UGOVORI U PRIVREDI – OPŠTI DEO

1. Nastanak obaveze: dužničko poverilački odnos

Osnovna načela obligacija

Zakon o obligacionim odnosima detaljno ureĊuje obligacione (dužniĉko-poverilaĉke)

odnose. Taj odnos podrazumeva postojanje dve strane i one mogu biti fiziĉka i pravna lica.

Osnovno je pravilo od kojeg polazi zakon, da strane u taj odnos stupaju slobodno i ureĊuju ga

slobodno (naĉelo slobode volje ugovornih strana). U tom odnosu obe strane imaju ravnopravan

položaj (naĉelo ravnopravnosti).

Ĉinjenica da strane u obligacionom odnosu nisu same na tržištu, nameće im obavezu da

svoju slobodu ograniĉe slobodom drugih i svoje odnose ureĊuju na naĉin i u meri u kojoj to

dopuštaju granice prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiĉaja. U tom smislu pred njih se

postavlja obaveza poštovanja ĉitavog niza pravila i naĉela obligacionog prava.

Od uĉesnika u obligacionom odnosu se prilikom zasnivanja tog odnosa i ostvarivanja

prava i obaveza koja proistiĉu iz njega, oĉekuje da se pridržavaju naĉela savesnosti i poštenja.

TakoĊe, pred njima je i zabrana da zloupotrebljavaju pravo koje im pripada, odnosno nije im

dopušteno da prava iz obligacionih odnosa vrše protivno cilju zbog koga su ona zakonom

ustanovljena ili priznata.

Stranama u obligacionom odnosu nije dopušteno da ustanovljavaju prava i obaveze

kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu.

Obavljajući svoju delatnost privredni subjekti moraju imati u vidu postojanje veoma

znaĉajne zabrane prouzrokovanja štete drugim subjektima. Tim pravilom se ustanovljava

obaveza da je svako dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

Obligacioni odnos podrazumeva da su strane u tom odnosu dužne da izvrše obaveze koje

su preuzele i da su odgovorne za njihovo ispunjenje. Obaveze preuzete na osnovu zakona ili kao

rezultat saglasnosti volja, mogu se ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu

ili na osnovu zakona.

Privredni subjekt kao strana u obligacionom odnosu dužan je da u izvršavanju svoje

obaveze postupa sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno da u izvršavanju obaveze iz svoje

profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i obiĉajima

(pažnja dobrog struĉnjaka).

Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od

postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.

Kada se pojavi problem u poslovnom odnosu i nastane spor, strane u obligacionom

odnosu dužne su da pokušaju da sporna pitanja rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na

kakav drugi miran naĉin.

Sadržina i vrste dužničko poverilačkog odnosa

Dužniĉko poverilaĉki odnos se uspostavlja izmeĊu dve strane od kojih jedna nešto

potražuje i naziva se poverilac, a druga joj duguje i naziva se dužnik. Pri tome poverilac ima

pravo da zahteva od dužnika ispunjene obaveze, a dužnik ima pravnu obavezu da ispuni ono na

šta se obavezao. Dakle pravu poverioca odgovara obaveza dužnika.

Osnovni pravni izvor koji se bavi nastankom i ureĊenjem odnosa izmeĊu poverioca i

dužnika je kao što smo pomenuli Zakon o obligacionim. Tim zakonom se reguliše sadržina

obligacionih (dužniĉko poverilaĉkih) odnosa koji nastaju iz razliĉitih izvora od kojih su

najrasprostranjeniji ugovor i prouzrokovanje štete.

Većinu odredbi Zakona o obligacionim odnosima karakteriše dispozitivnost, što znaĉi da

zakonodavac predviĊa visok nivo slobode za ugovorne strane i mogućnost da svoj obligacioni

odnos urede drukĉije nego što je to tim zakonom odreĊeno (osim ako iz pojedine odredbe zakona

ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo).

Kada se posmatra obligacioni odnos treba imati u vidu i ĉinjenicu da nije samo zakon taj

ĉije odredbe usmeravaju ponašanje strana u tom odnosu, već da su one dužne da u pravnom

prometu postupaju i u skladu sa dobrim poslovnim obiĉajima.

Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju i u skladu sa svojim opštim

aktima (osnivaĉki akt, statut…).

Poverilac u obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze.

Tom njegovom pravu odgovara dužnost dužnika da svoju obavezu ispuni savesno i u svemu

kako ona glasi. Ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem,

poverilac ima pravo da zahteva i naknadu štete koju je usled tog pretrpeo. Dužnik ipak može da

se oslobodi odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar koja je predmet obaveze sluĉajno

propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

Dužnik se takoĊe oslobaĊa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni

svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle

zakljuĉenja ugovora koje nije mogao da spreĉi, otkloni ili izbegne.

Poverilac ima pravo na naknadu obiĉne štete i izmakle koristi.

Strana koja se poziva na povredu ugovora dužna je da preduzme sve razumne mere da bi

se smanjila šteta izazvana tom povredom, inaĉe druga strana može da zahteva smanjenje

naknade. TakoĊe kad za nastalu štetu, ili njenu veliĉinu, ili za otežanje dužnikovog položaja ima

izvesnu krivicu i poverilac (ili lice za koje on odgovara), naknada se smanjuje srazmerno.

Dužniĉko poverilaĉki odnosi u privrednom poslovanju najĉešće nastaju na osnovu

ugovora, ali osnova za njihovo uspostavljanje ima više. Prava i obaveze izmeĊu dva privredna

subjekta mogu nastati na osnovu: ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova,

poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje kao i na osnovu drugih zakonom utvrĊenih

ĉinjenica. Predmet našeg bližeg interesovanja u ovom udžbeniku će biti dva najvažnija izvora

obligacionih odnosa u privrednom životu-ugovor i prouzrokovanje štete.

Prestanak obaveze

Obaveza po pravilu prestaje kad se ispuni. Ona može prestati i u nekim drugim zakonom

odreĊenim sluĉajevima. Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna

prava.

Obavezu po pravilu ispunjava dužnik ali to može da uĉini i treće lice. Poverilac je dužan

da primi ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ĉak i

kad se dužnik protivi tom ispunjenju.

Poverilac je dužan da primi ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa tim saglasan,

izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik liĉno.

Troškove ispunjenja snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

Poverilac je dužan da predati ispuniocu sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili

obezbeĊuje.

Ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu odreĊenom zakonom, sudskom odlukom,

ugovorom izmeĊu poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca.

Ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što ĉini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može

ispuniti neĉim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo.

Obaveza prestaje i ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto

onoga što mu se duguje.

Ako rok nije odreĊen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju

izvestan rok za ispunjenje, poverilac može da zahteva odmah ispunjenje obaveze, a dužnik sa

svoje strane može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.

Dužnik je dužan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreĊenom

pravnim poslom ili zakonom. Kad mesto ispunjenja nije odreĊeno, a ne može se odrediti ni po

svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u kome

je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku

prebivališta, svoje boravište.

Novĉane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno

prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.

Ko ispuni obavezu potpuno ili delimiĉno, ima pravo da zahteva da mu poverilac o tome

izda priznanicu o svom trošku. Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica,

pretpostavlja se da su isplaćene i kamate i sudski i drugi troškovi, ako ih je bilo.

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.

Docnja dužnika

Ugovori se zakljuĉuju sa namerom da budu izvršeni na naĉin i u roku kako je

dogovoreno. Ipak se u praksi dešava da iz bilo kog razloga dužnik ne ispuni svoju obavezu na

vreme. Dužnik dakle dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreĊenom za ispunjenje.

Ako rok za ispunjenje nije odreĊen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni

obavezu.

Docnja poverioca

Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga

svojim ponašanjem spreĉi1. Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje

dužnikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.

Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme

odreĊeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni.

1 O docnji poverioca i dužnika videti Babić Ilija. Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 131-132.

Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika, i na poverioca prelazi rizik

sluĉajne propasti ili oštećenja stvari. Od dana poverioĉeve docnje prestaje da teĉe kamata.

Poverilac u docnji je dužan da naknadi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju

odgovara, kao i troškove oko daljeg ĉuvanja stvari.

Kad je poverilac u docnji dužnik može da položi dugovanu stvar kod suda za poverioca i

tako se oslobodi svoje obaveze.

Predaja na ĉuvanje drugom licu. Kad je predmet obaveze neka stvar koja ne može da se ĉuva u

sudskom depozitu, dužnik može da zahteva od suda da odredi lice kome će predati stvar da je

ĉuva o trošku i za raĉun poverioca. Privredni subjekt će robu predati javnom skladištu na ĉuvanje

za raĉun poverioca i to proizvodi dejstvo polaganja kod suda.

Polaganjem dugovane stvari dužnik se oslobaĊa obaveze u ĉasu kad je izvršio polaganje.

Ako je dužnik bio u docnji, njegova docnja prestaje. Od ĉasa kada je stvar položena, rizik

sluĉajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca, a i kamata od dana polaganja prestaje

da teĉe kamata.

Ako je stvar nepodesna za ĉuvanje, ili ako su za njeno ĉuvanje ili za njeno održavanje

potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik je može prodati na javnoj prodaji, a

postignuti iznos, po odbitku troškova prodaje, položiti kod suda tog mesta.

Ostali načini prestanka obaveze

Prebijanje (kompenzacija)

Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje

od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge stvari podobne za kompenzaciju

(zamenljive stvari istog roda i istog kvaliteta).

Otpuštanje duga

Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjene i dužnik se

sa tim saglasi. Za punovaljanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuĉen u formi u kojoj

je zakljuĉen posao iz koga je obaveza nastala.

Prenov (novacija)

Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i

ako nova obaveza ima razliĉit predmet ili razliĉit pravni osnov.

Sjedinjenje (konfuzija)

Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.

Nemogućnost ispunjenja

Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih

dužnik ne odgovara. Teret dokazivanja da postoje oslobaĊajuće okolnosti je na dužniku i on

treba da dokaže ĉinjenice koje iskljuĉuju njegovu odgovornost.

Treba imati u vidu da ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu, obaveza ne

prestaje ĉak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne

odgovara.

Protek vremena i otkaz

Trajni dugovinski odnos sa odreĊenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev

kad je ugovoreno ili zakonom odreĊeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava za

neodreĊeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.

Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreĊeno, svaka strana može ga prekinuti

otkazom a otkaz mora biti dostavljen drugoj strani. Otkaz se može dati u svako doba, samo ne u

nevreme.

Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreĊen ugovorom, a ako

takav rok nije odreĊen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreĊenog zakonom ili

obiĉajem, odnosno istekom primerenog roka.

Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego što je obaveza

prestala protekom roka ili otkazom.

Zastarelost

Zastarelošću prestaje pravo poverioca da zahteva od dužnika da ispuni obavezu.

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreĊeno vreme u kome je poverilac mogao da

zahteva ispunjenje obaveze. Nakon tog roka poverilac više nema sudsku zaštitu svog prava. Ipak

sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Zastarelost poĉinje da teĉe prvog dana nakon dana kad je poverilac imao pravo da

zahteva ispunjenje obaveze. Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne uĉini, da se propusti ili

trpi, zastarelost poĉinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi.

Rok zastarelosti odreĊuje zakon imperativnom normom tako da se voljom ugovornih

strana ne može odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog koje je odreĊeno zakonom.

TakoĊe se pravnim poslom ne može odrediti da se proticanje roka zastarelosti obustavi za neko

vreme.

Ukoliko dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo da zahteva da mu se vrati ono što

je dao, ĉak i ako nije znao da je obaveza zastarela.

Osnovno pravilo je da kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna

potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.

Zakonodavac propisuje opšti rok zastarelosti i on za potraživanja iznosi deset godina.

Zakonom za pojedine vrste potraživanja može biti odreĊen neki drugi rok zastarelosti.

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od dana kad je

oštećenik saznao da je šteta nastala i doznao ko je lice koje je štetu uĉinilo (subjektivni rok). U

svakom sluĉaju opšti rok za ovo potraživanje je pet godina od momenta nastanka štete.

Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme

odreĊeno za zastarelost te obaveze.

Potraživanje naknade štete prouzrokovane kriviĉnim delom: Kada je šteta prouzrokovana

kriviĉnim delom, a za kriviĉno gonjenje je predviĊen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu

štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreĊeno za zastarelost kriviĉnog

gonjenja.

Rok zastarelosti ne teĉe za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog

nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug, podizanjem tužbe i svakom drugom

poveriĉevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u

cilju utvrĊivanja, obezbeĊenja ili ostvarenja potraživanja2.

Promena poverioca (preuzimanje potraživanja)

Poverilac nekog potraživanja može imati interes da izaĊe iz tog dužniĉko poverilaĉkog

odnosa prenošenjem potraživanja na drugo lice. U tom smislu može ugovorom zakljuĉenim sa

tim licem (prijemnik) da prenese na njega svoje potraživanje, osim naravno onog ĉiji je prenos

zabranjen zakonom ili je vezano za liĉnost poverioca, ili se pak po svojoj prirodi protivi

prenošenju na drugoga. Sa tim potraživanjem na prijemnika prelaze i sporedna prava, kao što su

pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu,

ugovornu kaznu i sl.

Prenos potraživanja poverilac može da obavi slobodno i za to mu nije potreban pristanak

dužnika. Na njemu je samo obaveza da obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju potraživanja.

Pravni položaj prijemnika je takav da on ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac

imao prema dužniku do ustupanja. Istovremeno dužnik može istaći prijemniku pored prigovora

koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do ĉasa kad je saznao za

ustupanje.

Ustupilac potraživanja je obavezan da preda prijemniku odgovarajuću ispravu o dugu,

kao i druge dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima. On je dužan da mu izda, na

njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju potraživanja.

Ustupilac odgovara za postojanje potraživanja u ĉasu kad je izvršeno ustupanje. Odgovara i za

naplativost ustupljenog potraživanja ali samo ako je to bilo izriĉito ugovoreno.

Promena dužnika (preuzimanje duga)

Kao što je pravnim poslom moguće izvršiti promenu poverioca, tako je moguće ugovoriti

i promenu dužnika. Stupajući na mesto dužnika treće lice preuzima njegov dug. Preuzimanje

duga vrši se ugovorom izmeĊu dužnika i preuzimaoca, na koje je pristao poverilac. Možemo

2 Više o zastoju i prekidu zastarevanja Babić Ilija. Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 138-139.

zapaziti da je kod preuzimanja duga, za razliku od ustupanja potraživanja, za punovažnost

transakcije neophodna saglasnost druge strane.

Ugovaraĉi kod preuzimanja duga pozivaju poverioca da se u odreĊenom roku izjasni da li

pristaje na preuzimanje duga. Ukoliko se poverilac u odreĊenom roku ne izjasni, smatra se da

nije dao svoj pristanak.

Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko

ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj uĉinio u svoje ime. U situaciji kad je prilikom otuĊenja

neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno izmeĊu pribavioca i otuĊioca da će

pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao

pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuĊioca nije odbio u roku od

tri meseca od prijema poziva. Važno je istaći da u pisanom pozivu poveriocu se mora skrenuti

pažnja na ovu posledicu, inaĉe će se smatrati kao da poziv nije upućen.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preĊašnjeg dužnika, a ovaj se oslobaĊa

obaveze. Ipak u situaciji kada je u vreme poverioĉevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga,

preuzimalac duga bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, preĊašnji dužnik

se ne oslobaĊa obaveze.

IzmeĊu preuzimaoca duga i poverioca po tom dugu, postoji ista obaveza koja je dotle

postojala izmeĊu preĊašnjeg dužnika i poverioca.

Preuzimalac duga može isticati prema poveriocu sve prigovore koji proistiĉu iz pravnog

odnosa izmeĊu preĊašnjeg dužnika i poverioca, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema

poveriocu.

Ugovor kao izvor obligacija

Pojam ugovora u privredi

Ugovore u tržišnom poslovanju zakljuĉuju privredni subjekti registrovani kao privredna

društva i preduzetnici (imaoci radnji)3. Ti ugovori ĉine osnov za zasnivanje dužniĉko-

poverilaĉkih odnosa u obavljanju privredne delatnosti ili su u nekoj vezi sa tom delatnošću.

Ugovori u privredi su dakle oni ugovori koji se zakljuĉuju prilikom obavljanja privredne

delatnosti ili u vezi tih delatnosti, a zakljuĉuju ih meĊusobno privredni subjekti (privredna

društva, preduzetnici...) koji su registrovani da obavljaju privrednu delatnost. Iz ove definicije

proizlazi da je za postojanje ugovora u privredi neophodno da se ispune subjektivni i objektivni

kriterijumi. Subjektivni kriterijumi se odnose na to da je ugovor zakljuĉen od strane lica koje je

privredni subjekt, a objektivni da je zakljuĉen u obavljanju nekog privrednog posla (prema

klasifikaciji delatnosti)4.

3 Ugovor sklopljen izmeĊu subjekata koji nisu u toj kategoriji (ne obavljaju privrednu delatnost) ne bi bio u toj

kategoriji i bio bi ureĊen pravilima graĊanskog a ne privrednog karaktera. 4 O pojmu ugovora u privredi videti Babić Ilija. Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd.

Najveći deo ugovora u privredi ĉine imenovani ugovori (ureĊeni zakonom)5. Većinu tih

ugovora reguliše Zakon o obligacionim odnosima, a neki posebni ugovori regulisani su

odredbama posebnih zakona (na primer ugovori o prevozu, poslovi finansijskog lizinga i sl.).

Neimenovani ugovori, su oni koje nijedan propis ne ureĊuje, a koji su nastali u poslovnoj

praksi. Oni po pravilu nastaju kao derivat i modifikacija postojećih imenovanih ugovora. Ipak ni

ovi ugovori nisu izvan zakonskih pravila i na njih se (pored ograniĉenja imperativnog karaktera i

javnog poretka) mogu primeniti brojne opšte odredbe i naĉela Zakona o obligacionim odnosima.

Profesionalizam kao suštinska komponenta obavljanja odreĊene privredne delatnosti u

vidu zanimanja, nosi sa sobom i odreĊene strožije zahteve po pitanju odgovornosti u pravnom

prometu i brzine reagovanja u cilju zaštite sopstvenih prava. TakoĊe su propisani i kraći rokovi

zastarelosti potraživanja.

Privredni subjekti moraju svoje poslove da obavljaju postupajući sa pažnjom dobrog

privrednika. Od privrednika se zahteva da na poslovne ponude odgovara bez odlaganja i da svoje

pravo zaštiti bez oklevanja.

TakoĊe se od poslovnih subjekata oĉekuje da svoju delatnost obavljaju uz poštovanje

naĉela savesnosti i poštenja. Poštovanje tih moralnih standarda mora postojati kako prilikom

pregovora tako i prilikom saĉinjavanja i izvršenja ugovornih odredbi.

Jedno od osnovnih dejstava ugovora je stvaranje obaveza za ugovaraĉe. To znaĉi da

ugovor stvara prava i obaveze samo za ugovorne strane, pa se ugovorom ne može kreirati

obaveza za neko lice izvan ugovora. Njime se ipak može ustanoviti pravo u korist trećeg lica.

Zaključenje ugovora

OdreĊivanje momenta u kome je ugovor zakljuĉen je veoma važno u praksi, jer tek od

tog momenta lica koja su se obavezala ugovorom imaju ugovorna prava i odgovornosti.

Osnovno pravilo je da je ugovor zakljuĉen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim

sastojcima ugovora. Svoju saglasnost i volju da zakljuĉe ugovor one mogu izjaviti reĉima,

uobiĉajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zakljuĉiti da volja

postoji.

Pored toga što je potrebno izjaviti volju, ta izjava mora da bude uĉinjena slobodno i

ozbiljno. Izjava volje iskazana na oĉigledno šaljiv naĉin ne obavezuje, baš kao ni silom iznuĊena

izjava.

Neki ugovori mogu steći pravnu snagu tek ukoliko se za zakljuĉenje ugovora obezbedi

potrebna saglasnost trećeg lica. Ova saglasnost može biti data pre zakljuĉenja ugovora, kao

dozvola, ili posle njegovog zakljuĉenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano drugaĉije.

OdreĊenje momenta u kome je ugovor zakljuĉen je veoma znaĉajno u praksi jer tek od

tog trenutka ugovor postoji i raĊa prava i obaveze za ugovorne strane. Do tada možemo govoriti

samo o vanugovornoj a ne o ugovornoj odgovornosti. Od tog momenta teku rokovi vezani za

izvršenje obaveza preuzetih tim ugovorom. U tom smislu zakonodavac je precizirao da se kao

trenutak zakljuĉenja ugovora smatra ĉas u kome je ponudilac primio izjavu ponuĊenog da

5 Pored klasifikacije ugovora na imenovane i neimenovane postoji i ĉitav niz drugih mogućnosti njihovog

svrstavanja u grupe (jednostrano obavezni i dvostrano obavezni, teretni i dobroĉini...). Više o klasifikaciji ugovora

kod Spirović-Jovanović Lucija, Milenkoviĉ-Kerković Tamara, Poslovi trgovinskog prava, SKC, Niš, 2006, str. 21-

24.

prihvata ponudu. Naravno ugovorne strane u samom ugovoru mogu odrediti momenat u kome

ugovor stupa na snagu.

Mesto zakljuĉenja ugovora takoĊe ima svoj znaĉaj (na primer za nadležnost suda koji će

rešavati spor iz ugovora). Ukoliko u samom ugovoru nije naznaĉeno drugaĉije smatra se da je

ugovor zakljuĉen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u

trenutku kad je uĉinio ponudu.

Pregovori

Zakljuĉenju ugovora ĉesto prethode pregovori kao aktivnost u kojoj strane nastoje da

približe svoje stavove i postignu saglasnost volja o bitnim elementima i tako zasnuju ugovorni

odnos. Pregovori prethode zakljuĉenju ugovora, ali oni ne obavezuju strane koje pregovaraju da

zakljuĉe ugovor. Svaka od njih pregovore može prekinuti kad god hoće.

Ĉinjenica da privredni subjekti koji uĉestvuju u pregovorima ne moraju i da zakljuĉe

ugovor radi koga ih vode, kao i da mogu odustati od njih bez posledica, ne znaĉi i potpuno i

apsolutno oslobaĊanje os vake odgovornosti. VoĊenje pregovora je takoĊe proces koji je ureĊen

pravom i koji ukoliko nastane šteta za neku od strana može dovesti do odgovornosti druge strane.

Zakonodavac je predvideo da strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljuĉi ugovor,

odgovara za štetu nastalu voĊenjem pregovora. TakoĊe odgovara za štetu i strana koja je vodila

pregovore u nameri da zakljuĉi ugovor, ako je odustala od te namere bez osnovanog razloga i

time drugoj strani prouzrokovala štetu.

Pregovori sobom nose odreĊene troškove, posebno ako duže traju. Osnovni princip je da

ako se drukĉije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zakljuĉenje

ugovora, a zajedniĉke troškove snose na jednake delove.

Ponuda

Ponuda je predlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen odreĊenom licu, koji sadrži sve bitne

sastojke ugovora, tako da bi se prihvatanjem tog predloga mogao zakljuĉiti ugovor.

Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora, a

ostavile neke sporedne taĉke za docnije to ne odlaže njegov nastanak i ugovor se smatra

zakljuĉenim. Sporedne taĉke će kasnije ugovaraĉi urediti u skladu sa zajedniĉkom voljom, a

ukoliko ne postignu potrebnu saglasnost, te elemente ugovora urediće sud, vodeći pri tom raĉuna

o prethodnim pregovorima, utvrĊenoj praksi izmeĊu ugovaraĉa i obiĉajima.

Ponuda kao predlog za zakljuĉenje ugovora može biti iskazana na više naĉina. Po pravilu

ona je upućena odreĊenom licu ali u privrednom životu ne mora da bude uvek tako. Primera radi

opšta ponuda je predlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen neodreĊenom broju lica, koji sadrži bitne

sastojke ugovora ĉijem je zakljuĉenju namenjen. Opšta ponuda važi kao i svaka druga ponuda,

ukoliko drukĉije ne proizlazi iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja.

Izlaganje robe sa oznaĉenjem cene takoĊe se smatra kao ponuda, ukoliko drukĉije ne

proizlazi iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja. Drugaĉije je regulisana situacija kod slanja kataloga,

cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i kod oglasa uĉinjenih putem štampe, letaka, radija,

televizije ili na drugi sliĉan naĉin. Takvo obraćanje potencijalnom saugovaraĉu ne predstavlja

ponudu za zakljuĉenje ugovora, nego samo poziv da se uĉini ponuda pod objavljenim uslovima.

To znaĉi da lice koje, na primer putem radija ĉuje sadržinu oglasa, želi da zakljuĉi takav ugovor,

mora da drugoj strani koja stoji iza tog oglasa uĉini ponudu za zakljuĉenje ugovora koja

sadržinski obuhvata elemente iz tog oglasa. Kao i kod svake ponude druga strana ne mora da je

prihvati. Ipak sigurnost pravnog prometa je i ovde obezbeĊena jer će pošiljalac takvih poziva

odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio

njegovu ponudu.

Dejstvo ponude je precizno odreĊeno našim zakonom. Dva važna pitanja se javljaju u

vezi sa tim. Konkretno reĉ je o pitanju da li ponuda obavezuje ponudioca i ako obavezuje koliko

dugo.

Ponudilac je u našem pravnom sistemu vezan ponudom. Ponudu može da opozove

ukoliko je izriĉito iskljuĉio svoju obavezu da održi ponudu, ili ako to iskljuĉenje proizlazi iz

okolnosti posla.

Ponuda se može povući, ali je njeno povlaĉenje punovažno samo ako ponuĊeni primio

izjavu o povlaĉenju pre prijema ponude ili najkasnije istovremeno sa njom.

Veoma važno pitanje je i do kada ponuda obavezuje. Ponuda u kojoj je odreĊen rok za

njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka. Ako je ponudilac u pismu ili

telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok poĉeo teći od datuma oznaĉenog u

pismu odnosno od dana kad je telegram predat pošti. U sluĉaju da pismo nije datirano, rok za

prihvatanje ponude teĉe od dana kad je pismo predato pošti.

Ponuda uĉinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreĊen rok za prihvatanje, vezuje

ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuĊenome, da je ovaj

razmotri, o njoj odluĉi i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Po pitanju forme ponude zakonodavac predviĊa da ponuda ugovora za ĉije zakljuĉenje

zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uĉinjena u toj formi, a isto to

važi i za prihvatanje ponude.

Momenat prihvatanja ponude je veoma znaĉajan jer u tom trenutku nastaje ugovor.

Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuĊenog da prihvata ponudu.

Ponuda je prihvaćena i kad ponuĊeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad uĉini neku

drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrĊene izmeĊu zainteresovanih strana ili

obiĉaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju. Prihvatanje se može povući ako ponudilac primi

izjavu o povlaĉenju prihvata ponude pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Ponuda može biti neposredna i posredna. Posredna ponuda je ona koja je upućena

udaljenom licu (poštom, e-mail-om...). Neposredna ponuda je ponuda upućena prisutnom licu.

Ponuda uĉinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja,

izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuĊenom pripada izvestan rok za razmišljanje. Ponuda

uĉinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom

licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni ne predstavlja punovažno prihvatanje

ponude pa time ni osnov za zakljuĉenje ugovora. U tom smislu ako ponuĊeni izjavi da prihvata

ponudu i istovremeno predloži da se ona u neĉemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu

odbio i da je sa svoje strane uĉinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Reakcije ponuĊenog na ponudu mogu biti razliĉite. Jedna od njih može biti ćutanje

ponuĊenog. Uprkos laiĉkog shvatanja da ćutanje znaĉi odobravanje, u privrednom životu ćutanje

ponuĊenog ne znaĉi prihvatanje ponude. Nema pravnog dejstva odredba u ponudi da će se

ćutanje ponuĊenog, ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u

odreĊenom roku, ili ako poslatu stvar na koju se odnosi ugovor ne vrati u odreĊenom roku i sl.)

smatrati kao prihvatanje.

Ćutanje u privrednom životu ipak nije uvek bez pravnih posledica. Naime kad ponuĊeni

stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreĊene robe, smatra se da je prihvatio

ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. Isto tako,

lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje odreĊenih poslova, kao i

lice u ĉiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako

ga nije odmah odbilo. Ako ponuda, odnosno nalog u gore pomenutim sluĉajevima nije odbijena

(odbijen), smatra se da je ugovor zakljuĉen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao

ponuĊenom.

U poslovanju se ĉesto dogodi situacija da je ponuĊeni prihvatio ponudu, ali da je to

uĉinio nakon što je protekao rok u kome je ponudilac imao obavezu da ponudu održi na snazi.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju ima odreĊene pravne

posledice. Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane

ponuĊenog. Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uĉinjena blagovremeno, stigla ponudiocu

posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata

blagovremeno, ugovor je zakljuĉen. Ipak ponudilac može u takvom sluĉaju da spreĉi zakljuĉenje

ugovora ako odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema

izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuĊenoga da se zbog zakašnjenja ne

smatra vezanim ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane mogu biti od uticaja na odnos ponudioca i ponuĊenog.

Po pravilu ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog

prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiĉaja ili prirode posla.

Predugovor

Predugovor je takav ugovor kojim lica koja ga zakljuĉuju preuzimaju obavezu da docnije

zakljuĉe drugi, glavni ugovor.

Sadržina predugovora mora da odgovara sadržini glavnog ugovora, odnosno da sadrži

bitne sastojke glavnog ugovora.

Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor, ako je propisana forma uslov

punovažnosti ugovora. To znaĉi da ukoliko je za ugovor predviĊena pisana forma predugovor se

ne bi mogao zakljuĉiti usmeno.

Ukoliko jedna od strana odbija da pristupi zakljuĉenju glavnog ugovora uprkos obavezi

koju je preuzela predugovorom, na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja

odbija da pristupi zakljuĉenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.

Zakljuĉenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka

predviĊenog za njegovo zakljuĉenje, a ako taj rok nije predviĊen, onda od dana kad je prema

prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuĉen.

Predugovor obavezuje na zakljĉenje glavnog ugovora ali se u izvesnim sluĉajevima

strane mogu osloboditi te odgovornosti. Reĉ je o situacijama u kojima su se okolnosti od

momenta zakljuĉenja predugovora toliko izmenile da on ne bi bio ni zakljuĉen da su takve

okolnosti postojale u to vreme. Logiĉno je da ne bi bilo praviĉno održati ga na snazi u takvim

okolnostima.

Predmet ugovorne obaveze

Ugovorna obaveza može imati razliĉite modalitete izvršenja. Ona se može sastojati u

davanju, ĉinjenju, neĉinjenju ili trpljenju.

Ona uvek mora biti moguća, dopuštena i odreĊena, odnosno odrediva, da bi obavezivala

ugovornu stranu. U protivnom, kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodreĊen ili

neodrediv, ugovor je ništav.

Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili

dobrim obiĉajima.

Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili

su strane ostavile trećem licu da ga odredi. Ako to treće lice neće ili ne može da odredi predmet

obaveze, ugovor je ništav.

Sposobnost za zaključenje ugovora

Punovažnost ugovora zavisi i od sposobnosti lica koja ga zakljuĉuju. Ugovore mogu

samostalno zakljuĉivati samo poslovno sposobna lica. Fiziĉka lica po pravilu poslovnu

sposobnost stiĉu sa punoletstvom ukoliko su psihiĉki zdrave osobe. Do tada poslove u njihovo

ime i za njihov raĉun može zakljuĉivati zakonski zastupnik ili staratelj.

Pravno lice može zakljuĉivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje poslovne

sposobnosti. Poslovna sposobnost privrednih subjekata se kreće u okviru dopuštenih delatnosti i

ugovore zakljuĉuju zastupnici i punomoćnici privrednog subjeta. Ugovor koji privredno društvo

zakljuĉi preko zastupnika koji tim ĉinom deluje izvan ovlašćenja, ukoliko je saugovornik

savesna strana je punovažno zakljuĉen. Jedini izuzetak se odnosi na zajedniĉko punomoćje o

ĉemu je bilo reĉi kod zastupanja privrednih subjekata.

U praksi se može dogoditi da privredni subjekt zakljuĉi ugovor sa poslovno

nesposobnim, ili ograniĉeno poslovno sposobnim licem. Time se suoĉavamo sa problemom

opstanka tog ugovora jer je za zakljuĉenje punovažnog ugovora potrebno da ugovaraĉ ima

poslovnu sposobnost.

Poslovno nesposobno lice može ugovore zakljuĉivati samo preko svog zakonskog

zastupnika. Ograniĉeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika

zakljuĉivati samo one ugovore ĉije mu je zakljuĉivanje zakonom dozvoljeno. Ostali ugovori tih

lica ako su zakljuĉeni bez odobrenja zakonskog zastupnika nisu ništavi već su rušljivi, što znaĉi

da mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

U pomenutom sluĉaju privredni subjekt kao saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica može

da traži odobrenje zakonskog zastupnika i time osnaži ugovor koji želi da održi.

Privrednu subjekt ima i odreĊena prava koja se tiĉu odustajanja od snaženja tog ugovora.

Ukoliko nije znao za poslovnu nesposobnost saugovornika može da odustane od ugovora koji je

zakljuĉio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika. Isto pravo ima i saugovaraĉ

poslovno nesposobnog lica koji je doduše znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali ga je ovaj

prevario da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.

Savesna strana može zahtevati naknadu štete koju je pretrpela usled zakljuĉenja ugovora

koji nema pravno dejstvo.

Mane volje

Punovažnost ugovora uslovljena je izjavom volje kojom se potvrĊuje saglasnost za

zakljuĉenje ugovora. Osnovni uslov koji se odnosi na tako izjavljenu volju kojom se konstituiše

ugovor je da je ona slobodna i da nema manu koja bi ukazala da stvarne saglasnosti i nema.

Ozbiljnu manu, na primer, ima volja koja je rezultat pretnje. Licu ĉija volja ima takvu

manu zakonodavac pruža zaštitu tako što mu dopušta da traži da se ugovor poništi ukoliko mu je

druga ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah usled kojeg

je zakljuĉio ugovor. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom

opasnošću ugrožen život, telo ili drugo znaĉajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

Mana volje može proisteći i iz bitne zablude u kojoj se nalazila ugovorna strana. Zabluda

je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta ugovora, na lice sa kojim se zakljuĉuje ugovor

ako se zakljuĉuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiĉajima u prometu ili po

nameri stranaka smatraju odluĉnim, a strana koja je u zabludi ne bi inaĉe zakljuĉila ugovor takve

sadržine.

Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. To pravo joj je

uskraćeno ako pri zakljuĉenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u privrednom prometu

zahteva.

Kada je ugovor poništen zbog postojanja zablude jedne od ugovornih strana, druga

savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je bila

u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

Princip održanja ugovora na snazi afirmiše se i kroz pravilo da se strana koja je u zabludi

ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije ni bilo.

Ponekad saglasnost volja ne postoji jer je po sredi nesporazum ugovornih strana. Reĉ je o

situaciji u kojoj strane veruju da su saglasne, a u stvari meĊu njima postoji nesporazum o prirodi

ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze. Tada, u suštini, volje i saglasnosti da se zakljuĉi

ugovor nema, pa ni ugovor ne može da nastane.

Privredni život nije imun na negativne pojave meĊu kojima prevare zauzimaju znaĉajno

mesto. Prevara je fenomen koji izaziva stanje svesti koje proizvodi volju sa ozbiljnom manom.

Kod prevarnih radnji jedna ugovorna strana izaziva zabludu kod druge strane, ili je održava u

zabludi u koju je sama dospela, sa namerom da je time navede na zakljuĉenje ugovora. Kada

postoji prevara druga strana može zahtevati poništaj ugovora (ĉak i onda kada zabluda nije

bitna).

Strana koja je zakljuĉila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene

štete. Prevara kao mana volje utiĉe na punovažnost ugovora i kada potiĉe od strane trećeg lica

(nije ugovorna strana), u sluĉaju da je druga ugovorna strana bila nesavesna, odnosno u vreme

zakljuĉenja ugovora znala ili morala znati za postojanje prevare. Za poništenje ugovora bez

naknade, koji su doduše veoma retki u privrednom prometu, usled prevare koju je uĉinilo treće

lice nema znaĉaja da li je druga ugovorna strana u vreme zakljuĉenja ugovora znala ili morala

znati za prevaru.

Pobude za zakljuĉenje ugovora su bezbrojne. Ponekad se meĊu stranama može javiti

takozvani prividan ugovor, kojim se iz bilo kog razloga prikazuje postojanje nekog ugovora koga

u stvari nema. Prividan ugovor po prirodi stvari nema dejstva meĊu ugovornim stranama jer

ugovora u stvari i nema. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako

su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Prividnost ugovora ne može se isticati prema

trećem savesnom licu.

Forma ugovora

Dinamika kojom se odvija privredni život i insistiranje na formalnim zahtevima za

zakljuĉenje privrednog posla su u suprotnosti. Brzina poslovanja podrazumeva što manje

komplikacija formalne prirode. Istovremeno takav pristup nosi visok stepen rizika i pravnu

nesigurnost. Pravna regulativa mora da naĊe meru izmeĊu brzine i sigurnosti.

Osnovni princip obligacija je neformalnost ugovora, tako da zakljuĉenje ugovora ne

podleži nikakvoj formi, osim ukoliko zakon ili same ugovorne strane ne odrede drugaĉije.

Zahtev zakona da ugovor bude zakljuĉen u odreĊenoj formi, usporava privredni promet

ali je motivisan pravnom sigurnošću. Zahtev forme postavljen kao uslov za zakljuĉenje ugovora

važi i za sve docnije izmene ili dopune tog ugovora. Ipak punovažne su docnije usmene dopune

o sporednim taĉkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa reĉeno, ukoliko to nije protivno

cilju radi koga je forma propisana. Punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju

ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu

ugovornih strana.

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za

odreĊeni sluĉaj zakonom predviĊeno što drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za

zakljuĉenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.

Po pravilu formalizam u ugovornim odnosima rezultat je zakonskih odredbi. Ipak

ugovorne strane imaju pravo da svojom voljom neformalan ugovor pretvore u formalan. U takvoj

situaciji reĉ je o ugovorenoj formi. Konkretno to znaĉi da se ugovorne strane mogu sporazumeti

da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora. Primera radi ugovorne strane

mogu predvideti da ugovor koji su potpisali direktori važi od momenta kada ga odobri upravni

odbor.

Ugovor za ĉije je zakljuĉenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili

na drugi naĉin izmenjen i neformalnim sporazumom.

Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga

ugovora, ugovor je zakljuĉen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovaraĉe je

u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviĊenu formu.

Ugovor koji nije zakljuĉen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja

propisa kojim je odreĊena forma ne proizlazi što drugo.

Ugovor koji nije zakljuĉen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke

punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

Ugovor za ĉije se zakljuĉenje zahteva pisana forma smatra se punovažnim iako nije

zakljuĉen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili pretežno, obaveze koje iz njega

nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oĉigledno ne proizlazi nešto drugo.

Ugovori zaključeni po uslovom

Ostvarenje odreĊenog uslova može biti relevantna ĉinjenica za nastanak ili prestanak

odreĊenog ugovora. Ugovor je zakljuĉen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi

od neke neizvesne ĉinjenice. Ako je ugovor zakljuĉen pod odložnim uslovom pa se taj uslov

ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuĉenja (osim ako iz zakona, prirode posla ili

volje strana ne proistiĉe nešto drugo). Ako je ugovor zakljuĉen pod raskidnim uslovom, ugovor

prestaje da važi kad se uslov ispuni.

Smatra se da je uslov ostvaren i ukoliko njegovo ostvarenje, protivno naĉelu savesnosti i

poštenja, spreĉi strana na ĉiji je teret odreĊen. Ujedno se smatra da uslov nije ostvaren ako

njegovo ostvarenje, protivno naĉelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u ĉiju je korist

odreĊen.

Ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov koji je protivan prinudnim

propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima, nema pravno dejstvo od samog nastanka -

ništav je.

Ugovor zakljuĉen pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni uslov

smatra se nepostojećim.

Računanje vremenskih rokova u ugovoru

Ugovorom se po pravilu predviĊaju i preciziraju odreĊeni rokovi, na primer rok izvršenja

neke ĉinidbe, rok plaćanja i sl. Taĉno odreĊenje poĉetka roka i njegovog završetka podrazumeva

precizno odreĊenje njegovog raĉunanja.

Rok odreĊen u danima poĉinje da teĉe prvog dana posle dogaĊaja od koga se rok raĉuna,

a završava se istekom poslednjeg dana roka.

Rok odreĊen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po

imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaĊaja od koga rok poĉinje da teĉe, a ako takvog

dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreĊeno da se ne radi, kao

poslednji dan roka raĉuna se sledeći radni dan.

Poĉetak meseca oznaĉava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u

mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Tumačenje ugovora

Ranije smo se susreli sa opštom problematikom tumaĉenja prava. Kada je ugovor u

pitanju mogu da se jave odreĊeni problemi u vezi primene njegovih odredbi i tumaĉenja onih

koje su sporne. Zakon o obligacionim odnosima nudi odreĊena rešenja koja treba da pomognu

ugovornim stranama u doslednoj primeni ugovorenog.

Osnovno pravilo ugovornog prava je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako

glase. Pri tome treba imati u vidu da se kod tumaĉenja spornih odredbi ne treba držati doslovnog

znaĉenja upotrebljenih izraza, već treba prevashodno istraživati zajedniĉku nameru ugovaraĉa i

odredbu razumeti u duhu naĉela obligacionog prava (naĉela Zakona o obligacionim odnosima).

Kada je jedna ugovorna strana ekonomski jaĉa, kao što to biva kod ugovora po pristupu,

postoji pravilo tumaĉenja njegovih odredbi. Naime u sluĉaju kad je ugovor zakljuĉen prema

unapred odštampanom sadržaju, ili kad je ugovor bio na drugi naĉin pripremljen i predložen od

jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaĉiće se u korist druge, po pravilu slabije strane.

Znaĉajno dopunsko zakonsko pravilo u vezi tumaĉenja ugovornih odredbi je da nejasne

odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaĉiti u smislu koji je manje težak za dužnika, a u

teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje praviĉan odnos uzajamnih davanja.

Ugovorne strane mogu predvideti da će, u sluĉaju nesaglasnosti u pogledu smisla i

domašaja ugovornih odredbi, neko treće lice tumaĉiti ugovor. U tom sluĉaju, ako ugovorom nije

drukĉije predviĊeno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadležnim organom

dok prethodno ne pribave tumaĉenje ugovora od strane trećeg lica, osim ako to treće lice odbije

da da tumaĉenje ugovora.

Nevažnost ugovora

Ugovorne obaveze imaju pravno dejstvo samo ukoliko je ugovor važeći. Postoje brojni

razlozi zbog kojih ugovor može ostati bez pravne snage. Možemo razlikovati dve znaĉajne

kategorije nevažećih ugovora: ništave i rušljive ugovore.

Ništavi ugovori

Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima ništav

je.

Ako je zakljuĉenje odreĊenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će po

pravilu ostati na snazi (ako u zakonu nije što drugo predviĊeno za odreĊeni sluĉaj). Ugovorna

strana koja je povredila zakonsku zabranu snosi odgovarajuće posledice.

Ništavošću ugovora po pravilu nastaju znaĉajne pravne posledice. Prva od njih je da je

svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora.

Ukoliko takvo vraćanje nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ta

ugovorna strana mora da da odgovarajuću naknadu u novcu.

Ukoliko u ugovoru postoji ništavost neke odredbe ugovora ona ne povlaĉi ništavost i

samog ugovora ukoliko on može opstati bez te ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov

ugovora ni odluĉujuća pobuda zbog koje je ugovor zakljuĉen.

Znaĉajno pitanje predstavlja odgovornost lica koje je krivo za ništavost ugovora.

Ugovaraĉ koji je kriv za zakljuĉenje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovaraĉu za štetu

koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za

postojanje uzroka ništavosti.

Rušljivi ugovori

Ugovor je rušljiv kada ga je zakljuĉila strana ograniĉno poslovno sposobna, kada je pri

njegovom zakljuĉenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili

posebnim propisom odreĊeno.

Ugovorna strana u ĉijem je interesu rušljivost ustanovljena može da traži da se ugovor

poništi. Ali, saugovaraĉ te strane može od nje tražiti da se u odreĊenom roku, ali ne kraćem od

30 dana, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer će u protivnom smatrati da je ugovor poništen.

Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri

ugovoru, smatraće se da je ugovor poništen. Ukoliko ugovor bude poništen nastaju odreĊene

pravne posledice poništenja.

Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen nešto bilo ispunjeno, izvršće se

vraćanje, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, onda se

mora dati odgovarajuća naknada u novcu. Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme

vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke.

Ugovaraĉ na ĉijoj je strani uzrok rušljivosti odgovoran je svom saugovaraĉu za štetu koju

trpi zbog poništenja ugovora, ako ovaj nije znao, niti morao znati za postojanje uzroka rušljivosti

ugovora.

Ograniĉeno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu poništenjem ugovora, ako

je lukavstvom uverilo svog saugovaraĉa da je poslovno sposobno.

Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora je ograniĉenog vremenskog važenja.

Pravo na takav zahtev prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti,

odnosno od prestanka prinude (subjektivni rok). To pravo u svakom sluĉaju prestaje istekom

roka od tri godine od dana zakljuĉenja ugovora (objektivni rok).

Prigovor neispunjenja ugovora

Neispunjenje ugovornih obaveza od strane jedne ugovorne strane raĊa pravne posledice

koje se odnose na drugu stranu. Ovo je znaĉajno kod takozvanih dvostranih ugovora koji

predviĊaju obaveze na obe ugovorne strane, pa važi pravilo istovremenog ispunjenja.

U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga

strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. Eventualni izuzetak od

ovog pravila bio bi rezultat neke ugovorene odredbe ili zakonske odredbe (ili ako što drugo

proistiĉe iz prirode posla). Ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu

dok i druga strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana

ispuni svoju.

Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuĉenja

ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći

ispuniti svoju obavezu, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti

njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeĊenje

da će je ispuniti.

U tim sluĉajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati

da joj se obezbeĊenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može

raskinuti ugovor.

Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može,

ako nije što drugo odreĊeno, zahtevati ispunjenje obaveze ili, pod uslovima predviĊenim

zakonom, raskinuti ugovor prostom izjavom. U nekim sluĉajevima ne treba ni izjava jer raskid

ugovora ne nastupa po samom zakonu. U svakom sluĉaju ta ugovorna strana ima pravo na

naknadu štete.

Kod nekih ugovora ispunjenje obaveze u odreĊenom roku predstavlja bitan sastojak

ugovora. Ukoliko kod takvog ugovora dužnik ne ispuni obavezu u predviĊenom roku, ugovor se

raskida po samom zakonu. Ali, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez

odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.

Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da

raskida ugovor.

Ova pravila važe kako u sluĉaju kad su ugovorne strane predvidele da će se ugovor

smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u odreĊenom roku, tako i onda kad je ispunjenje

ugovora u odreĊenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kada ispunjenje obaveze u odreĊenom roku nije bitan sastojak ugovora, dužnik zadržava

pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

Ukoliko poverilac želi da raskine ugovor, mora da ostavi dužniku primeren naknadni rok za

ispunjenje.

Ako dužnik ne ispuni obavezu ni u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u

sluĉaju kad je rok bitni sastojak ugovora.

U nekim sluĉajevima ugovor se može raskinuti i bez ostavljanja naknadnog roka.

Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz

dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.

U odreĊenim sluĉajevima može doći i do raskidanja ugovora pre isteka roka. Biće to u

situaciji kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveza oĉigledno da jedna strana neće ispuniti

svoju obavezu iz ugovora, pa je drugoj strani dopušteno da može da raskine ugovor i zahteva

naknadu štete.

Dužnik uvek može da održi ugovor na snazi ukoliko poveriocu pruži odgovarajuće

obezbeĊenje njegovog izvršenja.

Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, dužan je da to

saopšti dužniku bez odlaganja. Ipak u nekim sluĉajevima ugovor se ne može raskinuti. Na primer

ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Raskidom ugovora obe strane su osloboĊene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu

eventualne štete. Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimiĉno, ima pravo da joj se

vrati ono što je dala. Ako obema stranama pripada pravo da zahtevaju vraćanje datog, uzajamna

vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. TakoĊe svaka strana duguje

drugoj naknadu za koristi koje je u meĊuvremenu imala od onoga što je dužna da vrati. Strana

koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.

Raskidanje ili izmena zbog promenjenih okolnosti

Posle zakljuĉenja ugovora mogu da nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze

jedne ugovorne strane ili se zbog tih okolnosti ne može ostvariti svrha ugovora. U oba ta sluĉaja

je oĉigledno da ugovor više ne odgovara oĉekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem

mišljenju bilo nepraviĉno održati ga na snazi takav kakav je. Tu situaciju zakonodavac razrešava

tako što dopušta da strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog

promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može da zahteva da se ugovor raskine.

Ipak raskid ugovora ne može da zahteva strana koja se poziva na promenjene okolnosti ako je

bila dužna da u vreme zakljuĉenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili

savladati. TakoĊe strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene

okolnosti ako su one nastupile nakon isteka roka u kome je ona morala da ispuni svoje ugovorne

obaveze.

Ugovor kod koga su nastupile gore pomenute okolnosti može da ostane na snazi i neće

biti raskinut ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora praviĉno

izmene.

Ukoliko se ugovorne strane ne sporazumeju i predmet spora se naĊe pred sudom, taj

organ će procenjivati da li je zahtev za raskid ugovora osnovan. Sud pozvan da odluĉi o raskidu

nekog ugovora razmotriće neke okolnosti od znaĉaja za odluku. Pri odluĉivanju o raskidanju

ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naĉelima poštenog prometa, vodeći raĉuna

naroĉito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o opštem interesu, kao

i o interesima obeju strana.

Kad izrekne raskid ugovora, sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je

zahtevala da naknadi drugoj strani praviĉan deo štete koju trpi zbog toga.

Ugovori se po pravilu zakljuĉuju sa namerom i nadom da budu ispunjeni. Ipak ponekad

se javlja nemogućnost ispunjenja ugovornih obaveza. Nekada ta nemogućnost ispunjenja može

biti takva za njeno postojanje nije odgovorna nijedna strana. Primera radi u situaciji kad je

ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog dogaĊaja za koji

nije odgovorna ni jedna ni druga strana (na primer viša sila), gasi se i obaveza druge strane.

Ukoliko je druga strana već ispunila nešto od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po

pravilima o vraćanju steĉenog bez osnova.

Nemogućnost ispunjenja može biti uzrokovana ponašanjem druge ugovorne strane. Kada

je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog dogaĊaja za

koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema

drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboĊenja

od sopstvene obaveze.

Zelenaški ugovor

Borba na tržištu ĉesto poprimi i veoma loše oblike. Dešava se da privredni subjekti,

koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog lica, njegovim nedovoljnim

iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovore za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u

oĉiglednoj nesrazmeri sa onim što je ona daju drugoj strani. Takvi ugovori se nazivaju

zelenaškim.

Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe zakona o posledicama ništavosti.

Ako oštećeno lice zahteva da se njegova obaveza smanji na praviĉan iznos, sud će

udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u tom sluĉaju ugovor sa odgovarajućom izmenom

ostaje na snazi.

Pravni instrumenti obezbeđenja ugovora

Izvršenje ugovora u skladu sa dogovorenim predstavlja najvažniju brigu ugovornih

strana. Primera radi prodavac brine da li će kupac platiti cenu u visini i na naĉin kako je

odreĊeno u ugovoru. U cilju pritiska na ugovorne strane i obezbeĊenja poštovanja dogovorenog,

u pravnom saobraćaju se koriste brojni pravni instrumenti. Tu spadaju na primer kapara,

odustanica, ugovorna kazna, zaloga...

Kapara

Kapara je oblik obezbeĊenja izvršenja ugovora i dokaz da je ugovor zakljuĉen6. Ako je u

trenutku zakljuĉenja ugovora jedna strana dala drugoj izvesnu sumu novca ili izvesnu koliĉinu

drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuĉen, onda se smatra da je ugovor zakljuĉen

onog momenta kad je kapara data (ukoliko se nešto drugo nisu dogovorili).

Kada ugovorna strana koja je primila kaparu ispuni svoju ugovornu obavezu, kapara se

mora vratiti. Umesto da bude vraćena ona se može uraĉunati u ispunjenje obaveze. Primera radi

lice A kupuje od lica B automobil. Zakljuĉen je ugovor o prodaji i lice A je licu B kao znak da je

ugovor zakljuĉen dalo 10.000 dinara na ime kapare i preuzelo ugovornu obavezu da licu B plati

100.000 dinara kao cenu za automobil u roku od 3 dana. Lice A može isplatiti celokupnu sumu

(100.000 dinara) licu B i dobiti nazad svojih 10.000 dinara datih na ime kapare, ili platiti 90.000

dinara uraĉunavanjem vrednosti date na ime kapare.

Ukoliko se ugovorne strane ne dogovore drugaĉije, strana koja je dala kaparu ne može

odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može uĉiniti druga strana vraćanjem

udvojene kapare. Obaveza ispunjenja ugovora postoji na obema stranama i jedino njihovom

saglasnošću ugovor može biti raskinut.

Ukoliko ipak doĊe do neizvršenja nastaju pravne posledice koje su razliĉite u zavisnosti

na ĉijoj je strani krivica za neizvršenje ugovora.

Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana ima

više pravnih opcija. Ona može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili

tražiti naknadu štete, a kaparu uraĉunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom

kaparom.

Ako je pak za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana

može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i

vraćanje kapare, ili tržiti vraćanje udvojene kapare.

U svakom sluĉaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu

štete koju trpi zbog zadocnjenja.

Ukoliko je u konkretnom pravnom poslu odreĊena preterano visoka kamata, sud može, na

zahtev zainteresovane strane, da je smanji.

Odustanica

Za razliku od kapare koja ne ovlašćuje njenog davaoca na raskid ugovora odricanjem od

kapare, sporazumom ugovornih strana može se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od

ugovora davanjem odustanice. Odustanica je dakle suma novca koja davaocu daje mogućnost da

bira da li će ostati pri ugovoru ili će se opredeliti za opciju odustajanja od njega7.

6 Više o kapari videti kod Nikolić Đ. Obligaciono pravo, Projuris, Beograd, 2007, str 41.

7 Više o odustanici videti kod Nikolić Đ. Obligaciono pravo, Projuris, Beograd, 2007, str 42.

Kad strana u ĉiju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da će dati

odustanicu, ona više ne može zahtevati izvršenje ugovora. Strana ovlašćena da odustane dužna je

dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.

Ugovorom se po pravilu odreĊuje rok do koga ovlašćena strana može da odustane od

ugovora. Ukoliko to nisu uĉinili onda ona to može uĉiniti sve dok ne protekne rok odreĊen za

ispunjenje njene obaveze.

Pravo da odustane od ugovora davanjem odustanice, prestaje i onog momenta kad strana

u ĉiju je korist ugovorena odustanica poĉne da ispunjava svoje obaveze iz tog ugovora ili da

prima ispunjenje od druge strane.

Ugovorna kazna

Poverilac i dužnik se mogu dogovoriti da se izvršenje ugovornih obaveza obezbedi

ugovornom kaznom. Konkretno mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu odreĊeni novĉani

iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist, ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa

njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novĉane obaveze jer kod novĉanih obaveza

nakon isteka roka za plaćenje automatski, na osnovu zakona, poĉinje da teĉe zatezna kamata.

Ugovorne strane su slobodne da odrede visinu kazne. To mogu uĉiniti u jednom

ukupnom iznosu, u odreĊenom procentu u odnosu na vrednost potraživanja, ili novĉanu sumu za

svaki dan zadocnjenja, ili na kakav drugi naĉin.

Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ĉije se obezbeĊenje on

odnosi. Konkretno to znaĉi da ukoliko je ugovor nevažeći ne važi ni ugovorna kazna. Uz to

sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji

dužnik ne odgovara.

Kad je kazna ugovorena za sluĉaj neispunjenja obaveze, poverilac može da zahteva dve

stvari: ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Ukoliko se opredeli za isplati ugovorne kazne

on gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze.

Ugovornu kaznu treba razlikovati od odustanice. Primera radi kad je kazna ugovorena za

sluĉaj neispunjenja, dužnik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev

ako je to bila namera ugovaraĉa kada su kaznu ugovorili.

Kada je kazna ugovorena za sluĉaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima

pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.

Poverilac ima pravo da zahteva da mu se isplati vrednost ugovorne kazne i kada njen

iznos premaši visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu. U sluĉaju da je

šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku

do potpune naknade štete.

Zaloga

Zaloga predstavlja jedan od oblika stvarnog obezbeĊenja. Ugovorom o zalozi se dužnik kao

zalogodavac, obavezuje prema poveriocu kao zalogoprimcu da mu na ime obezbeĊenja duga

preda neku pokretnu stvar. Smisao ovakvog ugovaranja za zalogoprimca je da se pre ostalih

poverilaca naplatiti iz vrednosti dužnikove stvari koju drži kod sebe ukoliko mu dužnik ne isplati

na vreme dogovorenu sumu. Pri tome je obaveza poverioca da primljenu stvar ĉuva i da je, po

prestanku svog potraživanja, neoštećenu vrati zalogodavcu.

Zalogodavac je dužan da preda zalogoprimcu ili trećem licu koje su sporazumno odredili,

stvar koja je predmet ugovora ili ispravu koja daje imaocu iskljuĉivo pravo raspolaganja njome.

Zalogoprimac je dužan da ĉuva stvar sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog

domaćina i da je bez odlaganja vrati dužniku ĉim mu ovaj namiri dug. Dok drži založenu stvar

zalogoprimac nema pravo da je upotrebljava, niti da je preda nekom drugom licu na upotrebu

osim ako mu to dozvoli zalogodavac.

Ukoliko se zalogoprimac ne ponaša domaćinski i u skladu sa ugovorom o zalozi8,

zalogodavac može da zahteva od suda da naredi da se založena stvar oduzme od zalogoprimca i

preda nekom trećem licu da je drži za njega.

Smisao uzimanja neke stvari u zalogu je da se dužnik ĉvršće obaveže da ispuni svoju

obavezu. Ukoliko on to ne uĉini, privredni subjekt kao poverilac će biti prinuĊen da se namiri iz

založene stvari. U tom smislu on može da, ukoliko mu potraživanje ne bude namireno o

dospelosti, može da pristupi prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od

upozorenja uĉinjenog dužniku da će tako postupiti. Ako založene stvari imaju tržišnu ili

berzansku cenu, poverilac ih može prodati po toj ceni, po isteku osam dana od upozorenja

uĉinjenog dužniku i zalogodavcu da će tako postupiti.

U nekim sluĉajevima može zalogoprimac da izvrši prodaju založene stvari i pre vremena

dospeća duga. Reĉ je o situaciji kad se založena stvar kvari ili kad inaĉe gubi vrednost, pa samim

tim postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeĊenje poverioĉevog potraživanja. U tom

sluĉaju sud može na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca odluĉiti da se stvar proda na javnoj

prodaji, ili po berzanskoj ili tržišnoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene položi kod

suda radi obezbeĊenja zalogoprimĉevog potraživanja. Sud će odbiti zahtev zalogoprimca, ako

zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda umesto založene stvari neku drugu stvar iste

vrednosti ĉije ĉuvanje ne zahteva veći trud i brigu od ĉuvanja prvobitno založene stvari.

Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom založene stvari naplati pre

ostalih poverilaca zalogodavca svoje potraživanje, dužnu kamatu, troškove uĉinjene za oĉuvanje

založene stvari, kao i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja. Ukoliko je jedna stvar

založena nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti

založene stvari odreĊuje se prema datumu nastanka njihovih založnih prava.

Poverioĉevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti založene stvari prestaje ukoliko stvar

ne bude više kod njega (državina).

Kad prestane potraživanje ĉije je ispunjenje bilo obezbeĊeno zalogom, poverilac je dužan

vratiti založenu stvar zalogodavcu. Pored stvari predmet zaloge mogu da budu potraživanja (na

primer iz hartija od vrednosti) i druga prava.

Jemstvo

Jemstvo predstavlja personalno obezbeĊenje potraživanja. Reĉ je o ugovoru o jemstvu

kojim se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika,

8 Ako zalogoprimac ne ĉuva založenu stvar kako treba, ako je upotrebljava bez dozvole zalogodavca, ili je daje

drugom na upotrebu, ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu dozvoli, i uopšte ako postupa sa njom protivno

ugovoru i zakonu.

ako to ovaj ne uĉini. Poverilac se time stavlja u povoljniji položaj jer uz postojećeg dužnika

dobija još jedno lice koje jemĉi ispunjenje duga (ispuniće ga sam ako dužnik to ne uĉini).

Ugovor o jemstvu mora da bude saĉinjen u pisanoj formi da bi obavezivao jemca. Ugovorom o

jemstvu može se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.

Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sadržinu.

Jemstvo se ĉak može dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemĉev).

Znaĉajno praktiĉno pitanje predstavlja obim jemĉeve odgovornosti. Pravilo je da ona ne

može biti veća od obaveze glavnog dužnika. Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju

je jemĉio, osim ukoliko njegova odgovornost nije ograniĉena na neki njen deo ili je na neki drugi

naĉin podvrgnuta lakšim uslovima.

Obaveza jemca je i da naknadi potrebne troškove koje je poverilac uĉinio u cilju naplate

duga od glavnog dužnika. Jemac takoĊe odgovara i za svako povećanje obaveze koje bi nastalo

dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, ukoliko nije drukĉije ugovoreno.

Ukoliko jemac namiri poverioĉevo potraživanje na njega prelazi to potraživanje sa svim

sporednim pravima i garancijama njegovog ispunjenja.

Od jemca se može zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon što je glavni dužnik ne ispuni

u roku odreĊenom u pisanom pozivu (supsidijarno jemstvo). Ipak poverilac može da traži

ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika na ispunjenje obaveze, ako je

oĉigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni

dužnik pao pod steĉaj.

Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu

obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od

obojice u isto vreme (solidarno jemstvo). Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi

odgovara kao jemac platac, ako nije što drugo ugovoreno.

Ukoliko postoji više jemaca na istom dugu oni odgovaraju solidarno, bez obzira na to da

li su jemĉili zajedno, ili se svaki od njih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je

ugovorom njihova odgovornost ureĊena drukĉije.

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je dužan obavestiti o tome

jemca, inaĉe će mu odgovarati za štetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.

Odnos jemaca i dužnika je takav da jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje

može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve što je isplatio za njegov raĉun, kao i kamatu od

dana isplate. TakoĊe on ima pravo na naknadu troškova nastalih u sporu sa poveriocem od ĉasa

kad je obavestio dužnika o tom sporu, kao i na naknadu štete.

Jemac jednog od više solidarnih dužnika može zahtevati od bilo koga od njih da mu

naknadi ono što je isplatio poveriocu, kao i troškove.

I pre nego što namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem

dužnika ima pravo da zahteva od dužnika da mu pruži potrebno obezbeĊenje za njegove

eventualne zahteve u sledećim sluĉajevima: ako dužnik nije ispunio svoju obavezu o njenoj

dospelosti, ako je poverilac zatražio sudskim putem naplatu od jemca i ako se dužnikovo

imovinsko stanje znatno pogoršalo posle zakljuĉenja ugovora o jemstvu.

Dužnik može upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvršio isplatu

poverioĉevog potraživanja sva pravna sredstva kojima je u ĉasu te isplate mogao odbiti

poverioĉev zahtev.

Jemac koji je isplatio poverioĉevo potraživanje, a o tome nije obavestio dužnika, te je i

ovaj u neznanju za tu isplatu ponovo isplatio isto potraživanje, ne može zahtevati naknadu od

dužnika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono što mu je isplatio.

Jemac koji je bez dužnikovog znanja isplatio poverioĉevo potraživanje koje je docnije na

dužnikov zahtev poništeno, ili ugašeno prebijanjem, može samo zahtevati od poverioca vraćanje

isplaćenog.

Kada ima više jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, on ima pravo

zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.

Zastarelošću obaveze glavnog dužnika zastareva i obaveza jemca.

Zatezna kamata

Zatezna kamata je odreĊena zakonom i predstavlja svojevrstan instrument pritiska na

dužnika iz novĉanih obaveza da plaćanje izvrši u roku. Naime zakonodavac predviĊa posebnu

kamatu koja neminovno pogaĊa dužnika koji svoju obavezu nije izvršio na vreme. To konkretno

znaĉi da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novĉane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu

kamatu po stopi utvrĊenoj propisima. Pri tome treba imati u vidu da ako je stopa ugovorene

kamate viša od stope zatezne kamate, ona će nastaviti da teĉe i posle dužnikove docnje (u

protivnom bi dužnik docnjom došao u povoljniji položaj nego što je bio).

Poverilac novaĉanog potraživanja ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je

pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje. Može se dogoditi da je šteta koju je poverilac

pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, pa

mu je u takvoj situaciji dopušteno da zahteva razliku do potpune naknade štete.

Prouzrokovanje štete kao izvor obaveza

Pojam i vrste

Privredni život, kao i život uopšte, nosi sa sobom brojne rizike. Jedan od njih se odnosi

na nastanak štete. Privredni subjekti mogu jedan drugom u poslovanju, ili izvan njega,

prouzrokovati nastanak štete.

Pod štetom se najĉešće podrazumeva umanjenje neĉije imovine. To je takozvana obiĉna

šteta. Šteta se može sastojati i u spreĉavanju da se neĉija imovina povećan i ona se tada naziva

izmakla korist. Obe ove vrste štete spadaju u materijalnu štetu.

Pored materijalne štete pravni subjekt može pretrpeti i nematerijalnu. Reĉ je o šteti koja

se odnosi na nanošenje fiziĉkog ili psihiĉkog bola nekoj osobi, ili izazivanje straha kod nje.

Odgovornost za nastalu štetu

Nastanak štete najĉešće raĊa obavezu da ona bude nadoknaĊena i pravo da se ta nadoknada

zahteva. Pravila poslovnog prava izriĉito zahtevaju da ko drugome prouzrokuje štetu mora i da je

naknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Odgovornost za štetu može biti po osnovu krivice i bez postojanja krivice. Krivica postoji

kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Svako može da zahteva od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta

njemu ili neodreĊenom broju lica. TakoĊe može i da zahteva da se neko lice uzdrži od delatnosti

od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne

može spreĉiti odgovarajućim merama. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se

preduzmu odgovarajuće mere za spreĉavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni

izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uĉini.

Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara

privredni subjekt u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. Oštećenik ima

pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.

Odgovornost po osnovu krivice nije dovoljna da se pokriju sve situacije odgovornosti za

nastalu štetu. U tom smislu odgovornost privrednih subjekata je šira od skrivljene, pa za štetu od

stvari ili delatnosti od kojih potiĉe povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na

krivicu.

Odgovornost za štetu od opasne stvari ili od opasne delatnosti poĉiva na pretpostavki

uzroĉnosti. Smatra se da šteta koja je nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom

delatnošću potiĉe od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok

štete.

Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara

lice koje se njom bavi. Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio

stvar da se njome služi, ili lice koje je inaĉe dužno da je nadgleda, a nije zaposleno kod njega.

Pored tog lica, će odgovarati i imalac stvari ako je šteta proizašla iz neke skrivene mane ili

skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo pažnju.

Gledano iz ugla lica koje se tereti kao odgovorno za nastanak štete po osnovu

posedovanja opasne stvari ili obavljanja opasne delatnosti najvažnije je pitanje da li se on može u

nekim sluĉajevima osloboditi od odgovornosti.

Pravo dopušta da se imalac opasne stvari oslobodi odgovornosti ako dokaže da šteta

potiĉe od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ĉije se dejstvo nije moglo predvideti, niti

izbeći ili otkloniti.

Imalac stvari oslobaĊa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala iskljuĉivo radnjom

oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i ĉije posledice nije mogao izbeći ili

otkloniti. Imalac se oslobaĊa odgovornosti delimiĉno, ako je oštećenik delimiĉno doprineo

nastanku štete.

ProizvoĊaĉ koji stvar koju je proizveo stavi u promet, a koja zbog nekog nedostatka za

koji on nije znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja nastane zbog

tog nedostatka.

ProizvoĊaĉ odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da

štetu, koju je mogao da predvidi, ili spreĉi putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom

odgovarajućom merom.

Naknada štete

Naknada štete podrazumeva dve stvari: uspostavljanje ranijeg stanja i naknadu u novcu.

Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko

uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete

dati naknadu u novcu.

Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to

uĉini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime

naknade štete.

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.

Prilikom odreĊivanja naknade materijalne štete jedno od znaĉajnih pitanja je pitanje

obima naknade štete. Oštećenik ima pravo kako na naknadu obiĉne štete, tako i na naknadu

izmakle koristi.

Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano

oĉekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ĉije je ostvarenje

spreĉeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete

dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono

stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji naĉin u imovinu nekog drugog

lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga

vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi.

Rešavanje sporova

Spor kao destruktivni element poslovnog odnosa

Poslovanje podrazumeva brojne pravne odnose koji se zasnivaju i gase meĊu privrednim

subjektima. Iz tih odnosa nastaju jasno odreĊena prava i obaveze i ugovorne strane se obavezuju

da ih poštuju i izvršavaju. Najĉešće one i ispune ono što su se dogovorile, ali ne i uvek. Ukoliko

to ne uĉine meĊu njima se javlja nesporazum, stanje koje ugrožava ugovor i iz koga može nastati

ozbiljan spor. Po pravilu sporni odnos ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani i potrebno ga je bez

odlaganja razrešiti. Sporovi su posebno nepoželjni i destruktivni kada se radi o stranama koje su

povezane dugoroĉnom poslovnom saradnjom pa neadekvatno rešavanje problema može da

ugrozi taj odnos u koji su uložena znaĉajna materijalna sredstva i koji je graĊen godinama.

Vansudsko i sudsko rešavanja sporova

Sporovi u privrednom životu, bez obzira da li su nastali iz ugovornog ili vanugovornog

odnosa, rešavaju se na više naĉina. Naĉini za rešavanje sporova se mogu podeliti na sudske i

vansudske (alternativne).

Poslovnom karakteru nekog pravnog odnosa najĉešće odgovara rešavanje spora izvan

suda. Pregovori, mirenje i arbitraža su najĉešći naĉini koji stoje na raspolaganju stranama u

sporu.

Mirenje

Mirenje (mediacija) je postupak u kome medijator pokušava da pomiri strane u sporu. Od

njegove veštine i tolerantnosti uĉesnika u mirenju zavisi da li će se proneći rešenje. Poseban

uspeh predstavlja rešenje koje je u interesu obe strane (eng. win win). Ipak ukoliko se strane u

sporu ne pomire i samostalno ne prihvate ponuĊenu odluku koja rešava sporni odnos, odluka

medijatora ih ne može obavezati, kako to ĉini sudska ili arbitražna odluka. Zato se za mirenje

kaže da je postupak koji “nema zube”.

Arbitraža

Postupak arbitraže omogućava da se spor reši odlukom koja je obavezujuća. Arbitražno

veće se najĉešće formira tako što svaka od ugovornih strana odabere po jednog arbitra. Izabrani

arbitri se onda opredele za izbor trećeg ĉlana arbitražnog veća. Po pravilu se arbitri biraju izmeĊu

struĉnjaka koji imaju znanja i iskustva iz oblasti na koju se odnosi sporni odnos.

Postoje institucionalne i ad hoc arbitraže. Institucionalne su one koje trajno postoje

(poput sudova) i imaju sopstvena procesna pravila. One raspolažu listom arbitara razliĉitih

specijalnosti i sopstvenom administrativnom i svom drugom potrebnom podrškom za

komuniciranje i sprovoĊenje arbitražnog postupka.

Ad hoc arbitraže se formiraju tako što se strane u sporu opredele za arbitre koje žele, i oni

odaberu trećeg, ĉime se formira arbitražno veće izvan bilo koje institucije, koje može da donese

punopravnu i obavezujuću odluku.

Ako se u ugovoru o osnovnom poslu (na primer ugovor o licenci) predvidi nadležnost

arbitraže, na primer arbitraže MeĊunarodne trgovinske komore u Parizu, onda je tom klauzulom

iskljuĉena mogućnost da se spor rešava pred sudom.

Arbitražna odluka ima snagu sudske i sledstveno tome podobna je za prinudno izvršenje.

Sudski postupak

Sudski postupak se odvija pred samostalnim i nezavisnim državnim organima koji se

nazivaju sudovi.9 Njihova je uloga da štite prava i slobode graĊana i pravnih subjekata i oni to

ĉine na osnovu Ustava, zakona i drugih pravnih akata. Osnovno je pravilo da su nezavisni u

odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, što u praksi ĉesto nije lako postići.

Pravnosnažne i konaĉne odluke sudova se mogu prinudno izvršavati.

Poravnanje

Sporni odnos najĉešće je rezultat razliĉitog tumaĉenja istog poslovnog problema. Kada

strane dolaze iz razliĉitih zemalja, koje prirodno imaju i razliĉite pravne sisteme i poslovne

obiĉaje, ukoliko u ugovoru sve nije jasno precizirano može doći do razliĉitog tumaĉenja

pojedinih odredbi.

Dobra volja da se reši spor, bez insistiranja na striktnom utvrĊivanju na ĉijoj strani je

pravo, daje dobre rezultate. Praktiĉari kažu kada pregovaraš i rešavaš spor «obuj cipele druge

9 Organizaciju sudova u Srbiji videti u Zakon o ureĊenju sudova “Službeni glasnik RS”, br. 116/2008. Zbog

znaĉajnih strukturalnih promena u sistemu sudstva za koje se treba pripremiti predviĊeno je da Zakon stupa na snagu

od 1. januara 2010. Videti i Zakon o sudijama “Službeni glasnik RS”, br. 116/2008, Zakon o visokom savetu

sudstva, “Službeni glasnik RS”, br. 116/2008, Zakon o sedištima i podruĉjima sudova i javnih tužilaštva, “Službeni

glasnik RS”, br. 116/2008.

strane». Sagledavanje istog problema iz ugla druge strane u sporu može pomoći da se problem

ublaži i stvari poravnanjem reše.

Poravnanje je situacija u kojoj se prekida spor na osnovu ugovora o poravnanju

zakljuĉenog izmeĊu lica koja su u sporu. Tim sporazumom se, kao rezulatat uzajamnih

popuštanja, odreĊuju uzajamna prava i obaveze strana koje ga potpisuju. Uzajamna popuštanja se

obiĉno sastoje u delimiĉnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva, preuzimanja neke nove

obaveze, u smanjenju nekog tereta na primer kamatne stope, u produženju roka za izvršenje

obaveze i sl.

Poravnanjem se pravnosnažno okonĉava postupak mirenja, a u sudskom i arbitražnom

postupku je takoĊe dopušteno (i poželjno) da se strane u sporu poravnaju i tako okonĉaju

postupak pre donošenja sudske, odnosno arbitražne odluke.

UGOVORI U PRIVREDI – POSEBAN DEO

1. Ugovor o prodaji

Pojam i opšte karakteristike

Ugovor o prodaji predstavlja najznaĉajniji i najrasprostranjeniji ugovor u privrednom

životu. Nastao je sa pojavom novca iz ugovora o trampi (razmena robe za robu). Njegova

sadržina i osnovni principi ujedno ĉine polaznu taĉku mnogih ugovora koji su njegova

nadgradnja i složenija modifikacija. Reĉ je o imenovanom teretnom ugovoru koji je ureĊen

Zakonom o obligacionim odnosima.

Zakljuĉenje ugovora o prodaji podrazumeva da se dve ugovorne strane od kojih je jedna

prodavac a druga kupac, saglase oko dva bitna elementa: robe i cene10

. Time oni ulaze u

dužniĉko poverilaĉki odnos u kome se prodavac obavezuje da drugoj ugovornoj strani kupcu

preda robu (stvar) tako da mu prenese pravo svojine na njoj, a kupac se obavezuje da prodavcu

plati cenu i preuzme robu (stvar).

Ta dva bitna elementa mora da sadrži svaki ugovor o prodaji koji zakljuĉuju privredni

subjekti.

Cena kao bitan elemenat ugovora o prodaji

U praksi privrednih subjekata ovaj zahtev da cena bude odreĊena je u odreĊenoj meri

ublažen. Dovoljno je da je moguće odrediti cenu i kada ona nije naznaĉena u ugovoru.

Konkretno za punovažnost ugovora potrebno je postoji dovoljno podataka na osnovu kojih je

cenu moguće odrediti.

U praksi se mogu javiti i situacije kada u ugovoru o prodaji nema dovoljno elemenata

koji bi cenu ĉinili odredivom. Tada se potencijalno rešenje problema u cilju održanja ugovora na

10

Ugovorne strane mogu bilo koji elemenat ugovora odrediti kao bitan i saglasnost o njemu predvideti kao uslov

punovažnosti.

snazi nalazi u pretpostavci da su ugovorili cenu koju je prodavac redovno naplaćivao kupcu.

Tada se može zakljuĉiti da su upravo nju želeli da ugovore, a ukoliko pak nemamo oslonac ni u

toj ĉinjenici, moguće je primeniti pravilo razumne cene za datu robu na tom mestu u to vreme

(tekuća cena).

Roba kao bitan element ugovora o prodaji

Roba kao bitan elemenat ugovora o prodaji mora biti precizirana u smislu da se odredi

vrsta, koliĉina i kvalitet robe.

Koliĉina robe odreĊuje se brojem komada (prebrojavanjem), masom, zapreminom ili

drugom mernom veliĉinom (vaganjem i merenjem). Prodavac je u obavezi da isporuĉi robu u

onoj koliĉini kako je to odreĊeno konkretnim ugovorom. Veoma je važno precizno odrediti

koliĉinu, posebno u smislu da li u odreĊenu težinu ulazi težina ambalaže i sl. Posebno znaĉajno

pitanje predstavlja eventualno odstupanje prema ugovorenoj meri, odnosno stepen tolerancije u

tom odstupanju. U tom smislu treba znati da se pod terminom circa što se prevodi kao „oko ili

otprilike“ dopušta odstupanje od plus minus 5%, a ukoliko nije upotrebljen taj izraz odstupanje

ne može biti veće od 2%. Primera radi upotreba termina «Vagon» oznaĉava da se radi o robi

10.000 kg bruto (ukljuĉena i težina vagona), a «cisterna» oznaĉava koliĉinu robe 10.000 kg neto

(bez težine cisterne).

Kvalitet robe predstavlja veoma znaĉajno svojstvo za kupca, pa je prodavac dužan da

isporuĉi robu ugovorenog kvaliteta. Tim ugovorom mogu deskriptivno biti odreĊena svojstva

koja mora posedovati konkretna roba ili se precizira svrha radi koje se ona kupuje. Oznaĉenje

kvaliteta robe može biti na osnovu propisanog standarda (A kvalitet, I klasa i sl.) ili na osnovu

uzorka, po specifikaciji na osnovu standarda „uobiĉajeni kvalitet“, «takva-kakva» i sl.

Ukoliko u ugovoru o prodaji nije bliže naznaĉen kvalitet robe koja je predmet ugovora

postoje dva pravila koja se mogu primeniti u odreĊenju predmetnog kvaliteta. Prvo pravilo se

odnosi na svrhu radi koje se nabavlja roba i ono podrazumeva da je prodavac, ukoliko mu je bila

ili morala da bude poznata svrha radi koje kupac nabavlja robu, bio dužan da isporuĉi robu ĉiji

kvalitet odgovara toj svrsi. Drugo pravilo se primenjuje u situaciji kada se prvo ne može

primeniti (prodavcu opravdano nepoznata svrha) i ono podrazumeva obavezu prodavca da

isporuĉi robu najmanje srednjeg kvaliteta, što znaĉi da najmanje mora imati svojstva za redovnu

upotrebu i promet.

Obaveze prodavca

Prodavac kod ugovora o prodaji ima obavezu da isporuĉi robu (stvar), da garantuje da

roba nema materijalne nedostatke, kao i da garantuje odsustvo pravnih nedostataka robe koja je

predmet ugovora o prodaji.

Isporuka robe

Osnovna obaveza koju prodavac preuzima ugovorom o prodaji se sastoji u isporuci (predaji)

robe odnosno stvari. Isporuĉiti robu znaĉi staviti je na raspolaganje kupcu11

. Najvažnija pravna

11

Obaveza se može ispuniti i isporukom trećem licu ali za raĉun kupca, na primer prevozniku koji treba da mu je

odveze.

posledica koja nastaje momentom isporuke je da se u tom ĉasu rizik za eventualno oštećenje ili

propast robe prenosi sa prodavca na kupca.

Da bi isporuka odgovorila interesima, odnosno oĉekivanjima ugovornih strana važno je

jasno odrediti vreme, mesto i naĉin isporuke.

Po prirodi stvari kod isporuke je veoma znaĉajno da se u ugovoru jasno i precizno

naznaĉi vreme isporuke. Ipak treba imati u vidu da će ugovor i bez oznaĉenja vremena isporuke

važiti. Da li će to biti odmah, na odreĊeni dan ili sat, u odreĊenom vremenskom roku nakon

zakljuĉenja ugovora (na primer u roku od 8 dana) ili na neki drugi naĉin definisano vreme (rok)

isporuke zavisi od volje ugovornih strana.

Konfuziju u privrednom životu mogu izazvati nejasni termini ili nepoznavanje

uobiĉajenih vremenskih oznaka. U tom smislu je važno poznavati znaĉenje odreĊenih termina za

precizno odreĊenje dužnosti isporuke. Primera radi odmah ili brzo podrazumeva rok od 8 dana

nakon zakljuĉenja ugovora. Ukoliko u ugovoru vreme nije jasno naznaĉeno, primeniće se

standard da isporuku treba izvršiti „u razumnom roku“, Konkretno trajanje razumnog roka će

zavisiti od okolnosti datog sluĉaja (vrsta robe i sl.).

Naĉin isporuke robe treba precizirati ugovorom da bi se otklonile nedoumice i eventualni

sporovi. Isporuka podrazumeva i ĉitav niz radnji kao što su pakovanje, izbor prevoznika,

obaveštavanje kupca i dr.

Naĉin isporuke se razlikuje u zavisnosti da li je u pitanju individualno odreĊena stvar ili

se radi o stvarima odreĊenim po rodu-generiĉne stvari (ugalj, graĊa...). Nekad u poslovanju

precizno odreĊenje naĉina isporuke može da izostane, pa je neophodno da postoje odreĊena

pravila koja mogu pomoći u odreĊenju tog naĉina. Primera radi postoji jedno znaĉajno pravilo

koje se primenjuje u situaciji ukoliko nije odreĊen naĉin isporuke kod robe odreĊene po rodu. Tu

takoĊe možemo razlikovati dve situacije. Prvo ako je predviĊena isporuka u mestu prodavca on

će isporuku izvršiti ĉinom izdvajanja dogovorene koliĉine robe iz mase. Druga je situacija

ukoliko je ugovorena obaveza prodavca da pošalje robu u mesto koje je odredio kupac i tada će

on izvršiti svoju obavezu isporuke predajom robe prevozniku.

Mesto isporuke robe (stvari) takoĊe treba odrediti ugovorom, ali ukoliko to

izostane postoje odreĊena pravila na osnovu kojih će se odrediti lokacija predaje robe. Primera

radi ukoliko se ugovorne strane nisu dogovorile o mestu isporuke smatraće se da je dogovoreno

da to bude mesto sedišta prodavca u momentu zakljuĉenja ugovora.

Transportne klauzule

Pitanje momenta i mesta isporuke najbolje se odreĊuje unošenjem transportne klauzule u

ugovor (INCOTERMS). One ĉine transportno-trgovaĉke termine koji preciziraju ĉitav niz važnih

elemenata ugovorenog posla isporuke robe.

Izbor odreĊenog termina nosi sa sobom znaĉajne pravne posledice jer on precizira vreme

i naĉin predaje robe, prelazak rizika za sluĉajno oštećenje ili gubitak robe s prodavca na kupca,

ureĊuje pitanje ko snosi troškove i sl. Primera radi FOB (eng. free on board), CIF (eng. cost,

insurance, fright), FAS (eng. free along side) su skraćenice koje kada se ugovore otklanjaju

svaku dilemu i potencijalne nesporazume na kome je koji teret plaćanja i rizik, jer jasno

oznaĉavaju prava i obaveze ugovornih strana po pitanju isporuke robe. Najpoznatije transportne

klauzule koje smo u gornjem primeru i pomenuli, a koje se koriste u meĊunarodnoj trgovini su

INCOTERMS (eng. International Commercial Terms) koje je donela MeĊunarodna trgovinska

komora u Parizu12

.

Odgovornost za materijalne nedostatke robe

Roba koju isporuĉuje prodavac mora imati kvalitet koji su prodavac i kupac imali u vidu

kada su sklapali ugovor. To znaĉi da roba ne može imati fiziĉke nedostatke, odnosno mane koje

se odnose na njena materijalna svojstva.

Zakon o obligacionim odnosima jasno razlikuje više situacija u kojima postoji taj

materijalni nedostatak isporuĉene robe. Prva je kad roba nema potrebna svojstva za redovnu

upotrebu ili promet. Druga je kad nije saobrazna uzorku ili modelu na osnovu kojih je ugovor

zakljuĉen. Ostale situacije bi obuhvatile nedostatke koji onemogućavaju da roba ima posebna

svojstva koja su neophodna za naroĉitu upotrebu ili neka svojstva koja su izriĉito ili prećutno

ugovorili. Iako takva stvar ima upotrebnu vrednost u smislu redovne upotrebe ona nije ono što je

kupac ugovorio jer se radi o posebnim svojstvima.

Obavezi prodavca da isporuĉi robu saobraznu ugovorenom kvalitetu odgovara dužnost

kupca da primljenu robu blagovremeno i s dužnom pažnjom pregleda (na uobiĉajen naĉin).

Nedostaci koji su vidljivi moraju se odmah prijaviti, a nedostaci koji se kasnije pojave (skriveni

nedostaci) moraju se takoĊe bez odlaganja prijaviti ĉim budu otkriveni13

.

Dogovorom prodavca i kupca može se ograniĉiti ili iskljuĉiti odgovornost prodavca za

materijalne nedostatke isporuĉene robe, ali da takav dogovor ne bude rezulatat zloupotrebe

prodavca usled monopolskog položaja na tržištu.

U praksi veoma znaĉajnu ulogu ima garancija za ispravno funkcionisanje stvari, vrsta

odgovornosti za materijalne nedostatke tehniĉke robe po osnovu garantnog lista predatog

kupcu14

.

Odgovornost za pravne nedostatke

Odgovornost za pravne nedostatke takoĊe predstavlja znaĉajnu obavezu prodavca iz

ugovora o prodaji. Kupcu je veoma znaĉajno da mu prodavac garantuje sigurnost prava steĉenog

ugovorom o prodaji. Konkretno to znaĉi da ga neko treće lice neće uznemiravati u vršenju tog

prava. Najviši stepen odgovornosti za pravni nedostatak robe bi bio kada bi prodavac prodao

kupcu tuĊu robu, nakon ĉega bi je pravi vlasnik koristeći svoje pravo svojine oduzeo.

Ukoliko doĊe do bilo kakvog oblika ograniĉenja ili iskljuĉenja prava steĉenog ugovorom,

kupac je u obavezi da u razumnom roku o tome obavesti prodavca uz zahtev da ovaj otkloni

smetnju (zaštita od pravnog uznemiravanja-evikcije).

Obaveze kupca

Isplata cene

12

Videti više Vilus J. MeĊunarodni trgovaĉki termini-Incoterms-revizija 2000, Pravni život 2000/11, str. 285. 13

Maksimalni rok u kome se može javiti odgovornost prodavca je 6 meseci od isporuke robe, nakon ĉega se

oslobaĊa svake odgovornosti. 14

Više o tome Babić I. Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 262.

Osnovne obaveze koje kupac preuzima ugovorom o prodaji su isplata cene i preuzimanje

robe. Od slobodne volje ugovornih strana zavisi da li će tih obaveza biti još.

Kada je u pitanju isplata cene od strane prodavca znaĉajno je odrediti vreme, naĉin i

mesto isplate.

Vreme plaćanja se odreĊuje ugovorom (pre isporuke, istovremeno sa njom ili nakon

isporuke). Ukoliko vreme plaćanja nije precizirano u ugovoru primeniće se dispozitivno

zakonsko pravilo da se plaćanje vrši u momentu predaje robe15

.

Mesto isplate ugovorene cene se po pravilu odreĊuje ugovorom. Ukoliko nije odreĊeno

ugovorom primeniće se pravilo da je mesto plaćanja mesto predaje robe.

Preuzimanje robe

Ovlašćenje koje ima kupac da zahteva isporuku robe je ujedno i njegova obaveza da

primi isporuku.

Preuzimanje robe je po prirodi stvari skopĉano sa više radnji koje je potrebno izvršiti da

bi isporuka bila moguća (na primer dostava vozila) i obaveza je kupca da ih izvrši.

2. Ugovor o posredovanju

Pojam i osnovne karakteristike

Ugovori o posredovanju su znaĉajni u savremenim tržišnim privredama, a privredni

subjekti koji na tržištu deluju kao posrednici imaju znaĉajnu funkciju u povezivanju privrednih

subjekata u cilju zakljuĉenja ugovora iz robnog prometa. Ugovor o posredovanju je ugovor u kome se jedna ugovorna strana, koja se naziva

posrednik, obavezuje da će pronaći odgovarajuće lice i dovesti ga u vezu sa drugom ugovornom

stranom koja se naziva nalogodavac (komitent) da bi sa njim pregovaralo o zakljuĉenju ugovora.

Zakljuĉenjem ugovora o posredovanju nalogodavac se obavezuje da posredniku isplati

proviziju ukoliko ugovor o osnovnom poslu, kao rezultat njegovog posredovanja, bude

zakljuĉen. Primera radi, kompanija koja prodaje tekstil saĉini ugovor o trgovinskom

posredovanju sa privrednim subjektom-posrednikom koji se tako obaveže da će, nastojati da

pronaĊe kupca za robu te kompanije, štiteći pri tom kako interese svog nalogodavca tako i

interese njenog potencijalnog saugovornika.

Ukoliko doĊe do realizacije posla (zakljuĉenje ugovora) posredniku pripada provizija.

Sloboda volje ugovornih strana omogućava da se ugovori provizija kao naknada za rad

posrednika (aktivnost da se pronaĊe saugovornik nalogodavca) ĉak i kad ta aktivnost nije

rezultirala zakljuĉenjem ugovora nalogodavca i trećeg lica.

Obavljajući svoju posredniĉku delatnost posrednik se izlaže odreĊenim troškovima

(putovanje, komunikacija...) ali je osnovno pravilo da oni padaju na njegov teret a ne na teret

nalogodavca. Ipak ugovorom se i to može drugaĉije urediti.

15

Videti ĉl. 516 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Za postojanje ugovora o posredovanju neophodno je kao bitan element njegove pravne

važnosti, precizirati posao koji nalogodavac poverava posredniku. Po pravilu (iako nije

obavezno16

) se u ugovoru o posredovanju oznaĉava i visina provizije koja pripada posredniku.

Pravni položaj posrednika

Uloga posrednika, kao privrednog subjekta koji radi za svoj raĉun i u svoje ime, je da

poveže nalogodavca sa trećim licem koje želi da zakljuĉi konkretan ugovor. Kao poznavalac

tržišnih prilika njegovo je da nastoji da ih dovede u vezu, a na nalogodavcu je da odluĉi da li će

zakljuĉiti ugovor ili ne. Posrednik nikad nije taj koji zakljuĉuje ugovor sa trećim licem.

U cilju sticanja reputacije i poverenja u poslovnom svetu, a u skladu sa pravnom

obavezom, posrednik kao dobar privrednik mora da štiti interese obe strane (nalogodavca i

saugovaraĉa) a ne samo onu koja mu je izdala posredniĉki nalog. Sve što sazna u toku poslovnih

pregovora i u vezi sa zakljuĉenjem ugovora a predstavlja poslovnu tajnu posrednik je u obavezi

da ĉuva od trećih lica.

Relevantne ĉinjenice u vezi ugovora zakljuĉenih obavljanjem posredniĉke delatnosti

beleže se u posredniĉkom dnevniku koji je posrednik u zakonskoj obavezi da vodi.

Zakljuĉenjem ugovora o posredovanju posrednik preuzima obavezu da informiše

nalogodavca o ĉinjenicama od znaĉaja za zakljuĉenje posla što je logiĉna posledica delovanja za

tuĊ raĉun.

Obavljajući svoje poslovne aktivnosti posrednik mora da postupa po nalozima

nalogodavca i da se kreće u okviru ovlašćenja koja su mu data.

Ugovorom može da bude predviĊeno da posrednik ima odreĊeni viši nivo odgovornosti

(ovlašćen je na primer da primi uplatu od strane nalogodavĉevog saugovornika po osnovu

ugovora u kome je posredovao, ili jemĉi da će saugovornik ispuniti obavezu prema

nalogodavcu). Takva pravna situacija odstupa od klasiĉnog odnosa nalogodavac-posrednik

(menja ga ugovorna klauzula pod nazivom del credere kojom se proširuje odgovornost

posrednika) i tada po pravilu posredniku pripada viša provizija od uobiĉajene.

3. Ugovor o trgovinskom zastupanju

Pojam i osnovne karakteristike

Ugovor o trgovinskom zastupanju je formalan ugovor (obavezna pisana forma) u kome se

jedna ugovorna strana koja se naziva trgovinski zastupnik ili agent17

obavezuje da postupa u ime

i za raĉun svog nalogodavca tako što će nastojati da pronaĊe treća lica radi zakljuĉenja ugovora.

Po pravilu zastupnik je ovlašćen da u ime nalogodavca i za njegov raĉun zakljuĉuje

ugovore sa trećim licem. Tu svoju privrednu aktivnost agent obavlja u skladu sa ovlašćenjima

16

Ukoliko u ugovoru o posredovanju nije odreĊena provizija koja pripada posredniku u sluĉaju zakljuĉenja ugovora

u kome je posredovao smatraće se da je nalogodavac u obavezi da isplati uobiĉajenu proviziju. 17

Ugovor o trgovinskom zastupanju se ĉesto u praksi naziva i ugovorom o agenturi.

koja su odreĊena u ugovoru o zastupanju i po pravilu mu pripada dogovorena (ili uobiĉajena)

provizija za svaki zakljuĉen ugovor. Isplata provizije može biti nakon zakljuĉenog ugovora a

može biti uslovljena njegovim ispunjenjem. Primera radi, zastupniku koji je zakljuĉio ugovor sa

kupcem robe u ime i za raĉun nalogodavca, biće isplaćena provizija nakon što kupac ispuni svoju

obavezu plaćanja. Sve što bi dobio od trećeg lica zastupnik bi bio u obavezi da prenese na

nalogodavca jer radi u njegovo ime i za njegov raĉun.

Pravni položaj zastupnika

Uloga zastupnika je da, kao dobar privrednik i struĉnjak u svom poslu, svojom

aktivnošću na tržištu upozna potencijalne saugovornike sa uslovima kupovine ili prodaje roba ili

usluga koje nudi njegov nalogodavac. Obavljajući poslove dužan je da se kreće u okviru naloga-

ovlašćenja koji mu postavlja nalogodavac. Da bi obavljao svoj posao zastupnik od nalogodavca

oĉekuje da mu to i omogući davanjem bez nadoknade svih potrebnih informacija i prateće

dokumentacije, posebno u vezi cena i uslova prodaje odnosno kupovine (reklamni materijal,

uzorci, cenovnici...).

Pravni položaj trgovinskog zastupnika svakako treba razlikovati od položaja zastupnika i

punomoćnika privrednog subjekta. Ukoliko se dogodi da je zastupnik sa trećim licem zakljuĉio

ugovor, a da za to nije imao odgovarajuće ovlašćenje, ili mu je za njegovo zakljuĉenje bila

potrebna saglasnost nalogodavca, tako zakljuĉen ugovor u naĉelu ne obavezuje nalogodavca.

Ipak će nalogodovac i trgovinski zastupnik solidarno odgovarati za štetu koju u tom konkretnom

poslu pretrpi treće lice ako nije znalo, niti je moralo znati za prekoraĉenje ovlašćenja (bilo

savesno).

Može se dogoditi i situacija da je trgovinski zastupnik imao ovlašćenje za zakljuĉenje

konkretnog posla, ali da je istekla njegova važnost. U tom sluĉaju zakljuĉeni ugovor obavezuje

nalogodavca ukoliko je saugovornik bio savestan (nije znao niti je morao da zna).

Od zastupnika se oĉekuje da sa dužnom pažnjom nastoji da pronaĊe treće lice

(saugovornika nalogodavcu) ali ne odgovara ukoliko ne ostvari taj rezultat.

Po pravilu zastupnik ne odgovara ukoliko saugovaraĉ ne izvrši svoju obavezu prema

nalogodavcu osim u sluĉaju kada nije uložio potrebnu pažnju u izboru saugovornika ili je kriv za

to neizvršenje. Ipak trgovinski zastupnik-agent može da preuzme garanciju za izvršenje

ugovorne obaveze trećeg lica, što se kao posebna klauzula unosi u ugovor i predstavlja

odstupanje od uobiĉajenog odnosa zastupnik-nalogodavac (del credere). Po pravilu takav pravni

položaj donosi mu i višu proviziju.

U svakom zastupniĉkom poslu agent mora da štiti interese svog nalogodavca, pa kao

logiĉna pretpostavka postoji pravilo da ne može biti zastupnik obe ugovorne strane (osim uz

njihovu saglasnost). TakoĊe se po pravilu ugovorom o trgovinskom zastupanju iskljuĉuje

mogućnost da agent na istom tržištu zastupa više nalogodavaca koji se bave istom delatnošću, jer

to može dovesti do konflikta interesa.

Potrebno je imati u vidu da se isti privredni subjekt na tržištu može baviti zastupniĉkim i

posredniĉkim poslovima, pa u svakom konkretnom sluĉaju treba sagledati o kom poslu je reĉ što

sa sobom povlaĉi i razliĉita prava i obaveze ugovornih strana.

Zastupnik ne prestaje sa svojim delovanjem trenutkom zakljĉenja ugovora iz osnovnog

posla. Njegova je obaveza da prati izvršenje ugovornih obaveza, da pojašnjava nalogodavcu

ukoliko ima nekih nejasnoća i da ga blagovremeno informiše o relevantnim ĉinjenicama. Mora

ga informisati o toku svih pregovora kao i o svim ugovorima koje je zakljuĉio u njegovo ime i za

njegov raĉun.

Odnos poverenja bio bi bitno narušen a nalogodavac izložen riziku štete ukoliko bi

zastupnik iznosio trećim licima podatke koje spadaju u domen poslovne tajne. Trajanje zabrane

otkrivanja i korišćenja tih informacija ĉesto se proteže i nakon prestanka ugovora o trgovinskom

zastupanju.

Kao i posrednik i zastupnik je u obavezi da u vidu dnevnika vodi zabeležbe svih

zakljuĉenih ugovora a zakljuĉenje ugovora prati i izdavanje zakljĉnica, a koje agent daje po

primerak saugovaraĉu i nalogodavcu18

.

Provizija

Privredni cilj poslovanja zastupnika je, kao i svakog drugog privrednog subjekta, sticanje

dobiti. Ukoliko zastupnik zakljuĉi ugovor sa trećim licem u ime i za raĉun nalogodavca, ili to

uĉini nalogodavac uz asistenciju zastupnika, agentu pripada dogovorena (uobiĉajena) provizija.

Prilikom odreĊenja visine provizije, uprkos generalnom stavu da ona zavisi od volje ugovornih

strana, treba ipak imati u vidu naĉelo o ravnoteži davanja. Naime bilo je sluĉajeva u sudskoj

praksi da je sud, na zahtev nalogodavca, u svojoj presudi smanjivao visinu provizije smatrajući

da nije srazmerna uĉinjenoj usluzi (naĉelo jednakih davanja).

Najbolji pravni položaj ima trgovinski zastupnik kome je ugovorom dat status iskljuĉivog

zastupnika na odreĊenoj teritoriji. Takav položaj mu omogućava da primi proviziju za svaki

ugovor koji na toj teritoriji zakljuĉi nalogodavac i samostalno bez njegovog aktivnog uĉešća.

Isplata provizije po pravilu zavisi od ispunjenja zakljuĉenog ugovora. Ipak zastupnik će

imati pravo na proviziju i u sluĉaju neispunjena obaveze od strane saugovaraĉa ako je za

neispunjene kriv nalogodavac. TakoĊe ukoliko se nalogodavac i saugovaraĉ dogovore da raskinu

ugovor zakljuĉen uz uĉešće zastupnika pravilo je da zastupniku ipak pripada provizija ali u

smanjenom iznosu.

Pravni položaj zastunika se bitno menja ukoliko je preuzeo obavezu garancije izvršenja

ugovora od strane trećeg lica (del credere) ali mu tada pripada i viša provizija.

4. Ugovor o komisionu

Pojam i osnovne karakteristike

Za razliku od ugovora o posredovanju u kome posrednik radi u svoje ime i za svoj raĉun i

ugovora o trgovinskom zastupanju u kome zastupnik-agent radi u ime i za raĉun nalogodavca,

kod ugovora o komisionu komisionar radi u svoje ime a za tuĊ raĉun.

Ugovor o komisionu je imenovan ugovor ĉija je sadržina regulisana Zakonom o

obligacionim odnosima. Reĉ je o ugovoru u kome se ta ugovorna strana koju nazivamo

komisionarem obavezuje da će u svoje ime a za raĉun druge ugovorne strane (komitent) izvršiti

18

Neizdavanje zakljuĉnice nije razlog nepostojanja ugovora jer ona nema konstitutivnu nego dokaznu ulogu.

posao (ili više poslova) koji mu ona poveri, a komitent sa svoje strane preuzima obavezu da za to

komisionaru plati dogovorenu nadoknadu (proviziju).

Komisionar u svoje ime, dakle kao samostalna ugovorna strana, zakljuĉuje ugovore sa

trećim licima na osnovu ovlašćenja koje mu je dato od strane komitenta za zakljuĉenje

konkretnih poslova. Time se za komisionara konstituiše odgovornost za uredno izvršenje tog

ugovora, a druga ugovorna strana ne mora ni da zna za ĉiji raĉun je ugovor zakljuĉen (tajnost

komitenta). Logiĉna posledica takvog pravnog položaja komisionara je da ukoliko doĊe do

spora, ugovorna strana može tužbom teretiti jedino komisionara (za neizvršenje ili neuredno

izvršenje ugovora), jer je on ugovorna strana, a komitent je pravno izvan tog posla. Sa druge

strane, s obzirom da radi u svoje ime ali za raĉun komitenta, svi materijalni efekti iz tog ugovora

pripadaju komitentu umanjeni za proviziju koju je u obavezi da isplati komisionaru. Kako

komisionar kupovinu robe ĉini za raĉun komitenta on je u obavezi da mu preda robu, a komitent

je u obavezi da mu nadoknadi iznos koji pokriva cenu uvećan za proviziju.

Komisionar može i sam da izvrši posao za koji je trebalo da pronaĊe treće lice. Reĉ je o

posebnim oblicima komisionog posla koji se nazivaju samostalno istupanje komisionara. Kod

njih postoje dva pravna položaja istog lica: po osnovu ugovor o komisionu i po osnovu ugovora

iz konkretnog posla (npr. ugovora o prodaji)

Obaveze komisionara

Kao i kod srodnih ugovora o posredovanju i trgovinskom zastupanju osnovna obaveza

komisionara je da sa potrebnom pažnjom (pažnja dobrog struĉnjaka) nastoji da obavi posao koji

mu je komitent poverio. Interes komitenta je da ugovor bude zakljuĉen sa privrednim subjektom

koji će uredno izvršiti svoje obaveze i u tom smislu se uspostavlja odgovornost komisionara za

izbor tog lica19

. Stepen te odgovornosti obuhvata dužnu pažnju u izboru tog lica. Ukoliko to

zahteva komitent komisionar je u obavezi da ga informiše sa kojim licem je zakljuĉio ugovor.

Komisionar koji je bio pažljiv u izboru, ali treće lice ipak ne izvrši svoju obavezu onako

kako je dogovoreno ili je uopšte ne izvrši, ne odgovara komitentu za štetu koja nastane. Ipak

ukoliko u ugovoru o komisionu postoji klauzula del creder na komisinaru je odgovornost prema

komitentu za uredno izvršenje posla koji sklopi sa trećim licem.

Svoje obaveze komisionar vrši pridržavajući se naloga svog komitenta. Ukoliko mu nešto

nije dovoljno jasno u obavezi je da bez odlaganja traži dodatne informacije od komitenta u cilju

najboljeg izvršenja posla.

Dužnost je komisionara da štiti interes komitenta i ukoliko primeti bilo kakve mane u

vezi robe ili usluge trećeg lica u obavezi je da interveniše20

. Kao i svaki kupac komisonar je u

obavezi da uĉini sve pravne radnje (ukljuĉujući i poštovanje poslovnih obiĉaja) da zaštiti interes

komitenta.

Ukoliko komisionar u zakljuĉenju poverenog posla postigne povoljnije uslove od onih

koje mu je komitent odredio kao prihvatljive, materijalna korist pripada komitentu a komisionar

ima pravo na uvećanu proviziju.

Nakon obavljenog posla komisionar pravi kompletan obraĉun prihoda i rashoda u vezi

poverenog posla kao i obraĉun provizije i polaže raĉun komitentu.

19

Odgovornosti za komisionara naravno nema ukoliko je izbor izvršio komitent osim ukoliko je znao da se radi o

subjektu koji je nesposoban za plaćanje. 20

Blagovremen prigovor prodavcu i sl.

Obaveze komitenta

Dobro obavljanje posla od strane komisonara podrazumeva obavezu komitenta da sa

svoje strane izvrši sve potrebne radnje (precizna uputstva u vezi konkretnog posla).

Najvažnija obaveza komitenta je da plati komisionaru naknadu i eventualne troškove21

nakon što ugovor iz poverenog posla bude izvršen. Visina naknade se odreĊuje u ugovoru ili

prema tarifama komisionara, odnosno u skladu sa obiĉajima22

.

5. Ugovor o uskladištenju robe

Pojam i osnovne karakteristike

Ugovor o uskladištenju robe je takav ugovor u kome jedna ugovorna strana koja se

naziva skladištar preuzima obavezu da primi na ĉuvanje odreĊenu robu23

i preduzme sve

ugovorene ili potrebne mere i radnje u cilju njenog ĉuvanja i predaje drugoj ugovornoj strani

koja se naziva ostavodavac (ili licu koje on ovlasti). Kao protivvrednost usluzi koju pruža

skladištar ostavodavac se obavezuje da mu plati odgovarajuću naknadu.

Privredni subjekti koji se bave poslom javnog skladištenja (javna skladišta24

) raspolažu

odgovarajućim skladišnim prostorom i primaju uz naknadu na ĉuvanje robu. Javna skladišta

moraju da prime robu bilo kog lica pod istim uslovima. U zavisnosti od vrste robe i naĉina

njenog ĉuvanja postoje i razliĉite vrste skladišta25

.

Obaveze skladištara

Robu koju prime, ukoliko nije drugaĉije dogovoreno moraju da drže odvojeno od druge

robe kao i da dopuste ostavodavcu ili licu koje ovlasti da pristupa robi (na primer radi uzimanja

uzoraka).

Skladištar je obavezan da se stara o interesima ostavodavca. On nema pravo da izda robu

trećem licu, a ukoliko se takvi zahtevi pojave po bilo kom osnovu mora bez odlaganja da

obavesti ostavodavca.

21

Naknada ukljuĉuje redovne troškove koje je imao komisionar u obavljanju svog posla, ali može postojati obaveza

isplate posebne naknade recimo u vezi korišćenja skladišta komisionara ili njegovih prevoznih sredstava i sliĉno. U

korist komisinara ustanovljeno je i pravo zaloge na robi u cilju obezbeĊenja potraživanja prema komitentu. 22

I kod ovih ugovora sudska praksa ukazuje na mogućnost da se sudskom odlukom izvrši snižavanje provizije za

koju se utvrdi da je nepraviĉno visoka, odnosno da ne odgovara izvršenom radu od strane komisonara. 23

Bilo koja pokretna stvar osim onih ĉije skladištenje nije dopušteno. 24

Postoje i druge vrste skladišta na primer carinska skladišta za smeštaj robe pre obavljanja carinskih formalnosti u

uvozno-izvoznim poslovima i dr. 25

Spirović-Jovanović Lucija, Milenkoviĉ-Kerković Tamara, Poslovi trgovinskog prava, SKC, Niš, 2006, str. 131.

Ugovorom o skladištenju mogu se precizirati i odreĊene pravne i faktiĉke radnje koje

ostavodavac može da zahteva od skladištara a ovaj je u obavezi da ih izvrši (na primer da

prepakuje ili sortira robu, da je osigura kod društva za osiguranje, da je da na prevoz i sl.).

Osnovna obaveza skladištara je da ĉuva robu koja mu je poverena u vremenu koje je

dogovoreno (prirodno je da ostavodavac ima pravo da podigne robu i pre isteka dogovorenog

roka skladištenja). Po pravilu on to ĉini u zatvorenom prostoru osim ukoliko nije drugaĉije

ugovoreno. Ostavodavac je u obavezi da prilikom preuzimanja robu pregleda i bez odlaganja

uloži prigovor skladištaru jer se u protivnom smatra da je roba vrećena u ispravnom stanju26

.

Odgovornost skladištara za štetu

Odgovornost skladištara za štetu na robi je veoma stroga i može je se osloboditi ukoliko

dokaže da je šteta nastala krivicom ostavodavca (na primer nije informisao skladištara o nekim

svojstvima robe koju predaje) ili iz nekih drugih razloga koji ga oslobaĊaju (okolnosti koje se

nisu mogle izbeći ili otkloniti). Skladištar se može i osigurati od odgovornosti za eventualnu

štetu koja može nastati na uskladištenoj robi. Njegova je obaveza da prilikom prijema robe

ukoliko primeti nedostatke na robi ili ambalaži o tome izvesti ostavodavca. Obaveza skladištara

je da na zahtev ostavodavca izda hartiju od vrednosti koja se naziva skladišnica. Privredni znaĉaj

te hartije od vrednosti je u ubrzanju pravnog prometa jer se njenim prenosom vrši i prenos

vlasništva na uskladištenoj robi.

Naknada

Skladištar po pravilu za svoju uslugu naplaćuje naknadu po tarifama koje je unapred

propisao, i pravilo je da se ona plaća prilikom preuzimanja robe. Skladištar ima pravo zaloge na

primljenoj robi u cilju obezbeĊenja potraživanja prema ostavodavcu.

6. Ugovor o kontroli robe ili usluge

Pojam i opšte karakteristike

Ugovor o kontroli roba ili usluga je takav ugovor u kome se jedna ugovorna strana koja

se naziva izvršilac kontrole, obavezuje da će na struĉan i nepristrasan naĉin izvršiti ugovorenu

kontrolu i o izvršenoj kontroli izdati odgovarajući sertifikat. Druga ugovorna strana je naruĉilac

kontrole i ona ovim ugovorom preuzima obavezu da izvršiocu kontrole plati naknadu za njegovu

uslugu.

26

Ukoliko se radi o manama robe koje nisu mogle da budu primećene odmah ostavodavac je u obavezi, pod

pretnjom gubitka prava, da ih prijavi u roku od 7 dana od preuzimanja robe.

Roba ili usluga koja je predmet kontrole, odnosno bilo koja faktiĉka ili pravna radnja27

u

vezi te kontrole, mora biti precizno odreĊena odredbama ugovora. Ukoliko nije precizno

dogovoreno kontrola mora biti izvršena na naĉin i u obimu koji odgovara prirodi stvari.28

Obaveze izvršioca kontrole

Izvršilac kontrole je u obavezi da primljenu robu ĉuva u skladu sa njenim svojstvima i na

adekvatan naĉin je obezbedi od zamene. Kao dokaz naruĉiocu kontrole u pogledu robe koju je

predao (koliĉina i svojstva), kontrolor nakon što primi robu izdaje odgovarajući sertifikat.

Kontrolor je u obavezi da vršeći svoju delatnost kontrole izvršava naloge druge ugovorne

strane. Ipak s obzirom na osnovni princip nepristrasnosti koji ga obavezuje prilikom obavljanja

kontrole, on mora ostati u granicama neutralnog i nepristrasnog struĉnjaka koji rukovoĊen

standardima profesije utvrĊuje objektivno stanje predmeta kontrole.

Stepen odgovornosti kontrolora po pravilu se odreĊuje ugovorom. Osnovna obaveza

kontrolora je da sa potrebnom pažnjom i struĉnošću obavi svoj posao. Pri tome on nije

odgovoran za nedostatke robe koji se nisu mogli pregledom obavljenim na takav naćin otkriti.

Kontrolor može ugovorom da preuzme obavezu da garantuje da roba koju je kontrolisao

neće promeniti svojstva u odreĊenom vremenskom periodu. U tom sluĉaju stepen njegove

odgovornosti je znatno viši a ona strožija.

7. Ugovor o otpremanju (špediciji) robe

Pojam i opšte karakteristike

Poslovi otpremanja robe imaju veliki znaĉaj u privredi svake zemlje. Špediteri su

privredni subjekti ĉija se delatnost sastoji u obavljanju ĉitavog niza faktiĉkih i pravnih radnji

koje su potrebne da bi roba stigla od prodavca do kupca (u zemlji ili inostranstvu).

Ugovor o špediciji odnosno otpremanju robe je takav ugovor u kome se jedna ugovorna

strana koja se naziva špediter (otpremnik) obavezuje da će u svoje ime a za raĉun druge

ugovorne strane –nalogodavca, obaviti sve pravne i faktiĉke radnje u vezi organizovanja prevoza

robe koja je predmet ugovora. Nalogodavac se u tom teretnom ugovoru obavezuje da plati

ugovorenu naknadu za uslugu špeditera.

Najĉešće greška koja se u praksi pravi je da se špediteri poistovećuju sa prevoznicima.

Špediter nije prevoznik29

, već organizator otpremanja robe. Prevoz robe predstavlja samo jedan

iako veoma važan segment tog posla. Špediter će da uradi sve potrebne radnje da roba

nalogodavca stigne na odredište i za to će primiti dogovorenu naknadu. U tom složenom poslu

špediter angažuje prevoznika ali se i sam može pojaviti kao prevoznik (i naplatiti vrednost

27

Reĉ je na primer o poslu kontrole sa preuzimanjem 28

Spirović-Jovanović Lucija, Milenkoviĉ-Kerković Tamara, Poslovi trgovinskog prava, SKC, Niš, 2006. str. 125. 29

Kod ugovora o špediciji prevoz može biti obavljen i transportnim sredstvima koja pripadaju špediteru ali to nije

bitno za prirodu ovog ugovora jer je prevoz samo segment ovog posla i nije bitno ko ga obavlja.

prevoznine nezavisno od špediterske provizije) što ni u kom sluĉaju ne umanjuje razliku ova dva

posla.

Obaveze špeditera

Osnovna obaveza špeditera je da sa pažnjom dobrog struĉnjaka organizuje otpremanje

robe na koju se odnosi ugovor. Radnje koje je obavezan da obavi u cilju otpremanja robe ka

ugovorenoj destinaciji obuhvataju pravne i faktiĉke radnje.

Pod pravnim radnjama se podrazumeva obaveza da zakljuĉi ugovor o prevozu, ugovor o

osiguranju, uskladištenju (ako je tako ugovoreno) i kada je u pitanju uvozno-izvozni posao da

obavi carinske formalnosti.

Faktiĉke radnje mogu biti brojne i one obuhvataju prevashodno dostavu do ili od

prevoznog sredstva, kao i kontrolu, pakovanje i sl. ukoliko je ugovoreno. Preuzimanje ove

obaveze od strane špeditera podrazumeva i odgovornost za naknadu štete koju pretrpi

nalogodavac kao posledicu neurednog izvršenja ove obaveze.

Špediter je odgovoran za izbor lica sa kojima zakljuĉuje ugovore u vezi otpreme robe i taj

izbor mora da vrši sa dužnom pažnjom.

Špediter može da preuzme na sebe i odgovornost za izvršenje posla lica kojima ga je

poverio. Takvom odredbom ugovora špediter garantuje da će treće lice uredno izvršiti svoje

ugovorne obaveze (reĉ je o već pominjanoj klauzuli del credere).30

Obaveza da deluje u najboljem interesu svog nalogodavca, kao i razlozi operativne

efikasnosti, ĉesto zahtevaju od špeditera da realizaciji poslova otpreme špediter deo posla

prenese na drugog špeditera („podšpediter“). Taj izbor mora da izvrši sa dužnom pažnjom.

Otpremnik robe po pravilu svojim komitentima može da ponudi povoljnije uslove nego

što bi to oni sami mogli da obezbede sopstvenim angažovanjem. To postiže tako što organizuje

istovremen prevoz robe više nalogodavaca ĉime ostvaruje povoljniju cenu za nalogodavca. Reĉ

je o takozvanoj zbirnoj otpremi. Otpremnik robe je dužan da nakon obavljene usluge napravi

obraĉun troškova svih radnji koje je obavio i podnese raĉun nalogodavcu, kao i da mu preda sve

isprave potrebne za zaštitu njegovog prava.31

Nalogodavac je dužan da plati naknadu kako je ugovoreno nakon što otpremnik izvrši

svoje ugovorne obaveze (ili prema tarifama špeditera) i da snosi sve troškove pratećih ugovora

(prevoz, skladištenje, osiguranje...).

8. Ugovori o prevozu

Pojam i opšte karakteristike

Savremena unutrašnja i meĊunarodna trgovina poĉiva na prevozu robe. Transportna

sredstva se kreću širom sveta: kopnom, vodenim putevima (morima i rekama) i vazdušnim

prostorom. Svaki od ovih oblika prevoza, gledano iz ugla korisnika, ima svoje prednosti i mane

30

Vasiljević Mirko, Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1995, str. 567.

31

Na primer isprave koje su potrebne kao dokaz u postupku protiv prevozioca ukoliko je došlo do štete na robi u

prevozu ili do kašnjenja i sl.

(brzina, cena, dostupnost vozila itd). U zavisnosti od konkretnog posla opredeljenje za jedan od

vidova prevoza može da predstavlja dobar ili loš izbor. Primera radi, oĉigledno je da bi prevoz

uglja avionom bio nerentabilan poduhvat.

Zakljuĉenje posla prevoza podrazumeva zakljuĉenje odgovarajućeg ugovora, koji u

zavisnosti od oblika prevoza ima ĉitav niz specifiĉnih pravnih rešenja. Na ovom mestu ćemo se

detaljnije pozabaviti ugovorima o prevozu robe železnicom i drumom, jer su ova dva oblika

najrasprostranjeniji u robnom prometu Srbije.

Prevoz robe železnicom

Prevoz železnicom je delatnost od velikog ekonomskog i društvenog znaĉaja. Ovaj oblik

kopnenog transporta ekonomiĉna je varijanta za mnoge robe pa savremene države imaju

izgraĊenu mrežu pruga na svojoj teritoriji. Ipak ma kako veliki broj stanica postojao dostavljanje

robe od fabrike do te stanice uvek nosi sa sobom veći ili manji trošak u vremenu i novcu.

Ugovor o prevozu stvari železnicom je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana pod

nazivom prevozilac obavezuje da će stvar koju primi na prevoz ĉuvati i prevesti železniĉkim

prevoznim sredstvom od otpremne do uputne stanice i tamo je predati primaocu.

Kao druga ugovorna strana pošiljalac, koji može biti fiziĉko ili pravno lice, se obavezuje

da će prevoziocu platiti naknadu za prevoz koja se naziva prevoznina.

Ugovor o prevozu železnicom je imenovan ugovor i regulisan je u našem pravu Zakonom

o ugovorima o prevozu u železniĉkom saobraćaju. Kada je reĉ o meĊunarodnom prevozu

železnicom primenjuju se odredbe Konvencije o meĊunarodnim prevozima železnicom.

Ovaj ugovor mora biti sastavljen u pisanoj formi (formalan) i stvar mora biti predata na

prevoz (realan). U praksi ugovor je zakljuĉen u momentu kada je prevozilac potpisao formular

koji se zove tovarni list i primio robu na prevoz.

Kao dokaz o prijemu robe tovarni list sadrži opis primljene robe ali on po pravilu nije

hartija od vrednosti i nije prenosiv (za razliku recimo od skladišnice). Ipak ugovorne strane

mogu da se dogovore da ga uĉine hartijom od vrednosti ĉime postaje prenosiv. Takav tovarni

list prevozioca obavezuje da u uputnoj stanici preda robu licu koje je u zakonitom posedu tog

tovarnog lista.

Obaveze prevozioca

Kompanija koja se bavi železniĉkim prevozom obavezna je da sa svakim

zainteresovanim licem sklopi ugovor o prevozu. Taj ugovor se naravno sklapa u okviru unapred

predviĊenih pravila koja važe za sve, a kojima se štite interesi drugih lica

Prevozilac je dužan da preveze stvar u mesto i u vreme koje je dogovoreno. Pošto obavi

prevoz po pravilu ima obavezu da izvesti primaoca kad stvar bude pripremljena za izdavanje i da

je preda primaocu.

Prevozilac je odgovoran za gubitak ili oštećenje robe koju prevozi i platiće naknadu štete

u skladu sa tržišnom cenom robe32

. Oslobodiće se od odgovornosti ukoliko je oštećenje na robi

uzrokovano svojstvima te robe, okolnostima koje se nisu mogle predvideti niti izbeći, radnjama

ili propustima korisnika prevoza i dr.

32

Plaća i druge troškove: prevoznina, carinske dažbine...

Osnovna obaveza prevozioca je da robu isporuĉi u roku na koji se obavezao. Kod nekih

roba od vitalnog je znaĉaja poštovanje tog roka. Ukoliko doĊe do prekoraĉenja roka isporuke

prevoznik odgovara, ali se može osloboditi odgovornosti. To će uspeti ako dokaže krivicu

korisnika prevoza ili postojanja nekih drugih oslobaĊajućih okolnosti.

Naknada prevoziocu

Prevozilac stiĉe pravo na naknadu-prevozninu momentom izvršenja prevoza.

Ukoliko mu prevoznina nije plaćena prevozilac ima pravo da proda stvar. Isto pravo ima i

u sluĉaju da iz nekog razloga za koji on nije odgovoran nije mogao da preda robu primaocu.

Ukoliko pošiljka iz bilo kog razloga propadne (ĉak i usled više sile) nema pravo na

prevozninu.

Prevozilac ima pravo na naknadu štete koju mu je prouzrokovala pošiljka usled svojstava

koja mu nisu predoĉena.

Prevoz robe drumom

Pojam i opšte karakteristike

Prevoz robe (stvari) drumom je veoma ĉest i znaĉajan privredni posao. Njegovu osnovnu

prednost ĉini mogućnost pristupa vozila kako do samog prodavca robe tako i do njenog kupca.

Ugovor o prevozu robe drumom je imenovan ugovor i u našem pravu regulisan je

Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. MeĊunarodni prevoz regulisan je

odredbama CMR konvencije ĉija rešenja sledi naš zakon.

Za ovaj ugovor nije propisana posebna forma, pa se on može zakljuĉiti i usmeno. Ipak

ukoliko zahteva prevozilac ili pošiljalac izdaje se tovarni list kao dokaz prijema konkretne robe.

Ugovor o prevozu robe drumom je takav ugovoru koji se zakljuĉuje izmeĊu prevozioca i

pošiljaoca, pri ĉemu prevozilac preuzima obavezu da u vreme i na mestu, koje je odredio

pošiljalac, postavi vozilo za utovar ugovorene robe i da utovarene stvari preveze u ugovorenom

roku, ugovorenim putem i preda stvar primaocu ukoliko je on izmirio obaveze prema

prevozniku.

Sam postupak utovara i istovara robe mora da se odvija u roku koji se može smatrati

primerenim. Po pitanju aktivnosti koju treba preduzeti u vezi prevoza robe, osnovno je pravilo da

je utovar u nadležnosti pošiljaoca, a da se o istovaru robe stara primalac. Ugovorne strane se

mogu drugaĉije dogovoriti.

Obaveze ugovornih strana

Pošiljalac je u obavezi da plati dogovorenu naknadu prevoziocu (može biti dogovoreno

da plati primalac). Njena visina se odreĊuje ugovorom ili prema obiĉajima, a plaća se samo kad

je stvar prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje primaocu. Ukoliko primalac

ne preuzme stvar prevozilac će bez odlaganja obavestiti pošiljaoca a stvar se može osloboditi

skladištenjem na teret pošiljaoca ili je u odreĊenim sluĉajevima može prodati.

Prevozilac je u obavezi da preda robu u stanju u kome je primio (u tom smislu je u

obavezi da je pregleda prilikom prijema). On odgovara za delimiĉan ili potpun gubitak ili

oštećenje pošiljke u toku prevoza. Stepen odgovornosti i razlozi osloboĊenje od nje su sliĉni kao

kod prevoza železnicom. Odgovoran je i za štetu koja nastane usled nepoštovanja dogovorenog

roka predaje stvari primaocu.

Naknada štete

Veoma znaĉajno pitanje predstavlja naknada štete usled propasti ili oštećenja robe u toku

prevoza, odnosno štete koja je nastala usled kašnjenja u prevozu.

Naš zakonodavac limitira visinu naknade štete, tako što zakonom odreĊuje maksimalnu

visinu naknade štete u prevozu drumom (ovo ograniĉenje se ne primenjuje kada je prevozilac

postupao sa namerom ili krajnje nepažljivo). OdreĊuje se i naknada u sluĉaju kašnjenja i ona

iznosi za svaki dan 1/10 prevoznine ali najviše do 1/3 ukupne prevoznine33

.

9. Ugovor o franšizingu

Pojam i opšte karakteristike

Ugovor o franšizingu je nastao u SAD kao rezultat poslovne prakse34

i ubrzo nakon toga

poĉeo da se širi kako nacionalnim tako i meĊunarodnim tržištem. Uprkos ĉinjenici da je nastao

davno još uvek nije regulisan zakonom i po pravilu se u praksi pojavljuje kao tipski, formularni

ugovor (tipiĉan primer nametanja moći ekonomski jaĉe strane).

Reĉ je o relativno jednostavnom poslovnom sistemu u kome uspešna kompanija uz

naknadu prenosi svoj sistem uspeha na drugu kompaniju. Reĉ je o trajnijem poslovnom

povezivanju dva privredna subjekta (trgovci i proizvoĊaĉi) koji zadržavaju svoju pravnu

samostalnost. Ovaj posao je veoma ĉest u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i drugim uslugama.

Ugovor o franšizingu je ugovor kojim jedna ugovorna strana koja se naziva davalac

franšizinga, preuzima obavezu da drugoj ugovornoj strani primaocu franšizinga, prenese svoje

znanje i iskustvo obavljanja odreĊene delatnosti, a primalac franšizinga se obavezuje da

obezbedi traženi kvalitet u poslovanju i na tržištu se pojavljuje pod odreĊenim nazivom i

spoljnim izgledom i za to plati odreĊenu naknadu. Tipiĉan primer uspešnog franšizing sistema

koji ima ogranke širom sveta je Coca Cola.

Reĉ je dakle o svojevrsnom «iznajmljivanju»35

ugleda (uz naknadu) davaoca franšize jer

omogućava korisniku da se pojavljuje pod njegovim poslovnim imenom, ali obavezujući ga

33

U vezi ostvarivanja naknade štete videti kod Vasiljević Mirko, Trgovinsko pravo, Savremena administracija,

Beograd, 1995. str. 632. 34

Smatra se da je prvi sistem franšizing posla postavio i razvio Isaac M. Singer («Singer mašine») još 1863. Videti

Spirović-Jovanović Lucija, Poslovno pravo, 2005. str. 293. 35

Spirović-Jovanović Lucija, Poslovno pravo, 2005. str. 294.

ujedno da tržištu ponudi istovetan kvalitet koji podrazumeva taj poslovni sistem36

. Primalac

profitira jer mu se pruža prilika da preuzme superiornu organizaciju poslovanja (upravljanje,

marketing, knjigovodstvo, finansijski inženjering...) i tako zauzme bolju poziciju na tržištu.

Ovaj kompleksan ugovor koji u sebi sadrži brojne elemente ugovora o prodaji, ugovora o

kreditu, ugovora o licenci i drugih ugovora javlja se u praksi u više oblika37

: robni, uslužni i

proizvodni; meĊunarodni i nacionalni, obiĉni i master franšizing38

i dr.

Obaveza davaoca franšize

Kao osnovni kreator sadržine ugovora o franšizingu davalac franšize se po pravilu trudi

da njegove odgovornosti, za razliku od odgovornosti koje nameće primaocu franšize, budu što

blaže. Osnovna obaveza davaoca franšizinga je da primaocu pruži potrebnu pomoć koja treba da

obezbedi potpuno preuzimanje i odgovarajući kvalitet ugovorenih aktivnosti. Može biti

ugovorena obaveza davaoca franšizinga da primaocu isporuĉuje odreĊenu robu (ili pruži neku

uslugu) vezanu za obavljanje delatnosti iz franšizing posla.

Obaveza primaoca franšize

Davalac franšize ima dominantan položaj u ovom ugovoru i on se po pravilu trudi da

primaoca franšize što je moguće više i ĉvršće obaveže (posebno stroge odredbe po pitanju

odavanja poslovne tajne, naknade, posledica docnje39

i dr.).

Osnovna obaveza primaoca franšize je da u svemu (kvalitet i izgled roba i usluga,

propaganda, voĊenje finansija...) poštuje ugovorne odredbe koje su rezulata brojnih zahteva

davaoca franšize. Njegova je obaveza da omogući davaocu franšize ostvarenje kontrolne funkcije

(kontrola kvaliteta, finansijskih transakcija i sl.).

Obaveza plaćanja naknade za korišćenje franšize je protivvrednost za njeno korišćenje.

Naknada se obiĉno sastoji iz dela koji se plaća unapred (pristupna-inicijalna naknada) i

varijabilnog dela koji se odreĊuje u procentu i ĉija veliĉina zavisi od prihoda koji na tržištu

ostvari primalac franšize.

10. Ugovor o koncesiji

Pojam i opšte karakteristike

Ugovor o koncesiji je u našem pravnom sistemu imenovan ugovor, što znaĉi da je

regulisan zakonom. Konkretno, reĉ je o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama40

.

36

Više o kompleksnosti ovog posla videti Milenković-Kerković Ugovor o franšizingu-tajna uspeha, Niš, 1998. 37

Više o vrstama franšizinga videti kod Vasiljević Mirko, Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd,

1995, 666. 38

Reĉ je o posebnoj vrsti meĊunarodnog franšizinga u kojoj korisnik franšize dobija ekskluzivno pravo da na

teritoriji koju pokriva ugovara ugovore o franšizi sa drugim privrednim subjektima koji se nazivaju podfranšizanti. 39

Spirović-Jovanović Lucija, Milenkoviĉ-Kerković Tamara, Poslovi trgovinskog prava, SKC, Niš, 2006, str. 198.

40

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, stupio na snagu 2. decembra

2011. godine).

Ovaj kompleksan, multidisciplinarni pravni posao je osmišljen kao model saradnje

izmeĊu javnog i privatnog sektora.

Javni sektor u taj poslovni poduhvat unosi neki od prirodnih resursa kojima on upravlja a

koji su u javnoj svojini. Istovremeno privatni partner ima interes da korišćenjem tog dobra

ostvari profit. Naravno pretpostavka za ostvarenje lukrativnog cilja je ulaganje sopstvenog

kapitala i znanja i iskustva. Dakle, reĉ je o racionalnom korišćenju javnih resursa i savremenom

obliku finansiranja, svakako u obostranom interesu.

Pod pravnim pojmom koncesije podrazumevamo ugovorno javno- privatno partnerstvo

(JPP) sa elementima koncesije. Reĉ je o specifiĉnom i kompleksnom pravnom poslu u kome je

javnim ugovorom ureĊeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj

upotrebi koja su u javnoj svojini. TakoĊe ugovorom o koncesiji može biti obuhvaćeno i

obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Kod javno privatnog partnerstva sa elementima koncesije jedna ugovorna strana je

nadležno javno telo, kao davalac koncesije i ono u tom poslu ustupa javno dobro na korišćenje

domaćem ili stranom licu. Ovo ustupanje na korišćenje nije vremenski neograniĉeno, već traje

odreĊeno vreme, a uslovi korićenja nisu proizvoljni već su posebno propisani.

Korisnik predmeta koncesije je u obavezi da plaća ugovorenu koncesionu naknadu. Tu

naknadu može da plaća privatni ili javni partner, ali privatni partner snosi rizik vezan za

komercijalno korišćenje predmeta koncesije.

Predmet i davalac koncesije

Koncesija se može dati radi komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, odnosno

dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

Koncesija se naroĉito daje:

1) za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa;

2) za pojedine delatnosti unutar zaštićenih podruĉja prirode, kao i za

korišćenje drugih zaštićenih prirodnih bogatstava;

3) u oblasti energetike;

4) za luke;

5) za javne puteve;

6) za javni prevoz;

7) za aerodrome;

8) u oblasti sporta i obrazovanja;

9) na kulturnim dobrima;

10) za komunalne delatnosti;

11) u oblasti železnica;

12) za komercijalno korišćenje žiĉara;

13) u oblasti zdravstva;

14) u oblasti turizma;

15) i drugim oblastima.

Davalac koncesije prema našem Zakonu o javno privatnom partnerstvu i koncesijama može biti:

1) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike

Srbije;

2) Vlada autonomne pokrajine, u ime autonomne pokrajine kada su javna tela i predmet

koncesije u nadležnosti autonomne pokrajine;

3) skupština jedinice lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti

jedinice lokalne samouprave;

4) javno preduzeće, odnosno pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije.

Kao što smo u definisanju pojma istakli uĉesnik u postupku dodele javnog ugovora može

biti svako domaće ili strano fiziĉko, odnosno pravno lice. Ukoliko ispuni tražene uslove i postane

ugovorna strana to lice će zajedno sa partnerom iz javnog sektora biti u obavezi da osnuje

društvo za posebne namene. To novoosnovano privredno društvo ima samo jedan cilj a to je

realizacija javnog ugovora, tako da ono može uĉestvovati iskljuĉivo u sprovoĊenju projekta

javno- privatnog partnerstva u ĉiju svrhu je osnovano.

Ugovori ove vrste zakljuĉuju se na odreĊeni rok. Dužina vremena na koji se zakljuĉuje

javni ugovor odreĊuje se na naĉin koji ne ograniĉava tržišnu utakmicu više nego što je to

potrebno. Konkretno, važno je da se obezbedi amortizacija ulaganja privatnog partnera i razuman

povraćaj uloženog kapitala, istovremeno uzimajući u obzir rizik koji je povezan sa

komercijalnim korišćenjem predmeta ugovora. Naš zakonodavac je propisao da taj rok ne može

biti kraći od pet godina ni duži od 50 godina. TakoĊe, data je mogućnost da se nakon isteka

ugovorenog perioda zakljuĉi novi ugovor uz izbor privatnog partnera na naĉin i u postupku

propisanom zakonom.

11. Ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji

Osnovne karakteristike

Ugovor o dugoroĉnoj proizvodnoj kooperaciji se zakljuĉuje izmeĊu dva ili više lica, pri

ĉemu ona zadržavaju svoju pravnu i ekonomsku samostalnost i ureĊuju saradnju na dug rok u

okviru odreĊene privredne delatnosti. Po pravilu reĉ je o takvom obliku saradnje u kojoj se jedna

strana obavezuje da proizvodi odreĊeni poluproizvod i isporuĉuje ga drugoj strani koji će, ta

druga ugovorna strana, doraĊivati u finalni proizvod. Drugi oblik ovog ugovora koji se ĉesto

sreće u praksi je da svaka od ugovornih strana proizvodi komponente koje su sastavni deo nekog

finalnog proizvoda. Svaki od kooperanata odgovara za kvalitetno izvršenje svoje obaveze41

.

Pravne posledice međusobne zavisnosti

Bliska povezanost tih subjekata i meĊusobna zavisnost u procesu proizvodnje nameće

potrebu da se obrati pažnja na regulisanje eventualnog otkaza ugovora jedne od strana. U tom

41

O odgovornosti kooperanata videti Vasiljević Mirko, Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd,

1995, 663.

smislu otkazni rok treba da bude jasno naznaĉen i da njegovo trajanje bude dovoljno da se druga

ugovorna strana prilagodi novonastaloj situaciji (pronaĊe drugog kooperanta, samostalno

preuzme taj segment proizvodnje i sl.).

Uprkos ĉinjenici da privredni subjekti kao ugovorne strane zadržavaju svoju ekonomsku i

pravnu samostalnost, u cilju efikasnije koordinacije ovih proizvodno poslovnih operacija, može

se ugovoriti obaveza formiranja odreĊenih tela-organa koji će imati pravo odluĉivanja i nadzora

nad dogovorenim procesima.

Kompleksnost ovih poslova ĉesto zahteva konglomerat ugovornih rešenja koja su

elementi nekih drugih ugovora ali se u ovom poslu se povezuju u jednu logiĉku celinu. Primera

radi sreću se elementi ugovora o inženjeringu, o licenci, transferu tehnologije i sl.

12. Ugovor o transferu tehnologije

Pojam i opšte karakteristike

Nove tehnologije, posebno informatiĉke, ubrzano menjaju svet i njihovo korišćenje u

obavljanju privredne delatnosti postaje uslov opstanka i prosperiteta na tržištu. Napredna

inovativna rešenja primenjiva u proizvodnji po pravilu su rezultat dugotrajnih i skupih

istraživanja koja mogu da izdrže jedino moćne kompanije. Nakon dobijenog rezultata koji se

ogleda u upotrebljivim znanjima i iskustvima (eng. know how) subjekt koji ih poseduje ne samo

da ih može iskoristiti za poboljšanje sopstvene proizvodnje, već ih može uz naknadu transferisati

na druge privredne subjekte. Upravo to je ekonomski ratio postojanja ugovora o transferu

tehnologije kojim pravno treba urediti odnose izmeĊu davaoca i primaoca tehnologije.

Ugovor o transferu tehnologije uspostavlja pravni odnos izmeĊu ugovornih strana, od

kojih jedna, koja se naziva davalac tehnologije i predstavlja lice koje poseduje odreĊena znanja i

iskustva, koja nisu zaštićena kao pravo industrijske svojine42

, prenosi ta znanja i iskustva na

drugu ugovornu stranu-primaoca tehnologije. Reĉ je najĉešće o veoma kompleksnim tehniĉko-

tehnološkim poslovima.

Već na osnovu definicije je vidljiva sliĉnost sa ugovorom o licenci. Ujedno se odmah

prepoznaje i osnovna razlika. Ovim ugovorom se najĉešće prenose pravno nezaštićena prava,

dok kod ugovora o licenci ta zaštita postoji.

Ugovor o transferu tehnologije se zakljuĉuje na odreĊeno odnosno neodreĊeno vreme

(pošto predmet ugovora nije neko zaštićeno pravo industrijske svojine time nije ograniĉen rok ni

trajanje ovog ugovora).

TakoĊe, pored vremenskih ograniĉenja trajanja ugovora mogu biti predviĊena i neka

druga ograniĉenja. Na primer teritorija na kojoj se mogu koristiti ta znanja i iskustva se može

ograniĉiti (recimo samo za teritoriju Srbije). TakoĊe se može ograniĉiti koliĉina proizvoda koji

se mogu proizvesti primenom znanja koja su predmet ugovora.

42

Za razliku od prava industrijske svojine (patent, žig...) koja uživaju pravnu zaštitu, ovde je reĉ o znanjima i

iskustvima koja bi po inovativnom stepenu možda i mogla da dobiju pravnu zaštitu ali se ona štite tajnošću (njihova

zaštita nije pravna već faktiĉka).

Obaveze ugovornih strana

Ovim ugovorom se davalac tehnologije obavezuje da drugoj ugovornoj strani omogući

korišćenje tih znanja. Da bi to bilo uspešno ima obavezu da joj dostavi relevantnu dokumentaciju

i uputstva. Sa druge strane primalac tehnologije se obavezuje da ĉuva svaki podatak koji mu na

takav naĉin bude dostavljen a za koji je odreĊeno da spada u poslovnu tajnu.

Davalac tehnologije mora da obezbedi korisniku nesmetano korišćenje tih znanja. U tom

smislu on garantuje da ne postoje prava trećih lica koja bi umanjila pravo primaoca tehnologije.

TakoĊe garantuje da tehnologija koja se prenosi ima tehniĉku izvodljivost i upotrebljivost kakva

je ugovorena.

Sticalac tehnologije je u obavezi da znanja koja su mu preneta koristi na naĉin i pod

uslovima definisanim ugovorom. Ujedno je u obavezi da kao protivvrednost za korišćenje tih

znanja i iskustava plati davaocu tehnologije ugovorenu naknadu. Veliĉina te naknade se odreĊuje

prema okolnostima konkretnog posla. Po pravilu njena visina zavisi od obima korišćenja

tehnoloških rešenja.

13. Ugovor o menadžmentu

Pojam i osnovne karakteristike

Ostvarenje osnovnog cilja dugoroĉne profitabilnosti privrednog subjekta, uslovljeno je

delovanjem brojnih faktora iz okruženja, ali u velikoj meri zavisi i od sposobnosti i veštine lica

koje vrši funkciju dnevnog menadžmenta (eng. day to day management). Ovaj ugovor, koji se u

praksi sreće i pod nazivom Ugovor o voĊenju poslova, treba da bude osnov motivacije i

odgovornosti menadžera.

Privredno društvo zakljuĉuje ovaj ugovor ĉime poverava upravljanje poslovanjem

društva menadžeru kao drugoj ugovornoj strani. Time menadžer postaje lice koje je odgovorno

za organizaciju poslovanja kompanije s kojom je sklopilo ugovor o upravljanju poslovima.

Operativnost i kontrola

Nadležnosti tog lica i sloboda u donošenju odluka moraju da budu takve da se ne ugrozi

operativnost njegovog delovanja. Istovremeno se mora obezbediti kontrola nad njegovim

radom43

i zadržati nadležnost nad donošenjem strateških odluka. To znaĉi da odreĊene funkcije

moraju da ostanu u rukama skupštine i upravnog odbora društva.

Menadžerski ugovor treba razlikovati od savetodavnih (konsalting) ugovora. Najvažnija

razlika se sastoji u tome da se ugovor o voĊenju poslova odnosi na upravljanja celokupnim

poslovanjem (donošenje konkretnih odluka), a ne samo pribavljanje saveta od nezavisnih

struĉnih eksperata44

.

43

Reĉ je o veoma znaĉajnom problemu poznatom pod nazivom principal-agent problem i njegovo efikasno

rešavanje ĉini osnovu dobrog korporativnog upravljanja. Videti kod Kim A. K, Nofsinger R. J. Corporate

Governance, Pearson Prentice Hall, New Jersey, 2007. 44

Jankovec

Ugovor o menadžmentu spada u teretne ugovore pa menadžeru kao vrednost za obavljene

poslove pripada ugovorena naknada. Po pravilu ona se odreĊuje delom u fiksnom iznosu i delom

kao stimulativan dodatak (najĉešće se ugovara procentualno uĉešće u profitu ili se daju opcije za

kupovinu akcija).

14. Ugovor o vremenskom korišćenju nekretnina

Pojam i opšte karakteristike

Potreba za racionalnim korišćenjem postojećih turitiĉkih kapaciteta, odnosno efikasnom

izgradnjom novih objekata kreirala je novi posao ĉiji je pravni osnov ugovor o vremenskom

korišćenju nekretnina. Tim ugovorom se regulišu prava i obaveze u vezi višegodišnjeg zakupa

objekata, najĉešće turistiĉkih, sa pravom korišćenja u odreĊenom periodu godine. Na istom

objektu postoji više zakupaca i oni se meĊusobno dogovaraju kad ga ko koristi.

Brojne zloupotrebe na raĉun korisnika nepokretnosti u ovom poslu, koji se relativno

skoro pojavio na našem tržištu, naterale su zakonodavca da ga detaljno pravno uredi. To je

uĉinjeno Zakonom o zaštiti potrošaĉa. Ugovor o vremenskom korišćenju nekretnina mora biti

sastavljen u pisanoj formi.

Obavezni elementi

Zakonom se odreĊuju bitni elementi koje mora da sadrži ovaj ugovor. Ugovor sadrži

naroĉito: naziv i sedište pravnog lica, odnosno vlasnika koji izdaje nekretninu i ime i adresu

potrošaĉa; taĉan opis nekretnine (lokaciju, kategorizaciju, komunalnu opremljenost i druge

podatke vezane za njegovu upotrebu); prava potrošaĉa u pogledu uslova, naĉina i vremena

korišćenja nekretnine; podatke o stepenu izgraĊenosti nekretnine i o roku završetka gradnje, ako

u vreme zakljuĉenja ugovora nekretnina nije završena; cenu upotrebe nekretnine; uslove zamene

ili prodaje prava na vremenski podeljeno korišćenje nekretnine, kao i troškove u sluĉaju da

zamenu ili prodaju tog prava sprovodi trgovac, odnosno lice koje on ovlasti; uslove i naĉin

raskida ugovora.

Cena navedena u ugovoru obuhvata kako cenu korišćenja nekretnine tako i sve troškove

koje je potrošaĉ dužan da plati u vezi sa korišćenjem te nekretnine (taksa, održavanje, upotreba

zajedniĉkih prostorija, ureĊaja i dr.). U cilju zaštite potrošaĉa (korisnika nepokretnosti)

zakonodavac mu daje pravo da raskine ugovor pisanim putem, ako druga ugovorna strana ne

poštuje svoje obaveze predviĊene ugovorom.

15. Ugovor o građenju

Pojam i opšte karakteristike

Ugovor o graĊenju je ugovor koji se zakljuĉuje izmeĊu izvoĊaĉa radova i naruĉioca

radova. Tim ugovorom se izvoĊaĉ graĊevinskih radova obavezuje da će na osnovu postojećeg

projekta na odreĊenom zemljištu i u ugovorenom roku sagraditi odreĊenu graĊevinu ili da će na

postojećem objektu izvršiti odreĊene readove. Istovremeno naruĉilac radova se obavezuje da će

kao protivvrednost izvršenih radova platiti izvoĊaĉu ugovorenu cenu.

Materiju koja se odnosi na pravne poslove u graĊevinarstvu reguliše Zakon o

obligacionim odnosima, a kao dodatni izvor prava javljaju se i Posebne uzanse o graĊenju.

Za ugovor o graĊenju propisana je pisana forma, a sam postupak zakljuĉenja prati ĉitav

niz strogih zahteva administrativno-pravnog karaktera45

.

Bitni elementi kod ovog ugovora su: opis radova koje treba da obavi izvoĊaĉ radova,

oznaĉenje roka za izvoĊenje radova, cena radova koju mora da plati naruĉilac. Pored ovih bitnih

elemenata koji moraju da se odrede u svakom ovakvom ugovoru ĉeste su odredbe o garantnom

roku za izvršene radove, kao i o ugovornoj kazni za nepoštovanje dogovorenog roka.

Cena se odreĊuje ugovorom i može biti jediniĉna cena ili paušalna. Jediniĉna se odreĊuje prema

jedinici mere, na primer po izgraĊenom kvadratu. Paušalna cena se ugovara u ukupnom iznosu

za ĉitav objekat. Paušalna cena se odnosi na predviĊene radove i ne može se menjati. Najĉešće,

cena se ne odreĊuje u konaĉnom nominalnom iznosu veće se unose odreĊeni parametri koji će

poslužiti za obraĉun konaĉne cene (u momentu primopredaje izgraĊenog objekta).

Rok izgradnje je veoma bitan element u ovom poslu. On poĉinje da teĉe od dana kada je

naruĉilac omogućio izvoĊaĉu da otpoĉne sa radovima.

Vrste ugovora o građenju

U pravnom saobraćaju cirkuliše više vrsta ugovora o graĊenju. Gore naznaĉena definicija

obuhvata klasiĉne ugovore o graĊenju (ugovori o graĊenju u užem smislu). U širem smislu

ugovor o graĊenju obuhvata, pored graĊevinskih, geodetskih i geoloških radova, i poslove u

kojima izvoĊaĉ preuzima obavezu da izradi razliĉite studije, investicioni program, investiciono-

tehniĉku dokumentaciju, stavi u pogon postrojenje, prenosi know how, graĊenje „kljuĉ u ruke“ i

sl.

U posebnu grupu ugovora o graĊenju spadaju ugovori o inženjeringu. Reĉ je o

graĊevinskim poslovima kod kojih inženjering organizacija preuzima brojne obaveze: da

organizuje izgradnju jednog objekta, rukovodi izradom elaborata, vrši nadzor, daje savete i sl.

Obaveze izvođača radova

IzvoĊaĉ radova ima obavezu da organ uprave blagovremeno obavesti o danu poĉetka

radova. Pri tome je dužan da izvede ugovorene radova pridržavajući se pravila struke, u skladu

sa ugovorom, a prema tehniĉkoj dokumentaciji koja je sastavni deo ugovora (u protivnom može

se postaviti pitanje njegove odgovornosti naruĉiocu za štetu).

Ugovorna strana koja izvodi radove je u obavezi da osim ugovorenih radova izvede i

pripremne i završne radove, ako drugaĉije nije ugovoreno. IzvoĊaĉ ima pravo da odreĊene

radove poveri podizvoĊaĉu ali se time ne oslobaĊa odgovornosti.

IzvoĊaĉ radova ima zakonom predviĊenu obavezu (pod pretnjom kazne za prekršaj) da

vodi graĊevinski dnevnik u koji se po danima unose podaci o gradnji (izvedeni radovi, ugraĊeni

materijal i oprema i sl.).

45

Izrada investicionog programa, odobrenja nadležnog organa za poslove graĊevinsarstva i dr.

Po pravilu na njemu je i obaveza da osigura radove zakljuĉivši ugovor o osiguranju u

svoje ime i za svoj raĉun. Mora pri tome i da sprovede sve potrebne mere bezbednosti za

sigurnost graĊevine i radova, opreme, ureĊaja i instalacija.

U cilju efikasne kontrole izvršenja ugovora od strane naruĉioca posla, obavezan je da

omogući nadzor naruĉiocu.

Rokovi izvršenja predviĊeni ugovorom moraju da se poštuju, a ta obaveza se po pravilu

pojaĉava unošenjem klauzule o ugovornoj kazni u sluĉaju docnje.

Obaveze naručioca građevinskih radova

Naruĉilac kao druga ugovorna strana takoĊe ima brojne obaveze. Pre svega mora da

pribavi odobrenje za gradnju kod nadležnog opštinskog organa uprave. Potom sledi obaveza da

mora „uvesti izvoĊaĉa u posao“. To znaĉi da mora da mu omogući da nesmetano otpoĉne

radove.

Naruĉilac je dužan da obezbedi struĉan nadzor nad radovima u cilju provere kvaliteta

izvoĊenja radova, poštovanja propisa, uvažavanja tehniĉkih normativa i sl.

Veoma važna obaveza na strani naruĉioca je da plati ugovorenu cenu graĊenja. Plaćenje

mora biti izvršeno u vreme koje je odreĊeno ugovorom. TakoĊe ugovorom može biti predviĊeno

da se odreĊeni deo cene plati unapred (plaćanje avansa).

Nakon završetka radova pre nego što se otpoĉne sa korišćenjem objekta naruĉilac je

dužan da nadležnom državnom organu podnese zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje

objekta. Dozvolu izdaje organ koji je izdao odobrenje za gradnju nakon pozitivnog izveštaja

struĉne komisije tog organa koja izvrši tehniĉki pregled objekta.

Posle izvršenih radova potrebno je da se obavi primopredaja objekta izmeĊu izvoĊaĉa i

naruĉioca. Istovremeno sa primopredajom se obavlja i obraĉun konaĉne cene radova. Tada se

pravi zapisnik o primopredaji i u njemu se konstatuju eventualne nepravilnosti koje treba

otkloniti.

Odgovornost izvođača radova

Veoma bitnan segment kod graĊevinskog posla i ugovora o graĊenju predstavlja

odgovornost izvoĊaĉa radova za nedostatke na graĊevini46

.

IzvoĊaĉ je u obavezi da garantuje da su izvedeni radovi obavljeni u skladu sa ugovorom,

propisima, standardima i pravilima struke i da nemaju nedostatke. On se ne oslobaĊa

odgovornosti ni u sluĉaju kad je nedostatak rezultat greške u projektu. Odgovoran je i u sluĉaju

kad je postupao po nalogu naruĉioca koji je nedovoljno struĉno lice (laik). Njegovu odgovornost

obuhvataju i greške podizvoĊaĉa47

.

46

Poznat je niz sluĉajeva u Italiji, gde su nakon zemljotresa pokrenute brojne istrage u vezi graĊevinskih

malverzacija, korupcije i nekvalitetne gradnje u koju je bila ukljuĉena mafija. 47

O odgovornosti izvoĊaĉa radova za nedostatke graĊevine i radova videti Vasiljević Mirko, Trgovinsko pravo,

Savremena administracija, Beograd, 1995, str. 515

IzvoĊać radova odgovara i zbog nedostataka na graĊevini uzrokovanih manama

upotrebljenog materijala, kao i nedostatke zemljišta na kome je podignuta graĊevina.

Svaki graĊevinski objekat po pravilu sadrži i ugraĊenu opremu ali odgovornost za njene

nedostatke nije na izvoĊaĉu radova nego za nju garantuje proizvoĊaĉ opreme. Trajanje garancije

iznosi za manje nedostatke 2 godine, a za veće je predviĊen rok od 10 godina. Naruĉilac može

zahtevati od izvoĊaĉa da ovaj ukloni nedostatke u primerenom roku. U sluĉaju da izvoĊaĉ to ne

uĉini, naruĉilac ima pravo da otklanjanje nedostataka poveri drugom licu o trošku izvoĊaĉa.

16. Ugovor o licenci

Pojam

Odnosi koji nastaju povodom korišćenja prava industrijske svojine ureĊuju se ugovorom

o licenci. Ponekad taj ugovor postoji samostalno, a nekada je deo brojnih ugovora kojima se

reguliše složena poslovna transakcija (na primer kod posla franšize).

Ugovorom o licenci ureĊuju se prava i obaveze izmeĊu ugovornih strana koje se nazivaju

davalac licence i sticalac licence.

Osim poslova koji nastaju slobodnom voljom, kada je pravo industrijske svojine u pitanju

u zakonom odreĊenim sluĉajevima u kojima se javlja javni interes (u našem pravnom sistemu

važi samo za patente) odreĊeno lice može postati korisnik licence i mimo volje davaoca licence

(prinudna licenca)48

.

Davalac licence se tim ugovorom obavezuje da sticaocu licence ustupi, u celini ili

delimiĉno, pravo iskorišćavanja pronalaska, tehniĉkog znanja i iskustva, žiga ili dizajna (uzorka

ili modela). Obaveza koju ugovorom o licenci preuzima sticalac licence je da mu za to ustupljeno

pravo plati ugovorom odreĊenu naknadu.

Ozbiljnost sadržine ovih ugovora i po pravilu visoka vrednost, zahteva da on mora biti

zakljuĉen u pisanoj formi. S obzirom na ĉinjenicu da prava industrijske svojine imaju svoj vek

trajanja, pravilo je da licenca za iskorišćavanje patentiranog pronalaska, uzorka ili dizajna ne

može biti zakljuĉena na vreme duže od trajanja zakonske zaštite tih prava.

Vrste ugovora o licenci

Licenca može biti neiskljuĉiva i iskljuĉiva. Kod iskljuĉive licence sticalac stiĉe iskljuĉivo

pravo iskorišćavanja predmeta licence. Niko drugi, pa ni sam vlasnik prava industrijske svojine

ne može ga koristiti niti može to poveriti nekom drugom u granicama prostornog važenja

iskljuĉive licence.

Iskljuĉiva licenca se mora izriĉito ugovoriti, odnosno ako u ugovoru o licenci nije

naznaĉeno o kakvoj je licenci reĉ, smatra se da je data neiskljuĉiva licenca.

48

Videti o prinudnoj licenci Besarović Vesna (2005) , Intelektualna svojina: Industrijska svojina i autorsko pravo,

Pravni fakultet, Beograd.2005str. 100-104.

Pored ograniĉenja u odnosu na lica koja mogu koristiti licencu, ugovorom se mogu

predvideti i teritorijalna ograniĉenja. Licenca se može dati uz prostorno ograniĉenje prava

iskorišćavanja. Ukoliko se iz ugovora ne vidi ta vrsta ograniĉenja smatra se da je ugovoreno

korišćenje licence bez teritorijalnog ograniĉenja.

Obaveze ugovornih strana

Ugovorom o licenci jasno se moraju odrediti prava i obaveze ugovornih strana, a posebno

obaveze davaoca licence. Osnovno što davalac licence mora da uĉini je, da korisniku u

ugovorenom roku preda predmet licence kako bi on mogao da ga koristi. Pošto je reĉ o

tehniĉkim znanjima veoma je važna i prateća obaveza davaoca licence da sticaocu licence uz

predmet licence preda i tehniĉku dokumentaciju potrebnu za praktiĉnu primenu.

Uspešno korišćenje prava koja su predmet ugovora o licenci podrazumeva i obavezu za

davaoca licence da sticaocu daje sva uputstva i obaveštenja koja su potrebna radi uspešnog

iskorišćavanja predmeta licence.

Korisniku licence je od primarnog znaĉaja da ima garanciju za tehniĉku izvodljivost i

tehniĉku upotrebljivost predmeta licence i davalac licence mu je mora pružiti. Pored te garancije

tehniĉkog karaktera koja treba da sa višim stepenom izvesnosti uveri korisnika licence da će je

uspešno iskoristiti u proizvodnji, davalac licence jemĉi i da neće biti pravnih uznemiravanja.

Konkretno, on garantuje da pravo iskorišćavanja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na

njemu nema tereta i da nije ograniĉeno u korist nekog trećeg. Posebno je to znaĉajno u situaciji

kad je predmet ugovora iskljuĉiva licenca, onda davalac licence jemĉi i da pravo iskorišćavanja

nije ustupio drugome (potpuno ili delimiĉno). U tom smislu davalac licence ima obavezu da

brani pravo ustupljeno sticaocu licence od pretenzija i zahteva svih trećih lica.

Ugovor o licenci predviĊa i znaĉajne obaveze za sticaoca licence. Njegova osnovna

obaveza je da iskorišćava predmet licence na naĉin kako je to ugovoreno, u ugovorenom obimu i

u ugovorenim granicama.

Najĉešće se sticalac licence trudi da u ugovor unese klauzule koje ga ovlašćuju da

iskorišćava i naknadna usavršavanja predmeta licence. Ukoliko davalac licence nije izriĉito

pristao na takvo pravo sticaoca licence, onda mu to pravo i ne pripada.

Kao predmet licence ĉesto se javlja nezaštićeno pravo (know how) pa se u tom sluĉaju

javlja dodatna obaveza za primaoca licence, da ĉuva u tajnosti taj nepatentirani pronalazak ili

tajno tehniĉko znanje i iskustvo.

Uz licencu za proizvodnju može se ugovoriti da se ustupa i licenca za upotrebu žiga.

Ukoliko je takav sluĉaj onda na sticaocu licence leži obaveza da može da stavlja u promet robu

sa tim žigom samo ako je njen kvalitet isti kao što je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.

Ovde je reĉ o imperativnoj normi u cilju zaštite potrošaĉa i suprotan sporazum nema pravno

dejstvo.

Sticalac licence je u obavezi i da robu koja se proizvodi po licenci, mora da obeleži

oznakom koja potrošaĉa informiše da se radi o proizvodnji na osnovu licence.

Ugovor o licenci je teretan ugovor, tako da je sticalac licence dužan da isplatiti davaocu

licence ugovorenu naknadu u vreme i na naĉin kako je to odreĊeno ugovorom. Naknada se može

ugovoriti tako da njena visina zavisi od obima iskorišćavanja predmeta licence. U tom sluĉaju

sticalac licence je dužan podneti davaocu licence izveštaj o obimu iskorišćavanja i izvršiti

najmanje jednom godišnje obraĉun naknade. Ako je ugovorena naknada postala oĉigledno

nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od iskorišćavanja predmeta licence,

zainteresovana strana može zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Sticalac licence može da ima poslovni interes da pravo steĉeno ugovorom o licenci

prenese na drugo lice kreirajući tako odnos podlicence. Sticalac iskljuĉive licence ima pravo da

ustupi drugom da koristi predmet licence (podlicenca). Ukoliko se ne radi o iskljuĉivoj licenci

ugovorom se može urediti pitanje da li sticalac licence ima ili nema pravo da drugom licu ustupi

korišćenje prava u vidu podlicence. Po pravilu se ugovara obaveza sticaoca obiĉne licence da za

ugovaranje podlicence obezbedi dozvolu davaoca licence. Ukoliko sticalac sklopi ugovor o

podlicenci a da na to nije ovlašćen, davalac licence može otkazati ugovor o licenci bez otkaznog

roka49

.

Kada je data podlicenca za davaoca licence nastaje jedna dodatna pogodnost. On može,

radi naplate svojih potraživanja od sticaoca licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno

naplatu od sticaoca podlicence iznose koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovu

podlicence.

Prestanak ugovora o licenci

Ugovor o licenci koji je zakljuĉen na odreĊeno vreme, prestaje samim protekom tog

vremena. Kada ugovoreno vreme protekne, a sticalac licence ipak produži da iskorišćava

predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zakljuĉen nov ugovor o

licenci neodreĊenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.

Kada ugovor o licenci nije zakljuĉen na odreĊeno vreme, on može prestati da važi

otkazom. Svaka ugovorna strana može otkazati ugovor ali uz obavezu poštovanja ugovorom

odreĊenog otkaznnog roka. Ukoliko otkazni rok nije utvrĊen ugovorom on će iznositi šest

meseci. TakoĊe je važno istaći da davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine

njegovog važenja.

Ukoliko dok traje ugovor o licenci doĊe do steĉaja ili redovne likvidacije sticaoca

licence, davalac licence može raskinuti ugovor.

49

O podlicenci videti Spirović-Jovanović Lucija, Poslovno pravo, Beogradska bankarska akademija, Beograd, 2005.

str. 282.