UNIVERZITET U BEOGRADU - · PDF fileuniverzitet u beogradu fakultet organizacionih nauka zavrŠni (master) rad integralno upravljanje otpadom mentor: student:

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

ZAVRŠNI (MASTER) RAD

INTEGRALNO UPRAVLJANJE

OTPADOM

mentor: student:

prof. dr Nataša Petrović Damir Vučinić 3622/2013

Beograd, 2014.

ii

Sadrţaj

1. Uvodna razmatranja ............................................................................................................. 1

1.1 Upravljanje ...................................................................................................................... 2

1.2 Integralno upravljanje .................................................................................................... 3

2. Otpad ...................................................................................................................................... 3

2.1 Istorijat o otpadu ............................................................................................................ 5

2.2 Pojam i karakteristike otpada ...................................................................................... 7

2.2.1 Vreme razgradnje otpada ..................................................................................... 9

2.3 Klasifikacija otpada ........................................................................................................ 9

2.4 Posebne vrste otpada ................................................................................................. 11

2.4.1 Ambalaţni otpad ................................................................................................... 11

2.4.2 Istrošene baterije i akumulatori .......................................................................... 12

2.4.3 Otpadne gume ...................................................................................................... 12

2.4.4 Otpadna vozila ...................................................................................................... 13

2.4.5 Otpad od električne i elektronske opreme ........................................................ 14

2.4.6 GraĎevinski otpad i otpad od rušenja ............................................................... 16

2.4.7 Otpad od eksploatacije i prerade mineralnih sirovina i otpad od energetike

16

3. Organizaciono ponašanje odgovornih ............................................................................. 17

4. Zakonska regulativa ........................................................................................................... 20

4.1 Nacionalni propisi u oblasti upravljanja otpadom ................................................... 20

4.2 Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom ................................................. 26

5. Upravljanje otpadom u razvijenim zemljama .................................................................. 27

5.1 Tehnike sistemske analize ......................................................................................... 28

5.1.1 Modeli projektovanja sistema ............................................................................. 29

5.1.2 Alati procene sistema .......................................................................................... 30

5.2 Upravljački alati i pristupi upravljanju otpadom ....................................................... 33

5.2.1 Princip “zagaĎivač plaća- polluter pays” ........................................................... 33

5.2.2 Extended Producer Responsibility (EPR) ........................................................ 34

5.2.3 Nemački (Green dot) program ........................................................................... 36

iii

5.2.4 „Depozit-povraćaj – deposit-refund“ sistemi .................................................... 39

5.2.5 Procena ţivotnog ciklusa (Life cycle assessment-LCA) ................................ 43

5.2.6 Odvoţenje smeća (Kerbside collection) ........................................................... 45

5.3 Upravljanje otpadom – iskustva razvijenih zemalja ............................................... 47

5.3.1 Upravljanje otpadom, Danska ............................................................................ 47

5.3.2 Studija slučaja Porto, Portugalija ....................................................................... 49

5.3.3 Integralno upravljanje otpadom, Beč, Austrija ................................................. 51

5.3.4 Integralno upravljanje otpadom, Cirih, Švajcarska ......................................... 52

5.3.5 Integralno upravljanje otpadom, Helsinki, Finska ........................................... 54

6. Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju .................................................................... 55

6.1 Javni i privatni sektor kao učesnici upravljanja čvrstim otpadom ........................ 56

6.1.1 Sakupljači smeća ................................................................................................. 57

6.1.2 Putujući/stacionarni otkupljivači otpada ............................................................ 57

6.1.3 Mali reciklaţni pogoni .......................................................................................... 58

6.1.4 Velika reciklaţna industrija ................................................................................. 58

6.1.5 Društvene organizacije (CBOs) ......................................................................... 58

6.1.6 Nevladine organizacije (NGOs) ......................................................................... 58

6.1.7 Mikro-preduzeća ................................................................................................... 59

6.2 Stanje u Republici Srbiji .............................................................................................. 60

6.2.1 Integralno upravljanje otpadom u Republici Srbiji ........................................... 63

6.2.2 Upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji ...................................... 65

7. Reciklaţa otpada................................................................................................................. 70

7.1 Trţišta sekundarnih materijala .................................................................................. 75

7.1.1 Plastika................................................................................................................... 77

7.1.2 Papir/Karton .......................................................................................................... 78

7.1.3 Sekundarni crni i obojeni metali: svetska trţišta ............................................. 79

7.1.4 Otpad od električne i elektronske opreme ........................................................ 80

7.2 Koncept “povratnog” kanala distribucije ................................................................... 82

7.2.1 Direktni povratni kanal – od korisnika do proizvoĎača ................................... 83

iv

7.2.2 Povratni kanal sa atipičnim posrednikom ......................................................... 83

7.2.3 Povratni kanal sa tradicionalnim posrednikom ................................................ 84

7.2.4 Indirektni povratni kanal ...................................................................................... 84

7.3 Problemi recikliranja .................................................................................................... 85

7.3.1 Motivacija korisnika .............................................................................................. 85

7.3.2 Suprotstavljeni interesi kanala i saradnja ......................................................... 85

7.3.3 Buduće perspektive ............................................................................................. 86

7.4 Sortiranje otpada ......................................................................................................... 86

7.4.1 Strategija ubeĎivanja ........................................................................................... 87

7.4.2 Strategija posvećenosti ....................................................................................... 88

7.4.3 Strategija učešća .................................................................................................. 90

8. Tehnologije tretmana otpada ............................................................................................ 91

8.1 Mehanički tretman otpada .......................................................................................... 91

8.1.1 Separacija otpada ................................................................................................ 91

8.1.2 Reciklaţa pojedinih komponenti komunalnog otpada .................................... 97

8.2 Biološke metode za tretman otpada ....................................................................... 104

8.2.1 Kompostiranje ..................................................................................................... 104

8.2.2 Biogas .................................................................................................................. 106

8.3 Termičke metode za tretman komunalnog čvrstog otpada ................................. 107

8.3.1 Pregled termičkih metoda za tretman komunalnog čvrstog otpada ........... 111

8.3.2 Emisije iz procesa termičkog tretmana ........................................................... 116

9. Korišćenje komunalnog čvrstog otpada u energetske svrhe ..................................... 118

9.1 Zašto koristiti otpad u vidu energije? ...................................................................... 120

9.2 Zakonski okvir za iskorišćavanje otpada u vidu energije u EU .......................... 122

9.3 Planiranje i sprovoĎenje projekata iskorišćenja otpada u energetske svrhe ... 123

9.3.1 Osnovni faktori u planiranju i sprovoĎenju ..................................................... 123

9.4 Parametri koji utiču na ponovno iskorišćenje otpada u vidu energije ............... 124

9.5 Raspoloţive tehnologije za energetsko korišćenje otpada ................................. 125

10. Nula otpada (Zero waste) ............................................................................................ 126

v

10.1 Uvod............................................................................................................................. 126

10.2 Definicija Nula otpada ............................................................................................... 128

10.3 Hijerarhija principa Nula otpada .............................................................................. 129

10.4 Strategija Nula otpada u opštini Palarikovo, Slovačka ........................................ 131

10.4.1 PAYT (pay as you throw) - princip “platite koliko bacite”, kao ekonomski

stimulans ............................................................................................................................ 132

10.4.2 Besplatan (Second hand) i/ili Zelena linija ..................................................... 132

10.4.3 Odlaganje biorazgradivog komunalnog otpada ............................................. 133

10.4.4 Učešće javnosti – ključna komponenta .......................................................... 133

10.5 Nula otpada (Zero waste), Novi Zeland ................................................................. 133

10.5.1 Nacionalna Agencija Nula otpada (National Zero waste agency) .............. 137

10.5.2 Plaćanje daţbina prilikom deponovanja ......................................................... 137

10.5.3 Zabrane deponovanja ........................................................................................ 138

11. Anketa – recikliranje i sortiranje otpada ..................................................................... 139

11.1 Struktura ankete ........................................................................................................ 139

11.2 Struktura ispitanika .................................................................................................... 141

11.3 Analiza odgovora ....................................................................................................... 142

11.4 Odnos obrazovanja i stanja ekološke svesti ispitanika ....................................... 149

11.5 Zaključna razmatranja ankete ................................................................................. 150

12. Zaključna razmatranja .................................................................................................. 151

12.1 Literatura ..................................................................................................................... 152

12.2 Prilog 1. ....................................................................................................................... 156

12.3 Prilog 2. ....................................................................................................................... 157

vi

Apstrakt

Danas, kao nikada pre, narušena je stabilnost planete Zemlje, uz osetno

narušavanje eko-bezbednosti i to „zahvaljujući“ aktivnostima koje sprovodi ljudska

vrsta. Ove zloslutne tvrdnje se mogu uvek dokumentovati specifičnim indikatorima, koji

definišu zdravlje planete, a koji se naţalost sve više pogoršavaju. Dakle, svedoci smo, a

još više saučesnici mogućih katastrofalnih posledica po planetu, s obzirom da je čovek,

kao vrsta, uspeo da demonstrira činjenicu da je jedino ţivo biće u biosferi, koje moţe da

poništi elementarne uslove sopstvenog ţivljenja, blagostanja ali i opstanka. Ovaj rad

ima za cilj da ukaţe na probleme i ponudi rešenja u oblasti upravljanja otpadom u

Republici Srbiji, po ugledu na iskustva razvijenih zemalja. Otpad, pored očiglednih

negativnih uticaja na ţivotnu sredinu, moţe da ima i pozitivne efekte po ekonomiju

jedne zemlje, tako što biva recikliran i ponovo korišćen. Stoga, biće predstavljene

tehnike tretmana otpada, kao i faktori motivacije graĎana jedne zemlje, na koje je

posebno potrebno obratiti paţnju prilikom planiranja integralnog upravljanja otpadom,

jer bez podrške javnosti, sistem nema smisla. Odgovori ispitanika, sprovedene ankete

na temu recikliranja i sortiranja otpada, pokazuju izuzetno visoku ekološku svest

graĎana i pozitivni odgovori na goruća pitanja nam govore da su graĎani spremni da idu

u korak sa svetom, pri čemu im je neophodno obezbediti adekvatnu infrastrukturnu i

operativnu podršku.

Ključne reči: Ekološka svest, otpad, upravljanje otpadom, recikliranje

Abstract

Today, like never before, stability of the Planet has been compromised with noticeably

distortion of eco-safety, all “thanks to” activities conducted by human species. These

sinister claims can always be documented by specific indicators which define planet‟s

health, but which unfortunately get‟s worst. Therefore, we are witnesses, and even more

accomplices of possible catastrophic events that can affect our planet. Human, ass a

species, was able to demonstrate a fact that he is the only living creature in biosphere,

that is able to nullify the basic conditions of it‟s own living, welfare and survival. The aim

of this paper is to point out the problems and offer solutions in the field of waste

management in Republic of Serbia, modeled after the experience of developed

countries. Waste, besides the obvious negative effects on the environment, can have a

positive effect on the economy of a country, by being recycled and re-used. Therefore,

techniques of waste treatment will be presented, as well as motivational factors of the

citizens of one country, which is particularly important to pay attention to when planning

for integrated waste management, because without public support, the sistem does not

make sense. Answers of respondents, of conducted survey on the topic of recycling and

sorting of waste, show extremely high environmental awareness of citizens and positive

answers to the burning questions tell us that people are willing to go in step with the

vii

world, in doing so, they must be provided with adequate infrastructure and operational

support.

Key words: Environmental awareness, waste, waste management, recycling

Spisak slika:

Slika 1. Stanje u Republici Srbiji - Novi Beograd ........................................................... 4

Slika 2. Lanac procesa i zagaĎenja ţivotne sredine ........................................................ 5

Slika 3. Hijerarhija upravljanja otpadom ......................................................................... 8

Slika 4. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji .................................. 10

Slika 5. Elektični i elektronski otpad .............................................................................. 15

Slika 6. Neprekidni model dizajniranja mreţe ................................................................ 41

Slika 7. Mašina za refundiranje, USA ........................................................................... 42

Slika 8. Izgled računa .................................................................................................... 43

Slika 9. Vozilo za odvojeno sakupljanje i odvoţenje smeća .......................................... 45

Slika 10. Sakupljač smeća, Juţna Afrika ....................................................................... 57

Slika 11. Stanje u Republici Srbiji, Beograd – Novi Beograd ......................................... 60

Slika 12. Beograd - Borča ............................................................................................. 61

Slika 12. Integralni sistem upravljanja otpadom ............................................................ 64

Slika 14. Beograd – Hram Svetog Save ....................................................................... 66

Slika 15. Stanje u Republici Srbiji, Beograd – centar Skadarska ulica .......................... 68

Slika 16. Mobiusov obruč-meĎunarodni znak obeleţavanja za reciklaţu ...................... 73

Slika 17. Hijerarhija Nula otpada ................................................................................. 130

Spisak tabela:

Tabela 1. Vreme razgradnje otpada ................................................................................ 9

Tabela 2. Procenjene količine ambalaţnog otpada ....................................................... 11

Tabela 3. Doprinos modela projektovanja sistema sistemima upravljanja čvrstim

otpadom ........................................................................................................................ 29

Tabela 4. Doprinos alata procene sistema, sistemima upravljanja komunalnim otpadom

...................................................................................................................................... 31

Tabela 5. Mogući pristupi EPR-u i primeri ..................................................................... 35

Tabela 6. Potrošnja ambalaţnog otpada u Nemačkoj ................................................... 36

Tabela 7. Nivoi recikliranja po materijalima .................................................................. 37

Tabela 8. Potencijalni načini korišćenja LCA od strane kompanija ............................... 44

Tabela 9. Godišnji tokovi otpada tretirani ili odloţeni nekim od dostupnih procesa ...... 50

viii

Tabela 10. Sumarni podaci-Beč ................................................................................... 51

Tabela 11. Sumarni podaci-Cirih ................................................................................... 52

Tabela 12. Sumarni podaci-Helsinki ............................................................................. 54

Tabela 13. SWOT analiza ............................................................................................. 62

Tabela 14. Udeli pojedinih vrsta otpada u ukupnoj količini komunalnog otpada ............ 67

Tabela 15. Ušteda energije korišćenjem recikliranih elemenata ................................... 72

Tabela 16. Ciljevi povećanja stepena iskorišćenja i reciklaţe ambalaţnog otpada ....... 74

Tabela 17. Materijali sakupljeni iz komunalnog otpada u Evropi i SAD ........................ 76

Tabela 18. Sakupljena plastika namenjena trţištu reciklaţe ......................................... 77

Tabela 19. Svetsko trţište recikliranih vlakana od celuloze u 2004. godini .................. 78

Tabela 20. Procene trţišta ponovne upotrebe ostataka obojenih metala ..................... 80

Tabela 21. Procene otpada od elektronske i električne opreme (WEEE) u odabranim

zemljama ....................................................................................................................... 81

Tabela 22. Procenti otpadnih i zagaĎujućih supstancija koristeći magnetni separator .. 93

Tabela 23. Sila električnih provodnika izraţena kao odnos električne provodljivosti i

gustine ........................................................................................................................... 94

Tabela 24. Specifikacije za kupovinu aluminijumske limenke, folije i proizvoda od folija

...................................................................................................................................... 98

Tabela 25. Specifikacija za reciklirane hartije i karton ................................................. 100

Tabela 26. Hemijske karakteristike izlaznih otpadnih gasova iz postrojenja za

kompostiranje .............................................................................................................. 105

Tabela 27. Efikasnost konverzije biogasa u postrojenjima za kogeneraciju ................ 106

Tabela 28. Postojeća evropska postrojenja za insineraciju komunalnog otpada, opasnog

otpada i kanalizacionog mulja ..................................................................................... 108

Tabela 29. Udeo hemijskih elemenata za različite vrste otpada .................................. 109

Tabela 30. Gornja i donja toplotna moć za odreĎene frakcije u otpadu ...................... 110

Tabela 31. PoreĎenje osnovnih karakteristika glavnih termičkih tretmana otpada .... 115

Tabela 32. Emisije postrojenja pre i nakon ugradnje sistema za prečišćavanje .......... 116

Tabela 33. Postrojenja za iskorišćavanje deponijskog gasa u svetu ........................... 120

Tabela 34. Postojeća proizvodnja električne energije (1997. godina) i planirana

proizvodnja električne energije iz novih i obnovljivih izvora energije ........................... 121

Tabela 35. Poţeljan opseg vaţnih parametara za tehničku izvodljivost ponovnog

iskorišćenja u vidu energije ......................................................................................... 125

Tabela 36. Ključne strategije za zajednice .................................................................. 134

Integralno upravljanje otpadom

Damir Vučinić 3622/2013 Strana 1

1. Uvodna razmatranja

Upravljanje otpadom jeste jedan od prioritetnih problema u domenu zaštite ţivotne sredine u Srbiji, dok istovremeno, reciklaţa otpada predstavlja industrijsku granu1 značajnih razvojnih kapaciteta. Rast potrošnje prirodnih resursa, kao i kontinuiran porast potrošnje industrijskih dobara, imaju za svoju posledicu i permanentno uvećanje količina i sastava generisanog otpada svih vrsta. S tim u vezi, ulaganje u infrastrukturu za tretmani odlaganje otpada, kao i postrojenja za njegovu reciklaţu, postaje nuţna potreba Srbije sa aspekta ekoloških standarda, ali i njena razvojna šansa, jer je reč o industrijskoj proizvodnji, koja stvara vrednost konkurentnu i na inostranom trţištu. Uloga drţave u procesu unapreĎenja upravljanja otpadom je velika, pre svega zbog značaja podsticajnih sredstava neophodnih za razvoj industrijske grane, koja se u Srbiji moţe smatrati pionirskom, ali i zbog nuţne potrebe stvaranja pravnog okvira kojim bi se uredila sva ključna pitanja iz ove oblasti i na taj način sprečile potencijalne neregularnosti i zloupotrebe. Uloga lokalne samouprave se ogleda kroz aktivnosti koje su usmerena ka stvaranju integralnog sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou, koji bi na kompaktan način povezao sakupljače i reciklere otpada, unutar lokalne sredine. Reciklaţa predstavlja jedan od segmenata upravljanja otpadom, ali, u novije vreme, i upravljanja poslovanjem preduzeća. Ovo zbog toga što reciklaţa, osim neospornih ekoloških efekata, doprinosi ostvarenju ušteda preduzeća (u smislu troškova), te se smatra logičnim, sledećim korakom u odnosu na kontinuirano smanjenje potrošnje resursa. Efekti recikliranja na ţivotnu sredinu su poznatii neosporno značajni, ali ono što je manje poznato jeste ekonomska korist od reciklaţe. Transformacijom otpada u korisne, upotrebljive materijale, industrija reciklaţe obezbeĎuje otvaranje novih radnih mesta, a privredu zemlje čini konkurentnijom. U prilog recikliranja otpada govore brojne činjenice, koje su rezultat pristupa recikliranju iz ekološkog, ali i ekonomskog ugla. Osim neosporne štednje energije (npr. recikliranjem 1kg PET otpada prosečno se uštedi oko 28.000 KJ termalne energije) i smanjene emisije štetnih gasova (korišćenjem recikliranog materijala, umesto materijala generisanih iz sirovih izvora, smanjuje se emisija štetnih gasova, koji stvaraju efekat staklene bašte), recikliranje poboljšava odnos ponude i traţnje (potraţnja za recikliranom plastikom premašuje ponudu, što doprinosi povećanju broja preduzeća koja se bavi reciklaţom PET ambalaţe, u svetu i kod nas, što posledično doprinosi

1 Radukić, S., AnĎelković-Pešić M., Stanković J. "Ekološki efekti drţavne i lokalne pomoći u oblasti

reciklaţe otpada." Ekonomika preduzeća 59.3-4 (2011): 193-205.



privrednom razvoju), zatim doprinosi uštedi prostora i omogućava njegovu alternativnu upotrebu (na primer, recikliranjem jedne tone plastike doprinosi se uštedi 6,766m³ deponijskog prostora, koji se moţe alternativno koristiti), ali i značajno sniţava troškove poslovanja (nabavna cena recikliranog materijala često je značajno niţa u odnosu na nabavnu cenu izvornog materijala). Ekonomski efekti reciklaţe mogu se posmatrati sa tri aspekta, ili na tri nivoa. Prvi nivo jesu direktni efekti, koji se ogledaju u otvaranju novih preduzeća, odnosno obezbeĎenju novih radnih mesta, povećanju obima prodaje, a posledično i povećanju prihoda. Drugi nivo čine indirektni efekti, koji podrazumevaju ekonomsku korist drugih preduzeća, od kojih ona koja se bave reciklaţom otkupljuju otpad, koji će preraĎivati. Treći nivo jesu indukovani efekti, koji predstavljaju povećanje kupovne moći stanovništva,usled povećanja broja zaposlenih, koji zahvaljujući zaradi u industriji reciklaţe kupuju proizvode i usluge preduzeća iz drugih delatnosti.

1.1 Upravljanje

Upravljanje2 je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi

istraţivanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.

Ova disciplina proučava upravljanje kao sloţeni proces sa nizom potprocesa, i kao

grupu ljudi koja upravlja procesima i, takoĎe proučava sve pojedinačne upravljačke

probleme i fenomene vezane za efikasno izvršavanje odreĎenih zadataka i poslova.

Upravljanje uključuje identifikovanje misije, ciljeva, procedura, pravila i manipulacije

ljudskim resursima organizacije, da bi se doprinelo sveukupnom uspehu organizacije.

To podrazumeva efektivnu komunikaciju: okoline organizacije (u suprotnosti sa fizičkim i

mehaničkim mehanizmima), podrazumeva motivaciju zaposlenih i neku vrstu progresa

ili rezultata sistema. Kao takav, menadţment moţe da bude deo legalnih i nelagalnih

tokova poslovanja organizacija ili odrţivosti po pitanju ţivotne sredine. Na upravljanje se

ne mora nuţno gledati iz ugla organizacije, jer je upravljanje ključna funkcija koja

pomaţe unapreĎenju nečijeg ţivota i odnosa. Stoga, upravljanje se nalazi svuda oko

nas i sadrţi sadrţi širok spektar potencijalnih primena. Bazirano na tome, upravljanje

mora da sadrţi ljudski faktor, komunikaciju i pozitivne napore organizacije, planove,

mere, motivacione psihološke alate, ciljeve i ekonomske mere (profit i dr.) mogu i ne

moraju da budu neophodne komponente da bi postojalo upravljanje kao takvo.

2 Stavrić B. Ivaniš M. Slović S. „Upravljanje poslovanjem preduzeća“, Visoka škola strukovnih studija za

ekonomiju i upravu, Beograd, 2014.



Upravljanje se sastoji od šest funkcija (Henri Fayol 1841-1925): Prognoziranje,

planiranje, organizovanje, nareĎivanje, koordinacija, kontrolisanje.

1.2 Integralno upravljanje

Integralno upravljanje3 je društveno definisan koncept koji moţe da se razume i

interpretira na više načina. Opšte je prihvaćeno integralno upravljanje kao “Nelinearni

procesi i povezanost problema”, u kontekstu menadţmenta. Integralno upravljanje se

definiše kao: “obuhvatanje efektivnog pravca svakog aspekta organizacije tako da

potrebe i očekivanja svih učesnika (stakeholder-a) budu u jednakoj meri zadovoljena

najboljom upotrebom resursa”. Karakteristike integralnog upravljanja su: donošenje

odluka na bazi koncenzusa, potraga za optimalnom efikasnošću i koegzistencija kako

ujednačenosti tako i raznovrsnosti unutar sistema. Pristup menadţmentu je holistički i

višedisciplinarni radi balansiranja izmeĎu potencijalnih gubitaka i dobiti.

Integralno upravljanje suočava se sa tenzijama različitih pogleda na vrednost, da bi

formulisalo i promenilo strategije koje prevazilaze, pre nego prihvataju, kompromise.

Sugeriše osiguravanje povezanost različitih funkcija poslovanja kao i harmoniju izmeĎu

organizacije, društva i prirodne sredine.

Integralno upravljanje kombinuje, ne samo individualne napore i napore grupe za

dostizanje jedinstva, već i objedinjuje te napore u veću ujednačenu celinu.

2. Otpad

ZagaĎenost radne i ţivotne sredine je stalni pratilac industrijskog razvoja čovečanstva.Ukoliko je društvena sredina razvijenija i naprednija, zagaĎenost ţivotne sredine, tla, vode, vazduha je sve veća a posledice sve teţe. U toku poslednjih decenija, zagaĎenost je poprimila takve razmere da je čovečanstvo primorano da preduzme ozbiljne akcije za sprečavanje zagaĎenosti biosphere. Naučne analize su pokazale da je narušen sistem čovek-ţivotna sredina-čovek. Naime, čovek industrijalizacijom menja zivotnu sredinu, a izmenjena ţivotna sredina retroaktivno utiče na čoveka.

3 Černiček I. Nadašdi F. „Integralno upravljanje vrednostima”, Domla izdavaštvo, Novi Sad, 2003.



Ponovna ravnoteţa i ekološka stabilnost ovog sistema moţe se uspostaviti jedino korenitim uklanjanjem poremećaja koji su izazvali promene, primenom ekoloških kriterijuma u svim fazama proizvodnje, generalnim uklanjanjem uzroka poremećaja u savremenim industrijskim pogonima, pre svega.4 Ljudskoj vrsti je svojstveno da shvati mehanizme koji dovode u pitanje njeno odrţanje. Čovekovo shvatanje o krhkosti i neizvesnosti ţivotne sredine, obično predstavlja posledicu katastrofa koje otkrivaju osetljivost elemenata koji su smatrani nepromenljivim i večitim.

Slika 1. Stanje u Republici Srbiji - Novi Beograd (izvor: autor)

Svako ţivo biće, u toku svoje egzistencije, stvara otpad (tečni ili čvrst), koji ugroţavaju zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Gomilanje čvrstog otpada predstavlja krupan civilizacijski problem sa vise aspekata: komunalnog, ekološkog, sanitarnog, hidrogeološkog, energetskog i sl. Razvojem gradova i industrije u njima, kao i porastom njihovog broja stanovnika, dolazi do porasta svih vrsta potrošnje, a posledica toga je uvećanje količine čvrstog, komunalnog otpada, koji je potrebno kontrolisano odlagati. Njegovo kontrolisano odlaganje i prerada vode ka zadovoljenju svih uslova, neophodnih za zaštitu ţivotne sredine. Komunalni otpad je veoma sloţen i heterogen material, koji je, pri normalnim uslovima, u čvrstom agregatnom stanju. Nastaje kao rezultat čovekovog ţivljenja i privreĎivanja, pre svega u urbanim sredinama. 4 Biočanin R. „Upravljanje otpadom”, Panevropski Univerzitet, Banja Luka, 2011.



2.1 Istorijat o otpadu

Otpad nastaje tamo gde ţivi čovek. To je vaţilo u dalekoj prošlosti kad su naši preci,

nomadski lovci, putovali zemljom. I tada je čovek imao potrebu za čistoćom pa je izmet i

ostatke hrane odlagao na jedno mesto. Uklanjanje otpada nije stvaralo probleme sve

dok je čovek ţiveo u manjim grupama. Teškoće su nastale kad su naši preci prestali da

se sele.

U kamenom dobu se problem sa otpadom rešavali pomoću jama u tlu. No, nakon

nekog vremena, procesi raspadanja i smrad koji se iz njih širio, učinili su boravak u

blizini nemogućim. Oni uporni, koji su uprskos zadahu ostajali u blizini, bili su izloţeni

teškim zarazama, što ih je ipak nateralo na selidbu. To je bio najstariji primer zagaĎenja

okoline delovanjem ljudskog otpada.

Slika 2. Lanac procesa i zagaĎenja ţivotne sredine (izvor: Brzaković R. Marjanović Z.

„Reciklaţa kao element zaštite ţivotne sredine“, Nacionalna konferencija o kvalitetu života,

Kragujevac, 2006.)

Prve deponije nastaju već u srednjem kamenom dobu (5000 – 2000 p.n.e). Arheolozi

su na području severne Evrope pronašli velike hrpe ljuštura školjaka. Jedna takva

deponija bila je 320 m duga, 65 m široka i 8m visoka. U slojevima je pronaĎen pepeo pa

se došlo do zaključka da su ljudi, kad je smrad postao nepodnošljiv, svoj otpad redovno



spaljivali. U prošlim vremenima otpad se uglavnom sastojao iz biološki razgradivog

materijala, tako da nije čudo što je recikliranje, još od početka ljudske istorije pa do

danas bilo najvaţnije zbrinjavanje otpada. Na odlagalištu smeća u Jerusalimu, još u

biblijska vremena, otpad se sortirao i deo koristio za kompostiranje. Poznati su i

jerusalemski kanali za odvod kanalizacije, koji su završavali u jezeru. Talog iz jezera se

koristio kao Ďubrivo na poljima.

U starom Rimu je ţivelo 20 puta više stanovnika/m² nego u današnjim gradovima.

Dok su kuće patricija imale kupatila i WC s vodom, stanje u sirotinjskim četvrtima je bilo

katastrofalno.

U srednjem veku su, takoĎe, vladali takvi nehigijenski uslovi. Svako je prema ţelji i

mogućnostima ureĎivao sanitarije, što je ponekad bilo opasno po ţivot.

U XVI veku su sela i gradovi bili dovoljno mali tako da nije bilo problema oko

odlaganja smeća izvan gradskih zidina. Veliki broj stanovnika je imao vrtove pa se

otpad mogao korisno upotrebiti. Kao gradski čistači radili su psi, svinje, kokoške i ostala

sitna stoka koja je ţivela i hranila se otpacima bačenim na ulice.

Tek u XIX veku pod pretnjom kolere i drugih bolesti čiji su uzročnici bile bakterije,

zbrinjavanje otpada je dovedeno na pravi put. Krajem XIX veka napravljen je zaokret

primenom spaljivanja otpada zbog epidemije kolere. U Hamburgu je izgradnja

odgovarajućeg postrojenja poverena engleskoj firmi koja je u tome već imala

iskustva.Uprkos početnim poteškoćama, postrojenje je uspešno radilo. Ubrzo je usledio

Cirih koji je uneo neke promene. Upotrebljen je filter za vazduh, toplota nastala

spaljivanjem se koristila za parne turbine, a otpadna šljaka kao materijal u

graĎevinarstvu. No to su ipak bili izuzeci, jer je većina gradova svijim smećem zasipala

jame, rečne nasipe, morsku obalu i druga udaljena mesta.

Polovinom XX veka izgradnja objekata za kompostiranje je bila u zaletu. Ali, uz biološki otpad, 60-ih godina prošlog veka počinje masovna upotreba veštačkih materijala, kao npr. plastika, koja se sve više koristi i u ogromnim količinama završava na smetlištu. Krajem 70-ih godina XX veka počinje se razmišljati o ostalim otrovnim materijama (teški metali), koji kroz kompostiranje ponovo završe u zemljištu. Otada je tehnika zbrinjavanja otpada, a posebno spalionice, doţivela veliki napredak. U modernim spalionicama koriste se mnogo bolji filteri za prečišćavanje vazduha, tako da je zagaĎenje svedeno na minimum.



2.2 Pojam i karakteristike otpada

Pod otpadom se podrazumevaju sve vrste materijala koji nemaju upotrebnu vrednost (bez dodatnog tretmana), a koji nastaju u procesu proizvodnje, transporta, korišćenja, skladištenja, udesa, elementarnih nepogoda i dr. situacijama. Otpad je svaka materija ili predmet u švrstom, tečnom ili gasovitom stanju, uključujući i otpadnu toplotu. Otpad nastaje u procesu prirodne biološke produkcije, proizvodnje, prometa ili potrošnje. Otpaci su uglavnom nepotrebni, štetni ili smetaju u svakodnevnom ţivotu i radu. U našoj drţavi otpad je definisan u zakonskim propisima i usaglašen sa evropskim propisima. Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na povećanje problema otpada koji postaje sve veći problem, a u narednom periodu biće jedan od prioriteta za rešavanje. Najveći proizvoĎači otpada u gradovima su domaćinstva i javne gradske površine (ulice, trgovi, parkovi). Prema raspoloţivim podacima na nivou zemalja EU godišnje se produkuje oko 400 kg otpada po stanovniku.5 Činjenica je, da je otpada bilo i ranije (od pronalaska vatre), ima ga sada i biće ga uvek i sve više, u vreme industrijalizacije i borbe za profit, pre svega. Otpad nastaje u našem okruţenju, kao rezultat brojnih aktivnosti i mi ga moramo rešavati na optimalan način, u okviru zaštite radne i ţivotne sredine i eko-bezbednosti. Otpad je materijalni resurs jedne zemlje i mora se, napokon, promeniti stav, mišljenje i svest o opasnostima usled narastanja otpada, koji čak utiče na globalne promene klime. Sve intenzivnija urbanizacija naselja, praćena podizanjem ţivotnog standarda stanovništva ima za posledicu porast produkcije komunalnog otpada, što predstavlja poseban problem sa aspekta zaštite i očuvanja ţivotne sredine. Glavni uticaj otpada na klimatske promene je emisija ugljen-dioksida i drugih polutanata, buke, mirisa i gasova koji se emituju usled zastoja u transportu i pre samom transportu otpada, emisija gasova iz postrojenja za tretman. Deponovanje treba smanjiti čineći je krajnjom opcijom tretmana otpada. Neodgovarajuće upravljanje deponijom ima negativan uticaj u smislu emisije gasova, a ne doprinosi efektu uštede energije.

5 Biočanin R. „Upravljanje otpadom”, Panevropski Univerzitet, Banja Luka, 2011.



Slika 3. Hijerarhija upravljanja otpadom (izvor: Savić D. „Evropske ekološke vrednosti za

dobrobit graĎana Srbije, sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom”, Zbornik

radova (2009.) 64-78.”)

Često je drţava plen kontradikcija, prisiljena da pomaţe eksperimente i pozdravlja korišćenje opasnih proizvoda zbog svog prestiţa ili u ratne svrhe, i da preduzima protiv mere, ne bi li se izbegla katastrofa koja bi dovela u opasnost čitav ljudski rod. Na osnovu dosadašnjih saznanja, trenutnog stanja privrede i drugih okolnosti u drţavi-okruţenju, ako i planova za oporavak i budući razvoj, u narednom periodu se moţe očekivati:6

Rast ukupne mase komunalnog, industrijskog, i medicinskog otpada, pre svega;

Da morfološki sastav bude sličan sastavu u većini srednjeevropskih zemalja;

Neznatno smanjenje udela metala u čvrstom komunalnom otpadu;

Značajan rast udela veštačkih materijala (ambalaţa, plastika, guma, baterijski ulošci);

Skoro nepromenjen udeo stakla i staklene ambalaţe;

Porast udela hartije, papirne galanterije i drugih proizvoda od drvenih vlakana;

Rast toplotne moći, kao posledica prethodnih karakteristika;

Znatne razlike u udelu organskih komponenata u otpadu, od regiona do regiona.

Iz navedenih razloga, a kao prvi korak ka praćenju svetskih trendova u okviru problematike upravljanja otpadom, Resorno Ministarstvo izradilo je program integralnog upravljanja otpadom koji se zasniva na zaključcima Agende 21 iz Rio de Ţeneira. Sledeći korak, bio je usvajanje Zakona o postupanju sa otpadnim materijama od strane Vlade kojim se reguliše postupanje sa otpadnim materijama, koje se mogu koristiti kao sekundarne sirovine nakon njihovog prikupljanja, prerade i skladištenja.

6 Biočanin R. „Upravljanje otpadom”, Panevropski Univerzitet, Banja Luka, 2011.



Ovim zakonom reguliše se i postupanje sa materijama (otpadima) koji nemaju upotrebnu vrednost i ne mogu se koristiti kao sekundarne sirovine, a sve uz propisan mere i uslove zaštite ţivotne sredine od štetnog dejstva otpadnih materija.

2.2.1 Vreme razgradnje otpada

Brzina kojom čovek stvara otpad7 daleko nadmašuje brzinu kojom priroda uspeva da razgradi taj isti otpad. To se posebno odnosi na one materijale koje priroda ne poznaje, odnosno koje čovek sintetički stvara.

Tabela 1. Vreme razgradnje otpada

Papir (ne plastificirani) 1 mesec

Biljni ostaci iz bašte i kuhinje Nekoliko meseci

Pamuĉna odeća 6 meseci

Vuneni predmeti 1 godina

Lakirana drvena letvica 15 godina

Aluminijumske limenke 100 godina

Plastiĉne kese i boce 100-1000 godina

Staklene boce Preko 1 000 000 godina

(izvor: Tot T. Đilas J. – „Kako pravilno postupati sa otpadom”, Pokret gorana Novog Sada,

(2010.) 1-17.)

2.3 Klasifikacija otpada

Otpad se tradicionalno klasifikuje na više načina, uključujući klasifikaciju8:

1. Prema sastavu – plastika, staklo, metal, papir i karton, organski otpad, limenke, gume, tekstil, elektronski i električni otpad, stara vozila, boje, baterije, otpadne hemikalije, otpadna ulja i maziva;

2. Prema toksičnosti – inertni, opasni i neopasni; 3. Prema mestu nastanka – komunalni, industrijski, ambalaţni, graĎevinski,

poljoprivredni i baštenski, otpad iz eksploatacije ruda i mineralnih sirovina, medicinski i ţivotinjski otpad,vojni otpad,otpadna vozila i otpadne gume, muljevi, talozi, šljaka, pepeo.

7 Tot T. Đilas J. „Kako pravilno postupati sa otpadom”, Pokret gorana Novog Sada, (2010.) 1-17.

8 „Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine“, Službeni glasnik Republike Srbije, br.

29/2010



Proizvodni otpad je je otpad koji nastaje u procesu proizvodnje u industriji, obrtu i drugim procesima, a po sastavu i svojstvima razlikuje se od komunalnog otpada. Isto tako, prema Zakonu o otpadu, proizvodnim se otpadom ne smatraju ostaci iz proizvodnog procesa koji se koriste u proizvodmom procesu istog proizvoĎača.

Organski otpaci, koji su posledica fizioloških izlučivanja ljudi i ţivotinja imaju poseban epidemiološki značaj, jer sadrţe brojne mikroorganizme, meĎu kojima mogu biti patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi. Organski otpaci iz domaćinstva i industrije se brzo kvare i sakupljaju insekte i glodare. Pojedini neorganski orpaci iz industrije, pa i iz domaćinstva, mogu biti štetni i toksični i njihova nehigijenska dispozicija jeste oasnos za zagaĎivanje zemljišta, biljaka, podzemnih i površinskih voda. Zbog toga otpadne materije treba sakupljati na mestu nastanka, odvoziti i odlagati ili iskorišćavati na higijenski način da bi se sprečilo zagaĎivanje okoline. Čvrst otpad je sloţen i heterogen materijal koji nastaje čovekovim aktivnostima u stanu, na poslu, javnom mestu, industruji, vojnom poligonu, zdravstvenoj ustanovi, poljoprivredi, u transportu i drugim lokacijama. Uobičajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom nazivaju komunalni čvrsti otpad.

Slika 4. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji (izvor: Nešić B.

„Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali juţne i jugoistočne Srbije“, Niš (2010.)”)



Prema morfološkom sastavu otpada9 (slika 4.), organski otpad (baštenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri čemu je ostali biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada. Ukupni otpad od plastike čini ukupno 12,73%, dok ukupna količina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%),tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%). Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada!

2.4 Posebne vrste otpada

2.4.1 Ambalaţni otpad

Ambalaţni otpad jeste svaka ambalaţa ili ambalaţni materijal koji ne moţe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Količina ambalaţnog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vrši na sistematski način. TakoĎe, nedostaje sistem upravljanja ambalaţnim otpadom, čija količina se stalno povećava zbog rasta udela nepovratne ambalaţe, posebno PET ambalaţe i limenki.

Tabela 2. Procenjene količine ambalaţnog otpada

Vrsta otpada i koliĉina tona/god Staklena ambalaţa 90.000

Plastiĉna ambalaţa 88.000

Papir/karton 115.000

Kompozitna ambalaţa 17.300

Aluminijumska ambalaţa 5.200

Ambalaţa od gvoţĊa 19.000

Ukupno 334.500

(izvor: „Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju Srbije”,

Tehnički fakultet Bor)

Postupci, ureĎaji i tehnologije za preradu pojedinih vrsta ambalaţnog otpada10:

Usitnjavanje sirovina - čeljusne i udarne drobilice (staklo), valjkaste drobilice sa sekačima (plastika i aluminijum);

Klasiranje sirovina - vibrosita (staklo, papir, aluminijum, gvoţĎe), hidrocikloni (papir);

Optička separacija - (staklo, plastika, mešoviti otpad); 9 Nešić B. „Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali juţne i jugoistočne Srbije“, Niš, 2010.

10 Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju Srbije”, Tehnički fakultet Bor



Gravitaciona koncentracija - (plastika);

Flotacijska koncentracija - (plastika, papir);

Magnetna separacija - (papir, staklo, plastika, gvoţĎe).

2.4.2 Istrošene baterije i akumulatori

Istrošene baterije ili akumulatori koji se ne mogu ponovo koristiti predstavljaju otpad, i namenjeni su tretmanu odnosno recikliranju, klasifikuju se kao opasan otpad. U Republici Srbiji, godišnje se prikupi oko 27.000 t otpadnih olovnih akumulatora i kompletna količina se reciklira. Precizni podaci o količinama generisanih otpadnih baterija ne postoje. Istrošene baterije preteţno završavaju na deponijama komunalnog otpada. Ne postoji organizovani sistem upravljanja istrošenim baterijama. Na pojedinim lokacijama prisutna je kontaminacija zemljišta kiselinom i otpadnom plastikom, koja potiče od nelegalne dekompozicije otpadnih olovnih akumulatora. Postoji postrojenje koje vrši organizovano sakupljanje i preuzimanje otpadnih olovnih akumulatora i davanja usluga trećim licima.Nakon preuzimanja, vrši se njihova potpuna reciklaţa.Ukupni instalirani kapaciteti su 25.000 t/god. U postupku verifikacije neophodne dokumentacije je još jedno postrojenje čiji će kapacitet takoĎe biti oko 25.000 t/god. Kao i procesi proizvodnje, procesi reciklaţe baterija razlikuju se od vrste do vrste, najčešće po metalima koji se valorizuju iz otpadnih baterija. Uglavnom su to procesi sakupljanja i usitnjavanja, praćeni metalurškim i hemijskim procesima. U zavisnosti od vrste baterije koja se reciklira, kao krajni produkti procesa reciklaţe mogu se dobiti metalipoput kadmijuma, olova, ţive, nikla i litijuma, zatim razni elektroliti, sumporna kiselina I plastika. Od postupaka PMS-a najzastupljeniji su usitnjavanje u čeljusnim i udarnimdrobilicama i klasiranje prosejavanjem na vibrositima.

2.4.3 Otpadne gume

Otpadne gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graĎevinskih mašina, prikolica, vučnih mašina i sl. nakon završetka ţivotnog ciklusa, odnosno gume koje vlasnik odbacuje zbog oštećenja, istrošenosti ili drugih razloga. Trţište u Republici Srbiji obuhvata oko 1,4 miliona komada novih guma godišnje, na osnovu toga se procenjuje da nastaje oko 18 000 t otpadnih guma. Jedan deo navedene količine potiče iz domaće proizvodnje, a drugi iz uvoza. Procenjuje se da postojeće količine otpadnih guma u Republici Srbiji iznose oko 50.000 t, uzimajući u obzir samo deponije veće od 500 t.11

11

Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju Srbije”, Tehnički fakultet Bor



Organizovanim legalnim sakupljanjem i konačnim zbrinjavanjem u energetske svrhe (koinsineracija), bave se cementare, koje imaju dozvolu za korišćenje maksimalno 15.000 t godišnje.Prisutno je i organizovanosakupljanje i izvoz gumene piljevine koja nastaje u procesu protektiranja istrošenih guma.

U Republici Srbiji postoje instalisani kapaciteti za reciklaţu otpadnih guma različitih dimenzija koji su trenutno na nivou od oko 18000 t godišnje. Za poslednjih 15 godina skoro 3 puta manje gume se deponuje a stepen reciklaţe se povećao za čak 4 puta. Reciklaţom otpadne gume dobija se 60 % gumenog granulata, 35 % čelične ţice i 5% platna bez štetnog uticaja na ţivotnu sredinu.

2.4.4 Otpadna vozila

Otpadna vozila su vozila koja se zbog oštećenja, dotrajalosti ili nekog drugog uzroka odbacuju. Otpadno vozilo se smatra opasnim otpadom, jer sadrţi materijale kao što su antifriz, tečnosti za kočnice i ulja koja spadaju u opasan otpad. Tek nakon rastavljanja I odvajanja opasnih delova i tečnosti vozilo postaje neopasan otpad i kao takav se šalje na preradu. Ne postoje egzaktni podaci o količinama otpadnih vozila koja se generišu tokom jedne godine. U Republici Srbiji postoji preko milion vozila čija je prosečna starost veća od 10 godina. Sakupljanje i zbrinjavanje otpadnih vozila u najvećoj meri zavisi od ponude i potraţnje. Pre postupka reciklaţe otpadnih vozila ne izdvajaju se opasne materije i komponente. Delovi koji imaju upotrebnu vrednost se izdvajaju u neznatnoj meri, shodno izraţenoj starosti i istrošenosti otpadnih vozila. Registrovana postrojenja za reciklaţu otpadnih vozila, ne postoje, ali taj posao se sada vrši u nekoliko postrojenja za reciklaţu metalnog otpada koja su dobila ovlašćenje od naleţnog organa. U postrojenjima za reciklaţu automobila u svetu moguće je reciklirati oko 80 % mase automobila. Proces recikliranja automobila je sloţen zbog velikog broja različitih materijala koji ulaze u sastav automobila.Automobil srednje klase se u proseku sastoji od: metala 76 %, plastike 8 %, gume 4 %,fluida 6 %, stakla 3% i ostalih materijala 3%. Trenutno se primenjuju dve tehnologije reciklaţe automobila, koje se razlikuju u samom načinu sortiranja materijala koji sačinjavaju automobil. Prva tehnologija se zasnivana optičkoj (manuelnoj) separaciji, dok druga tehnologija koristi kombinaciju više metoda(usitnjavanja, gravitacijske i specijalne metode separacije).12

12




2.4.5 Otpad od elektriĉne i elektronske opreme

Proizvodi kojima je za rad potrebna električna energija ili elektromagnetno polje, kao i oprema za proizvodnju, prenos i merenje struje ili jačine elektromagnetnog polja čine električnu i elektronsku opremu i ureĎaje. Otpad od električne i elektronske opreme uključuje opremu i ureĎaje koje vlasnik ţeli da odbaci, kao i sklopove i sastavne delove koji nastaju u industriji. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda čine otpadni aparati iz domaćinstva (televizori, radioaparati, friţideri, zamrzivači, računari, telefoni, kasetofoni itd.). Većina ovog otpada spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadrţi.

Ne postoje egzaktni podaci o količinama otpada od električnih i elektronskih proizvoda koji se generiše tokom jedne godine. Procenjuje se da nastaje količina od 30.000 t/god., dok se oko 40.000 t zaostalog otpada nalazi na smetlištima, raznim skladištima ili divljim deponijama. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje u vezu i stavljaju na trţište u Republici Srbiji je 85.600 t. U Republici Srbiji je zabranjen uvoz polovnih kompjutera,odnosno električne i elektronske opreme, osim za sopstvene potrebe. Sakupljanje i zbrinjavanje otpada od električnih i elektronskih proizvoda je zastupljeno samo u većim urbanim sredinama. Najzastupljenije je sakupljanje otpadne računarske opreme. U Republici Srbiji postoje tri operatera koja vrše organizovano sakupljanje i reciklaţu. Reciklaţa se vrši manuelnim rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada, ili mašinski, sa manuelnom selekcijom. Ne postoje operateri koji vrše prethodno izdvajanje rashladnih fluida iz otpada od električnih i elektronskih proizvoda iz domaćinstva (friţideri, zamrzivači, klima ureĎaji). Nedostaje sistem upravljanja otpadom od električne i elektronske opreme. U Republici Srbiji se reciklira samo nekoliko procenata elektronskog otpada godišnje. Deo prikupljene otpadne računarske opreme se reparira i ponovo stavlja natrţište. U svetu ovaj otpad raste po stopi od 5 % godišnje što ga čini najbrţe rastućim otpadom na planeti.



Slika 5. Elektični i elektronski otpad (izvor: http://www.ereciklaza.com)

E-otpad se moţe podeliti na:13

1. Investicionu opremu – vodovi i kablovi, telekomunikaciona tehnika, kopir aparati, elektromotorni pogoni, ureĎaji merne, upravljačke i regulacione tehnike, medicinska tehnika;

2. UreĎaje široke potrošnje, koji se mogu dalje podeliti na: 2.1 Belu tehniku – zamrzivači, friţideri, mašine za pranje suĎa i veša, šporeti 2.2 SmeĎu tehniku – radio aparati, audio/video ureĎaji, televizori, telefoni i

telefaks ureĎaji i dr. 2.3 Male ureĎaje – fen za kosu, kafe aparati, grejalice, mlin za kafu, sokovnik,

usisivači, ventilator, mikseri, tosteri, kuhinjski bojleri i dr. 2.4 Ostalo – satovi, igračke, lampe, električni alati i dr.

Gruba je procena da u elektrootpadu ima oko 10 % ispravnih delova, 5 % je moguće obnoviti i ponovo upotrebiti, a ostalih 85 % se mora rastaviti i razvrstati, te materijalno iskoristiti. Smatra se da nije opravdano dalje korišćenje ispravnih delova i sklopova odbačenih ureĎaja koji su stariji od tri godine.

13


http://www.ereciklaza.com/



2.4.6 GraĊevinski otpad i otpad od rušenja

GraĎevinski otpadni material (GOM) uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje graĎevina, rekonstrukcije, odrţavanja ili rušenja postojećih graĎevina, kao i otpad nastao odiskopanog materijala, koji se ne moţe bez prethodne obrade koristiti. U proseku sadrţi: zemlju od iskopa 75%, otpad od rušenja i graĎenja (otpad od keramike, betona, gvoţĎa, čelika, plastike i dr.) 15-25%, kao i otpadni asfalt i beton 5-10%. Procenjuje se da u Republici Srbiji godišnje nastaje oko 1 milion t graĎevinskog otpada i otpada od rušenja. GraĎevinski otpad u Republici Srbiji završava na deponijama komunalnog otpada, a koristi se i kao inertan materijal za prekrivanje otpada na deponiji.Reciklaţa graĎevinskog otpada ne postoji (u malim količinama se reciklira asfalt), iako seponovo moţe upotrebiti oko 80% graĎevinskog otpada. Proces recikliranja GOM-a obuhvata: rušenje starih ili oštečenih objekata (usled ureĎenja gradova i naselja, ratnih razaranja, zemljotresa, poplava itd.), usitnjavanje materijala koji je nastao rušenjem i ponovnu proizvodnju standardnih graĎevinskih agregata. U procesu usitnjavanja koriste se ureĎaji sposobni da izdrobe armirani beton, oslobode armaturu i tako omoguće njeno izdvajanje i upućivanje na topljenje. Ovde je armatura najvrednija komponenta, pa se treba obratiti posebna paţnja pri tretmanu iste. GraĎevinska opeka (beton, cigla, keramika, blokovi, crep) i staklo predstavljaju sirovine koje su pogodne za proizvodnju agregata različitih raspona krupnoće i ne zahtevaju sloţenu opremu za njihovu preradu.14

2.4.7 Otpad od eksploatacije i prerade mineralnih sirovina i otpad od

energetike

Intenzivna dugogodišnja eksploatacija mineralnih sirovina u rudarskim basenima u Republici Srbiji, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaĎenja vode i vazduha dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta i generisanja ogromnihkoličina čvrstog otpada. Ova pojava je naročito izraţena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu gde se vrši eksploatacija lignita koji leţi ispod najkvalitetnijih zemljišta, kao i u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor gde se eksploatiše i preraĎuje ruda bakra.Površinskim kopovima i odlagalištima jalovine u velikim rudarskim basenima degradiranoje oko 40.000 ha zemljišta.Od toga prirodnom i veštačkom rekultivacijom (do sada samoozelenjavanjem) obuhvaćeno je manje od 20% površina.

14




3. Organizaciono ponašanje odgovornih

Sistem upravljanja kvalitetom, prema familiji standarda ISO 9000: 2000, kao što je

poznato, zasnovan je na propisanoj primeni modela sistema, metodologije upravljanja,

principa upravljanja kvalitetom kao i procesnog i sistemskog pristupa. Stečena iskustva,

pri projektovanju, uvoĎenju i seretifikovanju sistema za upravljanje kvalitetom, pokazala

su da je neophodno i uključivanje organizacionih ponašanja. Model sistema prati

ponašanja korisnika u postavljenim zahtevima i iskazivanju zadovoljstva kao i

ponašanja rukovodstva u njihovim odgovornostima. Metodologija upravljanja je

prilagoĎena ponašanjima zaposlenih kadrova, koji stvaraju izvesnu organizacionu klimu.

Otpad u urbanim sredinama sastoji se od otpada iz domaćinstva, graĎevinskog

materijala, sanitarnog otpada iz naših kupatila, otpada sa ulica... Sa porastom

stanovništva, promenom načina ţivota i navika u ishrani, količina otpada rasla je

drastično i menjala svoju sadrţinu. Zadnjih godina potrošačko trţište se razvija

drastično i koristi proizvode u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim

nerazgradivim materijalima, naroćito sa ostacima hemikalija i dr. otrova koji mogu

nezamislivo mnogo naškoditi prirodi, vodama, biljkama, ţivotinjama i nama.15

U mnogim razvijenijim zemljama otpad se sakuplja, ali se samo reciklira onaj deo

koji se najviše isplati preraĎivačima otpada, dok se sve ostalo taloţi tako da deponije

rastu i sve su brojnije. TakoĎe tlo nije zaštićeno, tako da ovaj otpad zagaĎuje, osim

zemlje, i vodu za piće i hranu.

Mnoge zemlje uvele su vruće telefone na koje moţete pozvati sluţbu koja sakuplja,

preuzima opasan otpad iz domaćinstva (električne ureĎaje, boje, lakove, hemikalije,

sijalice, pesticide, baterije i akumulatore).

Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaţe i uveli biorazgradivu, kojom

se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Neki gradovi u SAD doţiveli su nezamislivo tuţnu

sudbinu- da su deponije procurile u podzemne vode, a posledica je bio kancer kod

većeg broja stanovnika.

Otvorene deponije takoĎe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time

izazivaju bolesti kod ljudi, kod ţivotinja i biljaka. U nekim zemljama ovorene deponije su

zabranjene.

15

Vujić G. Ubavin D. Stanisavljević N. Batinić B. „Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju” FTN

Izdavaštvo Novi Sad, 2012.



U našoj zemlji skoro sve deponije su otvorene, pa tako deponije većih gradova

nemaju odgovarajući sistem za prikupljanje najotrovnijih supstanci poznatih u svetu- tzv.

Lužine sa dna deponija. Ova tečnost koja curi sa dna deponije malim zemljanim

kanalom, koji vodi do jezerceta, koje se izliva u reke. Deponije bi ispod sebe morale

imati nepropusnu plastičnu foliju, sistem za odvod tečnosti i samozapaljivih gasova...

kao što kod nas to nemaju!

Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.

Kada se odloţi jedan sloj, on se prekrije zemljom i odreĎeni mehanizam rastresa i

sabija zemlju. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Kada nastane puno ćelija i kreter

se napuni nastaje takozvana baterija, na baterijama se izgradi parking ili nešto slično.

Opasnost je kada otrovna baterija procuri, jer otrovi iz nje se šire, cure i zagaĎuju

zemlju i vodu, trujući ljude, ţivotinje i biljke.16

Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. One su

obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetiki su zatvorene. Mnogi

stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu zaštitu, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju

i vodu, trujući biljke, ţivotinje i ljude. Problem je pto nema prisustva vazduha u njima pa

čak i stvari koje bi se raspale to ne čine, tako da se ove zatvorene jame pune brţe od

ostalih. Kada dospe malo vazduha u njih, nastaje gas metan koji se u nekim zemljama

prodaje kao gorivo. Kod nas se odomaćila praksa da lica sama čiste ove jame na

neverovatne načine, odvoĎenjem u reke, njive, sipanjem hemikalija koja buše rupe u

jami i sl.

Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada preraĎuje (reciklira) a deo se

spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se

daleko. Pepeo koji nastaje je izuzetno otrovan jer sadrţi dioksin i teške metale koji

izazivaju teška oboljenja (rak i dr.). Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju. Najveći deo

otpada koji se spaljuje mogao bi biti preraĎen, ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar

način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad.

U našoj zemlji postoje planovi za gradnju većeg broja spalionica, a u prethodnom

periodu gradnju spalionica bojkotovao je veliki broj graĎana dok je resorno Ministarstvo

lobiralo za ostvarenje ovoga projekta. Pravo graĎana je da kaţu NE, ali postoje i

duţnosti koje proizilaze iz prava (recikliranje, ne stvaranje otpada i sl.).

16





Rizičan otpad je otrovan po ljude, ţivotinje i biljke, naravno zagaĎuje trajno vodu,

vazduh kroz isparenja i zemlju kroz podzemne vode itd. OdreĎene vrste kućnog otpada

su takoĎe rizične. Kućni rizičan otpad su stere baterije, pasta za obuću, konzerve od

farbe, stari lekovi i bočice od lekova, toplomeri, sijalice, pokvareni električni ureĎaji,

auto-ulje i sve kućne hemikalije! Ostalo u današnjem domu je takoĎe štetno, a ovo su

bile materije u vrhu rizičnosti.

Bolnički otpad je zagaĎen hemikalijama koje se smatraju opasnim. Ta sredstva su

formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, ţiva u termometrima,

meračima pritiska i drugi. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda, lečenja i previjanja

ljudi i ţivotinja. TakoĎe i prei eksperimentima. Ovaj otpad je raznovrstan, jer sadrţi

makaze, natopljene zavoje, gumene rukavice, lekove, kulture bakterija, delove organa...

Ovaj otpad moţe biti veoma opasan ako se njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja

stručno.

Plastika sa svojim kvalitetom, činjenice da je lagana, jaka a još i jeftina, zaposela je

naš svakodnevni ţivot. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za

materijal budućnosti, danas ona zbog svoje nemogućnosti da se biološki razgradi,

postala veliki ekološki problem. Naţalost, u nekim zemljama samo se 50% plastike

reciklira!

Nepaţljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira

tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u

zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadrţi u

sebi veoma otrovne teške metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se

bezbojna plastika.

Plastične kese takoĎe mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrţe i

prenoseći bakterije. Veliki potrošači plastike su:17

Domaćinstva – kupovne kese, flaše, kutije, kese za Ďubre;

Bolnice – špricevi, boceza glukozu, kese za mokraću, creva i rukavice;

Hoteli – kućne dostave hrane-kutije od hrane;

Prevoznici – plastične flaše, tanjiri, čaše i kašike i dr.

Sa porastom broja stanovnika u gradovima, količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Firme koriste načine odlaganja otpada-otvorene deponije, kratere za odlaganje, septičke jame, fabrike za spaljivanje.

17

Vujić G. Ubavin D. Stanisavljević N. Batinić B. „ Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju” FTN




4. Zakonska regulativa

4.1 Nacionalni propisi u oblasti upravljanja otpadom

1) Zakon o zaštiti ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon) – ureĎuje integralni sistem zaštite ţivotne sredine koji čine mere, uslovi i instrumenti za odrţivo upravljanje i očuvanje prirodne ravnoteţe, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ţivih bića, sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaĎivanja ţivotne sredine, promovisanje i upotrebu proizvoda, procesa, tehnologije i prakse koji manje ugroţavaju ţivotnu sredinu, primenu posebnih pravila ponašanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja, odnosno sprečavanje ili smanjenje nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklaţu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korišćenje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada, osnivanje Agencije i Fonda, unapreĎenje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti, pristup informacijama i učešće javnosti u donošenju odluka.

Na osnovu Zakona o zaštiti ţivotne sredine usvojen je:18

Pravilnik o sadrţini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 60/09)

Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa meĎu kojima i propis kojim su utvrĎeni uslovi koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za vršenje ispitivanja:

Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 53/09).

TakoĎe, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u vezi sa Zakonom o zaštiti ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 135/04) doneti su propisi kojima se ureĎuje upravljanje posebnim tokovima otpada, i to:

Uredba o upravljanju otpadnim uljima (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 60/08 i 8/10).

18





Uredba o načinu i postupcima upravljanja otpadom koji sadrţi azbest (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 60/08).

2) Zakon o upravljanju otpadom (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 36/09 i 88/10) –

ureĎuje vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, uslove i postupak izdavanja dozvola, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa, a podrazumeva sprovoĎenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući nadzor nad pomenutim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

3) Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za usklaĎivanje

poslovanja pravnih i fizičkih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvoĎači otpada u postojećim postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola duţni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju, koji sadrţi naročito mere i dinamiku‟prilagoĎavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti usklaĎenog sa odredbama ovog zakona do 31.decemba 2015. godine, a u slučaju da je u tom postrojenju izvršeno privremeno skladištenje otpada, proizvoĎač otpada duţan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno pravna i fizička lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duţni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadleţnom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a programom mera predvide dinamiku prilagoĎavanja rada postrojenja usklaĎenog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012. godine; (3) jedinica lokalne samouprave duţna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureĎenih deponija na svom području koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neureĎenih deponija; u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; (4) proizvoĎači i uvoznici električnih i elektronskih proizvoda duţni su da upravljanje otpadom od električne i elektronske opreme usklade sa ovim zakonom do 31. decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija ureĎaja koji sadrţe RSV i odlaganje RSV iz tih ureĎaja, izvršiće se najkasnije do 2015. godine, a druge obaveze biće odreĎene posebnim propisom.



Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vaţi:19

Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 25/96, 26/96 i 101/05).

Pravilnik o kriterijumima za odreĎivanje lokacije u ureĎenje deponija otpadnih materija (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija, način sanitarno-tehničkog ureĎenja deponija radi zaštite ţivotne sredine, kao i uslove i način prestanka korišćenja deponije;

Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 12/95) koji ureĎuje način postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, način voĎenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom;

Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĎivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 60/94).

Na osnovu Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zaštiti ţivotne sredine iz 1991. godine doneta je i primenjuje se:

Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i ţelezničkom saobraćaju (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 53/02) bliţe propisuje uslove i način obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i ţelezničkom saobraćaju.

Najvaţniji podzakonski akti vezani za ispunjavanje ciljeva Zakona o upravljanju otpadom su:

Pravilnik o uslovima, naĉinu i postupku upravljanja otpadnim uljima (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 71/2010) propisuje uslove, način i postupke upravljanja otpadnim uljima koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena. Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na upravljanje otpadnim uljima koja sadrţe halogene, polihlorovane bifenile (RSV), polihlorovane terfenile (RST) ili pentahlorofenole iznad 50 mg/kg ulja.

Pravilnik o uslovima i naĉinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 98/2010) bliţe propisuju uslove i način sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.

19





Pravilnik o naĉinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 86/2010) bliţe propisuje sadrţinu i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadrţaju opasnih materija, način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima, kao i ureĎajima sa ugraĎenim baterijama i akumulatorima.

Pravilnik o naĉinu i postupku upravljanja otpadnim gumama (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 104/2009 i 81/2010) bliţe propisuje način i postupak upravljanja otpadnim gumama.

Uredba o odlaganju otpada na deponije (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 92/2010) propisuje uslove i kriterijume za odreĎivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada, vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno, količine biorazgradivog otpada koje se mogu odloţiti, kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, način i procedure rada i zatvaranja deponije, sadrţaj i način monitoring rada deponije, kao i naknadnog odrţavanja posle zatvaranja deponije.

Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termiĉki tretman (“Sluţbeni glasnik RS”,br. 102/10) uslovima i kriterijumima za odreĎivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja, utvrĎuje vrste otpadaza koje se vrši termički tretman, uslovi i kriterijumi za odreĎivanje lokacije, tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanje sa ostatkom nakon spaljivanja, kao i druga pitanja od značaja za rad postrojenja za termički tretman.

Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 88/2009, 67/2010 i 101/2010) utvrĎuje visinu i uslove za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa-tregerica za višekratnu upotrebu.

4) Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 36/09)

ureĎuje uslove zaštite ţivotne sredine koje ambalaţa mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalaţnom otpadu, ekonomske instrumente, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje ambalaţom i ambalaţnim otpadom. Zakon se primenjuje na uvezenu ambalaţu, ambalaţu koja se proizvodi. odnosno stavlja u promet i sav ambalaţni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korišćeni ambalaţni material.



Zakonom o ambalaţi i ambalaţnom otpadu propisani su rokovi od dvanaest do osamnaest meseci za prilagoĎavanje (1) proizvoĎača, uvoznika, pakera/punioca i isporučioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalaţnog otpada i obezbeĎenja prostora za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladištenje ambalaţnog otpada; zaključenja ugovora sa operaterom za komunalni ambalaţni otpad i ambalaţni otpad koji nije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalaţnim otpadom; obezbeĎenje upravljanja ambalaţnim otpadom; označavanje podataka na ambalaţi koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogućnost ostavljanja ambalaţnog neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vraćanja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalaţu ili ambalaţne sirovine za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevača, i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalaţnim otpadom koji nije komunalni otpad, tako što će zaključiti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskorišćenje, reciklaţu ili odlaganje ambalaţnog otpada. Odlaganje primene ovog zakona predviĎeno je za (1) proizvoĎača i uvoznika ambalaţe koji su duţni da svoje poslovanje koje se odnosi na označavanje ambalaţe usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalaţu koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije usaglašena sa osnovnim zahtevima koje ambalaţa mora da ispunjava za stavljanje u promet, moţe da bude u prometu najduţe dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uredbu o utvrĊivanju plana smanjenja ambalaţnog otpada za period od 2010. do 2014. godine. U periodu od 2010. do 2014. godine, za koji se donosi ovaj plan, kao nacionalni ciljevi upravljanja ambalaţom i ambalaţnim otpadom utvrĎuju se ciljevi koji se odnose na: količinu ambalaţnog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti; količinu sirovina u ambalaţnom otpadu koje je neophodno reciklirati, u okviru količine preraĎenog ambalaţnog otpada; količinu pojedinih materijala u ukupnoj masi reciklaţnih materijala u ambalaţnom otpadu koju je neophodno reciklirati. Nacionalni ciljevi koji se odnose na ponovno iskorišćenje i reciklaţu ambalaţnog otpada u period za koji se plan donosi su opšti ciljevi i specifični ciljevi za reciklaţu ambalaţnog otpada.

Opšti ciljevi su:20 1. Ponovno iskorišćenje ambalaţnog otpada u procentu koji je dat u

tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom;

2. Recikliranje u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom.

20





Uredba o kriterijumima za obraĉun za ambalaţu ili upakovani proizvod i oslobaĊanje od plaćanja naknade, obveznicima plaćanja, visini naknade utvrĎuju se kriterijumi za obračun naknade za ambalaţu ili upakovan proizvod i oslobaĎanje od plaćanja naknade, obveznice plaćanja, visina naknade, kao i način obračunavanja i plaćanja naknade.

5) Zakon o komunalnim delatnostima (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 88/2011),

odreĎuje komunalne delatnosti i ureĎuje opšte uslove i načine njihovog obavljanja. Upravljanje komunalnim otpadom kao komunalna delatnost podrazumeva sakupljanje komunalnog otpada, njegovo odvoţenje, tretman i bezbedno odlaganje uključujući upravljanje, odrţavanje, saniranje i zatvaranje deponija, kao i selekcija sekundarnih sirovina i odrţavanje, njihovo skladištenje i tretman. Ovim zakonom ureĎuje se oblast zajedničkog obavljanja komunalnih delatnosti, odnosno udruţivanje više opština u cilju povećavanja efikasnosti i ekonomičnosti.

6) Strategija upravljanja otpadom u period od 2010.- 2019. godine predstavlja osnovni document koji obezbeĎuje uslove za racionalno i odrţivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. U okviru strategije razmatraju se potrebe za institucionalnim jačanjem, razvojem zakonodavstva, sprovoĎenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i razvijanjem javne svesti. Strategija upravljanja otpadom:21

OdreĎuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblast ii strateškim opredeljenjima Republike Srbije;

Usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu pribliţavanja zakonodavstva EU;

Identifikuje odgovornosti za otpad i značaj i ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala;

Postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period;

UtvrĎuje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.

21





4.2 Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom

1) Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC, 2006/12/EC – uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ograniči proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje članice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EC daje odreĎene definicije (različite u odnosu na direktivu 2006/12/EC):

Uvodi nove termine: biootpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno sakupljanje, tretman, najbolje raspoloţive tehnike (BAT) i drugo;

Postavljeni ciljevi za reciklaţu i iskorišćenje ostali su isti – do 2020. godine dostići 50% od ukupne količine sakupljenog komunalnog otpada i do 70% ostalog neopasnog otpada;

Energetsko iskorišćenje otpada nije posebno definisano u opštim uslovima Direktive, osim u Aneksu II – listi mogućih aktivnosti iskorišćenja;

Poštovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom;

U Aneksu I Direktive navedene su prihvatljive mogućnosti odlaganja;

Propisuje odreĎene minimalne standarde koji se moraju zadovoljiti tokom primene različitih načina tretmana otpada.

2) Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama – ima za cilj da se uvoĎenjem strogih

tehničkih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ţivotnu sredinu, naročito na zemljište, podzemne i površinske vode, kao i efekti na zdravlje stanovništva. Direktivom se definišu kategorije otpada (opasan, neopasan i inertan); definišu klase deponija i to: deponija za opasan otpad, deponija za neopasan otpad i deponija za intertan otpad; zahteva tretman otpada pre odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tečnog otpada, zapaljivog ili izuzetno zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog otpada, starih guma i drugih tipova otpada; zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i uspostavlja sistem dozvola za rad deponija.

3) Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom

94/31/EC i 166/2006/EC – ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorišćenja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definiše da privredni subjekti koji proizvode, drţe ili uklanjaju opasne otpade, dostavljaju nadleţnim organima na njihov zahtev traţene podatke iz registra.



4) Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaţi i ambalaţnom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC- implementira strategiju EU o otpadu od ambalaţe i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaţe, da minimizuje uticaje otpada od ambalaţe na ţivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spreče konkurenciju. Ona tretira svu ambalaţu koja je na trţištu Unije, kao i sav otpad od ambalaţe bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercionalni sektor, radnje, usluge, domaćinstva, imajući u vidu material koji se koristi.

5. Upravljanje otpadom u razvijenim zemljama

Prethodnih nekoliko decenija, sistemi upravljanja čvrstim otpadom u Evropi su razvili

sloţene i višestruke načine balansiranja izmeĎu mnoštva tehnoloških alternativa,

ekonomskih instrumenata, i uticaja zakonskih regulativa. Ove promene su imale različite

ekonomske, društvene, uticaje na ţivotnu sredinu kao i uticaje na zakonske regulative

koje su, ne samo zakomplikovale analizu regionalne police, već su imale znatan uticaj

na koncept globalnog odrţivog razvoja. Sistemska analiza, disciplina koja harmonizuje

strategije integralnog sistema upravljanja otpadom, pruţala je interdisciplinarnu podršku

procesu donošenja odluka na ovom polju. Projektovanje sistema modela i alata za

procenu sistema, pri čemu oba obogaćuju okvire upravljanja otpadom, su dizajnirani

isključivo za rešavanja odreĎenih problema. Mada, postići odgovarajuću sintezu i

integraciju ovih modela i alata da bi se pomoglo planovima sistema upravljanja otpadom

koji preovlaĎuju u evropskim zemljama, i dalje ostaje nesigurno.22

U XXI veku, odrţivo upravljanje komunalnim čvrstim otpadom (MSW) postaće

obavezno u svim fazama, od planiranja do dizajniranja, do operacija, i do prestanka

rada. Kao posledica, spektar novih i postojećih tehnologija tretmana otpada i

menadţment strategija, će takoĎe obuhvatiti i zadrţavanje kvaliteta ţivotne sredine da

bi se dostigli ciljevi odrţivosti u budućnosti. Tako jasno odreĎen napredak dozvoljava i

industrijama koje se bave upravljanjem otpadom i vladinim agencijama da dostignu

potrebne kapacitete upravljanja otpadom sa najvećim zelenim potencijalom, da

recikliraju materijal van tokova otpada, da povećaju količinu obnovljivih vrsta energije,

da pronaću društveno prihvatljivije opcije, i da pritom sačuvaju biodiverzitet i prirodne

ekosisteme. Da bi postigli te ciljeve, svi tehnički i ne-tehnički aspekti sistema upravljanja

otpadom moraju da se posmatraju kao celina, jer su meĎusobno povezani i razvoj jedne

oblasti obično utiče na praksu i aktivnosti druge oblasti.

22

Pires A. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of systems

analysis techniques." Journal of environmental management 92.4 (2011): 1033-1050.



Tehnike sistemske analize su se primenjivale da bi se rukovalo komunalnim čvrstim

otpadom preko niza primenljivih metoda u poslednjih nekoliko decenija. Ukupno pet

modela projektovanja sistema i devet alata procene sistema su formalno klasifikovani, u

ovoj oblasti, da bi naglasile izazove, trendove i perspektive. Treba imati u vidu, da

spektar ovih modela i alata za procenu su klasifikovana bazirajući se na sledeća dva

domena, iako se neka od njih prepliću:

1. Modeli projektovanja sistema – cost-benefit analysis (CBA), forecasting models (FM), simulation models (SM), optimization models (OM), and integrated modeling system (IMS).

2. Alati procene sistema - management information system (MIS)/ decision support system (DSS)/expert system (ES), scenario development (SD), material flow analysis (MFA), life cycle assessment or life cycle inventory (LCA or LCI), risk assessment (RA), environmental impact assessment (EIA), strategic environmental assessment (SEA), socioeconomic assessment (SoEA), and sustainable assessment (SA).23

Široka paleta alata i programa, pruţa mogućnost svakoj društvenoj zajednici da odabere sistem koji njima najviše odgovara u borbi sa problemima upravljanja otpadom. Mada, i dalje ostaje nesigurno kako postići sintezu i integraciju sistema i alata koji treba da pomognu postojećem sistemu upravljanja otpadom. Sledeća pitanja treba razmotriti:

1. Koji su uspesi do sada postignuti? 2. Koji su nedostaci u znanju upravljanja otpadom koje treba da nadomestimo, u

smislu odrţivog razvoja, na dugi rok? 3. Koje su potrebe istraţivanja i budući pravci analize sistema MSW.

5.1 Tehnike sistemske analize

Prilikom projektovanja sistema, sistem moţe da se sadrţi od srodnih komponenti ili od podsistema, koji su u meĎusobnoj interakciji. Svojstva sistema su definisana čitavim podsistemima, njihovim karakteristikama, i njihovim odnosima. Karakteristike su u vezi sa ograničenjima sistema u zavisnosti da li su otvoreni ili zatvoreni sistemi/podsistemi. Ovom definicijom, sistem upravljanja komunalnim čvrstim otpadom se uklapa u koncept u kome su tehnološki aspekti kao što su: deponija, insineracija, anaerobna digestija, kompostiranje i sakupljanje, podsistema u vezi jedan sa drugim preko unutrašnjih procesa tokova otpada i spoljašnjeg upravljanja voznim parkom opštine. Podsistemi čine deo SWM sistema koji ima interakcije sa tehničkim i ne-tehničkim aspektima, i oba mogu da utiču produkciju i isporuku otpada.

23

Pires A. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of systems

analysis techniques." Journal of environmental management 92.4 (2011): 1033-1050.



Uzimajući u obzir SWM sisteme, nekoliko tehnika sistemske analize se primenjuju kao ispomoć procesu donošenja odluka. One se mogu podeliti na dve glavne grupe, kao što je već spomenuto ranije u tekstu. Njihov doprinos sistemima upravljanja komunalnim otpadom biće ukratko sumirano u daljem tekstu.

5.1.1 Modeli projektovanja sistema

Kompleksnost SWM sistema, javlja se iz fiksnih objekta, odabira tehnologija, i poreĎenja opcija upravljanja. Da bi se uhvatili u koštac sa sinergijskim interfejsom, modeli projektovanja sistema mogu da pomognu u promociji analiza baziranih na: troškovi-dobit analizi (CBA), modelima optimizacije (OM), modelima simulacije (SM), modelima predviĎanja (FM), i sistemima primenljivih modela (IMS). Tabela 3. predstavlja doprinos sistema projektovanja modela sistemima SWM u prethodnih nekoliko decenija.

Tabela 3. Doprinos modela projektovanja sistema sistemima upravljanja čvrstim

otpadom

Tipovi modela projektovanja sistema

Opis Doprinos

Troškovi-dobit analiza (cost-denefit analysis)

Za procenu pozitivnih i negativnih ekonomskih i fizičkih efekata pojedinačno ili simulacijom podrške i modelom optimizacije za sistemsku analizu

Dobro definisani modeli troškova-dobiti mogu da pretvore aspekte ţivotne sredine u ekonomske termine

Model optimizacije (optimization model)

Za dostizanje najbolje solucije meĎu brojnim alternativama, uzimajući u obzir jedan ili više ciljeva

Modeli su rešili sledeće probleme:

Jednostruko planiranje mreţe

Dinamične, više-periodne investicije

Objekata

Upravljanje infrastrukturom kao sa deponijom

Model simulacije (simulation model)

Za praćenje dugačkih lanaca neprekidnih ili diskretnih dogaĎaja koji su bazirani na uzročno-posledničnom odnosu. Opisivajući operacije kompleksnih sistema i pomagajući istraţivanje dinamičkog ponašanja sistema

Razvoj modela za sisteme upravljanja komunalnim otpadom i to: SWIM, GIGO, AWAST, Ecosolver IP-SSK, TASAR

Model za prognoziranje (forecasting model)

Za kvantitativno i kvalitativno opisivanje tokova otpada i za konstruisanje sistema

Modeli sadrţe promenljive kao što su: populacija, prihodi, veličina stambene jedinice,



upravljanja informacijama za sakupljanje informacija tokom vremena. Za predviĎanje generisanja otpada, analiza skraćivanja vremenskih serija, dinamičkih modela sistema, i drugih modela skraćivanja vremena koji su primenjeni

ukupnu potrošnju potrošača i bruto domaći proizvod, proizvodne mere, veličinu domaćinstva, starosnu strukturu, pokazatelje zdravlja, naknade za odlaganje otpada, generacija otpada, ukupan prihod srevisnog centra, broj ljudi po domaćinstvu, prihod po domaćinstvu

Sistemi primenljivog modeliranja (integrated modeling systems)

Za podoljšanje sinergijske veze izmeĎu različitih modela, spajanjem njihove ukupne funkcionalnosti

Sistemi primenljivog modeliranja pruţaju:

Dinamične informacije o produkciji otpada i njegove isporuke

Patenti optimalnog povećanja kapaciteta za odnose otpad-u-energiju i deponija vremenom

Razvijen model: ORWARE

(izvor: Pires A. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of systems analysis techniques”, Journal of environmental management 92.4 (2011): 1033-1050.)

5.1.2 Alati procene sistema

Većinu vremena, nakon što se kreiraju i implementiraju sistemi, neophodno je proceniti njihove performance i uvideti kako bi se one mogle unaprediti, posebno kao odgovor na nove propise. Modeli koji mogu da pomognu procesu donošenja odluka, da bi se postigli zadati ciljevi su alati procene sistema (MIS, DSS, ES, SD, MFA, LCA, RA, EIA, SEA, SoEA, SA). Tabela 4. predstavlja doprinos alata procene sistema, sistemima upravljanja komunalnim otpadom. Pravilno korišćenje alata procene sistema moţe da ima veoma veliki efekat na sveukupnu optimizaciju, jer output-i ovih alata se normalno koriste kao input-i u modelima koje imaju veze sa društveno-ekonomskim temama, temama koje se tiču klimatskih promena, i temama upravljanja uopšte.



Tabela 4. Doprinos alata procene sistema, sistemima upravljanja komunalnim otpadom

Alati procene sistema Opis Doprinos

Upravljački informativni sistem(MIS), sistem podrške donošenju odluka (DSS) i ekspertni sistemi (ES)

Sastoje se od različitih metoda koje se primenjuju u razmeni i upravljanju informacijama; koriste se za pomoć procesima donošenja odluka

Primenjuju se:

Za pruţanje informacija meĎu zemljama

Za potpomognu donošenju odluka

Da poveţu tokove otpada sa uticajem na isporuku, procesuiranje i odlaganje tokova otpada

Razvoj scenarija (SD) Za pravljenje hipotetičkih sledova dogaĎaja koji su konstruisani ne bi li bacilli fokus na posledične procese i odluke

Poseduje mogućnost istraţivanja dogaĎaja, koji mogu da se dogode. Ti dogaĎaji mogu da budu unutar ili van sistema SMW

Analiza tokova materijala (MFA)

Sastoji se od sistemske procene i zaliha materijala unutar sistema definisanog u prostoru i vremenu

Softver razvijen od strane MFA: SFINX, FLUX, STAN, DYNFLOW, GaBi i Umberto

Procena ţivotnog ciklusa (LCA)

Sastoji se od procesa za evaluaciju uticaja koje vrše proizvodi, procesi ili aakticnosti na ţivotnu sredinu, tako što identifikuju i kvantifikuju energiju i material koji se koristi, otpad i emisije. Pritom, identifikuje i procenjuje mogućnosti za unapreĎenje ţivotne sredine

Modeli razvijeni za sisteme SWM: IWM, WASTED, WISARD/WRATE, EASEWASTE

Procena rizika (RA) Povezuje nesreće sa opasnošću po ljudsko zdravlje i dobrobiti ţivotne sredine, preko statističke procene.

Pomaţe u proceni poprečnih sistema SWM-a

Procena rizika po ţivotnu sredinu (EIA)

Procedura koja ima za cilj da osigura da process donošenja odluka, koje se tiču aktivnosti koje mogu da imaju značajan uticaj na ţivotnu sredinu, uzme u obzir sve aspekte ţivotne sredine koje imaju veze sa odlukom koja treba da bude doneta

EIA, povezana sa odreĎenim projektom, pokušava da reši kontroverzno pitanje projekta. U Evropi, EIA je obavezna za deponije i pogone za insineraciju (direktiva EU 85/337/EEC)

Strateška procena ţivotne Sastoji se od procene akcija Prema EU direktivi



sredine (SEA) strategije ţivotne sredine kao polise, plana ili programa

2001/42/EC, ubavezna je da promoviše i pojasni SEA za planove SWM

Društveno-ekonomska procena (SoEA)

Sastoji se iz kompjuterskih simulacija koje primenjuju primenljive, bazirane na trţištu, polise/regulative koje se zahtevaju za SWM

Dopuštaju uključivanje, naplate za korisnike, deponijske naknade, kredite recikliranja, naplate proizvoda, deposit-povraćaj sistem, i sistem odgovornosti proizvoĎača, u process donošenja odluka sistema SWM, promovišući veći stepen odrţivog upravljanja otpadom

Odrţiva procena (SA) Odnosi se na integraciju različitih metoda na takav način da, dolazak do analize, procene ili planiranje pristupa nekoliko upravljačkih aspekata u kojima se mogu naglasiti pokazatelji odrţivosti

SWM sistemi, procenjeni da mogu da dostignu ciljeve odrţivog razvoja, fokusiraju se na različite aspekte. Da bi se postigli ciljevi, nekoliko metoda moţe da se kombinuje.(LCA sa MFA, IOA sa LCA itd.)

(izvor: Pires A. Graça M. and Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of systems analysis techniques”, Journal of environmental management 92.4 (2011):

1033-1050.)

Software “STAN – Substance flow analysis” Besplatan program koji podrţava analizu protoka materijala (material flow analysis, MFA) prema austrijskim standardima ONORMS 2096, uzimajući u obzir i nesigurnost podataka. Softver “STAN”24 se veoma lako moţe primeniti za mapiranje svih tokova materijala na nivou dobara i supstanci, što moţe biti od velikog interesa kada su u pitanju procene uticaja na ţivotnu sredinu (EIA- Environmental impact assesments). Uticaj promena na opšte uslove, npr. promene u sastavu otpada, nova tehnologija, moţe se vrlo brzo istraţiti. Zbog toga, odluka o kompatabilnosti različitih projekata sa ţivotnom sredinom je isplativa. Kvalitet balansa protoka materijala moţe se značajno poboljšati uzimajući u obzir nesigurnost podataka. U softveru “STAN”, dodatne informacije mogu se veoma lako primeniti kako bi se lako procenila pouzdanost rezultata.

24





U svrhu razvijanja tehnika upravljanja otpadom, postoji mogućnost korišćenja “STAN” programa kao alata za modeliranje, simulaciju i optimizaciju jednog procesa kao i čitavog sistema upravljanja otpadom. Omogućavajući bolje razumevanje tokova materijala “STAN” moţe biti od koristi kompanijama koje se bave otpadom. Korišćenjem MFA, često se mogu razviti pristupi za optimizaciju.

5.2 Upravljaĉki alati i pristupi upravljanju otpadom

5.2.1 Princip “zagaĊivaĉ plaća- polluter pays”

Prekomerno korišćenje benefita ţivotne sredine i pogrešna raspodela kao posledica,

uzrokovani su uvek nedostatkom efektivnog povratnog procesa koji bi momentalno

privukao paţnju na neţeljeno iskorišćavanje i odredio sankcije na posledice. Da je

ţivotna sredina privatno dobro, onda, uz pretpostavnku razumnog ponašanja, se

verovatno prekomerno korišćenje ne bi ni dogodilo jer bi posledice pogodile vlasnika i

naterale gad a otkloni efekte svog neprimerenog ponašanja. Iz ovog ugla gledanja, čista

ţivotna sredina je javno dobro, stoga je odgovornost na politici da otkloni potencijane

posledice koje trţište ne moţe ili moţe onda kada je šteta već učinjena.25

Posledica je očigledna, mora se pronaći mehanizam, koji bi otklonio probleme

ţivotne sredine koji je do sada nedostajao, te je korišćena simulacija mahanizma koji

nedostaje. Ovo su počeci principa “zagaĎivač plaća- polluter pays”. ZagaĎivač je u

ovom slučaju definisan pragmatičnim terminima; traţena osoba je baš ona osoba kojoj

je potrebno pripisati zagaĎenje ţivotne sredine, i koja, više nego bilo ko, moţe biti

pozvana da promeni ponašanje (način poslovanja) koje negativno utiče na ţivotnu

sredinu. Iz tehničkih razloga, stoga, glavni sektor na kome princip “zagaĎivač plaća-

polluter pays” moţe biti primenjen je sektor proizvodnje.

Princip “zagaĎivač plaća - polluter pays”, kao princip koji zamenjuje ili sumulira

trţište, je s pravom usvojen kao osnova pripisivanja troškova u polju zaštite ţivotne

sredine. Svejedno, mora se uzeti u obzir da ovaj princip nije zakon koji moţe da se

primeni u politici bez ispitivanja. U stvari, mora biti podloţan razmatranju u smislu

specifičnih problema i evaluaciji kao i ostale fundamentalne odluke instrumenata

polise.26

25

Hansmeyer K-H. „Polluter pays v. public responsibility." Environmental Policy and Law 6.1 (1980): 23-

24. 26

Lupi B. Parisi F. Shruti R. „The rise and fall of the polluter-pays principle in developing

countries." International Review of Law and Economics 32.1 (2012): 135-144.



Prilikom korišćenja principa “zagaĎivač plaća- polluter pays”, dvostruki problem mora

biti rešen: ZagaĎivač mora biti odreĎen, i neţeljeni spoljašnji uticaji za koje je on

odgovoran moraju biti plaćeni u potpunosti od strane njega.

Problem odreĎivanja krivice ne moţe biti rešen ako se ne moţe pronaći zagaĎivač,

bilo zato što je zagaĎenje zastarelo ili jer je izvor zagaĎenja iz široke palete

potencijalnih zagaĎivača pa nije moguće pronaći onoga ko je zaista odgovoran. U ovom

slučaju, mora biti primenjen princip “javne odgovornosti”.

Članovi naučnih akademija su oduvek preporučivali usvajanje ovog principa, koji je osnovna od ostalih formalnih preporuka Organization for Economic Cooperation and Development (OECD) od ranih 1970-ih godina prošlog veka. Obimna istraţivanja OECD zemalja u naredne dve decenije su odgovorna za pretvaranje ovog principa u legalni princip (OECD, 1992:9). Princip “zagaĎivač plaća- polluter pays”, formalno je usvojen od strane EU kao Single European Act 1987. godine, i 1992. godine je bio priznat od strane UN Conference on the Environment and Development delegates (takozvana- Deklaracija iz Ria). Danas, princip “zagaĎivač plaća- polluter pays”, sluţi kao meĎunarodna smernica polisa ţivotne sredine, ukazujući da osoba ili kompanija koja oštećuje ţivotnu sredinu, mora snositi odgovornost za svoje postupke.

5.2.2 Extended Producer Responsibility (EPR)

Extended Producer Responsibility je propagiran kao novi pristup u upravljanju otpadom. Organization for Economic Cooperation and Development (OECD, 2001.), je definisao EPR kao pristup očuvanju ţivotne sredine, gde je odgovornost proizvoĎača za proizvod proširena i na fazu upotrebe proizvoda od strane korisnika (kupaca), kao i na fazu konačnog odlaganja proizvoda. Vodeći se principom”zagaĎivač plaća” (Polluter pays), EPR karakteriše prebacivanje odgovornosti sa opština na proizvoĎača, tako što cenu recikliranja i odlaganja uključuje u cenu proizvoda. Zakonodavci masovno prihvataju EPR za upravljanje raznim vrstama otpada, kao što su automobile, e-ureĎaji, baterije koji zahtevaju posebnu brigu i upravljanje.27 Legalno, i sa administrativne tačke gledišta, postoje razni načini primenjivanja instrumenata EPR-a. Dobrovoljni pristup je najčešće upotrebljavana forma EPR-ovih strategija. Stepen uključenja proizvoĎača moţe da varira, od privatnog do javnog, sa zajedničkim operacijama, kontrolom i opcije javnog savetovanja izmeĎu proizvoĎača i

27

Widmer R. et al. „Global perspectives on e-waste”. Environmental Impact Assessment Review 25.5

(2005): 436-458.



korisnika. Da bi se uspešno primenio EPR sistem, veoma je bitno da svi, proizvoĎači, korisnici, predstavnici vlasti, menadţeri otpada, imaju tačno i jasno definisane uloge. Razlikuju se pet parametara uspešnog upravljanja e-otpadom i to:28

1. Pravni propisi- Koliko su jasni zakoni?

2. Pokrivenost sistema- Da li se sakuplja sav e-otpad, bez obzira na marku, ili se sakuplja svaka marka odvojeno?

3. Finansiranje sistema- Ko plaća, koliko i šta tačno? 4. Odgovornost proizvoĎača- Prilikom dizajniranja sistema veoma je bitno da se

odredi koliku će odgovornost da snosi prodavac i koliko će ona zaista da iznosi u praksi.

5. ObezbeĎivanje pristanka- Sistem mora da bude tako dizajniran da obezbedi kontrolu, kao i da obezbedi kazne za one koji nepoštuju dogovor.

Tabela 5. Mogući pristupi EPR-u i primeri

Pristup EPR-u Primer

Take back program Obavezan povraćaj

Dobrovoljan povraćaj ili dogovoren povraćaj

Pristup regulisan zakonima Minimalni standardi proizvoda

Zabrana odreĎenih opasnih materijala ili proizvoda

Zabrane nekontrolisanog odlaganja

Obavezno recikliranje Dobrovoljni pristup Dobrovoljna primena

Privatna/javna partnerstva

Lizing i servisiranje

Obeleţavanje proizvoda Ekonomski pristup Depozit-povraćaj system

Nadoknade za recikliranje

Nadoknade za odlaganje

Takse za odreĎene materijale

(izvor: Widmer R. et al. „Global perspectives on e-waste”. Environmental Impact Assessment Review 25.5 (2005): 436-458.)

28

Widmer R. et al. “Global perspectives on e-waste”. Environmental Impact Assessment Review 25.5

(2005): 436-458.



5.2.3 Nemaĉki (Green dot) program

Nemački program poznat kao Der Grune Punkt, ili Green dot29, je pokrenula

debatu o problemima upravljanja otpadom u ovoj zemlji i takoĎe je postala arheotip za

ostale zakone sličnog tipa u drugim zemljama.

Program Green Dot je prvi u nizu zakona o ţivotnoj sredini koji je dizajniran tako da

sprovodi princip “plaća onaj koji zagaĎuje (polluter pays)”. Dugo zagovaran od strane

dr. Klausa Topfera, nemačkog ministra zaštite ţivotne sredine, ovaj princip zahteva od

industrije odgovornost za troškove sigurnog i efikasnog odlaganja otpada koji su one

proizvele.

Pomerajući ekonomski teret sa javnog sistema upravljanja otpadom na privatnike koji su

odgovorni za nastajanje tog otpada, zakoni pokušavaju da centriraju troškove

upravljanja otpadom. U teoriji, kompanije suočene sa troškovima povraćaja njihovog

otpada “taking back”, pokušaće, u fazama dizajniranja i proizvodnje da smanje količinu

potencijalno nastalog otpada. Očekuje se da će industrija preneti sve ili deo tih troškova

na potrošače, povećavajući cene. Pošto potrošači na kraju i finansiraju recikliranje tog

otpada plaćanjem poreza, dugoročno gledano, oni će profitirati samo u slučaju da

industrija smanji količinu pakovanja koji odlazi u sistem upravljanja otpadom.

Osim za ambalaţni otpad, ovaj princip se primenjuje i prilikom konačnog odlaganja

otpada. Ovaj princip (od kolevke do groba, cradle-to-grave), zaduţuje proizvoĎača

odgovornim za konačno odlaganje izdrţljivih proizvoda, kao što su automobili i

kompjuteri, na kraju njihovog ţivotnog veka. Još jednom, svrha ovog programa je da

usmeri troškove odlaganja i da podstakne dizajniranje proizvoda koji se mogu ponovno

koristiti, rastaviti i da se izbegne stvaranje otpada uopšte.

Tabela 6. Potrošnja ambalaţnog otpada u Nemačkoj

Materijal Ambalaţa (hiljadu metriĉnih tona)

Staklo 3,812.8

Tanke ploče 716.0

Aluminijum 122.7

Plastika 1,374.0

Papir/karton 5,178.3

Kompost 408.0

Čelik 18.8

Drvo 1,061.7

29

Rousso Ada S., and Shvetank P. Shah. „Packaging taxes and recycling incentives: the German green

dot program”. National Tax Journal (1994): 689-701.



Ostalo 13.5

Ukupno 12,705.8

(izvor: Rousso Ada S., and Shvetank P. Shah, „Packaging taxes and recycling incentives: the

German green dot program”, National Tax Journal (1994): 689-701.)

Sakupljanje i recikliranje primarnog ambalaţnog otpada je bio veliki problem koji je

morao biti rešen. Pošto korisnici obično iznose ambalaţu iz prodavnice, propisi su

obevezivali na minimalan obavezan depozit na nepovratnu ambalaţu, koji bi trebao da

sluţi kao podstrek potrošačima da vrate ambalaţu maloprodajnom objektu. ProizvoĎači

nakon toga postaju odgovorni za sortiranje i i recikliranje tog otpada nezavicno od

javnog sistema upravljanja otpadom.

Propisi su postavili dva glavna cilja ne bi li se smanjila količina primarnog

ambalaţnog otpada: kvota za sakupljeni otpad i posebna kvota za sortiranje

sakupljenog otpada. Zajedno, ova dva cilja pruţaju nivo recikliranja. Sledeća tabela

nam pruţa uvid u nivoe recikliranja po tipu materijala.

Tabela 7. Nivoi recikliranja po materijalima

Materijal Januar 1993. godine (%) Jul 1995. godine (%)

Staklo 42 72

Tanka ploča 26 72

Aluminijum 18 72

Plastika 9 64

Papir/karton 18 64

Kompost 6 64

(izvor: Rousso Ada S., and Shvetank P. Shah, „Packaging taxes and recycling incentives: the

German green dot program”, National Tax Journal (1994): 689-701.)

U poreĎenju sa podacima iz SAD-a, ovi nivoi recikliranja deluju ambiciozno. Do

1995. godine, Nemačka Vlada je zadala cilj da se reciklira 72% stakla, tanke ploče i

aluminijumskog ambalaţnog otpada, i 64% papira, plastike i komposta. U poreĎenju sa

ovim rezultatima i ciljevima, studija iz 1992. godine, od strane USA EPA, je pokazala da

se u americi reciklira samo 22% stakla i tanke metalne ploče i manje od 4% plastične

ambalaţe, dok aluminijum 53%.

Odgovor industrije na postavljene ciljeve je bio osnivanje alternativnog sistema koji

će biti odgovoran za skupljanje, sortiranje i recikliranje primarnog ambalaţnog otpada.

Sistem (Dual System) je osnovan od strane 95 kompanija 1990. godine da bi se

smanjio i osveţio sistem primarnog ambalaţnog otpada. Industrije su osnovale

neprofitnu organizaciju poznatu kao “Duales System Deutschland” (DSD) da upravlja



sistemom. Članovi plaćaju naknadu pristupa od 3.000 dolara, koja se posle koristi za

administrativne troškove rada DSD-a Skoro 600 kompanija je pristupilo organizaciji do

novembra 1993. godine.

DSD izdaje licence koje pruţaju mogućnost kompanijama da koriste zaštitni znak

(ţig) Green Dot na njihovim proizvodima. TakoĎe, proizvoĎači moraju da doĎu do

specijalne garancije, kompanije za recikliranje, da će njihov proizvod biti recikliran. DSD

obezbeĎuje mesta za ostavljanje svih proizvoda koji imaju obeleţje Green Dot.

Domaćinstva ne plaćaju ovu uslugu, jer je plaćana od strane kompanija prilikom

njihovog licenciranja i ulaska u DSD program.

Rezultati Green Dot programa

Sistem Green Dot, stupio je na snagu u januaru 1993. godine, i skoro da nema

podataka o njegovom uticaju na potrošnju ambalaţnog otpada. Povećana je ekološka

svest javnosti o posledicama nepravilnog odlaganja otpada i negativnog uticaja

ambalaţnog otpada na ţivotnu sredinu.

Najobimnija studija, sprovedena na jesen 1992. godine, DSD je sproveo na 8,689

kompanija koje su platile licencu. 1,062 od njih je proizvodilo skoro 10% svog

ambalaţnog otpada u Nemačkoj. Neki od rezultata ovog istraţivanja su sledeći:

80% je kompanija je izjavilo da su merenja usvojila optimizaciju ambalaţnih proizvoda u periodu izmeĎu 1990.-1992. godine;

17% odgovorilo je da je čak do 100% proizvodnje ambalaţe optimizovano da redukuje otpad;

12% je planiralo da poveća količinu povratne ambalaţe u periodu 1992.-1994. godine;

25% kompanija je izjavilo da su povećali korišćenje sekundarnog materijala (granule plastike) u periodu izmeĎe 1990.-1992. godine;

66% kompanija očekuje dalju optimizaciju sistema pakovanja. 38% od njih ţeli da smanji količinu materijala koji se koristi u proizvodnji, dok četvrtina njih ţeli da u potpunosti eliminiše svu ambalaţu koja ne štiti proizvod.30

30

Rousso Ada S., and Shvetank P. Shah. „Packaging taxes and recycling incentives: the German green

dot program”. National Tax Journal (1994): 689-701.



Kada se kompanijama postavilo pitanje, zašto ţele da proizvode ambalaţu koja je

manje štetna po ţivotnu sredinu, 55% ih je odgovorilo da je to ţele da postignu zbog

propisa Dual Sistema, 42% je navelo zahteve maloprodajnih lanaca, dok je 20% navelo

da su razlog promene u ţeljama potrošača. 20% je, takoĎe, navelo i smanjenje troškova

kao razlog.

5.2.4 „Depozit-povraćaj – deposit-refund“ sistemi

Recikliranje i ponovno korišćenje ambalaţe i pakovanja proizvoda predstavljaju

normalnu pojavu u većini razvijenih zemalja. Sistem „Depozit-povraćaj – deposit-refund“

zahteva od potrošača da plate depozit koji će im biti refundiran kada vrate robu za

višekratnu upotrebu. Uticajući na potraţnju za pakovanom robom, sistem „Depozit-

povraćaj – deposit-refund“ moţe da utiče na ponašanje i kompanija i potrošača.

Brojne Vlade su usvojile regulative za promociju recikliranja kao dela borbe za

redukovanje upravljanja otpadom i očuvanja ţivotne sredine. Kompanije koje se bave

proizvodnjom napitaka, često nude povraćaj u zamenu za prazne boce i limenke koje

posle tretiraju i ponovo koriste. Naučnik (Chaplin, 1992. godine) proučavao je efekte

sistema „Depozit-povraćaj – deposit-refund“, koje su inicirale Vlade, na druga trţišta

,kao što su: trţište alkohola, mleka, sredstva za higijenu, šamponi, sapuni za veš,

motorna ulja, i medicinska pakovanja. I tu postoje dokazi koji idu u prilog sistema

„Depozit-povraćaj – deposit-refund“ kao alata polisa. 1995. godine, naučnica Sigman je

proučavao četiri različite javne polise meĎu kojma i sistem „Depozit-povraćaj – deposit-

refund“, koristeći podatke o recikliranju olovnih baterija. interesantno, ona je zaključila

da mehanizmi bazirani na plaćanju, mogu da budu uspešni u povećanom recikliranju

olova.31

Sistemi „Depozit-povraćaj – deposit-refund“ koštaju potrošača samo u slučaju

nepropisnog odlaganja ambalaţe! To se pokazalo da ima direktan uticaj na smanjenje

otpada na izvoru i kroz proces recikliranja. U poreĎenju, druge polise kao što je

naknada za odlaganje, utiče samo na izvor ili na recikliranje.

Refundiranje uzima oblik depozita koji je pridodat ceni proizvoda i naziva se vreme

kupovine. Potrošači koji biraju da odmah vrate ambalaţu, plaćaju samo cenu proizvoda

(net price), dok oni koji odaberu da bace ambalaţu plaćaju cenu uvećanu za depozit

(gross price=net price+deposit). Stoga, refundiranje utiče na traţnju za proizvodom.

31

Praveen K. Sarangi S. „No return, no refund”: an analysis of deposit-refund systems." Journal of

Economic Behavior & Organization 46.4 (2001): 379-394.



5.2.4.1 Maloprodajna sakupljačka mreža

Obnova resursa, podrazumeva usmeravanje iskorišćenih proizvoda van toka otpada

i njihovo iskorišćenje preko ponovne upotrebe, recikliranja ili vraćanja u proces

proizvodnje. Na ovaj način, redukuje se korišćenje prirodnih resursa, zagaĎenje ţivotne

sredine i smanjuje deponovanje kao način odlaganja otpada. Pruţajući načine

minimizacije uticaja na ţivotnu sredinu ekonomija koje su potrošački orijentisane,

programi obnove resursa su privukli paţnju mnogih regulativa i vlada.32

Sakupljanje je uobičajeni prvi korak mnogih inicijativa programa obnove resursa, i

pruţa input za procese ponovne proizvodnje i recikliranja. Uspešnost sakupljanja zavisi

od potrošačeve volje da vrati iskorišćeni proizvod. Stoga, vaţno je pruţiti potrošačima

pogodnost i, ako je potrebno, podstrek da učestvuju u programu sakupljanja. Dobar

primer pogodnosti, pruţene potrošačima, je usluga kupljenja koja se pruţa kada je roba

teška i kabasta, kao na primer kućni aparati. Kada su previsoki troškovi transporta,

firme obično otvore objekte za sakupljanje u koje potrošači mogu da ostave svoje

proizvode koji im više ne trebaju. Pošto, u navedenom slučaju, potrošači vrše transport,

neophodno je da ti objekti budu dostupni portošačima. Podstreci, kao što je odreĎeni

popust (rabat) u vreme ostavljanja proizvoda, mogu da povećaju nivo povraćaja

iskorišćenih proizvoda.

Deposit-refund sistem zahteva od potrošača da plate odreĎeni depozit u vreme

kupovine, koji će im biti refundiran kada vrate iskorišćeni proizvod. Ovakvi sistemi se

obično koriste u promociji povraćaja i ponovne upotrebe ambalaţnog otpada, npr.

aluminijumske limenke i staklene boce. Drugi primeri sistema deposit-refund koje

iniciraju vlade vezani su za akumulatore i gume. Naučnik Bohm, u svom radu, je iznosio

da ovaj sistem moţe da se koristi kao efikasan alat u mnogim industrijama. Mnogi

predstavnici industrija su izrazili zabrinutost, jer su brinuli kakav će uticaj depozit na

maloprodajne cene imati na prodaju i često su lobirali protiv zahteva deposit-refund

sistema, naglašavajući potencijalno opadanje prodaje.

U svom nedavno objavljenom radu, naučnici Guide i Van Wassenhove su pozvali

industrije da usvoje proaktivni pristup u sakupljanju iskorišćenih proizvoda, a ne samo

pasivno prihvatanje vraćene robe. Deposit-refund sistem predstavlja efektivan način,

kako za kompanije tako i za vlade da utiču na količinu, vreme, i moţda kvalitet vraćanja.

32

Wojanowski R. Vedar V. Tamer B. „Retail–collection network design under deposit–refund." Computers

& Operations Research 34.2 (2007): 324-345.



Većina kompanija osniva sakupljačku mreţu kada odluče da pokrenu program

sakupljanja, bilo dobrovoljno ili kao rezultat zahteva regulativa. Sakupljački objekti mogu

se nalaziti bilo gde na trţištu dok maloprodajna mreţa uglavnom ostaje nepromenjena.

Dostupnost maloprodajnih objekata i maloprodajna cena su meĎu glavnim faktorima koji

odreĎuju potraţnju na trţištu. Model dostupnosti maloprodaje kao i sakupljačkih

objekata, pravi se koristeći neprekidni pristup za dizajniranje mreţe prikazan na

sledećoj slici.

Slika 6. Neprekidni model dizajniranja mreţe (izvor: Wojanowski R. Vedat V. and Tamer B.

„Retail–collection network design under deposit–refund." Computers & Operations

Research 34.2 (2007): 324-345.)

Osnovna pretpostavka neprekidnog pristupa je da predstavlja populaciju (ili

potraţnju) trţišta preko neprekidne funkcije (npr. gustina populacije). Pretpostavlja se

da je gustina konstantna na jednom trţištu. Prihvaćeno je verovanje da kada potrošači

snose troškove transporta, oni biraju objekat koji im je najbliţi. Jasno, ovim dvema

pretpostavkama, trţište će pokrivati objekti čije je servisno područje jednake veličine i

koje se ne preklapa. Kada je trţište značajno veće u poreĎenju sa servisnim područjem,

dizajniranje mreţe svodi se na specificiranje veličine svakog servisnog područja

ponaosob. Iz ovoga moţe da se odredi broj identičnih objekata koji je potreban trţištu.



TakoĎe, prethodno rečeno moţe da implicira da neki delovi trţišta mogu da budu

izuzeti sa mreţe, ali kada je trţište veliko u poreĎenju sa servisnim područjem, taj

segment je zanemarljiv. Kao rezultat, moţemo da predstavimo maloprodajnu

sakupljačku mreţu jednostavno specifirajući prečnik servisnog područja sakupljačke

maloprodajne mreţe.

5.2.4.2 Kontejneri za refundiranje novca

Mašine za refundiranje novca prilikom ostavljanja ambalaţe, kao što su boce ili

limenke, sluţe kao podstrek za graĎane da vrate iskorišćenu ambalaţu. Mašina se

sastoji od proreza kroz koji se ostavlja ambalaţa, prostora za proveru ambalaţe (da li je

odgovarajuća ili nije) u koji prvo dospeva boca ili limenka, nakon provere ambalaţa biva

zadrţana od strane mašine ili biva odbačena, u zavisnosti da li je provera bila uspešna

ili ne. Ambalaţa se proverava preko ultraljubičastog izvora svetlosti, koji usmerava

svetlost u identifikacioni kod boce ili limenke i na taj način mašina odreĎuje da li je

ambalaţa odgovarajuća ili ne.33

Slika 7. Mašina za refundiranje, USA (izvor: http://ecycler.com/tag/glass)

33

Brazell J. and Hughes R-D. „Container deposit refund system." U.S. Patent No. 4,316,533. 23 Feb.

1982.

http://ecycler.com/tag/glass



Nakon uspešne provere, mašina refundira odreĎenu količinu novca ili štampa račun koji

sluţi kao dokaz transakcije sa kojom korisnik podiţe novac sa saltera (5-10 centi) u

neposrednoj blizini mašine.

Slika 8. Izgled računa (izvor: http://ecycler.com/tag/glass)

5.2.5 Procena ţivotnog ciklusa (Life cycle assessment-LCA)

Procena ţivotnog ciklusa (LCA) je potencijalno jedna od poučnijih upravljačkih alata,

koja moţe da nam pruţi uvid u uticaje, koje vrše procesi vezani za proizvod, na ţivotnu

sredinu. Smatra se, od strane mnogih, kao obimniji i sveobuhvatniji alat u odnosu na

ostale alate upravljačkih sistema (EMS) za podršku uspešnoj integraciji aspekata

ţivotne sredine u poslovanju i ekonomiji.. Svejedno, postoje jaka neslaganja meĎu

analitičarima oko praktične primene LCA u poslovanju. Uprkos postojećim problemima i

barijerama, metodologija i tehnike LCA su se značajno unapredile prethodnih godina.

Koncenzus je postignut za brojna pitanja, i objavljeno je nekoliko ISO standarda. U

meĎuvremenu, porasla je primena LCA u poslovanju i LCA se danas koristi u mnogim

sektorima industrije.34

Procena ţivotnog ciklusa, moţe biti korišćena na mnoštvo različitih načina u

kompanijama i nekoliko načina klasifikacije je predloţeno. Aplikacije LCA razlikuju

internu i eksternu upotrebu (Nordic Council 1992.). Razlika se odnosi na to da li se

rezultati procene (simulacije) aplikacije LCA koriste za interne potrebe kompanije ili za

neku vrstu komunikacije sa eksternim subjektima

34

Ayres R-U. and Ayres L. eds. „A handbook of industrial ecology”. Edward Elgar Publishing, 2002.




Tabela 8. Potencijalni načini korišćenja LCA od strane kompanija

Kategorija Interna upotreba Eksterna upotreba

Istraţivanje, razvoj i dizajniranje

Identifikacija boca, poreĎenje postojećih proizvoda sa planiranim alternativama, Inovacija proizvoda i razvoj

Nabavka Specifikacije nabavke, istraţivanje poslovanja dobavljača, upravljanje lancima snabdevanja, Podaci o proizvodima i kooperacija

Proizvodnja Optimizacija, alokacija troškova

Marketing PoreĎenje postojećih proizvoda sa proizvodima konkurencije, poreĎenje performansi sa standardima

Marketing, reklamiranje Udruţeno ekološko označavanje

Informacije i edukacija Edukacija i treninzi za zaposlene

Komunikacija, informacije i edukacija potrošača i stakeholdera, komunikacija sa autoritetima

Strategija Strateška optimizacija portfolija, radiklalne promene u ţivotnom ciklusu proizvoda, prelazak sa proizvoda na servis, kreiranje novih trţišta, anticipacija regulativa

Pregovaranje oko regulativa na dugi rok

(izvor: Ayres R-U. and Ayres L. eds. „A handbook of industrial ecology”, Edward Elgar

Publishing, 2002.)

Istraţivanje (Nordic Council, Frankl and Rubik, 1999.) sugeriše da se upotreba LCA

moţe klasifikovati preko razvojnog lanca proizvoda i moţe da bude retrospektivno, na

primer davajući samo sliku postojeće situacije ili prospektivno (potencijalno), vodeći ka

inovacijama i sistematskoj upotrebi.

Do sada, LCA se uglavnom koristio za procenu ţivotne sredine kroz prizmu

proizvoda. Poslednjih godina, koristi se i za procenu nekih servisa. Ovo je prvi korak ka

primenljivosti LCA u eko-efikasnosti. Svejedno, pravi potencijal je mreţni pristup

problemima ţivotne sredine, tipičnih za industrijsku ekologiju. Ovo zahteva promenu

paradigme, sa pristupa proizvodu ka sistemskom pristupu. Dalje, implicira promenu ka

proceni odrţivosti, uključujući društvene i ekonomske faktore, ne samo uticaje na

ţivotnu sredinu. To znači da inovativna procena i metoda komunikacije i alati moraju da

budu razvijeni da bi mogli da saraĎuju sa više stakeholder-a u isto vreme. Ovi alati

moraju da budu u mogućnosti da reflektuju vrednost odrţivosti u uslovima koje diktira



trţište. Proces je tek započeo, ali predstavlja najvaţniju potencijal LCA kao upravljačkog

alata.

Uprkos svojoj kompleksnosti, i problemima koji još postoje, LCA je veoma vredan

alat za podršku, ali mora da bude jasno da LCA ne moţe i nikad neće moći da zameni

samog donosioca odluka. Prednost LCA kao alata podrške procesu donošenja odluka,

ogleda se u tome da ona pruţa strateški pogled na sistem pri čemu ne zadire u

tehnološke detalje, ima ogromnu vrednost učenja i moţe da smanji broj parametara za

koje odluke treba da se donesu.

5.2.6 Odvoţenje smeća (Kerbside collection)

Kerbside collection je servis, pruţen domaćinstvima, uglavnom u urbanim sredinama

i predgraĎima gradova, odnošenja smeća. Obavlja ga osoblje namenskim vozilom, koje

kupi smeće koje se nalazi u kontejnerima specijalno dizajniranim, od strane opštine, za

ovu svrhu.35

Slika 9. Vozilo za odvojeno sakupljanje i odvoţenje smeća (izvor:

http://www.link2portal.com/defra-bows-pressure-separate-waste-collection)

35

Fråne A. et al. „Collection & recycling of plastic waste: Improvements in existing collection and recycling

systems in the Nordic countries”. Nordic Council of Ministers, 2014.

http://www.link2portal.com/defra-bows-pressure-separate-waste-collection



Kerbside collection kao vid upravljanja otpadom iz domaćinstva, najčešće se koristi

u Švedskoj i Norveškoj, posebno u Norveškoj. Moţe da poprimi različite forme.

Najčešće se koristi za sakupljanje plastičnog ambalaţnog otpada, gde ima visoke

rezultate, kako nivoa sortiranja, količine, tako i čistoće ambalaţnog otpada.

Pokušavajući da se pronaĎe najbolji način upravljanja komunalnim otpadom, lako je

da se pomisli da će nam količina sakupljenog ambalaţnog otpada po stanovniku ili nivo

sakupljanja da nam pruţi odgovor, što najčešće nije slučaj. Postoji nekoliko faktora koji

utiču na nivo sakupljanja, kao što su broj sortiranih frakcija otpada, koliko dugo je

primenjivano sortiranje, kao i koliko je uopšte plastičnog ambalaţnog otpada ima na

raspolaganju za sortiranje.

Na sistem upravljanja otpadom se mora gledati iz više uglova, ne samo uzimajući u

obzir sakupljene nivoe otpada. TakoĎe, treba uzeti u obzir i ambalaţni otpad koji se

nalazi u ostalim tokovima otpada, ako ţelimo tačne proračune. Ovo obično zahteva

detaljnije i skuplje analize, što je verovatno i razlog malog broja informacija ovakvog

pristupa.

U Švedskoj su sprovedena istraţivanja, koja su zagledala malo dublje u nivoe

sakupljanja ambalaţnog otpada koji zavise od metoda sakupljanja. Istraţivanja su

pokazala da su nivoi sakupljanja ambalaţnog otpada po stanovniku veća metodom

kerbside collection u poreĎenju sa metodama sistema “donesi” (Swedish Environmental

Research Institute, 2006.). Drugo istraţivanje (Dahlen, 2013.), fokusirano na plastični

ambalaţni otpad, pokazalo je da je u proseku dva puta više sakupljeno u opštinama

koje imaju razvijeni kerbside collection sistem, u poreĎenju sa prosekom drţave. Novo

Švedsko istraţivanje 2011. godine, u kome su uzorci 31 opštine uzete u obzir, zaključilo

je da domaćinstva koja koriste kerbside collection sistem sortiraju u većem procentu

(29%) svoj plastični ambalaţni otpad u poreĎenju sa domaćinstvima koji koriste sistem

“donesi” (11%).

Projekat SHARP (Sustainable Household Attitudes, Resources and Policy, 2008.)

istraţivao je stavove domaćinstava i njihove odgovore na instrumente polise. Zaključci

koji se mogu doneti su, izmeĎu ostalog, da domaćinstva sortiraju više ambalaţnog

otpada kada se koristi kerbside collection u poreĎenju sa tradicionalnim “donesi”

sistemom. Novi zaključak koji moţemo da donesemo, zahvaljujući ovom projektu, je da

opštine koje pruţaju kerbside collection sistem sortiraju više ambalaţnog otpada po

stanovniku, u poreĎenju sa ostalim opštinama, kao i u poreĎenju sa opštinama koje

koriste sisteme plaćanja naknade na osnovu teţine donetog otpada.



5.3 Upravljanje otpadom – iskustva razvijenih zemalja

5.3.1 Upravljanje otpadom, Danska

Danska je jedna od najnaprednijih evropskih zemalja kada su u pitanju polise tretiranja potrošačkog otpada. Cilj Ministarstva za zaštitu ţivotne sredine je da se recikliranje potrošačkog otpada poveća na 50%.

Nesortiran otpad ne moţe biti recikliran. Korisni materijali u mešanom otpadu zagaĎuju jedni druge i bivaju beskorisni. Zato su recikliranje i sortiranje na izvoru (domaćinstva) postali nerazdvojni termini u javnim debatama. Recikliranje otpada se povećava sortiranjem otpada direktno na njegovom izvoru.

Skoro 80% opština u Danskoj primenjuje programe sortiranja kućnog otpada od strane samih domaćinstava, pruţajući nekima ili svim graĎanima mogućnost dostave materijala na recikliranje ili tretman koji ne utiče na ţivotnu sredinu. U Danskoj, kao i u većini ostalih razvijenih zemalja, sortiranje otpada na izvoru predstavlja brzo rastuću aktivnost, koja pokriva sve veći broj domaćinstava i materijala.

Posmatrajući upravljanje otpadom iz ugla vaţnosti sortiranja otpada na samom izvoru, nameću se dva pitanja: „koji su motivi potrošača da paţljivo odvaja otpad?“ i „koji su ostali faktori, sem motivacije, koji utiču na to da li će domaćinstva reciklirati svoj otpad ili neće?“

TakoĎe, ako ţelimo da razumemo potrošača i njegove navike, vezane za otpad, potrebno je uzeti u obzir tri faktora:36

1. Motivacija – motivacija za odabir jedne ili druge od alternativa. Motivacija treba traţiti u korenima, verovanjima u ishode, stavovima i normama. Promenljiva, koja sadrţi faktore motivacije i pretvara ih u vid ponašanja, predstavlja nameru osobe da dejstvuje unutar pomenutog ponašanja.

2. Sposobnost – sposobnost pojedinca da sprovede svoje namere. Motivacija vodi ka dejstvovanju ponašanja samo ako pojedinac ima kontrolu nad postupcima. Koncept sposobnosti se ogleda u dva faktora: Poznavanje zadatka i navike.

3. Mogućnosti – mogućnost sprovoĎenja namera je drugi preduslov dejstvovanja ponašanja. U istraţivanju potrošačkih navika, ovaj faktor posmatran je kako subjektivni tako i kao objektivni fenomen. Ovde, prilike su suštinski zamišljene kao objektivni preduslovi ponašanja. Svejedno, prihvaćeno je da pojedinac moţe da sagleda iste uslove na drugačiji način, i shodno (subjektivno), vidi drugačije mogućnosti. Npr. osoba koja na posao putuje javnim prevozom moţe da bude visoko motivisana da štedi energiju, znajući da je dobar način da to postigne korišćenje javnog prevoza, meĎutim ako osoba ţivi u području gde je loše

36

Thøgersen J. „A model of recycling behaviour, with evidence from Danish source separation

programmes." International Journal of Research in Marketing 11.2 (1994): 145-163.



ureĎen javni prevoz (objektivan uslov), on/a moţe da ima mišljenje da je automobil jedino rešenje (subjektivna percepcija).

Otpad iz domaćinstva se definiše kao stvaranje otpada iz domaćinstava, na dnevnom nivou, u smislu suvog biorazgradivog otpada sortiranog na izvoru i frakcija otpadnih ostataka. Prosečna količina iznosi 316 kg/god 2005. godine.(Danish Environmental Protection Agency, 2007.). Razne inicijative, pokrenute u Danskoj, dovele su do porasta nivoa recikliranja sa 14% na 18% u periodu od 10 godina (1994-2005) i u istom vremenskom periodu smanjenje deponovanja kućnog otpada sa 12% na manje od 1%. Otpadni ostaci se spaljuju radi dobijanja energije. Nacionalni cilj je bio dostizanje nivoa reciliranja od 20% i deponovanje na 0%.

Primer opštine Aarhus, Danska, koji moţe da sluţi kao pokazatelj sistema upravljanja otpadom u ostatku zemlje čini scenario, koji je donet u saradnji sa opštinskom administracijom upravljanja komunalnim otpadom. Scenario čine sledeća ograničenja:37

Preporučeni sistemi sakupljanja mogu da uključuju različite kombinacije sakupljanja reciklabilnih materijala preko sistema kerbside collection, kontejnera za prikupljanje otpada ili preko centara za recikliranje;

Frakcije otpada koje uključuje scenario su papir, staklo, ambalaţni otpad-plastika, aluminijum i čelik, i na kraju otpadni ostaci. Sakupljanje ambalaţnog otpada uvedeno je da bi se ispunile zakonske obaveze o recikliranju materijala;

Efikasni sakupljački servisi su potrebni za papir, koji predstavlja najveću reciklabilnu frakciju. TakoĎe, potrebno je uključiti sistem kerbside collection, i zadrţati reciklaţne centre;

Nivo usluge mora biti isti svuda, što znači da iste frakcije otpada moraju biti sakupljane i napori dostavljanja otpada sakupljačkim mestima trebaju da budu jednaki za sve graĎane;

Postojeća mesta sakupljanja otpada u predgraĎima predstavljala su dobro rešenje koje bi trebalo zadrţati, i samo bi ih trebalo nadograditi sa mogućnošću prihvatanja više frakcija otpada;

Podzemni sistem sakupljanja u centru grada ne moţe biti izmenjen. Stoga, jedino je moguće unaprediti ga mogućnošću prihvatanja ambalaţnog otpada.

Bazirajući se na navedenim ograničenjima, pet scenarija je uvedeno: samo kerbside collection, kerbside collection limitiran na dve kante za smeće, kontejneri za ostavljanje otpada (donesi sistem) i reciklaţni centri. U nastavku će biti malo reči o sistemu sakupljanja ambalaţnog otpada u Danskoj.

Danska je bila poznata po svom uspešnom sistemu korišćenja povratne staklene ambalaţe za pivo i nealkoholna pića. MeĎutim, EU je smatrala da zabrana korišćenja limenki predstavlja kršenje prava zajedničkog trţišta (Common Market). Da bi izbegla kazne, Danska je ukinula zabranu u Septembru 2002. godine, i na trţištu se pojavila nepovratna ambalaţa za gazirana pića.

37

Larsen A., et al. „Waste collection systems for recyclables: an environmental and economic assessment

for the municipality of Aarhus (Denmark)." Waste Management 30.5 (2010): 744-754.



Iz tog razloga, Danska je morala da uvede novi sistem na principu depozita, uz već postojeće sisteme sakupljanja otpada. Mašine za automatsko refundiranje su unapreĎene za rad sa proširenim spektrom ambalaţe. Privatna kompanija se brine za rad i prikupljanje sve nepovratne ambalaţe, dok pivare nastavljaju da obavljaju posao transporta i tretmana povratnih boca. UvoĎenje novog sistema depozita izazvalo je negativne reakcije i kritike; potrošači i poslovi kojih se tiče novi sistem, ţalili su se na povećane troškove i neugodnosti.38

UvoĎenje novog sistema depozita na povratnu ambalaţu, posmatrajući odnos troškova (sakupljanja, sortiranja, recikliranja) i procene uticaja na ţivotnu sredinu (Izveštaj Environmental Assessment Institute-EAI, 2002. godine), pokazalo se skupim, ali je isto tako pokazalo i visoku ekološku svest Danskog društva da uprkos visokim troškovima, uvede novi sistem, koji će vremenom sigurno biti unapreĎen, u smislu smanjenja odnosa troškova tretiranja i uticaja na ţivotnu sredinu.

5.3.2 Studija sluĉaja Porto, Portugalija

Integralni sistem upravljanja komunalnim otpadom u Portu, uključuje separaciju nekoliko materijala radi valorizacije (podizanja, iskorišćenja vrednosti) u pogonima za sortiranje otpada (Sorting plant-SP), kompostiranje organske frakcije otpada u pogonima za kompostiranje (Composting plant-CP) i insineraciju otpada radi dobijanja energije u pogonima za dobijanje energije (Energy Recovery plant-ERP). Materijal, sakupljen preko kerbside collestion-a i kontejnera dostupnim graĎanima, se dostavlja u pogone za sortiranje (metal, plastika, staklo, papir i karton). Sav materijal odvojeno sakupljen, dostavlja se pogonu za sortiranje radi dodatne separacije pre nego biva odnešen pogonima za recikliranje. Staklo se transportuje direktno objektima za recikliranje bez dodatnog zadrţavanja.

Sanitarne deponije, takoĎe deo integralnog sistema upravljanja otpadom u Portu, koriste se za deponovanje nusproizvoda (šljaka i inertni pepeo) iz pogona za dobijanje energije, kao i sirovi otpad koji ne moţe da se tretira u nijednom od dostupnih industrijskih pogona. Tokovi otpada, tretirani u različitim pogonima, u vremenskom razdoblju 2007.- 2011. godine, prikazani su u sledećoj tabeli.

38

Vigsø D. „Deposits on single use containers-a social cost-benefit analysis of the Danish deposit system

for single use drink containers." Waste management & research 22.6 (2004): 477-487.



Tabela 9. Godišnji tokovi otpada tretirani ili odloţeni nekim od dostupnih procesa

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Jedinica

Broj stanovnika

972,301 972,301 970,704 986,274 984,047 /

Tokovi otpada:

Pogoni za sortiranje

49,884 55,470 59,966 58,591 55,153 T

Pogoni za kompostiranje

30,730 37,146 42,215 47,308 46,140 T

Pogoni za dobijanje energije

419,389 383,553 398,392 378,693 392,140 T

Deponija 27,185 63,308 309,339 57,835 21,399 T

Ukupno 527,188 539,477 539,912 542,427 514,832 T

(izvor: Herva M. Belmira N. and Roca E. „Environmental assessment of the integrated municipal solid waste management system in Porto (Portugal)."Journal of Cleaner Production 70 (2014):

183-193.)

Integralni sistem upravljanja otpadom u Portu, podeljen je na četiri koraka:39

I. Korak predstavlja stvaranje otpada od strane graĎana; II. Korak čine Veća, koja pruţaju odgovarajuću infrastrukturu;

III. Korak čine pogoni za tretman otpada; IV. Korak predstavljaju vredni proizvodi (energija, kompost i reciklirani

matrijal) koji se dobijaju nakon valorizacije procesa.

Aktivnosti u Portu, podrazumevaju i druge procese koji se ne mogu pripisati nijednom od dostupnih pogona i oni se zajednički nazivaju opštim aktivnostima. Oni uključuju administrativne servise ili upravljanje opasnim otpadom koji nije tretiran već biva poslat autorizovanim firmama.

39

Herva M. Belmira N. and Roca E. „Environmental assessment of the integrated municipal solid waste

management system in Porto (Portugal)."Journal of Cleaner Production 70 (2014): 183-193.



5.3.3 Integralno upravljanje otpadom, Beĉ, Austrija

Sakupljanje otpada, čišćenje ulica, recikliranje, kompostiranje i odlaganje komunalnog otpada u opštini Beč kontroliše i upravlja odeljenje Magistratsabteilung 48 (MA48). Odeljenjem upravlja Gradsko Veće grada Beča (City Council of Vienna). Energijom koja se dobija tretmanom otpada upravlja druga kompanija (Fernwarme Wien), dok se otpadna sljaka vraća odeljenju za odlaganje.

Prva opseţna strategija o otpadu, uključujući posebno sakupljanje, uvedena je 1985. godine, dok je odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala (uglavnom stakla) počelo još kasnih 1970-ih godina prošlog veka.

Tabela 10. Sumarni podaci-Beč

Broj stanovnika 1,640.000

Ukupna koliĉina materijala u opticaju (t) 855.000

Operativni troškovi (ATS) 2.4 milijarde (174.4 miliona evra)

Sakupljanje (%) 62

Recikliranje i kompostiranje (%) 8

Insineracija (%) 24

Metod sakupljanja Kerbside collection za papir, karton, ambalaţni otpad Donesi sistem za staklo

Ukupno kompostirano (%) 11

Ukupno reciklirano (%) 27

Ukupno tretirano insineracijom (%) 31

Ukupno deponovano (%) 31

(izvor: McDougall F-R. et al. „Integrated solid waste management: a life cycle inventory”. John Wiley & Sons, 2008.)

Sakupljanje - otpada i papira i kartona obavlja se sistemom kerbside collection “od vrata do vrata”. Sakupljanje čistog stakla, obojenog stakla, metala, plastike obavlja se takoĎe sistemom kerbside collection sa mesta sakupljanja. Kante za biootpad se nalaze svuda po gradu na mestima sakupljanja otpada kerbside collection-om. Kante za biootpad se takoĎe nalaze i u predgraĎima, u dvorištima domaćinstava koje imaju dovoljno prostora. Neupotrebljivi otpad se, u proseku, skuplja jednom ili dva puta nedeljno i dostavlja se jednom od dva insineratora.40

40

McDougall F-R. et al. „Integrated solid waste management: a life cycle inventory”. John Wiley & Sons,

2008.



Tretman – materijal koji je posebno sakupljen direktno se transportuje preraĎivačima, sem plastike koja se sortira po vrsti. Postoji jedna stanica u koju se dostavlja sakupljeni materijal, tu biva sortiran i predtretiran, posle se odvozi na tretman ili deponiju. Organski materijal se priprema, sortira i homogenizuje, meša sa dodatnim materijalima da bi mu se unapredila struktura. Proces kompostiranja podleţe rigoroznim kontrolama svakih 3-4 nedelje, i proces se kontroliše radi promene u ph vrednosti, gubitka vode, nitrata i ukupnog azota. Svaki finalni kompost biva testiran u laboratoriji i mora da bude u skladu sa austrijskim standardima (S2200 I S2203). Finalni kompost se nakon toga transportuje pogonu za kompostiranje, gde se skenira i obeleţava. Nakon toga se, besplatno, deli farmerima! Većina neupotrebljivog otpada, nosi se jednom od dva insineratora. Insineratori snabdevaju grad strujom i grejanjem. Insineratori, iako stari, modifikovani su najnovijim filterima. Otpadna sljaka i pepeo se nosi nazad odeljenju, i koristi se (nakon što je uklonjen metal) mešajući sa betonom za izgradnju infrastrukture na deponiji.

Deponija - Beč ima samo jednu deponiju, na koju se direktno nosi, predviĎeni za to, otpad. Deponijski gas se skuplja, napaja motore koji stvaraju 42.000 MWh energije, koji su prikačeni na gradsku mreţu.

5.3.4 Integralno upravljanje otpadom, Cirih, Švajcarska

Abfuhrwesen Zurich (AWZ), opštinsko odeljenje grada Ciriha koje je zaduţeno za upravljanje regionalnim integralnim sistemom upravljanja otpadom. Odeljenje upravlja sakupljanjem, recikliranjem, kompostiranjem, insineracijom i odlaganjem komunalnog otpada na teritoriji grada Ciriha i okoline.

Prvi pogon za insineraciju sagraĎen je 1904. godine i od tada kontinualna unapreĎenja objekta zajedno sa povećanom kontrolom emisija, činile su insineraciju ključnim alatom u upravljanju komunalnim otpadom grada Ciriha. 1993. godine odeljenje je uvelo princip zagaĎivač plaća, poznat kao Zuri-Sack. Dodatni prihod od ovih naknada, trebao je da sluţi za sniţenje troškova upravljanja otpadom zahvatajući one koji direktno proizvode otpad. UvoĎenjem principa zagaĎivač plaća, povećane su aktivnosti recikliranja i kompostiranja, kao i smanjenje, od otprilike 30% dostupnog otpada u tokovima otpada. Naknade su nepromenjene od uvoĎenja 1993. godine.

Tabela 11. Sumarni podaci-Cirih

Broj stanovnika 360.000


Operativni troškovi (CHF) 140 miliona (87.6 miliona evra)

Metod sakupljanja Kerbside collection za papir, donesi sistem za staklo i organski materijal

Ukupna koliĉina kompostirana (%) 6

Ukupna koliĉina reciklirana (%) 19



Ukupna koliĉina tretirana insineracijom (%) 56

Ukupna koliĉina deponovana (%) 19

(izvor: McDougall F-R. et al. „Integrated solid waste management: a life cycle inventory”. John Wiley & Sons, 2008.)

Sakupljanje – sav otpad mora biti ispred zgrade/kuće ili u specijalnim kontejnerima. Sakupljanje se vrši dva puta nedeljno i odnosi se jednom od dva insineratora. Staklo se sakuplja kao čista, zelena i braon frakcija sa 164 mesta za sakupljanje po gradu. Sakupljanje se vrši nedeljno ili jednom na svake dve nedelje. Boce vina i šampanjca se skupljaju u posebnim kontejnerima. Papir, u gomili od domaćinstava i kancelarija, se sakuplja jednom mesečno. Sakupljanje kartona, domaćinstava i kancelarija, se odvija svaka dva meseca. Limenke, metalne folije, ţice, kablovi, cevi i poklopci tegli se nalaze meĎu metalnim predmetima i tako se sakupljaju u kontejnerima za metal. Organizuje se i posebno sakupljanje kabastih metalnih predmeta.

Tretman – pošto se insineratori nalaze relativno blizu centra grada, ne postoje transfer stanice. Nema centralnog mesta za sortiranje otpada. Većina recikliranja materijala odvija se direktnim transportom pogonima za tretman otpada, što čini procenu kvaliteta materijala teškom. Meren je kvalitet čistoće stakla, rezultati su bili impresivni, čak 98%. U centralnom objektu za kompostiranje, sav organski otpad biva sečen i kompostiran. Kompost je visokog kvaliteta, ali pošto nema trţišta komposta, on se deli farmerima besplatno (čak se farmerima plaćaju troškovi prevoza)! Insineratori proizvode struju i grejanje. Insineratori se redovno unapreĎuju, jer i kontrole emisija postaju sve stroţije. Otpadna sljaka se koristila za izgradnju puteva, meĎutim danas je to zabranjeno pa se ona, kao i prašina iz filtera nosi na specijalnu deponiju van grada.

Deponija – samo se otpadna šljaka depononuje. Pepeo se izvozi u Nemačku, radi odlaganja na specijalne deponije predviĎene za opasan otpad. Šljaka se odlaţe na jednu od tri kontrolisane deponije (jedna u St. Galenu, dve u Bernu). Sve tri su specijalne reaktivne deponije sa sakupljanjem i tretmanom procednih voda. Pošto nijedna ne radi sa biorazgradivim materijalima, nema generisanja metana iz ovih deponija.

Integralni sistem upravljanja komunalnim otpadom, Cirih, ţrtva je sopstvenog uspeha. Gradska vlast je uspešno edukovala javnost u smislu kako da upravljaju svojim čvrstim otpadom. Uspesi se ogledaju u drastičnom smanjenju količine otpada nastalog od domaćinstava, što je rezultovalo shodnom povećanju recikliranja i kompostiranja materijala), kao i u stepenu čistoće sakupljenog otpada koji umnogome olakšava posao celokupnom sistemu.



5.3.5 Integralno upravljanje otpadom, Helsinki, Finska

Veće grada Helsinkija je osnovano 1983/4 da bi upravljalo tretmanom i odlaganjem otpada u gradu. Kontrola sakupljanja kućnog i komercijalnog otpada, tako što se ugovori posebnih lokacija dodeljuju privatnim kompanijama koje se bave sakupljanjem otpada. Veće kontroliše i regionalni transport, upravljanje emisijama i planiranje korišćenja zemljišta. Helsinki je učestvovao u projektu “The Urban CO2 Reduction Project” i obavezao se da će da razvija akcioni plan odrţivosti na dugi rok.

U Helsinkiju, neophodno je sortiranje otpada na izvoru (source separation) u zavisnosti količine generisanja otpada. Stoga, ljudi koji ţive u velikim gradskim blokovima (75% populacije) moraju da odvajaju papir, karton i biootpad, dok ljudi koji ţive u manjim zgradama moraju samo da odvoje papir od ostatka otpada. Ovaj sistem omogućava lakše sakupljanje većine odvojenog papira, kartona i biootpada, dok se izbegava pokušavanje sakupljanja preostale male količine ovih materijala, jer se smatra neekonomskim. Finska, u celini, ima veoma funkcionalan sistem depozita za povratne staklene boce. Oko 80% svih staklenih boca se ponovno dopunjuju.

Tabela 12. Sumarni podaci-Helsinki

Broj stanovnika 905.800


Operativni troškovi (FIM) 195 miliona (32.8 miliona evra)

Metod sakupljanja Donesi sistem koji zahteva: sortiranje na izvoru (papir, karton i biootpad), otpad, opasan material i otpadni metal Sistem depozita za staklo

Ukupno kompostirano (%) 16

Ukupno reciklirano (%) 26

Ukupno deponovano (%) 58

(izvor: McDougall F-R. et al. „Integrated solid waste management: a life cycle inventory”. John Wiley & Sons, 2008.”)

Sakupljanje - celokupni troškovi transporta i tretmana se pokrivaju naknadama koje plaćaju domaćinstva. Naknada zavisi od tipa domaćinstva i količine generisanog otpada. Planira se uvoĎenje selektivnih naknada koje bi išle u korist onima koji uredno sortiraju svoj otpad. Grad je organizovao transport za 80% stanovništva. Ostali, uglavnom stanovnici centra grada i institucije, posluju direktno sa privatnim prevoznicima. Transport otpada zavisi od konkurentnosti izmeĎu privatnih firmi. Uniformno planiranje i konkurentno nadmetanje, radi dobijanja ugovora sakupljanja otpada, rezultovalo je smanjenjem troškova transporta za trećinu u period od 10 godina.

Tretman – imajući u vidu da se reciklabilni materijali sakupljaju odvojeno, nije potrebno postojanje objekta za sortiranje otpada. MeĎutim, dodatno sortiranje sakupljenog papira i stakla, odigrava se pre procesuiranja. Ovaj posao obavljaju



privatnici. Sakupljeni organski material transportuje se centralnom objektu, gde se kompostira koristeći zatvoren proces, koji omogućava bliţu temperature, vlaţnost i vazdušnu kontrolu nego konvencionalne tehnike (window technique). Grad je organizovao pet fiksnih, mesta za skupljanje otpadnog metala. U proleće i jesen vozila za sakupljanje otpadnog metala sakupljaju ih sa više od 400 mesta u gradu. Regulative obavezuju na posebno sakupljanje graĎevinskog otpada koji je pogodan za ponovnu upotrebu; netretirana drvena graĎa, otpadni metal i kartonski otpad. Ove regulative vaţe samo za gradilišta koji proizvode više od 50 kg otpada nedeljno. Ovo je rezultovalo značajnim smanjenjem količine graĎevinskog otpada koje biva deponovano.

Deponija – kako gradsko Veće kontroliše pitanje ugovora o sakupljanju otpada, kao i prijema materijala za finalno odlaganje, ono ima potpunu kontrolu kvaliteta i količine materijala koje pristuţe na deponiju (Ammassuo deponija). Očekuje se da ova deponija bude funkcionalna do 2030. godine. Procedne vode se sakupljaju i tretiraju van deponije i sav gas koji nastaje na deponiji biva sakupljen i korišćen za proizvodnju energije.

6. Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju

Upravljanje čvrstim otpadom (Solid Waste Management-SWM) je vaţan deo sluţbe

zdravlja ţivotne sredine i sastavni je deo osnovne gradske sluţbe. Od najranijih

primitivnih ljudskih zajednica, postojali su pokušaji da se bezbedno odloţi čvrsti otpad.

U najranijim danima, odlaganje otpada nije predstavljalo problem jer je stanovnika bilo

malo a zemlje sasvim dovoljno. Odlaganje je postalo problematično sa porastom

gradova u kojima je sve veći broj ljudi počeo da se skuplja u relativno mala područja u

potrazi za boljim ţivotom. S jedne strane, gustina populacije je porasla u ovim

skupljenim centrima i stoga, generisani otpad po jedinici je takoĎe rastao. S druge

strane, dostupno zemljište za odlaganje otpada se proporcionalno smanjivalo.

Upravljanje čvrstim otpadom je postalo potreba, kao i osnivanje sektora za očuvanje

gradova zdravim i mogućim za ţivot.

Izazovi sa kojima se susreće sektor upavljanja otpadom nastavlja da raste sa

porastom urbanizacije. Urbanizacija je postala trend širom sveta, i posebno veliki

napredak ima u zemljama u razvoju. Gradsko stanovništvo sveta se očekuje da poraste

duplo na više od 5 milijardi stanovnika u narednih 35 godina, sa 90% stope porasta u

zemljama u razvoju (World Resources Institute, 1997.). Za jedno sa rastom urbane

populacije, produkcija čvrstog otpada se takoĎe povećava. Izveštaj Svetske banke

predviĎa da će urbani otpad, samo u istočnoj Aziji porasti sa 760.000 t/dnevno na 1,8

miliona tona dnevno u samo 25 godina, dok će se troškovi upravljanja otpadom skoro

duplirati sa 25 na 47 milijardi dolara do 2025. godine. Jasno je da će, u budućnosti,



upravljanje otpadom napredovati, biće kompleksnije i glomaznije. TakoĎe, značajno će

prazniti i gradske budţete. Sektor upravljanja čvrsti otpadom, stoga, zasluţuje paţljivo

razmatranje i odreĎivanje balansa izmeĎu kvaliteta usluge i efektivnih troškova. Izazov

je posebno značajan za zemlje u razvoju, gde su resursi ograničeni, ali gde je

urbanizacija velika.41

6.1 Javni i privatni sektor kao uĉesnici upravljanja ĉvrstim otpadom

I javni i privatni sektor je uključen u proces upravljanja otpadom u zemljama u

razvoju. Pod agencijama javnog sektora u sistemu upravljanja otpadom uglavnom se

podrazumevaju opštine ili gradske korporacije. One rade pod odreĎenim, sebi

svojstvenim, ograničenjima. Na primer, strogi zakoni, kojih moraju da se pridrţavaju,

oteţavaju donošenje odreĎenih promena u poslovanje. Pošto mnogo radova, kao što je

čišćenje ulica, utovaranje i istovaranje smeća i čišćenje odvoda, se izvode ručno, javni

sektor mora da zaposli veliki broj ljudi. Sindikalna udruţenja često vrše značajan uticaj

na čitavu organizaciju. Javni sektor takoĎe pati od loše produktivnosti radnika,

neadekvatnih poslovoĎa i nezadovoljavajuće opreme. Političari, koji preko problema

upravljanja otpadom, vide način kako da zadrţe popularnost, mogu takoĎe da vrše

uticaj na menadţment.

Van sivila formalnog javnog sektora postoji ţivi neformalni privatni sektor, u skoro

svakom gradu zemalja u razvoju, i on igra vaţnu ulogu u sistemu upravljanja čvrstim

otpadom. Svi oni koji nisu pod patronatom javnog sektora, koji se izdrţavaju sami ili

delimično zavise od čvrstog otpada, mogu se svrstati u privatni sektor. Većina privatnika

su „neformalni“ radnici. Termin „neformalni“ sektor se odnosi na ekonomske aktivnosti

koje imaju sledeće karakteristike: nestalnost i neformalnost, van sklopa postojećih

zakona kompanije ili zakonskih regulativa, koji se odigrava na niskom nivou od strane

udruţenja koja se uglavnom oslanjaju na radnu snagu domaćinstva. Aktivnosti

neformalnog sektora nisu kontrolisana od strane vladinih agencija, već one postoje i

rade zahvaljujući potrebama trţišta ili drugim društveno-ekonomskim faktorima.

Prethodno navedna definicija dobro opisuje aktivnosti koje čini mnoštvo ljudi koji zavise

od čvrstog otpada, ne bi li zaradili ili doprineli sopstvenim prihodima. U zemljama sa

malim primanjima, veličina neformalnog sektora je značajna, zbog siromaštva,

nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti. Postoje i formalne jedinice koje su deo

privanog sektora. One su organizacije bazirane na zajednicama i male biznis

41

Shafiul A. and Mansoor A. „Partnerships for solid waste management in developing countries: linking

theories to realities." Habitat International 28.3 (2004): 467-479.



korporacije. Sve u svemu, postoje privatnici privatnog sektora i oni se mogu grupisati na

sledeći način:

6.1.1 Sakupljaĉi smeća

Milioni siromašnih ljudi u prenaseljenim gradovima zemalja u razvoju preţivljavaju

tako što direktno ili indirektno učestvuju u sakupljanju otpada i reciklaţi. Na primer,

preko 20.000 ţena rade kao sakupljačice smeća u gradu Ahmedabad, u Indiji.

Procenjuje se da je aktivno čak 150.000 sakupljača smeća u opštinskoj korporaciji

opštine Delhi. U stvari, svi gradovi zemalja u razvoju imaju popriličan broj stanovnika

koji ţive od sakupljanja otpada koji nastaje u bogatijim četvrtima. Ovo je najranjivija i

najmarginalizovana grupa koja se sastoji uglavnom od ţena i dece.

Slika 10. Sakupljač smeća, Juţna Afrika (izvor: http://www.enca.com/south-africa/waste-

pickers-say-waste-energy-will-take-away-their-jobs)

6.1.2 Putujući/stacionarni otkupljivaĉi otpada

Putujući otkupljivači su ljudi koji tumaraju gradom ne bi li pronašli ili otkupili bilo

kakav otpadni material koji mogu da prodaju ne bi li zaradili nešto novca. Neki od

materijala koje otkupljuju su: papir, plastika, staklene boce, metalne limenke. Postoje

takoĎe i stacionarni otkupljivači koji vode stare prodavnice, i otkupljuju otpad koji im se

donosi od strane ostalih , uključujući i sakupljače otpada.

http://www.enca.com/south-africa/waste-pickers-say-waste-energy-will-take-away-their-jobs




6.1.3 Mali reciklaţni pogoni

Mali biznisi koji učestvuju u sistemu upravljanja čvrstim otpadom su uglavnom

pogoni za recikliranje otpadnih materijala. Oni kupuju predmete kao što su staklo,

metalne limenke i plastika. Koristeći pomenuti otpad kao sirovi material, oni proizvode

proizvode koji se mogu prodati. Njih snabdevaju sakupljači otpada, putujući ili

stacionarni otkupljivači, čak i mikrokorporacije. Pogoni su samoodrţivi sistemi koji

opstaju dokle god postoji potraţnja za njihovim proizvodima. Mogu da poseduju

neformalne veze sa javnim sektorom kao kupci otpada od radnika javnog sektora

sistema upravljanja čvrstim otpadom.

6.1.4 Velika reciklaţna industrija

Velike fabrike su industrijski objekti koji kupuju odgovarajuće otpadne materijale koje

će da koriste u njihovom procesu proizvodnje. UporeĎenju sa malim pogonima, oni

kupuju otpad u velikim količinama. Njihovi snabdevači mogu da budu putujući ili

stacionarni otkupljivači otpada ili bilo koji privatnik koji moţe da skladišti otpad sve dok

se ne dostigne količina koja se moţe prodati. Ovo su industrije okrenute profit, čija

egzistencija zavisi od stanja trţišta.

6.1.5 Društvene organizacije (CBOs)

Društvene organizacije su neformalne institucije koje su osnovane od strane članova

društvene zajednice i one se bave pitanjima kao što su: ureĎenje parkova, otvaranje

sportskih terena ili društvenih centara. Ponekad ove organizacije odgovaraju na uslove

ţivotne sredine koje su za svaku osudu, tako što pokreću rad sistema upravljanja

otpadom, vrše primarno sakupljanje i čišćenje ulica. Obično ih vode mladi aktivisti uz

pomoć društvene zajednice. Odrţavanje na nuli je vaţnije nego ostvarivanje profita.

Odrţivost ovakvog tipa organizacija zavisi od aktivista projekta i njihove sposobnosti

pronalaţenja finansijera.

6.1.6 Nevladine organizacije (NGOs)

Nevladine organizacije mogu da se priključe aktivnostima sistema upravljanja

čvrstim otpadom, iz mnogo razloga kao na primer: briga za sakupljače smeća,

predstavljanje nove tehnologije recikliranja (npr. kompostiranje), briga o zapuštenoj

ţivotnoj sredini, ili samo zbog toga što su angaţovani od strane ostalih agencija da

sprovedu projekat.



Vode se uglavnom potrebom da se postigne cilj, ne da se ostvari profit. U njihov

domen aktivnosti moţe da spade primarno sakupljanje, rehabilitacija sakupljača smeća,

jačanje ekološke svesti, širenje informacija, istrţivanja i primena novih tehnologija.

Nevladine organizacije tradicionalno blisko saraĎuju sa društvenim zajednicama i to je

obično plodna saradnja. Odţivost nevladinih organizacija zavisi od duţine

zainteresovanosti za projekat ili od spoljašnjeg izvora finansiranja.

6.1.7 Mikro-preduzeća

Mikro-preduzeća su biznis operacioje okrenute profitu. Vode ih preduzentici.

Preduzetnici su, po definiciji, inovatori i pokretači promena. Njihov focus je na

kreativnosti, inovativnosti i stalnom potragom za novim proizvodima ili idejama. Oni ţele

da znaju šta njihovi potrošači ţele i streme ka tome da im ponude najbolju konkurentsku

cenu.

Mikro-preduzeća stupaju u aktivnosti SWM zato što vide propust u usluzi i postojanje

potraţnje za ispravljanjem tog propusta. Oni naplaćuju svoje usluge. Na primer, mogu

da vide potraţnju za sakupljanjem smeće od kuće do kuće (primarno sakupljanje) koje

opština ne moţe da pruţi, i u tome vide priliku da naplate pruţanje usluge

domaćinstvima. Stotine takvih mikro-preduzeća radi danas u većim gradovima u

Bangladešu. Koristeći kombije sa tri točka, pruţaju uslugu odnošenja smeća i za to

dobijaju malu naknadu na mesečnom nivou. Zavise od ponude-potraţnje, i odrţavaju

blisku vezu sa svojim klijentima.

Privatni sektor, kao što je ranije opisano, radi rame uz rame sa javnim sektorom u

mnogim zemljama u razvoju. Stepen razvoja privatnog sektora zavisi od mnogo faktora

meĎu kojima je potraţnja za njihovim uslugama, sposobnost plaćanja, siromaštvo i

regulative. Kada je reč o privatizaciji, Vlade uglavnom uzimaju u obzir samo kompletnu

privatizaciju bez obraćanja paţnje na partnerstva tim preduzeća sa firmama iz privatnog

sektora.



6.2 Stanje u Republici Srbiji

Nastojanje Republike Srbije da pristupi EU iziskuje dodatne napore za rešavanje brojnih problema u ovoj oblasti. Iako je u našoj zemlji tranzicija u oblasti ţivotne sredine počela još 2001. godine, kada su uraĎeni izveštaji o stanju ţivotne sredine i prirodnih resursa, sa okvirnim prioritetima i predlozima zakonodavnog, institucionalnog, i tehničkog organizovanja i unapreĎenja, napredak u ovoj oblasti je slabo vidljiv. U Izveštaju Komisije Evropske zajednice o napretku Srbije, koji se odnosi na period od oktobra 2007. do oktobra 2008. godine, konstatuje se da je Srbija u oblasti ţivotne sredine doţivela mali napredak.42

Slika 11. Stanje u Republici Srbiji, Beograd – Novi Beograd (izvor: autor)

Jedan od ključnih izazova evropskih zemalja u tranziciji, pa tako i Srbije, jeste harmonizacija zakonodavstva u oblasti ţivotne sredine sa daleko razvijenijim i savremenijim zakonodavstvom EU, što predstavlja preduslov za saradnju u oblasti ţivotne sredine, kao i za dobijanje statusa kandidata i otpočinjanja procesa priprema za članstvo. Iako je Srbija još 2004. godine usvojila četiri zakona: Zakon o zaštiti ţivotne sredine, Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (EIA), Zakon o strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu (SEA) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaĎivanja ţivotne sredine (IPPC) koji su u potpunosti harmonizovani sa odgovarajućom legislativom EU, sada je jedan veliki set zakona u fazi usvajanja (Zakon 42

Savić D. „Evropske ekološke vrednosti za dobrobit graĎana Srbije, sa posebnim osvrtom na praksu

postupanja sa otpadom”, Zbornik radova (2009.) 64-78.



o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o upravljanju otpadom). Posmatrano iz zakonskog i tehničkog ugla43, glavni problem implementacije regulative su: nejasnost pojedinih odredbi i postojanje rupa u zakonima. Neadekvatno postupanje otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite ţivotne sredine u Republici Srbiji. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaţe na postojeća smetlišta u opštinama. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada, odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako su poslednjih godina uočeni napori drţave da se ovaj problem blagovremeno reši i zadovolje standardi razvijenih zemalja EU, još uvek smo daleko od ostvarenja krajnjeg cilja - ţivota u zdravoj i očuvanoj ţivotnoj sredini.

Slika 12. Beograd - Borča (Izvor: autor)

Dugoročna strategija naše zemlje u oblasti zaštite ţivotne sredine, zasnovana na principima odrţivog razvoja, praktično je neostvariva bez sagledavanja problema i planskog razrešavanja neadekvatnog postupanja sa otpadom. Kao jedan od inicijalnih koraka, za prevazilaţenje problema u oblasti upravljanja otpadom, je Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliţivanja EU, Vlade Republike Srbije od 4. jula 2003. godine. Predstavlja bazni dokument kojim se definišu ciljevi, principi i opcije upravljanja otpadom. Pored toga, ona razmatra potrebe za institucionalnim i zakonodavnim jačanjem, edukovanjem i razvijanjem javne svesti stanovništva, kao

43

Savić M. Radosavljević J. Radisavljević A. „Waste reporting to competent authorities in Serbia”,

International Science Conference-Reporting for Sustainability, Becici, Montenegro, 2013.



i finansijskim mehanizmima potrebnim za njenu uspešnu implementaciju. Sastavni deo Strategije predstavlja i akcioni plan prioritetnih zakonodavnih, institucionalnih, organizacionih, operativnih (tehničkih), ekonomskih i mera za razvijanje javne svesti stanovništva sa predviĎenim vremenskim okvirima za njihovu implementaciju do 2010. godine. Današnja analiza ovih mera ukazuje da su neke planirane aktivnosti tek otpočele, iako je rok za njihovu implementaciju davno prošao. Primera radi, Strategijom je predviĎeno da se 2010. godine izgrade regionalne deponije za odlaganje prethodno tretiranog, neinertnog i neopasnog otpada u skladu sa savremenim tehnologijama deponovanja predviĎenim strogim standardima EU. Danas, na pragu 2010. godine, u Srbiji su pojedine opštine tek pristupile formiranju meĎuopštinskih regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom i u mnogima su otpočele aktivnosti na izgradnji regionalnih sanitarnih deponija, ali se još uvek eksploatišu postojeća, neureĎena odlagališta.

Tabela 13. SWOT analiza

SNAGA 1. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom; 2. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama; 3. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija - regionalnih centara za upravljanje otpadom; 4. Neiskorišćeni potencijal za reciklaţu otpada 5. Mogućnost insineracije otpada u fabrikama cementa, termoelektranama

SLABOSTI 1. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije - regionalni centri za upravljanje otpadom, postrojenja za reciklaţu, kompostiranje itd.); 2. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada; 3. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad; 4. ZagaĎenje voda, zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja otpadom; 5. Degradirani prostori usled neadekvatnog odlaganja otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija; 6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima; 7. Nedostatak preciznih podataka o količinama otpada koji nastaje; 8. Ograničeni kapaciteti za reciklaţu otpada

MOGUĆNOSTI 1. UvoĎenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom; 2. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3. Sanacija neureĎenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta; 4. Smanjenje nastajanja otpada u industriji; 5. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta; 6. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada

PRETNJE 1. Sporost zakonodavno-institucionalnih reformi; 2. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom; 3. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama - smetlištima; 4. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa otpadom; 5. Princip "ne u mom dvorištu"; 6. Nemogućnost graĎana da plate realnu, ekonomsku cenu komunalnih usluga



(izvor: „Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 29/2010)

Procenjeno je da u Srbiji ukupna godišnja šteta, prouzrokovana nepropisnim upravljanjem otpadom (uključujući emisije u vazduh i procedne vode sa deponija, emisije od paljenja otpada u dvorištima, štete zbog nepropisnog odlaganja opasnog otpada, leteći pepeo i gubitak resursa) iznosi izmeĎu 98 miliona i 276 miliona evra.

6.2.1 Integralno upravljanje otpadom u Republici Srbiji

Imajući u vidu da je decembra 2009. godine podnet zahtev Republike Srbije za prijem u članstvo Evropske unije, jedan od uslova je i postojanje integralnog sistema upravljanja otpadom. Ova oblast je jedna od prioritetnih u oblasti zaštite ţivotne sredine Republike Srbije, s obzirom na privredni rast, povećanu potrošnju prirodnih resursa, kao i industrijskih dobara, i količine otpada svih vrsta. Razvojem industrije stvara se sve veća količina industrijskog otpada koji zahteva odgovarajući tretman u cilju zaštite ţivotne sredine i ţivota i zdravlja ljudi. Prema Pravilniku o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaĎivača propisana je obaveza izveštavanja zagaĎivača o količinama i karakteristikama otpada koji se stvara u postrojenjima u cilju prikupljanja podataka o količinama, vrsti, sastavu i načinu tretmana i odlaganja otpada u Republici Srbiji. Primera radi, u 2009. godini, u zakonom predviĎenom roku, 334 preduzeća je prijavilo 1.864.303,66 tona industrijskog otpada. Na nivou Evropske unije promoviše se smanjenje stvaranja otpada u skladu sa načelom smanjenja problema otpada na samom izvoru. U tom pravcu vode se kampanje uvoĎenja čistije tehnologije i širenja javne svesti o toj temi. MeĎutim, u zemljama članicama EU postoji značajna razlika u procentu reciklaţe otpada koji se kreće od 10-65% i procentu odlaganja otpada na deponije od 10-90%. Integralni sistem upravljanja otpadom podrazumeva:44

Prevenciju nastajanja otpada;

Smanjenje količine otpada i njegovih opasnih karakteristika;

Tretman otpada;

Planiranje i kontrolu delatnosti i procesa upravljanja otpadom;

Transport otpada;

Uspostavljanje, rad, zatvaranje i odrţavanje postrojenja za tretman otpada;

Monitoring;

Savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti na upravljanju otpadom.

44





Ovaj sistem zahteva primenu efikasnih tehnologija i izgradnju zakonske regulative. Osnovni preduslov za njegovu uspešnu implementaciju je hijerarhijsko odvijanje aktivnosti što je prikazano na slici 12.

Slika 12. Integralni sistem upravljanja otpadom (izvor http://www.ingrin.rs)

UvoĎenje integralnog sistema upravljanja otpadom se ne odvija istim intenzitetom u lokalnim samoupravama što zavisi od njihovih mogućnosti i problema u upravljanju otpadom koji su u lokalnim sredinama različiti i neravnomerno izraţeni. Identifikovani su sledeći problemi u upravljanju otpadom u Republici Srbiji: nedovoljna infrastruktura za tretman i odlaganje otpada, zajedničko odlaganje komunalnog i opasnog otpada iz domaćinstava, nedostatak podataka o sastavu i tokovima otpada, nepostojanje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, zagaĎenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda otpadom. Primenom novog paketa zakona u oblasti zaštite ţivotne sredine koji su usvojeni maja 2009. godine izvršeno je usaglašavanje sa standardima Evropske unije. U okviru tog paketa zakona su i Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu kojima su usklaĎeni domaći propisi sa zakonskom regulativom EU. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliţavanja Evropskoj uniji iz 2003. godine je bazni dokument za odrţivo upravljanje otpadom na teritoriji Republike Srbije. Harmonizacija domaćeg i evropskog zakonodavstva u oblasti otpada je izvršena i odreĎeni su osnovi principi za poboljšanje upravljanja otpadom na prostoru naše zemlje i to su:

http://www.ingrin.rs/



Smanjenje količina nastalog otpada;

Prevenciju nastajanja otpada;

Rešavanje problema otpada na mestu nastanka;

Princip separacije otpada;

Princip reciklaţe što veće količine otpada;

Princip racionalnog korišćenja postojećih kapaciteta za preradu otpada;

Princip racionalne izgradnje postrojenja za tretman;

Princip monitoring zagaĎenja u cilju očuvanja kvaliteta ţivotne sredine.45 Primenom osnovnih principa upravljanja otpadom implementiraju se osnovni principi EU u ovoj oblasti i sprečavaju se dalji rizici po ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi. U Nacionalnoj strategiji se kao značajno rešenje nagomilanih problema javlja formiranje mreţe infrastrukturnih objekata u funkciji efikasnog upravljanja otpadom na području Srbije.

6.2.2 Upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji

Jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti komunalnih usluga je broj stanovnika obuhvaćen organizovanim sakupljanjem otpada u gradskim i seoskim naseljima. Poznato je da Javno-komunalna preduzeća (JKP) sakupljaju otpad iz gradskih naselja u opštinama, dok su seoska naselja uglavnom neobuhvaćena. Razlozi loše pokrivenosti uslugama u seoskim naseljima su raznoliki, a tiču se najpre nedostatka adekvatne tehničke opremljenosti, koja bi mogla da podnese proširenje kapaciteta usluga; takoĎe je loš i sistem naplate, karakterističan za seoska područja. Sakupljanje i transport otpada u seoskim naseljima se uglavnom organizuje na nivou mesnih zajednica. Najčešće se otpad odlaţe na lokalna smetlišta, spaljuje, zakopava, odbacuje u prirodne recipijente ili stare bunare. Preciznih podataka o broju stanovnika obuhvaćenih organizovanim sakupljanjem otpada u Srbiji nema, a procena je da prosečni obuhvat prikupljanja otpada iznosi oko 60%.

45





Slika 14. Beograd – Hram Svetog Save (izvor: autor)

Suštinski problem u oblasti upravljanja otpadom predstavlja nepostojanje preciznih podataka o količinama generisanog otpada, a naričito pri izradi regionalnih planova upravljanja otpadom. JKP ne sprovode postupak merenja, niti poseduju adekvatnu opremu, kako bi se ovaj postupak primenio. Gotovo da ni na jednom odlagalištu otpada ne postoji vaga, kao ni evidentiranje posebnih tokova otpada, te se pri posmatranju ukupnih godišnjih količina otpada uzimaju u obzir, pored komunalnog, i drugi tokovi otpada. Podaci o količinama otpada dostupni u JKP predstavljaju paušalne procene i nisu zasnovani na egzaktnim merenjima i praćenju kroz duţi vremenski period. Uglavnom se u svim JKP vrši procena količine generisanog komunalnog otpada na osnovu broja odvezenih tura i nosivosti kamiona za transport otpada do odlagališta. Prikupljanje podataka o generisanim količinama komunalnog otpada u Republici Srbiji izvršeno je poslednji put u toku 2007. godine, kada je Agencija za zaštitu ţivotne sredine prikupila podatke iz 95% opštinskih JKP. Na osnovu ovih podataka ukupna količina generisanog komunalnog otpada na teritoriji Republike Srbije u 2006. godini iznosila je 1,73 miliona tona, a količina prikupljenog i deponovanog otpada oko 1,04 miliona tona. Srednja dnevna količina komunalnog otpada po stanovniku za 2006. godinu iznosila je 0,63 kg, a srednja godišnja količina po stanovniku je pribliţno iznosila 230 kg. Veoma je teško proceniti sastav otpada, koji se generiše u našoj zemlji, jer ne postoje precizni podaci o količinama otpada koji se dovozi na odlagališta i ne vrši se njegova separacija. Razpoloţivi podaci su zasnovani na proceni nadleţnih u JKP, a predstavljeni su u Izveštaju o stanju ţivotne sredine za 2006. godinu. Analiza frakcija komunalnog otpada, koju je realizovala Agencija za zaštitu ţivotne sredine, je



obuhvatila podatke o udelima pojedinih frakcija otpada (Tabela 14.). Pouzdanost ovih podataka je narušena činjenicom da se zbir udela frakcija, koji treba da iznosi 100%, u pojedinim opštinama kreće od 73 do 179%.

Tabela 14. Udeli pojedinih vrsta otpada u ukupnoj količini komunalnog otpada

Frakcija Minimalni udeo (%)

Maksimalni udeo (%)

Srednja vrednost (%)

Papir 0 54,0 16,4

Staklo 0 20,0 5,2

Plastika 0 50,0 12,9

Guma 0 23,1 3,4

Fe metali 0 19,5 4,8

Al metali 0 12,8 2,5

Organski otpad 0 73,1 29,6

GraĊevinski otpad 0 50,4 11,6

Tekstil 0 15,0 3,6

Ostalo 0 42,2 14,4

(izvor: Savić D. „Evropske ekološke vrednosti za dobrobit graĎana Srbije, sa posebnim osvrtom

na praksu postupanja sa otpadom”, Zbornik radova (2009.) 64-78.”) Stanje opreme za sakupljanje otpada nije na zadovoljavajućem nivou iz više razloga: u većini naseljenih mesta ne postoji dovoljan broj kontejnera, u većini seoskih naselja ne postoje nikakve posude, postojeće posude su uglavnom dotrajale i neophodno ih je zameniti, samo u centrima pojedinih gradova postoje specijalizovani kontejneri za sakupljanje reciklabila, loše je odrţavanje prostora sa kontejnerima, ne postoje specijalizovane posude za sakupljanje medicinskog otpada i sl. Značajan je problem zastarelosti mehanizacije koja se koristi za transport otpada. Većina vozila je starija više od deset godina, a često se koriste vozila koja nisu predviĎena za ovu namenu, što u velikom meri smanjuje učinak JKP i frekvenciju odvoza komunalnog otpada. Veliki problem predstavlja i nerešeno pitanje odvoza reciklaţnog, opasnog otpada iz domaćinstava, bolnica i industrija, kao i nerešeno pitanje odvoza kabastog otpada od električne i elektronske opreme, otpadnih guma i ulja.



Slika 15. Stanje u Republici Srbiji, Beograd – centar Skadarska ulica (izvor: autor)

Delatnosti JKP su mnogostruke, a upravljanje otpadom predstavlja samo jednu od mnogobrojnih njihovih nadleţnosti. U gotovo svim opštinama, tarife za usluge odnošenja otpada su vezane za veličinu prostora korisnika usluga i naplaćuju se mesečno. Prednost ovakvog sistema najpre se moţe naći u njegovoj jednostavnosti. Sa druge strane, sistem je destimulativan za prevenciju stvaranja otpada. Korisnici plaćaju fiksnu nadoknadu, koja ne zavisi od količine otpada koju generišu, niti od načina na koji ga odlaţu. JKP kao problem ističu da postojeće cene usluga pod kontrolom lokalnih vlasti nisu dovoljne za pokriće troškova koji bi obezbedili poţeljan i potreban kvalitet zbrinjavanja otpada. Osnovni metod tretmana otpada jeste odlaganje. Komunalni otpad koji sadrţi i opasan otpad iz domaćinstava transportuje se direktno na deponije. Iako u bazi podataka Agencije za reciklaţu postoji mnoštvo registrovanih preduzeća za prikupljanje I promet sekundarnih sirovina, reciklaţa veoma loše funkcioniše u praksi. Izuzetak čini postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu. Kapacitet industrijske prerade recikliranog otpada je veoma ograničen. Srbija ne poseduje postrojenje za spaljivanje (insineraciju) otpada i otpad se uglavnom ne koristi kao alternativno gorivo (npr. u fabrikama cementa ili ţelezarama). Otpad se odlaţe na opštinska odlagališta, koja su u većoj ili manjoj meri neureĎena, zagaĎuju ţivotnu sredinu i predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi. U materije koje u najvećoj meri zagaĎuju vazduh, a emituju se sa deponija spadaju azotni i sumporni oksidi, dioksini, furani, prašina i teški metali. Sa komunalnih deponija se emituje i



deponijski gas, kao produkt procesa razgradnje organskog otpada, koji sadrţi oko 50% metana. Pored toga, emituju se i neprijatni mirisi, koji imaju značajan uticaj na kvalitet ţivota u okolini deponija. Neadekvatno deponovanje otpada dovodi do zagaĎivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime se zagaĎuju i zemljište i podzemne vode. Dodatni problem je da zagaĎivanje tla nema isključivo lokalni karakter, nego dolazi do zagaĎivanja tla i podzemnih i površinskih voda na širem prostoru, a posredno i do ugroţavanja flore i faune u i na tlu. Kao dodatni problem javlja se zagaĎivanje zemljišta u okolini, otpadom nošenim vetrom. Agencija za zaštitu ţivotne sredine je u ţelji da formira bazu podataka o odlagalištima otpada realizovala projekat Inoviranje katastra odlagališta otpada i registrovala 164 deponije koje koriste JKP za odlaganje otpada sa sledećim karakteristikama: smeštene su uglavnom na zemljištu koje je u drţavnom vlasništvu, starost im varira od 5 do preko 50 godina, prekrivanje zemljom ili inertnim materijalima se vrši na 117 deponija (na 15 svakodnevno, a na 101 jednom mesečno ili po potrebi), za razgrtanje, ravnanje i zbijanje otpada se najčešće koriste buldoţeri, dok se na svega 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori, 12 ih se nalazi na udaljenosti manjoj od 100 m od naselja, 25 deponija se nalazi na udaljenosti manjoj od 50m od vodotoka, dok se 14 praktično nalazi na samoj obali, pored komunalnog na deponije se odlaţe metalni otpad i delovi kućnih aparata, havarisana vozila, ambalaţni otpad, poljoprivredni, graĎevinski, elektronski, opasan, medicinski, ţivotinjski otpad, otpadne gume, zeleni otpad koji se sakuplja sa javnih površina i otpad iz industrije, praćenje mogućih uticaja deponije i deponovanog materijala na okolinu se sprovodi sporadično, iako monitoring spada u osnovne principe upravljanja otpadom koji su zastupljeni u EU. Poseban problem u našoj zemlji predstavlja postojanje velikom broja divljih deponija koje je veoma teško identifikovati. U većini slučajeva se divlje deponije nalaze u seoskim sredinama i posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za poboljšanje kvaliteta sistema prikupljanja otpada, ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. TakoĎe se često formiraju duţ saobraćajnica u putnom pojasu i najčešće su zbog velikog nagiba terena nedostupne za ukljanjanje. Poraţavajući podatak je da je samo na teritoriji AP Vojvodine u 2008. godini registrovano 569 divljih smetlišta, odnosno prosečno 12,5 po opštini.



7. Reciklaţa otpada

Reciklaţa predstavlja ponovno korišćenje materijala koji predstavlja otpad i vraćanje

u proizvodni proces, u cilju zaštite ţivotne sredine, ali i obezbeĎenja ekonomskih

efekata. Otpad se javlja u različitim oblicima (razne vrste stakla, papira, metala, plastike,

tekstila, i elektronike). Prikuplja se iz privrede ili od stanovništva, a zatim se sortira, čisti

i, putem odgovarajućih procesa prerade, transformiše u sekundarne sirovine, koje se

mogu ponovo koristiti u procesu proizvodnje. Za razliku od Japana u kome se reciklira

čak 90% otpada i Evropske Unije u kojoj se reciklira 40% otpada, u Srbiji se reciklira

samo 9,6% otpada!

Vrste recikliranja:46

1. Primarna – recikliranje kojim se posle odgovarajuće pripreme materijala isti koristi za dobijanje novih proizvoda ili se doradom korišćenih proizvoda omogućava njihova ponovna upotreba.

2. Sekundarna – recikliranje u kome se konvencijalno nereciklabilni materijali preraĎuju korišćenjem novih tehnologija do maksimalno mogućeg iskorišćenja.

Reciklaţa predstavlja jedan od segmenata upravljanja otpadom, ali, u novije vreme, i

upravljanja poslovanjem preduzeća. Ovo zbog toga što reciklaţa, osim neospornih

ekoloških efekata, doprinosi ostvarenju ušteda preduzeća (u smislu troškova), te se

smatra logičnim, sledećim korakom u odnosu na kontinuirano smanjenje potrošnje

resursa. Efekti recikliranja na ţivotnu sredinu su poznati i neosporno značajni, ali ono

što je manje poznato jeste ekonomska korist od reciklaţe. Transformacijom otpada u

korisne, upotrebljive materijale, industrija reciklaţe obezbeĎuje otvaranje novih radnih

mesta, a privredu zemlje čini konkurentnijom.

U prilog recikliranja otpada govore brojne činjenice, koje su rezultat pristupa

recikliranju iz ekološkog, ali i ekonomskog ugla. Osim neosporne štednje energije (na

primer, recikliranjem 1kg PET otpada prosečno se uštedi oko 28.000 KJ termalne

energije) i smanjene emisije štetnih gasova (korišćenjem recikliranog materijala, umesto

materijala generisanih iz sirovih izvora, smanjuje se emisija štetnih gasova, koji stvaraju

efekat staklene bašte), recikliranje poboljšava odnos ponude i traţnje (potraţnja za

recikliranom plastikom premašuje ponudu, što doprinosi povećanju broja preduzeća

koja se bavi reciklaţom PET ambalaţe, u svetu i kod nas, što posledično doprinosi

privrednom razvoju), zatim doprinosi uštedi prostora i omogućava njegovu alternativnu

upotrebu (na primer, recikliranjem jedne tone plastike doprinosi se uštedi 6,766m3

46

Brzaković R. Marjanović Z. „Reciklaţa kao element zaštite ţivotne sredine“, Nacionalna konferencija o

kvalitetu života, Kragujevac (2006.)



deponijskog prostora, koji se moţe alternativno koristiti), ali i značajno sniţava troškove

poslovanja (nabavna cena recikliranog materijala često je značajno niţa u odnosu na

nabavnu cenu izvornog materijala).

Ekonomski efekti reciklaţe mogu se posmatrati sa tri aspekta, ili na tri nivoa:47

1. Direktni efekti – otvaranje novih preduzeća, odnosno obezbeĎivanje novih radnih mesta, povećanje obima prodaje, i posledično i povećanje prihoda

2. Indirektni efekti – ekonomska korist drugih preduzeća, od kojih ona koja se bave recikliranjem otkupljuju otpad, koji će se preraĎivati.

3. Indukovani efekti – povećanje kupovne moći stanovništva, usled povećanja broja zaposlenih, koji zahvaljujući zaradi u industriji reciklaţe kupuju proizvode i usluge preduzeća iz drugih delatnosti.

Prema studiji realizovanoj u Americi 2001. godine, isplativost industrije reciklaţe

uporeĎuje se sa isplativošću automobilske industrije. Preciznije, u industriji reciklaţe

zapošljeno je preko 170.000 radnika u više od 26.000 preduzeća, sa prosečnim

godišnjim prihodom od 14.1 milijardu dolara, odnosno sa prosečnim godišnjim profitom

od 2.7 milijarde dolara. Danas su ekonomski efekti reciklaţe daleko značajniji. Naime, u

industriji reciklaţe zapošljeno je 1,1 milion ljudi.

U ovoj industriji obezbeĎuje se prihod koji prosečno godišnje iznosi 236 milijardi

dolara, pri čemu prosečan godišnji profit iznosi 37 milijardi dolara. Investicije javnog

sektora u lokalne programe reciklaţe pokazale su se kao veoma isplative, kako u

pogledu otvaranja novih radnih mesta, tako i u pogledu obezbeĎenja dividendi.

Istraţivanje pokazuje da na svako jedno radno mesto koje se odnosi na prikupljanje

otpada dolazi čak 26 radnih mesta na kojima se zaposleni bave procesiranjem otpada

radi prerade u korisne materijale, spremne za ponovnu upotrebu. Pod okriljem

realizacije „dobrovoljnih“ programa recikliranja, kompanije u Americi uštedele su milione

dolara, što pokazuje da u reciklaţi ima mnogo više ekonomije, nego ekologije, jer se

kompanije ne bi angaţovale na poslovima prikupljanja i prerade otpada da u tome ne

pronalaze ekonomsko opravdanje.

Zahvaljujući reciklaţi, preduzeća, druge organizacije i zajednica izbegavaju ili

značajno smanjuju troškove odlaganja otpada na deponije, kao i troškove uništavanja

istog. O značaju reciklaţe otpada govori i činjenica da sve više lokalnih zajednica uvodi

i finansira programe ponovne upotrebe i reciklaţe otpada. Na taj način, lokalne

zajednice pomaţu razvoj lokalne privrede.

47





Karike u lancu recikliranja su:48

1. Sakupljanje otpada. 2. Izdvajanje otpada. 3. Prerada otpada. 4. Izrada novog proizvoda.

Prema odreĎenim istraţivanjima, preduzeća koja se bave preradom ili upotrebom

recikliranih materijala imaju od 1 do 553 zaposlenih. Pri tome, aktivnosti koje se

obavljaju vezano za reciklaţu ili upotrebu recikliranog materijala jesu vrlo raznovrsne:

od umetnika koji koriste reciklirani materijal za svoj rad, preko ponovne upotrebe čelika i

drveta, pa do recikliranja kompjutera. Posebno ekonomski značajna vrsta otpada jeste

elektronski otpad (e-otpad). Ova vrsta otpada beleţi značajan rast poslednjih godina.

TakoĎe, ustanovljeno je da 92% preduzeća koja se bave reciklaţom istaklo da beleţi

ekonomski rast. Od toga, čak 84% preduzeća istaklo je da prosečni rast preduzeća, u

poslednjih pet godina, iznosi 12%. Čak 91% preduzeća ima investicije po osnovu

ulaganja u opremu, odnosno proširenje postrojenja. Preciznije, investicije u

posmatranom petogodišnjem periodu premašuju 365 miliona dolara, pri čemu je

prosečna suma investicija po zaposlenom preko 90.000 dolara.

Imajući u vidu ekonomske efekte reciklaţe u razvijenim zemljama, ali i neke primere

u Srbiji, poţeljno je da se razvoj ove industrije stimuliše, kako na nivou drţave, tako i na

nivou lokalnih samouprava. U tom smislu, značajnu ulogu imaju krediti i podsticajna

sredstva za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine.

Tabela 15. Ušteda energije korišćenjem recikliranih elemenata

Materijali (%)

Bakar 85

Olovo 65

Cink 60

Aluminijum 95

GvoţĊe i ĉelik 74

Magnezijum 98

48





Titanijum 58

Papir 64

Plastika 80

(izvor: Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju Srbije”,

Tehnički fakultet, Bor)

U pogledu mogućnosti ponovnog iskorišćenja, materijali mogu da budu:49

Reciklabilni – mogu da se iskoriste ponovnim vraćanjem u process proizvodnje;

Nereciklabilni – ne mogu da se vrate u proces proizvodnje i koriste se za dobijanje energije spaljivanjem ili na ekološki bezbedan način skladištenja;

Opasni-Hazardni – materijali koji su štetni za čoveka i njegovo okruţenje;

Bezopasni – materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruţenje.

Koji je znak za reciklaţu i šta on znaĉi

Mobiusov obruč je znak koji se prepoznaje u meĎunarodnom obeleţavanju za

reciklaţu. Znak zapravo predstavlja tri strelice koje mogu (ali i ne moraju) da prave krug.

Krug simbolično obeleţava proces nastanka jednog proizvoda ali i njegovu mogućnost

da se ponovo iskoristi kao isti ili sličan proizvod.

Slika 16. Mobiusov obruč-meĎunarodni znak obeleţavanja za reciklaţu (izvor:

http://greenactioncentre.ca/content/1259/attachment/mobius-logo)

49



http://greenactioncentre.ca/content/1259/attachment/mobius-logo



Danas se ovaj znak sve češće povezuje sa trostrukim R50 (koje u prevodu znači

smanjenje korišćenja, recikliranje i ponovno korišćenje). Zajedno čine mnogo za našu

ţivotnu sredinu, jer se navike i ţelje ljudi drastično menjaju. Da li ćete se opredeliti za

proizvod koji ima ovaj znak ili ne to ipak ostaje samo na pojedincu da odluči, ali ako isti

ţeli da razvija svoju kulturu ţivljenja, dvoumljenja ne moţe da bude.

Ono što je ipak najzanimljivije kada je recikliranje u pitanju svakako je njegova vaţna

uloga da se jedan proizvod, pošto je potrošen, ponovo stavi u proizvodni proces. Moţda

još uvek ne moţemo dovoljno jasno sebi da objasnimo kako otpad moţe da bude tako

vaţan resurs za zadovoljavanje naših potreba.

MeĎunarodni znak za reciklaţu se uglavnom pojavljuje u dva oblika da bi se

razlikovale dve bitne karakteristike odreĎenog proizvoda. Ako je znak na proizvodu u

crnom krugu to znači da je za proizvodnju korišćen reciklirani materijal. Ako se pak tri

strelice pojavljuju bez kruga ili ako taj krug nije obojen to sa druge strane znači da se taj

predmet, u budućnosti, posle upotrebe moţe reciklirati.

Moţda je najbolji pokazatelj značaja recikliranja osvrt na zemlje koje najviše ulaţu u

ovaj proces. Zato se na listi evropskih zemalja sa najvećim procentom recikliranja

pojavljuju Belgija, Nemačka, Austrija, Luksemburg i Holandija. Stepen razvoja ovih

zemalja nam nedvosmisleno ukazuje na značaj i mogućnosti koje recikliranje ima u

savremenim procesima.

Kljuĉna pitanja za reciklaţu materijala

Fundamentalna pitanja u oblasti reciklaţe su:51

1. Prepoznavanje materijala i količina koje treba izdvojiti iz generisanog otpada u svrhu ponovne upotrebe ili reciklaţe.

2. Prepoznavanje prilika za ponovnu upotrebu ili reciklaţu materijala -Niska cena;

-Nedostatak infrastructure;

-Niska specifična teţina;

-Nečistoće prisutne u sekundarnim sirovinama;

-Subvencije programa za reciklaţu.

3. Prepoznavanje specifikacija koje navode potencijalni kupci sekundarnih materijala.

Tabela 16. Ciljevi povećanja stepena iskorišćenja i reciklaţe ambalaţnog otpada

50

Tot T. Đilas J. „Kako pravilno postupati sa otpadom”, Pokret gorana Novog Sada, (2010.) 1-17. 51





Opšti ciljevi

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Ponovno iskorišćenje (%)

5 10 16 23 30

Reciklaţa (%) 4 8 13 19 25

Specifiĉni ciljevi za reciklaţu

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Papir/karton (%)

0 0 14 23 28

Plastika (%) 0 0 7,5 9 10,5

Staklo (%) 0 0 7 10 15

Metal (%) 0 0 9,5 13,5 18,5

Drvo (%) 0 0 2 4,5 7

(izvor: „uredba o utvrĎivanju plana smanjenja ambalaţnog otpada za period od 2010.-2014.

godine”, Sl. glasnik RS, br. 88/2009)

7.1 Trţišta sekundarnih materijala

U svim zemljama selektivno sakupljanje komunalnog otpada i ne-opasnog

industrijskog otpada je u porastu,a u mnogim zemljama Evrope (Austrija, Nemačka,

Norveška, Holandija) selektivno sakupljanje komunalnog otpada je veće od 45%.

Regulative u OECD zemljama (uvoĎenjem-principa Proširene odgovornosti

proizvoĎača-EPR) podstiču sakupljanje recikliranih materijala koji se javljaju nakon i

tokom upotrebe proizvoda.

Ipak, nepravilna transpozicija EU direktiva u nacionalnom zakonodavstvu i

nedostatak jasno definisanih ciljeva doveli su do relativno različitih situacija u Evropskim

drţavama u smislu selektivnog sakupljanja različitih materijala, stepena recikliranja i

ponovne upotrebe. Zemlje Severne Evrope funkcionišu bolje od zemalja Juţne Evrope i

novih članica Evropske unije.

Trţišta materijala, koja nastaju ponovnom upotrebom materijala, razvijaju se i šire na

meĎunarodnom nivou. Uprava MeĎunarodne Reciklaţe, procenjuje da industrija

reciklaţe zapošljava oko 1,5 miliona ljudi širom sveta i predstavlja prihod od 160

milijardi dolara.

Na osnovu drugih obavljenih procena, trţište u Japanu se procenjuje na 67 milijardi

dolara, a trţište u SAD na 47,3 milijarde dolara, povećavajući globalnu proizvodnju za



više od 500 miliona tona. Stopa rasta upotrebe sekundarnih materijala u Azijskim

zemljama, od kojih neke postaju radionice za reciklaţu zapadnih zemalja, bi trebalo da

dovede do rapidnog rasta navedenih vrednosti. Procenjuje se da je veličina svetskog

trţišta sekundarnih materijala u 2004. godini iznosila oko 600 miliona tona.

Uzevši u obzir prosečne zabeleţene cene obnovljenih ostataka metala i recikliranih

vlakana od celuloze, ukupna vrednost svetskih trţišta iznosi oko 100 milijardi dolara.

Trgovinske barijere, rasuta trţišta, nedovoljne količine informacija, neprohodnost,

manipulacija trţištima, problemi sa standardom, različite specifikacije (često u velikom

broju) i kvalitet su najvaţniji faktori koji mogu da stvore velike probleme. Nedostatak

tačnih i urednih statističkih podataka o količinama plastike, crnih i obojenih metala koji

su sakupljeni i ponovno upotrebljeni je samo jedan primer. Prava razlika izmeĎu

korišćenih sirovina ili sekundarnih materijala ne postoji u slučaju direktno upotrebljenih

otpadnih materijala, kao što su staklo i odreĎeni metali.

Prema statističkim podacima koji su povezani sa količinom papira, plastike i čaša

sakupljenih iz komunalnog otpada, procenjuje se da sadašnje zalihe u Evropi iznose

oko 50 miliona tona, a od toga se 75% nalazi u Nemačkoj, Francuskoj, UK, Španiji i

Italiji.

Tabela 17. Materijali sakupljeni iz komunalnog otpada u Evropi i SAD

Nema-ĉka

Francu-ska

Velika Britanija

Italija Španija EU+ Švajca-rska

Ukupno u Evropi

SAD

Papir i karton

8.500 5.200 3.700 2.000 3.500 9.800 32.700 40.000

Plastika 3.850 350 450 350 310 1.200 6.500 1.930

Staklo 3.300 2.000 1.500 1.000 510 1.690 10.000 2.350

Obojeni metali

1.204 1.750 75 278 121 797 3.975 1.750

Ukupno 16.854 9.300 5.275 3.628 4.441 13.487 53.175 46.030

Baterije 11.5 9.6 28

Nekori-šćena vozila

11.000 17.000

Crni metali

(izvor: Vujić G. Ubavin D. Stanisavljević N. Batinić B. „Upravljanje otpadom u zemljama u

razvoju” FTN Izdavaštvo Novi Sad, (2012.))

Procenjuje se da su zalihe koje su ponovno iskorišćene iz industrijskog otpada

ekvivalentne zalihama plastike i stakla. Radeći sa nepotpunim podacima, dobijamo



ukupnu procenu zaliha papira, plastike i čaša u Evropi od oko 65 miliona tona, kojima

treba dodati oko 28.000 tona sakupljenih akumulatora i baterija.

7.1.1 Plastika

Stepen recikliranja plastičnog otpada u OECD zemljama je još uvek relativno nizak.

Sudeći po procenama Udruţenja ProizvoĎača Plastike u Evropi (Plastics Europe),

prosečna stopa recikliranja plastičnog otpada u Evropi iznosi oko 15% (22,5% plastike

se ponovno koristi za dobijanje energije iz otpada). Sudeći po procenama Agencije za

zaštitu ţivotne sredine SAD- EPA, stopa recikliranja komunalnog otpada u SAD iznosi

5,5%.52

Porast u selektivnom sakupljanju ambalaţe u skladu sa strogim propisima, rastućom

potraţnjom obnovljene plastike, pomaţe razvoj i internacionalizaciju trţišta (PET

ambalaţa), posebno u Aziji. Izvoz iz Evrope u Aziju u 2002. godini je iznosio oko

340.000 tona. U Japanu izvoz upotrebljenih plastičnih boca, uvećan za polietilentski

otpad i plastične delove od kućnih aparata iznosio je oko 100.000 tona godišnje

sredinom devedesetih, pa sve do 681.000 tona u 2003. godini.

Tabela 18. Sakupljena plastika namenjena trţištu reciklaţe

Sakupljena plastika namenjena trţištu reciklaţe(u hiljadama tona)

Sakupljanje Izvoz

Evropa (2002.) 3.130 340

SAD (2004.)

Pet boce-ambalaţa 870 235

Japan (2003.) 682


razvoju” FTN Izdavaštvo Novi Sad, (2012.))“.

Broj različitih specifikacija plastičnih materijala koji se ponovno upotrebljavaju,

troškovi sistema sakupljanja i cene koje nisu fiksne predstavljaju ograničavajuće

faktore, dok trţišta plastike koja se ponovno upotrebljava predstavljaju samo mali udeo

od 169 miliona tona svetske proizvodnje plastike u 2003. godini.

52

Merrild H. Larsen A-W and Christensen T-H. „Assessing recycling versus incineration of key materials

in municipal waste: The importance of efficient energy recovery and transport distances." Waste management 32.5 (2012): 1009-1018.



7.1.2 Papir/Karton

Procenjena stopa ponovnog iskorišćenja papira varira od 74% u Nemačkoj do 30% u

Africi, 49,5% u SAD, 46% u Kanadi, u proseku 44% u Aziji i 36.5% u Portugaliji. U

Evropskoj uniji 2004. godine ukupna količina ponovno upotrebljenih vlakana iznosila je

46,5 miliona tona (novi rekord) za osnovnu proizvodnju od 99,5 miliona tona i 50,3 tona

u SAD za osnovnu proizvodnju od 83 miliona tona.

Podaci iz 2004. godine o količini sakupljenog papira u zemljama EU, koje je

obezbedila Evropska Industrija Papira (CEPI), iznose oko 52 miliona tona sakupljenog

papira u Evropi (EU 15+Češka Republika+ Slovačka+Švajcarska+ Norveška).

Stopa recikliranja papira varira izmeĎu 10% u Irskoj i do 100% u Austriji. Prosečna

procenjena stopa recikliranja papira u EU kreće se od 41,5% (1991. godine) do blizu

54% (2004.godine). Pojedine zemlje razdvajaju porast ambalaţnog otpada (ambalaţni

papir predstavlja 50% od ukupnog ambalaţnog otpada) od ekonomskog rasta.

Generalno govoreći porast potrošnje papira u Evropi trebalo bi da ostane izmeĎu 2% i

3% godišnje.

Tabela 19. Svetsko trţište recikliranih vlakana od celuloze u 2004. godini

Svetsko trţište recikliranih vlakana od celuloze u 2004. godini (u hiljadama tona)

Ponovna upotreba recikliranih vlakana od celuloze

Upotreba recikliranih vlakana od celuloze

Uvoz Izvoz

Evropa 51.970 49.074 11.359 14.465

Severna Amerika 47.467 36.647 2.754 13.574

Azija 58.988 75.121 20.613 4.480

Latinska Amerika 7.850 9.837 2.081 94

Okeanija 2.422 1.876 2 549

Afrika 1.776 7.940 224 60

Ukupno 170.473 174.495





MeĎunarodno trţište koje je konstantno u porastu kao i sve veći pritisak

konkurenata, nameće pitanje odreĎivanja cene recikliranih vlakana od celuloze, za šta

ne postoji pravi svetski pokazatelj. Kao podatak mogu posluţiti jedino cene trţišta u

SAD-u ili Nemačkoj. Moţe se zaključiti da trţište recikliranih celuloznih vlakana još uvek

nije ureĎeno na meĎunarodnom nivou.

7.1.3 Sekundarni crni i obojeni metali: svetska trţišta

Recikliranje crnih i obojenih metala ima dugačku istoriju. Metalni ostaci se recikliraju

skoro dvesta godina, veoma su bitni za proizvodnju čelika, imaju ključnu ulogu u

potrošnji energije i postali su prava roba. Crni metali ponovno iskorišćeni iz zaliha

komunalnog otpada (Post Consumption Waste - end-of-life) čine oko 50% od ukupne

količine ponovno iskorišćenih ostataka od metala, 25% dolazi od proizvodnje čelika

(opiljci) i 25% od razmene. Stopa ponovnog iskorišćenja upotrebljenih vozila iznosi oko

85% u SAD-u i 75% u Evropi, gde je cilj bio dostizanje 85% za 2006. godinu, sve do

95% za 2015. godinu.53

Ukupna prizvodnja čelika u svetu premašila je, po prvi put 2005. godine, milijardu

tona(1,13 milijardi tona) dok je proizvodnja opiljaka od metala porasla na 450 miliona

tona. Potrošnja opiljaka metala dostigla je 405,5 miliona tona. Najveće količine opiljaka

metala nalaze se u Rusiji, SAD i Evropi. Glavni uvoznici opiljaka metala su zemlje u

tranziciji, kao što su Turska i Kina, Uzevši u obzir trenutnu stopu rasta trţišta, ponovna

stopa upotrebe ostataka od metala moţe dostići 60-70%. Većina obojenih metala

dostigla je rekordnu cenu 2005. godine, što je povećalo snabdevanje i potraţnju

sekundarnog metala.

Proizvodnja sekundarnog aluminijuma (iz aluminijumskog otpada) u svetu iznosi oko

7,6 miliona tona, tj. oko 20% od ukupne proizvodnje aluminijuma. Dodatnim količinama

sekundarnog aluminijuma, koji nastaje proizvodnjom osnovnog aluminijuma, dobijamo

da se u svetu svake godine ponovno iskoristi oko 15 miliona tona sekundarnog

aluminijuma.

Količine recikliranog bakra, pretvorenog u čist bakar iznose 2 miliona tona, što

predstavlja 13% od ukupne svetske proizvodnje bakra. Trgovina ostacima od bakra u

svetu 2004. godine je iznosila blizu 6 miliona tona od čega je 3 miliona tona uvezla

Kina. Cene koje su dostigli bakar, olovo, nikl i kadmijum u poslednjih nekoliko godina

53





bile su dovoljno visoke da pokriju troškove sakupljanja i recikliranja 15 milijardi baterija i

akumulatora koji se bacaju svake godine u celom svetu.

Tabela 20. Procene trţišta ponovne upotrebe ostataka obojenih metala

Procene trţišta ponovne upotrebe ostataka obojenih metala (u hiljadama metriĉnih tona)

Ukupno:24 miliona metričnih tona

Aluminijum 15.000

Bakar 2.000

Olovo 3.200

Cink 2.000

Nikl i nerĎajući čelik 2.000



Reciklaţa ţive iz opasnog otpada pod odgovarajućim uslovima je neophodna za

zaštitu ljudskog zdravlja i ţivotne sredine. Otpad od ţive uglavnom se generiše tokom

procesa proizvodnje u industriji hlorida, baterija, akumulatora itd. Nekoliko stotina

miliona kompaktnih fluorescentnih lampi godišnje se proda širom sveta. Na ţalost, u

nekim drţavama, posebno u SAD-u, gde je zakonodavstvo u navedenom segmentu

dvosmisleno, odlaganje otpada od ţive na deponiju je još uvek moguće.

7.1.4 Otpad od elektriĉne i elektronske opreme

Fokusirajući se na sve teme vezane za upravljanje otpadom, upravljanje tokovima

električne i elektronske opreme postalo je prioritet političarima u OECD zemljama

(Evropa. SAD, Japan) i bez sumnje je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava

upravljanje otpadom širom sveta. OdreĎena trţišta električne opreme (televizora, kućnih

aparata, friţidera) pokazuju znake zasićenja, dok se trţišta elektronske preme šire

velikom brzinom u svim delovima sveta.

WEEE – Waste Electrical and Electronic Equipment, a posebno računari, sadrţe

značajne količine reciklabilnih materijala, kao što su metali (čelik, aluminijum, bakar,

olovo, cink, silicijum), čaše, plastika, retki dragoceni metali (zlato, paladijum, platina i

srebro) i opasne supstance (arsen, ţiva, kadmijum, berilijum, šestovalentni brom).

Studija sprovedena od strane “ United States Bureau of Mines” u 2001. godini pokazala

je da količina zlata koja moţe biti ponovno iskorišćena iz svih računara upotrebljenih u

Americi, moţe biti jednaka količini ponovno iskorišćenog zlata, koji nastaje tretmanom 2

miliona tona zlatne rude.



Ne postoje noviji dostupni podaci o količini reciklabilnih materijala efektivno

sakupljenih od tretmana navedenog otpada. Običan računar sastoji se od: 22% plastike,

20% čelika, 14% od aluminijuma, 7% bakra, 6% olova i 2% cinka. Procenjuje se da 10

miliona računara sadrţi 135.000 tona materijala koji se ponovo mogu iskoristiti u obliku

povratnih materijala.

Direktiva EU iz 2002. godine, postavlja za cilj da prosečna stopa ponovnog

iskorišćenja bude oko 4 kg po stanovniku godišnje (za friţidere, televizore, računare i

fotokopir aparate). OdreĎene nacionalne institucije procenjuju količine proizvedenog

otpada od oko 7 kg po stanovniku godišnje u SAD-u, do 13,5 kg godišnje po stanovniku

u Nemačkoj i UK, koje je veoma teško uporediti. Problem se još uvek nalazi u

kategorijama koje su uzete u obzir prilikom procene.

Tabela 21. Procene otpada od elektronske i električne opreme (WEEE) u odabranim

zemljama

Procene otpada od elektronske i elektriĉne opreme (WEEE) u odabranim zemljama (u hiljadama metriĉnih tona)

WEEE koji je uzet u obzir razlikuje se za svaku zemlju

Proizveden otpad/god Sakupljen otpad/god

SAD (2002.) 2.125

Nemačka (2004.) 1.100 104

Velika Britanija (1998.) 900

Francuska (2004.) 1.700

Danska (1997.) 118 17

Švajcarska (2003.) 66

Tajland (2003.) 60



Kratak pregled jasno naglašava sloţenost problema koji predstavlja otpad u svetu.

Nije slučajnost da ne postoji pouzdana i dosledna analiza koja obuhvata čitavu planetu.

Ipak, u poslednjih nekoliko godina ljudi su postali svesniji veoma bitne uloge koju će

otpad, njegovo sakupljanje, tretman i ponovno iskorišćenje imati u XXI veku. Na zemlji,

koja će u ovom veku dostići granice u smislu demografije i ţivotne sredine,

poljoprivrede i energije, problem nestašice će biti tema koja se ne moţe više izbeći.



7.2 Koncept “povratnog” kanala distribucije

Ako je recikliranje izvodljivo rešenje problema otpada, onda moraju da postoje načini

distribucije otpadnih materijala kompanijama za ponovno korišćenje. Svejedno,

menadţeri su tradicionalno ispitivali kanale distribucije počevši od proizvoĎača, jer

kanali distribucije predstavljaju motor koji pokreće tok proizvoda od proizvoĎača do

korisnika.

Reciklaţa, iz ugla marketinga, je neobična jer krajnji korisnik koji reciklira svoj otpad

mora da “promeni ulogu”. Korisnik koji vrati svoj stari proizvod, de facto, postaje

proizvoĎač otpadnog materijala koji će biti ponovno korišćeni. U ovom slučaju korisnik

postaje prva karika kanala distribucije umesto da bude poslednja. Jedinstveni slučaj

recikliranja predstavlja interesantnu situaciju, posmatrano iz ugla marketinga.

Koncepcijski, obrnuta distribucija je identična tradicionalnim kanalima distribucije.

Korisnik poseduje proizvod koji je na prodaju, i nalazi se u istoj poziciji kao i proizvoĎač

prilikom prodaje novog proizvoda. Uloga korisnika/prodavača je da dostavi otpadne

materijale koje poseduje trţištu kome je potreban njegov proizvod.

Postoji praktična razlika izmeĎu tradicionalnog kanala i “povratnog” kanala

distribucije. Korisnik sebe ne smatra proizvoĎačem otpadnih materijala. Korisnik se ne

bavi problemima planiranja marketing strategije za njegov “proizvod”. Ipak, iz analitičkih

razloga, recikliranje otpadnih materijala biće posmatrano kao povratna distribucija

originalnog proizvoda, i tok proizvoda od korisnika do proizvoĎača biće posmatran kao

proizvoĎačev “povratni” kanal.

Tipovi povratnih kanala distribucije:54

Direktni povratni kanal – od korisnika do proizvoĎača;

Povratni kanal sa atipičnim posrednikom;

Povratni kanal sa tradicionalnim posrednikom;

Indirektni povratni kanal - agencija za sakupljanje smeća.

54

Zikmund W-G. and Stanton W-J. „Recycling solid wastes: a channels-of-distribution problem." The

Journal of Marketing (1971): 34-39.



7.2.1 Direktni povratni kanal – od korisnika do proizvoĊaĉa

Verovatno najjednostavniji savremeni pokušaj recikliranja je prikazan planom “Glass

Container Manufacturing Institute (GCMI)”. Otpadno staklo poznato kao “stakleni krš” u

industriji moţe da snabde 30% ili više materijala neophodnog za proizvodnju novih

boca. Da bi sakupili prazne boce i tegle od domaćinstava, proizvoĎač, član GCMI, je

osnovao oko 100 centara za otkup boca preko pogona za proizvodnju staklene

ambalaţe koje se nalaze u 25 drţava.

Diskutabilno je da bi se moderni korisnik potrudio da vrati svoje otpadne proizvode

direktno proizvoĎaču. Izbor bilo kog kanala mora da uzme u obzir potrebe korisnika, i

teško je verovati da bi moderni korisnik, naviknut na komfor, načinio bilo kakav napor da

reciklira svoje smeće. Plan GCMI-a stavlja breme recikliranja na korisnika. Ovaj

moderan način recikliranja je još uvek u fazi razvoja

7.2.2 Povratni kanal sa atipiĉnim posrednikom

Odsustvo posrednika čini veliku nelagodu korisniku. Ekološki osvešćeni graĎani i

društvene grupe koje sponzorišu ekološke akcije skupljanja smeća predstavljaju vaţnu

kariku sistema povratne distribucije, jer obavljaju ulogu posrednika.

Uzimajući u obzir niske cene otpadnih materijala i visoku cenu povratne distribucije,

ne čudi da su pomenute društvene grupe glavni sakupljači otpada. Sakupljanje i

distribucija otpada je vredno ulaganje za pomenuta udruţenja zbog same količine

sakupljenog otpada. Treba napomenuti da troškovi normalno poslovanja nisu prisutni

prilikom ekoloških akcija sakupljanja smeća, jer troškovi kao što su radna snaga i vozila

bivaju donirana od strane članova udruţenja. Čak i ako se ove akcije sprovode redovno,

nije realno za očekivati da će one biti dovoljne da se recikliraju planine otpada koje će

biti proizvedene u narednim godinama.



7.2.3 Povratni kanal sa tradicionalnim posrednikom

Napori učinjeni na polju reciklaţe otpada su koristili tradicionalni kanal distribucije

kao povratni kanal. Iako im reciklaţa nije bila glavna funkcija, ovi posrednici su

saraĎivali jer je sistem išao na ruku proizvoĎača.

Recikliranje boca u zamenu za depozit pruţalo je poznat primer jednog od glavnih

pokušaja recikliranja otpadnih proizvoda i njihovo ponovno korišćenje u njihovom

originalnom stanju. Ovaj povratni kanal je bukvalno obrnut u odnosu na normalni kanal

distribucije.

Nepovratna ambalaţa je povećala cenu proizvodnje, i korisnici su primorani da

snose dodatne troškove konačnog tretiranja ambalaţnog otpada Odgovor trţišta je

pokazao volju korisnika da plate malo više kao cenu pogodnijeg korišćenja nepovratne

ambalaţe (lakše je platiti malo više nego imati obavezu razmišljanja o povratnoj

ambalaţi).

7.2.4 Indirektni povratni kanal

Agencije koje se bave sakupljanjem i distribucijom otpada su, u početku, samo

prenosile smeće do gradske deponije. Danas, mnoge agencije predstavljaju kariku u

povratnog kanala distribucije koja reciklira otpad iz domaćinstva radi dobijanja energije,

komposta... Kupac otpada, nakon što je otpad sortiran u osnovne materijale, moţe da

bude energana, kompanije za proizvodnju metala, ili poljoprivredna firma.

Očigledno je da je ovaj kanal mnogo pogodniji za korisnika, jer sve što treba da uradi

je da odloţi svoj otpad u kante za smeće. Svejedno, sakupljanje smeća preko

posrednika nije odrţivo dugoročno rešenje i neće rešiti probleme kanala distribucije.

Nesortirano smeće će uskoro prepuniti deponije. Otpad sortiran u osnovne materijale

za recikliranje povećava cenu ovih materijala, iako tehnologija na ovom polju čini velike

korake napred. Sortirani materijali su često previše oštećeni da bi mogli ponovo da se

koriste u originalnoj formi. Otpad tretiran u insineratorima predstavlja veliki problem

zagaĎenja vazduha.



7.3 Problemi recikliranja

Razvoj efektivnih povratnih kanala distribucije trebao bi da, u velikoj meri, olakša

reciklaţu. Da bi se postigao cilj, bar dva velika zadatka moraj da se ispune. Prvi, krajnji

korisnik mora da bude motivisan da započne povratni tok odbačenog proizvoda. Drugi,

neophodan je veći stepen kooperacije izmeĎu članova povratnog toka, nego što je to

danas slučaj.

7.3.1 Motivacija korisnika

Najvaţnija stavka recikliranja čvrstog otpada iz domaćinstva je korisnik. Iskustvo

kompanija koje se bave proizvodnjom piva i sokova u SAD, pokazalo je da su korisnici

navikuti na komfor kada je u pitanju ambalaţa i odlaganje ambalaţe. Kupovina 44

milijarde nepovratnih boca godišnje je dobar pokazatelj da se saradnja korisnika neće

lako postići.

Suština svakog plana recikliranja mora biti da se motiviše korisnik da sortira i vrati

njegove otpadne proizvode. Postojeći finansijski podstreci verovatno neće osigurati

njihovu saradnju. Molba da se podstakne graĎanska duţnost ili društvena odgovornost

se pokazala da ima trenutno dejstvo, bez dugoročnog efekta.

Neki zakonodavci su kao moguće rešenje videli uvoĎenje poreza na ambalaţu, i

zabranu korišćenja nepovratne ambalaţe. Neke zemlje SAD-a (Maryland, California) su

već doneli zakon o zabrani prodaje nepovratne ambalaţe.

Ovi pokušaji da se natera korisnik na recikliranje su samo napad na simptome

problema. Pravi problem je korisnikova navika bacanja ambalaţe. Da se promene

navike potrošača će verovatno biti veoma teţak zadatak, ali to mora biti učinjeno ako

ţelimo zaista da rešimo problem upravljanja otpadom.

7.3.2 Suprotstavljeni interesi kanala i saradnja

Maloprodajni lanci i ostali posrednici moraju da budu spremni na saradnju sa

proizvoĎačima ako ţelimo da se povratna distribucija obavlja uspešno. Uglavnom,

tradicionalni posrednici u povratnim kanalima nisu bili voljni da saraĎuju, jer to nije bilo

finansijski isplativo.



Posrednik mora da broji ili meri otpadni materijal, plati korisnika, i da pripremi materijal

za isporuku proizvoĎaču ili pogonu za recikliranje.

Bez obzira na koji način se pristupi , konflikti su neizbeţni u povratnim kanalima.

Posrednik radi nezavisno, i ima pravo da postavi sebi svoje ciljeve. S tim u vezi,

potreban mu je dodatan podstrek za učešće u povratnom kanalu dustribucije.

Finansijska podstrek moţe da bude adekvatan, ali da li će sistem reciklaţe omogućiti

dovoljno novca da se osigura podrška posrednika?

Posrednici će verovatno morati da se priklone većem stepenu društvene

odgovornosti nego na šta su navikli. Veliko je pitanje, da li to moţemo da očekujemo od

posrednika u današnjem sistemu vrednosti.

7.3.3 Buduće perspektive

Recikliranje čvrstog otpada je veliki ekološki cilj. Iako je reciklaţa tehnološki

izvodljiva, realizovati povratni tok otpadnih materijala i proizvoda predstavlja veliki

izazov. Postojeći povratni kanali distribucije su zastareli (ili nepostojeći u zemljama u

razvoju), i finansijski podstreci, ako postoje su neadekvatni. Većina posrednika reciklira

samo kao dodatni izvor zarade. Čak i danas, društveni pritisci i nestajanje prirodnih

resursa teraju proizvoĎače da upravljaju otpadom, iako je cena otkupa čvrstog otpada

niska, a cena sakupljanja i tretiranja materijala visoka.

7.4 Sortiranje otpada

Ekonomije industrijskih zemalja su bazirane na visokom nivou potrošnje resursa.

Otprilike trećina ovih resursa postaje otpad. U proseku, svaki stanovnik SAD-a odbaci

oko 750 kg kućnog otpada godišnje, i ova cifra je samo rasla u prethodnih 30 godina.

Ovakav uticaj ekonomske potrošnje na ţivotnu sredinu je dramatično porastao.

U takvom stanju okolnosti, industrijske zemlje imaju pred sobom veoma teţak

zadatak da prekinu vezu izmeĎu ekonomskog rasta, uticaja potrošnje i stvaranja otpada

na ţivotnu sredinu. Kao rešenje, vladini zvaničnici su razvili programe ponovnog

korišćenja materijala i programe očuvanja energije. Razvojem ovih programa, otpad

prestaje da bude odgovornost samo privatnog sektora, domaćinstava ili osoba, i postaje

odgovornost Vlade i javnog sektora. Da bi se postigao uspeh ovih programa, svi moraju

da se pridrţavaju pravila koje su postavili vladini zvaničnici preko uvedenih programa.



Stanovništvo mora da nauči da sortira otpad. Samo ostavljanje otpada u kante je

dozvoljeno samo ako je to predviĎeno posebnim smernicama programa. Ovo zahteva

veći stepen odgovornosti osoba koje ţele da se reše otpada na najbrţi, najlakši i

najdiskretniji način, jer je ona sada deo kolektivnog programa sortiranja otpada.

Zvaničnici koji učestvuju u projektu oslanjaju se na najveći broj učesnika operacija

sortiranja otpada. Već više od 30 godina, regionalne zajednice i njihovi partneri su

komunicirali sa njihovim stanovništvom u vezi sortiranja. Od energetske krize 1970-ih,

političari na vlasti su angaţovali psihologe da razviju strategije za promociju sortiranja

otpada. Cilj istraţivanja je da se testiraju različite metode komunikacije i uticaja da bi se

sortiranje kućnog otpada dovelo na viši nivo.

Iskustvo je pokazalo da su najuspešnije strategije komunikacije i uticaja na

stanovništvo sledeće:55

1. Strategija ubeĎivanja. 2. Strategija posvećenosti. 3. Strategija učešća.

7.4.1 Strategija ubeĊivanja

Komunikacija ubeĎivanjem je verovatno najprimenljivija strategija, prilikom primene

na veliki uzorak stanovništva. Efektivnost strategije je naučno testirana vremenom. Ove

strategije su bazirane na pretpostavci da je ponašanje osobe kao individue na istom

nivou kao i njegovi stavovi. Stoga, cilj ove komunikacije je da se utiče na stav osobe i

da taj stav bude, u pozitivnom smeru, okrenut ka sortiranju. Mnoge vladine kampanje

vezane za sortiranje kućnog otpada su bazirane na metodi ubeĎivanja. Imajući to u

vidu, kampanje promovišu “pravi način” i ne preporučuju “ pogrešan način”, te na taj

način operacije postaju veoma jednostavne (kao podučavanje dece). Kao što se

instrukcije daju detetu od strane njihovih roditelja, instrukcije sortiranja su često

motivisane samo moralnim principima.

Iako je stanovnik informisan o reciklabilnom i ne-reciklabilnom otpadu, on i dalje ne

zna zašto je otpad za recikliranje ili ne, i ova informacija je takoĎe vaţna da bi osoba

razumela značaj društvenog ponašanja koji se od njega zahteva.

55

Dupré М. „The comparative effectiveness of persuasion, commitment and leader block strategies in

motivating sorting." Waste management 34.4 (2014): 730-737.



Nedoumice koje okruţuju pojedinca je neophodno otkloniti kako bi on u potpunosti

razumeo i uvideo na koji način bi on mogao da ima koristi od ponašanja koje se od

njega traţi. Zaista, nedostatak informacija o odvojenom sakupljanju definiše “ekspertni

sistem”, i ne ide u prilog ni ličnoj odgovornosti ni primeni u projektu sortiranja otpada.

Istraţivanje naučnika Wernera i Makele iz 1998. Godine, pokazao je da osobe koje

su na strani recikliranja imaju veću šansu da usvoje i zadrţe navike sortiranja na odrţiv

način. Uprkos tome, nekoliko analiza je pokazalo da se prosečan odnos izmeĎu

ponašanja i stava individue razlikuje za od 15 do 40%. Interesovanja nasuprot

zabrinutošću za ţivotnu sredinu ne smeju da budu u velikoj disproporciji kada je u

pitanju veţno ptanje kao što je recikliranje.

Zaključci izvedeni nakon sprovedenih studija o komunikaciji ubeĎivanjem se ne slaţu

sa onima primenjenim na sortiranju otpada. Dok je nekoliko studija primetilo uticaj na

ponašanje, ostali nisu imali efekat. Uprkos tome, uspelo se u nameri da se unapredi

navike vezane za sortiranje otpada na odrţiv način i da se definišu uslovi efektivne

komunikacije ubeĎivanjem. Strategija preporučuje informisanje o normama za

sakupljanje, predstavljanje predloga konkretnog ponašanja za usvajanje navika, i da se

podsete negativnih uticaja ponašanja koje nije u skladu sa strategijom.

Mnoga istraţivanja su pokazala da su promene u odrţivom ponašanju osoba

moguće samo u formi komunikacije koja pruţa osobi mogućnost da bude uključena i da

aktivno učestvuje. Osim brojnih praktičnih problema koji se javljaju u procesu

implementacije poruke ubeĎivanja, verovatno je teorijsko rezonovanje individue ono što

limitira strategiju. Zaista, promene u ponašanju (navikama) ne mogu biti rezultat

promene stava.

7.4.2 Strategija posvećenosti

Druga strategija komunikacije, uzeta iz teorije posvećenosti, preporučuje korišćenje

strategije ponašanja pre nego retoričku strategiju. Naučnici koji se bave teorijom

posvećenosti kaţu da su postupci koji čine individue motor kongitivnog (saznajnog) i

procesa ponašanja. Strategije ponašanja se oslanjaju na ispunjenju postupaka

slobodne volje. Snaga posvećenosti postupaka moţe da varira u zavisnosti od nekoliko

faktora:



Postupci javnosti imaju veći uticaj na posvećenost osobe nego privatni postupak za koji niko ne zna;

Što je skuplji (vremenski, saznajno itd.) postupak za osobu, to će mu biti privrţeniji;

Što su posledice postupka veće, osoba će mu biti privrţenija;

Ponavljanje postupka takoĎe povećava privrţenost osobe;

Postupak nakon koga „nema nazad“, vodi ga većoj posvećenosti nego postupak koji se moţe poništiti.56

Postupak mora biti ispunjen sa osećajem slobode da bi pobudio unutrašnje osećaje

opravdanosti zahtevanog ponašanja. Mnoge tehnike manipulacije, oslanjaju se na

ispunjavanju postupaka posvećenosti baziranu na nekoliko društvenih ponašanja. Dok

one, na primer, dopuštaju promene u ponašanju ili stavu, njihov cilj nije da vode

dugotrajnim ili odrţivim promenama.

Ako ţelimo da zadrţimo dugotrajne promene ponašanja, postupak posvećenosti

uzima oblik deklaracije namere. To moţe da bude verbalna posvećenost, podignuta

ruka, obećanje, potpis osobe ili kolektivni ugovor o ţeljenom ponašanju.

U prvom sprovedenom eksperimentu (Pallak i Cummings, 1976.), postignuto je

smanjenje potrošnje energije tako što su ispitanici potpisali ugovor o ţeljenom

ponašanju. Ova forma je najčešće primenjivana i ona koja pruţa najbolje rezultate.

Mnoge studije su pokazale da potpisivanje ugovora o ţeljenom ponašanju moţe da

povede do momentalnog prihvatanja sortiranja otpada kao i zadrţavanja te navike na

dugi rok. Studije o verbalnoj posvećenosti, meĎutim, nisu pokazale nikakve značajne

promene u ponašanju.

Studija (Pardini i Katzev 1983.-1984.) je uporedila navike sortiranja ispitanika koji su

se obavezali, verbalno ili potpisom, da će sortirati njihove novine dve nedelje. Kontrolnu

grupu, činili su ispitanici koji su prisustvovali neformalnom sastanku o vaţnosti zaštite

ţivotne sredine. Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su bili uključeni verbalno ili u

pismenom obliku, značajno više reciklirali od kontrolne grupe u periodu od dve nedelje.

Sprovodioci studije nastavili su istraţivanje i nakon dogovorene dve nedelje te su

zapazili da su ispitanici, koji su se obavezali u pismenoj formi, nastavili sa recikliranjem i

nakon dogovorenog prerioda, za razliku od kontrolne grupe. Druga studija istih naučnika

sprovedena 1987.-1988. godine potvrdila je rezultate prvog istraţivanja.

56

Dupré М. "The comparative effectiveness of persuasion, commitment and leader block strategies in

motivating sorting." Waste management 34.4 (2014): 730-737.



Studija (Wang i Katzev 1990.) je uporedila uticaj podsticajne strategije, strategije

ubeĎivanja i strategije posvećenosti na navike sortiranja. 67% ispitanika koji su potpisali

ugovor o ţeljenom ponašanju sortiralo je četiri nedelje koliko je trajalo istraţivanje, a

40% je nastavilo sa praksom i u naredne tri nedelje nakon završenka istraţivanja.

Rezulati do kojih se došlo u ova sva ekperimentalna perioda su bolja nego ona dobijena

kolektivnom posvećenošću, strategijom podsticaja ili sa strategijom komunikacije

ubeĎivanjem.

Svejedno, istraţivanja potpisivanjem nisu pokazala dugotrajne efekte na ispitanike.

Uprkos obećavajućim rezultatima do kojih se došlo, interesovanja istraţivača i broj

objavljenih radova na ovu temu je u opadanju od početka 1980-ih. Ovo moţe da bude

objašnjeno poteškoćama u merenju efekata različitih promenljivih. Ulazni uslovi (broj

stanovnika, ţeljeno ponašanje, alat, trajanje eksperimenta itd.) mogu značajno da

variraju od ekperimenta do eksperimenta.

7.4.3 Strategija uĉešća

Strategije učešća su veoma malo istraţene i retko glavni fokus radova. Svejedno,

one se oslanjaju na aktivno učestvovanje osoba u procesu distribucije informacija, i čini

se da mogu da zaobiĎu neka od ograničenja jednostavnijih strategija ponašanja.

Eksperiment (Horley 1977.) sproveden meĎu studentima, tako što studenti ispitanici,

moraju da nagovore druga dva studenta da prihvate različita ponašanja koja se tiču

ţivotne sredine. Istraţivanje sprovedeno 12 dana kasnije pokazalo je promene u

ponašanju osoba koje su bile zaduţene da nagovaraju ostale.

Prilikom studije sprovedene, u gradu Claremont, 1991. godine, meĎu 200 stanovnika

grada, testiran je novi protokol prema kome ispitanici promovišu ponašanje vezano za

sortiranje meĎu svojim komšijama. Tokom eksperimenta trenirana je grupa od osam

volontera da bi bili spremni da učestvuju u studiji. Svakom ispitaniku je bilo naloţeno da

kontaktira 10 svojih komšija.

Eksperiment se sastojao od dva eksperimentalna uslova i jednog kontrolnog uslova.

Uslov „komunikacija učešćem“, se sastojao od lidera i osoba koje lideri treba da

kontaktiraju. Za uslov „ubeĎivanja“, ispitanici su dobili knjiţicu o informacijama vezanim

za sortiranje kao i kese za smeće. Nije bilo mešanja kontrolne grupe prilikom izvoĎenja

eksperimenta. Istraţivanje je trajalo 12 nedelja. Rezultati su pokazali da ispitanici prvog



uslova imali veće promene ponašanja, u smislu sortiranja otpada i zaštite ţivotne

sredine, nego oni iz druge grupe.

Prema ovoj teoriji, dok promoviše sortiranje komšijama, osoba posmatra sebe kao

“tip osobe koji...“ . Ova percepcija samog sebe dovodi osobu do postupanja, na način

koji će odrţati tu percepciju koju ima o sebi.

Slika društva, i društveni podstreci mogu da igraju vaţnu ulogu u promenama ponašanja graĎana. Sa jedne strane, na sortiranje se gleda kao na graĎanski akt, odrgovoran ili ekološki akt, i ono moţe da pobudi osećanja zahvalnosti u komšijama, i sluţi kao motivator promene. I zaista, ponašanje u skladu sa zahtevima ţivotne sredine, je vrednovano i vidljivost efekata sortiranja igra ključnu ulogu u prihvatanju koncepcije sortiranja otpada.

8. Tehnologije tretmana otpada

8.1 Mehaniĉki tretman otpada

8.1.1 Separacija otpada

Separacija predstavlja proces razdvajanja jednog toka otpada na dva ili više toka u

skladu sa jednom od karakteristika ili kombinacijom karakteristika otpada. Separacija

nikada nije idealna: visoko iskorišćenje specifične frakcije materijala u toku otpada je

obično povezano sa manjom čistoćom materijala.

U poslednjih nekoliko decenija različiti tipovi ureĎaja za separaciju su testirani i

visoko refinisani za upotrebu u upravljanju otpadom. Najčešće vrste opreme za

separaciju su:57

Sita;

Klasifikatori vazduha;

Balistički separatori;

Magneti;

Separatori vrtloţnih struja;

Optički sorter;

Flotacija/Odmašćivanje;

57





Separatori na osnovu gustine i hidrocikloni;

Ručna separacija.

8.1.1.1 Sita

Sita odvajaju materijale različitih veličina na osnovu specifične granulacije čestica.

Specifična veličina granulacije je karakteristična za specifičnu frakciju materijala.

Sejanje se obavlja izdvajanjem čestica na osnovu veličine otvora na površini sita.

Čestice manje od otvora, prolaze kroz pokretno sito i postaju fina frakcija. Materijal

iznad sita se smatra velikom ili prevelikom frakcijom. Pošto sejanje predstavlja

parcijalnu separaciju, neki procenat fine frakcije moţe ostati u krupnoj frakciji. Osim

toga, dizajn tokova ili nošenja na površini sita moţe izazvati prolaz krupnijih čestica u

finu frakciju. Ove čestice se označavaju neodgovarajućim po veličinama (prevelikim ili

premalim). Od posebnog značaja su čestice skoro istog prečnika kao otvor sita koje

imaju tendenciju da se zaglave i izazovu nošenje drugih čestica u situ.

8.1.1.2 Vazdušni klasifikatori

Klasifikatori vazduha odvajaju čestice na osnovu brzine padanja u struji vazduha.

Brzina padanja čestice zavisi od njenog oblika i specifične gravitacije. Osnovna ideja je

da materijali manje gustine (papir, plastika, suve i lake organske materije) budu u

gornjoj struji vazduha, dok materijali veće gustine (metali, kamenje, crep, vlaţna

organska materija) padaju na dno zbog nemogućnosti da budu nošene strujom

vazduha.

Veliki broj tehnologija klasifikatora vazduha se koristi u upravljanju otpadom npr. u

proizvodnji goriva, papira i kartona iz otpada i u fabrikama za proizvodnju komposta.

Cik cak klasifikatori vazduha i rotirajući klasifikatori vazduha su dominantne tehnologije,

ali se takoĎe koriste i haube za usisavanje i klasifikatori sa unakrsnom vazdušnom

strujom kao i separatori u fluidizovanom sloju.



8.1.1.3 Balistički separatori

Balistički separator istovremeno koristi nekoliko karakteristika čestica: Veličinu,

gustinu i krutost. Balistički separator se koristi za separaciju otpada iz domaćinstva i za

separaciju komercijalnog otpada u tri frakcije: tešku, laku i finu.

Balistički separator sastavljen je od sistema za dovoĎenje materijala i perforirane

vibrirajuće rešetke. Vibrirajuća rešetka je podeljena u kolone za separaciju. Posomljeni

materijal u zavisnosti od specifičn teţine i oblika se pokreće duţ rešetke.Teške čestice

sporije odskaču od rešetke i sporije se pomeraju, tako da ostaju na najniţem nivou kao

teška frakcija.

Zbog pokreta vibrirajućih elemenata i intenzivnog preureĎivanja, lakše čestice kao

što su papir, karton i plastična folija, pokreću se u suprotnom smeru ka najvišem nivou

rešetke i formiraju laku frakciju. Treća, fina frakcija nastaje prolazom čestica kroz

perforirano dno vibrirajuće rešetke.

8.1.1.4 Magnetni separatori

Magnetni separatori privlače magnetne obojene metale. Ova tehnologija obuhvata

magnetni sistem za separaciju koji privlači materijale od gvoţĎa i prenosi ih dalje

vertikalno ili paralelno u smeru transporta otpada. Efektivni sistem, meĎutim, zahteva da

veličina materijala bude prvo redukovana da bi materijali sa magnetnim svojstvima bili

odvojeni od ostalog otpada. Veličina materijala nije kritična, pošto su dostupni magneti

bilo kojih dimenzija. Nadzemni sistemi se uglavnom koriste za presortiranje ili ne

isparčan gradski čvrsti otpad.

Tabela 22. Procenti otpadnih i zagaĎujućih supstancija koristeći magnetni separator

Frakcija otpada Unos (%) Iskorišćenje (%) Obojeni metali, mešoviti otpad

48,1 98,9

Obojeni metali, ploĉasti otpad

35,2 87,6

Ostaci 16,7

Ukupno 100





8.1.1.5 Separatori sa vrtložnom strujom

Separatori sa vrtloţnom strujom se zasnivaju na indukciji vrtloţnih struja u metalnim

predmetima bez magnetnih svojstava, kao odgovor na dejstvo elektromagnetnog polja.

Ovo omogućava separaciju aluminijuma i bakra. Separatori sa vrtloţnom strujom

obezbeĎuju odličan mehanizam za sortiranje mešavine otpada sličnih gustina (npr.

aluminijuma i fragmenata stakla).

Separacija sa vrtloţnom strujom metala koji nemaju magnetna svojstva se

primenjuje decenijama i unapreĎenje procesa se više nastavlja. 1889. godine je T.A.

Edison usvojio patent za proces separacije obojenih metala. Zbog ograničene

primenljivosti i loših rezultata separacije, ova tehnologija je bila korišćena za obradu

mešovitog komunalnog otpada. MeĎutim, široka primena je počela 1970-ih, pre svega u

SAD kao odgovor na povećani sadrţaj aluminijumskih konzervi u otpadu. Definisani

oblik konzervi sa 100% aluminijuma čini ih idealnim za separaciju sa vrtoţnom strujom i

čak jednostavni separatori su se uspešno koristili.

Tabela 23. Sila električnih provodnika izraţena kao odnos električne provodljivosti i

gustine

Provodnici Električna provodljivost (10-6/Ωm)

Gustina (g/cm³) Električna provodljivost/Gustina (m²10³Ωkg)

Aluminijum 35,00 2,70 12,96 Al Cu Mg* 18,50 2,80 6,61 AlMgSi* 31,00 2,70 11,48 AlMg* 16,50 2,63 6,23 Olovo 4,82 11,34 0,43 Bronza 9,00 8,73 1,03 Bakar 60,00 8,96 6,90 Magnezijum 22,20 1,74 12,76 Mesing 16,00 8,40 1,90 Cink 16,90 7,14 2,37 Kalaj 8,70 7,30 1,19

*Različite legure aluminijuma





8.1.1.6 Optičko sortiranje

Optičko sortiranje se brzo razvija u poslednjih deset godina zajedno sa razvojem

kompjutera i mogućnosti rukovanja velikim brojem podataka. Osetljive kamere u boji,

bliska infracrvena spektroskopija i UV senzori pruţaju mogućnost identifikacije različitih

vrsta plastike, papira, baterija itd. A i njihovo prisustvo na pojasu konvejera se lako

detektuje. Na osnovu informacija koje se snimaju, aktiviraju se mlaznice i sortiraju

identifikovane objekte u odgovarajuće kontejnere. Nekoliko fabrika za sortiranje koristi

moderne tehnologije optičkog sortiranja da razdvoje zatvorene plastične kese

karakterističnih boja za sakupljanje baterija, otpadnog papira, organskog kuhinjskog

otpada ili mešovitog otpada.

Optičko sortiranj se najčešće koristi za sortiranje stakla. Posle obrade, staklo je

izloţeno optičkom sorteru. Prostor sortiranja u boji je napravljen od četiri bloka, odnosno

od 26 kanala. Komprimovani vazduh se koristi i čestice stakla se optički odvajaju

sledećim rasporedom: zeleno staklo, braon staklo i netransparentno (keramika,

porcelan, metali). Čestice stakla koje nisu prepoznate od strane optičkog sortera se

vraćaju u bunker. Tehnologija optičkog sortiranja moţe postići čistoću od 99,7%.

8.1.1.7 Flotacija

Flotacija se prvenstveno koristi za uklanjanje nečistoće, naročito u procesu

odmašćivanja otpadnog papira. Flotaciona tehnologija odmašćivanja za uklanjanje

mastila iz reciklirane emulzije celuloze je prvi put korišćena u Evropi 1959. godine. Od

tada je proizvodnja odmašćenih emulzija u stalnom porastu.

Novine se u Nemačkoj proizvode samo od otpadnog papira, pri čemu se dobija 0,85t

novina na svakih 1,00t recikliranog papira. Ipak, upotreba odmašćene emulzije je stalni

izazov u postizanju konstantnog kvaliteta novina, zbog varijacija nečistoća kao i

neţeljenih komponenti u recikliranom papiru. Novine, magazini i reklame uglavnom iz

privatnih domaćinstava su glavni izvor otpadnog papira, ali i sastav papira za

odmašćivanje je promenljiv zbog razlika u tipu štampe, npr. ofset štampa, digitalna

štampa, upotreba adheziva itd.



8.1.1.8 Separacija na osnovu gustine

Rudarska industrija je razvila tehniku za odvajanje na osnovu gustine koristeći

medijum fluida. Pre oko 30 – 40 godina ova tehnologija je isprobana u nekoliko

eksperimenata za sortiranje komponenata otpada, obojenih metala, stakla, plastike.

Odvajanje na osnovu gustine se često koristi za odvajanje plastike.

.

8.1.1.9 Ručno sortiranje

Uprkos svim razvijenim tehnologijama, ručno sortiranje predstavlja najpouzdaniji

metod za separaciju sekundarnih proizvoda iz mešovitog toka otpada. Ličnim

sortiranjem moţe se efektivno razdvojiti stambeni i komercijalni otpad u kante za

otpadni papir, mešovito ili staklo odreĎene boje i čiste ili obojene polietilenske folije, dok

se istovremeno mogu odvojiti kontaminirajući materijali.

Za ručno sortiranje potrebni su radnici koji su u bliskom kontaktu sa otpadom i zbog

toga su izloţeni povredama oštrim predmetima, hemikalijama, patogenim organizmima i

toksinima. Mere opreza, u smislu zaštitne opreme i ventilacije kao i stroge bezbednosti

moraju biti primenjene.

Pošto je ručno sortiranje intenzivno sortiranje u prostoriji, treba uključiti

mehanizovano sortiranje i povećati efikasnosti. Primarni cilj magnetnih separatora,

konvejera i sita je da pripremi otpad za ručno sortiranje i time poveća brzinu sortiranja

otpada od strane radnika.

Razlika se moţe napraviti izmeĎu negativnog i pozitivnog sortiranja:

Pozitivno sortiranje uključuje ručno odvajanje reciklabilnih materijala od toka

otpada i smeštanje u odgovarajuće kante;

Kod negativnog sortiranja, nasuprot, otpadni materijal se pakuje, a ţeljena

frakcija ostaje u konvejeru.58

58





Veća brzina sortiranja se postiţe negativnim sortiranjem, ali zato je niţi kvalitet.

Pozitivno sortiranje rezultuje većim kvalitetom i iskorišćenju frakcije, ali se odvija sporije.

Efikasnost ručnog sortiranja je povećana kada se koristi izvorno odvojeni reciklabilni

otpad nego kada se koristi komunalni čvrsti otpad.

8.1.2 Reciklaţa pojedinih komponenti komunalnog otpada

8.1.2.1 Reciklaža aluminijumske limenke

Aluminijumske limenke se u svetu sakupljaju za vreme akcija čišćenja okoline na

otkupnim mestima, u centrima za prikupljanje radi reciklaţe i od strane trgovaca

metalnim otpadom. U velikom broju drţava postoji obaveza sakupljanja ambalaţa za

osveţavajuća pića, gde su u trţnim centrima organizovani otkupni centri. ProizvoĎači

predmeta od aluminijuma zatvaraju krug ugovorima sa nezavisnim preduzimačima za

reciklaţu, trgovcima metalnim otpadom, proizvoĎačima samog aluminijuma, kao i

firmama koje se bave rasklapanjem automobila.

Aluminijumski otpaci koji nisu delovi ambalaţa, kao i aluminijumske legure tretiraju

se odvojeno od limenki zbog osobenosti legure od kojih se prave limenke.

Limenke koje se dopreme u centar za sakupljanje preduju se u bale i dalje šalju u

regionalna postrojenja u kojima se melju, seckaju ili se primenjuje neki drugi postupak

za smanjenje njihove zapremine.

U pogonu za revitalizaciju, ideckane limenke se prvo zagrevaju da bi se u procesu

skidanja laka uklonili svi premazi i vlaga, a zatim se pune u peć za pretopljavanje.

Istopljeni metal se utače u kalupe da bi se formirali odlivci teţine minimalno 4.140 kg,

koji se dalje prebacuju do drugog mlina, gde se valjanjem pretvaraju u listove.

Listovi su završni proizvod koji se zatim šalje proizvoĎačima limenki. Tamo se

utiskuje logo proizvoĎača osveţavajućeg napitka a zatim se limenke prosleĎuju u

točionicu (sa odvojenim gornjim poklopcem).



Specifikacije za revitalizovane aluminijumske limenke

U centrima za sakupljanje prihvataju se sve limenke koje nisu prekomerno zagaĎene

prljavštinama ili ostacima hrane, a to je i praksa koje se pridrţavaju ostali otkupljivači.

Zatim sledi, sabijanje i baliranje materijala prema zahtevanim dimenzijama, teţini i broju

traka u skladu sa specifikacijama postrojenja za mlevenje i sitnjenje gde se materijal

šalje. U navedenom postrojenju izdaju se kartice sa izveštajima za snabdevače

postrojenja u kojima se snabdevači obaveštavaju o svim nedostacima.

Tabela 24. Specifikacije za kupovinu aluminijumske limenke, folije i proizvoda od folija

Izvor Specifikacija

Limenke za osveţavajuća pića

Bale 0,9144x 1,2192x 1,2192 m, uz specifičnu teţinu od 1,656 do 2,76 kg/m³ za ravne ambalaţe, bale treba da budu povezane sa 4 do 7 čeličnih ili aluminijumskih traka dimenzija 1,5875 x 0,0508 cm, ili sa 6 do 15 čeličnih ili aluminijumskih ţica. Bale ne smeju sadrţati previše vodenog zaostatka ili nečistoća, čelične limenke ili aluminijumsku foliju.

Folija ili proizvodi od folije

Pojedini veliki proizvoĎači aluminijuma prihvatiće čiste proizvode od aluminijumskih folija, ali se oni obraĎuju zasebno od amabalaţe za pića.



Većina lokalnih centara za reciklaţu ne preuzima korišćene aluminijumske folije zato

što su one obično zagaĎene. MeĎutim, veliki potraţivači ih prihvataju pod uslovom da

su prihvatljivog stepena čistoće. Da bi trgovac metalnim otpadom kupio aluminijumske

proizvode koji se ne koriste za izradu amabalaţa, oni moraju biti suvi i bez nečistoća, a

zatim trgovac prečišćava i balira materijal pre njegove isporuke krajni korisnicima.

Tipične specifikacije, kada se radi o aluminijumskim limenkama za osveţavajuća pića

prikazane su u tabeli



8.1.2.2 Reciklaža hartije i kartona

U pogonima za preradu hartije oduvek se obavljala reciklaţa oštećenih proizvoda i

otpadaka iz postrojenja za proizvodnju papirnih artikala zato što je: sastav materijala

poznat, obično bez otiska i često se moţe iskoristiti kao direktna zamena za papirnu

kašu.

Dodatna stara hartija kupuje se na osnovu kriterijuma za čvrstinu vlakana, stepena

njihovog istezanja i sjaja kao i prema tipu proizvedenog artikla.

Vrste hartije koje se recikliraju

Novinska hartija – Ova vrsta hartije se deli na četiri kategorije: hartija bez mastila

koristi se za roto-hartiju, svilenu hartiju i papir višeg kvaliteta, dok se preostale

kategorije uglavnom koriste za karton namenjen izradi kontejnera ili graĎevinske

proizvode;

Naborani karton – Najzastupljenija pojedinačna komponenta u ukupnoj količini

otpadne hartije koja se reciklira;

Hartija visoke finoće – Hartija za štampače, bela i obojena hartija za trgovačke

knjige i papir za fotokopiranje;

Mešana hartija – Novine, časopisi, mešana hartija sa dugim vlaknima. Prema

standardima Instituta za hartiju SAD, mešana hartija ne podleţe ograničenjima

po pitanju premaza ili strukture vlakana, ali su prebačaji ograničeni na 10%.59

Specifikacije za revitalizovanu hartiju i karton

Američki institut za hartiju, koji predstavlja kupce i one koji se bave preradom

otpadne hartije utvrdio je standarde za pribliţno 50 nivoa kvaliteta hartije i naveo još 33

posebna novoa kvaliteta, gde specifikacije zajednički utvrĎuju kupac i prodavac.

U većem broju centara za sakupljanje otpadne hartije i kod najvećeg broja kupaca

otpadne hartije u opticaju je od 6 do 8 nivoa kvaliteta kojima se pokriva gotovo sva

količina prikupljene otpadne hartije iz potrošačkog sektora:

59





Prazna ili novinska hartija sa štamparskim mastilom;

Naborana hartija za ambalaţe;

Sortirana bela trgovačka hartija (kancelarijski papir, nepremazani bond-papir,

papir za umnoţavanje);

Sortirana bojena trgovačka hartija;

Štampani računarski icečci;

Mešana hartija itd.

Tabela 25. Specifikacija za reciklirane hartije i karton

Nivo kvalite-ta

Klasa Opis Zabranje-ni materijal (%)

Neupotrebljivi materijal (%)

1 Mešana hartija

Mešavina hartija raznih nivoa kvaliteta, bez ograničenja po vrsti ambalaţe, duţine vlakana itd.

2 10

6 Novinska hartija

Balirane stare novine, uz manje od 5% ostalih vrsta hartije

0,5 2,0

7 Posebna novinska hartija

Balirane, sortirane, sveţe osušene novine, neizlagane suncu i bez ostalih vrsta hartije

Nisu dozvoljeni

2,0

11 Naborana hartija

Balirane ambalaţe od naborane hartije, kraft-papir

1,0 5,0

38 Sortirana bojena trgovačka hartija

Nisu dozvoljeni

2,0

40 Sortirana bojena trgovačka hartija

Nisu dozvoljeni

2,0

42 Štampani računarski isečci

Bela hartija na bazi sulfita ili sulfata u formatu prilagoĎenom upotrebi u ureĎajima za obradu podataka

Nisu dozvoljeni

2,0





8.1.2.3 Reciklaža plastičnih materijala

Većina proizvoĎača plastične ambalaţe kodra proizvode bojevima od 1 do 7, koji

predstavljaju plastične smole koje se najčešće proizvode, a sve sa ciljem kasnijeg

olakšanog razdvajanja i reciklaţe.

Glavni materijali koji se recikliraju su:60

Polietilen tereftalat (PET) – Plastične flaše za vodu, sokove, pivo, ulje, sirće itd.

Reciklaţom PET ambalaţe prvenstveno se dobijaju polietilenska vlakna koja se

kasnije koriste u proizvodnji vreća za spavanje, jastuka, jorgana i odeće za

hladne vremenske uslove. Otpadni PET iz potrošačkog sektora se takoĎe koristi

za izradu prevlaka za naličja tepiha i raznog remenja u izolacionim pločama i

ambalaţa za razne prehrambene i ne prehrambene proizvode, te u plastičnim

materijalima inţenjerskog nivoa kvaliteta za upotrebu u automobilskoj industriji

itd.;

Polietilen visoke gustine (HDPE) – Plastični lavori, kante, plastična ambalaţa od

sredstava za čišćenje, šampona, motornog ulja, saksije za cveće, lenjiri, olovke

itd. Svojstva navedenog materijala mogu se podešavati u širokom opsegu u

zavisnosti od toga šta se od njega ţeli proizvoditi;

Polivinil hlorid (PVC) – Kese iz prodavnica, kese za smeće, plastične kese, kese

za sendviče, kese za zamrznuto povrće, omoti od konditorskih proizvoda itd.

PVC ima široku primenu u izradi ambalaţa za prehrambene proizvode,

električnih kablova i plastičnih cevi;

Polietilen niske gustine (LDPE) – Plastične kutije od jogurta, konditorskih

proizvoda, margarina, sladoleda i ostalih prehrambenih proizvoda, u zavisnosti

od proizvoĎača;

Polipropilen (PP) – Polipropilen se obično koristi za izradu kućišta

akumulatorskih baterija motornih vozila, poklopaca kontejnera, boca i drugih

vrsta ambalaţa, etiketa i u manjoj meri ambalaţa za prehrambene proizvode;

Polistiren (PS) – Preklopne ambalaţe za brzu hranu, tanjiri i tacne, posluţavnici

za meso i mesne preraĎevine, kruti materijal za pakovanje itd.;

Mešani i višeslojni plastični materijali – plastični delovi kola, delovi televizora i

ostalih kućnih aparata, plastične igračke itd.

60





Prerada plastiĉnih materijala za reciklaţu

Kada se radi o snabdevanju otpadnim materijalima iz potrošačkog sektora

proizvoĎači se obraćaju centrima za sakupljanje otpada ili nekom drugom od trţišnih

posrednika. Otpadni materijal je obično baliran, pri čemu se masa jedne bale kreće u

opsegu izmeĎu 130 i 770 kilograma.

Specifikacije za revitalizovanu plastiku

Trgovačke grupe koje predstavljaju proizvoĎače i preraĎivače utvrdile su

specifikacije koje bi reciklirani plastični materijali trebalo da zadovolje.

Glavni problem predstavlja loše razdvajanje tipova plastične smole zbog dodatnih

troškova koji bi nastupili angaţovanjem radne snage, čiji bi jedini zadatak bio da uklanja

neţeljene materijale. Izvestan stepen zagaĎenja je neizbeţan, a v cena koju će kupac

ponuditi za loše sortirane ili zagaĎene isporuke biće značajno manja.

8.1.2.4 Reciklaža metala (gvožđe)

Glavne klase crnih metala koje se danas revitalizuju iz čvrstog gradskog otpada

jesu:61

Čelične konzerve – često su pomešane sa negvoţĎebitim materijalima, zbog

čega se pre slanja postrojenjima za preradu materijala mora obaviti njihovo

magnetno odvajanje i sabijanje. Konzerve se prvo seckaju na sitne delove čime

se metal odvaja od ostatka hrane i papirnih etiketa. Strani, neţeljeni materijali

uklanjaju se posebnim usisnim sistemom, a zatim se radi magnetno sortiranje

kojim se uklanjaju aluminijum i ostali negvoţĎeviti materijali.Prečišćeni čelik se

zagreva u peći za topljenje ili podvrgava hemijskom procesu u kojem učestvuju

natrijum-hlorid i oksidacioni agens da bi se iz njega izdvojio kalaj. Kalaj se

revitalizuje elektrolizom u prethodnoj fazi dobijenog rastvora, a od njega se

prave odlivci (po jednoj toni konzervi tipično se dobija 2-3 kg revitalizovanog

kalaja);

61





Kućni aparati, automobili i preostali stari čelik – Prvi korak u procesu reciklaţe je

uklanjanje materijala. U auto-otpadima se uklanjaju rezervoari za gorivo,

akumulatorske baterije, pneumatici i delovi koji se mogu direktno prodavati,

poput, vetrobranskog stakla ili grejača. Ukoliko se motor i pogonski niz ostave u

netaknutom stanju, mora se ispustiti sva količina ulja i ostalih fluida. Kućni

aparati, automobili i kabasti predmeti se sabijaju i šalju u seckalicu.

8.1.2.5 Reciklaža elektronskog otpada

Jedan od novijih sistema reciklaţe koji je prvenstveno razvijen u EU je sistem

reciklaţe eletronskog otpada. WEEE direktiva koja je donešena 2005. godine, propisala

je načine i ciljeve reciklaţe elektronskog otpada. WEEE direktiva je definisala

odgovornost proizvoĎača za njihove proizvode kojima je istekao vek trajanja, tako da su

proizvoĎači odgovorni za stvaranje sistema reciklaţe elektronskog otpada. Istom

direktivom je zabranjeno odlaganje elektronskog otpada na deponije. Jedan od ključnih

principa uključen u ovaj sistem je zagaĎivač plaća, koji se na najbolji način primenjuje u

zemljama beneluksa.

Sistem recikliranja elektronskog otpada se zasniva na 5 koraka:62

Stari proizvod za novi;

Reciklaţna dvorišta;

Korisnik plaća (ne)vidljivu taksu za reciklaţu;

Kroz taksu se ceo sistem finansira;

Sistem monitoringa i izveštavanja razvijen;

Finansijskim sistemima različito je ureĎen treći korak tako da se u nekim zemljama

iskazuje taksa za reciklaţu, a u nekim ne. Iskazivanje takse za reciklaţu olakšava

kontrolu uplate takse u posebne fondove koji finansira ceo proces, ali usloţnjava

finansijski sistem i obrnuto. Kupac električnog ureĎaja plaća njegovu reciklaţu, uz

potvrdu da je stari ureĎaj ostavio na predviĎeno mesto (reciklaţna dvorišta ili kompanije

za reciklaţu električnih ureĎaja). U slučaju da je stari ureĎaj ostavio u reciklaţno

dvorište, taksa se smanjuje, dok u suprotnom plaća ceo iznos. Novac se prosleĎuje

fondovima, a fondovi subvencionišu rad kompanija za reciklaţu ako je fondovima

62





potrebno ili novac usmeravaju na sistem za skupljanje, reciklaţna dvorišta ili za kontrolu

i inspekciju sistema.

8.2 Biološke metode za tretman otpada

8.2.1 Kompostiranje

Kompostiranje je proces koji se koristi još od rimskog doba. Tehnologija

kompostiranja je od tada unapreĎivana u smislu efikasnosti, potrebnog vremena, uticaja

na zdravlje i okolinu, i po pitanju potrebnog prostora. Kompostiranje čvrstog

komunalnog otpada, poljoprivrednog otpada, otpada iz prehrambene industrije, kao i

čvrstog otpada iz tretmana komunalnih otpadnih voda je uobičajena praksa u

upravljanju otpadom u svetu.

Sav otpad koji je biorazgradiv moţe da se kompostira. Mogu da se kompostiraju

materijali i biljnog i ţivotinjskog porekla. Kompostiranje se definiše kao kontrolisano

biološko aerobno prevoĎenje organske materije iz otpada u stabilniji materijal.

Kompostiranje je egzotermalni proces pri kome se oslobaĎa energija u obliku toplote,

što dovodi do povećanja temperature cele mase. Krajnji produkti kompostiranja su

ugljen-dioksid, voda, minerali i stabilizovana organska materija (kompost).

Kompostiranje je diskontinualni proces sa stalnim promenama u sastavu podloge i

biohemijskih uslova. Sastoji se iz četiri faze:63

1. Mezofilna faza (25-40ºC).

2. Termofilna faza (35-65ºC).

3. Faza hlaĎenja (druga mezofilna faza).

4. Faza sazrevanja.

Pošto je kompostiranje biološki proces, fundamentalno je podloţan uticaju ukupnih

faktora sredine koji odreĎuju pravac delovanja u svim biološkim sistemima.

Mikroorganizmi su očigledno najbitnija stavka za uspešan proces kompostiranja. Faktori

koji utiču na njihovu aktivnost i proliferaciju su upravo oni koji odreĎuju stepen i obim

kompostiranja. Prilikom kompostiranja, otpad je supstrat koji treba da se kompostira, pa

63





kao i kod bilo kod drugog biološkog procesa hemijske i fizičke karakteristike supstrata

su bitne za odrţivost procesa.

Jedan od najvaţnijih aspekata ukupne ravnoteţe nutrijenata, a time i nivoa

mikrobiološke aktivnosti je odnos organskog ugljenika i ukupnog azota (C/N). Ako je

količina ugljenika u odnosu na azot suviše velika, biološka aktivnost se smanjuje. Sa

druge strane, ako je C/N odnos manji od 20:1, kompostiranje će biti inhibirano usled

slabog snabdevanja energijom i azot će biti izgubljen u procednim vodama i

isparavanjem kao amonijak.

Osim C/N, postoji jos nekoliko aspekata vaţnih za proces kompostiranja, i to:

Nutritijenti, temperatura, pH vrednost, aeracija, sadrţaj vlage, veličina frakcija.

Upravljanje emisijama

Tokom kompostiranja neophodno je preduzeti mere za odgovarajuće upravljanje

tečnim emisijama i emisijama u vazduh. Tečne emisije koje nastaju prilikom

kompostiranja su kondenzat kod aktivne aeracije, procedne vode i neapsorbovana

kišnica. Emisije u vazduh koje nastaju prilikom kompostiranja primarno su povezane sa

emisijama CH4, NH3, N2O, neprijatnim mirisima, prašinom i bioaerosolima.

Tabela 26. Hemijske karakteristike izlaznih otpadnih gasova iz postrojenja za

kompostiranje

Organski otpad (ppm)

Baštenski otpad (ppm)

CO2 0-50% 0-50%

CH4 2-47% 0-900

N20 1-12

NH3 300 10-12

NO 10-26 10-100

CO

N2S 0-500 120

Metanol 5-25

Etanol 0,002

Aceton 3,3

Toulen 0-0,009 0,0003-0,0008

Benzen 0-0,028 0,0004

Etilbenzen 0,2

SSL4 0,0001

CH4CL2 0,0003-0,0005



CH3CL 0,001 ppm



Dok se ugljen-dioksid emitovan prilikom kompostiranja smatra neutralnim po pitanju

potencijala globalnog zagrevanja, emisije metana i azot-oksida generisane u manje

aerobnim delovima sirovine, doprinose globalnom zagrevanju. Amonijak, iako nije gas

koji prouzrokuje efekat staklene bašte, predstavlja jedno od jedinjenja koja prouzrokuju

neprijatan miris.

Prašina se emituje prilikom obrade suvog materijala pri sledećim operacijama:

usitnjavanje baštenskog otpada, pomeranje i okretanje suvog komposta, prosejavanje

tokom post-tretmana, balističke separacije, utovaranje komposta i internog saobraćaja.

Tehnologija kompostiranja najčešće podrazumeva sledeće tri faze:64

I. Priprema sirovine;

II. Proces kompostiranja;

III. Sazrevanje komposta.

8.2.2 Biogas

Tokom procesa, ugljenik iz ulazne organske materije se najčešće konvertuje u

metan i ugljen-dioksid, koji se zatim izdvajaju iz procesa kao biogas.

Tabela 27. Efikasnost konverzije biogasa u postrojenjima za kogeneraciju

Jedinjenje Hemijski symbol Zapreminska koncentracija (%)

Metan CH4 50-75 Ugljen-dioksid CO2 25-45 Vodena para H2O 2(20ºC) – 7(40ºC) Kiseonik O2 <2 Azot N2 <2 Amonijak NH3 <1 Vodonik H2 <1 Hidrogen-sulfid H2S <1



64





Odnos metana i ugljen-dioksida zavisi od tokova otpada i temperature sistema.

Sistem zahteva odgovarajući odnos sirovina da bi se postigla maksimalna proizvodnja

metana. Za postrojenja je veoma pogodno da je otpad koji se tretira bogat ugljenikom

da bi se mogao iskoristiti dostupni azot. Proces anaerobne digestije dovodi do

produkcije metana. U zavisnosti od sirovine tokom anaerobne digestije nastaju različite

količine metana.

8.3 Termiĉke metode za tretman komunalnog ĉvrstog otpada

Termičke metode za tretman otpada obuhvataju niz tehnologija koje omogućavaju

dobijanje energije iz otpada, uz istovremeno smanjenje njegove zapremine i pretvaranje

ostataka otpada nakon procesa sagorevanja u inertno stanje.

U većini dobro organizovanih sistema za upravljanje otpadom, termički tretman se

najčešćeprimenjuje za upravljanje preostalim tokom otpada, dobijenim nakon izdvajanja

reciklabilnih frakcija i organskih komponenti.

Termički tretmani čvrstog otpada predstavljaju vaţan segment u okviru integralnog

sistema upravljanja otpadom, kojim se postiţe:

Smanjenje količine otpada koji se deponuje – ušteda deponijskog prostora;

Mogućnost za dobijanje energije pri termičkoj obradi;

Mogućnost za dobijanje minerala i hemijskih elemenata iz procesa. Koji se mogu

ponovo upotrebiti ili reciklirati;

Destrukcija velikog broja zagaĎujućih supstanci koje su prisutne u otpadu;

Smanjenje potrebe za dugoročnim praćenjem tokova otpada.

Uopšteno gledajući, postoje tri glavne faze procesa za sve termičke tretmane

otpada:65

1. Sušenje i degazacija – U ovoj fazi dolazi do izdvajanja isparljivih komponenti iz

otpada, pri temperaturama izmeĎu 100 i 300 °C.

2. Piroliza i gasifikacija – piroliza je proces dalje razgradnje organskih materija uz

odsustvo kiseonika, pri temperaturama oko 250-700 °C, čime se dobija mešavina

gasa sačinjena uglavnom od vodinika, ugljen-monoksida i ugljovodonika visoke

molekularne mase. Gasifikacija predstavlja termičku toplotnu degradaciju

65





organskih supstanci uz prisustvo odreĎene količine kiseonika, ali koja nije

dovoljna da se oksidacija izvrši u potpunosti.

3. Oksidacija – predstavlja poslednju fazu termičkog procesa u kojoj se zapaljivi

gasovi dobiveni u prethodnim fazama oksiduju u potpunosti.

Tabela 28. Postojeća evropska postrojenja za insineraciju komunalnog otpada, opasnog

otpada i kanalizacionog mulja

Zemlja Ukupan broj postrojenja za insineraciju komunalnog otpada

Kapacitet Mt/god

Ukupan broj postrojenja za insineraciju opasnog otpada

Kapacitet Mt/god

Ukupan broj postrojenja za insineraciju kanalizacio-nog mulja

Kapacitet Mt/god (suvih ĉestica)

Austrija 5 0,5 2 0,1 1

Belgija 17 2,4 3 0,3 1 0,02

Danska 32 2,7 2 0,1 5 0,3

Finska 1 0,07 1 0,1

Francuska 210 11, 748 20 1,0

Nemačka 59 13,4 31 1,23 23 0,63

Grčka 0 0

Irska 0 11

Italija 32 1,71 6 0,1

Luksemburg

1 0,15 0

Portugalija 3 1,2 0

Španija 9 1,13 1 0,03

Švedska 30 2,5 1 0,1

Holandija 11 5,3 1 0,1 2 0,19 Belika Britanija

17 2,97 3 0,12 11 0,42

Norveška 11 0,65

Švajcarska

29 3,29 11 2 14 0,1

Ukupno 467 49,7 93 5,28 57 1,66





Termičke metode mogu da se koriste za tretman neke od sledećih grupa otpada:66

Komunalni otpad – koji nije prethodno tertian;

Prethodno tretiran komunalni otpad;

Industrijski neopasan otpad;

Mulj iz procesa prečišćavanja otpadnih voda (kanalizacija);

Medicinski otpad.

U narednoj tabeli prikazan je karakterističan opseg vrednosti udela pojedinih

hemijskih elemenata u komunalnom i opasnom otpadu, kao i u mulju nastalom iz

procesa prečišćavanja otpadnih voda. Pored toga, definisani su i kalorijska vrednost,

udeo vlage i pepela za sve tri vrste otpada.

Tabela 29. Udeo hemijskih elemenata za različite vrste otpada

Parametar Komunalni otpad Opasan otpad Kanalizacioni mulj

Kalorijska vrednost (MJ/k)

7-15 1-42 2-14

Voda (%) 15-40 0-100 3-97 Pepeo 20-35 0-100 1-60

Ugljenik (% c.m.) 18-40 5-99 30-35

Vodinik (% c.m.) 1-5 1-20 2-5

Azot (% c.m.) 0,2-1,5 0-15 1-4 Kiseonik (% c.m.) 15-22 / 10-25

Sumpor (% c.m.) 0,1-0,5 / 0,2-1,5

Fluor (% c.m.) 0,01-0,035 0-50 0,1-1

Hlor (% c.m.) 0,1-1 0-80 0,05-4 Brom (% c.m.) / 0-80 Nema podataka

Jod (% c.m.) / 0-50 Nema podataka

Olovo (mg/kg c.m.) 100-2.000 0-200.000 4- 1.000 Kadmijum (mg/kg c.m.)

1-15 0-10.000 0,1-50

Bakar (mg/kg c.m.) 200-700 / 10-1.800 Cink (mg/kg c.m.) 400-1.400 / 10-5.700

Ţiva (mg/kg c.m.) 1-5 0-40.000 0,05-10

Talijum (mg/kg c.m.) <0,1 / 0,1-5

Mangan (mg/kg c.m.) 250 / 300-1.800 Vanadijum (mg/kg c.m.)

4-11 / 10-150

Nikl (mg/kg c.m.) 30-50 / 3-500

Kobalt (mg/kg c.m.) 3-10 / 8-35

Arsen (mg/kg c.m.) 2-5 / 1-35

66





Hrom (mg/kg c.m.) 40-200 / 1-800

Selen (mg/kg c.m.) 0,21-15 / 0,1-8

PCB (mg/kg c.m.) 0,2-0,4 Do 60% 0,01-0,13

PCDD/PCDF (TE/kg) 50-250 10-10.000 8,5-73



Dobro projektovanje budućeg postrojenja za sagorevanje otpada, u direktnoj je vezi

sa tačnim podacima o trenutnim i proceni budućih karakteristika otpada. TakoĎe,

sezonske promene u količini generisanog otpada i njegovog sastava, moraju biti u

dozvoljenom opsegu koji neće uticati na rad postrojenja.

Ključni kriterijumi koji moraju biti ispoštovani pri projektovanju budućeg postrojenja

za termički tretman su:67

Prosečna donja toplotna moć - mora biti najmanje 6 MJ/kg za sve sezone tokom

godine;

Procena budućih količina generisanog otpada i njegovog sastava mora biti

zasnovana na detaljnim analizama;

Neophodno je ispitati karakteristike komercijalnog i industrijskog otpada koji će

biti tretiran u postrojenju;

Godišnja količina otpada ne sme biti manja od 50.000 tona, dok nedeljne

varijacije u količini otpada koji se dovodi u postrojenje ne smeju preći 20%.

Tabela 30. Gornja i donja toplotna moć za odreĎene frakcije u otpadu

Masena osnova

% Otpada

Osnove frakcija Kaloriĉna vrednost

Frakcija Vlaga W (%)

Ĉvrste materije (%)

Pepeo A (%)

Zapaljivost (%)

Hg kJ/kg

Hd kJ/kg

Hrana i organski otpad

45,0 66 34 13,3 20,7 17.000 1.912

Plastika 23,1 29 71 7,8 63,2 33.000 20.144

Tekstil 3,5 33 67 4,0 63,0 20.000 11.789

Papir i karton

12,0 47 53 5,6 47,4 16.000 6.440

Koţa i guma

1,4 11 89 25,8 63,2 23.000 14.265

Drvo 8,0 35 65 5,2 59,8 17.000 9.310

Metali 4,1 6 94 94,0 0,0 0 -147

67





Staklo 1,3 3 97 97,0 0,0 0 -73

Inertni materijali

1,0 10 90 90,0 0,0 0 -245

Fine čestice

0,6 32 68 45,6 22,4 15.000 2.584

Ukupno - prosek

100,0 46,7 53,3 10,2 43,1 7.650



8.3.1 Pregled termiĉkih metoda za tretman komunalnog ĉvrstog otpada

Sve termičke metode za tretman otpada generalno podrazumevaju sagorevanje

čvrstog otpada u cilju dobijanja energije. Najčešće se dobijena energija toplotna

energija pretvara u električnu i/ili se direktno vrši iskorišćenje tople vode ili pare u okviru

sistema za grejanje industrijskih i stambenih objekata.

8.3.1.1 Konvencionalno sagorevanje otpada (Insineracija)

Insineracija - sagorevanje otpada pod kontrolisanim uslovima, predstavlja veoma

korišćenu tehnologiju, koja je počela da se razvija još pre 100 godina u cilju dobijanja

energije iz otpada.

Tehnološki gledano, rezlikuju se tri tipa procesa insineracije:68

Jednostepeni sistem sagorevanja;

Modularno - dvostepeno sagorevanje;

Sagorevanje u fluidizovanom sloju.

Preko 90% insineratora u Evropi radi na principu jednostepenog sagorevanja, pri

čemu se na taj način tretira otprilike 800.000.000 tona komunalnog otpada godišnje.

Za proces insineracije pogodnost predstavlja činjenica da otpad koji ulazi u sistem

nije neophodno u velikoj meri predtretirati. Uglavnom se otpad sakupljen u

autosmećarima direktno prazni u prijemni bunker. Iz bunkera se potom pomoću krana

68





otpad dozirano prebacuje u sistem za sagorevanje. Kran se takoĎe koristi da se iz

prispelog otpada odstrane veliki i kabasti delovi.

Kapacitet insineratora u najvećoj meri zavisi od kalorijske vrednosti otpada koji se

doprema na tretiranje. U Evropi, standardni maksimalni kapacitet postrojenja iznosi

280.000 tona godišnje, uz pretpostavku da otpad ima kalorijsku vrednost od 11 MJ/kg.

Prema podacima CEWEP-a (European Confederation of Waste to Energy Plants) za

2011 godinu, postoji oko 470 postrojenja sa ukupnim kapacitetom od 80 miliona tona

godišnje, koja spadaju u grupu konvencionalnih tehnologija za sagorevanje otpada, dok

projekcije pokazuju da će taj broj do 2016. godine porasti na 550 uz ukupan kapacitet

od 97 miliona tona godišnje. Oko 6,5% od ukupnog broja predstavljaju postrojenja koja

rade na principu fluidizovanog sloja.

8.3.1.2 Gasifikacija

Gasifikacija predstavlja proces termičke obrade komunalnog otpada u cilju dobijanja

smeše zapaljivog gasa (tzv. sintetički gas) koji se sastoji u najvećoj meri od H2 i CO, uz

manje količine CH4, N2, H2O i CO2. Dobijeni sintetički gas se moţe transportovati i

iskoristiti na nekom drugom mestu, za dobijanje toplotne i/ili električne energije, a

moguće je i direktno iskorišćenje u okviru druge faze procesa sagorevanja otpada. Na

početku procesa otpad prolazi kroz degazicionu cev, gde se vrši smanjenje udela vlage

u otpadu (sušenje i degazacija) nakon čega dospeva u gasifikacioni reaktor i termički se

obraĎuje pri kontrolisanim uslovima. U reaktor se spolja dovodi i kiseonik, čime se

dostiţe temperatura sagorevanja ipreko 2000 °C. Ovako visoke temperature dovode do

toga da se organska frakcija u komunalnom otpadu pretvara u sintetički gas. U narednoj

fazi se sintetički gas dalje obraĎuje u cilju uklanjanja vodene pare i zagaĎujućih

supstanci, nakon čega moţe da se iskoristi u cilju dobijanja energije.

U Evropi trenutno ne postoje operativna komercijalna postrojenja koja rade na

principu gasifikacije komunalnog otpada. Jedino veće postrojenje pušteno u rad, bilo je

u gradu Karlsrue (Nemačka), ali je ono zatvoreno zbog poteškoća tehničke i finansijske

prirode. Nekoliko postrojenja koja su u funkciji izgraĎena su u poslednjih 10 godina u

Japanu. Korišćenje gasifikacije u ovoj zemlji je uglavnom posledica stroţije zakonske

regulative u oblasti zaštite ţivotne sredine kojom se favorizuje termička obrada otpada

pri visokim temperaturama, čime se postiţe veoma mala koncentracija dioksina u

nastalom pepelu.



8.3.1.3 Plazma tehnologija

Suština plazma procesa jeste da se koristi električna struja koja prolazi kroz vazduh

u komori, čime se stvara stanje plazme koja razlaţe gas nastao pri termičkoj obradi

otpada na nivo molekula. Plazma predstavlja skup slobodnih elektrona i jona nastalih

kada napon velike voltaţe doĎe u kontakt sa gasom pri niskom pritisku. Visok napon u

uslovima niskog pritiska gasa, uzrokuje odvajanje elektrona iz molekula gasa. Kada

izgube jedan ili više elektrona, molekuli gasa postaju pozitivno naelektrisani joni koji

provode struju i stvaraju toplotu.

Iako spada u tehnologiju sa visokim iskorišćenjem energije, treba napomenuti da

trenutno plazma tehnologija u praksi nije dovoljno dokazana kao mogućnost za termički

tretman komunalnog otpada. Osnovni razlog leţi u velikim kapitalnim i operativnim

troškovima za takva postrojenja. Pored toga, komora za sagorevanje je sklona veoma

brzom habanju, tako da su za odrţavanje kontinuiteta procesa često potrebne i

rezervne komore. Najveće plazma postrojenje u svetu nalazi se u Japanu i ima

kapacitet od 90.000 tona komunalnog otpada godišnje. Ipak, najveći broj postrojenja

koja rade na ovom principu su u formi polot postrojenja, odnosno još uvek sluţe samo

za testiranje i unapreĎenje mogućnosti tretmana komunalnog otpada.

8.3.1.4 Piroliza

Piroliza je termički proces pomoću kojeg, pri različitim opsezima temperatura i uz

odsustvo kieonika, dolazi do mešavina čvrstog ostatka, pirolitičkog ulja i sintetičkog

gasa. Pirolitičko ulje i sintetički gas mogu direktno da se koriste kao gorivo u kotlu za

sagorevanje, ili da se dodatno preraĎuju za dobijanje visoko kvalitetnog motornog

goriva, hemikalija, lepkova i ostalih proizvoda. Čvrst ostatak predstavlja kombinaciju

nezapaljivog neorganskog materijala i ugljenika.

Proces pirolize zahteva dovoĎenje spoljne toplotne energije, koja se indirektno

pomoću kondukcije dovodi kroz zidove reaktora. Vazduh, odnosno kiseonik se namerno

ne koristi u procesima koji se odvijaju u reaktoru. Prenos toplote sa zidova reaktora

dovodi do stvaranja inertnog gasa, koji se potom zajedno sa svim produktima u tom

gasu odvodi iz reaktorskog postrojenja.

Trenutno postoji 6 postrojenja ovakvog tipa u Japanu (najveća kapaciteta 150.000

t/god), dok se jedno manjeg kapaciteta nalazi u Burgau u Nemačkoj. TakoĎe u

nemačkom gradu Furth, 1997. godine je otvoreno postrojenje kapaciteta 100.000 t/god,

ali je već 1998. godine zatvoreno zbog eksplozije u reaktorskoj komori.



Proces pirolize se generalno odvija na niţim temperaturama, u odnosu na

gasifikaciju, čime se smanjuje isparavanje ugljenika i odreĎenog broja drugih polutanata

kao što su teški metali i dioksini. Relativno niska temperatura omogućava i bolje

iskorišćenje metala, pre nego što bude ostakljen u drugoj fazi procesa pri većim

temperaturama. Jedan od glavnih nedostataka pirolize je relativno mala energija koja se

dobija na izlazu, koja je zbog neophodnosti predtretmana otpada i zbog dovoĎenja

spoljne toplotne energije izbalansirana sa uloţenom energijom na ulazu.

8.3.1.5 Termički tretmani otpada u razvoju

Pored pomenutih glavnih termičkih metoda za tretman otpada, postoji i veliki broj

novih tehnologija koje su u fazi nastajanja i ispitivanja mogućnosti njihovog iskorišćenja

u komercijalne svrhe.

U neke od novih termičkih tretmana otpada u razvoju spadaju:69

Gasplazma - ovaj proces koristi otpad kao ulaznu sirovinu u cilju dobijanja

"čistog" sintetičkog gasa, odnosno gasa bogatog vodonikom. Temperatura se u

toku procesa kreće oko 900 °C. Gas bogat vodonikom se naknadno hladi i

dodatno prečišćava pre nego se pomoću gasnih turbina iskoristi za dobijanje

električne energije. Prema dostupnim podacima stepen iskorišćenja je visok i

kreće se od 35 do 40%;

Brza piroliza - predstavlja proces u kojem se komunalni otpad pretvara u

sintetički gas, uz primenu klasične tehnologije koja se koristi u petrohemijskoj

industriji. Postrojenje koje radi na ovom principu se nalazi u gradu Romseu-

Engleska, operativno je od 1998. godine i dnevno tretira 1.680 tona RDF-a.

Otpadni materijal se u fazi pripreme usitnjava do granulacije manje od 2 mm i

suši do nivoa udela vlage od 5%.

Ovakav materijal se ubacuje u reaktor bez prisustva vazduha. Zidovi reaktora se

zagravaju do 850 °C i na taj način se otpad trenutno zagreva i pretvara u

sintetički gas, koji se dodatno filtrira i brzo hladi sa 1500 °C na manje od 400 °C

da bi se sprečilo formiranje dioksina i furana;

Termalna oksidacija - koristi čist kiseonik za proces oksidacije, za razliku od

većine tehnologija koja koriste ambijentalni vazduh. Izvorno, ovakav proces

oksidacije je proistekao iz tehnologije koja se koristi za remedijaciju zemljišta

zagaĎenog naftom. Suština procesa je korišćenje čistog kiseonika pri visokim

temperaturama, što dovodi do stvaranja gasa sačinjenog od CO i H2. Ovako

69





dobijen gas predstavlja dobru osnovu za dobijanje tečnih goriva, kao što je dizel

gorivo;

Gorivo iz otpada - ovaj pristup podrazumeva koncept gde se sintetički gas,

dobijen kroz proces gasifikacije koristi kao ulazna komponenta za proces

dobijanja tečnih goriva, umesto da se koristi direktno za proizvodnju toplotne i/ili

električne energije. Najveće svetsko postrojenje koje bi radilo na ovom

principu(Enerkem- Kanada), pušteno je u pogon 2012. godine. Smatra se da bi

se njegovim funkcionisanjem za period od 25 godina, uštedelo preko 6 miliona

tona CO2 emitovanog u atmosferu, dok bi se sa druge strane godišnje proizvodilo

oko 36 miliona litara etanola.

U narednoj tabeli dat je sumarni pregled glavnih karakteristika za četiri najčešće

korišćena metoda za termički tretman otpada.

Tabela 31. PoreĎenje osnovnih karakteristika glavnih termičkih tretmana otpada

Karakteri-stike

Insineracija Gasifika-cija

Plazma Piroliza

Jedno-stepeni sistem

Dvostepeni sistem

Fluidizova-ni sloj

Mogućnost korišćenja komunalnog otpada, bez predtretma-na

DA DA NE NE NE NE

Dokazani sistem kroz praktičnu primenu, relativno jednostavna tehnologija i visok stepen

pouzdanosti

DA DA DA Delimično dokazan kroz praktičnu primenu, kompleksniji sistem od insineracije, manje pouzdan i veoma skup

NE NE

Postojanje pouzdanih podataka o karakteristi-kama procesa

DA DA NE Delimični podaci

Delimični podaci

Delimični podaci





8.3.2 Emisije iz procesa termiĉkog tretmana

Emisije zagaĎujućih materija koje nastaju u modernim postrojenjima za termički

tretman otpada su veoma smanjene u poreĎenju sa starim postrojenjima koja imaju

manje stroţe kontrole procesa i manje efikasnu opremu za kontrolu i monitoring emisija.

Termička postrojenja u poslednjih 20 godina prioritetno teţe smanjenju potencijalnih

štetnih efekata po ljudsko zdravlje i ţivotnu sredinu. Iz ovih razloga, razvijene zemlje

imaju veoma striktne standarde za dozvoljene nivoe emisija.

U SAD trenutno postoji 89 postrojenja koja tretiraju komunalni čvrsti otpad. Emisije iz

ovih postrojenja su se značajno smanjile poslednjih decenija pomoću poboljšanja

tehnologija za sagorevanje otpada. US EPA je 2007. godine objavila podatke, za mala i

velika postrojenja za sagorevanje komunalnog otpada, o smanjenju emisija ko je su

postignute opremanjem jedinica sa tehnologijama koje su u to vreme bile najbolje

dostupne.

Tabela 32. Emisije postrojenja pre i nakon ugradnje sistema za prečišćavanje

ZagaĊivaĉ Emisije 1990. godine (t/god)

Emisije 2005. godine (t/god)

Postignuto smanjenje (%)

Dioksini i furani 4.400 15 99+%

Ţiva 57 2,3 96% Kadmijum 9,6 0,4 96%

Olovo 170 5,5 97%

Suspendovane materije

18.600 780 96%

HCI 57.400 3.200 94%

SO2 38.300 4.600 88% NOX 64.900 49.500 24%





8.3.2.1 Emisije u vazduh

Termička postrojenja za tretman otpada, kao i svi drugi procesi sagorevanja, mogu

osloboditi odreĎene količine raznovrsnih jedinjenja u atmosferu. Ipak, samo mali deo tih

jedinjenja se smatra zagaĎivačem vazduha i uzeti su u obzir kao ključni sa stanovišta

zaštite ţivotne sredine i ljudskog zdravlja.

Jedinjenja i supstance koji nastaju iz procesa termičkog tretiranja otpada:70

Suspendovane čestice;

Ugljen-monoksid (CO);

Azotni-oksidi (NOX);

Sumpor-dioksid (SO2);

Azot-oksid (N2O);

Metan (CH4);

Metali (tečki metali i jedinjenja osim Hg i Cd) Sb, Pb, Cr, Cu, Mn, Ni, V, Sn;

Kadmijum (Cd);

Ţiva (Hg);

Isparljiva organska jedinjenja (VOCs);

Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs);

Dioksini (npr. polihlorovani bifenili (PCBs));

Ostali dioksini i furani;

Amonijak (NH3);

Hlorovodonik (HCI);

Fluorvodonik (HF).

8.3.2.2 Tečne emisije

Pored emisija u vazduh neka postrojenja za termički tretman otpada generišu i tečne

emisije. Da li će i u kojoj meri nastati tečne emisije zavisi od vrste instaliranog sistema

za prečišćavanje kao i od drugih parametara vezanih za samu konstrukciju postrojenja.

Voda se u postrojenjima za termički tretman otpada koristi za mnogobrojne procese i

tečne emisije mogu proisteći iz sledećih izvora:

Otpadne vode iz sistema za prećišćavanje;

Otpadne vode nastale sakupljanjem, tretmanom i skladištenjem pepela iz loţišta;

70





Ostali tokovi otpadnih voda;

Sanitarna otpadna voda;

Kišnica koja padne na površine kao što su krovovi, putevi ili parking se obično

direktno ispušta u kanalizacioni sistem;

Voda korišćena za hlaĎenje.

9. Korišćenje komunalnog ĉvrstog otpada u energetske svrhe

Porast cene energenata, manja zavisnost od uvoza energenata, kontrola gasova koji

izazivaju efekat staklene bašte - GHG (Engl. Greenhouse Gases) u saglasnosti sa Kjoto

protokolom, i uopšte smanjenje negativnih uticaja na ţivotnu sredinu razlozi su za

istraţivanje i razvoj postupaka za ponovno iskorišćenje otpada širom sveta. Osim

ekonomskih efekata, glavni razlozi koji ograničavaju razvoj ponovnog iskorišćenja

otpada su kulturološki, ali i to što su za energetsko korišćenje otpada, koji po pravilu

ima nisku toplotnu moć, potrebne predradnje koje bi omogućile višu efikasnost i

smanjenje negativnih uticaja na ţivotnu sredinu. Ovi problemi posebno pogaĎaju zemlje

u tranziciji i razvoju, kakva je i Srbija.

Teško je proceniti količinu ponovnog iskorišćenja otpada u vidu energije širom sveta

jer zacidi od toplotne moći, koja moţe varirati u zavisnosti od sastava otpada. Plastika,

papir i tekstil imaju višu toplotnu moć od ostalih sastavnih delova, od kojih neki i nisu

gorivi. Stepen ponovnog iskorišćenja zavisi i od energetske efikasnosti tehnologije koja

se koristi. Energetski ekvivalent 170 miliona tona komunalnog otpada koji se tretira

insineracijom iznosi oko 220 miliona barela nafte, tj. oko 600.000 barela dnevno. SAD

dnevno troše oko 20 miliona barela nafte. Ovakav energetski doprinos omogućava

balansiranje energetskih potreba, posebno u zemljama OECD. Procenjuje se da bi

energija, koja je potencijalno na raspolaganju u 400 postrojenja za insineraciju u EU,

pokrila energetske potrebe 27 miliona stanovnika, što odgovara populaciji Danske,

Finske i Holandije. Trţište insineracije u EU-15 procenjeno je na 9 milijardi evra. U

Japanu, 236 postrojenja za insineraciju proizvode energiju ekvivalentno nuklearnoj

elektrani. Trţište sagorevanja u Japanu je procenjeno na 4 milijardi dolara.71

Neke zemlje imaju, relativno, visok odnos komunalnog otpada po stanovniku koji se

tretira insineracijom. To je uglavnom slucaj u nekom azijskim zemljama (Japan i

Singapur) i nekim evropskim zemljama (Danska, Švajcarska, Holandija. Švedska i

71





Francuska) koje su ovaj vid energije definisale kao “zelenu”. Ostale zemlje kao što su

Velika Britanija, SAD i Kanada nisu još u potpunosti razvile ovu delatnost.

Evropska unija postavila je cilj da 12% ukupne primarne energije i 22,1% električne

energije, mora biti proizvedeno iz obnovljivih izvora do 2010. godine. Cilj je da se

ograniči i stabilizuje organski udeo u otpadu, da se obezbedi gorivo koje se dobija iz

otpada (Refuse Derived Fuel – RDF) i promoviše razvoj ponovnog iskorišćenja otpada u

vidu energije.72

Trenutno u oko 35 zemalja postoji više od 600 postrojenja za insineraciju u kojima se

koristi energija otpada. U ovim postrojenjima tretira se 170 miliona tona komunalnog

otpada godišnje, od čega oko 70% u EU, Japanu i SAD.

Uprkos tome što se deponovanje nalazi na samom dnu hijerarhije upravljanja

otpadom, ono predstavlja najzastupljeniji metoda upravljanja otpadom i u panevropskim

zemljama. U EU, 31% generisanog otpada se deponuje, 42% se reciklira, 6% se tretira

insineracijom u cilju dobijanja energije, a za 21% je neodreĎeno (podaci iz 19 zemalja

članica).

Dosledne informacije o metodama odlaganja otpada u EECCA (East Europe,

Caucasus and central Asia) i CEE zemljama nisu dostupne. U Ruskoj Federaciji

deponovano je izmeĎu 40% i 57% ukupno generisanog otpada iz industrije u periodu

2002. do 2004. godine.

Deponije komunalnog otpada omogućavaju proizvodnju biogasa razlaganjem

(fermentacijom) otpada. Dobijeni biogas se sastoji od metana i ugljen-dioksida (gasovi

sa najvećim uticajem na pojavu efekta staklene bašte). Kada se jednom sakupi, biogas

se moţe ponovno koristiti u vidu električne energije. U SAD, 340 od ukupno 2.975

deponija iskorišćava generisani biogas. Sakupljanje deponijskog biogasa je sada

obavezno i u Evropi. Čak i zastarele deponije bi trebalo modernizovati kako bi se

obezbedilo sakupljanje generisanog biogasa. U budućnosti bi razvoj deponija i

bioreaktora trebalo poboljšati tehnički i ekonomski, kao i sa aspekta zaštite ţivotne

sredine, u cilju unapreĎenja proizvodnje biogasa.

U tabeli 33. je dat pregled postrojenja po zemljama. Ipak informacije o nekim

zemljama treba uzimati sa rezervom zato što nije bilo moguće pribaviti tačne informacije

iz svih zemalja. Ukupni kapacitet postrojenja za iskorišćavanje deponijskog gasa u

svetu iznosi oko 3.930 MW. Iako većina postrojenja nije locirana u SAD, zbog velikih

72





kapaciteta postrojenja koja se tamo nalaze najveća proizvodnja energije iz deponijskog

bigasa je upravo tamo.

Tabela 33. Postrojenja za iskorišćavanje deponijskog gasa u svetu

Drţava Broj postrojenja Snaga proizvedene energije (MW)

Stepen ekstrakcije gasa (m³/t/god)

Evropa 734 1275 3,1

SAD 354 2378 2,9

Australija 18 76 3,8

Kanada 15 106 5,7

Juţna Amerika 8 18 3,6

Afrika 4 4 3,5

Azija 19 72 4,7



Tretiranje otpada se podstiče u cilju smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat

staklene bašte- Kjoto protokol omogućava kompanijama u industrijalizovanim zemljama

da dobiju sertifikate za redukovanje emisija investiranjem u efektivno smanjivanje nivoa

gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u zemljama u razvoju. Zbog toga

Mehanizam Čistog Razvoja (Clean Development Mechanism – CDM) koriste kompanije

investirajući u zemlje u razvoju.

9.1 Zašto koristiti otpad u vidu energije?

Smanjenje zaliha mineralnih izvora energije; nafte, prirodnog gasa i uglja je

evidentno. Poslednjih decenija, društvo je postalo svesno i negativnih efekata koje

izaziva debalans CO2 i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Rešenje leţi u većem korišćenju novih i obnovljivih izvora energije (NOIE), u koje

spada i korišćenje komunalnog čvrstog otpada kao energenta. Prvo je rešavan

jednostavniji zadatak, da se obnovljivi izvori energije koriste za dobijanje toplotne

energije- za grejanje i procesne potrebe. Poslednjih nekoliko godina, sve više se

podstiče proizvodnja energije-električna energija.

Dosadašnja iskustva pokazala su da je proizvodnja električne energije

vetrogeneratorima i korišćenjem fotovoltaţnih ćelija skupa i da zavisi od raspoloţivosti

tih izvora. Pored korišćenja energetskih potencijala vodotokova i biomase, komunalni

čvrsti otpad predstavlja jedan od najznačajnijih potencijalnih obnovljivih izvora energije.



Evropska unija proklamovala je obavezu korišćenja OIE (Obnovljivih Izvora

Energije). To je definisano takozvanim Belim Papirom, a realizacija je podstaknuta

podsticajnim merama. Belim Papirom definisano je da EU do 2010. godine treba da

ostvari udeo primarne energije obnovljivih izvora energije od najmanje 12%.73

U javnosti je manje poznato da je posebnom direktivom (Direktiva 2001/77/EC)

predviĎeno da udeo električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora dostigne

22,1%. U tabeli 34. prikazan je očekivan doprinos pojedinih zemalja članica.

Tabela 34. Postojeća proizvodnja električne energije (1997. godina) i planirana

proizvodnja električne energije iz novih i obnovljivih izvora energije

Zemlja NOIE, TWh,1997 NOIE, (%) 1997 NOIE, (%) 2010

Belgija 0,86 1,1 6,0

Danska 3,21 8,7 29,0

Nemačka 24,91 4,5 12,5

Grčka 3,94 8,6 20,1

Španija 37,15 19,9 29,4

Francuska 66,00 15,0 21,0

Irska 0,84 3,6 13,2

Italija 46,46 16,0 25,0

Luksemburg 0,14 2,1 5,7

Holandija 3,45 3,5 9,0

Austrija 39,05 70,0 78,1

Portugalija 14,30 38,5 39,0

Finska 19,03 24,7 31,5

Švedska 72,03 49,1 60,0

Velika Britanija 7,04 1,7 10,0

EU 338,41 13,9 22



73





9.2 Zakonski okvir za iskorišćavanje otpada u vidu energije u EU

U zemljama EU, okvir za sadašnje podsticajne mere za iskorišćavanje otpada u vidu

energije, a time i za gradnju postrojenja za iskorišćavanje energetskog potencijala

otpada, definisan je sledećim dokumentima:74

Kjoto protokol – konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama;

Direktiva 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od septembra

2001. godine o promociji proizvodnje električne energije na svom energetskom

trţištu od obnovljivih izvora energije;

Direktiva 2003/87/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od oktobra

2003. godine o uspostavljanju mogućnosti trgovanja emisijama gasova “staklene

bašte” meĎu zemljama članicama Evropske unije;

Direktiva 2003/96/EC Evropskog saveta od oktobra 2003. godine o reformi okvira

za porez na energetske proizvodei električnu energiju;

Direktiva 1999/81/EC Evropske unije o deponovanju otpada.

Potpisivanjem Kjoto protokola veliki broj zemalja u svetu preuzeo je obavezu da

smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 5% u periodu od 2008 do

2012. godine u odnosu na referentnu 1990. godinu. Zemlje Evropske unije, kao

najrazvijenije zemlje sveta, ujedno i kao najveći zagaĎivači po glavi stanovnika,

preuzele su obavezu smanjenja emisija za 8%. Najvaţnije delatnosti koje produkuju

gasove sa efektom staklene bašte su energetika i transport. Pored povećanja

energetske efikasnosti, ako izuzetno vaţna mera u ovoj delatnosti je korišćenje

obnovljivih izvora energije, koja treba da doprinese smanjenju emisije GHG.

Direktivom 2001/77/EC, zemlje EU su postavile sebi cilj da do 2010. godine učešće

obnovljivih izvora energije u potrošnji i proizvodnji primarne energije bude najmanje

12% i daudeo električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije bude

najmanje 22,1% u ukupnoj potrošnji električne energije u EU.

Pored navedenih meĎunarodnih dokumenata svaka zemlja Evropske unije pripremila

je zakone, propise i podsticajne mere za obimnije korišćenje biomase kao goriva. Te

mere odnose se na direktno podsticanje korisnika biomase kao goriva i na proizvoĎače

opreme, istraţivačke institucije i podizanje svesti graĎana, a naročito mladih, o značaju

korišćenja obnovljivih izvora energije.

74





9.3 Planiranje i sprovoĊenje projekata iskorišćenja otpada u energetske svrhe

Projekat ponovnog iskorišćenja energije iz otpada sastoji se iz nekoliko elemenata:

sakupljanje/dostupne količine otpada, tretman otpada i iskorišćenje energije iz otpada,

distribucija i prodaja krajnjih produkata, odlaganje krajnjih produkata/efluenata, itd. Ako

bilo koji od ovih elemenata ne funkcioniše na odgovarajući način, adekvatno upravljanje

ovim projektima se ne moţe obezbediti. Zbog toga je od velike vaţnosti za uspeh

ovakvih projekata odgovarajuće prethodno planiranje.

9.3.1 Osnovni faktori u planiranju i sprovoĊenju

Najznačajniji uticaji koji se moraju razmatrati i uzeti u obzir prilikom planiranja bilo

kojeg “Waste-to-Energy” postrojenja, kao i za odabir najpogodnije/najodrţivije tehno-

ekonomski prihvatljive tehnologije su:75

Cena sakupljanja i transporta otpada

Kapacitet tretmana

Lokalni uslovi-postojeća praksa upravljanja otpadom

Fizičke i hemijske karakteristike otpada

Sezonske fluktuacije u kvalitetu i kvantitetu otpada

Odlaganje-tretman nastalih nusprodukata/efluenata

Krajnja upotreba energije

Investicioni troškovi

Uticaj na ţivotnu sredinu

75





9.4 Parametri koji utiĉu na ponovno iskorišćenje otpada u vidu energije

Glavni parametri koji odreĎuju potencijal ponovnog iskorišćenja energije otpada u

vidu enegije su:

1. Količina otpada.

2. Fizičke i hemijske karakteristike.

Mala veličina konstituenata potpomaţe brţu dekompoziciju otpada. Velika gustina

otpada ukazuje na visok udeo biorazgradivih organskih materija i vlage. Otpad male

gustine, sa druge strane, po pravilu ima visoki udeo papira, plastike i drugih materija

koje su suvlje i pogodne za sagorevanje. Visok sadrţaj vlage uzrokuje brţu

dekompoziciju biorazgradljive organske frakcije u otpadu.

Vaţni parametri koji se moraju uzeti u obzir prilikom odreĎivanja potencijala

iskorišćenja otpada u vidu energije i pogodnosti tretmana otpada preko biohemijskih ili

termohemijskih postupaka uključuju:76

Sadrţaj štetnih i opasnih jedinjenja;

Sadrţaj teških metala;

Donju toplotnu moć;

Sadrţaj pepela;

Sadrţaj vlage;

Formu, granulaciju;

Sadrţaj lako isparljivih materija;

Udeo vezanog ugljenika;

Odnos C/N.

76





Tabela 35. Poţeljan opseg vaţnih parametara za tehničku izvodljivost ponovnog

iskorišćenja u vidu energije

Metod tretmana Osnovni princip Vaţne osobine otpada

Poţeljan opseg

Termohemijska konverzija

Razlaganje materije pomoću toplote

Sadrţaj vlage, organska/isparljiva materija vezani ugljenik inertne materije, toplotna vrednost (neto toplotna vrednost)

<45%

>40%

<15%

<35%

>1200 kcal/kg

Biohemijska konverzija

Razlaganje organske materije mokrobiološkom aktivnošću

Sadrţaj vlage, organska/isparljiva materija, Odnos C/N

>50% >40% 25-30



Obično prikupljeni otpad ne ispunjava te zahteve, ali naknadnim razvrstavanjem

moţe se dovesti u postavljene okvire.

9.5 Raspoloţive tehnologije za energetsko korišćenje otpada

Definisanje odreĎene tehnologije koja je najpogodnija za dati region zavisi od brojnih

faktora, uključujući i lokalne metode sakupljanja, obraĎivanja i odlaganja komunalnog

čvrstog otpada kao i lokalnih propisa vezanih za ţivotnu sredinu.

Postoji nekoliko načina dostupnih za iskorišćavanje otpada u vidu energije o kojima

je bilo reči ranije i to:77

Insineracija;

Sagorevanje;

Piroliza;

Gasifikacija;

Plazma process;

Anaerobna digestija;

77





Deponijski gas.

Svaka tehnologija zahteva različite količine ulaznih sirovina, emituje različite količine

ugljen-dioksida, ima različite outpute i različite je efikasnosti.

10. Nula otpada (Zero waste)

Stvaranje otpada predstavlja jedan od sporednih proizvoda koje ljudi tokom cele

svoje istorije ostavljaju za sobom, a da o tome ne razmišljaju. Zakopavanje ili odlaganje

otpada na gomilu kao pristup upravljanja otpadom nisu više prihvatljivi, ni ekonomski ni

društveno. Pored toga predviĎeni broj stanovnika na zemlji, proizvodnja, i porast

potrošnje u narednom veku samo će povećati količinu i sastav otpadnog materijala.78

Ako se za globalne kao što su klimatske promene i otpadne materije u najskorije

vreme ne pronaĎu rešenja, društvo će morati da nastavi da traţi načine da smanji kako

količine otpada, tako i uticaj koji otpad vrši na nas. Logično. Javlja se potreba za

konceptom kakav je koncept nula otpada, kojim se nastoji da se otpad potpuno

eliminiše gde god je to moguće, tako što će se promeniti sistemski pristup kojim se u

prvom redu izbegava stvaranje otpada.

10.1 Uvod

Ljudi izgleda misle da ovaj svet raspolaţe neograničenim prostorom u koji mogu da

stanu brda otpada koji oni stvaraju. Ovaj problem nije nastao krivicom ove generacije,

niti sa industrijskom revolucijom; otpad predstavlja problem još od nastanka

čovečanstva.

Veliki broj stručnjaka za upravljanje čvrstim otpadom (SWM-solid waste

management) otpad smatraju neophodnim sporednim proizvodom koji nastaje u svakoj

aktivnosti, šta više, ekonomski rast i ţivotni standard kojim se diče mnoge nacije kao da

podrazumevaju gomilanje otpada. Naţalost, tendencije očekivanog rasta i razvoja

ukazuju na to da će zahvaljujući obimu i sastavu otpada, upravljanje otpadom u

78

Petrović N. Išljamović S. Jeremić V. „Nulti otpad kao novi koncept odrţivog upravljanja otpadom“,

Menadžment, Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd, (2010.) 39-45.



budućnosti biti još sloţeniji posao. Da bismo našli rešenje za probleme otpada, prvo

moramo da definišemo način na koji posmatramo otpad.

Iz ekonomske perspektive otpad se posmatra kao stvarnost industrijskog procesa.

Ipak, ovakav stav se moţe dovesti u pitanje. Ekolozi koji se bave problematikom

industrije tvrde da otpad u stvari predstavlja neefikasnu primenu sirovina, a sve viši

troškovi sirovina i skladištenja otpada na kraju mogu da ugroze konkurentnost firme.

Opštine i poreski obveznici takoĎe su ţrtve sve većih troškova upravljanja otpadom,

posebno u pokretanju, razgradnji i poslovanju deponija visoke tehnologije.

Koncept odrţivog razvoja koji je široko prihvaćen posle Izveštaja Svetske komisije o

okruţenju i razvoju od 1987. godine pod nazivom Naša zajednička budućnost (Our

common future), ukazuje na meĎuzavisnost ekonomskih, socijalnih pitanja i pitanja

ţivotnog okruţenja. Upravljanje otpadom, u stvari, svim zagaĎivačima, mora se

analizirati u kontekstu dugoročne odrţivosti. Stoga ovaj linearni tok od izdvajanja do

odlaganja otpada, karakterističan za današnje doba, vodi ekonomiju osiromašenja i nije

odrţiv. Kao odgovor na ovaj problem, mnoge kompanije su usvojile i primenjuju koncept

hijerarhije upravljanja otpadom koji se zasniva na četiri koraka: (4 R's, Reduce, Reuse,

Recycle and Recover). Cilj ove hijerarhije jeste da ilustruje relativne prioritete koji se

daju različitim opcijama upravljanja otpadom i da podstakne programe zasnovane na

razvrstavanju i konačno smanjivanju otpada.

Upravljanje čvrstim otpadom privlači sve veću paţnju svih nivoa vlasti, stručnjaka za

zaštitu ţivotne sredine i javnosti uopšte. Stoga i nailazimo na obilje literature o ovoj

temi. U stvari, svaka komponenta formule 4 koraka (R's) postala je predmet brojnih

istraţivanja, akademskih radova, stručnih časopisa i naravno, konferencija. Upravljanje

čvrstim otpadom tradicionalno je u nadleţnosti opštinskih vlasti koje su odgovorne za

uspostavljanje i poslovanje sistema sabiranja i odlaganja otpada. Moţda se ovako

lokalizovanim upravljanjem i moţe objasniti velika raznolikost u terminologiji i

definicijama otpada. U literaturi se pominje veliki broj vrsta otpada, meĎu kojima i

poljoprivredni otpad, radioaktivni otpad, tečni otpad, opasan otpad, industrijski otpad, i

otpad iz domaćinstva. Osnovni izvor otpada su industrijska proizvodnja i ljudska

potrošnja, a linija izmeĎu ove dve kategorije nije još uvek jasno podvučena.

Otpad je često utkan u naš stil ţivota, ali pokušaji da se upravlja odlaganjem ili

obradom tog otpada koji se javljaju u poslednje vreme ponovo dovode u centar paţnje

problem preciznog definisanja otpada. Pošto za razne vrste otpada ne postoje

zajedničke fizičke karakteristike, mnoge definicije bave se otpadom kao proizvodima ili

materijalima koji su se verovatno koristili a onda odbacili. Smatra se da su sirovine i

proizvodi namenjeni za jednokratnu upotrebu, i kada se iskoriste, postaju nepotrebni.



Otpad se moţe definisati kao “neupotrebljeni materijal preostao u procesu

proizvodnje, korišćenja potrošnih dobara itd.” , “beskorisni sporedni proizvodi nastali u

nekom procesu” ili “svaka supstanca (čvrsta ili opasna) koja za vlasnika koji ju je

proizveo više nema upotrebnu vrednost i koju on odbacuje”. I sama subjektivnost ovog

tradicionalnog shvatanja otpada je problematična zato što obuhvata sve materijale koji

se bacaju, uključujući i potencijalne sekundarne sirovine.

10.2 Definicija Nula otpada

MeĎunarodno udruţenje za nula otpada (Zero waste international alliance) uopšteno

definiše Nula otpada kao “filozofski i vizionarski cilj koji se postiţe ugledanjem na

prirodne cikluse, u kojima svaki output predstavlja input za neki novi proces”. To znači

da treba stvarati materijale i proizvode i upravljati njima tako da sačuvamo i obnovimo

sve resurse, umesto da ih uništavamo ili zakopavamo, da eliminišemo oticanje bilo

kakvih materijala u zemlju, u vodu ili u vazduh ukoliko to ne koristi prirodnim sistemima

ili privredi.

Za razliku od sistema upravljanja otpadom koji se danas primenjuje, sistem Nula

otpada nastoji da eliminiše otpad gde god je to moguće, podstičući sistematski pristup

kojim se u prvom redu izbegava stvaranje otpada. Sistematskim pristupom “nula

otpada” output-i jednog procesa pretvaraju se u resurse za druge procese.

Iako su tokom protekle decenije učinjeni veliki pomaci u recikliranju, samo povećanje

recikliranja nije dovoljno da se postigne potpuno odrţiva privreda. Ako se neka materija

zakopa na deponiji ili se spali u peći, industrija mora da izdvoji i obradi nove sirovine da

bi se proizveli novi proizvodi. Izgleda kao da je pri izradi svakog proizvoda ili ambalaţe

ostalo mnogo više osiromašenih resursa i otpada nego što je upotrebljeno da bi se taj

proizvod ili ambalaţa proizveli.

Američka agencija za zaštitu prirodne sredine (EPA) takoĎe tvrdi da “smanjenjem

količine resursa i recikliranjem moţe da se smanji emisija gasova koji dovode do efekta

staklene bašte, da se poveća izdvajanje ugljen-dioksida koji koristi rastu drveća i da se

smanji emisija metana na deponijama”. EPA zaključuje da se potrošnja energije i

emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte u najvećoj meri smanjuju zahvaljujući

eliminaciji otpada i upotrebom recikliranih materijala. Upravo zato princip Nula otpada u

prvi plan stavlja smanjenje potrošnje resursa i upotrebu recikliranih materijala, a zatim



recikliranje i kompostiranje, tako da se spreči nepotrebno uništavanje materijala. Stoga

moţemo da zaključimo da princip Nula otpada:

Pretvara sadašnji jednosmeran sistem u kruţni sistem po ugledu na uspešne strategije same prirode;

Dovodi u pitanje loše organizovane poslovne sisteme koji “koriste previše resursa, da bi nekolicina ljudi bila produktivnija”;

Problematizuje, putem otvaranja novih poslova i učešća civilnog sektora, sve ozbiljniji gubitak ljudskih resursa i eroziju demokratije;

Pomaţe zajednicama da razviju efikasnu lokalnu privredu, sa dobrim, odrţivim radnim mestima i odgovarajućim stepenom samodovoljnosti;

Ima za cilj pre da eliminiše otpad nage da upravlja njime.

Princip Nula otpada se zalaţe za:79

100% efikasnost resursa;

Smanjenje čvrstog i opasnog otpada na nulu;

Nultu emisiju u vazduh, vodu ili zemljište;

Smanjenje otpada u ţivotnom ciklusu proizvoda na nulu;

Smanjenje otpada u proizvodnji i administrativnim poslovima na nulu;

Smanjenje toksičnosti na nulu; -smanjenje rizika za prirodu;

-prisustvo toksičnih materija stvara opasan otpad.

10.3 Hijerarhija principa Nula otpada

Princip Nula otpada se u prvom redu fokusira na smanjenje zapremine i toksičnosti

otpada tako što ih eliminiše. Zatim se usredsreĎuje na ponovnu upotrebu sirovina i

proizvoda, prvo za ono za šta je planirano da se koriste, a onda za alternativne

primene, pre nego što se reciklira. Kad se količina sirvina smanji i kad se ponovo

upotrebe do stepena u kom je to moguće, onda Princip Nula otpada predlaţe da se sav

preostali materijal reciklira i kompostuje, na način na koji će doneti najviše koristi.

Strategija upravljanja otpadom trebalo bi da teţi maksimizaciji energije i obnavljanju

(oporavku) sirovina, a da smanje na minimum konačnu količinu otpada koji će se naći

na deponijama i zagaĎenje koje nastaje u svim fazama rukovanja i prikupljanja otpada.

Problemi ţivotne sredine moraju se rešavati korak po korak, primenom odgovarajućih

tehnoloških, ekonomskih i društvenih ograničenja. Da bismo postigli fazu kada se

79

Petrović N. Išljamović S. Jeremić V. „Nulti otpad kao novi koncept odrţivog upravljanja otpadom“,

Menadžment, Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd, (2010.) 39-45.



materijal moţe ponovo upotrebiti i da bi smo se pribliţili idealno cilju nulte emisije,

moţda ćemo morati da proĎemo kroz niţe nivoe piramide prikazane na slici, da bismo

stekli iskustvo, znanje, razumevanje i naučili organizaciju.

Slika 17. Hijerarhija Nula otpada (izvor: http://www.zerowaste.sa.gov.au)

Ekosistemi recikliraju svaku vrstu otpada, a sam pojam “otpad” više nije prikladan.

Proizvodi od jedne komponente ili jedne celine uvek mogu da budu korisni resurs za

stvaranje neke druge komponente ili celine. Ekosistemi se samoorganizuju tako da se

svi raspoloţivi resursi koriste do najvećeg mogućeg stepena i ništa ne ostaje

neiskorišćeno. Princip Nula otpada podstiče lokalna i regionalna javno-privatna

partnerska društva da grade postrojenja za obnovu resursa, da obezbede infrastrukturu

i neophodne usluge kako bi se sve ove funkcije odvijale. U sistemu Nula otpada, svaki

materijal čija se količina ne moţe ponovo koristiti, reciklirati ili kompostirati, vraća se

proizvoĎaču ili direktno ili putem maloprodajnih kanala, ili se više ne koristi.

Ţivotni ciklusi u prirodi su takvi da ne proizvode nikakav otpad. Robe i sirovine u

današnjem sistemu industrije izdvajaju se iz zemljine kore, prevoze do pogona za

proizvodnju (svi materijali koji nisu deo finalnog proizvoda odbacuju se kao otpad), onda

se proizvodi prevoze do korisnika, i konačno, na kraju svog ţivotnog veka, bacaju se.

http://www.zerowaste.sa.gov.au/



Da bismo eliminisali ili smanjili količinu otpada moţemo da koristimo ciklični model

kakav je stvorila sama priroda. On je najefikasniji, manje košta, donosi veću dobit, čime

se izbegava uništavanje ţivotne sredine. Ciklični sistem primenjuje jednačinu

“otpad=resurs” i eliminiše otpadne materije iz ţivotne sredine.

10.4 Strategija Nula otpada u opštini Palarikovo, Slovaĉka

Palarikovo je prva opština u Slovačkoj koja je usvojila koncepciju Nula otpada i ona

se uspešno sprovodi. Opština pokušava da učini sve kako bi se smanjila količina otpada

za odlaganje. Opština je morala da počne sa rešavanjem problema otpada 1999.

godine, kada je opštinska deponija zatvorena usled stroţijih propisa koji su stupili na

snagu. U to vreme, opština je mogla da izabere ili mogućnost da otpad transportuje na

drugu deponiju, što uključuje veće troškove za prevoz i naknadu za deponovanje, ili da

započne kompostiranje i reciklaţu otpada. Pored toga, novi zakon je postavio niz drugih

obaveza za opštine, koji se takoĎe moraju rešiti.80

Prvi korak koji je opština preduzela bila je analiza postojećeg stanja. Time je

odreĎen sastav komunalnog otpada u opštini. Zapreminski oko 30% predstavlja biološki

otpad, 25% PET-boce, 15% papir, 5% staklo, i na druge vrste plastike otpada još 5%.

Opština je takoĎe uvidela da uprkos 17 godina informisanja javnosti, lokalno

stanovništvo praktično ne koristi lokalni Centar za sakupljanje kao mesto za odlaganje

sekundarnih sirovina. Zahvaljujući ovoj analizi, opština je zaključila da će očuvanje

postojećeg sistema odlaganja otpada na deponije biti nekoliko puta skuplje za opštinu

nego što je to bilo ranije. Došlo se do zaključka da, ukoliko ţele da ljudi više odvajaju

otpad, to će se postići time što će se stvoriti sistem sakupljanja sa maksimalno

omogućenim komforom. MeĎutim, istovremeno, takav sistem mora da bude izvodljiv sa

ekonomske tačke gledišta.

Implementacija projekta je počela 2000. godine, kroz intenzivnu edukaciju javnosti

u pogledu smanjenja biološki nekompostovanog komunalnog otpada – promocijom

kompostiranja u domaćinstvima. Stanovnici redovno, dva puta godišnje, dobijaju letke

na kućne adrese na temu kompostiranja u domaćinstvima uz mogućnost korišćenja

opštinskih mesta za kompostiranje. Edukacija javnosti je takoĎe obezbeĎena putem

lokalnih medija – štampe i radija. Udruţenje graĎana (Udruţenje ţivotne sredine

Palarikova) proizvodi besplatno rezervoare za kompostiranje za sva zainteresovana lica

i distribuira ih u domaćinstva, zajedno sa letkom koji sadrţi sve potrebne informacije.

80

Tadić V. „Nula otpada-primer dobre prakse u Slovačkoj”, Primenom evropskih standarda do

regionalnog razvoja Srbije- Zbornik radova, Beograd, Maj (2011.) 98-108.



U cilju podrške kompostiranju, opština je takoĎe kupila strugač, tako da u vreme

proreĎivanja grana na stablima, obezbeĎuje kresanje grana za stanovnike. Od 2002. godine, integralni sistem odvojenog prikupljanja otpada implementiran je

u opštini Palarikovo. Sistem je otpočeo prikupljanjem četiri osnovne komponente -

staklo, papir, plastična ambalaţa - PET boce i višeslojni materijal. Trenutno, oko 18

vrsta komponenti koje se prikupljaju su deo sistema. MeĎutim, samo sirovine prodate

na osnovu ugovora, koji je zaključen unapred, sakupljaju se odvojeno. Do 2004. godine,

opština je uvela postepeno odvajanje papira i kartona, tetrapaka, stakla, različitih

vrsta plastika, metalne ambalaţe, tekstila, elektronskog otpada, gume, akumulatora,

kablova, “high-volume” otpada, opasnog otpada, kao i sitnog graĎevinskog otpada.

10.4.1 PAYT (pay as you throw) - princip “platite koliko bacite”, kao ekonomski

stimulans

Ekonomski stimulans stanovništva je vaţan. IzmeĎu 2000. do 2003. godine graĎani

su plaćali paušalni iznos od 7,4 € za one koji nisu odvajali otpad, i 4,7 € za one koji su

odvajali. Sada, kada 99% stanovnika učestvuje u sistemu, princip “platite koliko bacite”

(PAYT) je usvojen. ProizvoĎači otpada plaćaju samo za mešani komunalni otpad koji

se odlaţe na deponije. Oni ne plaćaju za odvojeni otpad. Naknada za uklanjanje jedne

kante zapremine od 110 litara je 1,08 €.

10.4.2 Besplatan (Second hand) i/ili Zelena linija

Dvorište za prikupljanje, gde graĎani mogu da donesu odvojene komponente

komunalnog otpada, u skladu sa njihovim potrebama, je u nadleţnosti opštine.

Nakon rekonstrukcije dvorišta za sakupljanje u nekoj od prostorija biće predstavljene

stvari koje su još uvek funkcionalne i koje će ljudi moći besplatno da uzmu - mali

ureĎaji, bela tehnika, nameštaj, itd. Pored toga, opština je uvela i tzv. Zelenu liniju za

stanovnike. Svoje usluge obavljaju tako da ukoliko neko ţeli da se oslobodi nečega

što će neko drugi moći i dalje da koristi, opština posreduje prilikom ponude. Na ovaj

način se postiţe ispunjenje principa sprečavanja stvaranja otpada, kao najoptimalnije

opcije.



10.4.3 Odlaganje biorazgradivog komunalnog otpada

Biorazgradivi komunalni otpad se odvaja na mestu nastanka – direktno u domaćinstvima – u kojima je kompostiranje uvedeno. U tom cilju, opština je pokrenula informativnu kampanju sa ciljem podizanja stope kompostiranja otpada u domaćinstvima i opštini. Deo kampanje se takoĎe odnosi i na proizvodnju drvenih kontejnera za kompost, izradu lifleta, posetu pojedinim domaćinstvima, organizovanje predavanja, itd. TakoĎe, opština nudi mogućnost drobljenja (seckanja) biorazgradivog otpada direktno u domaćinstvima. U slučaju većih količina biorazgradivog otpada opština nudi pomoć prilikom njegovog odlaganja. Za stambene blokove opština je obezbedila plastične i drvene kontejnere za kompostiranje. U slučaju da kapacitet kontejnera nije dovoljan i da se prečesto prepuni, otpad se odvozi do lokalnog postrojenja za kompostiranje.

10.4.4 Uĉešće javnosti – kljuĉna komponenta

Upravljanje komunalnim otpadom znatno zavisi od samog stava i delovanja javnosti. Uključivanje javnosti u što ranijoj fazi efektivnije će doprineti prevenciji nastanka otpada i recikliranju. Pogrešna je pretpostavka da je ukupna javnost needukovana, jer upravo javnost svakodnevno radi s otpadom čije je iskustvo izrazito vaţno za razvoj sistema upravljanja otpadom koji moţe biti funkcionalan. Javnost je potrebno uključiti u sve faze - od razvoja strategije, do planiranja lokacije za izgradnju objekata, te razvoja načina prikupljanja otpada. Potrebno je zadrţati potpunu transparentnost svih pregovora i ugovora s privatnim sektorom i omogućiti im transparentan pristup u odreĎeno vreme u kojem graĎani mogu dati svoje komentare i predloge na bilo koji predloţeni ugovor. Jedino se uključivanjem javnosti u svim fazama procesa moţe postići cilj pravilne saradnje javnog i drţavnog sektora koji su nuţni za dalje dobro funkcionisanje celokupnog sistema

10.5 Nula otpada (Zero waste), Novi Zeland

Kampanja Nula otpada, počela je 1997. godine na Novom Zelandu81, osnivanjem “Zero Waste New Zeland Trust”, neprofitne organizacije koja je imala viziju u kojoj bi Novi Zeland bila prva drţava koja bi implementirala strategiju Nula otpada. Kampanja, sprovedena od strane malih lokalnih udruţenja, pokušavala je da omogući odrţivo poslovanje i radna mesta preko aktivnosti obnove resursa i minimizacija otpada.

81

Snow W. and Dickinson J. „Getting There!: The Road to Zero Waste: Strategies for Sustainable

Communities”, Zero Waste New Zealand Trust, 2003.



Fondovi su osnovani da bi se mogle podeliti osnivačke potvrde, koje bi sluţile kao pomoć lokalnim inicijativama i kampanjama u promociji Strategije Nula otpada kao nacionalne i lokalne strategije. Kampanja je imala za cilj da ujedini razne inicijative o eliminaciji otpada u jednostavnu viziju i da pruţi oslonac sektoru društvene zajednice.

Novi Zeland je 2002. godine postao prva zemlja na svetu koja je usvojila viziju Nula otpada. Nova nacionalna Strategija otpada, usvojila je viziju “Prema Nula otpada i odrţivom Novom Zelandu (Towards Zero Waste and sustainable New Zeland)”. Od 251 predloga Vladi, vezanih za strategije otpadom, 59% njih je pozivalo na viziju Nula otpada - većina njih je se vezivala za ciljani datum 2020. godine.

Usvajanjem strategije Nula otpada, Vlada Novog Zelanda je prepoznala je viziju kampanja Nula otpada i načinila prvi korak promene od upravljanja do eliminacije otpada.

Tabela 36. Ključne strategije za zajednice

Usvajanje cilja Nula otpada

Plan za uspeh

Postavlja-nje podstreka na pravo mesto

Razvoj infrastru-kture za recikliranje i obnovu resursa

Ukljuĉe-nje zajedni-ce

Upravlja-nje razgovo-rima

Lobiranje za nova pravila

Budi inspirati-van

Uključiva-nje zajednice u proces planiranja

Osiguranje da sve naknade deponova-nja otpada odraţavaju pravu cenu uzaludnog bacanja otpada

Usaglaša-vanje infrastruktu-re

Objavljiva-nje polise Nula otpada

Usvajanje zelenih smernica za nabavku

Nacionalne takse za deponov-anje kao pomoć finansiranju inicijativa zajednice

Postavi ciljani datum

Razvoj celokupn-og sistema Nula otpada (zajednica, reciklaţa, industrija) i stvaranje plana primene

Predsta-vljanje pouzdanosti operatera

Smanjivanje kapaciteta kesa za otpad i kanti za otpad

Omoguća-vanje sistema savetova-nja za poslovanje

Osnivanje sistema recikliranja unutar operacija Veća

EPR- uključujući industrijske upravljačke programe i programe postavljanja kontejnera za deposit

Postavlja-nje srednjero-čnih ili produţenih ciljeva

Razvoj javne i političke podrške

Postavlja-nje diferencija-lnih cena za kreiranje finansijskih podstreka

Omogući kerbside collection svim domaćinstv-ima

Promovis-anje snage potroša-čke kupovine i

Veza sa drugim inicijativa-ma; npr. eko-turizam

Nacionalne zabrane depono-vanja reciklabilnih i toksičnih



koji ohrabruju obnovu resursa i obeshra-bruju uzaludno bacanje otpada

ponašanja materijala

Usagla-šavanje srednje-ročnih ciljeva i ciljeva Nula otpada sa Vladinom strategi-jom otpada

Zapošlja-vanje pravih ljudi koji će plan da pretvore u delo

UvoĎenje sistema “Pay as you throw”

Razvijanje sakupljanja iz više tokova

Naciona-lna, regionalna i lokalna saradnja Veća za pruţanje doslednih informaci-ja

Puna cena deponovanja otpada

Postaviti ciljeve za različite sektore zajednice

Mapiranje industrije za recikliranje i obnovu resursa

Zabrana deponovanja reciklabilnih materijala

Razvoj centara za obnovu resursa

Biti kreativan

Nacionalna kampanja komunikaci-je Nula otpada i saradnja sa kampa-njama zajednice

Promena jezika

Upozna-vanje tokova otpada svoje zajednice

Zabrana deponovanja otrovnih materijala

Izdvajanje organskog otpada iz sistema kao prioritet

Ohrabri-vanje lokalnih inovacija i učešća preko fonda Nula otpada

Ambalaţne takse

Identifika-cija i rad sa velikim “rasipnici-ma”

Osigurava-nje da svi ugovori podstiču recikliranje i obeshrabr-uju uzaludno bacanje

Osnivanje ili podrška lokalnim pogonima za tretman materijala

Razvoj zajedni-čkih ulaganja

Standard minimalnog recikliranja

Identifika-cija nedostata-taka

Licenciranje sakupljača otpada

Osnivanje poslovnih sistema sakupljanja

Nadzor, merenje i objavljiva-nje

Istraţivački i razvojni podstreci porezima



sistema reciklabilnih materijala, kao i sistema za škole i druge institucije

rezultata

Zajednica ostaje vlasnik tokova otpada

UvoĎenje lokalne takse za deponovanje

Omogućava-nje efikasnog načina otkupa kućnog opasnog otpada

Obavezno izveštava-nje korporacija

Učenje od lidera

Razvoj standard za rušenje

Omogućava-nje razmena otpada

Podrška programima dizajna za ţivotnu sredinu

Upoznava-nje sa ekonomi-jom otpada

Zahtevanje planova dekonstru-kcije

Postavljanje aparata za recikliranje na javnim mestima i dogaĎajima

Investiranje u poslove preko lokalne ponovne upotrebe, recikliranja i ponovnog procesira-nja

Promena zona i podstreka za pogone obnove resursa

Normalno sakupljanje kabastog otpada

Fond za pozajmice

Ohrabrenje razvoja planova za recikliranje u poslovanju

Skladištenje resursa iznad zemlje-pre nego ispod zemlje

Zelene smernice za nabavku javnog sektora

Razvoj standard za pogone obnove resursa

Upravljanje ostacima prelaskom na Nula otpada

Merenje, nadzor i izveštava-nje o putu ka Nula otpada na naciona-lnom nivou



(izvor: Snow W. and Dickinson Ј. „Getting There!: The Road to Zero Waste: Strategies for Sustainable Communities”. Zero Waste New Zealand Trust, 2003.).

10.5.1 Nacionalna Agencija Nula otpada (National Zero waste agency)

Agencija Nula otpada, ima zadatak da osigura dostizanje ciljeva, kao i da osigura da Novi Zeland dostigne glavni cilj, a to je Nula otpada do 2020. godine. U suštini, Agencija je vodeća organizacija, koja nije deo Vlade (po uzoru na primer Velike Britanije, gde takoĎe postoji program WRAP(Waste and Resources Action Programme), koji deluje

van okvira Vlade).

Agencija Nula otpada ima jasna ovlašćenja, koja joj omogućuju da primeni i sakupi preduzetničku snagu zajednice, poslovnog sektora i institucija i da se zajedničkim radom dostignu zajednički ciljevi Nula otpada. Agencija, takoĎe rukovodi fondom koji pomaţe razvoj infrastrukture za obnovu resursa, i on se finansira od procenta koji se dobija preko plaćanja daţbina prilikom deponovanja.

Neka od pitanja kojima se bavi Agencija Nula otpada:82

Obavezno plaćanje pune cene deponovanja otpada (promena ekonomskog pristupa koji ide u prilog obnovi resursa);

Kampanja komunikacije Agencije sa kampanjama zajednice;

Ambalaţna taksa;

Minimalni standardi sadrţaja recikliranja;

Podstreci stipendijama/porezima;

Obavezni izveštaji korporacija;

Investicije u nova radna mesta preko ponovne upotrebe, recikliranja i ponovnog procesuiranja;

Program edukacije u školama;

Zelene smernice sektoru javne nabavke;

Primenjivanje zabrane na sve tehnologije insineracije i pirolize;

Takse na plastične kese;

Merenja, praćenja i izveštavanje o putu ka Nula otpada, na nivou drţave.

10.5.2 Plaćanje daţbina prilikom deponovanja

Daţbine ili takse za deponovanje, koriste se u velikom broju zemalja i u nekoliko zajednica Novog Zelanda ne bi li se povećala cena deponovanja i da se fondovi usmere ka gradnji infrastrukture za efikasnije, odrţivije društvo, u smislu resursa. Takse su

82

Snow W. and Dickinson Ј. „Getting There!: The Road to Zero Waste: Strategies for Sustainable




jednostavan, direktan i efektivan način dostizanja ciljeva. 49% podnesaka Vladi o strategijama otpada bilo je u vezi taksa otpada. 82% njih je išlo u prilog implementacije nacionalne takse za deponovanje dok je samo 17% bilo protiv.

Na taksu za deponovanje ne treba gledati kao na porez, već kao na dodatak na naplatu deponovanja, koja sluţi za finansiranje aktivnosti koje će smanjiti potrebu, i troškove, za sve skuplje deponovanje kao način odlaganja otpada, u budućnosti. Pritom, smanjiće i troškove upravljanja emisijama, koje su u vezi sa otpadom. Za razliku od poreza, taksu prilikom deponovanja je moguće izbeći na jednostavan način, koristeći postojeću infrastrukturu za obnovu resursa i “know-how” ne bi li se smanjili, usmerili ili obnovili resursi tokova otpada.

Sredstva prikupljena uvoĎenjem taksi prilikom deponovanja, koriste se za finansiranje Agencije Nula otpada, koja ta sredstva koristi za dostizanje zajedničkih nacionalnih ciljeva.

10.5.3 Zabrane deponovanja

Zabrane deponovanja predstavljaju efektivan način usmeravanja tokova materijala koji imaju ekonomsku vrednost. TakoĎe, mogu da posluţe kao podstrek osnivanju novih preduzeća, koja kreiraju potraţnju za materijalima kojima je zabranjeno deponovanje.

Lokalna Vlada ne mora da čeka odobrenje centralne Vlade da bi primenila zabrane, već ona ima ovlašćenja za njihovu primenu. Zabrane bi trebalo postepeno primenjivati, počevši sa opasnim materijalima (TV i kompjuterski monitori, koji mogu da sadrţe i do 2 kg olova).

Drţava Alberta, na Novom Zelandu je eliminisala deponovanje guma. Organizacija upravljanja recikliranjem guma Alberte83 (The Tire Recycling Management Association of Alberta), posluje tako što naplaćuje taksu od 3$ po gumi koju plaćaju kupci novih guma. Direktor operacija (Kevin O‟Neil), istakao je da je taksa omogućila udruţenju da pruţi podršku razvoju industrije za recikliranje guma, koja je dalje rezultovala skoro stopostotnim recikliranjem svih guma u Alberti. Preko 200 ljudi je zaposleno u industriji i Alberta je lider u tehnologijama recikliranja guma.

83

Snow W. and Dickinson Ј. „Getting There!: The Road to Zero Waste: Strategies for Sustainable




11. Anketa – recikliranje i sortiranje otpada

11.1 Struktura ankete

Anketu čini 15 pitanja zatvorenog tipa. Prva 3 pitanja se odnose na samog

ispitanika(pol, starosna grupa, stepen obrazovanja), dok se ostala pitanja odnose na

ekološko stanje svesti, stepena poznavanja koncepta recikliranja i sortiranja otpada,

kao i mišljenja ispitanika o situaciji u zemlji. Anketa je sprovedena on-line, pomoću

Google Drive forme, kao i popunjavanjem štampane forme ankete. Anketa je

sprovedena u periodu od 10.09.2014.-14.09.2014. i za to kratko vreme je anketu

popunilo i dalo svoje mišljenje, o alarmantnim temama koja se tiču svih nas kao

pojedinaca, 51 ispitanik, u velikoj većini fakultetski obrazovanih.

U nastavku je predstavljeno zaglavlje forme on-line ankete sa pozdravnom porukom.

REuse REduce REcycle

Poštovani,

Želeo bih unapred da vam se zahvalim što ćete odvojiti malo vašeg dragocenog vremena, popuniti anketu i

iskrenim odgovorima mi pomoći u izradi Master rada na temu:"Recikliranje i sortiranje otpada".

Popunjavanjem ankete postajete učesnik malog ali, za mene, veoma značajnog projekta.

Anketa je anonimna !

Puno vam HVALA !

Vučinić Damir

* Required



U anketi su upotrebljene tri vrste pitanja:

1. Pitanja sa ponuĎenim odgovorima, pritom je moguće dati odgovor na samo

jedno od ponuĎenih odgovora

Da li vas brinu problemi vezani za životnu sredinu?*

o Ne brinu me uopšte

o Problemi postoje, ali im se pridaje preveliki značaj

o Veoma sam zabrinut/a

2. Pitanja sa ponuĎenim odgovorima, pri čemu je moguć odabir više ponuĎenih

odgovora

Na koji način smatrate da bi se mogla povećati svest o važnosti recikliranja otpada u

našoj zemlji ? *

o Kontejneri za sortiranje otpada u svim delovima grada

o Novčana stimulacija

o Bolja informisanost građana o važnosti, benefitima recikliranja putem medija, akcija, predavanja

o Obrazovanjem dece i učenika ”od malih nogu”, uvođenjem novih predmeta u skole

o Nikako ne može da se promeni svest našeg naroda

Moguć izbor više odgovora

3. Odabir odgovora na skali od jedan do pet u skladu sa razmišljanjem i stanja

ekološke svesti ispitanika



U kojoj meri smatrate da je važno recikliranje otpada ? *

1 2 3 4 5

Nije važno ο ο ο ο ο Veoma je važno

11.2 Struktura ispitanika

Prva tri pitanja u anketi se odnose na samog ispitanika i omogućavaju nam

sagledavanje strukture obuhvaćenog uzorka. Struktura je sledeća:

1. Pol u %

Muški 17 33%

Ţenski 34 67%

2. Starosna dob u %

Do 25 godina 32 63%

25-45 godina 17 33%

45-60 godina 2 4% Preko 60 godina 0 0%



3. Stepen obrazovanja u %

Stepen obrazovanja

Broj ispitanika

%

Osnovno obrazovanje

0 0

Srednje obrazovanje

15 29

Više obrazovanje 3 6

Visoko obrazovanje 27 53

Postdiplomske-Master studije

6 12

Postdiplomske-Magistarske studije

0 0

Postdiplomske-Doktorske studije

0 0

Kao što moţemo da vidimo iz odgovora ispitanika na prva tri pitanja, osobe su koje

su dale svoje mišljenje su preteţno ţenskog roda, uzrasta do 25 godina ,sa srednjom ili

visokom stručnom spremom.

Moţemo da zaključimo da je uzorak ispitanika preteţno mlad, ali takoĎe sa 53%

fakultetski obrazovanih (ili u skorije vreme), što daje kredibilitet odgovorima i pokazuje

visoku ekološku svest ispitanika.

11.3 Analiza odgovora

4. Da li vas brinu problemi vezani za ţivotnu sredinu?

Ne brinu me uopšte 2 4%

Problemi postoje, ali im se pridaje preveliki znaĉaj

16 31%

Veoma sam zabrinut/a 33 65%

Analiza odgovora kao i ranije analizirana struktura ispitanika nam uliva poverenje, u

ekološki podobniju budućnost, jer nam odgovori pokazaju da su ispitanici velikom

većinom svesni problema koji pogaĎaju ţivotnu sredinu, dok su dva od tri ispitanika

veoma zabrinuta.



Ponovno

korišćenje

materijala i …

Sakupljanje

otpada radi

njegovog …

Nisam siguran/

na, 1

5. Da li ste upoznati sa konceptom recikliranja? U kojoj meri?

Taĉno znam šta je recikliranje

25 49%

Donekle sam upoznat sa konceptom recikliranja

26 51%

Nisam nikad cuo/la za pojam recikliranje

0 0%

Odgovori nam pokazuju da 49% ispitanika tačno zna šta je recikliranje, dok je 51%

upoznato sa konceptom recikliranja. Ohrabruje 0% ispitanika koji nisu nikada čuli za

recikliranje.

6. Recikliranje je ?

Ponovno korišćenje materijala i njihovo vraćanje u proizvodni proces

41 80%

Sakupljanje otpada radi njegovog odlaganja na deponiju

9 18%

Nisam siguran/na

1 2%

Odgovori ispitanika nam pokazuju da su upoznati sa konceptom recikliranja, 80%

njih je tačno odgovorilo na postavljeno konkretno pitanje “šta je recikliranje?”.



7. U kojoj meri smatrate da je vaţno recikliranje otpada?

Ocena 1 2 3 4 5

Broj ispitanika 0 0 0 9 42

(%) 0 0 0 18 82

Pitanje je koncipirano na principu skale od 1 do 5, pri čemu je ocena 1 nije

vaţno(recikliranje) dok je ocena 5 veoma je vaţno(recikliranje). Odgovori ispitanika nam

pokazuju iznenaĎujuće visoku svest, čak 82% je reklo da je recikliranje veoma vaţno.

8. Da li vi reciklirate otpad?

Da 2 4%

Ne 22 43%

Zavisi od otpada i od situacije

27 53%

Posmatrajući odgovore na ovo pitanje, vidimo veoma nizak procenat, 4% ispitanika

reciklira svoj otpad, dok njih 43% nikada to ne radi. Odgovori su u obrnutoj sprezi,

uzimajući u obzir odgovore na prethodno pitanje. Odgovor leţi u situaciji u Republici

Srbiji, gde je trţišna podrška konceptu recikliranja na veoma niskom nivou.



9. Da li biste reciklirali otpad da za to postoje organizovaniji uslovi?

Da, svestan sam vaţnosti recikliranja

42 82%

Ne, to bi mi samo oduzimalo vreme

1 2%

Moţda 8 16%

Velika većina ispitanika je svesna vaţnosti recikliranja, i sa 82% pozitivnih odgovora

jasno stavila do znanja da sistem upravljanja otpadom mora da se unapredi

10. Da li znate šta je sortiranje otpada?

Da, znam 47 92%

Ne 0 0%

Nisam siguran 4 8%

92% ispitanika zna šta je sortiranje otpada, 8% nije sigurno, dok nijedan ispitanik nije

čuo za koncept sortiranja otpada.



11. Zašto je vaţno sortiranje otpada?

Da bi se pojednostavio i omogućio proces recikliranja, i zato što postoji i opasan otpad

51 100%

Nije mnogo vaţno, jer firme ionako sortiraju otpad pre nego što ga recikliraju

0 0%

Nije vaţno 0 0%

Svi ispitanici su znali šta je sortiranje i što je još vaţnije niko, 0% ispitanika je reklo

da sortiranje nije vaţno i da će neko drugi da se pozabavi tim problemom.

12. Da li bi vam predstavljao problem da sortirate vaš kućni otpad da za to postoje

organizovaniji uslovi (kontejneri za papir, plastiku, staklo i metal u svim delovima

grada) ?

Ne bi mi predstavljao nikakav problem, to je najmanje što mogu da uĉinim za ţivotnu sredinu koje sam i sam/a deo

42 82%

Moţda 8 16%

Nemam vremena za to 1 2%



Veoma vaţno pitanje, tiče se svih nas kao pojedinaca, i direktno utiče na koncept

recikliranja i budućeg odrţivog upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ohrabruje

procenat, čak 82% pozitivnih odgovora, što dalje implicira da je na drţavi da omogući

uslove za sortiranje otpada, što će umnogome povećati količinu recikliranog otpada i na

taj način uticati na odrţivu budućnost naše zemlje.

13. Na koji način smatrate da bi se mogla povećati svest o vaţnosti recikliranja

otpada u našoj zemlji ?

Kontejneri za sortiranje otpada u svim delovima grada 43 84% Novĉana stimulacija 19 37% Bolja informisanost graĊana o vaţnosti, benefitima recikliranja putem medija, akcija, predavanja

32 63%

Obrazovanjem dece i uĉenika “od malih nogu”, uvoĊenjem novih predmeta u škole

36 71%

Nikako ne moţe da se promeni svest našeg naroda 6 12% Other 2 4%

Iako je u velikoj meri današnji sistem vrednosti materijalan, odgovor novčana

stimulacija je dobio samo 37%. Dostupnost kontejnera i obrazovanje je dobilo najviše

glasova, 84% i 71%, što pokazuje spremnost naroda na korenite promene u sistemu

upravljanja otpadom



14. Da li mislite da je recikliranje, u dovoljnoj meri, medijski zastupljeno?

Ocena 1 2 3 4 5

Broj ispitanika 14 32 5 0 0

(%) 27% 63% 5% 0% 0%

Odgovori su koncipirani na skali od 1 do 5, pri čemu je 1 nije uopšte medijski

zastupljeno, 5 u dovoljnoj meri je medijski zastupljeno. Rezultati nam govore govore da

ispitanici, njih 63% sa ocenom 2 i njih 27% sa ocenom 1, smatraju da bi mediji i drţava

na čelu trebali mnogo više da se pozabave problematikom recikliranja otpada.

15. Po vašem mišljenju, zašto je svest o vaţnosti recikliranja otpada na tako niskom

nivou u našoj zemlji ?

Nezainteresovanost graĊana za dobrobit ţivotne sredine 31 61%

Nerazvijena mreţa recikliranja u našoj zemlji 32 63% Neorganizovanost i mali broj pogona za recikliranje u našoj zemlji 29 57% Nezainteresovanost drţave za razvoj i promociju recikliranja 42 82% Nedostatak novca 10 20% Other 3 6%



Odgovori ispitanika na ovo pitanje su šaroliki, što je i razumljivo s obzirom da su svi

ponuĎeni odgovori u manjoj ili većoj meri doprineli situaciji u kojoj se trenutno nalazimo.

Ipak, ispitanici, sa 82% odgovora, krive drţavu, njenu nezainteresovanost za razvoj i

promociju recikliranja otpada.

11.4 Odnos obrazovanja i stanja ekološke svesti ispitanika

Pozitivni odgovori ispitanika u %

Grafik prikazuje procenat pozitivnih odgovora na najvaţnija pitanja ankete, u odnosu

na stepen obrazovanja ispitanika.

Svrha grafika je da nam grafički prezentuje vezu stepena obrazovanja i stanja

ekološke svesti ispitanika, kroz vaţna pitanja ankete. Rezultati su ujednačeni; 80%

ispitanika sa srednjom stručnom spremom i 84% visoko obrazovanih odgovorilo je da bi

reciklirali da za to postoje organizovaniji uslovi, dok je njih 80% sa srednjim

obrazovanjem i 81% njih sa visokom stručnom spremom odgovorilo da im ne bi bio

problem da sortiraju svoj kućni otpad da za to postoje organizovaniji uslovi. Rezultati

nam govore da pozitivno ekološko razmišljanje nema veze sa obrazovanjem ispitanika,

već su uključeni mnogi faktori, koji su doveli naše društvo u stanje u kojem se ono

trenutno nalazi.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

Da li vas brinu problemi vezani za životnu sredinu?

Da li biste reciklirali otpad da za to postoje organizovaniji uslovi?

Da li bi vam predstavljao problem da sortirate vaš kućni otpad da za to postoje organizovaniji uslovi?

Srednje obrazovanje

Visoko obrazovanje



11.5 Zakljuĉna razmatranja ankete

Anketa je zamišljena tako da nam pokaţe stanje ekološke svesti uzorka graĎana

svih uzrasta, uglavnom mladih, fakultetski obrazovanih ljudi. Rezultat ankete bi trebao

da nam kaţe šta nam je činiti, u kom pravcu bi trebali da se krećemo, kada je u pitanju

upravljanje otpadom. Da li ćemo da idemo u korak sa svetom, prateći koncept odrţivog

razvoja, ili ćemo večito da kaskamo za civilizovanim zemljama prateći onu čuvenu:

“nema novca, kriza je”, kada su stvarni razlozi stanja u kome se nalazimo mnogo dublji

od nedostatka materijalih dobara.

Pitanja su osmišljena tako da provere stanje ekološke svesti ispitanika, ne da

provere njihovo znanje. Odgovori ispitanika su pokazali izuzetno visoku ekološku svest,

pri čemu, meĎu ostalim razlozima, su sa 82% okrivili drţavu, njenu nezainteresovanost

za gorući problem upravljanja otpadom, dok se nedostatak novca sa 20% nalazi na

poslednjem mestu.

Najvaţnija pitanja ankete su takoĎe pokazala visoku svest ispitanika o vaţnosti

recikliranja i sortiranja otpada. Na pitanje: “Da li biste reciklirali otpad da za to postoje

organizovaniji uslovi?”, 82% ispitanika je reklo da, dok samo 2% kaze da bi im to samo

oduzimalo vreme. Na pitanje: “Da li bi vam bio problem da sortirate vaš kućni otpad da

za to postoje organizovaniji uslovi (kontejneri za papir, plastiku, staklo i metal u svim

delovima grada) ?”, 82% ispitanika je odgovorilo da im ne bi predstavljao nikakav

problem, da je to najmanje što mogu da učine za ţivotnu sredinu koje su i sami deo.

Ohrabruju visoki procenti pozitivnih odgovora na goruće probleme upravljanja

otpadom u Republici Srbiji, gde se i dalje, 2014-e godine reciklira manje od 10%

otpada, dok neke razvijene zemlje(Švedska) čak i uvoze otpad, nemaju ga dovoljno, jer

su uvideli benefite( pored očuvanja ţivotne sredine, ostvaruju i profit reciklaţom otpada)

recikliranja otpada. Kontejneri za sortiranje otpada jednostavno ne postoje. U

gradovima gde je i pokušano da se postavi par kontejenera, oni stoje za ukras,

prepušteni vandalima. Nameće se pitanje kako da se poveća reciklaţa ako ne postoji

efikasan,jednostavan način da graĎani odlaţu otpad?

Rešenja postoje, samo treba izučiti materiju, kopirati najbolja iskustva razvijenih zemalja i primeniti ih na način koji bi u našem slučaju bi najprihvatljiviji. Kontejneri za sortiranje otpada moraju da budu dostupni svima, obrazovanje o temi za graĎane svih uzrasta, posebno mladih, generacija koje dolaze, oštar marketing, kazne, ali moţda i nagrade za graĎane koji redovno i uredno sortiraju i recikliraju svoj otpad. Neophodna je i kompletna promena svesti našeg naroda, koji u moru problema kojima se susreće



svakodnevno, sad im se još i “nameće da moraju da se bave i otpadom, kao da nije dovoljno što plaćaju komunalije !”

12. Zakljuĉna razmatranja

Odrţivi razvoj znači posvećenost unapreĎivanju dobrobiti za čovečanstvo, a dodatno

ograničenje je to što ovaj razvoj treba da se odvija u okviru ekoloških uslova biosfere.

Ljudska ekonomija zavisi od prirodnog kapitala planete koji obezbeĎuje sve ekološke

uslove i sve prirodne resurse. Usled porasta broja stanovnika i kao posledica privrednog

razvoja, ljudi su izvršili značajan uticaj na zemlju, a rezultat je niz neravnomernosti i

neusklaĎenosti izmeĎu prirodnih resursa, ţivotne sredine i privrede, kao što je

dihotomija izmeĎu porasta broja stanovnika i sve siromašnijih resursa i propadanja

ţivotne sredine.

Ako shvatimo zašto čovečanstvo treba da smanji količinu otpada, značajno ćemo

izmeniti količinu otpada kao problem koji moramo da rešavamo. Mi (ljudi) svi moramo

da se udruţimo i da razmislimo o vrstama proizvoda koje kupujemo i da vidimo da li se

oni mogu koristiti više puta ili reciklirati. Ovim poslom,regenerisanjem kapaciteta, stoga,

mora se paţljivo upravljati. Kao što je u našem interesu da paţljivo pratimo finansijska

sredstva kojima raspolaţemo, jednako je vaţno da pratimo ekološka sredstva koja nam

pruţaju ekološke usluge kojima se odrţava ljudski ţivot i privredna aktivnost.

Imajući, prethodno navedeno u vidu moramo što pre da teţimo uvoĎenju integralnog

sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji. U današnjem sistemu, koji se bazira na

energetskoj zavisnosti od resursa, koji će u bliskoj budućnosti biti sve manje dostupni,

neophodno je iskoristiti prilike i šanse, otpad moţe da bude jedna od njih. Potrebno je

istraţiti mogućnosti, kopirati sisteme razvijenih zemalja koji bi u našem slučaju bili

primenljivi. Da bi ispunili cilj, neophodna je kompletna promena svesti, i pogleda na

otpad kao takav, jer otpad je resurs koji je neophodno iskoristiti na pravi način.

Motivacija je glavni faktor na koji je neophodno obratiti paţnju pri strateškom

planiranju integralnog sistema. Stoga, komunikacija sa javnosti mora da bude na

visokom nivou. Koji su to faktori koji utiču na svakoga od nas da recikliramo otpad koji

stvaramo? Razvijene zemlje zapadnog sveta, posvetile su ovom pitanju decenije,

psiholozi, svake od njih, aktivni su učesnici integralnog sistema, posebno u početnim

fazama projektovanja sistema. Neophodno je razviti podstreke, bili oni finansijski ili neki

drugi, jer graĎani moraju da promene, pre svega kompletnu svest, svoje navike da bi

uspešno učestvovali u sistemu. PrilagoĎavanje svakoj promeni, u početku je teško, ali



nakon odreĎenog vremena, posebno kada se vide plodovi rada, da je svako ponaosob

doprineo nečemu, biće još motivisaniji da nastave, da ostanu na pravom putu.

Sa druge strane, Nula otpada treba da bude vladajući princip u XXI veku, u kome

treba da preuredimo tokove resursa i materijala. Princip Nula otpada zahteva da se

ukinu subvencije za dobijanje sirovina i za rukovanje otpadom i za to da proizvoĎači

budu odgovorni za svoje proizvode i ambalaţu “od kolevke do kolevke”. Cilj je da se

unapredi čista proizvodnja, da se spreči zagaĎenje i da se izgrade zajednice u kojima

će proizvodi biti napravljeni tako da mogu da se recikliraju i bezbedno vrate u privredu ili

u okruţenje.

Ekonomske, finansijske, društvene prilike u Republici Srbiji, naţalost su na veoma

niskim granama i nikako ne idu u prilog skorim rešavanjima ovog pitanja. Nedostatak

političke volje, verovatno je ključni faktor spoticanja svih ovih godina. Imajući to u vidu,

zadatak je neverovatno teţak, ne i nemoguć, jer neophodna su nam nova radna mesta,

novi izvori energije, resursi, lepša, zdravija i urednija ţivotna sredina, sve to nam

integralni sistem, uz velika početna ulaganja i trud, moţe doneti. Anketa, sprovedena za

ovu svrhu, pokazala je visoku ekološku svest graĎana iz koje se jasno vidi da sistem

upravljanja otpadom u našoj zemlji mora da se menja. GraĎani, ako im se obezbedi

odgovarajuća infrastruktura, podstrek, edukacija, spremni su da budu aktivni učesnici

integralnog sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji.

12.1 Literatura

- Shafiul A. and Mansoor A. „Partnerships for solid waste management in

developing countries: linking theories to realities." Habitat International 28.3

(2004): 467-479.

- Ayres R-U. and Ayres L. eds. „A handbook of industrial ecology”. Edward Elgar

Publishing, 2002.

- Biočanin R. „Upravljanje otpadom”, Panevropski Univerzitet, Banja Luka, 2011.

- Brazell J. and Hughes R-D. „Container deposit refund system." U.S. Patent No.

4,316,533. 23, Feb. 1982.

- Brzaković R. Marjanović Z. „Reciklaţa kao element zaštite ţivotne sredine“,

Nacionalna konferencija o kvalitetu života, Kragujevac (2006.)

- Černiček I. Nadašdi F. „Integralno upravljanje vrednostima”, Domla izdavaštvo,

Novi Sad, 2003.

- Fråne А. et al. „Collection & recycling of plastic waste: Improvements in existing

collection and recycling systems in the Nordic countries”. Nordic Council of

Ministers, 2014.



- Hansmeyer K-H. „Polluter pays v. public responsibility." Environmental Policy and

Law 6.1 (1980): 23-24.

- Herva M. Belmira N. and Roca Е. „Environmental assessment of the integrated

municipal solid waste management system in Porto (Portugal)."Journal of

Cleaner Production 70 (2014): 183-193.

- Jordačijević S. Jovanović L. „Koncept integralnog upravljanja otpadom”,

Menadžment, (58.) 237-244.

- Jordačijević S. Jovanović L. Radosavljević Ţ. „Koncept integralnog odrţivog

upravljanja otpadom”, Ecologica, 2010.

- K. Praveen, S. Sarangi. „No return, no refund”: an analysis of deposit-refund

systems." Journal of Economic Behavior & Organization 46.4 (2001): 379-394.

- Larsen A., et al. „Waste collection systems for recyclables: an environmental and

economic assessment for the municipality of Aarhus (Denmark)." Waste

Management 30.5 (2010): 744-754.

- Levi-Jakšić M. Marinković S. „Menadţment odrţivog razvoja”, Fakultet

Organizacionih Nauka, Beograd, 2012.

- Lupi B. Parisi F. Shruti R. „The rise and fall of the polluter-pays principle in

developing countries." International Review of Law and Economics 32.1 (2012):

135-144.

- McDougall F-R. et al. „Integrated solid waste management: a life cycle

inventory”. John Wiley & Sons, 2008.

- Merrild H. Larsen A-W. and Christensen T-H. „Assessing recycling versus

incineration of key materials in municipal waste: The importance of efficient

energy recovery and transport distances." Waste management 32.5 (2012):

1009-1018.

- Dupré М. „The comparative effectiveness of persuasion, commitment and leader

block strategies in motivating sorting." Waste management 34.4 (2014): 730-737.

- Nešić B. „Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali juţne i jugoistočne

Srbije“, Niš (2010.)

- Petrović N. „Ekološki menadţment”, Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd,

2011.

- Petrović N. Išljamović S. Jeremić V. „Nulti otpad kao novi koncept odrţivog

upravljanja otpadom“, Menadžment, Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd,

(2010.) 39-45.

- Pires А. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A

review of systems analysis techniques." Journal of environmental

management 92.4 (2011): 1033-1050.

- Radukić S. AnĎelković-Pešić M. Stanković J. „Ekološki efekti drţavne i lokalne

pomoći u oblasti reciklaţe otpada." Ekonomika preduzeća 59.3-4 (2011): 193-

205.



- Rousso Ada S. and Shvetank P. Shah. „Packaging taxes and recycling

incentives: the German green dot program”. National Tax Journal (1994): 689-

701.

- Savić D. „Evropske ekološke vrednosti za dobrobit graĎana Srbije, sa posebnim

osvrtom na praksu postupanja sa otpadom”, Zbornik radova (2009.) 64-78.

- Savić M. Radosavljević J. Radisavljević A. „Waste reporting to competent

authorities in Serbia”, International Science Conference-Reporting for

Sustainability, Becici, Montenegro, 2013.

- Snow W. and Dickinson Ј. „Getting There!: The Road to Zero Waste: Strategies

for Sustainable Communities”, Zero Waste New Zealand Trust, 2003.

- Stavrić B. Ivaniš M. Slović S. „Upravljanje poslovanjem preduzeća“, Visoka škola

strukovnih studija za ekonomiju i upravu, Beograd, 2014.

- „Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine“, Službeni glasnik

Republike Srbije, br. 29/2010

- Tadić V. „Nula otpada-primer dobre prakse u Slovačkoj”, Primenom evropskih

standarda do regionalnog razvoja Srbije- Zbornik radova, Beograd, Maj (2011.)

98-108.

- Thøgersen J. „A model of recycling behaviour, with evidence from Danish source

separation programmes." International Journal of Research in Marketing 11.2

(1994): 145-163.

- Tot Т. Đilas Ј. „Kako pravilno postupati sa otpadom”, Pokret gorana Novog Sada,

(2010.) 1-17.

- Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju

Srbije”, Tehnički fakultet Bor

- Vigsø D. „Deposits on single use containers-a social cost-benefit analysis of the

Danish deposit system for single use drink containers." Waste management &

research 22.6 (2004): 477-487.

- Vujić G. Ubavin D. Stanisavljević N. Batinić B. „Upravljanje otpadom u zemljama

u razvoju” FTN Izdavaštvo Novi Sad, (2012.)

- Widmer R. et al. „Global perspectives on e-waste”. Environmental Impact

Assessment Review 25.5 (2005): 436-458.

- Wojanowski R. Vedar V. Tamer B. „Retail–collection network design under

deposit–refund." Computers & Operations Research 34.2 (2007): 324-345.

- Zikmund W. and Stanton W. „Recycling solid wastes: a channels-of-distribution

problem." The Journal of Marketing (1971): 34-39.

Internet

- http://ecycler.com/tag/glass (15.11.2014.)

- http://greenactioncentre.ca/content/1259/attachment/mobius-logo (20.11.2014.)


http://greenactioncentre.ca/content/1259/attachment/mobius-logo



- http://www.enca.com/south-africa/waste-pickers-say-waste-energy-will-take-

away-their-jobs (20.11.2014.)

- http://www.ereciklaza.com (14.11.2014.)

- http://www.ingrin.rs (14.11.2014.)

- http://www.link2portal.com/defra-bows-pressure-separate-waste-collection

(20.14.2014.)

- http://www.stan2web.net/ (28.10.2014.)

- http://www.zerowaste.com (05.11.2014.)

- http://www.zerowaste.sa.gov.au (20.11.2014.)



http://www.ereciklaza.com/

http://www.ingrin.rs/

http://www.link2portal.com/defra-bows-pressure-separate-waste-collection

http://www.stan2web.net/

http://www.zerowaste.com/

http://www.zerowaste.sa.gov.au/



12.2 Prilog 1.

Primeri koraka koje može preduzeti svako od nas:

Kad idete u kupovinu ne uzimajte plastične kese, nego ponesite torbu od kuće;

Iskoristite sve biljne ostatke iz kuhinje i bašte za proizvodnju komposta kojim ćete

Ďubriti vaše gajene bašte;

Kupujte piće u povratnim bocama, umesto u jednokratnim;

Kupujte veće količine neke robe, umesto pojedinačno zapakovanih proizvoda u

malim količinama;

Kupujte sveţe voće, povrće, meso koji zahtevaju manje ambalaţe od

vakuumskih pakovanja i konzervisanja istih proizvoda;

Neispravne predmete popravite i ponovo ih koristite, umesto da odmah kupujete

nove. Stare nepotrebne stvari poklonite (garderoba, nameštaj i dr.);

Zamenite standardne sijalice štedljivim, jer traju 6x duţe od običnih i troše manje

energije;

Razvrstavajte otpad, kupujte reciklirane proizvode i one koji se mogu reciklirati;

Ne bacajte kućni otpad bilo kad i bilo gde, već ga odloţite u vreme i mesto

organizovanog prevoza;

Koristite staklenu ambalaţu, jer se moţe koristiti bezbroj puta;

Nemojte upotrebljavati proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su: upaljači,

hemijske olovke ili baterije koje se ne mogu dopuniti;

Odloţite boje i razreĎivače u posude sa poklopcem i upotrebite ih ponovo;

Kupujte sredstva za odrţavanje lične higijene i higijene u domaćinstvu u

pakovanjima koja mogu da se dopune, kao i u većim pakovanjima;

Kućni otpad razdvajajte dnevno u različite kante (ako ne moţe, onda bar u kese),

prema vrsti otpada;

Razvrstan otpad ostavljajte ispred vrata ili pored kanti odvojene od ostalih kako

bi ih siromašni ljudi uzeli i prodavali fabrikama za preradu – to je društveno

odgovorno razvrstavanje.



12.3 Prilog 2.

Predlog rešenja za Republiku Srbiju

Iskustva razvijenih zemalja pokazala su da strategija upravljanja otpadom moţe biti

uspešna samo ako se uvede integralni sistem upravljanja, propraćen velikim trudom koji

mora biti uloţen u cilju uključivanja javnosti, koji će predstavljati nov i celovit sistem.

Razvijene zemlje, prilikom rešavanja konkretnih problema, funkcionišu tako što

identifikuju problem, angaţuju stručnjake aktivne na tom polju, i u saradnji sa njima

donose akcione planove, metode, zaključke. Neophodno je ući u srţ problema, upoznati

se sa svim faktorima koji imaju i najmanji uticaj, od onih očiglednih do onih skoro

nevidljivih, jer ako ţelimo uspešno da primenimo integralno upravljanje otpadom

moraćemo da obratimo paţnju kako na ekonomske faktore, tako i na pobuĎivanje

moralnih načela svakog od nas ponaosob. Stoga, neophodno je modifikovanje i

realizovanje strateškog plana Republike Srbije, promena paradigme i svesti javnosti o

otpadu, aktivno uključenje Vlasti i medija, kao i svakoga od nas, jer je očigledno da

sistem kakav je danas, nije odrţiv.

Vlast mora da bude pokretačka snaga integralnog sistema upravljanja otpadom

Republike Srbije. Ona mora da pospešuje ekološku svest, i da bude motor sistema, jer

mi krećemo praktično od nule. Predlaţe se osnivanje zasebnog odeljenja koji će

upravljati sistemom, koji će u svom timu imati angaţovane stručnjake zaštite ţivotne

sredine. Odeljenje, pred sobom ima neverovatno teţak zadatak, da uz skromna

sredstva izgradi infrastrukturu ili modifikuje postojeću, da promeni svest javnosti o

otpadu i edukuje graĎane o pravilnom postupanju sa otpadom.

Predlaţe se izgradnja pogona za insineraciju, u koji bi se dopremao otpad koji nije

moguće reciklirati ili ponovno upotrebiti, i koji bi, uz adekvatnu primenu, sluţio i za

dobijanje toplotne i električne energije. U modernoj eri borbe za resursima, nesigurnih i

skupih izvora energije, neophodno je pronaći sopstvena rešenja u što je moguće većim

količinama, jer je budućnost neizvesna.

Za ovu svrhu sluţe i sanitarne deponije (što naše trenutno, u 2014. godini nisu!), u

kojima se deponijski gas koristi za dobijanje toplotne energije, koja se priključuje na

gradsku mreţu. Remedijacija postojećih deponija mora biti jedan od prioriteta, posledice

neadekvatnog deponovanja, imaju nesagledive posledice po ţivotnu sredinu i zdravlje

ljudi.

Otvaranje novih i većih pogona za reciklaţu, jer stvaranje trţišta otpada, pored

početnih velikih ulaganja, donosi brojne pozitivne efekte, otvaranje novih radnih mesta



(jedan od najvećih problema naše zemlje), stvaranje konkurentnosti, otvaranje firmi za

transport, tretman otpada, kao i smanjenje negativnih uticaja koje neadekvatno

odlaganje otpada ima na ţivotnu sredinu.

Komunikacija sa javnosti je jedan od najvaţnijih faktora integralnog sistema, i kao

takvu, neophodno ju je tako i gledati. Predlaţe se angaţovanje psihologa koji će ispitati

i potraţiti faktore motivacije našeg naroda, jer je domaćinstvo polazna i najvaţnija tačka

bez koje svi ostali delovi integralnog sistema upravljanja otpadom gube smisao. Nakon

obezbeĎivanja adekvatne infrastrukture (kontejnera za sortiranje otpada, metoda

sakupljanja i dr.) na graĎanima je da uvide benefite reciklaţe, i potrebno ih je “ubediti”

da sortiraju svoj kućni otpad (sortiranje na izvoru). Za to sluţe faktori motivacije, i

zadatak psihologa bi bio upravo to, da pronaĎe ono, podstreke koji bi svakoga od nas

pokrenuli da sortiramo naš otpad.

Modifikovanje sistema sakupljanja komunalnog otpada. Kod nas postoji sistem

sakupljanja otpada koji se koristi i u razvijenim zemljama, ali je njegova primena

zastarela. Kerbside collection sistem (sistem odvoţenja otpada, od kuće do kuće),

ako se modifikuje, tj. vozila unaprede za posebno sakupljanje smeća (papir, plastika,

staklo, metal, kao i organski otpad), moţe da sluţi svrsi. Sa efektivnim (češćim)

kerbside collection sistemom ne bismo morali da imamo kontejnere za sortiranje otpada

rasprostranjene u tolikoj meri, već samo po delovima grada.

Predlaţe se, naravno uz preporuku psihologa, uvoĎenje finansijskih podstreka,

koji bi sigurno imali veoma pozitivan uticaj na psihu našeg naroda koji je, bezmalo

doveden na rub egzistencije i koji bi teško prihvatio sve druge podstreke za

učestvovanje u integralnom sistemu. Kontejneri za sakupljanje ambalaţnog ili nekog

drugog otpada, po uzoru na razvijene zemlje, pri čemu bi se, za uzvrat, svakome

izdavao račun kojim bi se podizao novac (u USA 5-10 centi po boci ili limenci) ili

direktno novac po jedinici deponovane robe.

Medijska podrška (višemesečna) je takoĎe veoma vaţna. Edukacija na ovaj način

imala bi veliki pozitivan uticaj na graĎane. Moć medija je jedan od najjačih sredstava

današnjice, neverovatno je koliko mogu da utiču na svest naroda.

Promocija kućnog kompostiranja. Jedan od najvećih problema, koji čini process

recikliranja i ponovne upotrebe često nemogućim, je zaprljanost materijala. Ko ima

dvorište, i onaj koji nema (organizuje se posebno odvoţenje biootpada), posebno moţe

da odvaja biootpad (ostaci od hrane) i njime pravi kompost koji upotrebljava ili koji će

biti upotrebljen u baštama kao Ďubrivo.

Odeljenje bi imalo veoma teţak zadatak, potrebno je promeniti svest naroda koji ţivi,

u najmanju ruku, skromno i u moru problema sa kojima se susreće svakodnevno

(egzistencijalnih problema), potrebno ga je, dobrovoljno, bez da ima osećaj da mu se



nešto (ponovo) nameće, privoliti da reciklira otpad jer to ţeli da učini, za sebe i svoju

ţivotnu sredinu i svoju decu.

Glavni argument, koji ide u prilog odrţivoj budućnosti Srbije, kada je u pitanju

upravljanje otpadom, svih nas koji smo ekološki osvešćeni je nemar Vlade Republike

Srbije. Neadekvatno prošenje budţetskih sredstava na putovanja zvaničnika prikrivenih

velom demokratije, odnosno političkih poseta i jačanja odnosa sa drugim drţavama,

javna preduzeća koja posluju u minusu više decenija, razne agencije osnovane da bi se

zaposlio partijski kadar (Srbija ima izmeĎu 131 i 170 agencija, oktobar 2013. dok

Nemačka ima 6! Blic.rs), obezbeĎivanje sportskih, kulturnih, muzičkih dogaĎanja sve

zbog neefikasnog sudstva koje nije sposobno da procesuira i adekvatno kazni

počinioce, koji su uvek isti, jer ne dobiju adekvatnu kaznu ili bivaju pušteni na slobodu, i

mnoštvo drugih izdataka kojih se ovom prilikom ne bih bavio, kojih mora da bude

svestan svaki graĎanin ove zemlje, jer budţet čini i novac svih nas. Kolike smo, samo u

poplavama 2014. godine gubitke pretrpeli kao drţava, zbog nemanja sistema za

procenu i preventivu rizika od prirodnih katastrofa. Stoga, niko od zvaničnika nema

pravo da kaţe da uvoĎenje integralnog sistema upravljanja otpadom košta mnogo, jer

šta znači mnogo, da li je to naše ulaganje u bolje sutra, ili zdravija i lepša prirodna

sredina naše dece.

Rezultati ankete ohrabruju. Visoki su procenti pozitivnih odgovora na goruće

probleme upravljanja otpadom u Republici Srbiji, gde se i dalje reciklira manje od 10%

otpada. Odgovori ispitanika su pokazali izuzetno visoku ekološku svest, te su se u

velikoj većini izjasnili da bi reciklirali da za to postoje organizovaniji uslovi, i moţda još

vaţnije, da im ne bi bio problem da sortiraju njihov kućni otpad da postoji efikasan i

efektivan sistem sakupljanja i odlaganja otpada.

Stoga, prvenstveno je na drţavi, ali i na svakom od nas ponaosob, da razvije trţište

koje će omogućiti integraciju sistema upravljanja, te graĎanima omogućiti lepšu,

zdraviju i sigurniju budućnost, jer vreme neumitno teče, bez da pita ikoga od nas kako

smo, resursi nestaju, planeta se prenaseljava, budućnost je nesigurna, stoga, krajnje je

vreme da počnemo, kao nacija, da brinemo za svoju dobrobit, jer neće niko da brine o

nama do nas samih.

“We need to change the dominant paradigm that has prevailed over the past three decades. The lust for faster, smaller and cheaper must be governed by a new paradigm of sustainability that demands that our products are cleaner, long-lived, up-gradable, and recyclable." (BAN, SVTC)

Documents

UNIVERZITET U BEOGRADU - · PDF fileuniverzitet u beogradu fakultet organizacionih nauka zavrŠni (master) rad integralno upravljanje otpadom mentor: student: