8/6/2019 Tradicija

1/12

1

TRADICIJA

Kad bi nas neko pitao da li imamo neku svoju tradiciju, neto to Bog nije propisao a mi ipak verujemo, svako od nas bi rekao da nema. Svi mislimo da verujemo samo ono to je Bog objavio. Ali tae se dogoditi ako zagrebemo malo ispod povrine naih stavova?

Na narod kae: Pasmina je ja a od panjaka. Drugim re ima, na formiranje naeg karakteranajvie uti e ko su nam roditelji, ali i odakle uzimamo duhovnu hranu. Za formiranje naeg karakterabitni su i panjak i pasmina, to jest okolina u kojoj odrastamo i ljudi me u kojima rastemo. Hteli mi toili ne, skloni smo da prihvatimo neki na in ivljenja samo zato to tako ivi naa porodica, nacija ili jeto naa tradicionalna religija. ak i ljudoderi ne mogu lako da shvate da je nemoralno jesti drugeljude, a kamoli kad su razlike blae. Me utim, ma koliko dugo se praktikuje neko ponaanje koje Bogne odobrava, to ga ne e pretvoriti u ispravno. Makar nai preci 500 godina ponavljali neke obi aje, Bog

ih zbog toga nee prihvatiti.Staro drvo se ne savija. Odrastao ovek se teko menja. Ako stariji ovek dugo dri neku neistinitutradiciju, vrlo teko e priznati da grei. Uloio je deo ivota u to verovanje i izgledalo bi kao da jeuzalud iveo za tu ideju. A odrasli misle za sebe da su vrlo pametni, i da ne smeju da gree. Kad muneko kae da nije u pravu, to on doivljava kao da mu je rekao da je neinteligentan. Zato je zaostavljanje neistinite tradicije potrebno da budemo krotki, da priznamo sebi da Bog zna bolje nego mi,da prihvatimo Boji stav.

Miler - zbog starosti i ube ivanja prijatelja nije shvatio istinu o suboti, iako je sve drugo prihvatio.Kad se to deava ovako duhovnim ljudima, onda je treba da preispitamo sebe.

Ljuska jajetaSvi mi odrastamo kao pile u ljusci jajeta. Ljuska jajeta je sredina oko nas, ljudske tradicije u optevaeem miljenju, kola, sva na ela koja nije dao Bog, ali ih ljudi gaje u crkvi. Svaka sredina imauskogrude stavove za koje niko i ne sumnja da su ispravni. Ako pile ho e neto vie od sredine u kojojodrasta, ono mora da probije ljusku, da vidimo izvan ljudskih zabluda. Mi elimo da budemo zrelelinosti, da razbijemo ljusku i ispilimo se. Ljuska nas ograni ava i stvara nam ose anje teskobe.Tradicionalisti u crkvi pokuavaju da ljude zadre u okviru ljuske koju su oni izmislili, i budno paze daniko ne probije tu ljusku. Ali pile vidi da tu neto ne valja, pa postavlja pitanja: -A zato? I posle svakogodgovora sledi novo zato. I mladi postavljaju pitanje zato bez kraja, jer ele da napreduju. A stariji neele da priznaju da neto ne znaju, pa onda kau: - uti i radi to i svi ostali. Misli da si pametniji od

svih ostalih?Neki ljudi kau: Nemoj da jede meso. A kad ga pitate zato, on kae: Nije zdravo. Ne znamtano zato, ali tako treba. Ili u itelj u koli na pitanje zato odgovara: Tako kae nauka! U to se nesumnja. Ne misli valjda da si pametniji od svih drugih? Time ti kae: uti i radi ono to svi rade akone eli probleme. Me utim, pile ho e da izae iz ljuske, da sazri i po cenu problema. Nekad je toteko. Ako sva deca psuju i kradu trnje, teko je razbiti tu ljusku i re i da ti nee da psuje i kradetrenje, jer to nije dobro.

Neki mladi naalost na vrlo grub na in razbijaju tradicije starijih, ponaaju se vrlo destruktivno ak i prema sebi, pa umesto da pobegnu od tradicionalista, oni pobegnu i od Boga. Postoji Boja ljuska kojanas titi da ne nastradamo i ona nam nikad ne e smetati.

Teko je se odluiti da razbijemo ljusku zbog mnotva problema koje pritom imamo.Postoji svetovna ljuska koja nam brani napredak, ali postoji i crkvena. Mnogi adventisti koji su doli

iz drugih crkava, doneli su deo krute tradicije iz crkve iz koje poti u, a jo uvek nisu shvatili da to nije

8/6/2019 Tradicija

2/12

2

Boji stav. Dugo su postojali stavovi da na elno gledanje TV i sluanje radija predstavlja greh. Kasnijesu ljudi shvatili da postoje emisije koje prikazuju i reklamiraju greh, ali postoje i emisije koje govore oispravnim na elima. Ljudi i danas smatraju da je greh i i u bioskop, ali misle da nije greh da taj istibioskopski film pogledaju na TV. Nedavno sam uo da je jedna devojka pre 30-ak godina isklju ena izcrkve zato to je nosila crvene cipele! Smatralo se da je to bilo pomodno obla enje, a crvena boja sesmatrala provokativnom za mukarce. Danas niko ne bi bio isklju en zbog noenja crvenih cipela, jerse time ipak ne kre Boja na ela.

Tradicija - Delimi na reformacijaMnoge crkve su odlu ile da naprave duhovnu reformu, dole su do poboljanja, a onda su stale.

Meutim, Hristos nas poziva da budemo savreni kao na nebeski Otac (Mt 5.48), da sa rado u drimosve Boje zapovesti. Dakle, pozvani smo na reformu od 100%. Zato ne treba biti delimi ni reformator,pa stati na nivou tradicije moje crkve, nego treba duhovnu reformu sprovesti na sebi u potpunosti.

Odlika tradicije je da ne eli da napreduje, ne do savrenstva. Usvojimo nekoliko dobrih stvari odBoga, i kad mislimo da se dovoljno razlikujemo od drugih ljudi, stanemo sa svojim napretkom. Ondaljudi kau: Ne, ne. Moja crkva ui druga ije. To se kosi sa teologijom Boje crkve. Ljudi prestanu da sepitaju da li se to kosi sa Bojom teologijom.

Ne poznajem jo nijednog oveka koji je izvrio 100% reformu svog ivota. Ali znam puno ljudi kojisu dosta napredovali, a i dalje napreduju u posve enju. Dakle, svako od nas bi mogao da na e drugimamane zbog kojih bi mogao da ih kritikuje, kao to i drugi mogu da kritikuju njega. Me utim, svako seposveuje na razli iti nain. Neko od poetka usvoji jedna na ela zdravstvene reforme, na primersmanji upotrebu e era, a drugi po ne zdravstvenu reformu izbacivanjem mesa iz upotrebe. Da li jatreba da kritikujem druge ljude to se ne posve uju na isti na in kao ja? Da li to to sam izbacio meso izishrane meni daje pravo da kritikujem druge ljude koji jo to nisu uradili nisu? to ne kritikujem sebeto nisam smanjio upotrebu e era, kao oni kojima je to uspelo? Niko od nas ne moe svoj modelposveenja da ablonski primeni na sve druge ljude. Svako se posve uje svojim putem.

Isto tako svako od nas ima svoje tradicionalne zablude, i Bog svakog od nas vodi svojim putem dajednu po jednu ostavljamo, jer nismo dovoljno duhovni da sve odjednom ostavimo. Zato ne moemo daprisiljavamo druge da isti as poveruju isto to i mi. Potrebno je da Bog vodi svakoga da se posveti nanain na koji On vidi da je najbolji.

Tradicija je jeresI meu onima koji su verovali Hrista bilo je onih koji su unosili jeres i pokuavali da primoraju

ostale da ive po starim pravilima: Onda ustae neki od jeresi farisejske koji behu verovali, i govorahuda ih valja obrezati, i zapovediti da dre zakon Mojsijev. (Dela apostolska 15:5). Dakle, fariseje koji sudrali odre ene tradicije, Pavle je nazvao jereticima. To to su oni doivljavali kao Mojsijev zakon ustvari su bila njihova tuma enja, tradicija koju su oni spojili sa Bojim zakonom.

Pavle kae iskreno da je bio jeretik dok je iveo po farisejskim tradicijama: - Moje dakle ivljenje odmladosti, koje je isprva bilo me u narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji. Kako me znaduisprva, ako ho e posvedo iti, da po poznatoj jeresi nae vere ivljah farisejski. (Dela apostolska26:4,5).

Sektatvo je na in miljenja i ponaanja, a ne pripadnost nekoj verskoj organizaciji. Neko moe dabude u Bojoj crkvi a da se ponaa sektaki. A ima ljudi koji su u nekoj sekti, ali se dre onoga to jeBog objavio. Zato nije toliko strano biti pripadnik sekte, to jest organizacije koja u i druga ije odBoje Rei, koliko je strano ponaati se sektaki unutar Boje crkve. Sekta nastaje obi no tako tojedna grupa po ne da veruje jednu doktrinalnu sitnicu, sporednu stvar koju naj ee pogrenoprotuma e, ali toj sitnici daju veliku vanost, pa e ljudi biti spaeni ili izgubljeni ako ne prihvate tuideju. U ovom sluaju nije toliki problem pogreno verovanje, koliki je problem sva alatvo kojim se

8/6/2019 Tradicija

3/12

3

dokazuje ta ideja.

Tradicija ne trpi nezgodna pitanjata se dogaa kad postavite nezgodno pitanje oveku koji tvrdi za sebe da je autoritet preko kojeg

Bog govori, ili tvrdi da jedino on ispravno tuma i Bibliju? Tradicija je obi no zasnovana na autoritetuoveka ili organizacije koja je iznosi, a ne na Bojem autoritetu.

Taj ovek je zasluan za nau crkvu, tolike godine je tu, treba mu verovati. Ili: Zna li ti kolike jeteoloke kole on zavrio, a ta ti ima od teolokog obrazovanja? To pitanje su postavili i Isusu Hristukad je imao 12 godina. Najtee je kad neko tvrdi da je dobio otkrivenje od Boga. Ako se protiviteonome to je Bog objavio preko proroka, svima je jasno ko je u pravu. Dakle, tu pomae samoupore enje sadraja tog proro anstva sa sadrajem koji je Bog izneo u Svetom Pismu.

Zamislite da aci i studenti ne smeju da postavljaju pitanja na nastavi, niti da sumnjaju u gradivokoje im nastavnik iznosi. Nestalo bi novih otkri a, nestalo bi nau nika, ljudi bi iveli u zabludi da sveznaju. Kad god je neto novo otkriveno, to otkri e je razotkrilo neku raniju tradicionalnu ljudskuzabludu. Tamo gde ne smeju da se postave pitanja, nego se istina prihvata bez razmiljanja, tu jedoneta odluka da se veruje zabluda bez obzira na posledice.

Nema pitanja na koje Bog ne moe da odgovori. Mogu e je samo da mi ne elimo da ujemo odgovorili da za nas nije dobro da znamo to to smo pitali. Ali Bog nam je otkrio sve to nam je potrebno daznamo da bismo mu verovali.

ovek koji ne pita Boga, ne moe ni da dobije odgovor. Odgovore ne dobijaju oni koji su ravnoduniprema Bogu, nego oni koji se celim srcem trude da dobiju odgovor. Zato su najuspenija predavanja oduhovnim stvarima kada publika moe da postavlja pitanja.

Kada mladi postave pitanje koje ih mu i zato to trae obavetenje, a ne da bi provocirali, stariji kojine znaju odgovor kau: Vidi to se on buni! Zar ti misli da si pametniji od svih nas koji takoverujemo? I mladi zaklju e da stari veruju u neto to ni sami ne razumeju, neto naivno i zastareloto nije za njih. Ljudima su potrebni logi ni odgovori na goru a pitanja, a ne strogi autoritet koji e ihuutkati i bez ikakvog argumenta traiti poslunost.

Niko razuman ne e verovati ako mu neko kae: Ti treba da tako veruje, jer je to stav nae crkve(ili zato to sam ja tako rekao). Naalost, postoje crkve u kojima su vo e crkava autoritet u koji ne smeda se sumnja, gde vernici slepo sluaju sve to im ljudski autoritet kae i ne pitaju i kakav stav imaBog. Greh je upravo i nastao na naoj planeti tako to su ljudi svoje poverenje sa Boga preneli naSotonu u obli ju zmije. Mi moemo da se oslobodimo greha jedino ako je za nas jedini autoritet istineBog, a ne bilo ko drugi.

Verskim fanatizmom avo pokuava da u ini religiju odbojnom za prose ne ljude. Kada ljudi videda neko gubi zdravlje dre i se ljudskih verskih pravila, ili se izoluje od ljudi, ili kad ga verska tradicijapretvori u oveka koji mrzi skoro sve ljude oko sebe umesto da im pomogne, tada je avo postigao svojcilj. Ljudi koji gledaju takve vernike samo mogu da kau: Ne, hvala. Ne elim da i ja postanem takav.Meutim, to nije dovoljan izgovor pred Bogom. Bog je dao dovoljno ispravnih razloga zato mu trebaverovati, i svaki skeptik koji sebe smatra inteligentnim ovekom moe da otkrije te razloge. Bog nasnije pozvao da mu verujemo zato to drugi ljudi tako e idu u crkvu, nego da mu verujemo zato toshvatamo kakve On ima osobine: voli nas istinski, pravedan je, apsolutno poten, istrajan, pouzdan,svemoan, milostiv, ve an...

Kriterijumi istineIsus je potvrdio zna aj Svetog Pisma time to ga je stalno citirao i tvrdio da je istinito i od Boga dato

ljudima. Hristos nikad nije citirao apokrife, niti predanja (tradiciju).Sujeverne radnje kojima se ve ina ljudi smeje (da je broj 13 nesre an, da crna ma ka i prolaz ispod

merdevina donose nesre u...), nekad su bili ozbiljni rituali u kultovima, jer su demoni inili zlo ljudima

8/6/2019 Tradicija

4/12

4

bez Boje zatite koji se nisu pridravali njihovih nare enja da potuju te tradicije.Ljudi tradicionalno veruju da ljudi koji ne mogu da imaju decu jesu grenici koji su kanjeni za neki

skriveni greh. I istaknute biblijske li nosti verovale su u neke ljudske tradicije. Ali kad ih je Bog suo iosa istinom, verovali su vie Bogu nego ljudima.

Na tradicije postoje na elni odgovori u Bibliji.Mnogi poboni roditelji opisani su u Bibliji kako do poznih godina nisu mogli da imaju decu.

Samuelova majka Ana se nije obeshrabrila i pored viegodinjeg nemanja dece. Bezboni ljudi su moglida joj se rugaju kako oni imaju mnogo dece, a ona kao pobona ena nema nijedno. Ana je nala reenjetako to se uporno molila Bogu i zavetovala se da e ga dati u slubu Bogu od malena. Malo bi majkiispunilo zakletvu, kad bi im se posle toliko godina ekanja rodilo dete. Ali Ana je posle ispunjenemolitve postala jo vernija Bogu.

Tu e tradicije - progonstvoLako je kod drugog oveka prepoznati tradiciju. Mnogo tee je videti kod sebe sli an princip. Ali kad

ljudi vide da neko drugi radi neto neispravno, skloni su da budu jako grubi. A kad ljudi brane nekutradiciju, neto to Bog nije rekao, onda su ak i grublji nego kad brane istinu, jer ne mogu daracionalnim argumentim objasne zato kau da su u pravu. Ljudi agresivnije brane neistinu negoistinu.

Setite se kako ste reagovali kad ste uli znaenje 10 Bojih zapovesti, subote, ili stanje mrtvih naprimer. Ve ina nas nije reagovalo burno, nego smo lako prihvatili te istine. Ali kada nam je neko rekaoda sada verujemo u neke ljudske ideje umesto u ono to kae Bog, sada reagujemo veoma burno.Koliko vremena su ljudi spremni da potroe u raspravama oko noenja pantalona ili nekih drugihmarginalnih stvari, a u mnogo bitnijim stvarima padamo.

Ako mi padnemo u vatru ili sva u oko ovih sitnica, uopte nije bitno da li smo u pravu ili greimo.ovek koji se sva a uvek je u krivu. Ako mi verujemo ispravne doktrine Svetog Pisma, a runim tonomraspravljamo sa ljudima koji veruju pogreno, moda smo ak u loijem stanju od njih. Objavljeno mi jevie nego njima, a nisam napredovao vie u posve enju od njih.

Veina ljudi u crkvi u Hristovo vreme vie je drala svoje tradicije nego Boje zapovesti. Hristos jesvoje vreme uporedio sa vremenom pred Njegov drugi dolazak. Iz toga sledi da e ljudi pred Advent vie slediti ljudske tradicije u religiji nego Boje zapovesti. Kao to su Isusa progonili i osudili na smrt,tako e lani vernici pred Advent u initi i sa Bojim narodom. Naravno da je nerazumno razapinjatiHrista i iskrene hri ane da bi sa uvali svoje tradicionalne verske ideje i postupke.

Tradicija - smrt crkveKako ljudske zablude deluju na crkvu? Kad bi u crkvi sve postalo programirano i tradicionalno, bez

linog angamana i oduevljenja, crkva bi se ugasila. Kao to u ustajaloj vodi ima ivota, ali ona nemirie nimalo prijatno jer umire, tako i u neangaovanoj crkvi nema Hristove privla ne sile. Bio samneko vreme odsutan iz Beograda pa sam pitao jednog prijatelja ta ima novo u crkvi. A on mi je rekao:-Nita, abokre ina. Tradicija stvara ustajalu atmosferu u crkvi, lagano umiranje.

Crkvene frazeU crkvama se koriste tradicionalne fraze koje svetovni ljudi ne razumeju u istom smislu. Tako je

jedna baka, pred nekoliko svetovnih ljudi, pitala oveka koji dolazi u crkvu: A je li ti ena verna?Naravno, ona je mislila da pita da li mu je ena religiozna, verna Bogu. Ali svaki svetovni ovek bipomislio: Kakva je nepristojna ova ena da tako javno pita oveka da li ga ena vara s nekim! ovek je shvatio ta ga baka pita, pa poto mu ena nije religiozna, odgovorio je: Nije. Tek sad je nastaloopte iznena enje me u njihovim prijateljima. Pa nikad im se do sada nije poalio da ga ena vara, asad to otkriva nekoj baki. Dakle, besmisleno je u crkvi govoriti neki sleng koji ljudi van crkve ne

8/6/2019 Tradicija

5/12

5

razumeju.

Nae tradicionalne radnjeta mislite o tradiciji da se u toku molitve sklope o i? Ljudi to rade da im ne bi neto iz okoline

skrenulo panju dok se mole Bogu. Ali jedan de ak je u toku molitve otvorio o i i osetio griu savestizbog toga. Roditelji su ga u ili da mora da se moli zatvorenih o iju, pa mu se inilo kao da vara Boga.Kada je deak odrastao, video je da nigde u Bibliji ne postoji propis kako se moliti, ak postoje opisi dasu se molili na sasvim druga iji nain, gledajui u nebo, stoje i rairenih ruku. Dakle, dobro je zatvoritioi ako vas dekoncentrie okolina, ali na model molitve ne moe da bude pravilo za sve ljude.

Ljudi se esto mole u autu pre nego to po u na put. Jedna porodica se zaprepastila kad je videlakako se njihov pastor nije pomolio pred polazak. Kad je pastor to video, rekao je da se on pomolio zaBoju zatitu u drugo vreme, na drugom mestu. Neverovatno je koliko emotivno ljudi reaguju kad nekoprekri njihovu tradiciju, iako nije prekrio Boja na ela.

Vrlo esto ljudi kau kako ne vole da neku knjigu stave preko Biblije. Oni potuju Bibliju kao BojuRe i smatraju da bi to bilo skrnavljenje da neto drugo bude iznad Biblije. Ali ipak, to je samo tradicija,i to ini mi se sujeverna tradicija. Boji cilj nije da mi odajemo slavu knjizi, nego Njemu. Naravno da netreba sa Biblijom postupati bilo kako, ali se treba uvati i od sujeverja.

Sindrom To je moje miljenjeDanas je tradicionalno miljenje da su igranje uz muziku i seks grene i prljave radnje koje ne

prilie verniku. Meutim, Isus je rekao da e verni Boji narod igrati radi spasenja (Lk 6.23), a seks jeBog dao oveku u vreme kada je sve bilo dobro, kada nije bilo greha (1Moj 1.28). Sotona je dobre stvariizopaio time to je naveo ljude da ih upranjavaju na pogrean, nepristojan na in. Tako je igranjepostalo zavo enje suprotnog pola, a seks je sveden na trenutno zadovoljstvo bez obzira na okolnosti iposledice. Dakle, igranje uz muziku i seks su dobri za oveka ako ih upranjavamo na na in na koji namje Bog to savetovao.

Nae tradicijePonekad crkva u koju idem li i na tradicionalnu crkvu kad je crveno slovo. Subotom ujutro je nae

crveno slovo u kalendaru i ljudi su tu. Crveno slovo je obaveza. Ljudi su doli u crkvu jer su uli da takotreba, a davno su zaboravili zato dolaze. A i kad su doli zevaju, gledaju okolo, ne u estvuju ubogosluenju. I im svetenik zavri svoje, po inju pri e o automobilima, sportu, politici, a za udonema pri a o Bogu. Mnogima nije crveno slovo ni bogosluenje petkom uve e, ni subotom popodne. Akad nema crvenog slova, onda nema crkve. Ako se crkva pretvori u obavezu, u neko moranje, onda je tareligija izgubila smisao.

Ne bih voleo da ovo iko shvati kao optuivanje, kriticizam iz loih namera. Nama je potrebno ikorisno da sagledamo sebe isto kao to gledamo druge ljude. Ako izbegavamo da preispitamo gde smo,moda se jednog dana iznenadimo, kao to e se fariseji i Sinedrion Hristovog vremena iznenaditi uvreme Bojeg suda.

Nismo ostavili jednu ljudsku tradiciju da bi prihvatili drugu.Ponekad kad u em u adventisti ku crkvu ose am se kao da sam uao u neku tradicionalisti ku

crkvu, pravoslavnu, katoli ku ili evangeli ku.Ovde nema kulta svetaca, ali ljudi se nekad toliko veu da miljenje nekog uglednog oveka u crkvi,

pa stalno pitaju ta on kae, kako on tuma i neki tekst iz Biblije, i sli no. Ako neki obian vernik kaesvoje ispravno miljenje nasuprot nekog uglednog teologa koji je napravio greku, ije miljenje enarod prihvatiti?

Tradicionalne crkve se trude da fasciniraju ljude bogatim umetni ki izraenim ukrasima i slikama,grandioznim gra evinama i ceremonijama. Ali ponekad je i u adventisti kim crkvama parada

8/6/2019 Tradicija

6/12

6

modernog obla enja ili parada skupih auta, ili pokazivanje kako imamo aircondition ili modernetehni ke ure aje za razglas. Vanije je da li je stolica na kojoj sedimo od plia, nego da li e neznaboacshvatiti kakav je Boji karakter gledaju i Bogu posveene ljude.

Tue idole lako prepoznajemo i osu ujemo, ali svoje ne vidimo tako lako.Mnoge stvari koje kritikujemo kod tradicionalnih crkava, postoje u nekom drugom obliku i kod nas,

ali ih ne prepoznajemo ili ne elimo da ih priznamo samo sebi, jer ne elimo da se menjamo. Neki ljudimisle: Dosta smo se promenili. Vidi koliko smo bolji od drugih crkava! Koliko imamo vie znanja oBibliji. Niko ne razume 27 osnovnih istina tako dobro kao mi. I tu je plafon. Ne idemo dalje. Ve smodovoljno visoko. Samo jo da Bog doe i idemo na Nebo. Ali nikad nije dovoljno visoko.

Mi nemamo nepogreivog papu ili patrijarha iju re ljudi sluaju pre nego Boju. Me utim, uo samod nekih vernika kako imaju potpuno poverenje u Generalnu Konferenciju kao nepogreivu. Elen Vajt govori o Generalnoj Konferenciji kao o Bojem glasu na Zemlji, ali je upu ivala i kritike na neke njihovestavove i dela. U istoriji jo nije bilo nepokvarivog crkvenog vrha. Nasuprot, Biblija je puna opisacrkvenog vo stva koje odbacuje Boga i odvodi narod koji vie veruje njima nego Bogu.

Sebe procenjujemo kao duhovnije od tradicionalnih vernika, jer ee dolazimo u crkvu. Oni su ucrkvi par puta godinje za ve e praznike, a mi do emo bar jednom sedmi no. A ta radimo u est radnih dana? Da li smo i tada religiozni? Da li smo religiozni 365 dana u godini ili samo 52 dana,odnosno 52 subote? Ako smo malo bolji od tradicionalnih vernika, da li je to dovoljno da budemo uBojem carstvu?

U adventisti koj crkvi se ne pije alkohol, ne pui se, ne jede se svinjetina, ali mnogi bez milosti jedusve ostalo. Mislim da nema puno razlike izme u sala koje su ljudi dobili jedu i svinjsko meso i sala odgovedine ili slatkia. Koliko ljudi poznajete koji imaju jelovnik koji e biti u Bojem carstvu? Ne znamnijednog takvog. A ipak, dosta ljudi je zadovoljno koliko su reformisali svoj ivot.

Pri anje u crkviesto ujem kad neki opominju druge da ne pri aju u crkvi u pauzi bogosluenja. Ponaaj se

pristojno u crkvi! Da li to zna i da oni toleriu nepristojno ponaanje tim istim ljudima van crkve? Dali time teraju ljude da glume da su pristojni iako oni to nisu?

Kada ljudi u crkvi pri aju o neduhovnim stvarima, to zna i da im je u srcu neto drugo na mestukoje pripada Bogu. Taj problem ne moe da se rei tako to neki strogi vernik-policajac stane zapropovedaonicu i podvikne ili zapreti. Na re enicu: Nemojte da pri ate u crkvi, ljudi obi no ovakoreaguju:

1) mogu da napuste crkvu da bi mogli da pri aju o tome to ele; 2) mogu da gun aju kako ovajopet galami na ljude i zloupotrebljava dunost koju mu je odbor dao; 3) mogu da sebe prisiljavaju daute u crkvi, a da im srce gori od elje da pri aju o neem drugom; 4) ili da prestanu da pri aju oduhovnoj temi koju su zapo eli.

Kada je najvea galama u crkvi? Verovali ili ne, najve a galama je za vreme biblijske pouke! Kako toda nikome nije palo na pamet da ustane za vreme pouke i da opomene ljude da su u crkvi i da treba dase ponaaju pristojno? Zato to znaju da ljudi pri aju o duhovnim stvarima. Ta galama je ak dobrodola, jer ljudi napreduju u poznanju Boga.

Kako ljudi znaju da u tom amoru u pauzi ljudi pri aju ba o neduhovnim stvarima? U amoru se neraspoznaju o emu ljudi pri aju. Ako oni priaju o duhovnim stvarima, da li je to i dalje nepristojnoponaanje u crkvi? Zar crkva nije zbornica u kojoj se ljudi sastaju upravo da bi razgovarali o duhovnimtemama? Moda smo pogreili to bogosluenje ima dosta delova kada ljudi ne mogu da kau da imajuprobleme i da im je potreban savet ili bratska molitva.

Verujem da Bog malo druga ije doivljava amor u crkvi. Bog sudi pojedina no, a ne celoj grupi.Verujem da je Bogu prijatan amor u crkvi od duhovnih razgovora. Naravno da Bogu nije prihvatljivamor od svetovnih razgovora u crkvi. Ali ako razmislimo bolje, da li bi Bog zabranio svaki amor u

8/6/2019 Tradicija

7/12

7

crkvi samo zato to neki ljudi pri aju i o svetovnim stvarima? Da li spre iti ljude da pri aju o duhovnimstvarima, samo zato to u isto vreme u crkvi pri aju i ljudi o neduhovnim stvarima?

Crkva je sveto mesto zato to je tu Bog prisutan. A da li je i u mojoj ku i Bog prisutan? Da li je i mojakua dom molitve, kao to je crkva dom molitve? Ili emo svetost crkve da unesemo u svoj dom, iliemo svetovnost svog doma da unesemo u crkvu.

Nae crkve su paralela sa jevrejskim sinagogama. To su zbornice, mesta gde se ljudi okupljaju daproslave Boga, da itaju Boju Re i da se mole. Hram je bio mesto gde su se vrili simboli ki obredi, asinagoga je mesto gde se razgovara ta ta simbolika zna i i kako da je sprovedemo u svom ivotu.

Mudracita mislite gde su se mudraci sa istoka poklonili bebi Isusu? Ve ina ljudi bi kao iz topa rekla da su

mu se poklonili u talici. Ako ih pitate na osnovu ega tako misle, setili bi se da tako prikazuju Boi nerazglednice i filmovi koje smatraju biblijskim. Ali biblijski tekst ne bi mogli da na u.

Mudraci su bili u Jerusalimu u trenutku kad se Isus ve rodio u Vitlejemu (Matej 2.1,2). Dok su stiglido mesta Hristovog ro enja, Marija je bila u ku i (Matej 2.11), a ne u tali.

To je jedna mala sitnica, ini se nevana kao zabluda. Ali koliko jo drugih sitnica ima u koje istotako verujemo? Mnoge male stavove usvojili smo pod uticajem filmova ili ljudske tradicije umesto naosnovu Biblije, pa nije isklju eno da imamo i ozbiljnije zablude. Zato budimo otvoreni za uticaj BojegDuha, ako nam skrene panju da neki stav treba da menjamo.

Tradicija u molitvamaU crkvama se esto uje na kraju molitve ova fraza: Moja elja i molitva je... Ovo je bukvalno

prevedena fraza sa engleskog jezika i ne uklapa se u duh naeg jezika. Mi bi radije rekli: Moli u se dabude tako i tako..., ili eleo bih da... Meutim, neko je ovu englesku frazu preveo bukvalno i sada seona mehani ki ponavlja bez puno razmiljanja kako da se to izrazi na bolji na in. Mehanike molitve nedeluju na srca ljudi jer otupljuju zna aj izgovorenih re i.

Ljudi u crkvi esto se mole ovako: Isuse dragi... ili Molim te Isuse... Da li nas je igde u Bibliji Bogpozvao da se molimo Isusu? Ne znam za takav tekst. Da li nas je Isus negde pozvao da se molimoNjemu? Znam da je Isus rekao da se molimo Ocu u Njegovo ime (u ime Njegovih zasluga), a da e nasSveti Duh nauiti kako da se molimo. Isus nas upu uje da se molimo Ocu u ime Njegovih zasluga za nas,jer smo mi grenici, neizmireni sa Bogom. Zato jedino ako Hristos o isti svojim zaslugama naemolitve, one e izai pred Oca i bie usliene. Vrlo esto u Katoli koj crkvi ljudi se mole Isusu, pa jeverovatno odatle nasle ena ova tradicija.

Takoe postoje ljudi koji se mole u ime Oca, Sina i Svetog Duha. Hristos nas je uputio da sekrtavamo u ime Oca, Sina i Svetog Duha, a ne da se tako molimo. Treba da se molimo u ime Hristovihzasluga. Ovakve molitve preuzete su od tradicionalnih crkava i mehani ki se ponavljaju kao nekamatemati ka formula za uspeh, bez puno razmiljanja. Naalost formula koju nije Bog dao ne moedoneti uspeh. Ovde se radi isto o poslunosti Bogu. Kako je Bog rekao da se molimo, tako treba da semolimo.

U crkvi se s vremena na vreme uje molitvena fraza: Blagoslovi Boe nau crkvu. Kad to kau ljudimisle na njihovu versku organizaciju. Oni ne misle na sve iskrene vernike u svim crkvama, nego samona vernike u svojoj crkvi. To zvu i nekako sektaki. Boe, blagoslovi sve nas u naoj verskoj zajednici,nema veze to ne ivimo svi po Tvojoj volji. Ljudi ne kau: Blagoslovi Boe Tvoju crkvu. To bi zna iloda se molimo za sve ljude koji iskreno tee Bogu. Naalost, pojam Boja crkva i naa crkva nisu isto.Bilo bi lepo da je Boja crkva naa crkva, ali moemo da kaemo samo da su neki ljudi iz nae crkvedeo Boje crkve, a da neki nisu. Interesantno je da se mi retko molimo za iskrene ljude u Bojoj crkvirasutoj po drugim verskim zajednicama, mnogo re e nego to se molimo za ljude u svojoj verskojzajednici. To pokazuje da ih ba i ne bi prihvatili dok ne do u da se krste kod nas. Sada su oni jo uvek

8/6/2019 Tradicija

8/12

8

neto drugo, nisu nai. Ve ina ljudi ne gleda sutinski koji ljudi su deo Boje crkve, nego iskrene ljudeiz drugih crkava doivljavamo kao neobra ene. A oni su u drugim crkvama da bi Bog u inio netopreko njih za ljude u njihovoj crkvi, jer mi to ne inimo. Kada bi se oni krstili u naoj crkvi, modabismo mi uticali na njih da se ne brinu toliko za blinje u crkvi iz koje poti u, pa ih Bog ostavlja tamo.

Reakcija tradicionaliste

Kad citira Sveto Pismo nekom tradicionalisti, on odmah pomisli da si sekta, jer oni ne citirajutoliko ta je Bog rekao, nego ta su rekli crkveni oci. Kad citira Sveto Pismo nekom naemtradicionalisti, on odmah pomisli da si fanatik koji se nigde ne odvaja od Biblije. Pa zar opet o Bibliji!Ne pie u Bibliji da se ne ide na utakmice i zabave, niti da se gledaju svakakvi filmovi. Verujem da bi isamog Hrista proglasili za sektaa i fanatika. Lako bi osudili to to se Isus toliko molio Bogu da jefanatizam. Samo je pri ao o religiji, a nikad o autima i novoj ode i, dakle fanatik. Kada pravimokriterijume kako procenjujemo religiozne ljude, trebalo bi da vidimo da li bi po tim istim kriterijumimaosudili i Hrista. To pokazuje da su ta merila pogrena.

Tradicija je test

Bog je mogao mnogo jasnije da definie istinu, pa onda ne bi postojala tradicija. Niko ne bi bio udilemi ta je istina, a ta su ljudi izopa ili. Meutim, Bog je namerno ostavio neke stvari poludefinisane,pa onda ovek mora duboko da razmilja ta je istina, mora sam da do e do zakljuka. Tako je Bogpostavio ljudske tradicije kao test poslunosti Njemu ili ljudima.

Mi kritikujemo tu e tradicije a pravimo svoje, i kad nam neko progovori da je to tradicija a ne Bojaistina, neki vernici to ne priznaju, kao to i tradicionalisti iz drugih crkava ne priznaju da u nekimstvarima veruju vie u svoje tradicije nego u Boju objavu. To je jedan od testova kojim moemo daproverimo kome verujemo: Bogu ili svojoj tradicionalnoj crkvi, to jest ljudima.

Bog je mogao mnogo jasnije da definie istinu, pa da niko ne bude u dilemi ta je tradicija. Ali Bog jeipak odlu io da samo ljude koji ga iskreno trae zatiti od tradicija.

Dakle, tradicija testira nae ponaanje prema ljudima i prema Bogu, i testira u koga imamopoverenje.

Pre nekoliko decenija u jednoj crkvi isklju ena je devojka zato to je obula crvene sandale. To jeprotuma eno kao pomodno obla enje, a crvena boja je navodno bila provokativna za mukarce. Kakvoje ponaanje prema blinjem bilo u ovom slu aju? Nekad ljudi poputaju bilo kakvoj tradiciji, a nekadje prestrogo kanjavaju, bez ljubavi.

PantaloneJedna od najspornijih tradicionalnih sitnica su ene koje nose pantalone u crkvi. Glavni razlog

zato se misli da ene ne treba da nose pantalone u crkvi predstavlja na elo: ena da ne nosi mukogaodela, niti ovek da se obla i u enske haljine, jer je gad pred Gospodom ko god tako ini. 5.Mojsijeva22.5 Pantalone se ovde ne spominju direktno, ali ve ina tradicionalno misli da su one deo mukeodee, pa su zabranjene za ene. Ranije se enama zameralo da nose pantalone bilo gde - u ku i, naposlu i u crkvi. Danas se tradicionalno smatra naopakim samo noenje pantalona u crkvi, dok je todoputeno van crkve. Ovo je nedosledan stav, jer ako neko misli da je greh da ena nosi pantalone,onda je to greh uvek, a ne samo u crkvi.

Ovakvi stavovi podrazumevaju da iz istih razloga ni koti ne bi smeli da nose kilt, njihovutradicionalnu suknju. Do sada nisam uo da iko zamera kotskim mukarcima to nose suknju. To jedeo njihove kulture, to nije ode a moralno izopa enih ljudi.

Jedan na propovednik pojavio se za katedrom bez kravate i sakoa, u jednom udnom odelu koje jeliilo na neku iroku ensku haljinu. Objasnio je da na Filipinima gde on ivi, to predstavlja pristojnoodelo, i da bi ga smatrali za udaka kad bi obukao kravatu i sako.

8/6/2019 Tradicija

9/12

9

Poto su u Beogradu po ele temperature preko 40 oC, odbor beogradske crkve je odlu io damukarci mogu za propovedaonicu da iza u u koulji sa kravatom, dakle bez sakoa. Kada sam se takopojavio u crkvi, jedna starija pristojna ena me je iskritikovala kako sam nepristojno obu en. Rekla je:Zar ti ne zna da u Bibliji pie ne moe bez sakoa da se izlazi za propovedaonicu? Rekao sam da neznam, a ona je obe ala da e mi doneti citat gde je to pro itala. Situaciju je spasao propovednik koji jerekao da je odbor odlu io da se izae bez sakoa za katedru, na ta je ena rekla: -E, onda moe! Nisammogao da verujem. Nepristojno je postalo pristojno u o ima ove ene samo zato to je odbor crkvetako odlu io. Nije bilo vie vano to navodno u Bibliji pie suprotno (naravno da to ne pie u Bibliji).Da sam na njenom mestu, a borim se za ispravno na elo, rekao bih da je i odbor odbacio Boga.Meutim, poto se i tako vatreno borila za pogreno na elo, jer ga nije razumela, ona je i druge stvaripogreno postavila u svom ivotu, pa je odluka odbora postala ja a od Boje volje.

Ako analiziramo ovu re enicu iz Biblije, u to vreme i mukarci i ene nosili su haljine, niko nijenosio pantalone. Muke haljine su bile neto kra e od enskih. Ali kad bi mukarci takvo odelo nosilidanas, to bi bio skandal. Dakle, obla enje pantalona i sukanja stvar je kulturnih stavova, a ne pitanjemorala. Na ta je Bog mislio kad nam je dao ovo na elo? Oigledno da se misli na obla enjehomoseksualaca. Bog je zabranio da ene i mukarci obla enjem pokazuju svoja seksualna izopa enja.

Jasno je da je u evropskoj kulturi opteprihva eno da ene nose pantalone. To ne predstavljaseksualno izopa eni stav neke ene, niti su iroke pantalone izazov za mukarce. U crkvu devojke ulazeu kratkim suknjama i dekolteima koje su daleko izazovnije za mukarce nego pantalone, a totradicionalisti toleriu za razliku od pantalona.

Kao da ljudi u crkvi uopte ne razmiljaju o principima zato nam je Bog neto rekao da takoradimo, pa u slepoj poslunosti bez ljubavi prema blinjima, potpuno promauju svrhu koju je Bognameravao da ostvari svojom zapove u.

Osim toga, geografski gledano, klima u Izraelu dozvoljavala je da mukarci i ene nose haljine, a daim ne bude hladno. Me utim, u naim krajevima gde su zime vrlo hladne, pravo je mu enje da ena

nosi suknju na -20oC. Zato sam iz zdravstvenih razloga mojoj supruzi savetovao da uvek po hladnomvremenu obu e pantalone. ekati u suknji 10-15 minuta na niskoj temperaturi zaista je mu enje. Bog

je zamislio da nam religija bude radost, olakanje u ivotu, a ne mu enje sebe nelogi nim i nezdravimivotom. Zato su ljudi koji insistiraju na ovakvim tradicijama antireklama za Boju ljubav. Kada se nepogodi smisao Boje zapovesti, kada se zaboravi da nas Bog voli, onda se usvajaju krute, nerazumljivetradicije.

Evo nekih doga aja iz ivota koji najbolje ilustruju rodove tradicionalnog verovanja.Jednu devojku je pozvao ro eni brat da do e u crkvu na bogosluenje. Nikad pre nije bila u crkvi,

niti je ula za tradiciju da ene u crkvi ne nose pantalone. Bila je buntovna tinejderka i u svojojgarderobi nije imala nijednu suknju, nosila je samo pantalone. Brat joj naravno nije nita govorio kako

da se obue, jer je eleo da ona prvo

uje o Bojoj ljubavi i dobroti, a ne o crkvenim pravilima.Normalno je da grenik dolazi u crkvu sa svim svojim gresima, a da se promeni tek kad shvati kakav je

Bog prema nama.Me utim, iz nekog razloga, uvek se na e neka osoba koja smatra da grenik mora da do e u crkvu

kao ve posveeni ovek, a naravno mora i da izgleda onako kako ve ina u crkvi to propie. I ovudevojku je jo na vratima crkve uhvatila za rukav jedna bakica, i estoko je izgrdila kako je nijesramota da u crkvu dolazi bez pantalona. Devojka je u svom mladala kom buntu odmah izala napolje irekla da nikad ne e doi u ovakvu crkvu. Hvala Bogu da je Svetim Duhom uspeo da omekne srce ovedevojke, pa se ona ipak krstila i uhvatila verom za Njega, a ne za ljude koji isteruju ljude iz crkve.Trebalo je da pro e godinu dana da bi ona zaboravila na zadobijenu ranu i na svoj ponos, pa da ipak

prvi put u

e u crkvu dauje Boju Re

.Druga devojka mi je ispri ala kako nikad pre crkve nije nosila suknju. Pantalone su joj bile jedini

odevni predmet. Otac ju je esto molio da obu e suknju bar ponekad, ali ona nije htela. Kad je po ela da

8/6/2019 Tradicija

10/12

10

dolazi u crkvu, po ela je da nosi samo suknje. Na to je njen otac alosno rekao: -Toliko sam te molio daoblai suknju i nisi htela. A im su ti ovi tvoji iz crkve rekli da obu e suknju, ti si ih posluala... Ako nepropovedamo ljudima o Bojoj dobroti i ljubavi koja treba da ih privu e k Bogu, onda im govorimo okrutim pravilima koja ih odbijaju od Boga.

Kada pravimo evangelizacije, mi o ekujemo da nam do u grenici koji e prihvatiti Hrista i odbacitigreh. Me utim, neki vernici o ekuju da e doi ljudi koji su skoro potpuno obra eni, koji samo treba dase krste. A kad u crkvu u u ljudi koji se ose eju na duvan i alkohol, kada do u lopovi, laljivci,narkomani i preljubo inci, vernici se bune i svojim ponaanjem ih isteruju iz crkve. ak i ljude koji su ucrkvi vernici esto isteruju iz crkve zato to su pali u neki greh, a onda ponovo prave evangelizaciju ipozivaju te iste ljude da se vrate u crkvu... Me utim, ljudi nisu pali u greh i prestali da dolaze u crkvuzato to ne znaju osnovne istine o kojima se propoveda na evangelizaciji, nego zato to ne veruju uljubav blinjih u crkvi, niti u Boju ljubav. Zato im pri ajmo o Bojoj ljubavi koju je On pokazao premanama, i pokaimo im da ih zaista volimo, a ne da elimo da ih disciplinujemo.

SitniceOvi primeri su doktrinalne sitnice. Ne e se nita zna ajno promeniti u doktrini crkve kad se mnoge

tradicije precrtaju. Ali je injenica da e neki ljudi tako ustro da veruju u neku tradicionalnu sitnicukoju su smislili ljudi koje on ceni, nego to e verovati Bojoj objavi. Kad ljudi kau: ta si se uhvatio zatu sitnicu, udi me samo zato se oni tako vrsto dre te neistine koja je sitnica? Ako elimo dabudemo opravdani verom, moramo da se oslobodimo vere u neistinite sitnice, to jest vere u ljude i usvoju tradiciju, a da imamo poverenje samo u Boga. Mali gresi su priprema za velike grehe.

Interesantno da se ljudi jako vatreno bore da odbrane te doktrinalne zablude, iako su to sitnice uverovanju. Nee se nita promeniti u na elima crkve ako se odbaci ta sitnica, ali ljudi sa toliko emocijabrane tu ideju kao da je to klju na stvar. Tradicionalisti su obi no drasti no neposluni po pitanjujasnih Bojih zapovesti, ali se vatreno bore za svoju tradiciju koju Bog nije objavio.

NapredovanjeSvaka verska reformacija koju je Bog pokrenuo, propala je kad su je ljudi prihvatili i tu se

zabetonirali, ne ele i da dalje napreduju. Mislili su: Mi smo bolji od drugih ljudi, mi smo duhovnaelita. Nije nam potrebno vie od ovog. Bi emo spaeni jer smo bolji od drugih. I kad im je Bog ponudioveu svetlost, da se popnu na jedan duhovni stepenik vie, oni su pokazali Bogu da vie vole svoju novutradiciju nego Boju istinu koja je traila od njih da se menjaju. Ponaali su se kao i druge tradicionalnecrkve koje su kritikovali.

EGWta za vas znai pojam Duh prorotva? Mnogi koriste ovaj termin samo za dela Elen Vajt.

Meutim, sama Elen Vajt pojam Spirit of prophecy u svojim spisima ne primenjuje na sebe, nego nasve ljude koje je Bog inspirisao, na sve biblijske pisce. To zna i da ih je Sveti Duh inspirisao da netoproreknu. Zato onda dosta ljudi termin Duh Prorotva koriste druga ije od njegovog znaenja (samoza dela EGW)? Neko je jednom pogreno primenio pojam Duh prorotva. Obi no je to neki ugledniovek u crkvi u kojeg niko ne sumnja da bi rekao neto ega nema u Bibliji. Drugi ljudi nisu razmislilida li je to ta no ili ne, nego su mehani ki poeli da ponavljaju istu greku, sve dok je to postala optafraza u crkvi. I kad bi neko ustao i rekao da se u Bibliji druga ije koristi ovaj pojam, ve ina bi gaoptuila da podriva temelje crkve.

Elen Vajt je sve svoje tekstove proela tekstovima Svetog Pisma. Samo bi se Biblija i re i Biblijetrebale uti s propovedaonice... nasuprot tradicijama i ljudskim teorijama i maksimama. PK 626 Kaoto Bibliju tuma imo tako to pogledamo sve ta u njoj pie na odre enu temu, a ne samo jedan njentekst, isto tako treba ispitati sve ta Elen Vajt pie o jednoj temi, a ne samo da na osnovu jednog teksta

8/6/2019 Tradicija

11/12

11

donosimo zaklju ak.Mnogo puta mi se desilo da ljudi kau: To je tako i tako, jer tako kae Elen Vajt. A kad sam pitao

gde se taj tekst nalazi, ta osoba ne zna. Ali se obi no velika vanost pripisuje ba tekstovima koje nikone moe da na e. Mogue je da se zaboravi gde je taj tekst od stotine hiljada strana koje je napisalaElen Vajt. Ali danas postoji CD sa njenim kompletnim delima i pretraiva em, tako da mogu da se na uti sporni tekstovi. Ali se vrlo esto pokae da takvi tekstovi uopte ne postoje. uo sam da je javnoreeno da je Elen Vajt navodno napisala da predsednik Generalne Konferencije ne moe da budecrnac ili da Nemac ne moe da bude lan Generalne Konferencije! Naravno da nema ovakvih citata.

Jedan duhovan momak koji je imao mali stoma i, a nije imao razvijene mii e, veoma ozbiljno mi jetvrdio da Elen Vajt kae da je tr anje greh! Kada sam posumnjao da takav citat postoji, vatreno jebranio svoj stav govore i da taj citat 100% postoji. Verovanje u nepostoje i nadahnuti citat donelo muje odsustvo mii a i stomai, a meni je to bio signal da tog citata nema. Obe ao je da e mi doneti ipokazati taj citat, a ekam ve 10 godina da mi to donese.

Ljudi obino kau: Ne znam gde to ta no pie, ali sigurno pie, i glasi otprilike ovako... im se citat parafrazira, ljudi ubacuju svoje miljenje u tekst. Deavalo mi se da osoba pro ita tekst Biblije ili ElenVajt, a onda ga protuma i tako da ide u prilog njegove neke teze, iako u samom tekstu ne postoji takavstav. A zamislite kakva izopa enja nastaju kad neko otprilike, po se anju parafrazira neki tekst.Verujem da ljudi ne ele da slau druge ljude, ali na um nas esto prevari, pa donosimo pogrenezakljuke. Zato treba da budemo spremni da ispravimo svoj pogrean stav kad nas neko suo i sagrekom.

Kad itaju knjige Elen Vajt, ljudi tako e ubacuju svoja tuma enja u ono to ona nije rekla. Na primer,ljudi kau da je Isus vaskrsao sam sebe, i to potkrepljuju jednim jedinim citatom iz enje vekova. Neznam zato je ljudima nedovoljno najlogi nije reenje da je Otac vaskrsao utelovljenog Hrista, pa ondatvrde da je Isus vaskrsao sam sebe. Svaka teoloka tvrdnja koja je zasnovana na samo jednom tekstuklimava je i naj ee neta na. Evo teksta:

Kada se glas monog anela uo kraj Hristovog groba kako govori: 'Tvoj Otac te zove,' - Spasitelj jeizaao iz groba ivotom koji se nalazio u Njemu samome. V 785.2 Ovde imamo tvrenje da se u Isusunalazio ivot, jer je imao boansku prirodu pored ljudske. Me utim, ovde nije re eno da je On vaskrsaosam sebe, niti je re eno da ga je Otac vaskrsao. Ako bismo tvrdili da je Isus vaskrsao sam sebe, onda bito bilo protivre no tekstovima u Bibliji koji govore da ga je Otac vaskrsao (Efescima 1.20;2.Korinanima 4.14; 1.Korin anima 6.14; 1.Petrova 1.21; Rimljanima 10.9). U Bibliji nema teksta kojitvrdi da je Isus vaskrsao sam sebe.

Sama Elen Vajt govori da je Otac vaskrsao Hrista. Na primer: Bog ga je vaskrsao iz mrtvih...RH.1883-09-11.004 ...kada ga je podigao iz mrtvih... (Otac Sina) RH.1893-04-04.008; Hristos jerazapet za nae grehe i bio vaskrsnut iz iznajmljenog groba radi naeg opravdanja.RH.1896-05-12.004

Nigde nisam naao direktan citat gde ona tvrdi da je Isus vaskrsao sam sebe. Ona uvek pie da jeIsus vaskrsnut. Upotrebljavala je pasiv - da je Isus vaskrsao, a ne da je Isus vaskrsao sam sebe.

Zato je Otac vaskrsao Hrista, a nije Hristos sam vaskrsao sebe? Isusovo vaskrsenje bilo je slikakona nog vaskrsenja svih koji su po inuli u Njemu. V 804.2 Mi neemo moi da vaskrsnemo samisebe, nego e nas vaskrsnuti Otac. Isusovo vaskrsenje je zato predslika naeg vaskrsenja.

Postoji miljenje da za Dan O ienja prvosvetenik samo jednom ulazi u Svetinju nad svetinjama.To miljenje je bazirano ponovo na jednom jedinom tekstu. Jevrejima 9.7: A u drugu (Svetinju nadsvetinjama) ulaae jednom u godini sam poglavar sveteni ki... Tekst izgleda kao da opravdava ovutradiciju. Naravno, u gr kom kae malo druga ije. Prvosvetenik je samo u jedno odre eno vreme ugodini ulazio u Svetinju nad svetinjama. Ne kae koliko puta, nego samo kae da ulazi u vreme DanaOienja. Nije potrebno da znamo gr ki da ne verujemo u ovu tradiciju. Dovoljno je da pogledamo u3.Mojsijevu 16 gde je opisan Dan Oienja, pa da vidimo da je prvosvetenik vie puta u toku tog dana

8/6/2019 Tradicija

12/12

12

ulazio i izlazio u Svetinju nad svetinjama. Koliko puta je ulazio, to ostavljam vama da prou ite. Nezaboravite da su to deavanja koja simboliu poslednje doga aje, vreme kada se nama sudi i kad e bitiHristov drugi dolazak. Zato bi trebalo da budemo zainteresovani za vreme koje emo mi doiveti. Nezaboravite da su Jevreji odbacili Hrista zato to su o ekivali da On na sasvim druga iji nain ispuniproro anstva. Ne bi bilo mudro da i mi nasednemo na sli an nain.

I tako moemo da nabrojimo dosta stvari koje inimo, iako nemamo za njih osnovu u Svetom Pismu.Isus je rekao da ga ljudi uzalud potuju ako u e ljudske nauke i zapovesti. A na cilj nije da uzaluddolazimo u crkvu. Zato se treba otresti tradicija i sluati stvarno samo ono to je Bog rekao.

Zaklju ak Nije mi drago to i Adventisti ka crkva ima svoju tradiciju ponaanja koja nije biblijska. Ne kaem ni

da sam ja bolji od drugih vernika u crkvi. Kad se uporedim sa Hristom vidim da mi jo mnogo, mnogonedostaje. Ali kad primetim da neto ne valja u crkvi, da se neto ustalilo i postalo tradicija koju suljudi izmislili a ne Bog, onda iz ljubavi za svoje blinje treba da to kaem na pristojan na in, kako bi ihpokrenuo da se vrate Bogu. Od abokre ine u crkvi niko nema koristi, a svi imamo tetu.

Voleo bih da kad u em u crkvu zateknem apostolsko jedinstvo, ljubav i brinost za probleme kojeimamo, da gajimo Hristovu dobrotu i potenje, svetost i poverenje u Boga. To je cilj za koji smo seopredelili u ivotu. Jo nije tako, ali verujem da u jednoga dana u i u crkvu koja e biti takva. Dakle,napredujmo stalno u poznanju Boga.

_______________