koraci 7-8

98

Kornelije Agripa i Johan TritemijeTEOLO[KAODBRANAMAGIJE

Vele~asnom ocu Johanu Tritemiju, opatu Manastira sve-tog Jakova u predgra|u Herbipoqa, Hajnrih KornelijeAgripa od Neteshajma upu}uje pozdrav.1

Kada sam nedavno, vele~asni o~e, proveo s tobom nekoli-ko dana u tvome manastiru kraj Herbipoqa, mnogo smo togazajedno razmotrili o hemiji, magiji, kabali i ostalim taj-nim naukama i ve{tinama koje zasad jo{ le`e u tajnosti.Tada nam se, me|u ostalim pitawima, nametnulo i ono jednoveliko: kako to da magiju – koju su jo{ u pradavno doba svistari filozofi smatrali najuzvi{enijom naukom, a drevnimudraci i sve{tenici dr`ali uvek u najve}em po{tovawu –sveti oci u kasnijim vremenima, od samog za~etka hri{}an-ske crkve, proglasi{e za mrsku i sumwivu, teolozi odbaci-{e, sveti kanoni prokle{e, a naposletku i svi zakoni zabra-ni{e?

U svojim razmi{qawima do{ao sam do zakqu~ka da uzroktome ne mo`e biti ni{ta drugo do ~iwenica da su se, usledkakvog kobnog izopa~ewa vremenâ i qudi, u magiju u{uwalibrojni pseudofilozofi i samozvani magovi, koji su kroz svako-jake zablude i zastrawewa u la`ne religije nabacali na jednuhrpu mno{tvo gnusnih praznoverica i pogubnih rituala, temnogau`asnasvetogr|aiopa~inenara~unpravovernereligije,

1 Agripa, koji }e u potowim decenijama postati jedan od najve}ihrenesansnih okultista, u to vreme tek dvadesettrogodi{wak, {aqe u zimu1509/1510. godine ovo nedatirano pismo svome u~itequ Tritemiju zajedno stek napisanom prvom verzijom Okultne filozofije sa `eqom da je ovajpregleda. Herbipoq je dana{wi Vircburg u Bavarskoj.

821.124'02-3

99

meridijani i paralele

a sve u ciqu reme}ewa prirodnog reda, qudima na propast iBogu na uvredu. Ti su qudi pustili u opticaj veoma velikbroj kwiga zabrawenih za ~itawe, kakve vidimo da danaskru`e posvud unaokolo, kojima su na silu i prevaru kao na-slov prika~ili ~asno ime magije. Time su, sve u nadi da }ewihovim ogavnim tricama sveto ime magije obezbeditiverodostojnost, doveli do toga da je ova najve}e hvalevredna re~ danas postala najomra`enija svakome vaqanom i~estitom ~oveku, te da se smrtnim grehom smatra ako se kousudi priznati da se bavi magijom, bilo u teoriji ili prak-si, osim ako nije re~ o kakvoj bezumnoj babetini sa sela kojabi htela da se veruje kako je vi~na ~arawu, obdarena bo`an-skim mo}ima i kadra, kako re~e Apulej,

"sru{iti nebesa,

zemqu uzneti visoko, vodu na vrelu skameniti, planinerastopiti, mrtve prizvati, bogove svrgnuti, zvezdeugasiti i sam Tartar osvetliti".2 Ili, kao {to pevaVergilije,

ONA TVRDI DA BASMOMDU[AMA DONOSIMIRAKOJIMA HO]E, A DRUGIMA TE[KE UKLAWA BRIGE,RE;NI DA USTAVQA TOKI ZVEZDE UNATRAG TERA,NO]NE DAPRIZIVA SENI, PA]E[PODNOGAMAWENIMVIDETI ZEMQA DA TUTWII SPLANINE VAQA SE DRVQE.3

Tu spadaju i ona tesalska ~arobnica o kojoj pripovedaLukan i Homerova svemo}na Kirka.4 Ve}ina takvih primera,priznajem, do te mere je plod zablude, isprazne revnosti i{tetnogtruda da uzima sebi za pravo da se zaogrne pla{tommagije premda ne zaslu`uje da bude ozna~ena imenomte sveteumetnosti. Po{to, dakle, stvaritako stoje, ja sam se pri-li~no ~udio, pa i srdio, {to se dosad ne na|e jo{ niko ko bitako uzvi{enu i svetu nauku oslobodio optu`be za bez-bo`nost, ili ko bi nam je preneo u ~istom i neiskvarenomvidu, budu}i da sam kod skorijih autora – kakvi su RoxerBekon, Robert Englez, Pjetro d' Abano, Albert Veliki,Arnald de Vilanova, Anzelmi iz Parme, Pikatriks[panac,^eko d' Askoli Firentinac i mnogi drugi mawe znanog ime-na – opazio jednu istu stvar: svi tvrde da verno prenose

2 Apulej, Zlatni magarac, I, 4. Sokrat Apuleju opisuje ve{ticu po imenuMeroe.3 Eneida, IV, 487-91. Re~ je o masilijskoj sve{tenici, koja je `ivela uhramu Hesperida.4 Lukan, Farsalija, VI, 506. Re~ je o Erihto, za koju se verovalo da jenajmo}nija ve{tica u Tesaliji. Epizoda o ~arobnici Kirki, koja jeOdisejeve pratioce pretvorila u sviwe a samog Odiseja zavela, opisana jeuOdiseji,X, 133 i daqe. Upadqiv je prezir s kojimAgripa navodi primereanti~ke poetizacije magije.

koraci 7-8

100

magijsku tradiciju, a ovamo se bave kojekakvim besmislica-mabez imalo utemeqewa u razumu i praznovericama nedostoj-nim ~estitih qudi.5

Uznemiren zbog svega toga, podstaknut kako divqewemprema magiji tako i srxbom, po`eleh da i ja progovorimjezikom filozofije, budu}i da jo{ od rane mladosti pomnoi neustra{ivo istra`ujem magijsku praksu punu misterijai wena ~udesna dejstva. Smatram, naime, da ne}u u~initidelo li{eno zasluga ako tu drevnu nauku svih mudraca isku-pim i pro~istim od bezbo`nih zabluda, ako je ponovnimuspostavqawem wenih istinskih na~ela vratim u izvornostawe i za{titim od{tete koju joj nanose klevetnici. Tusam odluku, dodu{e, davno u sebi doneo, ali se dosad jo{nijednom ne usudih da iza|em na bojno poqe. Me|utim, nakonrazgovora koji sam na ovu temu vodio s tobom u Herbipoqu,tvoje izvanredno iskustvo i znawe, kao i tvoja vatrenapodr{ka, uli{e mi potrebnu hrabrost i sr~anost. Stogasam – osloniv{i se na odabrana mi{qewa filozofâ osvedo-~ene vere, ogradiv{i se u svome uvodu od onih zlonamernih(koji su, la`u}i i grade}i se stru~nima, pou~avali da znaweo magijskim tradicijama treba sticati iz mra~nih ibezbo`nih kwiga kao nekakvih tobo`wih svetili{ta ivrelâ ~udesa), raspr{iv{i, dakle, svu tu tminu – nedavnonapisao tri sa`ete kwige o magiji kojima sam nadenuo neodvi{e nasrtqiv naslov OOKULTNOJ FILOZOFIJI. Sada ih{aqem tebi, ~ije je iskustvo u tim stvarima neizmerno, daih pregleda{, oceni{ i prepravi{, da me ukori{ ako gre{-kom napisah i{ta {to bi se kosilo s prirodnim redom ilimoglo biti na uvredu vere i nebesnikâ, a kad izteksta uklo-ni{ i pro~isti{ sablazan bezbo`nosti, da proveri{ u ko-

5 O Agripinoj kritici sredwovekovnih okultista vidi propratni tekst.Robert Englez (Robertus Anglicus, XIII v.), astronom, predavao nauniverzitetu u Monpeqeu. Pjetro d' Abano (Petrus Aponensis, 1250-1316),filozof, astrolog i profesor medicine u Padovi; zbog optu`bi za jeres ibavqewe magijom zavr{io pred Inkvizicijom i skon~ao u tamnici. Arnaldde Vilanova (Arnaldus de Villa Nova, 1235-1313), {panski alhemi~ar iastrolog, plodan prevodilac arapskih dela o magiji i medicini. \or|oAnzelmi (Giorgio Anselmi di Parma 1386-cca.1440), astronom i astrolog.Pikatriks [panac (Picatrix Hispanus): zabluda Agripe i mnogih drugihrenesansnih autora, koji su verovali da je re~ o {panskom filozofu tak-vog imena, a zapravo se radi o spisu s tim naslovom, latinskom prevodu veo-ma uticajnog arapskog magijskog priru~nika Ghâyat al-Hakîm iz XII veka.^eko d' Askoli (Cecco d‘ Ascoli, 1257-1327), ~uveni italijanski enci-klopedista, astrolog i pesnik; profesor astrologije na univerzitetu uBolowi, o{tar kriti~ar Danteove Bo`anstvene komedije, bio je osu|enza jeres i spaqen na loma~i u Firenci.

101

meridijani i paralele

joj je meri uwemu zastupqena izvornatradicija i postara{se – kako u pogledu ovih kwiga, tako i magije uop{te – da neostane skriveno ni{ta {to bi moglo biti na op{tukorist i da se ne dozvoli objava ni~eg {to bi moglo samo da{kodi. Ovo te molim sa `eqom da moje kwige, pro{av{itvoju proveru, najzad zavrede da se jednoga dana sa uspehompojave pred publikom, bez straha od suda koji }e owima done-ti budu}a pokolewa.

Ostaj mi zdravo i ne zameri na mome smelom naumu!

* * *

Johan Tritemije, opat Manastira svetog Jakova u Herbi-poqu, nekada opat {ponhajmski6, upu}uje pozdrav i o~inskuqubav svome Hajnrihu Korneliju Agripi od Neteshajma.

Sa kolikim sam zadovoqstvom, uva`eni Agripa, primiotvoje delo naslovqeno OOKULTNOJFILOZOFIJI7, koje si mipreko svog poverenika poslao na pregled, niti bi jezik smrt-nog ~oveka mogao iskazati niti pero pisca opisati. Veomame je zadivila tvoja nesvakida{wa u~enost, budu}i da si utako mladim godinama uspeo da prodre{ u misterije i tajneskrivene ~ak i mnogim najumnijim glavama te da ih iznese{na videlo ne samo jasno i verodostojno, ve} i u sebi svojstve-nom, otmenom stilu. Stoga ti, pre svega, zahvaqujem nablagonaklonosti koji su prema meni ispoqio, a tu }u ti za-hvalnost, koliko god bude u mojoj mo}i, bez sumwe i na delupokazati. Tvoj spis, koji ni naju~eniji me|u znalcima ne bimogli dovoqno nahvaliti, ja u potpunosti odobravam.

Nadaqe, kako bi revnosno nastavio uspon koji si zapo~eoi kako ne bi dozvolio da tako izuzetna snaga tvoga duhasmek{a u dokolici, opomiwem te, molim i prekliwem {togod mogu usrdnije da uvek sebe radom usmerava{ ka boqem, ada one koji su u neznawu prosvetqava{ istinskom mudro{-}u, kojom si i sam bo`anskom milo{}u u najve}oj meri pro-svetqen. I neka te od tvog nauma ne odvla~i nikakav obzirprema raznoraznim praznoglavcima, za koje je s pravom re~e-no:

"Umorni vo se u zemqu ukopava". Po mi{qewu mudrih, nai-

6 Tritemije je prvo bio opat benediktinskog manastira [ponhajm krajgrada Bad-Krojcnah u Rajnskoj dolini (dana{wa jugozapadna Nema~ka), alisu ga optu`be da se bavi magijom i priziva demone oterale u Vircburg(vidi propratni tekst).7 Gre{kom, ili mo`da zbog kakve igre re~i, Tritemije Agripin spisnaziva O OKULTNIJOJ FILOZOFIJI (De occultiore philosophia). Tajdetaq smo u prevodu izostavili.

koraci 7-8

102

me, ne mo`e se smatrati uistinu u~enim niko ko se ~vrstodr`i osnova samo jedne oblasti duha, a tebe je Bog obdarioduhom ujedno i {irokim i uzvi{enim. Stoga ne podra`avajvolove nego ptice, i ne smatraj da mora{ gubiti vreme okositnica, ve} uvek odlu~no stremi op{tim pojmovima, jer~ovek se smatra toliko u~enijim koliko je wegov um maweoptere}en nebitnim stvarima. Tvoj um je sasvim kadar daobuhvati celinu i zato ga mora{ razlo`no zaokupqati{tove}im brojem uzvi{enih tema, a ne bezna~ajnim pojedinosti-ma.

Na kraju bih te samo upozorio da se dr`i{ ovog saveta:sa obi~nimqudima pri~aj samo o obi~nim stvarima, a o svemuonome {to je uzvi{eno i tajno pri~aj samo sa poverqivimprijateqima dostojnim takvih tema: volovima daj seno, a{e}er ~uvaj za papagaje! Shvati moje re~i ozbiqno, da tevolovi ne bi izgazili svojim papcima, kao {to se ve} mno-gima desilo. Ostaj mi u zdravqu, bla`eni prijatequ, i akoje do mene da ti ma u ~emu pomognem, samo reci i bi}e u~i-weno bez oklevawa. Pi{i mi ~esto kako bi se na{e prija-teqstvo iz dana u dan u~vr{}ivalo i {aqi pone{to odonoga {to napi{e{ – to te najlep{e molim! Jo{ jednom,ostaj mi u zdravqu!

Iz na{eg manastira u Peapoqu8, 8. aprila 1510. godine.

* * *

HAJNRIHKORNELIJEAGRIPA (HEINRICH CORNELIUS AGRIPPAKeln 1486 – Grenobl 1535), nema~ki polihistor i humanista, u ~ijoj zao-stav{tini nalazimo i spise o medicini, pravu, tehnologiji proizvodweoru`ja, teolo{kim i drugim pitawima, ostao je ipak naj~uveniji kao mag iokultista, delom i zahvaquju}i neumornoj satanizaciji kojoj su ga pod-vrgli tada{wi i kasniji crkveni krugovi {irom Evrope. Etiketa crnogmaga koju su mu jo{ za `ivota prilepili bila je potvr|ena posthumnompojavom la`ne, ~etvrte kwige wegoveOkultne filozofije, koja se u celi-ni bavila crnomagijskim zazivawem demona. Stoga ne iznena|uje {to je up-ravo Agripa, uz istorijsku li~nost Johana Fausta, poslu`io Geteu kaouzor za stvarawe lika |avolom opsednutog doktora. Savremene studije re-nesanse, me|utim, iznedrile su sasvim druga~iju sliku ovog crnog maga: uwoj se nazire jedan vatreni hri{}anin, verni sledbenik Erazma Roter-damskog i Xona Koleta, posve}eni izu~avalac Svetog Pavla, Jeronima iAvgustina, po{tovalac Lutera i drugih onovremenih reformatora – sveto, dodu{e, u jednom prili~no neortodoksnom kqu~u.

Stekav{i temeqno humanisti~ko obrazovawe na Kelnskom univerzi-tetu, Agripa se vrlo rano svrstao u onu struju mislilaca koju }e istorijafilozofije ozna~iti kao renesansni neoplatonizam. Do sr`i eklekti~na,

8 Drugi naziv za Herbipoq, tj. Vircburg.

103

meridijani i paralele

izrazito kosmopolitska i nadkonfesionalna, ova {arolika skupinau~ewa uspostavila se u svom vremenu kao jedno od re{ewa ponu|enihposustalom hri{}anstvu, kao jedan od mnogobrojnih reformatorskih po-kreta, najfilozofskiji i najmawe agresivan na socijalnom planu. Tu supod zajedni~ki pla{t hri{}anstva podvedeni platonizam, neoplatonizami poznoanti~ki hermetizam (onako kako ih je tuma~io Marsilio Fi}ino),sredwovekovna jevrejska magija i kabala u interpretaciji Pika dela Mi-randole, Johana Rojhlina i Fran~eska Zorzija i, najzad, sve to uklopqenou doktrinu koju su razradili Tritemije i Agripa zamisliv{i je kaonekakvo

"magijsko hri{}anstvo ".

JOHANTRITEMIJE (JOHANNES TRITHEMIUS,1462-1516)bio jeklasi~nipredstavnik onoga {to jedan savremeni autor naziva fenomenom kleri-kalnog podzemqa. Slu`e}i kao opat benediktinskog manastira, Tritemijeje istovremeno bio duboko posve}en astrologiji i magiji, posebno onomwenom ogranku koji se bavio metodama tajne komunikacije sa duhovima.Osim Agripe, jo{ jedan wegov ~uveni u~enik bio je Paracelzus. Tritemi-jeva okultna delatnost dovela je do toga da bude javno ukoren, udaqen iz[ponhajmskog manastira i preme{ten u onaj kraj Vircburga, gde u jesenili zimu 1509. godine sre}emo mladog Agripu u poseti svome u~itequ. U tovreme Agripa je ve} uveliko privodio kraju prvu verziju svoje kasnije na-daleko ~uvene magijske enciklopedije pod nazivom Tri kwige o okultnojfilozofiji (De occulta philosophia libri tres), ambiciozno zami{qene kaosumma svih dotada dostupnih znawa iz oblasti ezoterije i okultizma. Tawegova summa imala je, me|utim, jo{ ambiciozniji ciq, zbog kojeg je mla-di okultista nekoliko meseci kasnije tako nagla{eno po`eleo blagoslovi podr{ku mentora.

Agripina je misija da magiju obnovi u wenom izvornom, neiskvarenomvidu, u kojem ne samo da nije protivre~ila hri{}anstvu, ve} je bila wegovsastavni deo i znamewe nadzemaqske mo}i istinskih hri{}ana. Da bi topostigao i magiji vratio wen izgubqeni dobar glas, on prvo mora da uo~ii otkloni uzroke wene degeneracije. A glavni uzrok, smatra on, bila je

"zloupotreba" magije u prethodnim epohama, pri ~emu Agripa posebnouzima na zub sredwovekovne okultiste, koji po wemu nisu u~inili ni{tada tu degeneraciju spre~e. U osnovi, dakle, vidimo jo{ jednog tragaoca zaizgubqenom, jedinstvenom Tradicijom, koji je ube|en da je ovu zaista ina{ao, u ~emu ga mentor zdu{no podr`ava, kako to pokazuje wegov kratakali srda~an odgovor.

Daqe sudbineOkultne filozofije i wenog autora dovoqno su pozna-te. Premda ga je napisao u ranoj mladosti, Agripa je svoj spis ceo `ivotvukao u prtqagu kud god se selio – a selio se ~esto i `urno – i objavio gatek dve godine pred smrt, nakon {to ga se bar jednom javno odrekao. Do togtrenutka, Evropom su ve} uveliko kru`ili prepisi wegove kwige,donose}i mu dobar, ali jo{ i vi{e zao glas – ta~no onako kako se on u pismuizrazio o kwigama drugih okultista. Sam Agripa, koji se od po~etka nijedr`ao mudrog Tritemijevog saveta, progowen sa svih strana, skon~ao je ujednoj gostionici kraj Grenobla i sahrawen u domu svojih najqu}ihneprijateqa – u jednoj benediktinskoj opatiji, u kojoj i danas le`i.

Prevod s latinskog i bele{kaNoel Putnik