prisutnih u prirodi (bakterija, gljivica i algi).

Hidrolitiĉki razgradivi polimeri se razgraĊuju hidrolizom. Oksidacijski razgradivi

polimeri se razgraĊuju oksidacijom. Fotorazgradivi polimeri se razgraĊuju pod uticajem

prirodnog svjetla.

Biorazgradnja je razgradnja izazvana biološkom aktivnošću, posebno aktivnošću enzima

što dovodi do znatnih promjena u hemijskoj strukturi materijala.

Imajući u vidu kompletan ekološki bilans biopolimera, oni spadaju u ekološki prihvatljive

ambalaţne materijale. OpĊti interes je veća upotreba biomaterijala.

5.ŢIVOTNI CIKLUS AMBALAŢE

Tokom svoje evoluacije sve do današnjih dana, ambalaţa je prolazila kroz niz promjena,

ali joj je funkcija ostala ista – da prihvati proizvod, prenese ga do potrošaĉai zaštiti ga do

upotrebe. Tradicionalne funkcije ambalaţe su se mjenjale i postajale sve sloţenije, od

elemntarnih fukncija, pa sve do aktivne i komunikativne (inteligentne) ambalaţe.

Kao što je upakovani proizvod imao svoju odrţivost i rok trajanja, tako i ambalaţa ima

svoju odrţivost, odnosno svoj ţivotni ciklus.

Ţivotni ciklus ambalaţe predstavlja niz meĊusobno povezanih faza proizvoda, od

dobijanja sirovina pa do konaĉnog odlaganja na otpad. Ţivotni ciklus ambalaţe poĉinje

proizvodnjom ambalaţnih materijala i ambalaţe, nastavlja sa pakovanjem, odnosno pratilac je

upakovanog proizvoda do upotrebe, a zatim nastavlja svoj ţivotni ciklus kao odbaĉena

ambalaţa.

U svim fazama svog ţivotnog ciklusa ambalaţa ima uticaj na okolinu. Izbor ambalaţnih

materijala za konkretne prehrambene proizvode ukljuĉuje i poznavanje ekološkog statusa

materijala, odnosno ţivotnog ciklusa ambalaţe.

38

5.1.Faze ţivotnog ciklusa ambalaţe

Ţivotni ciklus ambalaţe prouĉava uticaje cjelokupnog ţivotnog vijeka ambalaţe na

ţivotnu sredinu – vazduh, vodotokove i zemljište. Pojam ţivotnog ciklusa dijeli se na tri faze i

to funkcionalnu fazu, fazu ambalaţnog otpada i fazu ambalaţnog smeća.

Funkcionalna faza poĉinje iskorištenjem sirovina za proizvodnju ambalaţe i završava se

iskorištenjem upakovanog sadrţaja.

Nakon iskorištenja upakovanog proizvoda, ambalaţa se odbacuje. Ambalaţni otpad moţe

predstavljati ekološki problem ili biti vrijedna sekundarna sirovina i preraĊivati se u nove

proizvode. Pod pojmom ambalaţno smeće podrazumijeva se ona koliĉina iskorištene i

odbaĉene ambalaţe, odnosno ĉvrstog otpada od prerade ambalaţnog otpada, koji se mora

trajno deponovati.

U svim fazama svog ţivotnog ciklusa ambalaţa utiĉe na okolinu, kroz iscrpljivanje

prirodnih resursa, utrošak energije, zagaĊenja vazduha, vode i zemljišta.

5.2.Razvoj ambalaţnih materijala i ambalaţe sa ekološkog aspekta

Razvoj ambalaţnih materijala i ambalaţe, sa ekološkog aspekta podrazumijeva sljedeće

prioritetne ciljeve:

1. Da se smanji masa otpada (smanjenjem debljine korištenih ambalaţnih materijala do

granice da se ne ugrozi funkcionalnost zaštite ili zamjenom vrste korištenog

materijala, korištenjem znatno lakšše ambalaţne jedinice),

2. Da se omogući ponovna upotreba (moguća je kod one vrste ambalaţe koja sluţi za

zbirno pakovanje (sekundarno ili tercijarno) pakovanje. To je najĉešće ambalaţa

izraĊena od drveta, polimera i metala, dok je kartonska ambalaţa uglavnom za

jednokratu upotrebu),

3. Da se omogući reciklaţa (reciklaţa monomernih materijala je u velikoj mjeri

razvijena, ĉime se u odreĊenoj mjeri zadovoljavaju ekološko-ekonomski kriterijumi.

Reciklaţa kombinovanih materijala je znatno veći problem),

4. Da je moguće sagorijevanje (papir, karton, kombinovane materijale i polimere je

uglavnom moguće sagorijevati, uz poznavanje nastalih zagaĊivaĉa i njihovo

preĉišćavanje),

5. Da se smanji masa za odlaganje u deponije (mogu se odlagati materije koje se mogu

razgraditi i ĉiji produkti razgradnje ne zagaĊuju okolinu, ili materije stabilne

strukture, ĉija je razgradnja bekonaĉno duga).

Imajući u vidu uticaj ambalaţnih materijala na okolinu definisani su pojmovi: ekološka

podobnost, ekološki balans i ekološki bilans.

Pod pojmom ekološke podobnosti ambalaţe podrazumijeva se uticaj iskorištene ambalaţe

na okolinu. Pri tome se ima u vidu samorazgradnja, mogućnost reciklaţe, korištenje u cilju

dobijanja energije i mogućnost deponivanja.

Primjena ekološkog balansa na procjenu uticaja svih faza ţivotnog ciklusa ambalaţe na

okolinu je veoma obiman posao. Zbog toga se uvodi termin ekološki bilans, kojim se definiše

utrošak energije u svim fazama ţivotnog ciklusa ambalaţe.

39

5.3.Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe

Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe (Lifecycle assessment-LCA) je mlada nauĉna

disciplina koja se aktivno razvija. Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa poĉinje prihvatanjem

ĉinjenice da proizvoĊaĉi i korisnici proizvoda ili ambalaţe imaju odgovornost za njihov uticaj

na ţivotnu sredinu.

Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ukljuĉuje dvije faze:

- Prva faza, analiza ţivotnog ciklusa, sastoji se iz procesa izraĉunavanja

koliĉina energije i sirovina, u toku ţivotnog ciklusa proizvoda ili ambalaţe.

Tim procesom nastaje inventar svih inputa i autputa.

- Druga faza ukljuĉuje procjenu efekta stavki sa inventara na okolinu, i tako

nastaje faktor opterećenja ţivotne sredine.

Stoga, analiza ţivotnog ciklusa zajedno sa evaluacijom dobijenih podataka, ĉine

ocjenjivanje ţivotnog ciklusa. Ocjenjivnje ţivotnog ciklusa su ekvivalent ekološkoj ravnoteţi,

profilima ţivotne sredine i eokološkim profilima, izrazima koji se koriste u ovoj oblasti.

Podaci dobijeni ocjenjivanjem ţivotnog ciklusa, mogu biti iskorišćeni za ocjenjivanje oblasti

koje se mogu unaprijediti. Svaka donijeta odluka, kao što je uvoĊenje poboljšanja, vezano je

za ocjenjivanje ţivotnog ciklusa, ĉini upravljanje ţivotnim ciklusom.

5.3.1.Ciljevi ocjenjivanja životnog ciklusa

Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe se moţe vršiti u cilju: definisanja postojećeg

opterećenja ţivotne sredine proizvodom ili ambalaţom, utvrĊivanja mogućih poboljšanja,

koja bi usmjeravala razvoj proizvodnje, ili se koristi kao podrška dodijeli eko oznaka.

Definisanja postojećeg opterećenja ţivotne sredine od proizvoda ili ambalaţze

omogućava poreĊenje izmeĊu razliĉitih ambalaţnih materijala i ambalaţe.

Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa se moţe koristiti i za poreĊenje, ono omogućava poreĊenje

opterećenja ţivotne sredine povezano sa odreĊenim sistemima ambalaţe. Ponekad, meĊutim,

isti proizvod moţe biti upakovan u razliĉitu ambalaţu, gdje odreĊivanje ţivotnog ciklusa se

koristi za uporeĊivanje sveukupnog opterećenja ţivotne sredine.

Analiza ţivotnog ciklusa je u osnovi proces izraĉunavanja, po kome se svi neophodni

inputi i emisije za pojedine ambalaţne materijale ili ambalaţu, nabrajaju, a zatim sumiraju.

Poboljšanja ţivotne sredine, bez obzira da li se koriste za eko oznake ili donošenje odluka

tokom razvoja ambalaţe, moraju se ocjenjivati na osnovu cijelog ţivotnog vijeka proizvoda,

korištenjem ocjenjivanja ţivotnog ciklusa.

Doprinos ovakvog pristupa ţivotnog ciklusa je ta, što omogućava da se sagleda

kompletan uticaj ambalaţe na ţivotnu sredinu, a ne samo uticaj pojedinih faza ţivotnog

ciklusa, kao što je ĉvrst otpad ili reciklaţa.

40

5.3.2.Definisanje sistema i sastavljanje modela

U zavisnosti od svrhe za koju se sprovodi analiza ţivotnog ciklusa, sljedeći zadatak je

definisanje „granica sistema“. U okviru definisanih granica analiza ţivotnog ciklusa sumira

sve ulaze i izlaze, u pogledu energije i materijala.

Definisanje granica sistema je kljuĉni korak, jer odreĊuje šta je taĉno ukljuĉeno u analizu,

a šta je izostavljeno. Ono definiše „duţinu“ analize, tj. gdje proizvod nastaje, a gdje proizvod

nastaje, a gdje završava. Kompletna analiza ţivotnog ciklusa poĉinje pri izradi sirovina, a

završava sa konaĉnim odlaganjem ambalaţe u zemlju (deponije), ili emisijom u vazduh ili

vodu. Sastavljanjem modela definiše se procedura za izraĉunavanje sume svih ulaza i izlaza u

toku ţivotnog ciklusa. Pribavljanje podataka za svaki korak modela ţivotnog ciklusa je

naporan i dug zadatak.

Da bi se sprovela analiza ţivotnog ciklusa, npr plastiĉne boce, prvo se mora uzeti u obzir

proizvodnja sirovina, dobijanje nafte, zatim procesi rafinacije, pa polimerizacije, formiranje

granulata. Sve ove faze zahtjevaju energiju, kao i sirovine, a otpadni proizvodi odlaze u

obliku emisije u vazduh, vodu ili kao ĉvrsti otpad.

6. EKOLOŠKE OZNAKE NA AMBALAŢI

Ambalaţa za pakovanje hrane ima zaštitnu, skladišno transportnu, ali i informativnu

funkciju. Informativnu funkciju ambalaţa ostvaruje putem deklarisanja, gdje se na ambalaţi

navode podaci o proizvodu i proizvoĊaĉu, kao i razliĉite oznake. Informacije o namirnicama i

njihovom kvalitetu potrošaĉi dobijaju preko deklaracije, odnosno putem oznaka na ambalaţi.

Oznake moraju biti ĉitljive lako razumljive i lako uoĉljive. Na deklaraciji moraju se naći sve

relevantne ĉinjenie, bez isticanja suvišnih podataka.

Ekološke ili eko oznake, predstavljaju oznaĉavanje i deklarisanje aktivnosti koje

doprinose zaštiti ţivotne sredine. Ove oznake spadaju u neobavezne informacije. Ovde treba

razlikovati dvije vrste informacija i to informacije koje proizvoĊaĉ stavlja po svom nahoĊenju

i informacije koje se mogu staviti na ambalaţu uz ispunjenje izvjesnih uslova (zelena jabuka,

zelena taĉka, dobitnik medalje...), znak kvaliteta CE, slovo „e“.

Krajnji cilj upotrebe eko – oznaka i deklaracija je podsticanje potraţnje za proizvodima

koji imaju manji negativni uticaj na ţivotnu sredinu, te na taj naĉin pokrenuti trţišnu

konkurenciju u pravcu obezbjeĊivanja proizvoda i usluga koji štite ţivotnu sredinu.

6.1.Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe, osnova za eko označavanje

Ocjenjivanje ţivotnog ciklusa ambalaţe se moţe vršiti u cilju: definisanja postojećeg

opterećenja ţivotne sredine proizvodom ili ambalaţom, utvrĊivanja mogućih poboljšanja,

koja bi usmjeravala razvoj proizvodnje, ili se koristi kao podrška dodijeli eko oznaka.

Ĉesto je ocjenjivanje ţivotnog ciklusa osnova za formiranje eko oznaka i za prenošenje

informacija potrošaĉima o uticaju na ţivotnu sredinu.

Uticaj na ţivotnu sredinu se izraţavaju preko eko bodova i multifunkcionalnih indeksa.

41

Eko bodovi su definisani kao jedinice zagaĊenja ţivotne sredine. Sumiranje eko bodova

pokazuje mjeru opterećenja ţivotne sredine. Što ima više eko bodova veće je opterećenje.

Drugi princip sumiranja je preko multifunkcionalnih indeksa.

Kod njih, odvojeni indeksi ţivotne sredine, definišu se iz upotrebe prirodnog resursa,

efekata emisije, materija i procesa. Indeksi za prirodne resurse i efekti supstance, od kojih se

svaki sastoji iz nekoliko „ekoloških ocjena“, pomnoţeni zajedno daju numeriĉku vrijednost

indeksa. Indeksi su izraţeni kao jedinice udjela u ţivotnoj sredini, po jedinici mase ( za

supstance), po površini (za ĉvrsti otpad), ili po megadţulu (za energiju).

6.2.Tipovi ekoloških oznaka

Ciljevi uvoĊenja oznaka o ţivotnoj sreidni mogu biti razliĉiti:

- Promovisanje razvoja, proizvodnje, reklamiranja i korištenja proizvoda koji

u što je moguće manjoj mjeri ugroţavaju ţivotnu sredinu,

- Stimulisanje proizvodnje pri kojoj se maksimalno štede prirodni resursi uz

korištenje materijala podloţnih reciklaţi,

- Pruţanje kupcima potpune i pouzdane informacije o uticaju odreĊenog

proizvoda/usluge na ţivotnu sredinu.

Standard definiše principe u vezi oznaĉavanja, kao što su taĉnost, povjerljivost,

razumljivost. Oznake o ţivotnoj sredini obezbjeĊuju taĉne informacije o uticaju proizvoda ili

usluge na ţivotnu sredinu, one su povjerljive (moguće je provjeriti ĉinjenice i tehniĉke

podatke koji su u osnovi oznake) i ne dovode u zabludu potrošaĉa (oznaka se odnosi na

relevantne ĉinjenice i razumljiva je).ţ

Oznake su zasnovane na nauĉnim metodologijama koje su dovoljno temeljene i

sveobuhvatne, te daju rezultate koji su taĉni i provjerljivi, a pritom su relevantni za datu

tvrdnju. Informacije o metodologiji, proceduri ili drugom kriterijumu koji je korišten za

donošenje oznake moraju biti dostupne na zahtjev bilo koje zainteresovane strane.

Korisnici oznaka i deklaracija o ţivotnoj sredini bi trebalo da obezbjede dostupnost

informacija, tako da potrošaĉi i potencijalni potrošaĉi mogu da razumiju svaku tvrdnju

(reklama, pano u prodajnim objektima, edukacioni programi itd.).

42

6.2.1.Njaznačajnije eko oznake

Tabela 4. Nacionalni program Eko označavanja

Oznaka Naziv programa Zemlja Godina početka

programa

Blue Angel

Njemaĉka

1977.

TCO Development

Švedska

1980.

Enviromenatal

Choice program

Kanada

1988.

BRA MILJOVAL

Švedska

1988.

Eco Mark

Japan

1989.

Choice

Australija

1989.

NF Environmental

Francuska

1991.

Umweltzeichen

Austrija

1993.

Prijatelj okoliša

Hrvatska

1993.

Environmental

Friendly Product

Republika Ĉeška

1994.

Eko oznaka

Federacija BiH

2009.


2010.

43

Mubiusova petlja (oznaka za reciklaţu)

Zelena taĉka (Green dot)

Energetska zvijezda (Energy star)

Ubacu u (Pitch in)

Neškodljiv ozonu (Ozone friendly)

CE oznaka


2010.

Oznaka za reciklaţu (3-R oznaka ili Mobiusova petlja) dizajnirao je 1970.godine Gary

Anderson. Simbol se sastoji od tri povezane strelice u obliku trougla, sa zaobljenim uglovima,

što uslovno predstavlja ciklus kruţenja materije ( RE+CYCLE = ponovno kruţenje).

„Zelena taĉka“ je eko – oznaka koja se odnosi na ambalaţu i zaĉi da proizvoĊaĉ ne mora

uzimati ambalaţni otpad natrag, jer je platio licencu, plaćanje se zasniva na principu

„proizvoĊaĉ plaća“ i uzima u obzir troškove sakupljanja, sortiranja i reciklaţe ambalaţnog

materijala, znak Zelene taĉke moţe biti postavljen na ambalaţu samo onda kada se dobije

licenca. „Zelena taĉka“ je danas jedan od najšire korištenih oznaka o zaštiti ţivotne sredine u

svijetu.

Oznaka „energetska zvijezda“ ukazuje da proizvod zadovoljavaju specifikacije programa

za štednju energije.

Znak „ubaci u“ oĉigledno upućuje na oĉuvanje ţivotne sredine, a njegova upotreba je

slobodna.

CE oznaka ukazuje da ambalaţa ispunjava zahtjeve Direktive 94/62EC.

Iako postoji zakonska regulativa u oblasti ekološkog oznaĉavanja, naši proizvoĊaĉi

prehrambenih proizvoda stavljaju veoma razliĉite ekološke oznake na svoje proizvode, što je

u udućnosti neophodno usaglasiti.

Kao što je poznato, princip odrţivosti primjenjen je u industriji proizvodnje ambalaţe je

zasnovan na analizi ţivotnog ciklusa, gdje je cilj optimizacija materijala, ušteda vode i

energije, smanjenje koliĉine otpada i ostvarivanje maksimalnog povraćaja, kroz reciklaţu,

sagorijevanje ili kompostiranje. Informisanje o navedenim poboljšanjima se vrši preko

standardizovanih ekoloških oznaka.

44

7. UPOTREBA AMBALAŢE ZA DEKLARISANJE NAMIRNICA

Industrijski proizvedene namirnice, koje su namijenjene prodaji, bilo krajnjem potrošaĉu

bilo veletrgovini, moraju biti deklarisane, oznaĉene ili etiketirane na odgovarajući naĉin.

Pod deklaracijom proizvoda se podrazumijeva bilo koja rijeĉ, detalj, fabriĉki znak,

trgovaĉki znak, slika ili simbol, koji se odnose na namirnicu, a stavljeni su na pakovanje,

dokument, obavještenje ili etiketu, koji prate predmetnu namirnicu ili se odnose na nju.

Deklaracije namirnica moraju biti napisane na jeziku koji je lako razumljiv za potrošaĉe,

osim ako su potrošaĉi o karakteristikama namirnice informisani na neki drugi naĉin

(nacionalno ili internacionalno prepoznatljivim simbolima, npr. za recikliranu ambalaţu).

Deklaracije moraju biti:

- Lako razumljive,

- Postavljene na lako uoĉljivo mjesto,

- Jasno ĉitljive,

- Neizbrisive,

- Lako uoĉljive.

Deklaracije ne smiju:

- Obmanjivati kupce,

- Hrani pripisivati medicinska svojstva.

Osnovni zahtjevi propisa za deklarisanje namirnica:

1.Naziv proizvoda

2.Spisak (lista) sastojaka

3.Koliĉina osnovnih sastojaka

4.Rok upotrebe

5.Uslovi skladištenja

6.Naziv proizvodjaĉa, pak-centra ili prodavca (ako je potrebno)

7.Porijeklo (ako je potrebno)

8.Upustvo za upotrebu (ako je potrebno)

9.Oznaku partije (šarţe)

Naziv proizvoda mora da stoji u istom vidnom polju sa neto koliĉinom i rokom upotrebe

proizvoda.

- Naziv proizvoda (“legal name”)

- Trgovaĉki naziv proizvoda (“customary name”)

- Opisni naziv (“descriptive name”)

- Brand name.

Svi sastojci koji se nalaze u namirnici moraju se navesti u deklaraciji i to u opadajućem

redoslijedu u odnosu na koliĉinski udio u trenutku proizvodnje. Listi sastojaka mora prethoditi

rijeĉ Sastojci (“Ingredients”).

Arome se oznaĉavaju rijeĉju “aroma/arome” (“flavouring(s)”), nekim taĉnijim imenom i

opisom arome.

Aditivi na deklaracijama se navode imenom kategorije kojoj pripadaju, specifiĉnim

nazivom i/ili E-brojem.

45

Deklarisanje kvantitativnog udjela sastojaka je obavezno u sluĉajevima kada se sastojak

ili kategorija sastojka:

a) pojavljuje u nazivu proizvoda pod kojim se namirnica prodaje ili

b) je to naglašeno na etiketi rijeĉima ili slikovitim opisom ili

c) je esencijalan za karakteristike namirnice.

Oznaka neto koliĉine pakovanih namirnica u ĉvrstom (teĉnom) agregatnom stanju treba

da sadrţi:

a) Masu izraţenu u g ili kg (ml ili l),

b) Identifikacionu oznaku proizvoĊaĉa,

c) Malo slovo “e”

Neto koliĉina mora biti izraţena u: jedinicama mase (ĉvrsti proizvodi) ili jedinicama

zapremine (teĉni proizvodi). Jedinice: kilogram, gram, litar, mililitar.

Rok upotrebe je datum do kojeg namirnica, ako se pravilno skladišti, zadrţava svoja

svojstva. Rok upotrebe treba da bude popraćen rijeĉima:

- “Upotrijebiti prije …” (Best before..”) ukljuĉuje pokazatelj dana,

- “Potrošiti prije kraja..” (Best before end..”) u ostalim sluĉajevima,

- “Upotrijebiti do..” (Use by..”) za lako kvarljive proizvode.

U zemljama EU datum na etikati se oznaĉava sljedećim redoslijedom: Dan, mjesec,

godina. Rok upotrebe je datum do kojeg namirnica, ako se pravilno skladišti, zadrţava svoja

svojstva. Izuzeci:

- Ako se namirnice ĉuvaju duţe od tri mjeseca, treba oznaĉiti samo dan i mjesec,

- Ako se namirnice ĉuvaju izmedju 3 i 18 mjeseci, treba oznaĉiti samo mjesec i godinu,

- Ako se namirnice ĉuvaju duţe od 18 mjeseci treba oznaĉiti samo godinu.

Uslovi skladištenja moraju biti jasno istaknuti na deklaraciji. Ako skladištenje utiĉe na

trajnost proizvoda uslovi skladištenja trebaju biti oznaĉeni pored roka upotrebe.

Naziv ili poslovno ime proizvodjaĉa ili pak centra ili prodavca registrovanog u EU mora

biti oznaĉen na etiketi. U nekim zemljama se zahtijeva da deklaracija sadrţi i oznaku fabrike.

Kada fabrika ima više od dva pogona, njihov naziv se navodi na deklaraciji, a izmedju njih se

stavlja znak fabrike.

Informacija o porijeklu namirnice mora biti naznaĉena u svim sluĉajevima kada njeno

izostavljanje moţe dovesti do zablude potrošaĉa. Kada usljed neznanja kupca moţe doći do

pogrešne upotrebe namirnica mora se navesti upustvo za upotrebu.

Partija (šarţa) je ona koliĉina namirnice koja je izraĊena ili pakovana pod istim uslovima.

Oznaci broja šarţe prethodi slovo “L”. Opisni izrazi ukazuju na odredjene karakteristike

proizvoda. Oni se mogu odnositi na namirnicu u cjelini (opšti izrazi) ili na pojedinaĉne

sastojke (specifiĉni izrazi).

46

8. ZAKLJUČAK

Razvoj novih materijala za pakovanje hrane je snaţno ubrzan posljednjjih godina,

uglavnom zbog povećanih zahtjeva za sigurnošću proizvoda, smanjenja cjene pakovanja i

problema u vezi sa ekološkim pitanjima.

Tehnologija pakovanja moţe biti od strateške vaţnosti za firmu, jer joj moţe dati kljuĉnu

prednost nad konkurentnim firmama u prehrambenoj industriji. To se postiţe pravljenjem

ambalaţe koja će udovoljiti ţelje i potrebe krajnjeg korisnika, kupca. Ambalaţa daje

mogućnost otvaranja novih distribucija, pruţa bolji kvalitet prezentacije, omogućava manje

troškove proizvodnje, unapreĊuje proizvod i diferencira brend.

Mnogi postupci konzerviranja i dalje u mnogome zavise od kvaliteta ambalaţe. Npr,

efikasnost konzervisanja sterilizacijom ili pasterizacijom u velikom obimu zavisi od

karakteristika primjenjene ambalaţe. Kvalitet konzervisanja sušenjem i zamrzavanjem će

takoĊer takoĊe znatno biti smanjen bez zaštite proizvoda od kiseonika, svjetla, vodene pare,

bakterije i ostalih zagaĊivaĉa. Pored ovoga, moderna ambalaţa za hranu više nije samo

pasivni dio proizvoda. Ona ima izuzetnu ulogu i u marketinškom ţivotu proizvoda. Naravno,

rješavanje ovih problema usko je vezano za razvoj industrije ambalaţnih materijala.

Napredak u razvoju ambalaţnih materijala u smislu smanjenja troškova proizvodnje mora

biti paţljivo uravnoteţen. Novi ambalaţni materijali moraju zadovoljiti osnovne tehniĉke

zahtjeve u pogledu sigurnosti hrane i integriteta proizvoda, kao i potrebu da se osigura

efikasna logistiĉka usluga potrošaĉima.

Pored ovih osnovnih zahtjeva, vezanih za tehnologiju prerade hrane, savremena

regulativa u pogledu proizvodnje ambalaţnih materijala zahtjeva i voĊenje raĉuna o ţivotnoj

sreidni, jer je ambalaţni otpad jedan od velikih problema modernog društva. Osnovni zahtjevi

u ovom pogledu usmjereni su na mogućnost reciklaţe i višekratne upotrebe ambalaţe, kao i

na mogućnost njenog biološkog razgraĊivanja.

47

LITERATURA

Lazić, V., Novaković, D., Ambalaţa i ţivotna sredina, Tehnološki fakultet, Novi

Sad 2010.

Lazić, V., Popović, S., Biorazgradivi ambalaţni materijali, Tehnološki fakultet,

Novi Sad, 2015.

Gvozdenović J., Ćuraković M., Lazić V., Reciklaţa ambalaţnih materijala u

procesnoj industriji i njen ekološki znaĉaj, Zaštita ţivotne sredine, Zbornik

radova, 194, Dubrovnik, 1991.

Curaković, M., Vujković, I., Gvozdenović, J., Lazić, V., Praktikum kontrola

ambalaţnih materijala i ambalaţe, Novi Sad, 1992.

Lazić, V., Gvozdenović, J., Biopolimeri kao ambalaţni materijali, Tehnološki

fakultet, Novi Sad, 2007.

Vujković, I., Galić, K., Vereš, M., Ambalaţa za pakiranje namirnica, Tectus,

Zagreb,2007.

Perić, B., Poznavanje celuloze i papira, Grmeĉ-Privredni pregled, Beograd, 1993.

Pringer, O.G., Baner, A.L., Plastrics Packaging Materials for Food, WILEY-

VCH, Germany, 2000.

Grujić, R., Radovanović, R., Kvalitet i analiza namirnica, knjiga prva: Upravljanje

kvalitetom u proizvodnji hrane, Tehnološki fakultet, Banja Luka, 2007.

Zvaniĉni sajt Agencije za reciklaţu www.reciklaza.sr.gov.yu

www.wikipedia.com

Zvaniĉni sajt EU www.ec.europa.eu/environment/waste/packaging/legis.html

www.njuskalo.hr/image-bigger/slike/egipatski-papirus-slika-59573653.jpg

(05.07.2016 18:40h)

www.libro.hr/slike/velike/papir-u-roli-84x150-80g-bijeli-eb-1-1-092779_1.jpg

(06.07.2016. 18:20h)

www.papirski.co.rs

www.unipak.rs.

www.promix.hr

48

http://www.reciklaza.sr.gov.yu/

http://www.wikipedia.com/

http://www.ec.europa.eu/environment/waste/packaging/legis.html

http://www.njuskalo.hr/image-bigger/slike/egipatski-papirus-slika-59573653.jpg

http://www.libro.hr/slike/velike/papir-u-roli-84x150-80g-bijeli-eb-1-1-092779_1.jpg

http://www.papirski.co.rs/

http://www.unipak.rs/

http://www.promix.hr/

Documents

UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŽENJERING I MENADŽMENT …univerzitetpim.com/wp-content/uploads/2016/11/Tehnički-fakultet-Hodžić-Merfina.pdfporasta upotrebljenih razliĉitih ambalaţnih