Embed Size (px)
Citation preview
MAKENZIJEVA [email protected]:011/344-6927www.psbroker.co.yu011/386-2266
2
TRŽIŠTE KAPITALA
MESTO ORGANIZOVANE PONUDE I POTRAŽNJE ZA KAPITALOM
(NOVČANA SREDSTVA DUGOROČNOG KARAKTERA)
NAJŠIRA PODELA UČESNIKA NA TRŽIŠTU KAPITALA JE NA INVESTITORE I EMITENTE
Akteri na tržištu kapitala podeljeni su u 4 osnovna sektora :1. javni sektor,2. sektor privrede,3. sektor stanovništva,4.sektor subjekata iz inostranstva.
3
OSNOVNA PODELA TRŽIŠTA KAPITALA JE NA :
1.PRIMARNO (PRVI PUT SE VRŠI TRGOVANJE HoV – EMISIONO TRŽIŠTE)
2.SEKUNDARNO (TRGOVANJE VEĆ EMITOVANIM HoV)
OSNOVNA PODELA HoV PO STRUKTURI :
1.VLASNIČKE HoV (akcije)
2.DUŽNIČKE HoV (obveznice)
4
UČESNICI NA TR ŽIŠTU KAPITALA SRBIJE :
1. BEOGRADSKA BERZA2. KOMISIJA ZA HoV3. CENTRALNI REGISTAR I DEPO HoV4. BERZANSKI POSREDNIK
- Brokersko dilersko društvo- Ovlašćena banka
5. EMITENTI- Pravna lica- Država- Lokalna uprava
6. INVESTITORI- fizička lica- pravna lica- institucionalni investitori (profesionalni)
5
BANKE U SRBIJI
1. Ukupna bilansna aktiva svih banaka u Srbiji iznosi 1.420 milijardi dinara.
2. Razvoj investicionog bankarstva
3. Dominacija u trgovanju akcijama banaka.(primer akcija AIK Banke kao najtrgovanije sa 13,30% ukupnog trgovanja akcijama u 2007. godini, uz rast cene od 51,30%.
6
DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI
1.Relativno nova pojava u Srbiji. 2.Prvi fond osnovan krajem 2006. godine.(Delta Generali) 3.Obaveza obezbeñivanja očuvanja vrednosti imovine + kreiranje penzijskog dohodka. 4.Stalna i stroga kontrola NBS. 5.Dominiraju dugoročne hartije od vrednosti u portfelju.
7
Odlukom NBS propisane su mogućnosti ulaganja DPF do:
- 20% u obveznice lokalne samouprave, - 20% u obveznice pravnih lica, - 30% u hipotekarne obveznice, - 20% u depozitne potvrde,- 40% u akcije sa A listinga Beogradske berze, - 10% imovine fonda u akcije van A listinga. - bez ograničenja u obveznice koje izdaju NBS i Republika Srbija, - sredstva mogu plasirati u inostranstvu samo do 10% imovine fonda.
8
INVESTICIONI FONDOVI
OSNOVNA PODELA U DOMAĆEM ZAKONODAVSTVU JE NA :
1. OTVORENE INVESTICIONE FONDOVE
2. ZATVORENE INVENSTICIONE FONDOVE
3. PRIVATNE FONDOVE
9
OTVROENI INVESTICIONI FONDOVI
� prikupljaju sredstva manjih individualnih investitora � vrše prodaju-emitovanje investicionih jedinica� vrše otkup investicionih jedinica na zahtev člana fonda � broj vlasnika investicionih jedinica u fondu se konstantno menja� vrednost imovine fonda se konstantno menja � novi investitori mogu bilo kada uložiti sredstva ili povući sredstva
10
ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI� sredstva prikuplja putem javne ponude � organizovani su kao akcionarsko duruštvo� imaju ograničen broj akcija � ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih članovi iznose na slobodno berzansko tržište.
PRIVATNI FONDOVI� organizovani su kao društvo sa ograničenom odgovornošću� namenjeni su iskusnim investitorima,
11
Sekundarna podela je po investicionom cilju fonda na :
�fond očuvanja vrednosti imovine, ulaže u kratkoročne dužničke HoV i novčane depozite. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.�fond prihoda, �balansirani fond, ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke HoV ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda.�fond rasta vrednosti imovine, ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke HoV. Ovakvi fondovi su najrizičniji i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja.
12
Imovina banaka i penzionih fondova u Srbiji i Hrvatskoj
Podaci za prva tri kvartala 2007. godine
Srbija Hrvatska
BROJ BANAKA 36 33
Ukupna bilansnaUkupna bilansna
AktivaAktiva14,4 mlrd 14,4 mlrd €€ 46,5 mlrd 46,5 mlrd €€
BROJ DOB.PENZIONIH
FONDOVA7 16
Neto imovina dobrovoljnih Neto imovina dobrovoljnih
penzionih fondovapenzionih fondova31,4 mil 31,4 mil €€ 90,2 mil 90,2 mil €€
BROJ INV.FONDOVA 7 112
Neto aktiva fondovaNeto aktiva fondova 50 mil 50 mil €€ 4100 mil 4100 mil €€
� Početkom 2007. prvi investicioni fond (Delta invest) je počeo sa radom.
Od tada do danas broj fondova je u stalnom porastu u Srbiji.
� U Hrvatskoj posluje čak 112 fondova, pri čemu su prvi otvoreni još 2001 god.
� U Bosni i Hercegovini ih ima 28, od čega 17 u Republici Srpskoj, a 11 u Federaciji
BiH, dok u Makedoniji postoji 12 registrovanih investicionih fondova.
13
KOMISIJA ZA HoVKomisija za hartije od vrednosti osnovana februara 1990. i ima
odgovornost za zakonito funkiconisanje tržišta HoV.Ona vrši :� Regulisanje finansijskog tržišta� Zaštitu investitora, � Obezbeñenje efikasnog, poštenog i transparentnog tržišta� Vrši nadzor nad primenom Zakona o tržištu hartija od vrednosti� Vrši nadzor nad primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih društava� Vrši nadzor nad primenom Zakona o investicionim fondovima.
Komisija ima pet stalnih članova, uključujući i predsednika Komisije, koje bira i razrešava Narodna Skupština Republike Srbije.
U Srbiji je kod Komisije za HoV registrovano 74 brokersko dilerska društva i još 20 ovlašćenih banaka,a od toga je 88 berzanskih posrednika dobilo status člana Beogradske berze.
14
CENTRALNI REGISTARCentralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti
(CRHoV) predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidencijuzakonitih imalaca HoV i evidenciju o pravima iz tih hartija.
CRHoV obavlja poslove:� kliringa i saldiranja transakcija zaključenih sa HoV�vrši prenos vlasništva, istovremeno sa plaćanjem,
15
TRŽIŠTE KAPITALA
MESTO ORGANIZOVANE PONUDE I POTRAŽNJE ZA KAPITALOM
(NOVČANA SREDSTVA DUGOROČNOG KARAKTERA)
NAJŠIRA PODELA UČESNIKA NA TRŽIŠTU KAPITALA JE NA INVESTITORE I EMITENTE
Akteri na tržištu kapitala podeljeni su u 4 osnovna sektora :1. javni sektor,2. sektor privrede,3. sektor stanovništva,4.sektor subjekata iz inostranstva.
16
OSNOVNA PODELA TRŽIŠTA KAPITALA JE NA :
1.PRIMARNO (PRVI PUT SE VRŠI TRGOVANJE HoV – EMISIONO TRŽIŠTE)
2.SEKUNDARNO (TRGOVANJE VEĆ EMITOVANIM HoV)
OSNOVNA PODELA HoV PO STRUKTURI :
1.VLASNIČKE HoV (akcije)
2.DUŽNIČKE HoV (obveznice)
17
UČESNICI NA TR ŽIŠTU KAPITALA SRBIJE :
1. BEOGRADSKA BERZA2. KOMISIJA ZA HoV3. CENTRALNI REGISTAR I DEPO HoV4. BERZANSKI POSREDNIK
- Brokersko dilersko društvo- Ovlašćena banka
5. EMITENTI- Pravna lica- Država- Lokalna uprava
6. INVESTITORI- fizička lica- pravna lica- institucionalni investitori (profesionalni)
18
BANKE U SRBIJI
1. Ukupna bilansna aktiva svih banaka u Srbiji iznosi 1.420 milijardi dinara.
2. Razvoj investicionog bankarstva
3. Dominacija u trgovanju akcijama banaka.(primer akcija AIK Banke kao najtrgovanije sa 13,30% ukupnog trgovanja akcijama u 2007. godini, uz rast cene od 51,30%.
19
DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI
1.Relativno nova pojava u Srbiji. 2.Prvi fond osnovan krajem 2006. godine.(Delta Generali) 3.Obaveza obezbeñivanja očuvanja vrednosti imovine + kreiranje penzijskog dohodka. 4.Stalna i stroga kontrola NBS. 5.Dominiraju dugoročne hartije od vrednosti u portfelju.
20
Odlukom NBS propisane su mogućnosti ulaganja DPF do:
- 20% u obveznice lokalne samouprave, - 20% u obveznice pravnih lica, - 30% u hipotekarne obveznice, - 20% u depozitne potvrde,- 40% u akcije sa A listinga Beogradske berze, - 10% imovine fonda u akcije van A listinga. - bez ograničenja u obveznice koje izdaju NBS i Republika Srbija, - sredstva mogu plasirati u inostranstvu samo do 10% imovine fonda.
21
INVESTICIONI FONDOVI
OSNOVNA PODELA U DOMAĆEM ZAKONODAVSTVU JE NA :
1. OTVORENE INVESTICIONE FONDOVE
2. ZATVORENE INVENSTICIONE FONDOVE
3. PRIVATNE FONDOVE
22
OTVROENI INVESTICIONI FONDOVI
� prikupljaju sredstva manjih individualnih investitora � vrše prodaju-emitovanje investicionih jedinica� vrše otkup investicionih jedinica na zahtev člana fonda � broj vlasnika investicionih jedinica u fondu se konstantno menja� vrednost imovine fonda se konstantno menja � novi investitori mogu bilo kada uložiti sredstva ili povući sredstva
23
ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI� sredstva prikuplja putem javne ponude � organizovani su kao akcionarsko duruštvo� imaju ograničen broj akcija � ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih članovi iznose na slobodno berzansko tržište.
PRIVATNI FONDOVI� organizovani su kao društvo sa ograničenom odgovornošću� namenjeni su iskusnim investitorima,
24
Sekundarna podela je po investicionom cilju fonda na :
�fond očuvanja vrednosti imovine, ulaže u kratkoročne dužničke HoV i novčane depozite. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.�fond prihoda, �balansirani fond, ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke HoV ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda.�fond rasta vrednosti imovine, ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke HoV. Ovakvi fondovi su najrizičniji i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja.
25
Imovina banaka i penzionih fondova u Srbiji i Hrvatskoj
Podaci za prva tri kvartala 2007. godine
Srbija Hrvatska
BROJ BANAKA 36 33
Ukupna bilansnaUkupna bilansna
AktivaAktiva14,4 mlrd 14,4 mlrd €€ 46,5 mlrd 46,5 mlrd €€
BROJ DOB.PENZIONIH
FONDOVA7 16
Neto imovina dobrovoljnih Neto imovina dobrovoljnih
penzionih fondovapenzionih fondova31,4 mil 31,4 mil €€ 90,2 mil 90,2 mil €€
BROJ INV.FONDOVA 7 112
Neto aktiva fondovaNeto aktiva fondova 50 mil 50 mil €€ 4100 mil 4100 mil €€
� Početkom 2007. prvi investicioni fond (Delta invest) je počeo sa radom.
Od tada do danas broj fondova je u stalnom porastu u Srbiji.
� U Hrvatskoj posluje čak 112 fondova, pri čemu su prvi otvoreni još 2001 god.
� U Bosni i Hercegovini ih ima 28, od čega 17 u Republici Srpskoj, a 11 u Federaciji
BiH, dok u Makedoniji postoji 12 registrovanih investicionih fondova.
26
KOMISIJA ZA HoVKomisija za hartije od vrednosti osnovana februara 1990. i ima
odgovornost za zakonito funkiconisanje tržišta HoV.Ona vrši :� Regulisanje finansijskog tržišta� Zaštitu investitora, � Obezbeñenje efikasnog, poštenog i transparentnog tržišta� Vrši nadzor nad primenom Zakona o tržištu hartija od vrednosti� Vrši nadzor nad primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih društava� Vrši nadzor nad primenom Zakona o investicionim fondovima.
Komisija ima pet stalnih članova, uključujući i predsednika Komisije, koje bira i razrešava Narodna Skupština Republike Srbije.
U Srbiji je kod Komisije za HoV registrovano 74 brokersko dilerska društva i još 20 ovlašćenih banaka,a od toga je 88 berzanskih posrednika dobilo status člana Beogradske berze.
27
CENTRALNI REGISTARCentralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti
(CRHoV) predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidencijuzakonitih imalaca HoV i evidenciju o pravima iz tih hartija.
CRHoV obavlja poslove:� kliringa i saldiranja transakcija zaključenih sa HoV�vrši prenos vlasništva, istovremeno sa plaćanjem,
Metodi trgovanja akcijamaMetodi trgovanja akcijama
Metod preovladujuce cene (MPC) Metod preovladujuce cene (MPC) • Kada je prva aukcija datom akcijom zakazana
po metodi preovladujuce cene, indikativna cena utvrduje se u visini korigovane knjigovodstvene vrednosti akcije za koju je zakazana aukcija.
• Kod narednih aukcija indikativna cena je cena ostvarena na prethodnoj aukciji.
• Zona fluktuacije utvrduje se na nivou +/-20% od indikativne cene,sem u slucaju prve aukcije kada se zona fluktuacije utvrduje najmanje na nivou od -20%/+50% od indikativne cene.
Metod preovladujuce cene (MPC) Metod preovladujuce cene (MPC) • Preovladujuca cena je cena po kojoj se ostvaruje najveci obim
prometa akcija, meren kolicinom akcija (u rasponu +/-20% od indikativne cene).
• Prilikom izvršenja naloga za trgovanje uspostavlja se sledeci redosled (po ceni)
– Nalozi po preovladujucoj ceni – Nalozi sa limit cenom povoljnijom od preovladujuce cene
– Nalozi sa limit cenom jednakoj preovladujucoj ceni.
– U okviru iste grupe naloga po ceni uspostavlja se prioritet izvršenja naloga prema vremenu ispostavljanja.
• Klijent je u obavezi da minimum 7 dana pre zakazane aukcije ispostavi nalog prodaje radi provere vlasništva u Centralnom registru i preknjižavanja na trgovacki racun.
Metod kontinuiranog trgovanja Metod kontinuiranog trgovanja
• Faza predotvaranja kod kontinuiranog metoda je ista kao faza trgovanja kod metoda preovladujuce cene. Naime, cena na otvaranju formira se kao jedinstvena cena po kojoj se ostvaruje maksimalan obim prometa. Kada se ta faza završi odmah zapocinje faza kontinuiranog trgovanja koja se sastoji u tome da se u toku 3 sata kontinuirano uparuju nalozi prodaje i nalozi kupovine. To prakticno znaci da se nalozi kupovine i prodaje koji medusobno odgovaraju po ceni odmah i realizuju po ceni iz naloga koji je duže u sistemu za trgovanje (tzv. Contributor).
Metod kontinuiranog trgovanja Metod kontinuiranog trgovanja
• Za razliku od metoda preovladujuce cene gde se formira samo jedna jedinstvena cena i svi nalozi koji se po toj ceni mogu realizovati se i realizuju, kod metoda kontinuiranog trgovanja se formira onoliko cena koliko to dozvoljavaju nalozi kupovine i nalozi prodaje u rasponu od +/-20% od indikativne cene, pa stoga imamo i cene na: otvaranju (Open), najvišu (High), najnižu (Low) i na zatvaranju (Close).
Metod minimalne cene (MC) Metod minimalne cene (MC)
• Trgovanje akcijama ovom metodom organizuje se iskljucivo za akcije koje iznosi na trgovanje Akcijski fond i na njegov zahtev ukoliko je prijavljena ponuda akcija objedinjena po ceni i iznosi najmanje 10%, a najviše 15% akcija od ukupnog broja akcija emitenta. Trgovanje akcijama metodom MCMK ne može biti zakazano u roku kracem od 20 dana od dana podnošenja zahteva.
Metod minimalne cene (MC) Metod minimalne cene (MC)
• Za prvu zakazanu aukciju datom akcijom po metodi minimalna cena minimalna kolicina, minimalnu cenu odreduje Akcijski fond slobodno.
• Kod narednih aukcija indikativna cena utvrduje se najmanje na nivou od –20% od poslednje cene utvrdene na prethodnoj aukciji datom akcijom, bez obzira na metod trgovanja.
Poslovi koje obavlja Brokersko-Dilerska ku ća
Trgovanja Hartijama od vrednosti
U sektoru Trgovanja posluju:
Poslovi Brokera:
Poslovi Dilera:
Poslovi Asistenta Brokera:
Za korporativne poslove zaduž ñen je Menadžer korporativnih poslova
Konsalting poslovi
KORPORATIVNI POSLOVIKORPORATIVNI POSLOVI
-- Korporativni poslovi u Centralnom Korporativni poslovi u Centralnom Registaru HoVRegistaru HoV
-- Listiranje akcija na Beogradskoj BerziListiranje akcija na Beogradskoj Berzi
-- Dokapitalizacija preduzeDokapitalizacija preduzeććaa
-- Inicijalna javna ponudaInicijalna javna ponuda
-- Obveznice lokalne samoupraveObveznice lokalne samouprave
Korporativni poslovi u Centralnom Registaru HoVKorporativni poslovi u Centralnom Registaru HoV
Od Januara 2004. godine Centralni registar, depo i kliring hartiOd Januara 2004. godine Centralni registar, depo i kliring hartija od ja od
vrednosti, preuzeo je poslove jedinstvene evidencije svih hartijvrednosti, preuzeo je poslove jedinstvene evidencije svih hartija od a od
vrednosti, kao i registracije novih emisija zakonitih imaoca harvrednosti, kao i registracije novih emisija zakonitih imaoca hartija od tija od
vrednosti.vrednosti.
Time je prestao da postoji Privremeni registar Agencije za privaTime je prestao da postoji Privremeni registar Agencije za privatizaciju tizaciju
koji je obavljao tu funkciju za preduzekoji je obavljao tu funkciju za preduzećća iz postupka privatizacije. a iz postupka privatizacije.
Poslovanje Centralnog registra obavlja se elektronskim putem izmPoslovanje Centralnog registra obavlja se elektronskim putem izmeñu eñu
registra i njegovih registra i njegovih ččlanova lanova -- zastupnika izdavaoca hartija od vrednosti. zastupnika izdavaoca hartija od vrednosti.
Tako svaki izdavalac HoV ima potrebu angaTako svaki izdavalac HoV ima potrebu angažžovanja ovanja ččlana Centralnog lana Centralnog
registra u svojstvu KORPORATIVNOG AGENTA registra u svojstvu KORPORATIVNOG AGENTA -- posrednika u posrednika u
poslovanju sa Centralnim registrom.poslovanju sa Centralnim registrom.
Formiranje jedinstvenog registra omoguFormiranje jedinstvenog registra omoguććava kvalitetnije funkcionisanje ava kvalitetnije funkcionisanje
finansijskog trfinansijskog tržžiiššta, posebno trgovinu hartijama od vrednosti ta, posebno trgovinu hartijama od vrednosti ččiji je Vaiji je Vašša a
firma izdavalac, kao i brfirma izdavalac, kao i bržži, jeftiniji i efikasniji kliring i saldiranje transakcija. i, jeftiniji i efikasniji kliring i saldiranje transakcija.
Tako je Berza postala mesto gde, uz profesionalno organizovan Tako je Berza postala mesto gde, uz profesionalno organizovan
korporativni menadkorporativni menadžžment, moment, možžete doete doćći do svei do svežžeg kapitala neophodnog eg kapitala neophodnog
za Vaza Vašše privredne aktivnosti i razvoj kompanije.e privredne aktivnosti i razvoj kompanije.
Ugovorom o pruUgovorom o pružžanju usluga u procesu vranju usluga u procesu vrššenja enja korporativnih radnji korporativnih radnji „„Professional stock brokerProfessional stock broker““a.d. ,kao a.d. ,kao korporativni agent, obavlja za svoje klijente sledekorporativni agent, obavlja za svoje klijente sledećće e poslove:poslove:1) Inicijalni upis akcionarskih dru1) Inicijalni upis akcionarskih drušštava u Centralni tava u Centralni registarregistar
Inicijalni upis akcionarskih druInicijalni upis akcionarskih drušštava u Centralni registar se tava u Centralni registar se
odnosi na druodnosi na drušštva koja su privatizovana po ranijim tva koja su privatizovana po ranijim
zakonima, a nisu upisana u Centralni registar hartija od zakonima, a nisu upisana u Centralni registar hartija od vrednosti, kao i za druvrednosti, kao i za drušštva tva ččija je privatizacija izvrija je privatizacija izvrššena u ena u
skladu sa novim Zakonom o privatizaciji, prilikom skladu sa novim Zakonom o privatizaciji, prilikom ččega se ega se
obavljaju sledeobavljaju sledećće vrste poslova:e vrste poslova:
a) Dodela ISIN broja i CFI koda a) Dodela ISIN broja i CFI koda
b) Otvaranje emisionog rab) Otvaranje emisionog raččuna u Centralnom registru una u Centralnom registru
c)Prenos liste akcionara u jedinstvenu evidenciju c)Prenos liste akcionara u jedinstvenu evidenciju
Centralnog registra(uknjiCentralnog registra(uknjižžavanje emisije akcija) avanje emisije akcija)
2) Javno ogla2) Javno oglaššavanje Prospekta, svih bitnijih pokazatelja avanje Prospekta, svih bitnijih pokazatelja poslovanja i drugih deposlovanja i drugih deššavanja koja mogu bitnije uticati na avanja koja mogu bitnije uticati na cenu akcija na Berzi; cenu akcija na Berzi;
3. Konsalting usluge u postupku novih emisija HOV klijenta3. Konsalting usluge u postupku novih emisija HOV klijenta; ;
3.1 Dokapitalizacija 3.1 Dokapitalizacija -- Javna distribucija hartija od vrednostiJavna distribucija hartija od vrednostiPreduzePreduzećća koja se odlua koja se odlučče da prikupe dodatni kapital za svoje e da prikupe dodatni kapital za svoje
investicione potreinvesticione potrebe novom emisijom be novom emisijom
hartija od vrednosti to mogu uhartija od vrednosti to mogu uččiniti putem javne distribucijeiniti putem javne distribucije--
dokapitalizacije.dokapitalizacije.
Postupak javne distribucije sprovodi se na sledePostupak javne distribucije sprovodi se na sledećći nai naččin: in:
a) Na osnovu odluke nadlea) Na osnovu odluke nadležžnog organa preduzenog organa preduzećća, ulazi se u a, ulazi se u
postupak emisije hartija od vrednosti.postupak emisije hartija od vrednosti.
b) Vrb) Vršši se izrada prospekt izdavaocai se izrada prospekt izdavaoca koji sadrkoji sadržži pravni i finansijski i pravni i finansijski
status preduzestatus preduzećća i njegovu razvojnu politiku.a i njegovu razvojnu politiku.
c) Prospekt mora dobiti odobrenje od strane Komisije za hartije c) Prospekt mora dobiti odobrenje od strane Komisije za hartije
od vrednosti radi realizovanja.od vrednosti radi realizovanja.
d) Upis i uplata hartija od vrednosti u postupku primarne prodajd) Upis i uplata hartija od vrednosti u postupku primarne prodaje e
u uplatnoj banci u periodu definisanom javnim pozivom.u uplatnoj banci u periodu definisanom javnim pozivom.
e) Nakon zavre) Nakon završšetka postupka upisa i uplate izveetka postupka upisa i uplate izvešštaj o rezultatima taj o rezultatima
javne distribucije se dostavljaju Komisiji za hartije od vrednosjavne distribucije se dostavljaju Komisiji za hartije od vrednosti, na bazi ti, na bazi
ččega ona donosi reega ona donosi reššenje o odobrenju nove emisijeenje o odobrenju nove emisije
f) Na bazi tog ref) Na bazi tog reššenja uplatna banka prenosi novenja uplatna banka prenosi novččana sredstva na ana sredstva na
raraččun izdavaoca, a agent emisije vrun izdavaoca, a agent emisije vršši upis kupaca u Centralni registar.i upis kupaca u Centralni registar.
3.2 Emisija za profesionalne investitore3.2 Emisija za profesionalne investitorePreduzePreduzećća koja se odlua koja se odlučče da prikupe dodatni kapital za e da prikupe dodatni kapital za
svoje investicione potrebe novom emisijom hartija od svoje investicione potrebe novom emisijom hartija od
vrednosti to mogu uvrednosti to mogu uččiniti i putem distribucije za unapred initi i putem distribucije za unapred
poznate kupce.poznate kupce. Postupak distribucije za poznate kupce se Postupak distribucije za poznate kupce se
sprovodi na sledesprovodi na sledećći nai naččin:in:
a) Kupci mogu biti samo profesionalni investitori u a) Kupci mogu biti samo profesionalni investitori u
skladu sa Zakonom o trskladu sa Zakonom o tržžiišštu hartija od vrednosti tu hartija od vrednosti
b) Distribucuja se vrb) Distribucuja se vršši bez prospekta i bez prospekta
c) Stec) Steččene hartije od vrednosti na ovaj naene hartije od vrednosti na ovaj naččin se ne in se ne
mogu otuñiti najmanje godinu dana mogu otuñiti najmanje godinu dana
4. Obave4. Obavešštenje Centralnog registra o odrtenje Centralnog registra o održžanju anju SkupSkupšštine akcionara i dostavljanje zahteva za tine akcionara i dostavljanje zahteva za izdavanje jedinstvene evidencije o zakonitim izdavanje jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima akcija za potrebe odrimaocima akcija za potrebe održžanja Skupanja Skupšštine; tine;
5. Ogranizovanje Skup5. Ogranizovanje Skupšštine akcionara kroz sledetine akcionara kroz sledećći i postupak :postupak :
a) a) Utvrñivanje dnevnog reda i predloga odluka za Utvrñivanje dnevnog reda i predloga odluka za
SkupSkupšštinu tinu
b) b) Utvrñivanje termina za odrUtvrñivanje termina za održžavanje Skupavanje Skupšštine i tine i
““dana akcionaradana akcionara””
c) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra c) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra
d) Pribavljanje zastupnid) Pribavljanje zastupniččkih izjava, ukoliko je to kih izjava, ukoliko je to
zakonom i aktima preduzezakonom i aktima preduzećća predviñeno a predviñeno
e) Obavee) Obavešštavanje akcionara preko Beokliring grupe, tavanje akcionara preko Beokliring grupe,
Centralnog registra, sajta Beogradske berze i dnevnih Centralnog registra, sajta Beogradske berze i dnevnih
novina o terminu Skupnovina o terminu Skupšštine tine
f)Obavef)Obavešštavanje akcionara preko Beokliring grupe, tavanje akcionara preko Beokliring grupe,
sajta Beogradske berze i dnevnih novina o odlukama sajta Beogradske berze i dnevnih novina o odlukama
donetim na Skupdonetim na Skupšštini tini
6. Obave6. Obavešštenje zakonitih imaoca o pozivu za tenje zakonitih imaoca o pozivu za davanje zastupnidavanje zastupniččke izjave i zastupanje ke izjave i zastupanje akcionara na sednicama Skupakcionara na sednicama Skupšštine tine akcionarskih druakcionarskih drušštava obavlja se :tava obavlja se :
a) Kroz okupljanje akcionara za zajednia) Kroz okupljanje akcionara za zajedniččki ki
nastup na sednici Skupnastup na sednici Skupšštine akcionaratine akcionara
b) Dogovor oko optimalne strategijeb) Dogovor oko optimalne strategije
c)Zastupanje interesa akcionara na samoj c)Zastupanje interesa akcionara na samoj
sednici Skupsednici Skupšštinetine
7. Isplate dividende preko Centralnog registra u 7. Isplate dividende preko Centralnog registra u hartijama od vrednosti ili novcu je po proceduri : hartijama od vrednosti ili novcu je po proceduri :
a) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra a) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra
b) Obaveb) Obavešštavanje klijenata preko Beokliring grupe, tavanje klijenata preko Beokliring grupe,
sajta Beogradske berze, dnevnih novina o uslovima i o nasajta Beogradske berze, dnevnih novina o uslovima i o naččinu inu
isplate dividende isplate dividende
c) Isplata dividende na rac) Isplata dividende na raččune vlasnika une vlasnika
d) Dostava potvrde o isplad) Dostava potvrde o isplaććenoj dividendi putem enoj dividendi putem
obiobiččne pone poššte i obavete i obavešštenje preduzetenje preduzećća o zavra o završšenom postupku enom postupku
isplate dividende. isplate dividende.
8. Na zantev klijenta obavlja kupovinu i prodaju 8. Na zantev klijenta obavlja kupovinu i prodaju sopstvenih akcija u skladu sa Zakonom; sopstvenih akcija u skladu sa Zakonom;
9. Konsalting kod aukcijske kupovine preostalog dela 9. Konsalting kod aukcijske kupovine preostalog dela kapitala koji se nalazi u vlasnikapitala koji se nalazi u vlasnišštvu Akcijskog fonda; tvu Akcijskog fonda;
10. Organizovanje ponude za preuzimanje (Take10. Organizovanje ponude za preuzimanje (Take--over over Bid)Bid)Podrazumeva ceo set usluga i to :Podrazumeva ceo set usluga i to :
a) istraa) istražživanje trivanje tržžiiššta i analiza ciljnog druta i analiza ciljnog drušštva, tva,
b) priprema teksta ponude za preuzimanje u punoj i b) priprema teksta ponude za preuzimanje u punoj i
skracenoj formiskracenoj formi
c)podnoc)podnoššenje zahteva za odobrenje objavljivanja ovih enje zahteva za odobrenje objavljivanja ovih
ponuda, ponuda,
d) otvoranje racuna deponovanih hartija od vrednosti d) otvoranje racuna deponovanih hartija od vrednosti
kod Centralnog registra i vodenje stanja na tom racunu,kod Centralnog registra i vodenje stanja na tom racunu,
e) obezbedenje svih potrebnih uslova za prenos hartija e) obezbedenje svih potrebnih uslova za prenos hartija
od vrednosti sa racuna deponovanih hartija od vrednosti na od vrednosti sa racuna deponovanih hartija od vrednosti na
vlasnicki racun Klijenta,vlasnicki racun Klijenta,
f) pribavljanje izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara f) pribavljanje izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara
iz Centralnog registra o zakonitim imaocima hartija od iz Centralnog registra o zakonitim imaocima hartija od
vrednosti radi omogucavanja upucivanja ponude za preuzimanje, vrednosti radi omogucavanja upucivanja ponude za preuzimanje,
g) objavljivanje i slanje ponuda akcionarima, pracenje g) objavljivanje i slanje ponuda akcionarima, pracenje
zakonitosti celog procesa preuzimanja, itd.zakonitosti celog procesa preuzimanja, itd.
11. Povla11. Povlaččenje i zamena izdatih akcija u sluenje i zamena izdatih akcija u sluččajevima ajevima predviñenim Pravilima poslovanja CRHOVpredviñenim Pravilima poslovanja CRHOV. .
12. Organizovanje prinudne prodaje akcija (Squeeze12. Organizovanje prinudne prodaje akcija (Squeeze--out)out)Niz radnji i procedura koje vrNiz radnji i procedura koje vrššimo za klijente koji imaju 95% ili imo za klijente koji imaju 95% ili
vivišše akcija sa pravom glasa u jednom akcionarskom drue akcija sa pravom glasa u jednom akcionarskom drušštvu i tvu i
žžele da steknu sve preostale akcije koje je izdalo to druele da steknu sve preostale akcije koje je izdalo to drušštvo.tvo.
Tu spada :Tu spada :
a) komunikacija sa Centralnim registrom u cilju a) komunikacija sa Centralnim registrom u cilju
dostavljanja naloga za prenos akcija na radostavljanja naloga za prenos akcija na raččun veun veććinskog inskog
akcionara, akcionara,
b) dokaza o plab) dokaza o plaććanju akcija nesaglasnim akcionarima i anju akcija nesaglasnim akcionarima i
druge dokumentacije,druge dokumentacije,
c) dostavljanja nesaglasnim akcionarima zahteva za c) dostavljanja nesaglasnim akcionarima zahteva za
prinudnu prodaju akcija, prinudnu prodaju akcija,
d) dostavljanja obaved) dostavljanja obavešštenja o otkupu akcija nesaglasnih tenja o otkupu akcija nesaglasnih
akcionara u skladu sa propisima, itd. akcionara u skladu sa propisima, itd.
13. Obavljenje korporativnih radnji za male akcionare:13. Obavljenje korporativnih radnji za male akcionare:a) a) Otvaranje vlasniOtvaranje vlasniččkih rakih raččuna hartija od vrednosti za una hartija od vrednosti za
pojedinapojedinaččne akcionarene akcionare
Potrebna dokumtacija: liPotrebna dokumtacija: liččna karta i namenski novna karta i namenski novččani raani raččun u un u
banci.banci.
b) b) Prenos akcija sa emisionog raPrenos akcija sa emisionog raččuna 911 na vlasniuna 911 na vlasniččki raki raččun un
919919
Potrebna dokumtacija: liPotrebna dokumtacija: liččna karta, dokaz o posedovanju akcija koje na karta, dokaz o posedovanju akcija koje
su predmet prenosa,uplata brokerske takse,su predmet prenosa,uplata brokerske takse,
c) c) SprovoñenjeSprovoñenje ugovora o poklonu: ugovora o poklonu:
Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. liččna karta poklonodavca, 2. Ugovor o na karta poklonodavca, 2. Ugovor o
poklonu overen u Sudu, 3. lipoklonu overen u Sudu, 3. liččna karta poklonoprimca, 4. namenski na karta poklonoprimca, 4. namenski
novnovččani raani raččun u banci poklonoprimca, 4. Izvod iz matiun u banci poklonoprimca, 4. Izvod iz matiččne knjige ne knjige
roñenih ili venroñenih ili venččanihanih
d) d) Sprovoñenje nasledstvaSprovoñenje nasledstva::
Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. liččna karta pokojnika ili umrlica, 2. na karta pokojnika ili umrlica, 2.
PravosnaPravosnažžno reno reššenje o ostavinskoj raspravi, 3. lienje o ostavinskoj raspravi, 3. liččna karta na karta
naslednika, 4. namenski novnaslednika, 4. namenski novččani raani raččun u banci naslednikaun u banci naslednika
e) e) Sprovoñenje zaloge Sprovoñenje zaloge ::
Potrebna dokumtacija: 1. Ugovor o kreditu kao osnovu zaloge, 2. Potrebna dokumtacija: 1. Ugovor o kreditu kao osnovu zaloge, 2.
Ugovor o zalozi, 3. Aneks ugovora o otvaranju zaloUgovor o zalozi, 3. Aneks ugovora o otvaranju založžnog ranog raččuna, una,
4. Nalog za prenos hartija na ra4. Nalog za prenos hartija na raččun zaloun založžnog ranog raččunauna
f) f) Promena liPromena liččnih podataka klijenta u Centralnom registru: nih podataka klijenta u Centralnom registru:
1) promena prezimena 1) promena prezimena
Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. liččna karta ili izvod iz matina karta ili izvod iz matiččne knjigene knjige
2) ispravka mati2) ispravka matiččnog brojanog broja
Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. liččna karta sa ispravnim matina karta sa ispravnim matiččnim nim
brojem, 2. Izvod iz matibrojem, 2. Izvod iz matiččne knjige roñenihne knjige roñenih, 3. Zahtev klijenta za , 3. Zahtev klijenta za
izmenu matiizmenu matiččnog brojanog broja
3) promena adrese 3) promena adrese
Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. liččna krta sa novom adresom ili zahtev na krta sa novom adresom ili zahtev
klijentaklijenta
TakoñeTakoñe, , PROFESSIONAL STOCK BROKER PROFESSIONAL STOCK BROKER A.DA.D. vr. vršši i pripremu neophodne i i pripremu neophodne
dokumentacije za prijem firme na dokumentacije za prijem firme na ««slobodno slobodno berzansko trberzansko tržžiišštete»» ili na ili na ««listing listing Beograske berzeBeograske berze»» u skladu sa Zakonom i u skladu sa Zakonom i
Pravilima poslovanja Berze. Pravilima poslovanja Berze.
Pored toga, nudimo i usluge Pored toga, nudimo i usluge
KORPORATIVNOG MARKETINGA KORPORATIVNOG MARKETINGA (obavezno javno ogla(obavezno javno oglaššavanje i kreiranje avanje i kreiranje
korporativnog imidkorporativnog imidžža) zahvaljujua) zahvaljujućći stratei stratešškoj koj
saradnji koju imamo sa Agencijom saradnji koju imamo sa Agencijom BETABETA, ,
Dnevnim listom Dnevnim listom PRESSPRESS, Stru, Struččnim listom nim listom
BIZNISBIZNIS i drugim i drugim šštampanim medijima.tampanim medijima.
ListiranjeListiranje akcijaakcija nana BeogradskojBeogradskoj BerziBerzi
Na Na osnovuosnovu UgovoraUgovora o o organizovanjuorganizovanju BeogradskeBeogradskeberzeberze a.da.d. . UpravniUpravni odborodbor utvrdioutvrdio jeje PRAVILNIK O PRAVILNIK O LISTINGU I KOTACIJILISTINGU I KOTACIJI kaokao osnovosnov zaza sprovoñenjesprovoñenjepostupkapostupka listiranjalistiranja –– izlaskaizlaska preduzepreduzeććaa nana listinglisting..
PravilnikPravilnik sprovodisprovodi KomisijaKomisija zaza listing i listing i kotacijukotaciju BeogradskeBeogradske
berzeberze a a HartijeHartije odod vrednostivrednosti kojekoje susu predmetpredmet zahtevazahteva zaza
listing listing morajumoraju::
1) 1) imatiimati svasva formalnaformalna obeleobeležžjaja
2) 2) dada susu slobodnoslobodno prenosiveprenosive,,
3) 3) dada se se zahtevzahtev zaza listing listing odnosiodnosi nana svesve hartijehartije odod
vrednostivrednosti isteiste vrstevrste i i isteiste klaseklase kojekoje mogumogu
bitibiti predmetpredmet trgovanjatrgovanja nana organizovanomorganizovanom trtržžiišštutu..
PRIJEM HARTIJA OD VREDNOSTI NA LISTING BERZEPRIJEM HARTIJA OD VREDNOSTI NA LISTING BERZE
UzUz zahtevzahtev zaza listing, listing, izdavalacizdavalac jeje dudužžanan dada dostavidostavi svesve podatkepodatke
kojikoji se se odnoseodnose nana njegovonjegovo poslovanjeposlovanje, , kaokao i i nana hartijehartije odod
vrednostivrednosti kojekoje susu predmetpredmet zahtevazahteva zaza listing,alisting,a kojikoji bi bi moglimogli dada
utiutiččuu nana formiranjeformiranje cenecene tihtih hartijahartija odod vrednostivrednosti nana BerziBerzi. . TuTu
spade spade sledesledeććaa dokumentacijadokumentacija::
1) 1) prospektprospekt izdavaocaizdavaoca sasa inoviraniminoviranim podacimapodacima popo
poslednjemposlednjem bilansnombilansnom obraobraččunuunu, , odod stranestrane odgovornogodgovornog licalica
izdavaocaizdavaoca
22) ) finansijskifinansijski izveizvešštajitaji u u skladuskladu sasa zakonomzakonom kojimkojim se se
uredjujeuredjuje raraččunovodstvounovodstvo, , kaokao I I IzveIzvešštajtaj ovlaovlaššććenogenog revizorarevizora zaza
prethodneprethodne tri tri godinegodine;;
33) ) dokumentdokument o o upisuupisu hartijahartija odod vrednostivrednosti u u CentralniCentralni registarregistar hartijahartija odod vrednostivrednosti I I otvaranjeotvaranje
emisionogemisionog raraččunauna
44) ) odlukuodluku nadlenadležžnognog organaorgana izdavaocaizdavaoca o o
izdavanjuizdavanju hartijahartija odod vrednostivrednosti
55) ) javnijavni pozivpoziv zaza upisupis i i kupovinukupovinu hartijahartija odod
vrednostivrednosti
66) ) garancijugaranciju akoako jeje emisijaemisija hartijahartija odod vrednostivrednosti
garantovanagarantovana;;
77) ) odlukuodluku nadlenadležžnognog organaorgana izdavaocaizdavaoca o o
podnopodnoššenjuenju zahtevazahteva zaza prijemprijem nana berzanskoberzansko trtržžiišštete; ;
vrstavrsta, , klasaklasa, , serijaserija, CFI , CFI kodkod i ISIN i ISIN brojbroj hartijahartija odod
vrednostivrednosti i i brojbroj ((kolikoliččininаа) ) hartijahartija odod vrednostivrednosti zaza kojekoje
se se podnosipodnosi zahtevzahtev; ;
88) ) kopijukopiju ugovoraugovora sasa bankombankom prekopreko kojekoje jeje
vrvrššenen upisupis i i uplatauplata hartijahartija odod vrednostivrednosti;;
99) ) kopijukopiju ugovoraugovora sasa agentomagentom iliili pokroviteljempokroviteljem
emisijeemisije, , akoako takavtakav ugovorugovor imaima zakljuzaključčenen;;
1010) ) informacijuinformaciju o o isplaisplaććenimenim dividendamadividendama u u
prethodneprethodne tri tri godinegodine, ,
1111) ) pisanupisanu izjavuizjavu nadlenadležžnognog organaorgana ovlaovlaššććenogenog
zaza zastupanjezastupanje izdavaocaizdavaoca dada premaprema izdavaocuizdavaocu nisunisu
preduzimanepreduzimane mere mere odod stranestrane KomisijeKomisije zaza hartijehartije odod
vrednostivrednosti,,
1212) ) izjavuizjavu nadlenadležžnognog organaorgana izdavaocaizdavaoca dada
poslujeposluje u u skladuskladu sasa zakonomzakonom i i osnivaosnivaččkimkim
aktomaktom i/ilii/ili StatutomStatutom izdavaocaizdavaoca,,
1313) ) IzjavaIzjava o o brojubroju akcijaakcija kojekoje ulazeulaze u Slobodan u Slobodan
prometpromet (free float) u (free float) u smislusmislu ovogovog PravilnikaPravilnika, , obraobraččunatunat nana
nanaččinin i u i u skladuskladu sasa ovimovim PravilnikomPravilnikom;;
1144) ) najnovijinajnoviji izvodizvod nadlenadležžnognog registraregistra zaza
privrednaprivredna drudrušštvatva o o registrovanimregistrovanim podacimapodacima o o izdavaocuizdavaocu
UzUz zahtevzahtev zaza listing listing izdavalacizdavalac podnosipodnosi ugovorugovor o o prijemuprijemunana berzanskoberzansko trtržžiišštete potpisanpotpisan ododstranestrane izdavaocaizdavaoca, , ččijuiju sadrsadržžinuinu propisujepropisuje DirektorDirektorBerzeBerze..
Pored Pored dokumentacijedokumentacije, , KomisijaKomisija zaza listing listing momožžee odod izdavaocaizdavaoca
zatrazatražžitiiti dostavljanjedostavljanje i i sledesledeććihih dokazadokaza i i dokumentacijedokumentacije::
1) 1) izveizvešštajtaj o o vrednostivrednosti prodatihprodatih hartijahartija odod vrednostivrednosti iziz
prethodnihprethodnih emisijaemisija
2) 2) dodatnedodatne analizeanalize ovlaovlaššććenogenog revizorarevizora angaangažžovanogovanog odod
stranestrane podnosiocapodnosioca zahtevazahteva3) 3) IzjavaIzjava o o likvidnostilikvidnosti izdavaocaizdavaoca
4) 4) IzjavaIzjava o o dugorodugoroččnimnim obavezamaobavezama izdavaocaizdavaoca kojekoje
dospevajudospevaju u u tekutekuććojoj godinigodini;;
5) 5) IzjavaIzjava o o realnimrealnim teretimateretima nana imoviniimovini preduzepreduzeććaa;;
6) plan 6) plan prilivapriliva i i odlivaodliva sredstavasredstava;;
7) 7) eventualneeventualne zahtevezahteve zaza kotacijukotaciju hartijahartija odod vrednostivrednosti
kojikoji susu podnetipodneti drugojdrugoj berziberzi
PodnosilacPodnosilac zahtevazahteva zaza listing listing odgovaraodgovara zaza verodostojnostverodostojnost i i
istinitostistinitost podatakapodataka iziz zahtevazahteva zaza listing listing hartijahartija odod vrednostivrednosti i i
podnetepodnete dokumetacijedokumetacije, i , i obavezanobavezan jeje dada isteiste, , urednouredno ii
blagovremenoblagovremeno aažžuriraurira, , ukljuuključčujuujuććii i i podatkepodatke objavljeneobjavljene nana
njegovojnjegovoj internet internet stranicistranici.. KomisijaKomisija zaza listing listing nene vrvrššii ocenuocenu
bonitetaboniteta izdavaocaizdavaoca hartijahartija odod vrednostivrednosti zaza ččijiiji jeje prijemprijem nana
listing listing podnetpodnet zahtevzahtev..
DanomDanom prijemaprijema ZahtevaZahteva zaza listing listing smatrasmatra se se dandan prijemaprijema
ZahtevaZahteva sasa kompletnomkompletnom ii potpunompotpunom dokumentacijomdokumentacijom..
HartijeHartije odod vrednostivrednosti mogumogu bitibiti listiranelistirane nana listingulistingu AA (Prime (Prime
Market) i Market) i listingulistingu BB ( Standard( Standard Market) Market) berzanskogberzanskog trtržžiišštata..
KomisijaKomisija zaza listing listing odreñujeodreñuje listing listing nana komekome ććee se se hartijahartija odod
vrednostivrednosti listiratilistirati u u zavisnostizavisnosti odod kriterijumakriterijuma zaza listing listing
utvrñenihutvrñenih ovimovim PravilnikomPravilnikom..
HartijaHartija odod vrednostivrednosti kojakoja se prima se prima nana listing listing A (Prime A (Prime Market)Market), , moramora dada ispuniispuni sledesledeććeekriterijumekriterijume::
1) 1) minimalniminimalni iznosiznos kapitalakapitala izdavaocaizdavaoca –– 20 20 milionamiliona EUREUR--a;a;
2) 2) minimalnominimalno vremevreme poslovanjaposlovanja izdavaocaizdavaoca –– 3 3 godinegodine (36 (36
mesecimeseci),),
3) 3) izvrizvrššenuenu revizijureviziju finansijskihfinansijskih izveizvešštajataja izradjenihizradjenih premaprema
meñunarodnimmeñunarodnim raraččunovodstvenimunovodstvenim standardimastandardima, , kojakoja zaza godinugodinu, ,
odnosnoodnosno poslednjiposlednji obraobraččunskiunski period period kojikoji prethodiprethodi podnopodnoššenjuenju
zahtevazahteva zaza listing listing moramora bitibiti sasa pozitivnimpozitivnim mimiššljenjemljenjem ,,
4) 4) dada izdavalacizdavalac imaima izradjeneizradjene internet internet stranicestranice nana
srpskomsrpskom i i engleskomengleskom jezikujeziku..
Pored Pored navedenih navedenih kriterijumakriterijuma zaza prijemprijem akcijaakcija nana listing listing A A
(Prime Market)(Prime Market),, izdavalacizdavalac moramora dada ispuniispuni sledesledeććee dodatnedodatne
usloveuslove::
1) 1) dada se u se u javnostijavnosti u u slobodnomslobodnom prometuprometu (free float), (free float),
alternativnoalternativno::
a)a) nalazinalazi najmanjenajmanje 25% 25% akcijaakcija odod ukupnoukupno
emitovanihemitovanih akcijaakcija izdavaocaizdavaoca
b) b) nalazenalaze akcijeakcije minimalnogminimalnog iznosaiznosa kapitalakapitala ––
10 10 milionamiliona EUREUR--a a kojekoje susu u u vlasnivlasnišštvutvu najmanjenajmanje
500 500 akcionaraakcionara;;
2) 2) dada susu isplaisplaććeneene dividendedividende popo prioritetnimprioritetnim akcijamaakcijama, ,
akoako susu izdateizdate –– nana nanaččinin utvrñenutvrñen odlukomodlukom o o njihovomnjihovom
izdavanjuizdavanju..
UkolikoUkoliko se se akcijamaakcijama zaza kojekoje se se podnosipodnosi zahtevzahtev zaza listing listing A A (Prime Market)(Prime Market) vevećć trgovalotrgovalo nana organizovanomorganizovanomtrtržžiišštutu, , isteiste pored pored navedenih navedenih kriterijumakriterijuma morajumoraju dadaispunjavajuispunjavaju sledesledeććee usloveuslove likvidnostilikvidnosti::
•• dada jeje proseproseččnana dnevnadnevna vrednostvrednost prometaprometa predmetnihpredmetnih
akcijaakcija u u poslednjihposlednjih ššestest mesecimeseci kojikoji prethodeprethode podnopodnoššenjuenju zahtevazahteva
zaza listing listing najmanjenajmanje 500.000 RSD, i500.000 RSD, i
•• dada jeje u u poslednjihposlednjih ššestest mesecimeseci kojikoji prethodeprethode
podnopodnoššenjuenju zahtevazahteva zaza listing listing predmetnimpredmetnim akcijamaakcijama obavljanoobavljano
proseproseččnono dnevnodnevno najmanjenajmanje 5 (pet) 5 (pet) transakcijatransakcija..
Firme na naFirme na naššem A listingu su Sojaprotein, Tigar i em A listingu su Sojaprotein, Tigar i Energoprojekt, i tu se nalaze zbog svog sjajnog Energoprojekt, i tu se nalaze zbog svog sjajnog korporativnog menadkorporativnog menadžžmenta.menta.
HartijaHartija odod vrednostivrednosti kojakoja se prima se prima nana listinglisting B (Standard Market)B (Standard Market), , moramora dada ispuniispuni sledesledeććee kriterijumekriterijume::1) 1) minimalniminimalni iznosiznos ukupnogukupnog kapitalakapitala izdavaocaizdavaoca -- 4 4 milionamiliona EUREUR--a,a, 2) 2)
minimalnominimalno vremevreme poslovanjaposlovanja izdavaocaizdavaoca: 2 : 2 godinegodine (24 (24 mesecameseca)),,
3) 3) izvrizvrššenuenu revizijureviziju finansijskihfinansijskih izveizvešštajataja izradjenihizradjenih premaprema meñunarodnimmeñunarodnim
raraččunovodstvenimunovodstvenim standarimastandarima. .
Pored Pored navedenih navedenih kriterijumakriterijuma zaza prijemprijem akcijaakcija nana listing listing B(StandardB(Standard Market)Market),, izdavalacizdavalac moramora dada ispuniispuni sledesledeććee dodatnedodatneusloveuslove::1) 1) dada se u se u javnostijavnosti u u slobodnomslobodnom prometuprometu (free float), (free float), alternativnoalternativno::
a) a) nalazinalazi najmanjenajmanje 25% 25% akcijaakcija odod ukupnoukupno emitovanihemitovanih akcijaakcija
izdavaocaizdavaoca
b) b) nalazenalaze akcijeakcije minimalnogminimalnog iznosaiznosa kapitalakapitala –– 2 2 milionamiliona EUREUR--a, a, kojekoje
susu u u vlasnivlasnišštvutvu najmanjenajmanje 250 250 akcionaraakcionara;;
c) c) nalazenalaze akcijeakcije kojekoje susu u u vlasnivlasnišštvutvu najmanjenajmanje 500 500 akcionaraakcionara..
2) 2) dada susu isplaisplaććeneene dividendedividende popo prioritetnimprioritetnim akcijamaakcijama, , akoako susu izdateizdate –– nana
nanaččinin utvrñenutvrñen odlukomodlukom o o njihovomnjihovom izdavanjuizdavanju
KomisijaKomisija zaza listing listing nana osnovuosnovu zahtevazahteva zaza listing listing ii dokumentacijedokumentacije u u rokuroku odod pet pet
danadana odod danadana prijemaprijema zahtevazahteva zaza listing listing donosidonosi rereššenjeenje o o prijemuprijemu hartijehartije odod
vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze iliili rereššenjeenje o o odbijanjuodbijanju zahtevazahteva zaza listing.listing.
KomisijaKomisija zaza listing,listing, rereššenjemenjem o o prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nanalisting listing BerzeBerze,, odreñujeodreñuje listinglisting nana komekome ććee se se hartijahartija odod vrednostivrednostikotiratikotirati, datum , datum prvogprvog trgovanjatrgovanja nana listingulistingu,, indikativnuindikativnu cenucenu hartijehartijeodod vrednostivrednosti zaza prvoprvo trgovanjetrgovanje,, metodmetod trgovanjatrgovanja hartijomhartijom ododvrednostivrednosti, , kaokao i i nanaččinin izraizražžavanjaavanja cenecene dudužžniniččkihkih hartijahartija ododvrednostivrednosti u u nalozimanalozima zaza trgovanjetrgovanje..
ReReššenjeenje o o prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze, , BerzaBerza dostavljadostavlja
izdavaocuizdavaocu –– podnosiocupodnosiocu zahtevazahteva zaza listing i listing i KomisijiKomisiji zaza hartijehartije odod vrednostivrednosti, u , u
rokuroku odod 2 (2 (dvadva) ) danadana odod danadana donodonoššenjaenja rereššenjaenja..
BerzaBerza nana nanaččinin propisanpropisan ZakonomZakonom javnojavno objavljujeobjavljuje rereššenjeenje o o prijemuprijemu hartijehartije
odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze ((sasa podacimapodacima o o izdavaocuizdavaocu i i vrstivrsti hartijehartije odod
vrednostivrednosti) ) najkasnijenajkasnije u u rokuroku odod 22 ((dvadva) ) danadana odod danadana donodonoššenjaenja datogdatog
rereššenjaenja. . ProspektProspekt izdavaocaizdavaoca ččijeije susu hartijehartije odod vrednostivrednosti primljeneprimljene nana listing listing
BerzeBerze objavljujeobjavljuje se se nana internet internet stranicistranici BerzeBerze..
Po Po donodonoššenjuenju rereššenjaenja o o prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing
BerzeBerze, , BerzaBerza sasa izdavaocemizdavaocem zakljuzaključčujeuje ugovorugovor, , kojimkojim se se blibližžee
regulireguliššuu pravaprava ii obavezeobaveze izdavaocaizdavaoca i i BerzeBerze popo osnovuosnovu prijemaprijema
hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze.. IzdavalacIzdavalac kojikoji jeje dobiodobio
ReReššenjeenje o o prijemuprijemu nana listing, listing, dudužžanan jeje dada BerziBerzi u u skladuskladu sasa
ZakonomZakonom,, podzakonskimpodzakonskim aktimaaktima i i aktimaaktima BerzeBerze, , dostavljadostavlja
blagovremenoblagovremeno izveizvešštajetaje o o bitnimbitnim dogadjajima,kaodogadjajima,kao i i svesve drugedruge
informacijeinformacije o o promenamapromenama kojekoje susu odod uticajauticaja nana trgovanjetrgovanje
hartijamahartijama odod vrednostivrednosti u u skladuskladu sasa UgovoromUgovorom zakljuzaključčenimenim sasa
BerzomBerzom.. TrgovinaTrgovina hartijamahartijama odod vrednostivrednosti kojekoje se se primajuprimaju nana
listing listing BerzeBerze nene momožžee popoččetieti prepre objavljivanjaobjavljivanja rereššenjaenja o o
prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze..
HartijomHartijom odod vrednostivrednosti kojakoja jeje primljenaprimljena nana jedanjedan odod listingalistinga
BerzeBerze nene momožžee se se trgovatitrgovati nana drugomdrugom trtržžiišštutu u u okviruokviru BerzeBerze, ,
nitiniti nana drugomdrugom organizovanomorganizovanom trtržžiišštutu u u zemljizemlji..
PRIVREMENA OBUSTAVA TRGOVANJAPRIVREMENA OBUSTAVA TRGOVANJA
BerzaBerza momožžee privremenoprivremeno obustavitiobustaviti trgovanjetrgovanje svimsvim iliili odreñenimodreñenimhartijamahartijama odod vrednostivrednosti sasa listingalistinga BerzeBerze u u slusluččajevimaajevima utvrdjenimutvrdjenimPravilimaPravilima BerzeBerze zaza privremenuprivremenu obustavuobustavu trgovanjatrgovanja hartijamahartijama ododvrednostivrednosti ukljuuključčenimenim nana vanberzanskovanberzansko trtržžiišštete BerzeBerze, , kaokao i ui uslusluččajevimaajevima utrvñenimutrvñenim ovimovim PravilnikomPravilnikom..TrgovinaTrgovina odreñenomodreñenom hartijomhartijom odod vrednostivrednosti sasa listingalistinga BerzeBerze, , privremenoprivremeno se se
obustavljaobustavlja naronaroččitoito u u sledesledeććimim slusluččajevimaajevima::
1) 1) zbogzbog radnjeradnje kojakoja ukazujeukazuje nana manipulativnumanipulativnu aktivnostaktivnost,,
2) 2) znaznaččajnijegajnijeg poremeporemeććajaaja u u poslovanjuposlovanju izdavaocaizdavaoca,,
3) 3) ooččekivanjaekivanja objavljivanjaobjavljivanja informacijeinformacije zaza kojukoju se se pretpostavljapretpostavlja dada bi bi
moglamogla znatnoznatno dada utiutiččee nana cenucenu hartijahartija odod vrednostivrednosti,,
4) 4) onemoguonemoguććavanjaavanja prenosaprenosa vlasnivlasnišštvatva nadnad hartijamahartijama odod vrednostivrednosti,,
5) 5) nastankanastanka drugihdrugih okolnostiokolnosti kojekoje mogumogu dovestidovesti do:do:
-- ugrougrožžavanjaavanja uslovauslova zaza trgovanjetrgovanje svimsvim iliili pojedinimpojedinim hartijamahartijama odod
vrednostivrednosti,,
-- šštetetete zaza ččlanovelanove BerzeBerze, , kupcekupce I I prodavceprodavce hartijahartija odod vrednostivrednosti i i samusamu
BerzuBerzu,,
-- narunaruššavanjaavanja poverenjapoverenja u u trgovinutrgovinu hartijamahartijama odod vrednostivrednosti,,
6) 6) naknadnomnaknadnom kontrolomkontrolom utvrñenihutvrñenih nepravilnostinepravilnosti, , netanetaččnostinosti u u
podacimapodacima I I dokumentacijidokumentaciji dostavljenojdostavljenoj uzuz zahtevzahtev zaza listing.listing.
ISKLJUISKLJUČČENJE HARTIJE OD VREDNOSTI SA LISTINGAENJE HARTIJE OD VREDNOSTI SA LISTINGA
BerzaBerza iskljuisključčujeuje hartijehartije odod vrednostivrednosti sasa listing u listing u slusluččajevimaajevima utvrdjenimutvrdjenim ZakonomZakonom, , kaokao i ui u slusluččajuaju kadakadaizdavalacizdavalac podnesepodnese zahtevzahtev zaza iskljuisključčenjeenje sasa listingalistinga BerzeBerze..BerzaBerza momožžee iskljuisključčitiiti, , odnosnoodnosno brisatibrisati hartijehartije odod vrednostivrednostisasa listingalistinga::
1) 1) akoako jeje trgovinatrgovina hartijamahartijama odod vrednostivrednosti bilabila nedovoljnonedovoljnoaktivnaaktivna,,
2) 2) akoako izdavalacizdavalac nene ispunjavaispunjava svojesvoje obavezeobaveze u u vezivezi sasa
izveizvešštavanjemtavanjem i i obaveobavešštavanjemtavanjem BerzeBerze u u skladuskladu sasa ZakonomZakonom
3) 3) akoako susu naknadnomnaknadnom kontrolomkontrolom utvrñeneutvrñene nepravilnostinepravilnosti, ,
netanetaččnostinosti u u podacimapodacima I I dokumentacijidokumentaciji dostavljenojdostavljenoj uzuz zahtevzahtev zaza
listing.listing.
U U slusluččajuaju kadakada izdavalacizdavalac prestaneprestane dada ispunjavaispunjava usloveuslove zaza listing listing
BerzeBerze, , KomisijaKomisija zaza listing listing mumu momožžee utvrditiutvrditi primerenprimeren rokrok, , kojikoji nenemomožžee bitibiti dudužžii odod mesecmesec danadana, u , u komkom rokuroku jeje izdavalacizdavalac dudužžanan dada
obezbediobezbedi ispunjenostispunjenost uslovauslova zaza listing. listing.
ReReššenjeenje o o iskljuisključčenjuenju ((brisanjubrisanju) ) hartijahartija odod vrednostivrednosti sasa
listingalistinga BerzeBerze donosidonosi KomisijaKomisija zaza listing, listing, kojakoja datimdatim
rereššenjemenjem hartijuhartiju odod vrednostivrednosti momožžee::
-- iskljuisključčitiiti sasa listingalistinga A (Prime Market) I A (Prime Market) I uputitiuputiti nana
ninižžii listing B (Standard Market), listing B (Standard Market), iliili
-- iskljuisključčitiiti sasa listingalistinga BerzeBerze i i ukljuuključčitiiti nana
vanberzanskovanberzansko trtržžiišštete, , iliili
-- iskljuisključčitiiti sasa trtržžiišštata BerzeBerze
DokapitalizacijaDokapitalizacija peduzepeduzeććaa
OtvorenaOtvorena akcionarskaakcionarska drudrušštvatva imajuimaju sposobnostsposobnost kojukoju nemajunemaju drugadruga
preduzepreduzeććaa::
-- dada sopstvenisopstveni kapitalkapital formirajuformiraju iziz tuñihtuñih izvoraizvora, to, to jest jest kapitalkapital se se momožžee uveuveććavatiavati onolikoonoliko kolikokoliko jeje firma firma efikasnaefikasna..
PremaPrema odredbamaodredbama ZakonaZakona o o preduzepreduzeććimaima, , kadakada akcionarskoakcionarsko drudrušštvotvo
žželieli dada planskiplanski i i namenskinamenski povepoveććaa svojsvoj osnovniosnovni -- akcijskiakcijski kapitalkapital, , donosidonosi
odgovarajuodgovarajuććuu odlukuodluku i i emitujeemituje akcijeakcije drugedruge, , tretreććee iliili narednihnarednih emisijaemisija. .
PremaPrema odredbamaodredbama ZakonaZakona o o preduzepreduzeććimaima, , osnovniosnovni kapitalkapital se se povepoveććavaava --izdavanjemizdavanjem novihnovih akcijaakcija popo osnovuosnovu novihnovih ulogauloga šštoto se se nazivanazivadokapitalizacijadokapitalizacija..
OvdeOvde se se nene radiradi o o povepoveććanjuanju osnovnogosnovnog kapitalakapitala iziz ostvareneostvarene dobitidobiti iliili iziz
rezervirezervi, , vevećć o o povepoveććanjuanju nana osnovuosnovu emisijeemisije novihnovih serijaserija akcijaakcija, , odnosnoodnosno
krozkroz povepoveććanjeanje osnovnogosnovnog kapitalakapitala emitovanjememitovanjem novihnovih emisijaemisija akcijaakcija I I
dobijanjemdobijanjem gotovoggotovog novcanovca odod prodajeprodaje akcijaakcija..
NaNaššaa praksapraksa pokazujepokazuje dada susu u u postupakpostupak povepoveććanjaanja kapitalakapitala ulazilaulazila najnajččeeššććee
preduzepreduzeććaa kojakoja susu u u celinicelini privatizovanaprivatizovana, , odnosnoodnosno kojakoja imajuimaju veveććinskoinsko
vlasnivlasnišštvotvo u u rukamarukama fizifiziččkihkih i/ilii/ili pravnihpravnih licalica..
ProcesProces donodonoššenjaenja odlukeodluke o o povepoveććanjuanju kapitalakapitala i i realizacijarealizacija teteodlukeodluke kaokao i i podnopodnoššenjeenje zahtevazahteva zaza davanjedavanje odobrenjaodobrenja zazaemitovanjeemitovanje novihnovih akcijaakcija tjtj. . zaza dokapitalizacijudokapitalizaciju podrazumevapodrazumeva: :
-- DaDa jeje osnovniosnovni kapitalkapital drudrušštvatva, , shodnoshodno vavažžeeććimim propisimapropisima iskazaniskazan
krozkroz odreñeniodreñeni brojbroj i i nominalnunominalnu vrednostvrednost akcijaakcija, , tete dada susu u u skladuskladu sasa
zakonomzakonom i i statutomstatutom drudrušštvatva preciznoprecizno regulisanaregulisana vlasnivlasniččkaka pravaprava iziz akcijaakcija; ;
-- DaDa odlukaodluka o o novojnovoj emisijiemisiji akcijaakcija, , kojakoja jeje iskljuisključčivoivo u u ingerencijiingerencijiskupskupšštinetine akcionaraakcionara sadrsadržžii, , izmeñuizmeñu ostalogostalog, , utvrñivanjeutvrñivanje obimaobima, , vrstevrste i i
nominalnenominalne vrednostivrednosti akcijeakcije, , aliali i i cenecene popo kojojkojoj ććee se one se one prodavatiprodavati ((emisionaemisiona
cenacena); );
-- FormiranjeFormiranje cenacena popo kojojkojoj ććee se se prodavatiprodavati akcijeakcije novenove emisijeemisije, u , u
najznanajznaččajnijojajnijoj merimeri, , opredeljujuopredeljuju: : knjigovodstvenaknjigovodstvena vrednostvrednost postojepostojeććihihakcijaakcija korigovanakorigovana zaza eventualneeventualne deformacijedeformacije nastalenastale krozkroz procesprocesrevalorizacijerevalorizacije, i , i trtržžiiššnana cenacena, , odnosnoodnosno cenacena popo kojojkojoj se se postojepostojeććee akcijeakcije
emitentaemitenta prodajuprodaju nana berziberzi..
AKTUELNA PITANJA U SPROVOðENJU DOKAPITALIZACIJEAKTUELNA PITANJA U SPROVOðENJU DOKAPITALIZACIJE
1.Dokapitalizacija u 1.Dokapitalizacija u nepovoljnomnepovoljnom institucionalnominstitucionalnom okruokružženjuenju i i sasanedovoljnonedovoljno efikasnomefikasnom zazašštitomtitom svojinskihsvojinskih pravaprava akcionaraakcionara??
a)a) DolaziDolazi do do pojavapojava nevoljnognevoljnog preuzimanjapreuzimanja preduzepreduzeććaakojekoje susu prikriveneprikrivene dokapitalizcijomdokapitalizcijom,,b)b) DolaziDolazi do do problemaproblema ugrougrožžavanjaavanja pravaprava vlasnikavlasnika akcijaakcijarazvodnjavanjemrazvodnjavanjem kapitalakapitala. .
PostojePostojeććaa zakonskazakonska regulativaregulativa a i a i uporednauporedna praksapraksa obezbeñujeobezbeñuje
mehanizmemehanizme zaza zazašštitutitu vlasnikavlasnika akcijaakcija odod razvodnjavanjarazvodnjavanja kapitalakapitala krozkroz
popošštovanjetovanje pravaprava prepreččegeg upisaupisa akcijaakcija..
PravoPravo prepreččegeg upisaupisa akcijaakcija postojepostojeććimim vlasnicimavlasnicima obezbeñujeobezbeñuje pravopravo dada
zadrzadržžee njihovnjihov postojepostojeććii udeoudeo u u vlasnivlasnišštvutvu drudrušštvatva u u postupkupostupku
dokapitalizacijedokapitalizacije iliili dada prodajomprodajom tog tog pravaprava budubudu novnovččanoano obeobeššteteććenieni..
Problem Problem razvodnjavanjarazvodnjavanja kapitalakapitala, , šštoto dovodidovodi do do smanjivanjasmanjivanja uuččeeššććaa
postojepostojeććihih vlasnikavlasnika u u strukturistrukturi vlasnivlasnišštvatva akcionarskihakcionarskih drudrušštavatava bezbez
njihovenjihove saglasnostisaglasnosti, , jestejeste jedanjedan odod osnovnihosnovnih oblikaoblika ugrougrožžavanjaavanja njihovihnjihovih
vlasnivlasniččkihkih pravaprava..
2. 2. SudskaSudska zazašštitatita kaokao krajnjakrajnja instancainstanca u u zazašštitititi interesainteresa akcionaraakcionara??
KadaKada susu suosuoččenieni sasa nezakonitimnezakonitim postupanjempostupanjem, , akcionariakcionari imajuimajumogumoguććnostnost dada preduzmupreduzmu sledesledeććee zakonskezakonske mere: mere:
a) a) OdlukeOdluke skupskupšštinetine mogumogu se se pobijatipobijati akoako susu donesenedonesene
suprotnosuprotno zakonuzakonu i i statutustatutu. .
b) b) AkcionarAkcionar imaima pravopravo i i nana individualnuindividualnu tutužžbubu zaza naknadunaknadu
šštetetete protivprotiv drudrušštvatva ččijiiji jeje organ organ prouzrokovaoprouzrokovao šštetutetu iliili protivprotiv ččlanovalanova
upraveuprave, pod , pod uslovomuslovom dada jeje odlukaodluka donetadoneta grubomgrubom nepanepažžnjomnjom ččlanovalanova
upraveuprave iliili sasa nameromnamerom dada se se šštetateta prouzrokujeprouzrokuje. .
c) c) OOššteteććenieni akcionariakcionari mogumogu tutužžbombom zaza utvrñenjeutvrñenje dada tratražžeeponiponišštajtaj upisaupisa povepoveććanjaanja osnovnogosnovnog kapitalakapitala u u sudskomsudskom registruregistru. . RazlogRazlog
zaza ninišštavosttavost upisaupisa jeje nezakonitonezakonito sprovedensproveden postupakpostupak dokapitalizacijedokapitalizacije o o
kojojkojoj se se podacipodaci upisujuupisuju u u sudskisudski registarregistar. .
d) d) U U slusluččajuaju dada susu statutstatut drudrušštvatva i i drugidrugi opopšštiti aktiakti, , kojimakojima se se
ureñujuureñuju odnosiodnosi unutarunutar drudrušštvatva, , suprotnisuprotni zakonuzakonu iliili drugomdrugom propisupropisu momožžee
se se pokrenutipokrenuti postupakpostupak zaza ocenuocenu njihovenjihove zakonitostizakonitosti predpred nadlenadležžnimnim
ustavnimustavnim sudomsudom. .
3.Pitanje 3.Pitanje odnosaodnosa akcionaraakcionara i i menadmenadžžmentamenta??
RaspolaganjeRaspolaganje akcijamaakcijama jeje istoisto šštoto i i raspolaganjeraspolaganje sasa bilobilo
kojomkojom drugomdrugom imovinomimovinom i i zbogzbog toga toga jeje izuzetnoizuzetno vavažžnono dada
akcionariakcionari budubudu potpunopotpuno informisaniinformisani o o svimsvim
okolnostimaokolnostima bitnimbitnim zaza donodonoššenjeenje odlukeodluke o tome o tome dada lili ććee i i
pod pod kojimkojim uslovimauslovima glasatiglasati o o emitovanjuemitovanju novihnovih akcijaakcija. .
DaDa lili akcionariakcionari -- vlasnicivlasnici kapitalakapitala birajubiraju i i kontrolikontroliššuuradrad menadmenadžžmentamenta??
OdOd susušštinsketinske vavažžnostinosti jeje dada svakisvaki akcionarakcionar znazna dada imaima
odreñenaodreñena zakonomzakonom priznatapriznata pravaprava, i , i dada mumu ihih nikoniko nene momožžee
oduzetioduzeti. . OsnovniOsnovni aksiomaksiom jeje PravoPravo upravljanjaupravljanja, , kojekoje se se
svakakosvakako u u najvanajvažžnijemnijem viduvidu realizujerealizuje krozkroz odluodluččivanjeivanje nana
skupskupšštinitini akcionaraakcionara, , ujednojeujednoje pravopravo kojekoje se u se u dosadadosadaššnjojnjoj
praksipraksi gotovogotovo zanemarivalozanemarivalo. .
PravoPravo nana upravljanjeupravljanje podrazumevapodrazumeva dadaakcionariakcionari ::
1) 1) imajuimaju zakonskozakonsko pravopravo dada u u potpunostipotpunosti budubudu
obaveobaveššteniteni o o pitanjimapitanjima o o kojimakojima se se odluodluččujeuje nana
skupskupšštinitini, , zatimzatim,,
2) 2) imajuimaju zakonskozakonsko pravopravo dada svojimsvojim zastupnicimazastupnicima dajudaju
uputstvauputstva o o ostvarivanjuostvarivanju pravaprava glasaglasa, ,
3) a 3) a ččakak i i akoako nemanema takvogtakvog uputstvauputstva, , zastupnicizastupnici susu
dudužžnini dada glasaglasaččkoko pravopravo akcionaraakcionara ostvarujuostvaruju popošštujutujuććii
intereseinterese akcionaraakcionara. .
POZITIVNI PRIMERI DOKAPITALIZACIJEPOZITIVNI PRIMERI DOKAPITALIZACIJE
KompanijaKompanija ““ImlekImlek””PrvoPrvo domadomaććee uspeuspeššnono preduzepreduzeććee, , kojekoje jeje dobilodobilo zelenozeleno svetlosvetlo ododdrdržžaveave dada investicijeinvesticije i i daljidalji razvojrazvoj obezbediobezbedi krozkroz dokapitalizacijudokapitalizaciju, i , i
pored pored ččinjeniceinjenice, , dada jeje paketpaket odod 42 42 %% kapitalakapitala ““ImlekaImleka”” u u rukamarukama
drdržžaveave. U . U vezivezi ““ImlekaImleka”” ujednoujedno, , razrañenrazrañen jeje nanaččinin kakokako moramora dada
postupapostupa preduzepreduzeććee, , akoako žželieli dada se se dokapitalizacijedokapitalizacije. . ““ImlekImlek”” jeje, a to , a to
vavažžii i i zaza svasva ostalaostala preduzepreduzeććaa kojakoja to to nameravajunameravaju, , dokapitalizacijudokapitalizaciju
obavioobavio nana osnovuosnovu procenjeneprocenjene, a , a nene knjigovodstveneknjigovodstvene vrednostivrednosti, i , i sasa
njomnjom moramora dada se se slosložžii AkcijskiAkcijski fond. fond. DokapitalizacijaDokapitalizacija ““ImlekaImleka””
podrazumevapodrazumeva dada investicioniinvesticioni fond fond ““SalfordSalford”” otkupiotkupi II II emisijuemisiju akcijaakcija u u
vrednostivrednosti okooko 35 35 milionamiliona dolaradolara. . ““SalfordSalford”” se se obavezaoobavezao dada akcijeakcije u u poseduposedu AkcijskogAkcijskog fondafonda otkupiotkupi popo ceniceni akcijeakcije kojakoja proistiproističčee iziz
nezavisnenezavisne proceneprocene kapitalakapitala tog tog preduzepreduzeććaa uveuveććanojanoj zaza 10 10 %%, , ukolikoukoliko
drdržžavaava nana berzanskojberzanskoj aukcijiaukciji nene nañenañe boljegboljeg kupcakupca..
InicijalnaInicijalna javnajavna ponudaponuda
INICIJALNA JAVNA PONUDA INICIJALNA JAVNA PONUDA (IPO (IPO –– INITIAL PUBLIC OFFERING)INITIAL PUBLIC OFFERING)
SINONIM SINONIM za NOVU EMISIJU za NOVU EMISIJU –– PRVO JAVNO PRVO JAVNO IZDAVANJE HoV NA BERZIIZDAVANJE HoV NA BERZI
CILJCILJ –– OBEZBEDITI DODATNI KAPITAL ZA OBEZBEDITI DODATNI KAPITAL ZA PREDUZEPREDUZEĆĆE IZDAVANJEM NOVIH OBVEZNICA ILI E IZDAVANJEM NOVIH OBVEZNICA ILI OBIOBIČČNIHNIH AKCIJA ( novim ili veAKCIJA ( novim ili većć postojepostojeććimimakcionarima). akcionarima).
Prva ili inicijalna javna ponuda predstavlja prvo Prva ili inicijalna javna ponuda predstavlja prvo emitovanje akcija u kojem prihode od prodaje dobija emitovanje akcija u kojem prihode od prodaje dobija kompanijakompanija direktno.direktno.
Ovaj proces ukljuOvaj proces uključčuje :uje :1) 1) PronalaPronalažženje i zapoenje i započčinjanje saradnje sa injanje saradnje sa investicionom investicionom
bankom bankom (underwriter(underwriter--om)om) ili AGENTOM EMISIJE ili AGENTOM EMISIJE
2) 2) Priprema registracionih dokumenta Priprema registracionih dokumenta
3) 3) Predaja zahteva drPredaja zahteva držžavnim avnim (state)(state) organima posle kojeg organima posle kojeg
kompanija prolazi kroz proces revizije i odobrenja IPOkompanija prolazi kroz proces revizije i odobrenja IPO--aa
4)4)'Road show' ili prezentacije brokerima i investitorima 'Road show' ili prezentacije brokerima i investitorima
(marketing aktivnost potpisnika emisije koji tra(marketing aktivnost potpisnika emisije koji tražži investitore i investitore
zainteresovane za kompanijske akcije)zainteresovane za kompanijske akcije)
5) 5) Sumiranje zainteresovanosti, ako je pozitivno ponuda Sumiranje zainteresovanosti, ako je pozitivno ponuda
postaje postaje ““ččvrstavrsta”” a potpisivanje emisije a potpisivanje emisije (underwriting)(underwriting) se tada se tada
zavrzavrššavaava
Osnovni zadatak agenta emisije je :Osnovni zadatak agenta emisije je :1.odr1.odreñivanje vrste akcija koje eñivanje vrste akcija koje ćće biti emitovanee biti emitovane
2. cena po kojoj 2. cena po kojoj ćće se emitovatie se emitovati
3. vreme izlaska na tr3. vreme izlaska na tržžiišštete
IPO se moIPO se možže sprovesti po metodu :e sprovesti po metodu :1. 1. metodmetod fiksne cene (definisanje cenefiksne cene (definisanje cene unapred)unapred)
2. 2. metod metod ““book buildingabook buildinga””(prethodno registrovana (prethodno registrovana
interesovanja investitorainteresovanja investitora, , pa odreñivanje cene i pa odreñivanje cene i
uspeuspeššnosti emisije)nosti emisije)
3. 3. kombinovani metodkombinovani metod
Radi zaRadi zašštite prava postojetite prava postojeććih vlasnika kapitala ih vlasnika kapitala (akcionara)(akcionara), mo, možže se ponuditi pravo pree se ponuditi pravo prečče kupovine e kupovine
dodatnih akcija u srazmeri sa akcijama koje vedodatnih akcija u srazmeri sa akcijama koje većć poseduju, a poseduju, a
sve to radi zadrsve to radi zadržžavanja svog udela u preduzeavanja svog udela u preduzećću. u.
Dodatna razlika Dodatna razlika izmeñu inicijalne javne ponude i izmeñu inicijalne javne ponude i
dokapitalizacije je u tome dokapitalizacije je u tome ššto kod IPO u kupovini akcija to kod IPO u kupovini akcija
uuččestvuje veestvuje većći broj manjih investitora,i broj manjih investitora, grañana grañana, dok se kod , dok se kod
dokapitalizacije najdokapitalizacije najččeeššćće trae tražži stratei stratešški partner koji ki partner koji ćće uloe uložžiti iti
u firmu. u firmu.
Postoje Postoje dva modela dva modela primene IPOprimene IPO--a javnih preduzea javnih preduzećća u a u
Srbiji za koje drSrbiji za koje držžava treba da se opredeli, to su :ava treba da se opredeli, to su :
--drdržžava zadrava zadržžava upravljanje kroz ava upravljanje kroz „„zlatnu akcijuzlatnu akciju““
--ili 51% kapitala zadrili 51% kapitala zadržžava radi upravljanja preduzeava radi upravljanja preduzeććem em
Na primeru NISNa primeru NIS--a a mogumogućća su dva oblika IPOa su dva oblika IPO--a:a:
-- Prvi da drPrvi da držžava izbaci svoj paket, (sve pare bi, od ava izbaci svoj paket, (sve pare bi, od
prodaje njenog udela otiprodaje njenog udela otiššle u budle u budžžet) et)
-- Drugi da sama kompanija emituje nove akcije (sve Drugi da sama kompanija emituje nove akcije (sve
pare bi ipare bi iššle za investiranje u kompaniju)le za investiranje u kompaniju)
U sluU sluččaju koji predlaaju koji predlažže Ministarstvo,e Ministarstvo, svaki grañanin svaki grañanin ćće moe moćći i
da kupuje akcije sa pravom preda kupuje akcije sa pravom prečče kupovine u ukupnoj e kupovine u ukupnoj
vrednosti od 5.000 evra i prodavavrednosti od 5.000 evra i prodavaćće se 15% preduzee se 15% preduzeććaa, ,
npr. npr. TELEKOM, GALENIKA,TELEKOM, GALENIKA,....
Sama procedura kako i gde Sama procedura kako i gde ćće se ko prijavljivati i evidentirati e se ko prijavljivati i evidentirati
za kupovinu, biza kupovinu, bićće naknadno definisana i unapred objavljena e naknadno definisana i unapred objavljena
uz napomenu da u ovomuz napomenu da u ovom, , kao i svim drugim procesimakao i svim drugim procesima, , stoji stoji
neizbeneizbežžna saradnja sa BROKEROM.na saradnja sa BROKEROM.
Pored sprovoñenja IPO drPored sprovoñenja IPO držžavnih preduzeavnih preduzećća a –– JP u svetu je JP u svetu je
vrlo znavrlo značčajan i IPO privatnih kompanija.ajan i IPO privatnih kompanija.
U domaU domaććim uslovima pravi trenutak za prvi IPO je odmah po im uslovima pravi trenutak za prvi IPO je odmah po
uspeuspeššnom okonnom okonččanju prvog dranju prvog držžavnog IPOavnog IPO--a.a.
ZaZaššto sprovesti IPO u privatne to sprovesti IPO u privatne kompanije?kompanije?
1.1. ZnaZnaččajno uveajno uveććanje kapitala kompanije u anje kapitala kompanije u
gotovom novcu.gotovom novcu.
2.2. Najjeftiniji izvor finansiranja strateNajjeftiniji izvor finansiranja stratešškog kog
razvoja i rasta.razvoja i rasta.
3.3. Podela vlasniPodela vlasnišštva sa vetva sa veććim brojem im brojem
manjih akcionara.manjih akcionara.
Koja privatna kompanija moKoja privatna kompanija možže uspee uspeššno da no da sprovede IPO ?sprovede IPO ?
1.1.Svako doo ili ad.Svako doo ili ad.
2. 2. Kompanija sa stabilnom trKompanija sa stabilnom tržžioioššnom pozicijom.nom pozicijom.
3. 3. Kompanija sa prepoznatljivim brendom i jakim Kompanija sa prepoznatljivim brendom i jakim
marketingom.marketingom.
4. 4. Kompanija sa stabilnom finasijskom pozicijom i realnim Kompanija sa stabilnom finasijskom pozicijom i realnim
profitima.profitima.
5. 5. Kompanija sa jasnim razvojnim moguKompanija sa jasnim razvojnim moguććnostima i nostima i
programima.programima.
6. 6. Kompanija sa jakim menadKompanija sa jakim menadžžmentom i stabilnom mentom i stabilnom
kadrovskom strukturom.kadrovskom strukturom.
7. 7. Kompanija sa jasno organizovanim poslovnim i finasijskin Kompanija sa jasno organizovanim poslovnim i finasijskin
izveizvešštavanjem i nezavisnom internom kontrolom.tavanjem i nezavisnom internom kontrolom.
Obveznice lokalneObveznice lokalnesamoupravesamouprave
Finansiranje lokalnih Finansiranje lokalnih zajednica kroz emisijuzajednica kroz emisijumunicipalnih obveznicamunicipalnih obveznica
Finansiranje različitih ekonomskih poduhvata nanivou lokalne samouprave je moguće iz različitih izvora.
Izvori finansiranja mogu biti:
1) sopstvena sredstva,
2) kreditna sredstva banaka i
3) zaduženja kroz emisiju hartija od vrednosti.
Svaki od navedenih izvora ima svoje prednosti i nedostatke.
a) Sopstvena sredtva su uglavnom nedovoljna.
b) Bankarski krediti imaju visoku cenu i traže adekvatno obezbeñenje, imovina za hipoteku prvog reda.
c) Obveznice traže veliku izloženost javnosti, povećanje odgovornosti nosilaca vlasti i pažliviju evaluaciji projekata.
Prema Zakonu o lokalnoj samoupraviPrema Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 2002, lokalne iz 2002, lokalne
samouprave mogu da se zadusamouprave mogu da se zadužžuju na kreditnom truju na kreditnom tržžiišštu. tu.
Prema Prema dosadadosadaššnjemnjem iskustvu opiskustvu opšštine su se zadutine su se zadužživale jedino ivale jedino
kod banaka, uzimajukod banaka, uzimajućći kratkoroi kratkoroččne kredite, da bi prebrodile ne kredite, da bi prebrodile
probleme tekuprobleme tekuććih plaih plaććanja.anja.
Izuzetak su neke opIzuzetak su neke opšštine koje su koristile sredstva iz tine koje su koristile sredstva iz
meñunarodnih zajmovameñunarodnih zajmova. (Grad Beograd je 2005. uzeo kredit . (Grad Beograd je 2005. uzeo kredit
Svetske banke od 60 miliona dolara, ali garant za njega je Svetske banke od 60 miliona dolara, ali garant za njega je
bila Drbila Držžavna)avna)
Drugi oblici zaduDrugi oblici zadužživanja, kao ivanja, kao ššto su dugoroto su dugoroččni krediti sa ni krediti sa
hipotekarnim nisu korihipotekarnim nisu koriššććeni, kao eni, kao ššto ni jedna opto ni jedna opšština u Srbiji tina u Srbiji
do sada nije izdavala sopstvene obveznice, tzv. do sada nije izdavala sopstvene obveznice, tzv.
mmunicipalneunicipalne obveznice.obveznice.
Javna komunalna preduzeJavna komunalna preduzećća u Srbiji su danas a u Srbiji su danas iskljuisključčivo u drivo u držžavnom vlasniavnom vlasnišštvu. tvu.
Tu postoje standardne slabosti, kao Tu postoje standardne slabosti, kao ššto su:to su:1)1) lološš kvalitet usluga, kvalitet usluga,
2) 2) monopoli, monopoli,
3) 3) nepostojanje mogunepostojanje moguććnosti izbora za potronosti izbora za potroššaačče, e,
4)4) neefikasnost poslovanja neefikasnost poslovanja
5)5) propupropušštanje razvojnih prilika. tanje razvojnih prilika.
Rad JKP se moRad JKP se možže delimie delimiččno poboljno poboljššati kroz ati kroz moderne principe organizacije:moderne principe organizacije:
1) 1) politika taksi, politika taksi,
2) 2) zoniranje, zoniranje,
3) 3) infrastrukturne subvencije, infrastrukturne subvencije,
4) 4) „„jedinstveni jedinstveni ššalteralter““
ZnaZnaččajnije promene u radu JKP se mogu ajnije promene u radu JKP se mogu ooččekivati tek posle vaekivati tek posle važžnih institucionalnih nih institucionalnih promena : promena : 1)1) vravraććanje imovine opanje imovine opšštinama i gradovima, tinama i gradovima,
2)2) ukidanje monopola JKP, ukidanje monopola JKP,
3)3) izmeizmešštanje socijalne funkcije iz JKP na drtanje socijalne funkcije iz JKP na držžavu, avu,
4)4) oslobañanje cena usluga JKPoslobañanje cena usluga JKP,,
5) 5) privatizacija JKP, privatizacija JKP,
6) 6) uvoñenje konkurencijeuvoñenje konkurencije
7) 7) konakonaččno oslobañanje finansijskih nadleno oslobañanje finansijskih nadležžnosti nosti
opopšština i gradova od republitina i gradova od republiččke kontroleke kontrole
8) 8) mogumoguććnost zadunost zadužživanja opivanja opšština/gradova putem tina/gradova putem
dugorodugoroččnih kredita i emisija hartija od vrednosti. nih kredita i emisija hartija od vrednosti.
ObnovaObnova gradskih saobragradskih saobraććajnica, projekat stambenoajnica, projekat stambeno--poslovnog poslovnog
objekta sa garaobjekta sa garažžama, urama, ureñenje obaleeñenje obale, ulaganje u bazene i , ulaganje u bazene i
sportske dvorane samo su neki od projekata koje sportske dvorane samo su neki od projekata koje ćće gradovi e gradovi
finansirati emisijom municipalnih obveznica, kojima finansirati emisijom municipalnih obveznica, kojima ćće za e za
potrebe ovih projekata pribaviti neophodna sredstva u iznosima potrebe ovih projekata pribaviti neophodna sredstva u iznosima
zavisnosti od velizavisnosti od veliččine projekta. ine projekta.
Bugarski gradoviBugarski gradovi su poslednjih godina koristili municipalne su poslednjih godina koristili municipalne
obveznice za izgradnju : mostova, putne infrastrukture ili obveznice za izgradnju : mostova, putne infrastrukture ili
rekonstrukciju autobuskih stanica ili zgrade opere. rekonstrukciju autobuskih stanica ili zgrade opere.
Rumunski gradoviRumunski gradovi su municipalnim obveznicama finansirali : su municipalnim obveznicama finansirali :
javna prakiralijavna prakirališšta, putnu infrastrukturu, autobuske stanice... ta, putnu infrastrukturu, autobuske stanice...
Lokalne vlasti u SADLokalne vlasti u SAD su prve municipalne obveznice izdale su prve municipalne obveznice izdale
jojošš 1812 1812. g. godine, a daodine, a danas se, inas se, izmeñu ostalogzmeñu ostalog, koriste i za , koriste i za
finansiranje projekata za zafinansiranje projekata za zašštitu titu žživotne sredine ili obnovljivih ivotne sredine ili obnovljivih
izvora energije. izvora energije.
NazivNaziv, , municipalnih obveznicamunicipalnih obveznica, , dolazi od njihove dolazi od njihove glavne karakteristike glavne karakteristike –– a to je da ih izdaju organi a to je da ih izdaju organi lokalne samouprave. lokalne samouprave.
Prilikom primarne, tj. prve prodaje municipalnih obveznica, Prilikom primarne, tj. prve prodaje municipalnih obveznica,
izdavalac prikuplja neophodna sredstva, a zainteresovani izdavalac prikuplja neophodna sredstva, a zainteresovani
investitori ih kupuju, uz odgovarajuinvestitori ih kupuju, uz odgovarajućći diskont (po nii diskont (po nižžoj ceni oj ceni
od nominalne), ood nominalne), oččekujuekujućći da o roku dospei da o roku dospećća dobiju ceo a dobiju ceo
nominalni iznos i ostvare prinos kroz razliku izmeñu nominalni iznos i ostvare prinos kroz razliku izmeñu
diskontovane i nominalne cene. diskontovane i nominalne cene.
Municipalne obveznice mogu se izdavati za:Municipalne obveznice mogu se izdavati za:a)a) pokrivanje deficita budpokrivanje deficita budžžeta lokalne samouprave, eta lokalne samouprave,
b)b) finansiranje projekata koji ne donose prihodfinansiranje projekata koji ne donose prihod,,
c )c ) finansiranje projekata koji donose prihod.finansiranje projekata koji donose prihod.
Konkretna namena sredstava opredeljena je odlukom Konkretna namena sredstava opredeljena je odlukom o emisiji, a pored pokrio emisiji, a pored pokrićća buda budžžetskog deficita, etskog deficita, najnajččeeššćće je u pitanju izgradnja:e je u pitanju izgradnja:
1)1) primarnih kapaciteta za proizvodnju toplotne primarnih kapaciteta za proizvodnju toplotne
energijeenergije
2)2) kapacitetakapaciteta vodosnabdevanjavodosnabdevanja
3)3) kapacitetakapaciteta zaza reciklareciklažžuu otpadaotpada
4) 4) putevaputeva iliili mremrežžee lokalnihlokalnih putevaputeva
5)5) sportskosportsko--rekreacionihrekreacionih centaracentara
6)6) šškolakola zaza osnovnoosnovno obrazovanjeobrazovanje
7)7) pijacapijaca
8)8) javnejavne rasveterasvete
Prednost municipalnih obveznica je niPrednost municipalnih obveznica je nižža cena u a cena u odnosu na druge forme finansiranja.odnosu na druge forme finansiranja.Prema domaPrema domaććoj regulativi, kupci municipalnih obveznica oj regulativi, kupci municipalnih obveznica
mogu biti drmogu biti držžava i finansijske institucije (banke, ava i finansijske institucije (banke,
osiguravajuosiguravajućća drua drušštva i penzioni i investicioni fondovi). tva i penzioni i investicioni fondovi).
U svetskoj praksi, najU svetskoj praksi, najččeeššćći kupci ovih hartija od vrednosti i kupci ovih hartija od vrednosti
individualni investitori, posebno u sluindividualni investitori, posebno u sluččaju manje aju manje
nominalne vrednosti obveznica, nominalne vrednosti obveznica, ššto nije sluto nije sluččaj u domaaj u domaććem em
zakonodavstvu. zakonodavstvu.
Sa aspekta investitora, municipalne obveznice donose Sa aspekta investitora, municipalne obveznice donose
relativno mali rizik i poreske olakrelativno mali rizik i poreske olakššice, ice, ššto ih to ih ččini ini
atraktivnim finansijskim instrumentom.atraktivnim finansijskim instrumentom.
Prvi tip (sigurniji) su Prvi tip (sigurniji) su "op"opššte obligacije" te obligacije" (general (general obligation).obligation). kojima se lokalna vlast obavezuje da kojima se lokalna vlast obavezuje da ćće e
dugove u potpunosti vratiti prihodima od poreza. Zbog ove dugove u potpunosti vratiti prihodima od poreza. Zbog ove
osobine ova vrsta obveznica je visoko cenjena osobine ova vrsta obveznica je visoko cenjena
meñuinvestitorimameñuinvestitorima..
Drugi tip su Drugi tip su ““prihodne obvezniceprihodne obveznice”” (revenue bonds)(revenue bonds)gde se isplata kamate i otplata glavnice vezuje iskljugde se isplata kamate i otplata glavnice vezuje isključčivo za ivo za
prihode koji se ostvaruju projektom koji se finansira. prihode koji se ostvaruju projektom koji se finansira.
Kod ovog tipa investitori moraju voditi raKod ovog tipa investitori moraju voditi raččuna da projekat una da projekat
koji se njima finansira mokoji se njima finansira možže obezbedi isplatu. Prvenstveno e obezbedi isplatu. Prvenstveno
da projekat mora biti dovoljno komercijalan, a obveznice da da projekat mora biti dovoljno komercijalan, a obveznice da
imaju dugaimaju dugaččak rok dospeak rok dospećća.a.
IzloIzložženost riziku je veenost riziku je većća kod obveznica koje se odnose na a kod obveznica koje se odnose na
prihodne projekte.prihodne projekte.
Zakonska regulativa propisuje da nivo zaduZakonska regulativa propisuje da nivo zadužženja enja organa lokalne samouprave ne moorgana lokalne samouprave ne možže biti vee biti većći od i od maksimalno 50% budmaksimalno 50% budžžetskih prihoda iz prethodne etskih prihoda iz prethodne godine, kao i da iznos glavnice i kamate po svim godine, kao i da iznos glavnice i kamate po svim osnovama dugoroosnovama dugoroččnog zadunog zadužživanja ne moivanja ne možže biti vee biti većći i od 15%. od 15%. Potencijalni troPotencijalni trošškovi emisije municipalnih obveznica bi u kovi emisije municipalnih obveznica bi u
praksi trebalo da budu manji od 1% obima emisije.praksi trebalo da budu manji od 1% obima emisije.
Potencijalni diskont obveznica bio bi 6Potencijalni diskont obveznica bio bi 6--8% u deviznoj valuti 8% u deviznoj valuti
Normativni okvir za emisiju municiplanih obveznica Normativni okvir za emisiju municiplanih obveznica dat je : dat je :
1) 1) Zakonom o drZakonom o držžavnoj upravi i lokalnoj samoupravi, avnoj upravi i lokalnoj samoupravi,
2) 2) Zakonom o trZakonom o tržžiišštu hartijama od vrednosti, tu hartijama od vrednosti,
3) 3) Zakonom o javnom dugu, Zakonom o javnom dugu,
4) 4) Zakonima koji reguliZakonima koji reguliššu fiskalni sistem i aktima u fiskalni sistem i aktima
lokalne samoupravelokalne samouprave
Procedura emisije municipalnih obveznica, prema Procedura emisije municipalnih obveznica, prema domadomaććem zakonodavstvu podrazumeva:em zakonodavstvu podrazumeva:
1) 1) Odluku nadleOdluku nadležžnog organa lokalne samouprave o nog organa lokalne samouprave o
zaduzadužženju kroz emisiju obveznica. enju kroz emisiju obveznica.
2) 2) Izdavanje odobrenja za zaduIzdavanje odobrenja za zadužživanje Ministarstva ivanje Ministarstva
finansija,finansija,
3) 3) Otvaranje emisionog raOtvaranje emisionog raččuna u Centralnom registru,una u Centralnom registru,
4) 4) Izdavanje odobrenja prospekta za distribuciju hartija Izdavanje odobrenja prospekta za distribuciju hartija
od vrednosti Komisije za hartije od vrednosti,od vrednosti Komisije za hartije od vrednosti,
5) 5) Javni poziv za upis i uplatu obveznica, Javni poziv za upis i uplatu obveznica,
6) 6) Zahtev za ukljuZahtev za uključčenje na trenje na tržžiiššte Beogradske Berze.te Beogradske Berze.
ObiObiččno se kod pitanja finansiranja projekata lokalne uprave no se kod pitanja finansiranja projekata lokalne uprave
zavrzavrššavala ekonomija i poavala ekonomija i poččinjala politika, koja je najinjala politika, koja je najččeeššćće vodila e vodila
neispunjavanju predizbornih obeneispunjavanju predizbornih obeććanja, naravno, anja, naravno, ččast izuzecima.ast izuzecima.
Grañani kojiGrañani koji, prema podacima NBS, na , prema podacima NBS, na šštednji imaju tednji imaju
preko 4 milijardi evra mogli bi da postanu znapreko 4 milijardi evra mogli bi da postanu značčajni ajni
investitori na srpskom trinvestitori na srpskom tržžiišštu kapitala, ukoliko bi im tu kapitala, ukoliko bi im
lokalne zajednice ponudile na prodaju municipalne lokalne zajednice ponudile na prodaju municipalne
obveznice, koje bi im donosile stabilan i atraktivan obveznice, koje bi im donosile stabilan i atraktivan
prinos. prinos.
UspehUspeh izdavaoca HoV na trizdavaoca HoV na tržžiišštu kapitala bi tu kapitala bi zavisizavisioo od :od :
1) 1) otvorenosti izdavaoca hartija od vrednosti, otvorenosti izdavaoca hartija od vrednosti,
2) 2) postignutih ekonomskih rezultatapostignutih ekonomskih rezultata,,
3) 3) budubuduććih razvojnih perspektiva. ih razvojnih perspektiva.
MunicipalneMunicipalne obvezniceobveznice susu, , inainaččee, , svudasvuda u u svetusvetu izuzeteizuzete iziz
poreskogporeskog tretmanatretmana ččimeime se se iskljuisključčujeuje i i porezporez nana dobitdobit
ostvarenostvaren u u njihovomnjihovom prometuprometu. .
DrDržžavaava takotako stimulistimuliššee opopšštinetine i i gradovegradove dada samostalnosamostalno
pribavljajupribavljaju sredstvasredstva kojakoja susu imim neophodnaneophodna, , aliali i i dada podstipodstiččuu
tratražžnjunju obveznicaobveznica, , ččakak i i kadkad susu prinosiprinosi kojekoje one one donosedonose
investitorimainvestitorima ninižžii odod onihonih kojekoje obezbeñujuobezbeñuju drugedruge aliali
oporezovaneoporezovane hartijehartije. .
Emitent ima i moguEmitent ima i moguććnost da utvrñuje rokove dospenost da utvrñuje rokove dospećća i a i
eventualne kuponske isplate, shodno svojim potrebama, a eventualne kuponske isplate, shodno svojim potrebama, a
ukoliko se pokaukoliko se pokažže kao pouzdan due kao pouzdan dužžnik, monik, možže da povee da poveććava ava
rokove dosperokove dospećća novoemitovanih papira. Tako svaka a novoemitovanih papira. Tako svaka
naredna emisija municipalnih obveznica za finansiranje naredna emisija municipalnih obveznica za finansiranje
razvojnih projekata lokalne samouprave postaje trarazvojnih projekata lokalne samouprave postaje tražženija, a enija, a
neophodni novac, prikupljen na trneophodni novac, prikupljen na tržžiišštu, pojeftinjuje.tu, pojeftinjuje.
Do sadaDo sada, se ni jedna lokalna samouprava u Srbiji nije , se ni jedna lokalna samouprava u Srbiji nije
odluodluččila na pribavljanje sredstava putem emisije municipalnih ila na pribavljanje sredstava putem emisije municipalnih
obveznicaobveznica, i, iako su efekti ovih hartija od vrednosti veako su efekti ovih hartija od vrednosti većć
dokazani na svetskim finansijskim trdokazani na svetskim finansijskim tržžiišštima. tima.
Ostaje da se vidi kada Ostaje da se vidi kada ćće se i ope se i opšštine i gradovi u Srbiji tine i gradovi u Srbiji
opredeliti da na ovaj naopredeliti da na ovaj naččin nastupe na trin nastupe na tržžiišštu kapitala i tu kapitala i
oprobaju se u finansiranju projekata putem obveznica. oprobaju se u finansiranju projekata putem obveznica.
To bi posebno doTo bi posebno doššlo do izralo do izražžaja u sadaaja u sadaššnjem trenutku njem trenutku
razvoja srpskog finansijskog trrazvoja srpskog finansijskog tržžiiššta, u kojem postoji izrata, u kojem postoji izražžen en
nedostatak hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom, nedostatak hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom,
emitovanih od strane solventnih izdavalaca. emitovanih od strane solventnih izdavalaca.
