Pi{e: Marko Lopu{ina

K

ada je nedavno arhitekta u penziji

\or|e Vujnovi} u Njujorku iz

ruku ameri~kog kongresmena

primio Medalju sa bronzanom zvezdom za

doprinos spasavanju 512 savezni~kih pilota

iz Pranjana, taj doga|aj snimilo je nekoliko

njujor{kih novinara i televizija.

– Svi izve{ta~i su napisali da je

hram Sveti Sava jedan od najlep{ih u

Americi. Nisu znali da je sam lauerat

\or|e Vujnovi} insistirao da mu ameri~ki

orden bude dodeljen u sali Sabornog

hrama, u kome je bio i predsednik

Crkvenog upravnog odbora i za koji je

izuzetno vezan. Dodeli Medalje sa bron-

zanom zvezdom prisustvovali mnogi

ameri~ki novinari, koji su zatra`ili dozvolu

da naknadno snime nedeljnu liturgiju i

proslavu Bo`i}a pravoslavnih vernika u

na{em hramu – otkrio nam je paroh crkve

\okan Majstorovi}.

Crkveni kompleks Sveti Sava

nalazi se uvu~en izme|u bloka 25. i 26.

zapadne ulice na Menhetnu. Zdanje je

sagra|eno kao protestanska kapela 1850.

godine u stilu engelske gotike. Hramu, koja

se nalazi nedaleko od nebodera Empajer

stejt bilding, vremenom su dodavani vizan-

tinski elementi. Kako re~e jedan

pravoslavni vernik, hram usred njujor{kih

staklenih i betonskih nebodera li~i na

srpske jesenje ru`e i privla~i veliku pa`nju

Amerikanaca i do{ljaka.

– Ova crkva je kupljena 1942. za

30.000 dolara, jer je srpski narod `eleo da

ima svoju svetinju na istoku SAD. Novac

je sakupila mala srpska kolonija, koja se

nije bojala zadu`ivanja, pa je prvu ratu od

2.000 dolara isplatila 17. januara 1943. a

drugu ve} u martu iste godine. Kada smo

stekli pravo da u|emo u hram, osve}enje je

odr`ano 11. juna 1944. Slu`bu je vodio

vladika Dionisije sa preotojerejem

Du{anom [ukletovi}em i sve{tenicima –

zapisao je u crkvenom dnevniku Vladimir

Ad`emovi}, biv{i predsednik

Crkveno-{kolske op{tine Sveti Sava u

Njujorku.

Hram Sveti Sava je tada progla{en

za prvu srpsku sabornu crkvu u SAD.

Jedan od prvih posetilaca crkve Sveti Sava

bio je vladika Nikolaj Velimirovi}, a potom

i kralj Petar II Kara|or|evi}, kome su Srbi

iz Njujorka `eleli da podignu na Menhetnu

kraljevski dvor. Crkva je u poratno doba

bila pravoslavni centar srpske kolonije, ali

i pravo uto~i{te srpskih emigranata, koji su

ga neprestano dogra|ivali.

Tokom 1962. postavljen je i

osve}en hrastov ikonostas u vizantijskom

stilu donet iz manastira Sv. Naum sa

Ohrida. Ikone na ikonostasu je `ivopisao

Ivan Meljnikov, ikonopisac iz Rusije.

^eli~nim gredama u crkvenoj sali u~vr{}en

je pod, a krajem {ezdesetih, oste}eni su

originalni vitra`i na oltarskim prozorima su

zamenjeni vizantijskim vitra`nim motivima.

Na ulaznim dverima postavljen je pozla}eni

portret Svetog Save.

Jo{ pre ~etiri decenije odlukom

ameri~kih vlasti ovaj srpski hram u

Njujorku je progla{en za jednu od

najzna~ajnijih pravoslavnih svetinja u SAD.

– Komisija za za{titu spomeni-

ka grada Njujorka slu`beno je jo{ 1968.

godine proglasila crkvu Sveti Save

spomenikom pod za{titom grada. U

gradskoj odluci je napisano da “njen

izuzetan izgled zahteva specijalnu

pa`nju i da je to ~ini jedinstvenom u

gradu Njujorku”. U decembru 1982. ova

saborna crkva je kao pravoslavni hram i

arhitektonski dragulj Menhetna dobila

najvi{e zvanje, koje jedna gra|evina

mo`e da dobije u Americi – upisana je

u Nacionalni registar istorijskih zdanja,

kao izuzetno va`an spomenik po

za{titom dr`ave SAD – obja{njava nam

otac \okan Majstorovi}, koji ~itavu

decenije slu`i u ovom hramu.

U najve}em ameri~kom gradu

danas `ivi preko 20.000 Srba. Za njih, kao

i za mnoge Grke, Rumune i Ruse crkva

Svetog Save je danas pravoslavni i kulturni

centar. Kada se nedeljom na liturgiji i ver-

skim praznicima okupi pravoslavni svet,

hram se ispuni `amorom, de~ijim glasovi-

ma i mirisom tamjana. Tek tada do punog

izra`aja dolaze predivni ikonostas i oltar,

visoki svodovi hrama, koji stvaraju

akusti~an fon crkvenom pojanju. Po

ameri~kim navikama, crkva ima drvene

klupe u ~ijim se naslonima nalazi knjiga

Svetog pisma.

– Crkva je velika i zahtevna za

odr`avanje. Po~etkom ovog veka imali smo

problema sa propalim krovom i kancelari-

jama u koje je prodirala ki{nica.

Zahvaljuju}i na{im vernicima, ali i dr`avi

Njujork, koja je izdvojila 400.000 dolara za

renoviranje srpskog hrama, ovaj hram je

povratio svoju lepotu i zna~aj – ka`e otac

\okan Majstorovi}, ina~e, rodom iz

Vlasenice.

Parohu Majstorovi}u u

bogoslu`enju poma`e otac Vladislav

Radujkovi}, koji je poreklom iz

Banjaluke. Pored bo`anske misije u crkvi

se, zahvaljuju}i aktivnosti paroha i verni-

ka odr`avaju razne kulturne manifestacije,

knji`evne ve~eri, tribine, koncerti i

priredbe. Kako je hram Sveti Sava zapra-

vo srce srpske zajednice u Njujorku, to je

srpski heroj Amerike, gospodin \or|e

Vujnovi} i zahtevao da Medalju sa bron-

zanom zvezdom Kongresa SAD primi iz

ruku ameri~kog kongresmena u ovoj

crkvi. Posle te sve~anosti ameri~ki medi-

ji su po`eleli da u srpskom hramu na

Menhetnu snime Badnje ve~e i

pravoslavni Bo`i}.

U poseti hramu Sveti Sava u Njujorku

SRPSKA CRKVA – AMERI^KI SPOMENIK

Pravoslavni hram i arhitektonski dragulj Menhetna, koji je upisan u Nacionalni registar istorijskih zdanja SAD, izaziva veliku pa`nju

Amerikanaca i njujor{kih medija – ka`e otac \okan Majstorovi}, koji ~itavu decenije slu`i u ovom hramu.

11Januar 2011. www.serbianmirror.com

D R U [ T V O

NOVA UPRAVA

U okviru Crkveno-{kolske op{tine

Sveti Sava u Njujorku rade Kolo srpskih

sestara “Sv. Petka”, crkveni hor,

udru`enje mladih “Omladina”, sportski

klub, ali i nedeljna Srpska {kola, koju

vode u~iteljice Ljiljana Kne`evi} i Du{ica

Radenkovi}. Na isteku stare godine ver-

nici su izabrali novi Upravni odbor u

kome se nalaze Aleksander Grimpas,

predsednik, Nenad Milinkovi}, pot-

predsednik, @eljko \ur|evi}, Branka

Mijatovi}, Goran [ljuki}, Vojo Bijeli},

Nevena Arizanovi}, Radoslav Drin~i},

@eljko Boko, Dra`a Vi{ekruna i Mira

Luna.

12 Januar 2011.

B R U K L I N S K E N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne

osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u

ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Pi{e: D`o Moler

PRAZAN KOFER

T

e zime sam bio skoro mesec dana u

zavi~aju. Kao i obi~no obilazio tetke

strine ujake i te~e. One sre}nije u

mojoj velikoj familiji koji jo{ di{u sve`i vaz-

duh nezaboravnog starog kraja. Za kraj sam

naravno izabrao Beograd, jer je tu jedini na{

internacionalni aerodrom i par dana po

kafanama i stanovima vi|ao se ponovo sa

ostaralim ro|acima, koje sam ostavio pre 25

godina i upoznavao mlada pokolenja koja su

me, da budem iskren, prijatno iznena|ivala

svojom nenametljivo{}u bistrinom i zanimlji-

vo{}u. Nove mlade generacije oplemenjuju

zavi~aj i ja u jednom trenutku videh da }e za

jedno desetak godina i plus, uglavnom sve te

moje ostarele tetke, te~e, strine i ujne da

napuste svet, a mladima koji su se u

me|uvremenu pojavili da popune redove, ja

}u biti samo jedan „daleki” ro|ak iz belog

sveta.

Sedeo sam u hotelu Prag i re|ao

stvari u moj jedini kufer. Tu su Ni{ka Drina,

Ni{ka Morava, @uta osa, ukrasna buklija za

svadbe, tkanice, }ilim pirotski – manji, dvd

„Ko to tamo peva i Zona Zamfirova” i neke

{arene mu{tikle. Pored toga jedan zembilj

pleten kao i svi zembilji od kukuruzovine.

Pun kofer zavi~ajne nostalgije. Nabijao sam i

pritiskao kofer i kona~no rajsfer{lus doterao

do kraja.

Umoran od svega navalih se na

krevet i zapalih cigaretu. Pu{io sam posma-

traju}i mostove na Savi i u`ivao u zalasku

sunca.

Telefon zazvoni. Gospodine

imate poziv iz Njujorka obavesti me hotel-

ska telefoniskinja. Ne{to {kljocnu, krcnu,

po~e da ~ekr}e, pa se sve to umiri, a onda

~uh glas jedne moje prijateljice iz Njujorka;

- Halo D`o, jel si to ti?

- Ne nisam, a ko je to upitah

onako ni sam ne znam za{to iako joj poz-

nah glas.

- D`o, mani {alu, donesi mi kofer.

- Kakav kofer? upitah za~u|en.

Nisam joj ni rekao da putujem u zavi~aj, niti

sam joj rekao da }u na kraju boravka biti u

Hotelu Prag, a jo{ manje u sobi 516. kako je

ta `ena sve to saznala, ne znam. Mora joj se

odati priznanje da je vrlo snala`ljiva osoba. –

Kakav kofer, ponovih? Gde je kofer?

Ni{ta ne brini, moj brat advokat,

Gojko Mati}, done}e ti kofer u hotel, a ti

meni u Njujork. Ima{ cmoki}.

To za cmoki}, ba{ ti hvala. Da si

ne{to mla|a mo`da bih se i prevario, ali

sada }u ti u~initi jer mi je lak{e da nosim

dva kofera nego jedan, zbog ravnote`e nar-

avno ni{ta joj ne rekoh samo da ho}u, i da

~ekam njenog brata advokata.

Advokat je brzo do{ao. Sa~ekao

sam ga u holu, naru~ih dve rakije i dve kafe

da po~astim ~oveka jo{ uvek razmi{ljaju}i

kao nekada kada sam tu `iveo, mo`da }e

mi advokat zatrebati nekada. Nikad se ne

zna. Lupi{ nekog kolima sa prekobrojnim

promilima alihola u krvi i onda tu nastupa

advokat kome je ujak sudija. He he, na{a

posla. Ima ne{to toplo i lepo, da ne ka`em

nostalgi~no u toj korumpiranosti koja hara

zavi~ajem. Meni i to nekada u ovom suvi{e

organizovanom zapadnom dru{tvu nedosta-

je. Korumpiranost, topla ljudska du{a u

potrazi za dobro~instvom. Popismo one kafe

i rakije, pozdravismo se i ~ovek ode. Ja

pogledah onaj ogromni kofer, napeh se iz

petnih `ila da ga podignem i povukoh. Tog

trenutka kada sam svom silom povuko

kofer na gore padoh tako gadno na crveni

tepih predvorja hotela i to ravno ispod stola

za kojim smo pili kafu. Kofer je naime bio

prazan.

Ljudi su se u~tivo smejali i

pomogo{e mi da se dignem pitaju}i da li

treba da zovu hitnu pomo}.

Ne treba rekoh ja, uzeh onaj kofer

i u|oh u lift.

U sobi sam ga pregledao, bio je

to obi~an veliki kofer koji mo`ete svuda

kupiti za dvadesetak evra ili tridesetak dolara.

Gledah mu i dr{ku, da nema na njemu ne{to

zapisano ili da ne miri{e na ne{to {to moju

prijateljicu podse}a na rodni kraj ili neke

davne uspomene. Ni{ta nisam video. Nisam

imao izbora nego moj kofer stavih u njen i

tako sa jednim koferom u kome je bio drugi,

krenuh jutrom na aerodrom.

Nikada nisam doku~io za{to je

tra`ila taj prazan kofer. Kad god bi je

pitao ona bi se zagonetno sme{ila. Da je

kojim slu~ajem nostalgi~ne prirode kao ja,

pomislio bih da `eli da joj donesem malo

Beogradskog vazduha ali nije nimalo.

I ~esto kad nemam {ta da

razmi{ljam pomislim na tu zagonetku u

vezi kofera. Za{to? Razbijam glavu izves-

no vreme pa onda ka`em – dovraga i ona

i kofer, ima nas zaista svakakvih na ovom

svetu. Neki ~eznu i tra`e pune kofere, a eto

ima i onih koji ho}e prazne.

Evo i sad ne mogu da se oslobod-

im tog pitanja; – Za{to prazan kofer?

13Januar 2011. www.serbianmirror.com

F

udbalski savez dr`ave Ilinois, ~iji

je predsednik Branko Ili}, priredio

je tradicionalni Bo`i}ni prijem, za

sve svoje prijatelje, sponzore, pred-

stavnike fudbalskih klubova i organizaci-

ja. Na kraju godine i ovoga puta su se

okupili u restoranu “Sandy’s”, najboljima

i najzaslu`nijima su dodeljena priznanja,

a u predstavnici Uprave su se u kratkim

crtama osvrnuli na proteklu godinu.

“Ove godine imali smo nekoliko

veoma uspe{nih turnira – Finale regiona, sa

u~e{}em 60 najja~ih klubova od Ohaja do

Nebraske. Mi smo bili doma}ini trodnevnoj

manifestaciji. Potom je va`an Fudbalski

turnir na pla`i, koji je ove godine bio

izuzetno uspe{an i okupio 170 ekipa, a

nadamo se da }emo idu}e godine imati

vi{e od 200 klubova. U planu je i u~e{}e

profesionalnih klubova iz biv{e Jugoslavije.

I veoma va`no, Turnir bratskih gradova, na

kome je pobedila na{a Crvena Zvezda, pa

verujemo da }e oni u~estvovati i u aprilu

idu}e godine, kao pobednici. Idu}e godine

na turniru }e u~estvovati klub iz Gr~ke i iz

Ju`ne Amerike.

Ova sve~anost je i prilika da

najzaslu`nijima za rad Saveza uru~imo i

priznanja – proglasi}emo najboljeg sudiju,

najboljeg trenera i najboljeg menad`era,

ali ovo je prilika i da zahvalimo svima

koji poma`u radu Saveza i koji su ~itave

godine sa nama. Na kraju ove godine

mo`emo re}i da je fudbal sve popularniji

u Americi, uprkos ameri~kom fudbalu i

bejzbolu. Jedna interesantna statistika ka`e

da na{ fudbal u Americi ima 22 miliona

registrovanih klubova, dok bejzbol ima 18

miliona. Istina je, izgubili smo kandidatu-

ru za Olimpijadu i Svetsko prvenstvo, ali

fudbal ovde dobija na popularnosti” –

rekao je na ovoj sve~anosti Branko Ili}.

Mila Filipovi}

PISANI SPOMENIK

SRPSKOG SPORTA

D

votomna monografija „Olimpijski

vekovnik”, prire|ena povodom

obele`avanja 100 godina

Olimpijskog komiteta Srbije, predstavljena

je krajem decembra u prostorijama knji`are

„Slu`beni glasnik” u Beogradu.

Autor monografije ^edomir

[o{ki} istakao je da je ovo delo svojevrsna

„Istorija srpskog olimpizma” i „veliki

poduhvat ostvaren na jubilarnu

stogodi{njicu olimpijskog pokreta u

Strbiji”.

„Monografija ne predstavlja

samo uspeh za sportiste,

ve} i za srpsko sportsko

novinarstvo”, rekao je

[o{ki}.

P r e d s e d n i k

Olimpijskog komiteta

Srbije (OKS) Vlade Divac

nazvao je monografiju

„pisanim spomenikom” srp-

skog sporta.

„Drago mi je {to sam

i ja deo istorije srpskog sporta

zapisane na stranicama ove

monografije. Najzna~ajnije

dostignu}e nas sportista je ~injenica da smo

predstavljali zemlju na najbolji na~in”, tvrdi

Divac.

Nekada{nji ko{arak{ki as i osvaja~

dve olimpijske medalje @arko Paspalj

istakao je, da je sport uvek bila „najsvetli-

ja stranica na{e zemlje”.

Biv{a ko{arka{ica An|elija

Arbutina podsetila je, da je u~e{}e na

Olimpijskih igrama „san svih sportista”.

„Drago mi je {to se kroz ovu

monografiju jo{ jednom

potvr|uje da su sportisti najvred-

niji proizvod ove zemlje”, rekla

je ~lanica reprezentacije

Jugoslavije koja je na

Olimpijskim igrama u Seulu

1988. osvojila srebrnu medalju.

Nekada{nji vaterpolo

reprezentativac i osvaja~ tri

olimpijske medalje Dejan Savi}

napomenuo je, da je monografija

na~in da „sportisti sagledaju

pro{lost, kako bi bili motivisani

za budu}nost”.

„Nema ni~eg lep{eg od

predstavljanja svoje zemlje na

Igrama”, rekao je Savi}.

Direktor „Slu`benog

glasnika” Slobodan Gavrilovi} naglasio je

da je ova monografija „~uvar pro{losti,

odnosno 100 godina olimpizma u Srbiji”.

„Olimpijski vekovnik” je kapital-

no izdanje na 1.100 strana u

kojem su objavljena imena,

plasmani i rezultati svih

olimpijaca koji su od 1912.

godine pod srpskom i

jugoslovrenskom zastavom

u~estvovali na

Olimpijskim igrama.

Monografija je

opisala put osvajanja

svih 98 medalja na let-

njim i ~etiri na zim-

skim Igrama, kao i 42

odli~ja sa Letnjih

olimpijskih festivala

mladih Evrope, tri medalje na Olimpijskim

igrama mladih i 601 odli~je osvojeno na

Mediteranskim igrama.

(Tanjug)

BO@I]NA PROSLAVA

FUDBALSKOG

SAVEZA ILINOISA

Branko Ili}

INDOR SCHEDULE 2011

Januar 2, 2011 2:15 PM

UNITED SERBS - VIKINGS

JANUAR 9, 2011 2:15 PM

UNITED SERBS - SCHWABEN

JANUAR 16, 2011 3:45 PM

WINGS - UNITED SERBS

JANUAR 23, 2011 2:15 PM

UNITED SERBS - KICKERS

UTAKMICE SE IGRAJU U

ODEUM EXPO CENTER

1033 NORTH VILLA AVENUE

VILLA PARK, ILLINOIS 60181

D O G A D J A J I I Z S V E T A S P O R T A

14

B I Z N I S

Januar 2011.

15Januar 2011. www.serbianmirror.com

Z E M L J A ^ U D A

[PRDNJA:

CRNOGORSKI JEZIK U

SRPSKIM SUDOVIMA

DOBIJA TUMA^E

P

osle nedavnog uvo|enja u slu`benu

upotrebu u Vojvodini, crnogorski jezik,

koji }e po~etkom ove godine u srpskim

sudovima dobiti tuma~e.

Filolog Milka Cani} zgranuta je

ovom ve{}u. “Ve}u glupost nisam ~ula.

Mislim da se Njego{ u grobu prevr}e. Sad

im je jo{ za svaki dokument potreban pre-

vod sudskog tuma~a”- u ~udu se na{la

Cani}eva i dodala da je crnogorski jedini

strani jezik koji se govori srpski.

Pisac Matija Be}kovi} smatra da

sudski tuma~i za crnogorski jezik nisu

potrebni. “Koliko ja znam, tim jezikom se

ne pi{e, ve} se peva, tako da njima treba-

ju muzi~ki tuma~i za duduk. [ta }e im sud-

ski”- za~u|en je Be}kovi}.

ISMEJAVAN

GRADONA^ELNIK

NAJSPOSPBNIJI

G

radona~elnik Jagodine Dragan

Markovi} Palma, koji zbog svog

neznanja godina slu`i za podsmeh, jo{

jednom je pokazao da se veoma dobro

radi svoj posao. U cilju pove}anja natal-

iteta, doneo je odluku da se supru`nicima,

ako je jedno starije od 38 godina, kod

stupanja u brak iz bud`eta dodeli jed-

nokratana pomo} od 3.000 evra. Pravo na

ovu pomo} imaju supru`nici koji zaklju~e

prvi brak, a pomo} se supru`nicima

ispla}uje na ravne delove posle

zaklju~enja braka.

Tako|e, svi studenti jagodninskih

fakulteta dobiti za novu godinu po 4.000

dinara. Studenti imaju i druge povlastice,

mogu besplatno da se kupaju u

Akvaparku, da posete Muzej vo{tanih

figura, jagodinski ZOO vrt ili da gledaju

utakmice superliga{a. Ina~e, Jagodina je

jedan od retkih gradova, koji je realizaci-

ju bud`eta ispunio 125 odsto, zbog ~ega je

i bilo novca za studente. Pro{le godine 40

studenata, 40 srednjo{kolaca i 40 osnova-

ca imalo je besplatno zimovanje, sedam

dana na Kopaoniku, dok su jagodinski stu-

denti posetili Be~, tako|e o tro{ku grada.

Mnogi mladi `ele da se presele u Jagodinu

i o~igledno da nije bitno {to njen

gradona~elnik ne zna ko je Betoven, ali

zna da radi svoj posao.

POSRNULA HRVATSKA

PEVA^ICA U SRBIJI

K

oncerti istaknute hrvatske umetnice i

nekada{nje jugoslovenske zvezde

Tereze Kesovije u Novom Sadu i

Beogradu u januaru, izazali su buru

negodovanja u obe dr`ave. Tereza se za

vreme rata, od svih hrvatskih kolega,

najvi{e isticala po antisrpskim izjavama i

zakletvi da nikada ne}e do}i u Srbiju.

Pro{lo je mnogo godina, a Beograd i Novi

Sad su se od omra`enih neprijatelja

pretvorili u mogu}nost dobre zarade.

Odgovara}i na optu`be, kako mo`e da

peva publici koju je do ju~e mrzela, ona

ka`e da je `rtva rata i da je sve rekla u

afektu. “Oni koji su u~inili zlo u mom

domu su to u~inili, jer ih mo`da niko nije

voleo”, rekla je Tereza poku{avaju}i da

bude uverljiva.

Odlazak Tereze Kesovije u Srbiju

u hrvatskim medijima do`ivljava se kao

neoprostiva izdaja posrnule `ene, koja

nakon ovog neslavnog poteza tamo (u

Srbiji) mo`e i da ostane. S druge strene,

anketirane estradne li~nosti u Srbiji, bile su

jednoglasne, da ne treba da se zaborave sve

uvrede i pozvali su na bojkot konceta,

na{ta ih je Tereza, putem medija, nazvala

kretenima.

EKIPA HITNE POMO]I

ZAGLAVILA SE U LIFTU

E

kipa Hitne pomo}i i dva policajca bili

su u Beogradu sat vremena zaglavl-

jeni u liftu prilikom odlaska na interven-

ciju u ulici Gospodara Jevrema.

Zaglavljenim lekarima i policajcima u

pomo} su hitno pritekle slu`be MUP-a,

vatrogasci i servisna slu`ba za odr`avan-

je liftova, dok su de`urni lekari bili na

redovnoj telefonskoj vezi s pacijentom.

Sre}om stanje pacijenta nije zahtevalo

trenutnu intervenciju, tako da je nakon

popravljanja lifta preba~en na VMA zbog

trovanja lekovima i alkoholom.

DOBIO POSAO NA JEDAN

DAN

A

ko zakon i jeste surov, a u slu~aju

Svetislava Nedeljkovi}a (60) iz sela

Leu{i}i kod Gornjeg Milanovca se pokaza-

lo da je tako, ljudi nisu. Nesvakida{nja

muka pogodila ga je kada je posle 38 god-

ina i osam meseci rada u fabrici progla{en

za tehnolo{ki vi{ak, a nedostaje mu samo

jedan dan da bi ispunio 40 godina osigu-

ranja. U suprotnom, morao bio da ~eka

starosnu granicu koja trenutno iznosi 65

godina.

Otkad su mediji objavili tu infor-

maciju, javilo se dosta njih koji `ele da mu

iza|u u susret. Javljali su se poslodavci

{irom Srbije, a jedan ~ovek iz Sjenice, mu

je rekao da nema potrebe da se javlja na

posao, ve} da }e oni sve zavr{iti. – Ho}e

ljudi taj jedan dan da me ~aste, pa ne

moram da dolazim na posao. Naradio sam

se ja dosta, ali dr`ava ti je ~udo. Njoj

nikad dosta! – ka`e Svetislav.

PACIJENTI SE

ZAKLJU^ALI U SALI

TRA@E]I DA IH OPERI[U

[

estoro pacijenata u`i~ke bolnice, koji

su primljeni na hirur{ko odeljenje,

predvo|eni lekarom dr Edinom

Muteveli}em, upali su u operacioni blok i

tu su se, iz revolta {to ni posle pet dana

nisu operisani, zaklju~ali, zahtevaju}i da

se nad njima hitno izvr{i hirur{ka inter-

vencija. Tri dana su operacije bezrazlo`no

odlagane, a poslednjeg dana re~eno je da

nema gaze i da se operi{u samo hitni

slu~ajevi. Ovi bolesnici nisu smatani hit-

nim slu~ajevima, a me|u njima je i `ena

sa metastazom raka dojke. „Za svih pet

dana koliko me ‘pripremaju’ za operaciju

ni{ta nisam jeo, a {e}erni sam bolesnik,

primam insulin. Izgubio sam pet kilogra-

ma, a do operacionog stola nisam ni sti-

gao. Ovo je bruka za zdravstvo, i zdrav bi

se razboleo u ovim okolno-stima”, ka`e

Milorad Ostoji}, jedan od {estoro pacije-

nata, koji su na nesvakida{nji na~in

iskazali protest.

Rukovodstvo Zdravstvenog centra

U`ice najavilo da }e, ukoliko se utvrdi da

se ovaj lekar oglu{io o pravila slu`be,

snositi posledice. “Znam da }u mo`da posle

ovoga i dobiti otkaz, ali sam morao da

zalegnem zbog ovih ljudi. Ne znam samo

kako }e da objasne, za{to daju otkaz lekaru,

koji iza sebe ima skoro osam hiljada

operacija, jer je za{titio prava pacijenata –

ka`e dr Muteveli}.

U ZAJE^ARU

„POREZ NA BANDERE”!

Z

aje~arski odbornici, krpe}i rupe u

bud`etu, usvojili su odluku koju su

me{tani krstili „porez na bandere”, a koja

podrazumeva da }e svako doma}instvo

mese~no morati da pla}a 50 dinara na ime

javne rasvete. Ova odluka, uzburkala je

~ar{iju jer je,

kako ka`u,

„ t o l i k o

nepravedna, da pre-

vazilazi sve dosada{nje

namete”. – @ivim u naselju

Vi{njar koje, ne da nema uli~nu

rasvetu, nego nema ni banderu

za sijalicu! Sada }u da pla}am

ovaj namet na ne{to {to nemam.

Sad ~ekam da uvedu porez {to

prelazim preko pe{a~kog prelaza,

skidam im belu farbu, pa im

{tetim bud`et – ogor~en je poreski

obveznik Milomir Pa{alakovi}.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

^ E S T I T K E

16 Januar 2011.

17Januar 2011. www.serbianmirror.com

M U Z I K A

K

ada ste po~eli da se bavite

muzikom i kada ste primetili da

imate talenat za pevanje? Da li ste

imali podr{ku roditelja?

“Po~ela sam da pevam kada sam

imala 7 godina. Moj otac i brat svirali su

harmoniku iz hobija. Obo`avala sam da

pevam uz njihovu pratnju. Moji roditelji

su me u svemu podr`avali, pa i u pevan-

ju. I sada nosim u srcu sliku iz detinjst-

va: dok bi moj otac i brat svirali sedela

bih blizu njih i pevala u zanosu, dok me

grlo nosi, a majka i sestra ponekad bi,

ako im se dopadne pesma, prihvatale

melodiju. Odrasla sam uz harmoniku i

pesmu. Moja porodica i moje sre}no det-

injstvo, ve} tada su usmerili moj `ivotni

put.”

Ve} na va{em prvom nastupu

dobili se nagradu.

“Prvi zna~ajni koncert imala

sam u Vrbasu, gradu u Vojvodini. Bilo je

to op{tinsko takmi~enje amatera peva~a.

Pratio me veliki tambura{ki orkestar

proslavljenog Janike Bala{a. Osvojila sam

prvo mesto. Posle te pobede primili su me

na radio i postala sam solista Radio tele-

vizije Novi Sad u petnaestoj godini.”

Iza{ao je va{ novi CD. Recite

nam ne{to o novim pesmama i saradnicima.

“Moj najnoviji CD izda}e pro-

dukcija GRAND iz Beograda, uskoro. To

je moj osmi album po redu. Godinu i po

dana smo radili na njemu. Kompozitori

su Zoran Misoj~i}-Pi`on, Aleksandar

Sa{a Popovi}, Dragan Negovanovi} i

Boban Prodanovi}. Za dve moderne i

izuzetne pesme “Ugasite na tren svetla” i

”Sre}an ti put” aran`mane je uradio

Aleksandar \ordevi}. Pesme su stilski

razli~ite: moderne, tradicionalne,

razli~itih ritmova, emotivne. Jako mi se

dopada naslovna pesma “Kao Violina”,

koju je komponovao Zoran

Misoj~i}-Pi`on. Tekst je

napisala moja divna kuma

Branka, koja je lekar po

struci, a pesnik u du{i. Njih

dvoje su uradili divnu

zavi~ajnu pesmu “Bjeljinski

park”. Presnimila sam moj

stari hit “Sanjam te”, koji je

komponovao Aleksandar

Popovi}, na tekst Radmile

Mudrini}. Dragan

Negovanovi} je komponovao

za mene pesmu “Slamka” u

grandovskom maniru i nos-

talgi~nu pesmu “Nema te

vi{e kom{ija”. Tekst je

napisao pesnik Atanasije

Savi}, koji je preveden na

sedam jezika. To je pesma,

koja oslikava trenutno stanje

u Srbiji, u kojoj je svaka

~etvrta ku}a prazna. Pesme

su ra|ene u ~etiri studija:

najve}i deo u studiju

Dragana Negovanovi}a, u

studiju Bobana Prodanovi}a,

u studiju M RT Vojvodine, a

remiks je uradio Vladimir

Prlji} u svom studiju. Toliko

o albumu, da ba{ ne otkrije-

mo sve.”

Sada predstoji

reklamiranje novog CD-a i

naravano spot.

“Sa spotom smo

malo kasnimo, zbog lo{eg

vremena upravo ga snimamo

u ^ikagu. Gleda}ete ga na

Grandu ~im ga montiramo.”

Da li se je danas lak{e baviti

muzikom ili je lak{e bilo kada ste vi

po~injali?

“Kada sam po~injala karijeru,

kriterijumi su bili jako strogi. Danas se je

mnogo lak{e baviti muzikom. Tehnika je

oti{la jako daleko. Od lo{ih peva~a mogu

se napraviti solidni, ali problem nastaje

kada ti peva~i zapevaju u `ivo. Da se

razumemo, nikoga ne `elim da prozivam,

ali u muzi~kim kugovima se zna da poje-

dini kupuju pobede na festivalima neza-

slu`eno mesto na estradi. Jedan veliki

umetnik je rekao: lako je postati poznat,

ali je jako te{ko postati priznat.”

Koje pesme `ele da ~uju na{i isel-

jenici u Americi?

“Internet je na{im zemljacima

omogu}io da mogu da prate sve sto se

de{ava u muzici kod nas u Srbiji. Ovde

u Americi na{i ljudi jako dobro znaju {ta

je dobra pesma i to mi je jako drago.”

Osim {to ste dugo uspe{ni u

muzi~kim vodama, vi ste pre svega majka

i supruga. Porodica vam je na prvom

mestu. Kako ste uspeli da izbalan-

sirate karijeru i obaveze u porodici?

“Od kada sam se udala i dobila

sina, moji prioriteti su se promenili.

Porodica mi je na prvom mestu, pa onda

karijera. Moja velika sre}a je {to moj

suprug jako voli muziku i obo`ava da me

slu{a. Njihova ljubav i podr{ka najva`niji

su mi na svetu. Oni to dobro znaju.

Prihvatili su da je moj `ivot muzika.”

S obzirom da ste u Srbiji zapo~eli

veoma uspe{nu karijeru, da li smatrate da

bi ste postigli vi{e na poslovnom planu, da

se niste preselili u Ameriku?

“Da sam ostala da `ivim u

Beogradu, sigurna sam, da bi daleko vi{e

napredovala u muzici. Svesno sam

izabrala da `ivim u Americi i budem

pored svoje porodice. Ovde `ivim mirno i

zadovoljno. U poziciji sam da mogu da

biram {ta mi najvi{e odgovara. Uverena

sam da dobra pesma mo`e da otvori sva

vrata, uz dobru reklamu i malo sre}e.”

Poznato je da podr`avate proslave

na{ih medija, ovaj put veliku ruku podr{ke

pru`ate i na{oj proslavi koja }e se odr`ati

u aprilu. Mo`ete li nam re}i vi{e o tome?

“Slavica Petrovi} i ja, nedavno

smo imale prijatan susret. Do{le smo na

ideju da napravimo veliku zabavu u

aprilu, namenjenu listu “Ogledalo”, koja

}e se zvati “Prole}e u Ogledalu”. Moje

kolege i ja od srca }emo podr`ati ovu

zabavu i odazvati se u velikom broju, jer

smatramo da je neophodno pomo}i va{em

listu, koji je od velike koristi za nas Srbe,

jer nas povezuje od isto~ne do zapadne

obale. Glumci, peva~i i vrhunski muzi~ari

priredi}e na{im sugra|anima i gostima

nezaboravno ve~e. Trenutno mogu samo

ovoliko da ka`em. Detalje }e ~itaoci mo}i

da saznaju u slede}im brojevima

Ogledala.

I na kraju, redakciji i svim

~itaocima lista “Ogledalo”, {irom

Amerike, moja podrodica i ja, ~estitamo

Bo`i}ne praznike i Pravoslavnu Novu

Godinu!”

Marijana Maljkovi}

Intervju: Slavica Momakovi}-Miljanovi}

U ^ikagu gotovo da nema ljubitelja muzike, koji nije u`ivao u pevanju na{e sugra|anke Slavice Momakovi}-Miljanovi}. Osim {to ima dobar glas,

ona je i dobar ~ovek, cenjena je i po{tovana, privr`ena je porodici, ima odli~ne organizatorske sposobnosti i uspela je da sa~uva privatni i poslovni

`ivot, bez i jedne mrlje. Peva~ku karijeru uspe{no je zapo~ela u Srbiji i nastavila u Americi, a ovih dana izdala je osmi album.

Pre nepunih dvadesetak godina

Slavica Momakovi}-Miljanovi} se na

po~etku svoje veoma uspe{ne peva~ke

karijere, koju je zapo~ela u Srbiji, doselila

u ^ikago. Za svo ovo vreme Slavica je,

pored brojnih svojih nastupa {irom

Amerike, organizovala i turneje svojih

kolega iz Srbije. Rado se odaziva hu-

manitarnim akcijama, podr`ava crkvene

proslave, kao i zabave na{ih medija.

Sve vreme `ivi u ^ikagu, gde je i

upoznala ljubav svog `ivota, sada{njeg

supruga Nenada Miljanovi}a. Njihov

skladni brak, krunisan je sinom

Stefanom.

NOVI CD – KAO VIOLINANOVI CD – KAO VIOLINA

18 Januar 2011.

L I ^ N O S T I

R

o|en je u Po`arevcu. Imao je

jako te{ko detinjstvo, jer otac nije

bio pored njega, pa se samohrana

majka sama mu~ila sa trojicom sinova.

Ni `ivot njegovog oca Luke nije bio lak.

Za vreme Prvog svetskog rata njega su

uhapsili i doneli odluku da }e ga strel-

jati. To je na radiju ~uo i Lukin brat, koji

se tada nalazio u Austriji. Oti{ao je ku}i

i saop{tio vest o tregediji, pa su

Petrovom ocu organizovali sahranu i

pre`alili ga. Me|utim, Luka je bio vrlo

snala`ljiv i imao je mnogo sre}e, pa je

pobegao iz zatvora u Rusiju, gde je nas-

tavio ratovanje i radio kod onda{njih

kulaka. Njegov povratak ku}i, nakon

nekoliko godina, je bio vrlo {okantan.

Kada je Luka zakucao na vrata, sa druga

strane kada je maj~in glas pitao: “Ko

je?” on je odgovorio “Luka”. “Luka je

streljan”, rekla je majka i nakon male

pauze otvorila vrata. Na veliko

iznana|enje, ugledala je ve} pre`aljenog

sina, zaraslog u bradu. Kasnije, na

po~etku Drugog svetskog rata 1941.

godine, Luka je ponovo zarobljen. Ovog

puta su ga Nemci zarobili i odveli u

zatvor, u Nema~ku. Nakon nekoliko god-

ina Luka je emigrirao u Ameriku, {to je

naro~ito smetalo novoj kumunisti~koj

vlasti u tada{njoj Jugoslaviji. Pa su zbog

toga mnogo trpeli `ena i deca, koja su

ostali u Po`arevcu. Petar se se}a da su se

snalazili na razli~ite na~ine. Tako su

osam godina `iveli u podrumu, koji je

svaki put kada Morava nado|e, bivao

poplavljen i gazili su vodu do kolena.

One godine kada je zavr{io maturu, `iveli

su u kafani. Ka`e da mu je u najbolni-

jem se}anju ostala jedna zima, koju su

pre`iveli u {tali. Spavali su u jaslama, a

ujutru su tri brata, koja su tada bila jo{

nejaka deca, ustajala opijena od sena i

sto~nog izmeta. Bundalo nam je ispri~ao

i anegdotu, kako se je sna{ao kada je tre-

balo da ide na eskurziju u Beograd, a

nije imao cipele. Bistar de~a~i} se dose-

tio da “preradi” maj~ine cipele, tako {to

im je odsekao {tiklu. I tako je mla|ani

Petar, za to njemu veoma va`no putovan-

je, sebi obezbedio obu}u, a koliko su mu

bile ugodne i da li je neko primetio te

neobi~ne cipele, to je ve} druga stvar.

Uprkos tako te{kim uslovima,

Petar je bio dobar |ak i kasnije odli~an

student. U {kolu je i{ao i dru`io se sa

Borom Milo{evi}em, biv{im

ambasadorom u Rusiji i bratom

Slobodana Milo{evi}, a predavala im je

njihova majka Stanislava.

Petra je oduvek privla~ilo inos-

transtvo. Nakon fakulteta, koji je zavr{io

u Beogradu, sedam godina je `iveo u

[vajcarskoj, gde je oti{ao, kako ka`e, da

ispe~e zanat. Taj period mu je ostao u

veoma lepom se}anju. U [vajcarskoj je

bilo i nekoliko njegovih {kolskih drugo-

va, tako|e lekara. Sa njima se je inten-

zivno dru`io, igrao fudbal, odlazili su na

koncerte, pa i na truba~e. Me|utim, nje-

gova tada{nja `ena nije `elela da ostane,

jer je brinula da njihov sin ne}e mo}i

samostalno izabrati svoje budu}e zani-

manje i da }e mu ga dr`ava nametnuti.

U Ameriku, gde `ivi ve} 55 god-

ina ga je odveo otac. Najpre je bio u

Geriju, u Indijani, gde je radio u fabrici i

igrao fudbal za Bele orlove. Kasnije je

osam godina `iveo u ^ikagu, ali 1972.

godine odlazi u Kaliforniju, gde je godinu

i po dana i{ao u {kolu, kako bi nostrifiko-

vao diplomu. ^ikago je jako zavoleo, ali

se nikada nije navikao na zimu, pa se

obradovao kalifornijskom suncu u kome i

danas u`iva. Zanimljivo je da su ga u

Srbiji, jo{ kao dete optu`ivali da poti~e iz

porodice koja ne podr`ava vlast, a u

Americi da je komunista, s obzirom da je

tada studirao u socijalisti~koj Jugoslaviji.

Kada se nakon nekoliko godina

provedenih u Americi, vratio u Beograd

da zavr{i fakultet, sreo je ljubav svoga

`ivota. Poticala je iz cenjenje i uticajne

porodice, bila je unuka Tri{e Kaclerovi},

koji je bio u zatvoru sa Titom, a majka

joj je bila zvani~na Miss Jugoslavije

1932. godine. Bila je jako lepa i najbolji

|ak. Zvala se je Milica, kao i Bundalova

majka. Njena porodica ni{ta nije

prepu{tala slu~aju, s obzirom da su bili

kuministi, nisu dozvoljavali da im k}er

ode u Ameriku. Zato su u~inili sve da

raskinu tu vezu. Znaju}i da mladi Petar

Bundalo nije regulisao vojnu obavezu,

intervanisali su u vojnom odseku, a zatim

su Milicu udali za drugog, koga ona nije

volela. “Mnogo godina kasnije, {etao sam

beogradskim ulicama sa suprugom. Bio je

tmuran, ki{ni dan, nigde nikoga na ulica-

ma. Zagrlio sam suprugu oko ramena,

kao {to sam nekada {etao sa Milicom. I

tada je pro{la ona, `ena koju nikada

nisam preboleo. Pro{la je pored mene

moja Milica, u zagrljaju svoga mu`a. Tek

kada smo se mimoi{li, zastali smo i

okrenuli smo se. Nikada u `ivotu nisam

sreo takvu `enu. Kasnije je priznala svo-

joj prijateljici da }e dati ime prvom sinu

po meni, Petar, ali rodila je dve

dvoj~ice. Obe su arhitekte, od kojih

jedna `ivi u Njojorku. [ta bi sada njen

pradeda i deda rekli, kada bi to znali, s

obzirom na to, koliko su bili protiv, da

ja Milicu odvedem u Ameriku. A to {to

je nisam odveo, kajem se ceo `ivot, jer

mi je bila prva ljubav i jedina `ena koju

sam iskreno voleo.” Nakon ove nereali-

zovane ljubavi i braka sa Amerikankom,

na{ sagovornik savetuje mlade, da se

`ene sa devojkama svoje nacionalnosti,

jer me{anje sa drugim kulturama i

obi~ajima donosi dodatne nespo-

razume i probleme. Ka`e da ga je

njegova biv{a supruga veoma

po{tovala i volela, ali njeni

roditelji nisu podr`avali brak sa

strancem.

Zubar Petar Bundalo je

omiljen me|u svojim pacijentima,

koji putuju i po 50 milja u jednom

pravcu, do njegove ordinacije.

Osim {to je dobar stru~njak, on

poma`e Srbima, na sve mogu}e

na~ine. Pored toga {to su njegove

usluge za “na{e ljude” i duplo jef-

tinije, a de{avalo se i besplatne, on

im je nebrojeno puta pomogao da

ostanu u Americi i da se sna|u,

nalaze}i im poslove i potpisuju}i

garancije. Pomogao je svakome, ko mu

se obratio za pomo}. S obzirom da je,

kako ka`u, ~ovek od poverenja, kod

njega mnogi dolaze da se dru`e i upoz-

naju, pa je zubar Petar vi{e puta bio i

veoma uspe{an provodad`ija. Vi{e njih je

kod njega dolazilo samo da popravi zube,

a odlazilo {irokog osmeha, sa budu}im

bra~nim partnerom.

Kada govorimo o Petru Bundalu,

ne mo`emo, a da ne pomenemo njegov

rad na prikupljanju radova poznate

slikarke, pesnikinje i velikana vajarstva,

njegove sugra|anke Milene Pavlovi}

Barili. Petar je, pre desetak godina u Santa

Barbari slu~ajno prona{ao njene otiske

dlana u bronzi - liniju umetni~kog `ivota,

i njen autoportret. Bili su to najbolji

radovi, Milene Pavlovi} Barili, koji se

sada nalaze u muzeju ove najpoznatije

Po`arevljanke, veoma cenjene {irom

Evrope, ~ak cenjenije u Nema~koj, Italiji i

[paniji, nego kod ku}e. Za veliku pomo}

u sakupljanju neprocenjivih dela Milene

Pavlovi} Barili, Petar Bundalo je dobio

brojna priznanja.

Legendarni zubar Budalo, ve}

godinama `ivi u predgradju Los

An|elosa, u Balboa Lejku. Pored ku}e

ima i svoj ofis sa dve ordinacije. Iako je

u penziji, povremeno radi, vi{e iz zado-

voljstva. Ina~e, porodica Budalo, ima jo{

jednog zubara, a to je Petrov bratanac

Luka Bundalo, koji `ivi i radi u ^ikagu.

Tu `ivi i Petrov mla|i brat Sr|an. Na{

sagovornik je najponosniji na sina Pavla,

koji je zavr{io ~uveni DUK univerzitet,

magistrirao i danas predaje na fakultetu,

a ina~e je i autor brojnih stru~nih knjiga.

Peter Bundalo je veoma vezan za

svoju zemlju, u poslednih 29 godina

odlazio je svake godine, po mesec dana u

Srbiju. Sada planira da kupi stan u

Beogradu, blizu svoje sestre, kako bi

ostajao svaki put sve du`e i tako provo-

dio vi{e vremena sa svojom familijom.

Marijana Maljkovi}

Zubar, ljubitelj umetnosti i dobrotvor Petar Bundalo nam je otvorio du{u i poverio nam se o svojim `ivotnim padovima i uspesima, od te{kog

detinjstva u Po`arevcu, preko sre}no pro`ivljenih godina u [vajcarskoj, do vi{e od pola veka uspe{ne i priznate zubarske karijere u Americi.

Govorio je o delima slikarke Milene Pavlovi} Barili, koje je donirao galeliji, ali i o njegovoj nepre`aljenoj ljubavi.

OD PO@AREVCA DO KALIFORNIJE

Petar Bundalo sa sestri~inom Mirom

19Januar 2011. www.serbianmirror.com

Mastirski kompleks Sveta

gora na Atosu, na polu-

ostrvu Halkidik u Gr~koj,

ve} vekovima pleni pa`wu duhovni-

ka, qudi posve}enih veri, ali i kul-

turi, prosveti, nauci i umetnosti.

Posledwih decenija tu se sve

~e{}e sre}u i turisti sa raznih

strana sveta, koje Sveta gora

privla~i iskonskim mirom, nata-

lo`enom patinom minulih vekova i

magijskom snagom ambijenta u kome je

sve, pa i masivne kamene zidine koji-

ma su sredwovekovni hramovi

okru`eni, pro`eto duhovno{}u i

natopqeno istorijom.

Od X veka nadaqe (do vreme-

na turskog porobqavawa balkanskih

naroda) na Svetoj gori je podignuto

dvadesetak pravoslavnih hramova:

{esnaest gr~kih, po jedan srpski,

ruski, bugarski, rumunski. Sada je

to jedinstveno svetili{te sa

izuzetno bogatim i zna~ajnim kul-

turno-istorijskim i umetni~kim

riznicama kome nema ravnog u

pravoslavnom svetu.

Ovdje je znameniti Stefan

Nemawa, u mona{tvu Simeon, zajed-

no sa svojim sinom Rastkom – Savom

Nemawi}em, potkraj XII veka,

1198-99. godine, podigao manastir

Hilandar. Uz glavni objekt – crkvu

Vavedenja presvete Bogorodice,

izgradeni su i prvi konaci, a tokom

narednih vekova Hilandar je povre-

meno obnavljan i stalno dogradivan.

Krajem XIII veka, na

crkvi{tu starog Nemawinog i

Savinog hrama, wihov potomak kraq

Milutin sagradio je novu, ve}u i

lep{u crkvu od prvobitne, koja i

danas postoji. To je glavni, saborni

hram Hilandara, tako|e posve}en

Vavedewu presvete Bogorodice, u

~ijem je sastavu i 12 mawih crkava –

kapela.

Milutinova zadu`bina u

Hilandaru je monumentalna

gra|evina izvanredne lepote. To je

jedan od najlep{ih hramova, koje su

podigli Nemawi}i. U ovo zdawe,

kako bele`e hroni~ari, ugradeni su

delovi starog Nemawinog i Savinog

hrama: kapitel, kamena plo~a sa

ukrasima i drugi fragmenti. Krajem

osamdesetih godina XIV veka

spoqa{wem delu sabornog hrama

dodata je priprata kneza Lazara.

Manastir Hilandar je u

sredwem veku, a i kasnije, bio

omiqeno ste~i{te kalu|era i ispos-

nika, a vremenom je postao jedno od

najzna~ajnijih sredi{ta srpske

duhovnosti, kulture, prosvete, umet-

nosti. Wegov nastanak i celokupna

kasnija istorija neraskidivo su

vezani za ime Stefana Nemawe,

velikog `upana i za~etnika

vladarske loze Nemawi}a (kasnijeg

monaha Simeona), kao i wegovog

sina Rastka – monaha Savu, koji je

~itav `ivot posvetio srpskoj crkvi

i pravoslavnoj veri, postav{i prvi

srpski arhiepiskop.

Manastir se nalazi na

severoistoku Svete gore i udaqen je

nepuna tri kilometra od Egejskog

mora. U wegovom bli`em okru`ewu

su i drugi poznati manastiri:

Esfigmen, Vatoped, Pantokrator,

Stavronikita, Iviron, Filotej,

Dohijar.

Na sredi{wem delu Svete

gore nalazi se ~uvena Kareja,

duhovni i upravni centar u kome su

predstavni{tva svih svetogorskih

manastira, kao i gr~ke dr`ave. U

hramu Hristovog Preobra`ewa, koji

je na samom vrhu Atosa, ~uvaju se

mnogi zna~ajni dokumenti, me|u

kojima i hrisovuqe (poveqe sa zlat-

nim pe~atima) vizantijskih careva

Vasilija Prvog iz 883. i Lava iz 893.

godine, kojima je zajam~ena potpuna

sloboda i neprikosnovenost Svete

gore kao mona{ke teritorije kojom

ona samostalno upravqa.

U takvom duhovnom pod-

nebqu deluje i srpski manastir

Hilandar. Prema podacima dr

Slobodana Mileusni}a, autora

posebne studije o Hilandaru, ime

ovog svetogorskog manastira prvi

put se pomiwe 1076. godine. Bio je to

gr~ki manastir, tada ve} pust, bez

monaha i molitvenog `ivota u wemu.

O vremenu wegove izgradwe nema

podataka, ali se veruje da je

podignut u prvoj polovini desetog

veka. Na tu pretpostavku upu}uje

jedan stari dokument iz 985. godine u

kome se pomiwu znameniti

Svetogorci, a medu wima i Georgije

Hilandarios, verovatno osniva~ i

ktitor ovog manastira.

Iz poveqa Stefana Nemawe,

Stefana Prvoven~anog, kraqa

Milutina, Stefana De~anskog, cara

Du{ana, kneza Lazara i drugih srp-

skih vladara, koji su obilno

darovali Hilandar i iskazivali

poseban odnos prema ovom srpskom

svetili{tu jasno se vidi da je

Hilandar od osnivawa bio predo-

dre|en da bude jedan od centara

duhovnog `ivota Srba na jugu

Balkana. Hilandar je to bio i takav

je ostao tokom svih osam vekova

svoga postojanja. Wegovoj duhovnoj

snazi i veli~ini najvi{e su

doprineli Stefan Nemawa i wegov

sin sv. Sava, ~iji su primer sledili

i wihovi potomci.

Hilandarski duhovni i kul-

turno-istorijski kompleks po svom

prostoru, urbanom sadr`aju i

funkcijama koje ima predstavqa

~itav jedan grad, ~iji se dnevni i

no}ni molitveni ritam odvija u

vi{evekovnom neprekidnom konti-

nuitetu. Uz svece i kandila monasi

ovde u hramovima, ali i svojim keli-

jama i okolnim isposnicama, ostaju

do duboko u no} u osami, u zati{ju i

molitvama, posve}eni Bogu i svojoj

pravoslavnoj bra}i, li{avaju}i se

svih blagodeti savremene civi-

lizacije. Hilandar je i najve}a srps-

ka riznica kulturnih i umetni~kih

vrednosti, izra`enih u naj{irem

spektru, a stvaranih od Nemawinih

vremena u XII veku, pa sve do ovih

na{ih dana.

Sve ono najvrednije i najz-

na~ajnije iz tog perioda {to je

nastalo u srpskim crkvama i manas-

tirima i bilo ugro`eno od pohara,

ru{ewa i paqevina, {to se ~esto

dogadalo na ju`nim prostorima

Balkana u vreme turske okupacije,

na{lo je sigurno skrovi{te u Svetoj

gori, na Atosu.

Hilandarski hramovi, ali i

sva druga zdawa u sastavu ovog

duhovno-istorijskog kompleksa,

odlikuju se lepotom i monumental-

nom arhitekturom. To osobeno i

skladno graditeqstvo, nastalo na

iskustvima starih vizantijskih

majstora, ovde je osmi{qavano i

kasnije poslu`ilo kao uzor pri

izgradqi novih manastira.

Preplitawe razli~itih shvatawa i

stilova u arhitekturi vidqivo je i u

samom Hilandaru. Pri tome se

ukazuje na pripratu u sastavu

glavnog, sabornog hrama Vavedewa

presvete Bogorodice, koju je dozidao

knez Lazar pri kraju XIV veka.

Izgradwom te spoqne

priprate glavna hilandarska crkva

dobila je zaokru`enu arhitektonsku

fizionomiju i ona je svoj tada{wi

profil zadr`ala sve do danas.

Ina~e, izmedu 13, i 14. veka, pa i kas-

nije, na hilandarskom kompleksu

stalno je ne{to gra|eno i

dogra|ivano. Pored osniva~a i

glavnih ktitora manastira,

Stefana Nemawe (monaha Simeona)

i sv. Save, vidqive tragove ostavili

su i drugi srpski vladari. U prvom

redu kraq Milutin, ali i Stefan

De~anski, carevi Du{an i Uro{,

knez Lazar i drugi.

Skladnost i lepota

Milutinove crkve u Hilandaru

poslu`i}e kasnije mnogim neimari-

ma kao obrazac za oblikovawe

novih pravoslavnih hramova

{irom srpskih zemaqa. Jedna od

osnovnih karakteristika sveto-

gorskog graditeqstva kada su u

sakralni objekti je tzv. trikonhal-

ni (krstoobrazni) model hrama.

Tokom 14. i u prvoj polovini 15.

veka po tom modelu gra|eni su skoro

svi hramovi na severnim srpskim

prostorima, a najvi{e u

Pomoravqu.

Trebalo bi mnogo prostora

da bi se, makar u osnovnim naznaka-

ma, do~aralo ogromno likovno

bogatstvo Hilandara. Jer,

likovnost kao umetnost ovde nije

zastupqena samo u freskama, koje su

podlo`ne uticajima vremena, pa

samim tim i ograni~enom veku tra-

jawa, ve} prakti~no u svemu {to su

spretne qudske ruke stvarale u min-

ulim vremenima.

Umetnost preto~ena u

kamenu plastiku, keramiku, skulp-

ture, mesingane gravure, predmete

od stakla i porculana, drvenu

rezbariju, vezene tkanine, pozlate,

nakit, ukrase od plemenitih meta-

la... samo su osnovne naznake umet-

ni~kog bogatstva kojima ovaj sveto-

gorski manastir raspola`e. Zato bi

se moglo re}i da Hilandar, po

onome ~ime raspola`e i {to ga

~ini duhovnim centrom srpskog

naroda, predstavqa istovremeno

wegov najve}i muzej i najbogatiju

galeriju.

NASTAVAK

U SLEDE]EM BROJU

Manastir Hilandar

Duhovnoj snazi i veli~ini Hilandara najvi{e su doprineli Stefan Nemawa i wegov sin Sava, ~iji su primer sledili i

ostali Nemawi}i

SVETOGORSKA KANDILA VE^NOSTI

S R P S K E S V E T I W E

20 Januar 2011.

^ E S T I T K E