1. UVOD

Kopaonik je najvisi masiv centralne Srbije, koji raspolaze izuzetnim

potencijalima za razvoj turizma. Zahvaljujuci povoljnom goegrafskom

poloazju, dobro saobracajnom povezanoscu, prijatnoj klimi, izvornim

pejzazima, bogatom I raznovrsnom biljnom I zivotinjskom svetu,

interesantim oblicima reljefa, rekama I klisurama, kao I izvorima tople

mineralne vode u podnozju mogucnosti za razvoj turizma su mnogobrojne.

Ipak, Kopaonik je najpoznatiji po zimsko-sportsko turizmu, predstavlja

najveci skijaski centar u Srbiji. Drzava je zastitila kopaonik kao prirodno

dobro od nacionalnog znacaja 1981.godine. Vecina smestajnih kapaciteta od

kojih su mnogi sagradjeni pre proglasenja nacionalnog parka, skoncentrisani

su u predelu Ravnog Kopaonika, u centralnom lokalitetu Suvo Rudiste, na

nadmorskoj visini od 1800m. Iako se radi o najkvalitetnijem delu planine gde

se nalaze najbolji smucarski tereni, u pitanju je ekoloski najosetljiviji deo

planine. Do sada gotovo nista nije ucinjeno da se njegovi prirodni resursi I

lepota sacuvaju i da se potkopaonicka sela ozbiljnije unaprede.

Visok stepen urbanizacije I nekontrolisani razvoj masovnog turizma

prouzrokovali su veliku degradaciju prostora NP Kopaonik. Najizrazeniji su

problemi u vezi sa vodosnabdevanjem, odvodjenjem otpadnih voda itd.

Dalji razvoj Kopaonika treba usmeravati na predele u podnozju NP Kopaonik

kao sto su Brzece, Blazevo, Josanicka I Lukovska Banja.

1.1. TURISTICKO GEOGRAFSKI POLOZAJ

Kopaonik se nalazi u centralnom delu Srbije, a njegov planinski masiv je

najveci u srbiji. Pruza se pravcem severozapad-jugoistok. Duzina mu je

82km, a sirina 60km. Prirodne granice cine tokovi Ibra, Josanice, Rasine,

Toplice, Laba I Kosovksa kotlina. U sirem okruzenju nalaze se mnogobrojne

crkve, manastiri I tvrdjave, od kojih su Studenica I Sopocani upisani u listu

svetske kultrune Bastine. Tu su takodje I manastiri Zica, Djurdjevi Stupovi i

Ljubostinja. Sto se tice termomineralnih izvora to su Josanicka banja, a po

obodu Lukovska, Kursumlijska, Mataruska, Vrnjacka i Prolom banja.

Sistemom internih I regionalnih komunikacija, Kopaonik je spojen sa

putevima u dolinama Juzne i Zapadne Morave. Na zapadnoj strani

kopaonika, dolinom Ibra vodi znacajna drumsko-zeleznicka saobracajnica

koja povezuje Kraljevo sa Kosovom i Metohijom i juznije Skoplje.

Na jugositocnoj strani kopaonika vodi drumsko-zeleznicka saobracajnica koja

povezuje Nis i Toplocku kotlinu sa Pristinom. Na severoistocnoj i istoncoj

strani Kopaonika vodi drumska saobracajnica koja povezuje Krusevac i Nis sa

Jadranskom magistralom, prolazeci preko Kopanika, Raske i Novog Pazara.

Za turisticki polozaj Kopaonika vazna je I blizina aerodroma. Najbolizi

aerodrom nalazi se u Nisu na oko 120km.

1.2. PRIRODNE ODLIKE-GEOMORFOLOSKE TURiSTICKE VREDNOSTI

Geomorfoloske turisticke vrednosti Kopaonika su veoma brojne I raznovrsne,

tako da privlace paznju turista.

Kopaonik po danasnjim geografskim shvatanjima pripada Dinaridima, a

njegovi krajnji istocni delovi cine deo Srpsko-makednoske mase. Oblast

Kopaonika je slozene gradje: sastoji se od sedimentnih, magmatskih I

metamorfnih stena koje su formirane i pod raznim uticajima menjane u

proteklim razdobljima.

Kopaonik je u geoloskoj proslosti bio izlagan raznovrsnim procesima:

nabiranju, izdizanju, snaznom rasedanju, vulkanskim izlivima i veoma zivom

seizmizmu. Na tlu Srbije nema planine koja je bila izlozena tolikim

endogenim procesima. Tako su se u morfoloskoj slici uoblicavale dve

osnovne crte.Strme ivicne padine, zasecena dubokim dolinama i prostrana

zaravan sa koje se izdizu zaobljeni vrhovi neznatne relativne visine. Stoga

Kopaonik lici na kucu ravnog krova.

Na najvisem relativno zaravnjenom delu sa prosecnom nadmorskom visinom

od 1700m nalazi se NP Kopaonik. Najznacajniji deo je Suvo Rudiste sa

Pancicevim vrhom visine 2017m i nosi ime Ravni Kopaonik. Najniza tacka ima

nadmorsku visinu od 640m. Sto se tice vrhova tu su jos i Karaman-1934m,

Gobelja-1934m, Kukavica-1726m, Vucak-1718m i Ostro Koplje-1789m. Reljef

Kopaonika je ispresecan dolinama recnih tokova Ibra i Josanice.

Ravni Kopaonik je najznacajnija turisticka zona za formiranje smucarskih

staza jer se radi o travnjacima pod klekom i borovnicom bez izrazitih

preloma.

1.3. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Kopaonik pripada kontinentalnoj klimatskoj oblasti koja je pod jakim

uticajem srednjoevrposke i kontinetalne klima. Najvisi vrhovi Kopaonika

imaju planinsku klimu, dolina Ibra je pod uticajem mediteranske klima, a

sredisnji deo je pod uticajem kontinetalne i planinske klime. Najvaznija

klimatska karakteristika Kopaonika sa turistckog aspekta je obilje snega i

sunca. Snezni pokrivac visinom i duzinom trajanja vazan je faktor za zimsku

sezonu. Najizrazitiji meseci po bogatstvu snega su januar, februar, mart, april

i decembar. Druga vazna klimatska karaktersitika je osuncanost. Godisnje

vrednosti insolacije na severnim i istocnim padinama iznose 1900h, a na

juznim 2150h. Zimske temperature na Kopaoniku nisu mnogo niske. Prolece

na Kopaoniku je veoma kratko, svega 2 meseca, mart i april. Leto traje 3

meseca, jun, jul i avgust. A jesen 2 meseca, septembar i oktobar.

Klima Kopaonika stimulativno deluje na ljudski organizam, pa ga mnogi

nazivaju vazdusnom banjom pogodnom za odmor, oporavak, relaksaciju i

jacanju ljudskog organizma.

1.4. HIDROGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Kopaonik nije izvorisno podrucje velikih reka ali je bogat izvorima, manjim

recnom tokovima i izdanima. Reke su izrazito planinske, brze, sa uskim dnom

i strmim klisurastim stranama. Najveci recni tok na ravnom Kopaoniku je

Samokovka

Kada su u pitanju termomineralni izvori najznacajnije banje su Josanicka,

Lukovska i Kursumlijska.

Josancika banja- Naziva se zelenim vrtom Kopaonika i nalazi se na 10km puta

koji se od ibarske magistrale odvaja i vodi prema ravnom Kopaoniku.

Smestena je na uscu reke Samokovke u Josanici na nadmorskoj visini od

550m. Termomineralne vode ove banje su temperature 62,2 do 80 stepeni

sto ih srvrstava u red najtoplijih u nasoj zemlji. Voda je sumporovodonicna i

sadrzi radioaktivne elemente-radon, uran i radijum. Mogu se koristiti za

lecenje reumatskih oboljenja.

Lukovska banja- Nalazi se na severoistocnim padinama Kopaonika na

nadmorskoj visini od 700m. Smestena je na obali Lukovske reke. Vode ove

banje temperature su od 20 do 65,3 stepeni i sadrze: kalijum, litijum,

stroncijum, kobalt i fosfor. Korsite se za lecenje svih oblika reumatizma i

neuroza.

Kursumlijska banja- Nalazi se na 10km od Kursumlije na 440m nadmorske

visine. Iz vise izvora izbija termomineralna voda temperature 62 stepena.

Vode ove banje sadrze natrijum-karbonat, ugljen-dioksid i sumpor-vodonik.

Lekovitost ove vode, pored temperature i navedenih supstanci zasniva se i na

prisustvu kalijuma, litijuma, stroncijuma,kobalta i fosfora. Koristi se za

lecenje reumatizma, povrede kostiju i misica i bolesti bubrega.

1.5. BIOGENE KARAKTERISTIKE

Biljni svet- Sumski ekosistemi karakterisu se izuzetnom zonalnoscu i

smenjuju se od submediteranskih, preko mesovitih hrastovih suma u

podnozju, zatim vukovih suma, a iznad 1500m do 1750m pojasom smrcevih

suma iznad kojih pocinje subalpska zbunasta vegetacija sa klekom,

borovnicom i vrlo prostranim pojasom smrcevih suma. U subalpskom pojasu

dominiraju prostrani prirodni pasnjaci i livade. Bogatstvo vrstama i biljnim

zajednicama cini vegetacioni pokrivac kopaonika veoma interesantnim.

Mnoge biljne vrste su reliktne i endemicne: Srpska pancicija, Pancicev vijuk,

Kopaonicka cuvarkuca, Planinski javor, runolsit itd.

Zivotinjski svet- Fond divljaci na kopaoniku je veoma siromasan. Lovnu divljac

predstavljaju srna, zec, jazavac, divlja svinja, vuk, lisica, vecerica, divlja

macka, tvor, lasica, grlica fazan, jarebica, prepelica itd. Nekada su na

Kopaoniku ziveli mrki medved, divokoza, ris i vidra ali su danas gotovo

nestale sa ovog podrucja.

Planinske reke bogate su ribom i to saranom, somom, pastrmkom itd.

2.MATERIJALNA OSNOVA NACIONALNOG PARKA

KOPAONIK

Materijalnu bazu za razvoj turizma cine ugostiteljski kapaciteti (hotelski i

restoranski), zatim kapaciteti saobracaja, trgovine, zanatstva i drugih

delatnosti u kojima se ostvaruje turisticka potrosnja. Prvi ugostiteljski i

smestajni objekti od znacaja za pocetak razvoja turizma na Kopaoniku i

njegovoj neposrednoj okolini vezane su za banje ali i druga bliza naselja, kao

sto su Brus, Aleksandrovac, Raska i Kursumlija.

Pre tridesetak godina, geneks, skupstina opstine Brus i skupstina opstine

Raska, zajednicki su osnovali Kopaonik, Radnu organizaciju za rekreativne,

turisticke i smucarske usluge. Time je zapocela izgradnja danasnjeg

turistickog centra Kopaonik.

2.1. TURISTICNI KAPACITETI KOPAONIKA

Prema prostornom planu NP, smestajni objekti mogu da imaju kapacitet od

13 750 lezaja. Njihova lokacija treba da bude vezana za Suvo Rudiste,

Srebrenac i Jaram. Do sada je izgradjeno 10 500 lezaja od toga 10 00 lezaja

na Suvom Rudistu, od predvidjenih 8 000 lezaja.

2.1.1. HOTEL GRAND

Hotel Grand je smesten u sredistu Geneksovog turistickog centra u

neposrednoj blizi ski-liftova. Luksuzno je opremljen i nudi visok nivo usluga

svojim gostima kao i brojne sadrzaje koji omogucavaju aktivan odmor i

rekreaciju.

Hotel ima 171 sobu sa 414 kreveta i punim komforom. Svaka soba je sa

kupatilom, telefonom, televizorom i internetom. Gostima su na raspologanju

i sportsko-rekreativni sadrzaji u hotelu: Sportska hala sa terenom za tenis,

odbojku i kosarku, fitnes sala, teretana, saune, veliki bazen i 2 djakuzi bazena

za podvodnu masazu.

U hotelu se nalazii lekarska ordinacija, maser kao i skijasnica i ski rental

servis. Hotel Grand je danas privatizovan i posluje u sastavu MK gurpe.

Renoviran je.

2.1.2. HOTEL KLUB A

Smesten je u samom centru turistickog kompleksa na Kopaoniku, na 1700m

nadmorske visine i stotinak metara udaljen od najblizih ski-liftova. Veoma

luksuzno je opremljen sa komfornim sobama, restoranima, zatvorenim

bazenom, mini sportskom salom i skijasnicom.

2.1.3. HOTEL PUTNIK

Hotel Putnik lociran je u Suncanoj dolini, 200m od prve zicare. Hotel sadrzi

pored komfornih soba restorane, konferencijske sale, prodavnice i mini

sportske terene na otvorenom.

2.1.4. HOTEL OLGA DEDIJER

Moderan hotel izgradjen u planinskom stilu poceo je sa radom 1948. godine

kao planinarski dom nalazi se u sredistu turistickog kompleksa na

nadmorskoj visi od 1701m. Hotel ima 300 kreveta sa komfornim sobama i

pratecim sadrzajima.

2.1.5. HOTEL RED STAR

Poceo je sa radom 1983.godine. Ovaj hotel B kategorije lociran je u podnozju

zicara Gobelja, Relej i Gobelja greben na nadmorskoj visini 1770m.

Prvenstveno je namenjen mladim, porodicama i takmicarima. Sagradjen je u

planinskom stilu i ima 63 sobe sa 268 lezaja.

2.1.6. HOTEL DIJAMANT

Lociran oko 500m od centra neposredno uz zicaru br.3 Malo jezero na

1730m nadmorske visine. Kompleks cine 37 apartmana kapaciteta 160

lezaja, a renoviran je za sezonu 2005. Svi apartmani su potpuno opremljeni

malom kuhinjom, priborom za spremanje hrane i posudjem. U objekstu se

nalazi velika i izuzetno opremljena kongresna sala, resotran i skijasnica.

2.1.7. HOTEL JUGOBANKA

Hotel raspolaze sa 140 lezaja u komforno opremljenim sobama i pratecim

sadrzajima. Lociran je uzmedju Konaka i Hotela Grand.

2.1.8. HOTEL AS

Novoizgradjeni hotel AS je tipican planinski objekat apartmanskog tipa.

Nalazi se u vikend naselju Treska na 1511m nadmorske visine nedaleko od

bivseg hotela Baciste.

2.2. APARTMANI HOTELI

2.2.1. KONACI SUNCEVI VRHOVI

Geneksovi smestajni i sportski objekti u Turistickom centru Kopaonik

predstavljaju okosnicu uspesnog razvoja zimskog i letnjeg turizma na ovoj

planini. U samom sredistu turistickog centra nalaze se moderan Geneksov

hotel Grand i apartmansko naselje Konaci Suncani vrhovi, a najveci

smestajni kapaciteti Kopaonika, koji zajedno sa Geneksovim i drugim

pratecim ugostiteljskim, sportskim, zabavnim, trgovinskim, komunalnim,

zdravstvenim i drugim sadrzajima odrzavaju visok nivo usluga celokpnog

turstickog centra na Kopaoniku i savremenog planinskog turizma.

Apartmansko naselje sa mnostvom raznovrsnih lokala i pokrivenom

pesackom stazom, arhitektonski okruzuje atraktivno uredjen trg koji je

centralno mesto svih zbivanja i manifestacija na Kopaoniku.

U sklopu svoje raznovrsne ponude Geneksov Turisticki centar Kopaonik

preko cele godine ima idealne uslove i za kongresni turizam. U vrlo

atraktivnoj kuli Konaka nalazi se velika kongreska sala kapaciteta 450 mesta i

vise manjih sala moderno opremljenih za organizovanje svih tipova kongresa

i seminara.

2.2.2. JAT APARTMANI

Nalaze se na nadmorskoj visini od 1780m na 100m od konaka, neposredno

iznad nalazi se hotel klub Wing, a ispod Geneks Konaci. Najblize zicare

Pancicev vrh i Malo jezero udaljene su samo 80m. Izgradjen je u

planinskom stilu i ima 134 apartmana koji su savremeno opremljeni.

2.2.3. APARTMANSKO NASELJE NEBESKE STOLICE

Apartmansko naselje Nebeske stolice sastoji se od 2 hotelska kompleksa

koji su fizicki razdvojeni. Objekti se nalaze na samoj stazi Masinac-Pajino

preslo, a ista zica je idealna za pocetnike. Nebeska stolica 1 u svom sastavu

ima 36 savremeno opremljenih apartmana, a Nebeska stoliza 2,41. Enterijer

je uradjen u hrastovom masivu, a restorani u etno stilu sa vrhunskom

ponudom.

Smestajni kapaciteti Kopaonika predstavljaju i mnogobrojne planinske kuce,

manji hoteli, pansioni i vile kao sto su: Planinska kuca Kopaonik, Srbija

Sume, Kolo Kolo, Nikola, Kostic i drugi.

2.3. SPORTSKO REKREATIVNI KAPACITETI

2.3.1. SKIJASKI TERENI

Skijaski tereni nalaze se na nadmorskoj visini od 1650-2017m i svrstavaju se

u terene prve kategorije. Turisticki centar raspoloaze mrezom od 23 zicare

povezane u jedinstveni sistem, 4 decija lifta i opremljen je za sve kategorije

skijasa. Ukupna duzina zicara iznosi 17 222m, dok je duzina ski staze za

alpsko skijanje 44km. Kapacitet sistem je 28 600 skijasa na sat. Gostima je na

raspolaganju 20km staza za nordijska skijanje, a na lokaciji Crvene Bare

uredjene i markirane su staze od 3,5km i 10km. Najduza staza je trasirana u

lepom predelu tako da sam polozaj staze pruza dodatnu mogucnost

dozivljavanja trkanja na skijama. Alpske staze mogu se podeliti u 4 grupe:

lake, srednje, teske i komnbinovane i povezani su jedinstvenim sistemom

zicara i ski liftova.

2.3.2. PESACKE STAZE

Kopaonik pruza uslove za razvoj alpinizma. Alpinizam kao planinski sport

postaje sve masovniji. Masovnost ovog opasnog ali pre svega uzbudljivog

sporta moze se objasniti covekovom zeljom za upoznavanjem prirode.

U NP Kopaonik postoje vise pesackih staza razlicite duzine i tezine: Hajducica,

Ostri Krs, Semetesko jezero, Jankova Bara, Treska, Duboka, Markove stene i

Nebeske Stolice.

2.3.3. IZLETISTA

Kopaonik je interesantna destinacija i za izletnike. Jedno od najposecenijih

izletista jeste Vidikovac Kadijevac koje tradicionalno svake godine 7. Jula

okuplja vise hiljada ljudi.

3.OBLICI TURIZMA U NP KOPAONIK

Na Kopaoniku, postoje najbolje predispozicije za razvojem sledecih vidova

turizma:

1. Stacionarni

a)planinski

b)banjski

v)turizam na selu

2. Turizam sa kratkim zadrzavanjem posetioca

a)vikend turizam

b)izletnicko-ekskurzioni

v)manifestacija

g)tranzitni

d)kongresni

3.1.STACIONARNI TURIZAM

a) Planinski tuizam je najtipicniji i najmasovniji oblik turizma na Kopaoniku.

Javlja se u 2 vida kao zimski i letnji turizam. Za razliku od drugih planinskih

centara, na Kopaoniku je broj dolazaka i nocena najveci u zimskom periodu.

Usled poboljasanja turisticke ponude u letnjem periodu znatno se povecao

broj posetioca. U toku zimske turisticke sezone moze se izdvojiti zimsko-

sportksi turizam (alpske i nordijske discipline) i zimsko rekreativni turizam

(rekreativne aktivnosti na snegu, aerobik na snekgu, trke sankama).

Tokom letnje sezone turisticka ponuda je sve bogatija i raznovrsnija:

organizuju se skole stranih jezika, tenisa, jahanja i slicno. U lenjem periodu

posebno je atraktivan alpinizam koji se upraznjava na poznatim pesackim

stazama.

b) Banjski tuizam razvijen je u NP Kopaonik. Osnovu za to cine izvor Krcmar

sa radioaktivnom vodom pod Pancicevim vrhom i Marine vode nad

Karamanom. Krcmar voda je najradioaktivnija izvorska voda u nasoj zemljii

njena radioaktivnost iznosi 74mj. Ovakva voda hladna radioaktivna i na

velikoj nadmorskoj visini je izuzetno retka. Takodje Josanicka banja koja se

nalazi u zastitnoj zoni NP Kopaonik poznata je po visokim temperaturama

vode. Marine vode, Krcmar voda i Josanicka banja predstavljaju osnovu za

razvoj lecilisnog, kupalisnog, ribolovnog i zdravstvenog turizma.

c) Seoski turizam ima osnovu u cinjenici da se ovde nalazi 268 seoskih naselja

sa oko 18 000 stanovnika. Privrednu osnovu seoske sredine cine pasnjaci na

vecim visinama, vocarstvo, planinske ratarske kulture. Pored mogucnsoti za

boravak turista u seoskoj sredini, seoska sredina moze biti snabdevac zravom

i svezom hranom i snabdevac drugih ugostiteljskih objekata.

3.2. TURIZAM SA KRAKTIM ZADRZAVANJEM POSETIOCA

a) Vikend turizam- Poseban vid turizma vezan je za boravak u vikend

naseljima. Ona su najvise izgradjena u blizini hotela i polaznih stanica

uzpinjaca. Podrazumeva kratko zadrzavanje gostiju.

b) Izletnicko-ekskurzijoni turizam- Brojna industrijska i gradksa naselja koja

gravitiraju prema Kopaoniku izvori su znacajne turisticke traznje. Ekskurzije

imaju pretezno tematski i namenski karakter. Ekskurzije su odvijaju van

glavnih sezona na Kopaoniku i Suvom Rudistu na prolece i jesen, te se time

umnogome produzavaju sezone i povecava ispunjenost smestajnih

kapaciteta.

v) Manifestacioni turizam se zasniva na obelezavanju odnosno pracenju

narodne tradicije vezane za svakidasnjicu ili izuzetne dogadjaje u zivotu

stanovnistva. Tako manifestacije mogu ukljuciti sadrzaje kao sto su vasari,

sajmovi, slave. Setve, kosidbe itd.

g) Tranzitni turizam- Ima veliki znacaj na ovom prostoru. Korisnici su veliki

broj stranih i domacih turista na onom delu Ibarske magistrale koja je u

kontaktu sa zapadnim obroncima Kopaonika. Ibarska magistrala cini sponu

izmedju severnih ekonomsko razvijenih i relativno gustih predela sa jugom

zemlje, a takodje i obiluje turistickim kulturnim spomenicima i prirodnim

vrednostima.

d) Kongresni turizam- Kongreski turizam je danas vrlo privlacan, sve

zastupljeniji i unosniji vid turizma. Pocetkom devedesetih godina poceo se

afirmisati na suvom rudistu urporedo sa zavrsetkom poslovnog centra i

kongresne dvorane u nise objekata. Ova vrsta turizma donosi znacajna

finansiska sredstva zbog visokih plateznih mogucnosti klijentele, a svoj

doprinost daje i popunjavanju smestajnih kapaciteta jer se obicno skupovi

ove vrste organizuju van glavne turisticke sezone.

3.3. POSECENOST KOPAONIKA

Masovniji razvoj turizma na Kopaoniku pocinje 1960.godine, kada je

ostvareno 16 988 nocenja. Izgradnjom smestajnih kapaciteta, skijaskih staza i

potrebnih infrastrukturnih objekata kao i poboljsanjem izbora ponude iznos

nocenja se povecava. Godine 1975. iznosi 43 166, 1980.-74 393, 1983. cak

187 237. Kopaonik je 2005. godine posetilo 85 200, a ostvareno je 375 700

nocenja*. Tokom protekle 2010.godine Kopaonik je posetilo 57 990 turista i

ostvareno 233 912 nocenja. Najveca posecenost Kopaonika i dalje je tokom

zimskih meseci: decembar, januar i februar.

4. ZAKLJUCAK

Kopaonik ima izuzetno dobre priordne potencijale za razvoj turizma. Ponudu

upotpunjuju i brijne banje u okruzenju, kao i seoska naselja u planinskoj zoni.

Takodje, ima odlican tursticko-geografski polozaj i dobru saobracajnu

povezanost, kao i infrastrukturnu izgradjenost. U svetu je tesko naci regiju

relativno malog prostornog obuhvata ali sa tako bogatom turistickom

ponudom kao sto je to slucaj sa Kopaonikom.

Orjentacija u turizmu usmerena je na ekskluzivni i visoko potrosni zimsko-

sportski turizam. Takodje ima mogucnosti za ekoloski, etnoloski, zdravstveni,

kulturno-istorijski, seoski, lovni, ribolovni, kongresni, manifestacioni,

sportsko-rekreativni turizam.

Ovakva razvojna orjentacija uslovila je masovnu izgradnju smestajnih

kapaciteta visokog komfora od kojih su mnogi sagradjeni pre proglasenja

Nacionalnog parka. Skoncentrisani su u predelu Ravnog Kopaonika u

centralnom lokalitetu Suvo Rudiste na najkvalitetnijem delu planine, gde se

nalaze najbolji smucarski tereni i ekoloski najosetljiviji predeli.

Dalji razvoj Kopaonika treba usmeravati na lokalitete u podnozju planine kao

sto su Brzece, Blazevo, Josanicka i Lukovska banja. Ovi lokaliteti su mnogo

povoljniji za koriscenje u letnjem periodui njihovom afirmacijom rasteretice

se pritisak na Ravni Kopaonik i omoguciti ravnomerniji prostorni razvoj ove

atraktivne planine.

Takodje, dalji razvoj turistickog centra treba da bude u skladu sa ekoloskim

kapacitetom planine Kopaonik i ocuvanjem nejnih prirodnih vrednosti i

lepota.

SADRZAJ

1. UVOD

1.1. Turisticko gerografski polozaj

1.2. Prirodne odlike-Geomorfolske turisticke vrednosti

1.3. Klimatkse karakteristike

1.4. Hidrogeografske karakteristike

1.5. Biogene karakteristike

2. MATERIJALNA OSNOVA NACIONALNOG PARKA KOPAONIK

2.1. TURISTICKI KAPACITETI KOPAONIKA

2.1.1. Hotel Grand

2.1.2. Hotel Klub A

2.1.3. Hotel Putnik

2.1.4. Hotel Olga Dedijer

2.1.5. Hotel Red Star

2.1.6. Hotel Dijamant

2.1.7. Hotel Jugobanka

2.1.8. Hotel AS

2.2. APARTMANI-HOTELI

2.2.1. Konaci Suncevi Vrhovi

2.2.2. JAT apartmani

2.2.3. Apartmansko naselje Nebeske Stolice

2.3. SPORTSKO REKREATVINI KAPACITETI

2.3.1. Skijaski tereni

2.3.2. Pesacke staze

2.3.3. Izletista

3. OBLICI TURIZMA U NP KOPAONIK

3.1. Stacionarni turizam

3.2. Turizam sa kratkim zadrzavanjem posetioca

3.3. Posecenost Kopaonika

4. ZAKLJUCAK

KARTKA TURISTICKOG PODRUCJA KOPAONIKA

LITERATURA

1. Prostorni plan NP Kopaonik

2. Statisticki godisnjak (1990-2006), Zavod za statistuku Republike Srbije,

Beograd.

3. Jovicic Z. Priroda Kopaonika- Zastita i koriscenje, Institut za turizam PMF-a.

4. Ilic s. Mogucnosti i perspektive razvoja turizma, GiroSlovo- Kraljevo

1984.

5. Bozovic B., Djokic N., Nedovic V. S planinom u novi vek, Drustvo prijatelja

Kopaonika, Kopaonik 2002.

6. Jovicic D., Turisticke regije, PMF, Beograd.

7. Jovicic D., Turisticko uredjenje prostora, PMF, Nis.

8. Djordjevic B., Prostorni plan razvoja turizma u NP Kopaonik, turisticka

stampa.

WEB adrese koriscene za prikupljanje podataka:

-1. www.infokop.net

-2. www.tckopaonik.com

-3. www.kopaonik-genex.com

-4. www.kopaonik.net

-5. www.turizam.com

-6. www.hoteli-srbije.co.rs

-7. www.raska.org.rs