УДК 7251726 (497.11) »19«

Aleksandar Kadijevic

TWO COURSES OF ТНЕ SERBIAN ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL

ДВА ТОКА СРПСКОГ АРХИТЕКТОНСКОГ AP~HYBOA:

ИНТЕРНАUИОНАЛНИ И НАUИОНАЛНИ

Т Ье beginning of the twentieth сепtшу iп SегЫап агсhitесtше was mагkеd Ьу thгее stylistic tгепds: the academism of »гепеwеd« Ешореап histогiсаl

styles, the паtiопаl »ехргеssiоп« based оп the legacies of the SегЫап medieval агсhitесtше апd the domestic vагiапt of Агt NOLlveaLl, developed Llndel" the Viеппеsе паше - »Seces­sion«. I ТЬе fiгst two directions агtiСLllаtеd dLlal СLlltшаl аsрiгаtiопs of the dynamic SегЫап state, гесоgпizеd апd епlагgеd at the Вегlјп Сопgгеss iп 1878. Ап eclectic геfгеsh­mепt of the academic »sty les« јп РLlЬЈјс bLlildings dшiпg the fогшаtivе регiоd of the SегЫап СLlltше, aftel" сепtшiеs of stаgпаtiоп Llпdег the Тшkish ГLllе, imitated the соsmороlitап агсhitесtше of the jLldicially stГLIсtшеd Ьошgеоis Ешоре, while the sеагсh fol" а паtiопаl style ехргеssеd the belated гошапtiс stгiviпgs tоwш'd ап idiоsупсгаtiс ш'tistiс aesthetics of а sоvегеigп people,

РLlllу аwаге of their own hегitаgе, bLlt also ореп to oLltside inflLlences, the SегЫап агсhitесts did not hesitate јп accepting the Агt NOLlveaLl and continLled both of its orientations - the iпtешаtiопаl and national,2 ТЬе ш'сhitесts wеге not yet tiгеd of histогiсism and accepted the new style as а fогm of moderate mоdешizаtiоп, з Iпsрiгеd Ьу Агt NOLlveaLl ш'сhitесtше fгоm the СLlltшаllу familial" сепtгеs -Ујеппа, МLlпјсЬ, BLldapest, апd РгаgLlе - and also Ьу its dеСOlЋtivе vагiапt from the World Exhibition held iп Рагis јп 1900,4 the SегЫап агсhitесts ргimагilу evolved its поп­national vагiапt dшiпg the fiгst уеагs of its application. ТЬе iпtешаtiопаllтепd of Art NOLlveaLl јп the SеЉiап ш'сhitесtше was iпdiгесtlу iпflLlепсеd Ьу its [eception јп RLlssia, thГОLlgh the рагtiсiраtiоп of RLlssian aгchitects јп SегЫап competitions and the аdvisогу role of their academic institLltions.s Оп the othel" hand, јп the SегЫап геgiопs ПOIth of BelgIЋde, along the DaIшЬе АLlstГО-НLIпgагiап агсhitесts wеге еlаЬогаtiпg

53

п очетак двадесетог века у српској архитектури

обележила су три стилска тока: преовлађујући

академизам »обновљених« европских историј-

ских стилова, национални »слог«, базиран на тековинама

српске средњовековне архитектуре и Домаћа варијанта

Ар-Нувоа, развијана под бечким називом »Сецесија«,1 Прва два правца изражавала су двојаке културне аспира­

ције полетне српске државе, признате и територијално

увећане на Берлинском конгресу 1878, године, Еклек­тичким оживљавањем академских »стилова« на јавним

здањима утемељитељског раздобља српске културе, на­

кон вишевековног заостајања под турском влашћу, по­

дражавана је космополитска архитектура легитими­

стички устројене грађанске Европе, док су трагањем за

националним стилом изражаване закаснеле романти­

чарске тежње ка самосвојној уметничкој естетици суве­

реног народа,

Загледани у властито наслеђе, али и отворени за спољ­

не утицаје, српски архитекти су без устезања прихвати­

ли Ар-Нуво, негујући оба његова смера - интернацио­

нални и национални.2 Још увек незасићени историзмом, нови стил су прихватили као облик умерене модерниза­

ције,З Подстакнути архитектуром Ар-Нувоа из културно блиских центара - Беча, Минхена, Будимпеште и Прага,

као и његовом декоративистичком варијантом са Свет­

ске изложбе у Паризу 1900. године,4 српски архитекти су у првим годинама примене новог стила превасходно

развијали његову анационалну варијанту, На интерна­

ционални ток Ар-Нувоа у српској архитектури посредно

је утицала и његова руска рецепција, кроз учешће ру­

ских градитеља на конкурсима у Србији и саветодавној

улози њихових академских YCTaHoBa.S У српским крајеви­ма у Подунављу, аустро-угарски архитекти су развијали

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КАDЈЈЕУ[(:

the inteгnational сошsе of Ње AIt Nouveau and its HL1ngaIian national vaIiant.6

Агt NouveaL1 was геgistегеd јп the SeIbian шtistiс регiоdi­

cals јп the mid-1890s, but it fiгst арреш"еd јп шtistiс сагрепtгу, iюп stГL1сtшеs, book and magazine designs,7 and only latel" јп сегtаiп ргојесts, commissioned јп Ујеппа. Althollgh abollt fifty of active SеIbiап агсhitесts applied elements of the style - and some of them wеге рагаllеllу woIking јп othel" styles as well - Агt NOllveall сопсерts wеге most ambitioL1sly de­veloped Ьу YOL1ng aL1tl1ol"s, longing fol" l"есоgпitiоп . The fiгst Ьuildiпgs with Al"t Nouveall сhагасtеl"istiсs appeal"ed fl"om 1900 Оl1wагds. The style was pl"edominantly ехргеssеd iп the тогрhоlоgу of the facades, and only lЋгеlу јп the design of space, stГL1сtше and сопstГL1сtiОI1 of seculal" bllildings. Due to а сопsегvаtivе attitL1de of the соmmissiопегs, the Агt NOllveau style was not sегiОllslу ргеsеl1t јп tlle Sel"bial1 sасгеd агсЬј tесtше. 8

Aftel" it had Ьееп fiгst applied јп the facade dеСОl"аtiопs of the hotel »Кl'еп« iп Cacak јп 1899-1900,9, bL1ilt aftel" the dеsigп of the Viel1l1ese al"chitect Раll! Вгапg, јп the fоllоwiпg five yeal"s Агt Nouveall was implemel1ted јп Веlgгаdе and оЊег тајOI cities of the Кingdom of SегЫа јп the al"ChitectLl­[е of опе апd two stol"ey houses .1o Fгom 1906 to the begil1nil1g of WOl"ld Wal" 1, whel1 the style was јп decline јп wогld агсЬј­

tесtше, its applicatiol1 оп tI1е facades and iп il1tегiОl"S of pL1blic

54

интернационални смер Ар-Нувоа, као и његову мађарску

националну варијанту.6 Регистрован у српској уметничкој публицистици сре­

дином последње деценије деветнаестог века, Ар-Нуво се

прво јавио у уметничкој столарији, браварији, опреми

кљига и часописа,7 а тек потом у појединим пројектима, нарученим у Бечу. Иако је елементе тог стила примењи­

вало око педесет активних српских градитеља, од којих

су многи паралелно градили и у другим стиловима, ње­

гове концепције најамбициозније су разрађивали млади

аутори, жељни афирмације. Од 1900. године, подижу се први објекти са обележјима Ар-Нувоа, претежно изра­

женим у морфологији фасада, а веома ретко у решењу

простора, структури и конструкцији профаних зграда.

Због конзервативизма наручилаца, Ар-Нуво није изра­

зитије захватио српску сакралну архитектуру . 8 Након што је први пут примењен у декорацији фаса­

да хотела »Крен« у Чачку 1899-1900. године,9 изграђеног према плановима бечког архитекте Паула Бранга, Ар

Нуво се у Београду и осталим већим градовима Краље­

вине Србије, следећих пет година развијао у архитекту­

ри приземних или једноспратних породичних кућа. IО Од 1906. године, до почетка Првог светског рата, када тај стил јењава и у светској архитектури, порасла је његова

примена на фасадама и ентеријерима јавних зграда - хо-

Сл. 1. Д. Ба6uћ, Свешосавскu храм,

iJројеl<:аш, 1926.

Pig. 1. D. ВаlJiс,

51. 5ava's Temple, pmject, 1926.

TWO COURSES ОР ТНЕ SCRBIAN ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTEH.NATIONAL AND NATIONAL

Ьuildiпgs - hotels, Ьапks , coopelЋtives, office Ьuildiпgs, de­рагtтепts stогеs, schools - was тоге fгеqllепt. Aftel' the епd of the wаг, iп the тLlltiпаtiопаl Кiпgdот of SeIbs, Cl·oats апd Slоvепiапs (апd fгот 1929, the Кiпgdот of YLlgoslavia), the еlетепts of Агt NOLlveaLl, ргеsепt iп а few ЬLlildiпgs, blепdеd iпtо the тогрhоlоgу of the паtiопаl SеIbiап-Вуzап­tiпе style, ехргеssiопisт апd Агt Deco. 11

Modestly рготоtеd at the Веlgгаdе School of AIchitec­tuгe,12 пеglесtеd iп the pгojects of the Мiпistгу of PLlblic WOl"ks of the Кiпgdот of SегЬiа апd latel' Кiпgdот of SегЬs, Сгоаts апd SlоvепiаПS/УLlgоs]аviа, 13 А.гt NOllveall was пеvег ап official school dосtгiпе пог а state fаvошеd style, jllSt ап аttгасtivе, аltегпаtivе stylistic disсiрliпе. BecaLlse of its поп­сапопiс сhагасtег it was поt acceptable to the SLlppOl"tel"S of stгiсt social апd агtistiс попns, поt sllitable fol' the сопsегvа­tive political and Сllltшаl elite, bllt аttгасtivе опlу to ambitiollS епtгергепешs, тегсhапts , Ьапkегs апd fгее-thiпkiпg iпtеllе­

ctllals. 14 Вогеd with the погтs of the limitative асаdеmisш, YOLlng агсhitесts saw iп the compositions, таtегiаls and deco­lЋtions of the new style fгеsh possibilities fOl" ехргеssiоп and cIeative impгovement. Iпlауеd iп а meaningful, stylistically hеtегоgепеОllS SегЫап агсhitесtше fгom the еш·lу 1900s, the stгаtшn of Агt NOllveall was iп сегtаiп WOl"ks dominant, iп оthегs evenly applied, and јп some only fIЋgтепtшу AlthoLlgh it пеvег арреагеd јп its рше fогт except јп the Dерагtтепt stоге at 16, КtЋlja Реtга Stгееt iп Веlgгаdе, but опlу рагtiаllу ог with concessions, adapted to the fгее fогm of academic plans and the tгifогт division of facade zопеs, Агt Nouveall expedited the тоdегпizаtiоп of the SегЫап агсhitесtше. In thеогу, it pгomoted the ргiпсiрlеs ti1at the fогm of а building

55

Сл. 2. Ђ. Бmuковuћ, Hapogliu Ј!1узеј,

сшуgеJtШСКU IlСЩРШ (1928)

Fig. 2. D. Bosko\iic, National Museul11, stuclent 's c/raJt (1928)

тела , банака, задруга, предузећа, робних кућа, школа .

Након рата, у вишенационалној Краљевини Срба, Хрвата

и Словенаца (од 1929. Краљевини Југославији), елемен­ти Ар-Нувоа , присутни на мањем броју грађевина, утоп­

љени су у морфологију националног српско-византијског

стила, експресионизма и Ар-Декоа. 11

Умерено популарисан на београдском Архитектон­

ском факултету, 12 занемариван у пројектантској пракси Министарства грађевина Краљевине Србије и СХС/Југо­

славије,13 Ар-Нуво никад није представљао званичну школску доктрину нити државни стил , већ привлачну,

алтернативну стилску дисциплину. Због неканоничности

стран присталицама строгих друштвени х и уметничких

норми, није конвенирао конзервативној политичкој и

културној елити, већ агилним предузетницима, трговци­

ма, банкарима и слободоумни м интелектуалцима. 14 За­сићени нормама лимитирајућег академизма, млади

градитељи су у композицијама, материјалима и декора­

цији новог стила видели могућност за истраживање и

стваралачко напредовање.

Усађен у вишезначну, стилски хетерогену српску ар­

хитектуру са почетка двадесетог века, слој Ар-Нувоа је

на појединим делима био доминантан, негде равноправно

заступљен, а негде само фрагментаран. Иако се, сем на

једном примеру (Робни магазин у Улици краља Петра 16 у Београду), није испољио у чистом, већ у парцијалном

и компромисном облику, прилагођен вишетрактним ака­

демским аранжманима основа и троделној подели фасад­

них зона, Ар-Нуво је поспешио модернизацију српске

архитектуре. У теорији, афирмисао је начело да облик

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE I ALEKSANDAR КADIJEVIC

Сл. з. Пешар u Бранко Крсшuћ, Павuљон у Фuлаgелфuјu, нацрш1924.

Fig. з. Petar аnс! Branko Krstic, Pavilion јn Ntilaclelphia, clraft, 1924.

was ргiшагilу defined Ьу its fuпсtiоп апd stгuсtuге апd поt tlle сошшissiопеd style апd so diшiпishеd the diffегепсе Ье­tween the сопtепt апd fогm iп агсhitесtше.

Despite tlle limitations of tI1е Ьuildiпg lеgislаtше that рго­Ilibited ШOl"е ехtепsivе ргоtuЬешпсеs оп tI1е facades јп огdег to make tI1еш сошрlу witll tlle ехistiпg агсllitесtшаl епvi ­

ГОГlшепt, 15 the аррliсаtiоп of tlle iпtегпаtiопаl ргорегtiеs of Агt Nouveau iпfluепсеd агсhitесts to diS1·еgагd the асаdешiс stel·eotypes iп the dеsigп 01' public апd ргivаtе Ьuildiпgs iп SегЬiа. The асаdешiс сопсерts ofthe геlаtiопshiр Ьеtwееп the Ьеагiпg еlemепts апd tlle weigllt, the emphasis оп the fiгm poi.nts of the соmроsitiоп апd гесtiliпеаг аррогtiопшеl1ts, tlle hiегш·сhiсаl огdег of арегtLlгеs, walls, рillащ shaded рагts апd огпашеl1ts, wеге gгасl uа llу LlllClеПlliпеd Ьу Ьгауег, ul1af­,,"ected Secessiol1 stГLIсtшеs. DLle to а геdLlсеd [espect of tI1е l'ixed pattems, апd а gгеаtег гаtiопаlitу iп the Ll se of fвl1ctio­па l capacities ofthe Ьuildiпgs, tlle арегtLIГеs Ьесаlllе lагgег апd tlle stгiсt classical ргоГiliпg 01: tlle {acades was abal1dol1ed. Tlle usual согdоп апсl top comices, сапопiс огпаlllепts , static scu ]рtшеs, closed, sе I Г-S LII:I:i с i епt огпаmепtаl wholes, classi­c is t ic colLlmlls alld gabIes, wеге I·eplaced Ьу тоге lјЬегаl alld ol·g <lIlically hоmоgепеОLIS polycllгomatic compositiolls, јll­

sрiгеd Ьу Ilаtше ' s sllapes. lЪе I:acacles Ьесате ореп апd

56

зграде првенствено одређују њена функција и структура,

уместо наручени стил, чиме је умањен раскорак између

садржине и форме у архитектури.

Упркос ограничењима грађевинског законодавства,

којим нису дозвољавани већи испади на фасадама ради

усклађености са затеченим архитектонским амбијентом, 15

примена интернационалних тековина Ар-Нувоа је под­

стакла ослобађање од академских стереотипа у облико­

вању јавних и приватних објеката у Србији. Академске

представе о односу носача и терета, наглашавање чврстих

тачака композиције и праволинијских разграничења, хи­

јерархизовани поредак отвора, зидова, стубова , засенче­

них делова и украса, почели су да подривају смелији, не­

усиљени сецесијски склопови. Мањи респект према

устаљеним шемама , уз већу рационалност у коришћењу

функционалних капацитета зграда, огледао се и у проши­

рењу отвора и напуштању строге класичне профилације

фасада. Уобичајене кордонске и завршне венце, канонич­

не украсе, статичне скулптуре, затворене, самодовољне

орнаменталне целине, класицистичке стубове и забате ,

замениле су слободније и органски хомогеније пол их ром­

не композиције, инспирисане природом. Фасаде су поста­

ле отвореније и транспарентније, понекад асиметрично

ТWO COURSES OFTHE SERBIAN АСНГГССТURАL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL

tгаПSРШ'епt, sometimes asymmetl'ically CO lllposed,16 theil" sсгееп waIIs fIаttег, wl1iIe spatiaI stГLlсtLII'еs апсI tIle огgапi­zatiol1 оГ space, except iп геsidепtiаl агсllitесtLIГе,17 wеге сопсеivесl to а gгеаtег dеgгее iп ассогсlапсе witll tI1е fШ1Сtiоп oftIle ЬLliIcliпg . 18

ТIlе belts аГОLlпd the top согпiсеs 01: tlle {acades wеге dissoIved with the ргојесtiопs оГ vегtiсаI cIivisiol1aI еIешепts of tI1е middle zопе. Iпstеаd оГ tI1е tгасlitiопаI аррliсаtiопs, and оссаsiопаllу alol1gside tI1еш, tIlеге wеге Secessiol1ist masks, female I1eads, flошl al1d аl1јmаl огпаmепts, distгibLltеd alol1g tIle fгее plal1es of the facades. ТI1е сlесогаtivе fields ге­sешЫеd bOLlgLlets ог агаЬеsgLlеs with masks al1d рогtгаits. 19

Тће stгiсt divisiol1 of the facades zопеs was diSГLlрtеd , while the I1агdпеss al1d ШОl1шnеl1tаlitу, сI1ШЋсtегistiс of tI1e aLltho-

Сл. 4. Б. Таназевић,

Кућа браће Николић, Ње[OLиева Ј Ј

Fig. 4. В. Tanazevic, Njegoseva Street 11

57

компоноване, 16 а њихова платна равнија, док су прост()р­не структуре и организација простора, осим на стамбе­

ним зградама, 17 у већој мери конципиране у зависности од функције објеката. 18

Појасеви око завршних венаца фасада растварани су

истурањем вертикалних подеоних елемената средње зо­

не. Уместо традиционалних апликација, а понекад и уз

њих,јављају се сецесијске маске, женске главе, флораЈ]НИ

и анимални украси, распоређени дуж слободних ПОЈЗ Р­

шина фасаде. Декоративна поља попримају облик буке-га

или арабески са маскама и портретима. 19 Нарушава се строга подела фасадних зона, ублажава тврдоћа и мону­

менталност карактеристична за ауторитативни академи­

зам. Понекад се и композиција фасаде подређује њеној

Сл. 5. М. Рувиguћ, И. Фugановић,

Смеgеревска банка, Теразије 39

Fig. 5. М. Ruvi(!ic, 1. Fi(lanOliic, Smeclerevo Cre(!it Bank, Terazije Street 39

ТНЕ НISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIJEVIC

[itative academism weIe diminished. Sometimes the соmро­sition of the facade was sl1bjl1gated to its oгnamental plastic. ТЬе Il1stic appeaIance of the gЮl1пd flOOI was Iedl1ced and stylized and the elevation fюпts wеге по 10ngeI oveIempha­sized and al1tonomOl1S bl1t oIganically l1nited. Aftel" the do­mination of the hогizопtаllопg fюпts, the facades fеаtшеd а veItical Iegl1lation of the ZOl1es. Lightness [eplaced stiffпеss and weight, decentIalization Ieplaced hiегаIсhу, tIal1Spat'en­су - exaggeIated complexity. Althol1gh the main motif of the сошроsitiоп was sacIificed to its dеmосгаtiс imргеssiоп, the facades weIe tгеаtеd as wholes, withol1t а maIked paIticl1laIi­zation. Attics and ball1stIades gIadl1ally Ьесате siП11011S апd 1111dl1lated, while the pilasteIs and masci'teroni 1111соmрюmi­singly bIoke thЮl1gh the IestIaints of the hiегагсhу. ТЬе S~I­Ыап агсhitесtше was gгаdl1аllу emancipated fгоm the sce-110gIaphic реtгifiсаtiоп of ехргеssiоп.

Сл. 6. В. Азриел, Робни ма[азин, Краља Пешра 16

Fig. 6. V Azriel, Department store, Kralja Petra Street 16

58

орнаменталној пластици. Рустика приземљаје сведена и

стилизована, док су елевациони фронтови органски сје­

дињени, уместо као раније пренаглашени и аутономни.

Након доминације водоравних дугачких фронтова, на фа­

садама је истицана вертикална регулација зона. Лакоћа

је сменила крутост и тежину, децентрализованост чврсту

хијерархију, транспарентност претерану сложеност. Упр­

кос жртвовања главног мотива композиције ради њене

демократичности, фасаде су целински компактније обра­

ђиване, без наглашеног рашчлањивања. Атике и балу­

страде попримају извијене и таласасте облике, док су

пиластри и маскерони бескомпромисно пробили хије­

рархијске стеге. Српска профана архитектура почела је

да се ослобађа сценографске окамењености израза.

у сфери архитектонског украса, интернационални

методи Ар-Нувоа, утврђени у делима Виктора Орте и

Сл. 7. С. Тишелбах, Кућа Арона Левија, Краља Пешра 39

Fig. 7. S. Тitelbal1, Кт/ја Petгa Street 39

TWO OURSES OI:: THE SERВlAN ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL

Сл. 8. Д. Влаguсављевuћ, Про.меШна банка, Кнез Мuхаuлова 26

Fig. 8. D. Vlшlisаvlјеviс, Commercial Bank, Knez Мilшilоvа Street 26

1п the sрhеге of агсhitесtшаl отаmепts, the iпtегпаtiопаl methods of Агt Nouveau established iп the wогks of Victol" Ногtа апd Otto Wаgпег,20 wеге tlЋпsfепеd to the SегЫап агсi1itесtше thl"Ough fогms апd themes оffогgеd, stucco, stопе апd сегаmiс-р!аstiс dесогаtiопs of f10гаl, zооmогрhiс апd gеоmеtгiс сhагасtег. Nеvегthеlеss, except fOl" а few examples, the l1se of mогрhо!оgу апd mаtегiаls of Агt Nouveal1 style did поt automatically assume mass аррliсаtiоп of the Hew stГl1C­tшаl апапgеmепts , iгоп stгuсtшеs ог glass сшtаiп walls. 21

With геgШ'd to the iпtегпаtiопа! Агt NOl1veal1 tепdепсiеs iп SегЫап агсhitесtше, апd the example of hotel »Кгеп« iп Cacak, опе should also роiпt out the most imрогtапt Веlgгаdе examples: tl1е hOl1se of епgiпеег Јоvап Smеdегеvас (1901)22 with а successfolly dеsigпеd сотег, bгoad арегtl1геs iп the

59

Сл. 9. Д. 150рђевuћ, А . Сшевановuћ,

Палаша СКА, Кнез Мuхаuлова 35

Fig. 9. D. Dordevic, А. StevanO\lic, building оЈ tl1e Serblan Royal Academy, Knez Мilшilоvа Street 35

Ота Вагнера,20 пренети су и у српску архитектуру кроз облике и теме коване, штуко, камене и керамо-пластичне

декорације флоралног, зооморфног и геометријског ка­

рактера. Ипак, осим у неколико примера, употреба мор­

фологије и материјала Ар-Нуво стила није подразумева­

ла и масовну примену нових структуралних склопова,

гвоздених конструкција, а ни стаклених зидова-завеса.21

у оквиру интернационалног смера архитектуре Ар­

Нувоа у Србији, уз хотел »Крен« у Чачку, вредно је ис­

таћи најзначајније београдске примере: кућу инжењера

Јована Смедеревца (1901),22 са ефектно решеним углом, широким отворима увученог приземља и богатом сеце­

сијском флоралном декорацијом спрата, где се чиста де­

коративност издваја као самостална вредност, уместо

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE I ALEKSANDAR КADIJEVIC

receded grol1nd floor and the гјсЬ Secessionist floral decora­tions of the first floor, whe1"e the рше decOIative fеаtше is а ql1ality in itself and not jl1st an inte1"preter of the hiera1"chi­саПу composed academic stшсtше. ТЬе bl1ilding of the Society for the Embellishment of Угаса1" (1901 ),23 designed Ьу architect Milan Antonovic, is characte1"istic in its decora­tive iron fence l1sed instead of an attic with l1nl1sl1al zoom01"­phic motifs. Secessionist decOIations 1"eplaced the fOImer ball1strades; this 1"evised the academic 1"eg111ations f01" the composition of the top most zone of the facade. ТЬе flo1"al Secessionist ornaments аге fOl1nd оп the facades of one­storey fашilу hOl1ses bl1ilt ol1tside the cente1" of the capital, in bOl"ol1ghs of Dorcol, Grantovac and Englezovac: the hOl1se of М. Ророујс at 35, КШS111iпа Street (1904),24 designed Ьу architect Stojan Тitelbah, the town villa of the шегсhапt R.

Сл. 10.1. Илкuћ, Хоl1lел »Москва«, Балканска 1

Fig. 10. Ј. Ilkic, /1Otel »Moskva«, Balkanska Street 1

60

као тумач хијерархизоване академске структуре. Зграда

Дома друштва за улепшавање Врачара (1901),23 архи­текте Милана Антоновића, карактеристична је по деко­

ративној гвозденој огради постављеној уместо атике, са

неуобичајеним зооморфним мотивима. Уместо некадаш­

њих балустрада, примењен је сецесијски украс, чиме су

ревидирана академска правила компоновања највише зо­

не прочеља. Флорална сецесијска орнаментика прекри­

ва и фасаде приземних породичних објеката изграђених

ван ужег престоничког центра, у квартовима Дорћола,

Грантовца и Енглезовца: кућа М. Поповића у Курсули­

ној улици 35 (1904), 24 архитекте Стојана Тителбаха, град­ска вила трговца Р. Јовановића у Улици Стевана Срем­

ца 1 (1910),25 архитекте Бранка Таназевића, кућа Галтије Леоне у Француској 31 (1908),26 архитекте Ђуре Бајало-

ТWO COURSES ОР ТI-IЕ SERВIAN ACHIT CCTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL

Јоvапоviс at 1, Stеvапа Sгешса Stгееt (1910),25 dеsigпеd Ьу architect ВIЋпkо Тапаzеviс, the house of Galtija Leone at 31, FI-ancuska Stl"eet (1908),26 dеsigпеd Ьу al"chitect Dura Bajalovic, the house of Мilап Апtопоviс at 11, Нilandarska Stl"eet (1908),27 etc.

Опе of the рюшiпепt public ыlldiпgss iп Art Nouveau style built at аttшсtivе Belgrade locations is certainly hotel »Moskva« (1906-1907).28 Iпstеаd ofthe dеsigп Ьу the Zagreb al"chitect ViktOl" KovaCic, who won the соmреtitiопјшiеd Ьу Otto Wagnel" ашопg othel"s, the Iпsшапсе Соmрапу »Rosija« decided upon the design which was second оп the list, Ьу the local Ю'сhitесt Јоуап IlЬс; it was latel" adapted Ьу unknown al"chitects fl"ОШ St. Реtеl"sЬшg. With the vel"ticallines of the stl"uсtше, the absence of l"epl"esentative шопuшепtаlitу de­spite its size, а dеШОСl"аtiс сошроsitiоп, the absence of stiff гесtiliпеаl" hOl"izontal divisions, the effectiveness of the gl"een­-осЬе,' сегаmiс coating of the centl"al facade zone and deco­шtiоп l"edllCed to the shallow Secessionist plastic, this bllilding stапds Ollt in the шЬап епviюпmепt of Belgl"ade downtown. ТЬе Dерю·tшепt stOl"e (1907), built aftel" the design Ьу Viktor Аzгiеl ,29 pl"esumably brought fюш Vienna, displayed the structural апd aesthetic advantages of the Hew style in the агсhitесtше of соmшеl"сiаl buildings . Its functional, ореп interior, its il"on bridge and gallel"ies, exceeded the past ехре­l"ience in the new stylistic Оl"iепtаtiоп. ТЬе fгont is designed like а glass сшtаiп held Ьу ап iron gl"id, сошргеssеd between шаl"blе pillal"s. ТЬе pl"ettiness and good quality of execution of the паtшаlistiс Secessionist оrnашепt of Viennese ргоvепапсе enticed general аdшil"аtiоп.

Although Рl"iшагilу Оl"iепtеd toward асаdешisш, the шоst l"епоwпеd tandem of authol"s iп the SегЫап аl"сhitесtше -

61

Сл. 11. Хошел »Москва«, gешаљ

Fig. 11. Hotel »Moskva«, (letail

вића, сопствена кућа архитекте Милана Антоновића у

Хиландарској улици 11 (1908?7 и др. Међу јавним објектима у стилу Ар-Нувоа, изграђени м

на маркантним престоничким локацијама, издваја се хо­

тел» Москва« (1906-1907) . 28 Уместо нацрта загреба чког архитекте Виктора Ковачића, који је победио на конкурсу

у чијем је жирију био и Ото Вагнер, осигуравајуће дру­

штво »Росија« је усвојило другонаграђени пројекат до­

маћег архитекте Јована Илкића, који су касније преради­

ли за сада неидентификовани архитекти из Санкт-Петер­

бурга. Вертикализам структуре, одсуство репрезентативне

монументалности упркос величине, демократичност ком­

позиције, одсуство крутих, праволинијских, водоравних

разграничења, ефектна зелено-окер керамичка облога

средње зоне фасаде и свођење декорације на плитку се­

цесијску пластику, овој грађевини обезбеђују примат у

урбаном амбијенту најужег центра града. Робни магазин

(1907) изграђен по нацртима инжењера Виктора Азрие­ла,29 према непотврђеним претпоставкама донет из Бе­ча, показао Је конструктивно-естетске предности новог

стила у архитектури комерцијалних објеката . По функ­

ционалној, прегледној унутрашњости, са гвозденим мо­

стом и галеријама, превазишао је сва дотадашња иску­

ства у новој стилској оријентацији. Прочеље је решено

као стаклена завеса придржана гвозденом решетком,

укљештеном између мермерних стубаца. Натуралистич­

ки сецесијски украс, бечког порекла, љупкошћу и квали­

тетом израде изазвао је опште симпатије.

Иако превасходно академистички оријентисан, нају­

гледнији ауторски тандем у српској архитектури - Нико­

ла Несторовић и Андра Стевановић, 1907. године, са

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS НЕЮТАСЕ / ALEKSANDAR КADIjEVIC

Nikola Nеstогоviс and Апdга Stevanovic - bLlilt in 1907 а гергеsепtаtivе city palace with Secessionist elements fO!' the local mегсhапt Stamenkovic; the bLlilding is known as »the hOLlse with gгееп tiles«.30 Its свЫс volLlme, despite the tгаdi­tionalist iпtегiог сошt, is геfгеshеd оп the oLltside with vегti­cals that Ьгеаk thГОLlgh the [oof coгnjce. The facade of hotel »Вгistоl« with its fгее LlndLllated stГLlсtше (1910-1912) ,3 1 designed Ьу Nikola Nestoгovic, was iпsрiгеd Ьу the fгont рагt of hotel »Moskva«. Among the [emaining significant ехат­ples of the inteгnational Агt NOLlveaLl in ВеlglЋdе агсhitес­tше, with visible геmпапts of the mогрhоlоgу of academism, опе shoLlld mепtiоп the coгneг hOLlses as well as those егесtеd оп сгоssгоаds: the hOLlse of Агоп Levi (1907) designed Ьу Stojan Тitelbah, VLlca's hOLlse (1908) designed Ьу Dimitl'ije

Сл. 12. Н. Несшоровuћ, А. Сшевановuћ, Кућа шрlовца Сшаменковuћа, Краља Пешра 41, gешаљ

Fig. 12. N Nestorovic, А. Stevanovic, Kralja Petra Street 41, cletail

62

елементима сецесије подиже репрезентативну престо­

ничку палату трговца Стаменковића, познату као »кућу

са зеленим плочицама« . 30 Њен кубични волумен, упркос традиционалном унутрашњем дворишту, споља је ожив­

љен вертикалама које пробијају поткровни венац. Чеони

део разуђене, заталасане структуре репрезентативног хо­

тела »Бристол« (1910-1912),31 архитекте Николе Несто­ровића, инспирисан је прочељем хотела »Москва«. Од

осталих значајних примера интернационалног Ар- Нувоа

у београдској архитектури, са упадљивим реликтима мор­

фологије академизма, важно је поменути угаоне и полузи­

дане зграде, подизане на раскршћима улица: кућу Арона

Левија (1907) архитекте Стојана Тителбаха , Вучину ку­

ћу (1908) Димитрија Т. Лека, Официрску задругу (1908)

Сл. 1 З. Робнu маlазuн,

Краља Пешра 16, gешаљ

Fig. 13. Department store, Kralja Petra Street 16, cletail

ТWO COURSES OF ТЈ-Ј Е SERBJAN ACHJTECTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONA J~

т. Leko, tlle Оffiсегs' Соорегаtivе (1908) dеsigпеd Ьу Dапilо Vladisavljevic, SvetozaI" Јоvапоviс апd VladimiI" Ророујс,

as well as the hOLlses bLlilt iпtо the existil1g stгееt bIocks -hotel »Gгапd« (1900), tlle stLldio of Мјlаl1 Јоуаl10ујс, pllOtO­gгарhег ( 1902-1903) dеsigпеd Ьу Мilап Апtопоviс, tI1е

house of' l11егсhапt ОЬгаdоviс (1910) desigl1ed Ьу Sгеtеп Sto­ја110уј с, tlle Сотmегсјаl Вапk (1911) dеsigпеd Ьу Dапilо V1adisavljevic, the Smеdегеvо Сгеdit Bal1k (1912) dеsigпеd Ьу Мilогаd Ruvidic апd Isailo Fidапоviс, the Ехрогt Вапk (1914-1924) desigl1ed Ьу Dапilо Vladisavljevic, the ЬLlildiпg of the SегЬiап Royal Academy (1914-1924) dеsigпеd Ьу Аl1dга Stеvапоviс al1d DгаgLltiп Dогdеviс (with соорегаtiоп of Milal1 Мјl1јс). 32 Тllе тоге imp01"tal1t examples of Агt NouveaLl iп othel' SегЫап tOWl1S il1clude the villas АПlОvlје-

Сл. 14. П. Бајаловић, Кућа Михаила Пешровића Аласа,

Косашшћев венш~ 22, gешаљ

Fig. 14. Р. Bajalovic, KosanCice v venac Stl'eet 22, detail

----------

63

Данила Владисављевића , Светозара Јовановића и Вла ­

димира Поповића, као и зграде узида не у постојеће бло­

кове - »Гранд-хотел« (1900), атеље фотографа Мила.IIU Јовановића (1902-1903) Милана Антоновића, кућу тр­

говца Обрадовића (191 О) Сретена Стојановића, Промет­

ну банку (1911) Данила Владисављевића , Смедеревску

кредитну банку (1912) Милорада Рувидића и ИсаИJlа Фидановића, Извозну банку (1914-1924) Данила Влади ­

сављевића, палату СКА (1914-] 924) Андре Стевановића ,

Драгутина Ђорђевића (сарађивао и Милан Минић) .32 Од значајних примера Ар-Нувоа у осталим градовима Срби­

је, издвајају се виле Арновљевић и »Терапија« у Врња­

чкој Бањи, породична кућа Сотира Илића у Лесковцу

(1911, Светозара Јовановића »Старијег«) , кућа др Андре

Јовановића у Шапцу (1905), Среско начелство у Вели­ком Градишту (арх. Милорад Рувидић), Суд и Окруж]-IO

начелство у Нишу (1910), Окружно здање у Пироту (1910), основна школа и апотека у Неготину (1912), кућа Мило­ша Трифуновића у Ужицу (1912), кућа Захарија Хаџи Стаменковића у Власотинцу (1912), палата М. Николи­ћа у Крагујевцу (1913) и др.33 Међу српским архитектима који су деловали на простору Аустро-Угарске монархи­

је, у стилу сецесије пројектовали су Милан Табаковић,34 Милош Миладиновић35 и Драгиша Брашован. 36

Популарно угледање на најстарије изворне културе

водило је евоцирању месопотамско-египатских мотива у

архитектури српског Ар-Нувоа, што је дошло до изража­

ја на павиљону Краљевине Србије у Риму 1911. годи­не.37 Архитекта Петар Бајаловићје на површинама снаж­ног кубуса ове грађевине, надвишеног тешком куполом ,

елементе древне архитектуре престилизовао методама

Ар-Нувоа. Занимање за наслеђе ваневропских култура

подстакао је утицајни Иван Мештровић, који је у то вре­

ме стицао високу међународну репутацију као вајар, а

домаћу и као архитекта.38

Позивање на изворне културе дало је подстрек при­

сталицама националног историзма, свесних неопходно­

сти модернизације српског стила у архитектури. Пави­

љоном Краљевине Србије, архитеката Милана Капета­

новића и Милорада Рувидића, изграђеним за Париску

изложбу 1900. године,39 промовисан је необичан спој српске црквене архитектуре из четрнаестог века и ин­

тернационалног Ар-Нувоа. На тој кубичној грађевини

основе централног типа, доминантни национални, нео­

средњовековни, петокуполни, елевациони мотив (сличан

куполном систему манастира Грачанице), оживљенје еле­

ментима Ар-Нувоа у приземљу (застакљени лучни тре­

мови додати пред почетка саме изложбе, арх. п. Бодри) и

китњастим вертикалним завршецима елевације. С обзи­

ром да је поменута синтеза двају стилова донела велику

популарност српском павиљону, архитекти националног

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIjEVIC

Сл. 15. Кућа браће Нuк:олuћ, Њеlошева 11, gешаљ

Fig. 15. Njegoseva Street 11, cletail

ујс апd »Тегарјја« iп Vшјасkа Вапја, the [а111јlу house of

SotiI Пiс iп Leskovac (1911), dеsigпеd Ьу SvetozaI Јоvапо­ујс, SI., the house of Dc АпdlЋ Јоvапоviс iп Sabac (1905), tI1е Соuпtу Authoгity Ьuildiпg iп Veliko GIЋdistе, dеsigпеd Ьу

MiloIad Ruvidic, the Сошt апd the Соuпtу AuthoIity Ьuildiпg iп Nis (1910), the Соuпtу AllthOl"ity Ьuildiпg iп PiIot (1910), tI1е Еlе111епtагу School апd PhaImacy iп Nеgоtiп (1912), the 1101Ise ofMilos Ћ"ifнпоviс iп Uzice (1912), Ње hOllse ofZaha­гјј а Hadzi Stа111епkоviс iп Vlаsоtiпсе (1912), tI1е laIge hOllse оУМ. Nikolic iп KIaglljevac (1913), апd otl1eIS. 33 S0111e SeI­Ыап агсhitесts woIked iп tI1е АlIstГО-НlIпgагiап 1110пагсhу all.d dеsigпеd iп the style of Sесеssiоп , like Мilап Tabako­ујС,34 Milos Мilаdiпоviс35 апd DIagisa ВгаSоvап.36

Тllе РОРlllаг i111itаtiоп of the oldest огigiпаl сultшеs bIollght about еvосаtiопs of Меsороtаl11iап апd Еgурtiап I1юtifs iп tlle SегЫап AIt NOllveall агсllitесtше , рагtiСlllагlу

o bviollS iп the раviliоп of tI1е КiпgdОI11 of SeIbia iп ROl11e iп 19 ] 1.37 The aIchitect of the раviliоп , PetaI Bajalovic, applied еlеl11епts of апсiепt агсhitесtше, IephIased Ьу the 111ethods оГ AIt Nouveall, оп the sшfасеs of the роwегfнl СllЬе of the ЬLlildiпg. Tllis iпtегеst iп the legacies of поп-Ешореап clll­tLII·es was iпstigаtеd Ьу Ivап Меstгоviс , Wl10 was thеп уегу iпflLlепtiаl, iпtешаtiопаllу гесоgпizеd as sCLllptoI апd locally a ls o as ап aIchitect.38

RеЕегепсеs to огigiпаl Сllltшеs gave impetLIS to tlle SLlPPOI­te LS 01' паtiопаl histoIicis111, Wl10 kпеw we ll tl1<lt tlle SегЫап :-;t.y le iп aIcllitectL1Гe had to Ье 1110dеП1izеd. Tlle раviliоп of tll e КiпgсlОI1l of SeIbia bllilt foг PaIi s ех lliЬitiоп iп 190039 a'·teI tlle сlеsigпs Ьу Мilап Кареtапоviс апсl MiloIad RlIVidic, 1 I·QП10tесl ап LIIШS Lшl С0111Ыпаtiоп 01' SегЫап сlшгсll агсl1ј -

64

Сл. 16. Б. Таназевић, Минисшарсшво uросвеше, Краља Милана 2, gешаљ

Fig. 16. В. Tanazevic, Ministry оЈ Eclucation, Kralja Milana Stгееt 2, cletail

Сл. 17. Б. Тmюзевuћ, МUlluсшарсшво uросвеше,

Краља Мuлшю 2, .с;еГТЈаљ

Fig. 17. В. Таnщеvi(, Mini.l'/l )' оЈ Eclucation, Kralja Milana S"·eel 2, (!elail

TWO COURSES OF ТЈ-Ј Е SERВIAN ЛС НIТЕСТURАL ART NOUVEAU: ЈNТЕRNАТЮNАL AND NАТЮNАI~

tесtше ј'l"Oт the 1'ошtеепtll сепtLIГУ <lп(1 [llе iпtегпаtiопаl Агt

NOLlve,lLI . Тllе cLlbic ЬLlildiпg 01' а сеПll'а llу О l'gапizеd рlап had dОll1iп а пt паtiопаl , пео-mе(li еvа l Yive- clo llle еlеvаtiОПll1оti1' (sill1ilaI' [о tlle dome system ој' tlle mопаs tеl'У Gгасапiса) ,

геfгеsllесl Ьу еlеll1епts оГ Агt NOLlvea LI оп tI1е gl'OLlпd Лоог (glazecl агсllеd рогtiсоs acldecl ЬеУо ге [ll е ехlliЬitiоп орепiпg

Ьу агсllitесt Р. Воdгi) апd tI1е огпаtе vегtiсаl tоррiпgs of tI1е еlеvаtiопs. Siпсе tI1е mепtiопе(1 sуп t ll еsis 01' two styles made the SегЫап раviliоп уегу рорLllаг, [llе агсllitесts огiепtеd to­wагd [llе паtiопаl style Ьеgап [о аррlу SLICh соmЫпаtiопs fгеqLlепt]у. The 1l10st ргоmiпепt гергеsепtаtivе of the паtiопаl style iп SегЫап агсhitесtше 01' tI1е Уiгst clecade оГ the twепtiеth сепtшу, Вгапkо Тапаzеviс (1876-1945) sOLlght iпsрiгаtiоп iп the seCLl]al' folk aIchitectl1l'e, the so callecl Могаviап hOLlse with vaLllts,4o folk еll1Ьгоidеl'У апсl сопtеmрогагу сагреt wea­viпg iп SегЫа.41 Не РГОРОL1псlеd 11is ideas iп ргоfеssiопаl ll1аgаziпеs , апd Ьесаll1е, toget]leI' witll tlle аггапgег DгаgL1tiп 1пkiоstгi (1866-1945),42 the mаiп ideo]ogist of the паtiопаl агсhitесtl1l'Э.l »геvivаl«. 1п liпе witll tllis 11is ЬLlildiпgs Ьесате the SУПОПУIl1 f01' tI1е »сопtеll1рогагу« iпstеаd of the сопsег­vative апd mimetic tепdепсiеs 01' [llе паtiопа] style.

1п tI1е ЬL1ildiпg of tI1е Теlерhопе Ехсhапgе iп ВеlglЋdе (1905-1908),43 ТапаzеviC гесопсilеd tгаditiоп апd mоdегпi­ty iп рlасiпg оп its аSУll1шеtгiсаl t'l'Oпt t'acade, fiпishеd witl1 а гibЬеd Sесеssiопist cOГlleг dOll1e, diffегепt »пео-Могаviап« арегtшеs , polychгomatic sшfасеs of the sсгееп wall, апd tI1е low геliеf iп the sшfасе of the facade was dопе iп pseL1do­шеdiаеvаl гosettes апd chess fields. ТЈlе fLIge оп the gГОL1пd flоог Јеуеl , which evoke Вуzапtiпе агсllitесtше, апd iпtеl-Iaсеd ОП1ашепtаtiоп шаkе а vivid stГLlсtше аkiп to the сопtешро­гагу wоvеп kiliшs.44 The гооf СОП1iсе is Ьгоkеп thГOL1gh аgаiп апd tl1е арегtl1l'еs , iп acc01'd with the iпtеГllаtiопаl Агt NOL1-veaLl , iпсгеаsе iп ПL1mЬег апd decl'ease iп dimепsiопs fl'ОШ the gГОL1пd Лоог Llрwагd. 1п the аSУШll1еtгiсаl сошроsitiоп of the facade оп the Мiпistгу of ЕdL1саtiоп (1912-1913),45 пео-шеdiаеvаl роlусhl'Oшаtiс effect, iпtегlасеd ОП1ашепts, tгеfоil gable апd the еmblеш ofthe Кiпgdоm of SегЫа,46 аге skillfL111y сошЫпеd with the Sесеssiопist рilаstегs, dесогаtiопs апd tоррiпgs of the еlеvаtiоп. The ехсitiпg light-dагk соп­trasts, elllphasized роlусhгошаtiс »ыlт« facades of роblјс ЬL1ildiпgs dеsigпеd Ьу this aL1thor wеге [epeated оп the hOL1se of Јоvап апd Маksiш Nikolic (1912-1914),47 wheIe the [elief of St. GeoIge iп the gable апd the соlошs dегivеd fгош the SегЫап flag сlеагlу mагk the ideology of the паtiопаl style. А соmЫпаtiоп of Агt NOL1veaL1 апd паtiопаl motifs ofthe chess field is applied оп the ргеttу, аsуmmеtгiсаl fгопt faca­de of the hOL1se of Mihajlo Реtгоviс Alas iп Веlgгаdе (1910) dеsigпеd Ьу Petal' Вајаl0ујс.48 The L1шеаlizеd sketch foг Post Office 1 (1911) Ьу УОL1пg Мотјг Коnшоviс, [eveals а desiIe to achieve а соmЫпаtiоп of the паtiопаlпео-шеdiаеvаl style апd Агt NOL1VeaLl оп а hуреГ-ШОПLlmепtаl рвblјс ЬLlildiпg.49

65

СТИЛСКОI' усмерења почели су да потенцирају такве спо­

јеве. Најизразитији представник националног стила у

српској архитектури прве деценије века, Бранко т<нш- с­

вић (1876- 1945), инспирацију је црпео и из профаНОl' народног неимарства, угледајући се на моравску кућу са

луцима,40 уметнички вез и савремено ћилимарство у Ср­бији.41 Своја схватања излагао је у стручној периоди ци постајући, уз декоратера Драгутина Инкиострија (1866--1942),42 главни идеолог националног архитеКТOI'IСКО I ' »препорода« . Отуд су И његови објекти постали СИ н 01'11-'1 М »савременог«, уместо конзервативног и миметичког сие­

ра националног стила.

На згради Телефонске централе у Београду (1905--1908),43 Таназевић је успешно помирио традицију и модернитет, пласирајући на њеном асиметричном проче­

љу, завршеном угаоном ребрастом сецесијском куполом ,

разноврсне »неоморавске« отворе, полихромне површи­

не и керамопластичне мотиве. Велики прозори широког

ризалита запремају знатне површине зидног платна , док

је плитка пластика, сведена на раван фасаде, саставље­

на од псеудомедиевалних розета и шаховских поља . Уз

фуге у приземљу, којима се алудира на византијско гра­

ђење и преплетну орнаментику, створена је живописна

структура, слична остварењима тадашњег српског ћили­

марства.44 Поткровни венац поново је пробијен, а отво­ри се сходно интернационалној пракси Ар-Нувоа од

приземља ка врху бројчано умножавају и димензионал­

но уситњавају. У асиметричној композицији фасаде Ми­

нистарства просвете (1912-1913),45 неосредњовековна полихромија, преплетна орнаментика, тролисни забат и

грб Краљевине Србије,46 вешто су укомпоновани са се­цесијским пиластрима, пластиком и завршецима елева­

ције. Узбудљиве светло-тамне контрасте, наглашене на

полихромним »ћилим« фасадама јавних здања, овај ау­

тор је поновио и на кући Јована и Максима Николића

(1912-1914) ,47 где се рељефом св. Ђорђа у забату компо­зиције и колоритом изведеним из српске тробојке јасно

препознаје идеологија националног стила. Спој Ар-Ну­

воа и националног мотива шаховских поља , примењен

је и на љупком асиметричном прочељу куће Михајла

Петровића Аласа у Београду (1910) архитекте Петра Ба­јаловића.48 Нереализована скица за Пошту 1 (1911), мла­дог Момира Коруновића, показује тежњу ка прожимању

националног неосредњовековља и Ар-Нувоа на једном

хипермонументалномјавном здању.49 Витке куполе, по­лихромно обрађене потцелине, разноврсно аплициране

дуж романтичарски разуђеног фасадног плашта, пока­

зују одсуство стриктне академске дисциплине, што уз

садејство са сецесијском декорацијом и облицима отво­

ра показује вишезначност Коруновићевог романтичар­

ског приступа.

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КАООЕУIС

Тће slim domes, polychromatic segments applied along the romantically divегsifiеd facade covering геуеа! ап absence of а stгiсt academic discipline. Together with the Sесеssiопist dесогаtiоп апd the foгms of арегtшеs it mапifеsts КО1"L1l10-viC's polysemantic romantic аррюасh.

When Art NOllveallleft Ње histогiсаl scene iп Ње 1920s llnder the ргеssше of the пеw паtiопаl-гоmапtiс tгаditiопа­lism, that flошishеd iп the еllрћOl"јс wake of Ње llпitу of South Slavic peopJes, Ње emerging modeгnism and the аса­demism that Ьесаmе mOl"е powerflll as ап llnofficial state style, Ње WOl"d »Sесеssiоп« tшпеd iпtо а pejorative dепоmiпаtiоп of »excessive sllbjectivism апd imРlllsivепеss« iп агсhitесtше. Nеvегthеless, alongside the few belated examples,50 геmпапts of Агt NOllveall арреаг оп the ыlldiпgss dеsigпеd iппаtiопаl style. КОГllпоviС's Post office 2 iп Веlgгаdе (1927-1929),51 сопsidегеd the gllidiпg ехаmрЈе of the tепdепсу, had the gга­cled stГllсtше of the уоЈllmе, арегtшеs апd еlеvаtiоп tоррiпgs сhагасtегistiс of the Агt NOllveall style as mllch as of Ње Czecl1 ГОl1dО-Сllbism , the Сепtгаl Ешореап ехргеssiопism and Art Deco. Агсhitесt Аlеksапdаг Dеюkо achieved ап l1l10btГl1sive гесопсiliаtiоп of паtiопаl апd iпtегпаtiопаl Агt NOllveall fогms оп the family hOllse Elezovic (1928) јп Веlgгаdе,52 while the expressionism of СОl1dепsеd masses, composed aftel" the iпtег­l1ational ргiпсiрlеs of Art NOllveall, сап Ье disсеП1еd iп 1111-

realized designs for the YllgosJav раviliоп iп Philadelphia ( 1924) Ьу Petal" al1d Вгаl1kо Kl"stic, Ње Сhшсh of St. Sava (Ј 926) Ьу Dllsan ВаЫс, tI1е Сl1шсl1 (1828) dеsigпеd Ьу Alek­salldal" Vasic апd Ње Natiol1al Mllsellln (1928) Ьу Dогdе Bos­kovic.53 А belated Sесеssiопist еvосаtiоп of ancient Регsiап агсhitесtше,54 obviollS iп tl1e static соmроsitiоп of the mеmо­('iaL m0l1llment to tће Uпkпоwп Нею оп Avala пеаг Веlgгаdе (1937), mшkеd the сопсерt of its аllthог, Ivап МеStгоviс . 55

Althollgh Аг! NOllveall was аdditiопаllу апаthеmаtizесl Ьу the сгitiсs огiепtеd toward modeГl1ism, the office for the рl 'оtесtiоп of Сllltшаl mОПllmепts iп SегЫа was аblе to ргеsегvе its most ргоmiпепt examples iп Веlgгаdе aftel" tI1е Sесопd World Wac56 Uпfогtllпаtеlу, tћis was поt the case witb ПllmеЮllS сгеаtiопs iп оtћег tоwпs, neglected Ьу ћi stо­гi оgl-арhегs as well.

Тће two сошsеs оГ SегЫап Агt NOllveall illllstгаtе tће ide­ological wаvегil1g of [11е еагЈ у twепtiеth сепtшу SегЫап Ш'сћi­

tects who oscillated Ьеtwееп tће il1tеП1аtiопаl , mоdегпiziпg

icleal апd the паtiопаl , геgiопаllу гесоgпizаblе апd histогi­

call у »гooted« ехргеss iоп. Јп tl1is Лllсtllаtiоп , iпtегеstеd iп tl1e Гiпа l ргасtiсаl isslle, [11е mајогitу of SегЫап агсћitесts did ПО(, рюdllсе siпglе-l11еапiпg геsропsеs ыlt mixed еlеmепts ГJ"OГn diffегепt styles апсl СОI1f'гопtес! ideologies. Despite Ње соп сiliаtогу сћагасtег 01' [11е јг сгеаtiопs апd tI1ејг с!есisiоп

поt to follow tl1e ("llles 01: а рше sty le, they made Јосаl агсl1ј­[С . ( 1.Iге поп-dоgl11аtiс апd ро !уsеmапtiс, thегеfоге гесоgпi­

zabJe јп the шсhitесtше 01' SОlltћ Еаstегп Ешоре.

66

Када се под притиском новог национално-романти­

чарског традиционализма, нараслог у еуфорији у једи­

њења јужнословенских народа, јачања академизма као

незваничног државног стила, и појаве раног модерни­

зма, у трећој деценији двадесетог века Ар-Нуво повукао

са историјске сцене, реч »Сецесија« је постала пејорати­

вна ознака за »претерани субјективизам и хировитост« у

архитектури. Ипак, уз малобројне закаснеле примере5О

реликти Ар-Нувоа се јављају на грађевинама у нацио­

налном стилу. Коруновићева По шта 2 у Београду (1927--1929),5 1 сматрана путоказним примером тог правца , поседовала је степенасту контуру маса, отворе и завр­

шетке елевације карактеристичне за Ар-Нуво, колико и

за чешки рондо-кубизам, средњоевропски експресиони­

зам и Ар-Деко. На кући породице Елезовић (1928) у Бе­ограду, архитекта Александар Дероко је ненаметљиво

ускладио националне и интернационалне Ар-Нуво об­

лике,52 док се експресионизам згуснутих маса, компоно­ваних по интернационалним принципима Ар-Нувоа,

препознаје на нереализованим нацртима Југословенског

павиљона у Филаделфији (1924) Петра и Бранка Крсти­ћа, Храма Св. Саве (1926) Душана Бабића, Храма (1928) Александра Васића и Народног музеја (1928) Ђурђа Бо­шковића . 53 Закаснело сецесијско евоцирање древног персијског градитељства,54 уочљиво у статичној компо­зицији споменика Незнаном јунаку на Авали код Бео­

града (1937), обележило је концепт његовог аутора, Ива­

на Мештровића.55

Иако је Ар-Нуво био додатно анатемисан од стране

модернистички настројене критике, служба заштите

споменика културе у Србији после Другог светског рата

је успела да сачува његове најзначајније примере у Бео­

граду,56 што није случај и са многим остварењима у осталим градовима, занемареним и од историографа.

Два тока српског Ар-Нувоа сликовито одражавају

идеолошку колебљивост српских архитеката новијег до­

ба, опредељених час за интернационални, модернизациј­

ски идеал, а час за национални, регионално препознат­

љиви и историјски »укорењени« језик. Двоумећи се из­

међу тих опредељења, заинтересовани за практични ре­

зултат, већина српских неимара није давала једнозначан

стваралачки одговор, мешајући елементе различитих

стилова и супротстављених идеологија. Упркос компро­

мисног карактера својих дела, као и изневеравања става

о чистом стилу, Домаће стваралаштво су учинили недог­

матичним и вишезначним, а тиме и препознатљивим у

архитектури југоисточне Европе .

TWO COURSES OF ТНЕ SERBIAN ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL

Notes:

Ј Abollt [llе SегЬiаll Ш'сh itесtllге fгоПl tile late Ilille teelltll alld \11С СШ' l у

twellt ic tll сеп tllгу, see: Z . Mallevic, Рiоniгi mocleme аГЫlеkluге Вео­

gг(/(/о, Агlli tеktllга lIгЬаlli zа Пl 16, Веоgгаd 1962, 46-49 (Z. Mallcv ic,

ТI7.е рiОl/еегs о/Веlgгшlе's moclem агсЫtеСlиге, Агсll itссtllГС lI гЬаllisПl

16, Вс lgПldс 1962, 56); G . Goгdic, Аг!1itеktоnskо naslecte gг(/(!а Вео­

gгш/а 1, Saopstellja ZZZSKGB 6, Beograd Ј 966 (G. Gогdiс , Н сгi tаgс

агсilitес lltОlliqLlе dLl tепitогiе dc Belgrade, IIlStitLlt РОLlГ l а pгotectioll

des 1l1OIlLIIllellts ili s tогiqllеs de lа vilJe de ВеIgгаdе, СОllllllllлiсаtiОIl S 6, Веlgгаdе 1966,98-99); Z. Skаl аlllега , Secesija и аГЫlеkluгi Веоgг(/(/а 1900-19 14, ZLUMS 3, Novi Sad 1967,3 13- 340 (Z. Skаl аlllега, La

Secessiol! clans / 'а ГС/1itесtuге de Веоgгшl 1900-1914, Matica sl·pska. Sесtiол cles агts. Recilerches sLlr l' art 3, Novi Sad 1967, 340-343); В.

Nestorov ic, Nosioci агi1itеktоnskе m isli и SгЫјi Х1Х 1Ieka, Saopste llj a IAUS 2, Веоgгаd 1969, 49-55 (В. Nеstогоviс , Les ргоmоtеuгs с/е /а

pensee агсЫtеСlu.гаlе clans [а SегЬе clu Х1Х siecle, Iлstitllt d 'arcll itectlll'e

et d ' lII'balli sllle de Serbie. BLllJetill d ' inforlllatioll 2, Веlgгаdе 1969, 93-94); Z. Skalalllera, ОЬn01lа »sгрskоg sti/a« u аГЫlеkги гi, Z LUMS 5, Novi Sacl 1969, 189- 223 (Z. Skа lаПlега , Le геnоu1lеllеmеn.I с/и »slyle

SегЬе« c/ans L 'аГСЫlеСluге , Matica sгрskа. Sectioll des arts . Recllerllers SLII" I 'аг! 5, Novi Sad 1969, 233- 236); Z. Малеviс , N01lija sгрskа агЫ­

tеktига , ill: Srpska Ш'hitеktша 1900-1970, Beograd 1972, 13-17; В. Nestorovic, Ргеglеd spomenika аг!1itеkluге u SгЫji Х1Х 1Ieka, Sаорstслј а

RZZZSK Х, Beograd 1974, 141 - 179 (В. Nеstогоviс, Les monumen.lS

d'агс!7ilесtuге еп SегЬе аи Х1Х et аи clebut du ХХ siecle, IIlStitllt POlIf l а

pгotect ioll des ПlО IlLllllеllts ili stoгiqLles de l а RepLlbliqLle de Serbia. COllllllLlIlicatiolls 1 О, ВеlglЋdе 1974, 168-169); Id. , Агf1itеktига SгЬijе и XIX 1Ieku (ПlаЛll sсгiрt , Агћју SANU, Ist. zbirka Ьг. 14.410, Beograd 1974, 502- 587); О. Dшiс-Zаlllоl о, Веоglщl 1898-1914, iz Агћјуе

Gгааеv iлskоg оdЬога, Веоgгаd , 1980 (О. DLIГiс-Zаlllоlо , Веlgгасlе

1898-19 14. Oata fгоПl the Aгchives of the ВlIildiлg СОПlitее, Belgrade 1980, 11-1 6); Id, Gгшlitеlji Веоgгшlа 1815-1914, Веоgгаd 198 1 (О. DLlгi с-ZаПlоl о, Ве/gгшlе агсf1itесts јп (!1е регјос/ /гоm 1815 10 19 14,

Веl gгаdе 1981 , 11 9-1 24); О. Medakovic, Secesija - slil oko 1900, ill :

Sveclocellja, Beograd 1984, 48- 50; Z. Skаl аПlещ Secesija и sгрskој агЫtеktuгi , ZЬоглik Nагоdllоg Пlll zеја ХII-2, Beograd, 1985, 7- 13 (Z. Skalalllera, Aгt NОU1lесш јп SегЫап атс!1itесtuге, RecLlei l dll MlIsee Natiollal ХII-2, Belgrade 1985, 12-1 3); Z . Мапеујс, Sгрskа аГ!1.itеktuга

сl1lшlеsеtоg veka, i л: АгilitеktLlга ХХ vijeka. Umjeln.ost па tlu Jugosla­

\Iije, Веоgгаd-ZаgгеЬ-Моstаг 1986, 20-22; В. KLlljC-к. Магtiлоv i с­

Cvijill, Агt Nml\leclLI Style јп YugosLavia, јп: Агt NOLlveall/JlIgendstil

Агсhitесtllге ill Ешоре, Вопп 1988, 218-220; V. В . Solaja - А. S. Mag­dic , Inienjeгi u KnjaiesNu/Kгalje1lini SгЬiji 0(l 1834. gocline clo za1l1'­

setka РГ1l0g s1lelskog гаtа, Веоgгаd 1994; А. Kadijevic, Jeclan vek 'га­

ienja nacion.alnog stila u sгрskој агf1itеktигi (sгес!inа Х1Х - sгесlinа ХХ

1Ieka), Веоgгаd 1997,71-103 (А. Kadijevic, Тl1e оnе сеn.шгу о/а пшјо­

nаl slyle sеагсЫпg јп SегЫап агсЫtесtuге (t!1e midcLLe oftl1e 19111 сеn­{игу - (/1е mic/clle 0/ t11e 20111 сепtuгу), Веlgгаdе 1997, 267) ; М. Ророујс,

НегаlсЦсki simboli па beogгadskim јmmјm zclanjima, Веоgгаd 1997, 60-83; А. KadijeviC, А I'Ыtеktuга i игЬаnizаm и SгЫјi od 1854. clo 1904.

goc!ine, јп : Nallka i teilnika LI SгЫјi dшgе роlоујпе ХIХ veka, к.гаg llј е­

уас 1998, 263-283 (А. Kad ijevic, АгсЫtесtuге and uгЬапism јn Seгbia

(1854-1904) , јп : Science алd tесlшiсs ill Serbia dшillg the secolld ilalf

of XIXth сепtшу, КlЋgLlјеvас 1998, 284); Leksikon sгрskil1 аг!1itеkatа

19. i 20. veka (editoI" Z. Малеviс) , Beograd 1999; Z . Малеviс , 1stогijа

sгрskе агЫtеktuге lюvijеg doba , iп : Leksikoll sгрskiJlлеiПlага (editoI" Z. Малеviс) , Веоgгаd , 2002, ЈУ.

67

Althollgll регсе i vеd ге lаti vе l у СШ' l у, \11C I 'Шllil'i саt i О Il S of tlle illtеГllаti'Оl1а l

alld Ilatiollal Агt NOLlveaLI 11 HVC bccll cOllscie ll tioLlsly геsеагсllеd ј г) \11<:

wогld Ili stогiоglЋрllУ ollly sillce tlle latc 19805. See: AI·t NOLlvealll JlIgCllll­

st il Агсllitесtllге iл Ellгope, BOIlIl 1988; Illtсглаti О ll а l illtеГСОПllесti OIl S,

National ПlоvеПlеllts, ill : AI'cilitectlll'<l 1 Heritage of Al·t NOllvealll Ј lIgепd ­

stil , ВОIlП 199 1, 34-47; .1 . Howarcl, AI·t NOLlveall . Iпtегпаtiопа l ; 111 сl

п аt iолаl styles iп Ешоре , Mallclles ter 1996 (witil еагlј ег litегаtLlге) .

А. Mitrovic, Е1Iгореizасijа i/i!i /Лос/еmizасijа. Deset teza, Godi sllja k / .<1

dГll stvеЛLl istorijll 2, Beogracl 1994, 143- 145.

4 Ол tile СLlltшаl sigllifica llce ol' that ex llibitio ll visited Ьу а IlLIIllber 01' I'C­

Ilowlled Serbiall агсhitесts , sec: Р . .lLlli all, Т/1е Тгiиmр!1 o.f Агl Nou1leo ll .

Рагi s Exilibitioll 1900, LOlldoll 1974,96- 105 ; Ј . Al lwood, Тl7e Сгеаl

EX!1ibltions, LОlldол 1977; У. Ollskovic , SгЫја па S\letskoj izloi bi и Ра­

гizи 1900, Веоgгаd 1995 (У. Ollskov ic, SегЫа аl (!1е Wогlсl exblbiliol/

in РагјЈ јп 1900, Веlgгаdе 1995, 63-65).

М. Jovallovic, Sгрskа likO\ma umetl10s1 i Rusija kгајеm Х1Х i pocetkoll/

ХХ \Ieka, Saopstenj a, RZZZSK ХУ, Beograd 1983, 119-128 (М. ЈоуСЈ ­

Ilovic, Les агts plasti(lu.es seгbes el!a Russie с/е [аЛn clu Х1Хе siecle еl

clu cLebut clu ХХе, Jllstitllt рош lа ргоtесtiол des ПlОlllllllепts ili stогiq Ll CS de l а RepLlbliqLle de SегЫа. COllllllLlll ications ХУ, Ве lgгаdе 1983 , 127) .

6 К. Мш·tiпоviС-Сviјiп , Uticaj mшlагskе secesije па \lOj1l0dansku аГ!li ­lеklиги, Zboгnik Naгodllog 111l1zeja X II-2, Beograd, 33-44 (к. Ma l·ti­

лоv iс-Сviјill , Тl7e il~fluence о.Г Нипgагiап Агt NoU1leau оп агс!7.ilеctип!

јn Voj1l0clina, Rec Lleil dLl MLlsee Natiol1al ХII-2, Веlgгаdе 1985, 43) ; В.

Ошапсi , Масtагskа vaгijaпta secesije и Voj1l0clini, ZЬогпik NaJ"odl1og

ПlLl zеја ХII-2, Beograd 1985,61 -7 1 (В. Dшапсi , Тl1e Нungагiап 1Iагiеlу

0/ Агt NoU1leau јn Voj1l0c/ina , Rec Lle il cltl MlIsee Natiollal ХII-2, Ве l ­

gJ"ade 1985,70-7 1); В. KlIlic - К . Мш·tiпоv iС-Сviјiп , ор. cit, 216- 2 18.

7 Z . Jallc, Secesija и регiосliсi SгЫје poc'etkom ХХ 1Ieka, ZLUMS 13,

Novi Sad 1977. 339- 343 (Z. Jallc, Sezzesion in clen SеГЫSС!1.е ze ils­

С!lI'фе zu beginn cles ХХ ја!1I'!1U/'lсlегts, Matica sгрskа. Sесtiол des arts.

Rесilегсllеs sш I ' агt 13, Novi Sad 1977,344-346); Р. Yasic, Secesija и

ргјmепјепој umetnosti и SгЬiji , ZЬОГllik Narodllog Пlllzеј а ХII-2, Вео­grad 1985, 73-80 (Р. Yasic, А гt NoU1leau јn 1!1е Seгblan appliecl СЛI,

Reclleil dll MlIsee Natiollal ХII-2 , Веl gгаdе 1985,82); О. Radovallovic,

Secesijske k01line na/asaclama Beogmcla, ZLUMS 22, Novi Sad 1986, 283-313 (О. Radovallovic, SС!1.IuiесlеkиnSflliегkе јm Sezessionstil апп

fassaclen 1IОn Веlgгаd, Matica sl·pska. Sectioll des агts. Rесhегсhеs 22,

Novi Sad 1986, 3 12- 313); М. Sij akovic, Secesija и 1IеlikоЬесkегесkој stam.pi, G lasllik Пlll zеј а Bal1ata 6, Рапсеvо [995 , 164-173.

М. Јоvапоviс, Sгрskо cгk1leno gгшlitеljst\1O i slikагst\lо n01lijeg cloba,

Веоgгаd-Кгаgllјеvас, 1987; Jd, Кгitегijиmi SllJske сгf...'1lеnе u.metnosti,

ZMS za scenske Llmеtлоsti i ПlLl zikLl 15, Novi Sad 1994, 11-1 5 (М . Јо­

vапоv iс, Criteria applied јп SегЫаll сilшсh art, Matica sгрskа. Section

pOLIГ l' агt et IllllsiqLle. Rесilегсhеs 15, Novi Sad 1994, 15); Тгасliсiја i

sаvгеmепо sгрskо cгk1leno gгаditеLјst11О (еditогs В. Stojkov and Z. Мале­

ујс), Веоgгаd 1995.

9 В. NestoгoviC, Ргеglес/ spomenika . .. 167; А. Folg i c-КOlј аk, Secesija u.

Cac'ku, Zboгnik Narodllog Пlllzеја ХII-2, Веоgгаd 1985, 24-26 (А. Folgic-Korjak, Aгr NOU1leClLl јn Cacak, Reclleil dll MLlsee National

ХII-2, Веlgгаdе 1985, 3 [) ; О. Rajic, Агf7itеktoпskо naslecte Cac'ka, Са­cak 1997, 10.

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIJEVIC

10 М. Rоtег, Jecll1opoгoc!ic'l1e stambel1e zgгасlе 19. i poc'etka 20. \leka u

8еоgгасlu , АгllitеktОllikа 1 О, Веоgгаd 1996, 11 8-135.

11 Тllе регiосlizаtiОIl of the SегЫаll агсhitесtLll"е betweell tlle two wогld wагs, see: Z. Mallevic, Juc'eгasl1je gгш!itе/ј.mlО, UгЬаllizаm Веоgгаdа 53-54, Веоgгаd 1979, Ргilоg 9, J- XXXI. AboLlt ехргеssiОlli sm alld Агt Dесо ill that time SегЫаll агсhitесtLll"е , see: А. Kadijevic, Elemeпti eks­

ргеsiопizmа u Slpskoj агЫtеktuгi izmecfu C!II(/ s\letska гша, Momellt 17, Веоgгаd 1990, 90-1 ОО; Z. Mallevic, Аг! Deco апс! Narional Tenclencies

in Seгbial1 Аn:Ыtесtuге, SpatiLlm 1, Веlgгаdе 1997, 34-38; М. Јоуапоу јс,

Fгапсuski агl7itеkt Ekspeг i »Аг Deko« u 8 eognlclu, Naslede ЈП , Вео­

gгаd 200 1, 67-83 (М. Jovallovic, РгеПС!1 аГС!1itесt Ехрег! al1cl Аг! Deco

il1 8еlgгш!е, Негitаgе III , Веlgгаdе 200 1,83).

12 011 tlle ргоgгаmmаtiс огiеlltаtiОIl alld tlle ргеsеllсе of сегtаill styles јп tће sшdу of агсi1itесtLll"е ill Веlgгаdе , see: М. Rоtег-Вlаgојеviс, Nastava

агЫtеktuге па \lisim i \lisokoskolskim ustanO\lama u Веоgгасlu tokom 19.

i poc'etkom 20. \leka , GGB XLIV, Веоgгаd 1997, 125-168 (with еагlјег litегаtLll"е) (М. Roter-B1agojevic, Tesc!J.ing system оЈ Агсl1itесtuге оп

Hig!1.eг ancl!J.ig!1.est eclucation institutiol1s in Ве!gгшlе сluгiпg 19111 апсЈ

20111 сепtuгу, АllllLlаiге de 1а уј 11 е de Веlgгаdе XLIV, Ве1gгаdе 1997, 167-168).

13 Z. Mallevic, Juc'eгasnje gгас!itе(јstvо ... ХУ; В . Којјс , Dгusf1!eni uslo\li

гaZ \litka агl1itеktопskе stгukе u Веоgгасlu 1920-1940. gocl, Beogl-ad 1979, 259-264 (В . Којјс , Агс!J.itесtuге а Ве!gгасlе cle 1920 а 1941 .

Conc!itions sociales et pгoJessionales, Веlgгаdе 1979, 271-274); S. Toseva, ОгgапiZClсijа i гаdАгЫtеktоnskоg ocle(jenja Мiпistагstvа gгa­

(te\lina u регiосlu izmectu cl\lCl s\letska Га/а , Naslede II, Веоgгаd 1999, 171-184 (S. Toseva, Огgапizаtiоn апс! activity оЈ tl1e сlерагtmепt o.f агсl1itесtuге in tl1e Мiпistгу оЈ ci\lil епginеегiпg in tl1e peгiocl Ьеn·џееn

мо ИlОгlс! иl(/ гs, Негitаgе 11, Веlgгаdе 1999, 181).

14 М. Nетапјiс , Jeclan \lek sгрskе st\I(//-а!аG'kе inteligencije 1820-1920,

Веоgгаd 2002.

15 В. Којјс , Staгi gгаае\liпski zakon ЏI gгac! 8еоgгасl јп: DГLlstvеlli Lls10-уј ... 11-13; S. У. Nedic, Gгасtе\liпskо zakonoc!a\lSf1!O Веоgгшlа kгajem.

Х1Х i poc'etkom ХХ veka, GGB XLIV, Веоgгаd 1997, 115-1 23 (S. У.

Nedic, Lеg islаtuге оп builcling ~vогk il1 8е!gгас!е ar tl1e епс! оЈ tl1e

Niпеtееl1.t17 anc!tlle 8eginning о.{ {!Је ТИlеlltiееtll cenul/Y, АПIlLlаiге de l а ville de Веlgгаdе XLIV, Веlgгаdе 1997, 123).

1(, М. DLlгdеviс - А. Kadijevic, Simеtгijа u П О\lјјој S11Jskoj аг!J.itеktuгi ,

ZLUMS 27-28, Novi Sad 1991-1992, 6-7 (М. DLII"devic - А. Kadijevic, Die SУl11mеtгiе јп cleг пеигеп SегЫsсl1еп агс!7.ifеktuг, Matica sгрskа. Sec­tioll eles агts . Rесhегсhеs SLlI" l' агt 27-28, Novi Sad 199 1-1 992, 13-14).

17 »Tlle illtltlence of tlle Viellllese Secess ioll alld JLlgelldstil fгот МLlпјсll ,

~IS well as tlle Fгеllсh dесогаtivе Ш'с lli tесшге cO Ll1 el Ье регсеivеd ill tlle SегЫаll агсi1itесtLll"е ргјтагј l у ill tlle с ll<шgеs ot· огпатеlltаtiОIl alld dеСОПltivе plastic, alld ill сегtаill Ilew tепdеll с i еs iп the compositioll of (ll е f'acades. 111 tlle mајогitу of cases IlLIge wa ll masses wеге гетоvеd 1'1'0111 tlle facades alld windows openillgs Ьссатс Ыggег. Тћеге wеге 110 s iglli"icallt challges ill spatial s tГLlсtLlгеs 01' tlle огgапizаtiоп 01' spacc, рагtiС LlIШ'lу поt iп геsidепtiаl bLlildings.« ( М. I< оtег, Jec!nopoгoc!ic'ne

. , ·!alll!Jell e zgгас!е ... 119). Sec alld: ј еl , O.\·lIo\llla tipologija gгшlе\liпа

iC/l1llil1l/Шl1еnа izgгасlепi!Ј u 8еоgгас!u ()(! !830. с!о / 900. gос!iпе, Агllј­

tektLll"a i L1ГЬа пi zат 4, Всоgгаеl 1997, 62-68; l еl, Oblici \liiiерогос!i6юg

.'>'t(//lO\I(//!ia kгajem ХIХ i po(e tkol17 ХХ \Ieka l/ 8еоgгш!u , јп: Uпаргеdс­

пјс slanovanja, ВсоgПld 1998, 2 1-32.

68

18 Z. Skаlатега, Secesija u sгрskо.i аг!J.itеktuгi ... 11.

19 D. Sikimic, Fasaclna skulрtuга u Beogгaclu , Всоgгаd 1965; D. Radova­поујс, ор. cit; Z. Jakovljevic, Fasaclna skulрtuга u Веоgгасlu - ргоЫеm;

zastite, G1asllik DKS 16, Всоgгаd 1992, 178-1 82; Ј. Novakovic, ЕIIО­!ucija secesijskog ОП1.аmепtа, OPLIS МаgllШ11 3-4, Веоgгаd 2000, 6.

20 Н. Rascl-Hickok, ViktoJ" Огtа, ill: Istогijа mocleme агЫtеktuге 1. Коге­п; moclemizma (ed. М. R. Регоу јс) , Веоgгаd 1997, 400-407; Р. Vегgо,

Oto Vagnel', ill: Istогijа moclem.e аГ!1.itеktuге 1 . .. 509-524.

21 See: Z. Мапеујс, Рiоniгi 1110с!егпе агЫtеktuге Веоgгш!а ... 48; Id, Novija

sгрskа агI1itеktuга . .. 16; D. Radovallovic, ор . cit; А. Kadijevic, S!1щltаl1је kопstгukсijе u novijoj sгрskој aгl1itektuгi, Uпivегzitеtskа misao 2, Ргistiпа 1994, 16-17 (А. Kadijevic, Ап uпdегstаncliпg оЈ СОl1stгuсtiоl1 in пеИlег SегЫап агс!7.itесtuге, Uпivегsitу орјпјоп 1, Ргi stiпа 1993, 21).

22 G. Gогdiс , ор. cit, 56; Z. Skаlаl11ега , Secesija и агЫtеktuгi 8еоgгшlа .. . 320-32 1; Z. Mallevic, ibid ; D. DLIГiс-ZаI11010, Gгасlitеlji 8еоgгасlа .. .

94-95; Z. Skаlатсга, Secesija u sгрskој агf1itеktuгi ... 10; В. УLlјоу јс , Веоgгщl u pгo.~losti ... 3 11.

23 G. Gогdiс , ibid ; Z. Skаlаmега, Secesija u агf1itеktuгi ... 32 1; В. Nesto­гоујс, Ргеg!ес! ... 157; Z. Мапеујс , NO\lija .. . 16; О. DLlгiс-Zаmоlо, Gl-aclite!ji Веоgгасlа . . . 19; В. VLljovic, ibid, 248-249

24 Z. SkаlатеlЋ, Seces(ja и аг!7ilеktuгi Веоgгасlа 1900- 1914, ZLUMS 3, Novi Sad 1967, 322; S. Ncclic, Ргilоg ргои((/\I({пји kuG'e s\lestel1ika Мilш­

ila М. Popo\liG'a u Кuгsuliпој ulici Ь,: 35, Nas1edc 1, Веоgгаd 1997, 61-68 (S. Nedic, А сопtгiЬutiоп {о tlle stucly оЈ (ће 110mе оЈ ге \lегеllС! Мi!шilо

М. PopopiG' оп 35 Кuгsu!inа stгееt, Негitаgе 1, Ве1gгаdе 1997, 67).

25 D. Dшiс-Zаl11оlо , Gгас!itе(јi Веоgгасlа ... 101 .

26 G. Gогdiс , Аг!7itеktоl1skо l1aslecte ... 73 ; D. Radovanov ic, ор. cit, 286, 296; Lj. Miletic-АЬгаl1lОviс , Аг!7itеktuга геzidепсijа i \li!a 8еоgгасlа

1830-2000, Всоgгасl2002 , 102-103 (Lj. Mi1etic-АЬгатоviс, Веlgгасlе

Resicleпtia! аnс! Vil/a Агс!7itесtuге 1830-2000, Всlgгаdе 2002, 102-1 03).

27 G. Lazic, Аг!7itеkt Mi!an Antol/O\liG' (1868-1929), ZLUМS 27-28, Novi Sad 1991-1992,23-24 (G. Lazic, АгсЫtесt Milal1 Antol1 opiG' (1868-

-1929), Matica s грskа. Section eles агts. Rесhегсћеs sш I ' ш·t 27-28, Novi Sad 199 1-1 992, 35); Lj . Mi1etic-АЬгаmоviс, Корitаге\lа gгшlil1а 1, АгllitсktLI Г<l-LIгЬап i zаlll 9, Веоgгаd 2002, 59-61.

28 G. Gогdiс , ор . cit, 66-67; Z. Skа l атсга , Secesija u агЫtеktuгi 8еоgга­с!а ... 323 ; Z. Mallcvic, ibid ; В. Nestoгovic, Ргеglесl spomenika ... 159;

О. DLIГiс-Zаlllо l о, Gmc!ite(ji 8еоgгасlа . . . 48; Z. Skа1атега , Secesija u

sгрskој. .. 1 О; В. VLljovic, ор. cit, 207-208; G. Мitгоviс, Веоgгасl , Zgгa­

cla !1Otela MO.l'kpo , ill: Spomcnicko Ilaslede SгЫје, Веоgгасl 1998, 116.

29 Z. Mallevic, РiОlliгi moc!em e . .. 47-48; Ј. SekLllic - Z. Skа l а lllсга , Knez

Мi!шi!О\lа u!ica, Saopstcllja ZZZSKGB 3, Всоgгаd 1964,34 (Z. Ska­l аlllсга - Z. Jakovljev ic, Rue Kl1 ez Мi!шiОllа , InstitLlt poLIГ lа ргоtесtiоп eles 1110nLIIllellls 11istогiqLlеs de l а у јll е de Ве1gгаdе, COl1l1llLll1icatiol1s 3, Веlgгаdе 1964, 36-37); О . Gогсliс, ibid, 68; Ј . SekLllic - Z. Ska1a­тега , А г!7itеktОll.l'kо lIoslecle g гас!а 8еоgгасlа 11, Всоgгасl 1966, 33 (1.

SekLllic - Z. Skа lаlll сга, J-/eгitoge агс!Ј itес!lIоniСјuе с!и tеггitогiе cle

8е!gгщ!е 11, IllslilLll рош l а pгotect i on des тОПШl1еll ts 11i s tогiqLlСS dc l а уј ll е еl е Ј3сlglжl с. COIl1Il1L1llicatiolls 4, Ве l gгаdе 1966, 37- 38); Z . Skа I Ш11ега , S(!П:.I'(јо 11 ш-!7itеktuгi 8еоgгас!а . .. 323-325; В. Nestoгovic, јЫ сl; D. DLlгi с-ZаI11 0 1 0: G /"({{!itelji 8еоgгас!а ... 15-1 6; У. РаУlоујс,

»S!ий(i« J\ zгie! , Nova 0 1, Всоgп\С1 1982, 11 ; Z. Skalall1el'a, Secesija u

.I'гр.l'k(~i ... 10; D. Dшiс-ZаПlOlu, RO!J/1i magazil1 8 el1ciol/o 811!(ja , јп:

ТWO COURSES ОРТНЕ SI.:.I BIAN ACHITECTURALART NOUVEAU: INTCRNATIONAL AND NATIONAL

Је\lгејi - gгш/itеlji Веоgгщ/а ( / 0 / <)4 / . . Ч (){/ill I!, ZЬогпik јеvгејskоg

istOI'ij skog 111llzeja 6, Веоgгасl 1 <)<)2, 2 19- 220 ( О. DLIГiс-Zаmоlо, ЈеНI.\·

-/JUi/с/а.\· (!I' Be!gгac/e ргiOl ' 10 / 94 / , .I cw is l1 slllclies. Jewisl1 11i s tогiсаl

mLI SCLI1l1 , Ве l gгасlе 1992, 24З-244); В. VLlj ov ic, Веоgгш/ LI РГОS!ОSli .. . 128- 129; О. Мilаsiпоv i с-Магiс, l!t)(/it' kmz /пm/еmLl агl1itеktигu Вео­gгщ/а , Веоgгаd 2002, 22 (О . Мilаs illоviс-Магiс, Cuic!e (о тос!ет

агс!7ilеСluге јп Веlgгш/е, Ве lg гасl с 2002, 22); Z. Маllеујс , /stог(ја

sгрskе Ш'/1itеktuге 1/.001(jeg (/оЬа . . . 1 У.

30 G. GOI'cl ic, Агl1itеklоnskо I/({.I'/е(/е . .. 72; Z. S kаl аmега, Seces(ja и агl1i-tektuгi Веоgгш!а ... З24 ; О. DlIгiс-ZаlllOlо, Сгш/itеlji Веоgгаdа ... 98 ; В. VLljovi c, ibid, 160-161 ; О. Мilаs iпоv i с-Магiс, ОР. cit, 2З.

31 Z. Мапеу јс , Рiопiгi ... 48-49; Z. Skа l аmега, Seces(ia u агf7itеktuгi Вео­gгш/а . . . ЗЗ2-ЗЗЗ ; В. Nеstогоv i с, о р. cit, 159; О. DLIГiс-Zаmоlо, Сга­c!ite!ji Веоgгшlа ... 80-81; О. Raclovanovic, Seces(jske "О\lјnе ... 285; В . VlIjovic, Веоgгшl LI pl'O.f!O.\'li ... 205.

32 Оп tl1e 11i s tогу alld агсl1itесtШ'е 01.' tl1ese bllildillgs, see: Z. Мапеујс ,

Piоl/.iгi тос/егпе ... 48-49; G. GOI'clic, ор. cit, 61 , 72-74, 77, 81 , 85-86; Z. Skаlаll1ега, Seces(ja и агl1ilеktuгi Beog/'{{c/a ... З]5-З42; В. Nesto-гоујС , Ргеg/ес/ spomenika аГ/1ilеklllГI! LI SгЫјi .. . 157-159, О. DLlГic-ZаПlOlо , Сгш!itеlji Веоgгш/а ... 18, ЗО, З7-З8, 59-60, 68, 89-90; О.

DLIГiс-Zаmоlо , Hote!i i kajcll1e Х/Х \leka LI Веоgгшlu, Веоgгаd ]988, 25-29 (О. DlIгiс-ZаПlOlо, HOle/s am/ coft'e-/1ОLIsеs јп Ве/gгш/е in (/1е Nineleent/1 сепшгу, Веlgгасlе 1988, 1 87-20З); G. Lazic, АгЫtеkt Milan AnIOnO\liC ... 20-2]; В. VlIjovic, ор. cit, 1 З5, 204-205,214,218-219; М. Мilоvапоviс , Nеimагi Vга[~ага: Мј/ап Antono\lic, VIЋсагski g]as­пik 1 З, Веоgгаd 1995, 27 ; А . Касlјј еујс , Beogгac/ski opus агl7itеktе Milana Мјпјс'а (1889-1961), GGB XLIII, Веоgгаd 1996, 124 (А. Kadijevic, Ве/gгш/е opus оЈ агсl1 .. Мј/ап Мјпјс ( 1889- 1961 ), Annllal of the city of Веlgгаdе XLIII , Веlgгаdе 1996, 152); В. Sekaric, Вео­gгшl, Zgгшlа Oj'icirske zш/гugе, Zgгш/а Smec/eгevske banke, iп: Spo­ll1епiсkо паslеdе SгЫје, Веоgгаd ] 998, 112, 114.

33 В. Nеstогоv iс , Pгeglecl spomenika ... 160-161 , 164-]65; Id, Seces(ja LI LlПLltга§пјоsti SгЫје, Sгрskа агhitеktша LI ХIХ vekll ... 524-529; G. Мitгоviс, Ргilоg pOZ/1(l)l({nju stilskil1 ocllika gгac/iteljskog nas!ecta Vrnja­c'ke Вапје, Glasnik DKS 18, Веоgгаd 1994, 178-] 80; У. Тгјfипоујс ,

АГ/1irеktuга о Кгаguје\lси, Кгаgllјеvас 1995, 56-57; G. LaziC, !stог(ја i аГ/1itеklUга objekata па tгgu S\lelog Dогсtа u Uf.icu, Uzicki zbornik 24, Uzice 1995, 171-172, 174; Т. Магkоviс, АГ/1itеktопskо naslecte gгш!а Sapca, Sabac 1996, 49; М. Vојiпоviс , Zgгac!a Sгеskоg nac'elst!la и NЊt , Glаsпik DKS 2] , Веоgгаd 1997, 169-172; G. Mitгovic, АгсЫ­tесtuга/ Heгitage јп {/1е Spas оЈ SегЫа, MNHMEIO (МОПllmеllt апd Епviгопmепt) ]0, Thessaloniki 2001 , 194-195; О. Уаlсјс, Cгacliteljsko naslecte Vlasotinca , Vlаsоtiпсе 2002, 45-46; 1. Nesic, Palata Sotiгa Iliса и Leskovcu, Leskovacki zbornik XLIII, Leskovac 2003 , 187-203 (1. Nesic, Тl1e palace оЈ SotiI' ШС јп Leskovac, The annllal of the National mllseLlm, Leskovac 2003, 20З).

34 The iпflllепсе of Art NOllveall is perceived јп the later works of агсhitесt Мјlап Tabakovic. See: Z. Skаlаmега, АгЫtеktа Milan Tabakovic (1860-1946) , ZLUMS 6, Novi Sad 1970, 135-156 (Z. Skalamera, АгсЫtесtе Milan Tabako\lic (1860-1946), Matica sгрskа. Section des агt. Rесhегсhеs sш l'агt 6, Novi Sad ]970, 155-157); У. Мitгоviс, Tabakollic Milan, јп: Leksikon srpskih Ilејmага, Beograd 2002, 177.

35 Оп the activity ofMilos Мilаdiпоviс, tесhlliсiап (1876-1934) and his wогks јп the style of Sесеssiоп (the hOllse of Кгistiпа Кгаlјеујс јп Sara­јеуо , 19] 3), see: Р. V. MiloseviC, Агf7itеktuга u Kгalje\lini Jugoslav(ji ,

69

Sal'ajcvo 19 18- 1941 , SГЫllје 1997,26, З 15;.1. Bozic, S\ ~jer/oc i iSШ,·Uе.

B,\Ilja lLlka 2001,69.

36 А. Ignjal ov ic, IJmgi.\'a Bгa.fo\YIl1. Ra(/allje оГЫlеklе 11 kOll1ekslU а /'/{i ­leklt{{'(! Sгес/{(је Еl'горе Ј900-/9/8 (lllаЈ1LIsсгiрt 01' tl1e Mas teI' tl1es is, Fac Lllty 01' Агсl1itесtLIГе јп Веlgгаdе, 200З .), IОЗ-280 .

37 М. Асlаmоу ј с, Ut~e.fce SгЫје па Svelskoj iz./of./Ji u Ю{IIU /9//. go{!ill e, Sveske OIUS 16, Веоgгаd 1986, З9-4 1 (М. АсlаlllOујс , La рагtiсi/ю ­

lioll с/е /а SегЫе а /' exposition тош!iаlе с/е ROl11e еl1 /9// , Уегејll сl С I '

КШlstllistогikег SегЫепs ] 6, Веlgгаdе 198З , 158); А . Kad ijevic, JU /Oll \Jek . . . 98.

зх К. S tгајlli с, /\lШ1 MestГO\Jic, Веоgгасl 1919; Z. Vidovi c, Me.\'ll'ovic i .I'а ­\J/'emeni suko/J skulрtога s al'f1itektom (јес/а п esleliC<ki ргоЫеm) , Sага­

јеуо 196 1; А . Оеаllоујс , Me§tro\Jic'e\Ji Pl'o.\'lol'i, Covjek i pгostoI' 12, ZаgгеЬ 198З , 23-27.

39 У. OLI Skovic, SгЫја па svetskoj izlof./Ji и Pal'izu /900 , Веоgгаd 1995, 12-22; А. KadijeviC, Јес/ап \Је" tl'af.e{~ja /1ociol1o/l1og .I'li/a .. . 68-71 ; Lj. Blagojev ic, Moclemism јп Seгbia. Тl1.e e/u.\'i\le mal'gin.\' o.f' Be!gI'Clcle а l'сlu'lеСlиге Ј919-1941 , СаmЬгidgе (Mass .) - LOllclon 200З , 83-86.

40 N. Pesic-Maksil11ovic, StvагаlаЉIO агf1itеkatа poc/.I'laknuto /uсјта .\'0

mOl'avske kuc'e, Sаорstепја RZZZSK ХХХIУ, Веоgгаd 2002,406--407 (N. Pes ic-Maksimovic, Оuе\lгеЈ с!еЈ (ll'c!Jilecfs iп.\'рiгее.l' раг les агс'\' с/е /а mai.l'on сагаСfегistiqие clu bassin с/е /а МОI'({\I({), IпstitLlt ронг lа

pl'otectioll des mОIlLlmепts histогiqllеs de l а RepllbIiqlle de SегЫа. СОПlLllllliсаtiопs ХХХIУ, Веlgгаdе 2002, 419) .

4 1 В. Vladic-КЈ'stiс , Тl'шliсiопаlпо c'ilimal'stllO и Sl'biji, Веоgгаd 1985, 17-51 (В. Vlаdiс-Кгstiс, Тгш!itiопаl гиg \-IIеа\Јiпg in Seгbia , Веlgгаdе

1985, 104-105)

42 А. Kadijevic, Jeclan \Jek ... 99-100; S. VlIlesevic, IJгagutin !nkiosll'i Mec/enjak , Веоgгаd 1998 (S. VlIlesevic, IJгagLltin !псf7iоstгi Meclenjak, Веlgгаdе ] 998,83-84). Оп the агсhitесtLIге ofthe Јоуаll Cvijic 's hOllse (1906) whose illtегiог was dесогаtеd Ьу Illkiоstгi, see: Lj. Miletic­АЬгаmоујс , Корitагеvа gгaclina П, АгhitеktШЋ-lIгЬапizаm 10, Вео­gгаd 2001, 6З-65.

43 G. Gогdiс , ор. cit, 74-75 ; Z . Мапеviс, В. Nеstогоviс, Pгeglec! spome­nika . .. 159; О. Duric-Zamolo, Сгшlitеlji Веоgгш!а ... 10] ; М. Јоуапоујс,

Sгрskо cl'kveno gгш!itе!јstvо i slikaTst\1O /1o\Jijeg с/оЬа , Веоgгаd- КгаgLl­

јеуас 1987, 195, 219; Z. Мапеviс, Romaпtic~na aгl7itektuгa, ВеоglЋсl

1990, 9; В. VLljovic, Веоgгшl и pl'oslosti i sшlаsnјоsti, Веоgгаd 1994, 224; О. Магјс, »Byzantium« јп Веlgгшlе, АгhitеktШЋ-lIгЬапizаm 2, Вео­gгаd 1995, 86; М. Ророујс, Heгa/c!ic'ki simbo!i ... 7З-74; А. Kadijevic, Јес!ап \Jek ... 88,307; В. Sekaric, ВеоgI'Ш/, Zgгшlа stаге teleJonske сеп­tl'ale, iп: Sроmепiсkо naslede ... 114, О. Мilаsiпоviс-Магiс, Vodic' ... 49.

44 В. Vlаdiс-Кгstiс , ор. cit.

45 G. Gordic, ор. cit, 49; В. NestoJ'Ovic, ор. cit, 160; О. Dшiс-Zаmоlо, ibid; В. VLljovic, ор. cit, 219-220; О. Магјс, »Byzctntium« in Be!gгa­cle ... 86; М. Gогdiс, Zgгшlа Мiпistагstvа prosvete, Веоgгаd 1996 (М. Gordic, Тl1e Мiпistгу оЈ Education, Belgrade 1996, 66); М. Ророујс ,

Heгalclic'ki simbo!i па beogгaclskimjavnim ... 73-75; А. Kadijevic, Јес/ап vek .. . 89-90, 308 ; S . Iуапсеујс , Kompleks Мiпistaгst\УI pгosvete. Мо­

guc'nost "evita!izacije, Naslede 1, Beograd 1997, 111-117 (S. Ivапсеviс, Т/1е Ministl'Y оЈ Eclucation compound, Негitаgе !, Belgrade 1997, 118); В . Sekaric, Веоgгаd, Zgгшlа Мinistагstvа pгosvete, iп: Sроmепiсkо naslede SгЫје .. . 1] 1.

ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIJEVIC

46 М. Ророујс, ор. cit.

47 G. Gordic, ор. cit, 83; В. Nestoгovic, ibid; В. Уијоујс, ор. cit, 249; А. Kadijevic, Jeclan \lek ... 90.

48 В. Вгеmес, Киса Mi!1aila PetГO\lica - Alasa, јп: KosanciCev уепас, Beograd 1979, 102-104; В. Уијоујс, ор. cit, 186- 187; А. Kadijevic, ор. cit, 86; Lj. Miletic-АЬгаmоviс, ор. cit, 108-109.

49 А. Kadijevic, Моmјг КОГUПОllјс, Веоgгаd 1996,34-36 (А. Kadijevic, Моmјг КопmОllјс, BelgIade 1996, 165-166); Id, Je(lan \lek tгaZenja ...

97, 311.

50 See house of lосаl mегсhапt Kosta Jovanovic in Novi Sad [гоm 1922. g, ar-h. Dake ророујса, јп: S. Jovanovic, UгЬапizаm i агЫtеktuга ргvе polo\line хх veka и Vojvodini, DaNS 20-21, Novi Sad 1998, 18; У. Мitгоviс, Daka Popo\lic, in: GIaditelji Novog Sada, druga polovina XIX - ргуа polovina ХХ veka, DaNS 30, Novi Sad 2000, 36.

51 Z. Manevic, Rоmапtiсагskе ten(lencije, IТ Novine 14. 1 1980, 18; Id, Romanticna агl,itеktuга .. . 11; D. Магјс, »Byzcmtium« јп Belgnl(le .. .

87-88; А. Kadijevic, MomiI" КопmО\lјС ... 63-65; Id, Jeclan \lek .. .

150-151 ; М . Jovanovic, Fгаnсuski агЫtеkt Ekspeг i »Ar Deko« и Вео­

gгa(lu , Naslede III, Веоgгаd 200 1,78, 81; D. Мilаsiпоviс-Магiс, Vo(licY

kгoz mo(lemu агЫtеktuгu ... 54.

52 Z. М. Jovanovic, Аlеksашlаг Deгoko, Веоgгаd 1991 ,62,88 (Z. Јоуа­

llOујс, Аlехап(!ге Dегоkо (1894-1988), ВеIgгаdе 1991 , 115-116); В. Уијоујс, ор. cit, 260-261; А. Kadijevic, Je(lan \lek . .. 157, 326; D. Мilаsiпоviс-Маr-iC, ibid, 87.

70

53 Abollt those ргојесts and objects see: Projekti stu(lenata aгbltekture. К!иЬ studenata агhitеktше, Веоgгаd 1928, 1-2; Z. Manevic, Roman­(ј61а аг11itеktuга, Beograd 1990, 8; А . KadijeviC, Jeclan lIek ... 130, 136- 137, 168.

54 Ргimагilу tombs of Darius in Pasargadae, [гоm 529 В.с. see: Р. Мјјоујс, О nekim ikonoloskim pitanjima MestГO\licellOg mauzoleja па LO\lcenu, Glasnik Odeljenja umjetnosti CANU 6, Тitоgгаd 1985, 96-97 (Р.

MijoviC, Some iconological questions оЈ МеstГО\liс's mausoleum оп Lovcen, The MessengeI" of Art Dерагtmепt of MontenegIian Academy of Aгt and Science 6, Тitоgгаd 1985, 109).

55 А. Deanovic, MestГO\licevi ргоstогi, Covjek i ргоstог 12, ZagIeb 1983, 23-27; В. Vujovic, Веоgгшl и рго§lоsti .. . 334; В. Sеkагiс, Avala, Spo­menik NeznanomjLtnaku, in: Spomenicko naslede SгЫје ... 85

56 See the reports оп pIotected bllildings in the [epublican, [egional (intercommunal) and town institutes foI" pIotection of monuments of сultше as well as texts published in magazines »SaopStenja RZZZSK« (Institut роиг lа ргоtесtiоп des monuments histогiquеs de lа Repulique de SегЫе. Communications) »Saopstenja ZZZSKGB« (Institut роиг lа ргоtесtiоп des monument histогiquеs de l а у illе de BelgIade. Соmmlшi­cations), »Glasnik DKS« (The MessengeI" ofSociety of сопsегvаtшs of SегЫа), »Naslede« (Негitаgе), »Stагiпе Kosova i Metohije« (Antiquities de Kosovo et Metohija), »Gгаdа za ргоuсаvапје spomenika kultuге Vojvodine« (Маtегiаl foI" Vojvodina's cultllГal mOIlLlments stLldying), »Raska bastina« (Raska's heIitage) alld catalogLles »KuIturno Ilaslede SгЫје. Zastita i lIГectellje 1947-1982.« (BeogIad 1982) »Spomenicko naslede Srbije« i »СlIvагi bastine« (Веоgгаd 1998).