Tower 7 - PlanBTower 7 uputstvo za rad sa programom [ažurirano za Build 7034] U ovom uputstvu su objašnjene samo nove mogućnosti programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

Tower 7

uputstvo za rad sa programom [ažurirano za Build 7034]

U ovom uputstvu su objašnjene samo nove mogućnosti

programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu

“Tower 6”, tako da je ono prevashodno namenjeno

korisnicima koji su radili u programu “Tower 6”.


Sadržaj

1. UVOD ......................................................................................................... 6

1.2.1 Pojedinačna instalacija programa ............................................................ 6

1.2.2 Mrežna instalacija .................................................................................. 7

2. GRAFIČKI INTERFEJS ................................................................................. 9

2.2 Raspored i veličina prozora za crtanje ...................................................... 9

2.4 Aktiviranje naredbi ................................................................................ 9

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima ............................................................................ 9

2.8 Selektovanje elemenata crteža ................................................................ 9

2.10 Vidljivost ............................................................................................ 12

2.10.1 Podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 12

2.11 Komande za rad sa nivoima (meni “Nivo”) .............................................. 13

2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ......................................... 13

2.12 Komande za rad sa ramovima (meni “Dispozicija”) .................................. 15

2.13 3D Grafička kontrola (meni “3D pogled”) ................................................ 15

2.13.6 Položaj tekućeg 2D prikaza (“Tekući 2D prikaz”) .......................................... 15

2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”) .............................................................................. 16

2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda ...................................................................... 16

3. UNOS PODATAKA ..................................................................................... 18

3.1 Konstrukcija ....................................................................................... 18

3.1.1 Ploča/Zid ................................................................................................ 18

3.1.3 Granični uslovi ......................................................................................... 20

3.1.4 Grede ..................................................................................................... 27

3.1.5 Oslobađanje uticaja .................................................................................. 29

3.1.6 Uređivanje oslobađanja uticaja .................................................................. 31

3.1.9 Površinski oslonac .................................................................................... 32

3.1.10 Linijski oslonac ........................................................................................ 33

3.1.11 Tačkasti oslonac ...................................................................................... 34

3.1.14 Veza ....................................................................................................... 34

3.2 Opterećenje ........................................................................................ 37

3.2.1 Definisanje slučajeva opterećenja .............................................................. 37

3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja ........................................................... 38

3.2.3 Površinsko opterećenje ............................................................................. 43


3.2.3.1 Površinsko opterećenje na evaluiranim površima ..................................... 44

3.2.4 Linijsko opterećenje ................................................................................. 45

3.2.5 Tačkasto opterećenje................................................................................ 46

3.2.10 Pokretno opterećenje................................................................................ 47

3.2.12 Prednaprezanje ........................................................................................ 49

3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja ................................................................... 50

3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka .............................................. 51

3.3.8 Informacije ............................................................................................. 51

3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni “Setup”) .. 54

3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova ..................................................................... 54

3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova ...................................................................... 55

3.6 Komande za rad sa datotekama ............................................................ 56

3.6.8 Podaci o projektu ..................................................................................... 56

6. MODALNA ANALIZA .................................................................................. 60

6.1 Proračun ............................................................................................ 60

6.3 Izbor tekućeg tona .............................................................................. 61

6.5 Animacija tekućeg tona ........................................................................ 63

7. PRORAČUN MODELA ................................................................................. 64

7.3 Načini proračuna ................................................................................. 64

7.3.3 Proračun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 64

7.3.4 Seizmički proračun ................................................................................... 65

7.3.4.1 EUROCODE ......................................................................................... 65

7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza) .................................................................. 71

7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP) ............................................................................. 72

7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012) ..................................................... 74

7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva .................................................................. 76

8. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ........................................................... 78

8.1 Namena i opis rada modula .................................................................. 78

8.5 Uticaji u ploči - zidu ............................................................................. 78

8.6 Uticaji u gredama ................................................................................ 79

8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima ........................................... 79

8.6.6 Relativni ugib greda ................................................................................. 79

8.7 Uticaji u površinskim osloncima (tlu) ..................................................... 82

8.7.1 Rezultanta površinskog oslonca ................................................................. 82

8.10 Uticaji u indirektnim elementima ........................................................... 86

8.14 Skaliranje razmere dijagrama ............................................................... 87


8.16 Tekstualni prikaz rezultata statičkog proračuna ....................................... 88

8.17 Generisanje izveštaja za grupe entiteta .................................................. 90

8.20 Kontrola setova ................................................................................... 91

8.21 Kreiranje projektne dokumentacije ........................................................ 91

8.21.1 Eksport grafičkih blokova .......................................................................... 92

8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije) ................................................ 93

8.21.5 Generisanje tekstualnih izveštaja ............................................................... 95

8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 97

8.21.10 Komande za rad sa grafičkim blokovima na hartiji ....................................... 100

8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom “*.txt” ............................ 102

9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 103

9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi) ............................................ 103

9.2 Definisanje šeme kombinovanja opterećenja ......................................... 103

9.3 Dimenzionisanje ploča ....................................................................... 104

9.3.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 104

9.3.1.1 Ulazni podaci – Globalni ....................................................................... 104

9.3.1.2 Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................ 104

9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 105

9.3.4 Usvajanje armature ................................................................................. 106

9.3.7 Kreiranje tekstualnog izveštaja ................................................................. 107

9.3.11 Kontrola ploča na probijanje ..................................................................... 108

9.4 Dimenzionisanje greda ....................................................................... 110

9.4.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 110

9.4.1.1 Ulazni podaci – Globalni ....................................................................... 110

9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................ 111

9.4.4 Usvajanje armature ................................................................................. 112

9.4.10 Interakcioni dijagram grede ..................................................................... 116

9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova ...................................................... 125

9.6 Dimenzionisanje niza zidova ............................................................... 126

9.7 Proračun preseka .............................................................................. 133

9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima .............................................. 134

10. Dimenzionisanje čeličnih preseka ........................................................ 139

10.4 Ulazni podaci .................................................................................... 139

10.6 Prikaz rezultata ................................................................................. 139

10.7 Izveštaj ............................................................................................ 140


11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 142

11.3 Ulazni podaci .................................................................................... 142

11.5 Prikaz rezultata ................................................................................. 142

11.6 Izveštaj ............................................................................................ 143

6


1. UVOD

1.2.1 Pojedinačna instalacija programa

Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa Tower 7 su zapakovani u jednu

samootpakujuću arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju

računara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl

“\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe”, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa

pokrenete fajl “\Tower7\Tower7_x64_Setup.exe”. Otvoriće se dijalog sledećeg izgleda:

Sada izaberite dugme “Install”, nakon čega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju

računara i započinje sama instalacija programa.

Dalji tok instalacije je isti kao i kod programa Tower 6, osim što se u dijalogu u kome se

zadaje mesto na disku na kome se instalira program nalazi i check box “Instaliraj za sve

korisnike”:

7


Ako računar koristi više korisnika, postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje

program će se instalirati za svakoga od njih. Svaki od tih korisnika, ovako instaliranog

programa Tower 7, imaće svoje zasebne konfiguracione fajlove.

Ako se program instalira prvi put, a na računaru postoji instaliran Tower 6, mogu se preuzeti

konfiguracioni fajlovi koji su u njemu kreirani. U tom slučaju, nakon aktiviranja dugmeta

“Next” u dijalogu za izbor instalacionog direktorijuma, otvoriće se novi dijalog sledećeg

izgleda:

Izbor dugmeta “Da” označava da će se u toku instalacije programa sve konfiguracione

datoteke kreirane u programu Tower 6, kopirati u odgovarajući folder programa Tower 7.

Novi konfiguracioni fajlovi

Tower.$ppd - datoteka sa podešavanjima prikaza informacija o entitetima

Tower.$zgl - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o graničnim uslovima u

pločama

Tower.$ogr - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o oslobađanjima uticaja

u gredama

1.2.2 Mrežna instalacija

Serverska instalacija na Windows mreži

Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete fajl

“\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe”, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa

pokrenete fajl “\Tower7\Tower7_x64_Setup.exe”, i sprovedite potpuno isti postupak kao

kod pojedinačne instalacije (vidi poglavlje “1.2.1”). Svakako da je u ovom slučaju, za tip

instalacije potrebno odabrati ikonu “Mrežna”.

8


Po završetku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvršena.

Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na

C:\ disku servera i zove se “C:\Tower 7 Server” za 32-bitnu, odnosno “C:\Tower 7 x64

Server” za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za klijentsku instalaciju programa

nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu samootpakujuću arhivu sa imenom

“Tower7_win32_ClientSetup” za 32-bitnu, odnosno “Tower7_x64_ClientSetup” za 64-

bitnu verziju programa.

Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl “NETHASP.ini” koji se automatski generiše

prilikom mrežne instalacije. Taj fajl sadrži konfiguracione parametre za uspostavljanje

komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobičajenom i standardnom mrežom ne bi trebali da

imaju ikakve potrebe da bilo šta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla

omogućava da se izvedu neke određene netipične klijentske instalacije.

Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:

NH_SERVER_ADDR =

Sadržaj ovog polja definiše ime ili IP adresu računara na kome se nalazi mrežni hardlok. Ovo

polje je automatski popunjeno imenom računara na kojem je izvršena mrežna instalacija.

Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija

izvela, to se može uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).

Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledeći:

NH_SERVER_ADDR = ime_servera;

(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)

Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledeći:

NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;

(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)

Klijentska instalacija

Sa računara na kome želite raditi sa programom, potrebno je da se pozicionirate na disk

servera i da iz direktorijuma u kome je prethodno izvršena serverska instalacija, pokrenete

instalacioni program “Tower7_win32_ClientSetup” za 32-bitnu, odnosno

“Tower7_x64_ClientSetup” za 64-bitnu verziju programa. Znači klijentska instalacija se ne

vrši sa instalacionog CD-a, već sa diska servera, i to iz direktorijuma u kome je izvršena

serverska instalacija.

Dalji tok klijentske instalacije je isti kao i kod programa Tower 6.

9


2. GRAFIČKI INTERFEJS

2.2 Raspored i veličina prozora za crtanje

Veličina prozora se može automatski prilagoditi različitim tipovima monitora.

Ukoliko se radi na monitoru sa odnosom stranica 4:3 iz padajućeg menija “Window” treba

izabrati naredbu “Standardni monitor”, a ako se radi na nekom od novijih monitora (odnos

stranica 16:9, 16:10 itd) treba izabrati naredbu “Široki monitor”.

2.4 Aktiviranje naredbi

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima

Grafička kontrola u dijalog box-ovima

U svim dijalozima u kojima su se pojavljivali, dugmići za izbor pogleda su zamenjena tulbarom

sa ikonama, koje imaju istu namenu.

Tulbar sa ikonama za izbor pogleda

2.8 Selektovanje elemenata crteža

U programu “Tower 7”, pri selektovanju elemenata crteža na komandnoj liniji se

javljaju dve nove opcije: “Grupe selekcije” i “Poslednja selekcija”.

<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja

selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Grupe selekcije

Pomoću opcije “Grupe selekcije” može se snimiti 256 različith grupa odabranih elemenata

crteža. Elementi koji pripadaju nekoj od snimljenih grupa se mogu veoma brzo ponovo

selektovati izborom imena grupe iz dijaloga koji se otvara aktiviranjem ove opcije sa

komandne linije.

10


Pravljenje nove grupe selekcije od trenutno odabranih elemenata crteža se vrši pomoću

dugmeta “ Dodaj”. Izborom ovog dugmeta otvara se novi dijalog u kome se zadaje naziv

grupe.

Iz dijaloga se izlazi aktiviranjem dugmeta “OK”, a ime nove grupe se pojavljuje u listi. U

slučaju da ste zadali ime koje već postoji u listi grupa selekcije, program će prikazati

odgovarajuću poruku.

Ako je u trenutku aktiviranja dugmeta “Dodaj” bila selektovana jedna ili više postojećih grupa,

program će pri izlasku iz dijaloga za unos naziva grupe prikazati sledeće upozorenje:

11


Aktiviranjem dugmeta “Ne” pod zadatim nazivom snimiće se nova grupa selekcije od trenutno

odabranih elemenata crteža. Aktiviranjem dugmeta “Da” odabranim entitetima biće dodati i svi

entiteti koji pripadaju selektovanoj grupi, odnosno grupama.

Selektovanje grupe iz liste se vrši klikom miša preko njenog imena, dok za višestruku selekciju

treba držati pritisnuto levo dugme miša i pomerati pokazivač iznad naziva željenih grupa.

Takodje, za višestruku selekciju se mogu koristiti tasteri Shift i Ctrl sa tastature, u kombinaciji

sa pritiskanjem levog dugmeta miša. Selektovane grupe su jasno istaknute u listi.

Pomoću dugmeta “Preimenuj” se može promeniti naziv odabrane grupe. Njegovim

aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog kao pri zadavanju naziva nove grupe.

Pomoću dugmeta “ Briši” se selektovane grupe uklanjaju iz liste, dok se pomoću dugmića

“ Gore” i “ Dole” selektovanoj grupi menja položaj u listi za jedno mesto na gore,

odnosno na dole.

Nakon izlaska iz dijaloga “Grupe selekcije” biće odabrani svi elementi crteža koji pripadaju

selektovanim grupama.

Poslednja selekcija

Izborom opcije “Poslednja selekcija” sa komandne linije, vrši se ponovni odabir elemenata

crteža koji su poslednji bili odabrani u okviru neke naredbe.

12


2.10 Vidljivost

2.10.1 Podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost)

U dijalogu ove naredbe dodati su novi parametri za definisanje stanja vidljivosti

elemenata na crtežu:

Ploča

√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se pločama iscrtavaju dijagonale i

ispisuju Set, Opis i Oznaka, naravno ako je njihovo prikazivanje uključeno za 2D prozor.

Ovaj check box ima istu namenu i kod ostalih entiteta.

Veza

√ Set – Kada je ovaj check box uključen na sredini konture veze se ispisuje redni broj seta

numeričkih podataka koji joj je pridružen.

√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini konture veze

prikazivati strelice koje određuju položaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.

√ 3D – Ako je ovaj check box uključen, redni broj seta i lokalni koordinatni sistem veze se

prikazuju i u 3D prozoru.

Prednaprezanje

√ Intenzitet – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini trase kablova ispisiviti

intenzitet sile prednaprezanja.

Seizmički zidovi

√ Seizmički zidovi – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na crtežu prikazivati

preseci u kojima je izvršeno dimenzionisanje seizmičkih zidova, preseci i ose

dimenzionisanih nizova zidova i simboli dimenzionisanih zidanih zidova, odnosno svi

entiteti dobijeni pomoću naredbi “Seizmički zidovi”, “Dimenzionisanje niza zidova” i

“Kontrola naprezanja u zidanim zidovima.”

Simbol u preseku

√ Veza – Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima početne i krajnje tačke veza (čvorovi) dodiruju

trenutnu ravan pogleda.

13


2.11 Komande za rad sa nivoima (meni “Nivo”)

2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport)

Pomoću naredbe “Eksport” imate mogućnost da deo konstrukcije snimite u

poseban fajl. Ukoliko se eksport vrši iz obrade rezultata od programa se može zahtevati da sva

opterećenja koja deluju na ostatak konstrukcije, uključujući i sopstvenu težinu, svede na deo

konstrukcije koji se eksportuje. Nakon njenog izbora, iz menija koji se otvara desnim klikom

miša preko liste nivoa, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Iz zatvorene liste se bira deo konstrukcije za eksportovanje:

- Samo tekući sklop - Eksportovaće se samo tekući sklop, odnosno trenutni sadržaj prozora

“2D pogled”.

- Tekući sklop i sve ispred/iznad njega – Eksportovaće se trenutni sadržaj prozora “2D

pogled” i svi elemnti koji se nalaze iznad tekućeg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno ispred

tekućeg sklopa ako je u pitanju ram.

- Tekući sklop i sve ispod/iza njega – Eksportovaće se trenutni sadržaj prozora “2D

pogled” i svi elemnti koji se nalaze ispod tekućeg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno iza

tekućeg sklopa ako je u pitanju ram.

Ako je u 2D prozoru prikazan pomoćni pogled dostupna će biti samo opcija “Samo tekući

sklop”, dok eksport složenog pogleda nije moguć.

U delu dijaloga “Samo tekući sklop”

Pomoću parametara koji se nalaze u donjem delu dijaloga definiše se način snimanja

elemenata konstrukcije koji ne pripadaju tekućem sklopu.

Elementi koji se nalaze ispred/iznad

Pretvoriti u sile – Kada je ovaj check box uključen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze

ispred/iznad tekućeg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije

tekućeg sklopa. Takođe, sva opterećenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente

konstrukcije tekućeg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proračunat, a

eksport se vrši iz modula za obradu rezultata.

Pretvoriti u oslonce – Kada je ovaj check box uključen, na mestima preseka trenutno

prikazane ravni sa pločama i stubovima koji se nalaze ispred/iznad nje (indirektni elementi), u

novo kreiranom modelu biće postavljeni linijski, odnosno tačkasti oslonci.

14


Napomenućemo da parametri u ovom delu dijaloga neće biti dostupni ako je iz zatvorene liste

izabrana opcija “Tekući sklop i sve ispred/iznad njega.

Elementi koji se nalaze ispod/iza

Pretvoriti u sile – Kada je ovaj check box uključen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze

ispod/iza tekućeg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije

tekućeg sklopa. Takođe, sva opterećenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente

konstrukcije tekućeg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proračunat, a

eksport se vrši iz modula za obradu rezultata.

Pretvoriti u oslonce – Kada je ovaj check box uključen, na mestima preseka trenutno

prikazane ravni sa pločama i stubovima koji se nalaze ispod/iza nje (indirektni elementi), u

novo kreiranom modelu biće postavljeni linijski, odnosno tačkasti oslonci.

Napomenućemo da parametri u ovom delu dijaloga neće biti dostupni ako je iz zatvorene liste

izabrana opcija “Tekući sklop i sve ispod/iza njega.

Nakon aktiviranja komandnog polja “OK” otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja “Snimi”

izvrši snimanje dela konstrukcije koji se eksportuje.

Ako se u modelu nalaze grede i zidovi koji ne pripadaju tekućem sklopu (indirektni elementi), a

ni ne prekidaju se u njemu, pri eksportu dela konstrukcije oni će se eksportovati celi, tj

program ih neće prekidati na mestu ravni tekućeg sklopa. Treba biti posebno obazriv ako se

ostatak konstrukcije u novi model prenosi kao opterećenje. Na primer ako se eksportuju tekući

sklop i sve ispod, a sve iznad njega se pretvara u opterećenje, ovi elementi će se eksportovati

celi, a njihovi delovi koji se nalaze iznad tekućeg sklopa biće pretvoreni u sile, tako da će se

uticaj sopstvene težine iznad tekućeg sklopa u novom modelu duplirati. Ukoliko dođe do ove

situacije program će prikazati i odgovarajuće obaveštenje:

15


2.12 Komande za rad sa ramovima

(meni “Dispozicija”)

Padajući meni sa naredbama za rad sa ramovima može se otvoriti i levim klikom

miša preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “Dispozicija”.

Strelica za otvaranje padajućeg menija

2.13 3D Grafička kontrola (meni “3D pogled”)

Padajući meni za 3D grafičku kontrolu može se otvoriti i levim klikom miša preko

strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “3D pogled”.

2.13.6 Položaj tekućeg 2D prikaza (“Tekući 2D prikaz”)

Naredba “Tekući 2D prikaz” radi kao prekidač, odnosno može biti postavljena na uključeno i na isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog naziva u meniju, koji se

otvara desnim klikom miša preko naziva prozora “3D pogled”, označava da je ona postavljena

na uključeno stanje. Tada se samo entiteti koji pripadaju tekućem prikazu u prozoru “2D

pogled” iscrtavaju sa svojim parametrima, dok se svi ostali elementi modela iscrtavaju sa

parametrima za neaktivne elemente. Na taj način se tekući 2D prikaz vizualno izdvaja od

preostalog dela prostornog modela.

16


Svi entiteti koji se ne vide u prozoru “2D pogled” su prikazani kao neaktivni

u prozoru “3D pogled”, tako da se jasno može sagledati položaj

srednjeg podužnog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije

Ova opcija pomaže da se lakše shvati šta tekući prikaz u prozoru “2D pogled” predstavlja,

odnosno gde se ta grupa entiteta nalazi u odnosu na ostale delove prostornog modela.

2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u

prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”)

Padajući meni sa naredbama za rad sa tekućim 2D pogledom može se otvoriti i

levim klikom miša preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “2D pogled”.

2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda

Naredba “Prikazivanje istorije pogleda” radi kao prekidač, odnosno može biti

postavljena na uključeno i na isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog naziva u

meniju, koji se otvara desnim klikom miša preko naziva prozora “2D pogled”, označava da je

ona postavljena na uključeno stanje. Tada se pored naziva prozora “2D pogled” ispisuju nazivi

svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru od otvaranja tekućeg fajla.

Nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru

17


Glavna namena istorije pogleda je brzi izbor nekog od ranije prikazivanih sklopova za ponovno

prikazivanje u 2D prozoru. Klikom miša preko bilo kog naziva u istoriji pogleda on postaje

tekući, odnosno u 2D prozoru se prikazuje sklop čiji je naziv izabran.

18


3. UNOS PODATAKA

3.1 Konstrukcija

3.1.1 Ploča/Zid

Biblioteka materijala

U programu Tower 7 izmenjena je organizacija podataka u dijalogu za izbor materijala, i dodat

je novi tip materijala. Radi lakšeg snalaženja i bolje preglednosti velikog broja materijala,

podaci u ovom dijalogu su sada organizovani putem kartoteka.

Izgled dijaloga za izbor materijala

U svakoj kartoteci su smešteni podaci o materijalima jednog tipa. Novi tip su materijali koji se

koriste za zidane zidove. Njihovi podaci su smešteni u kartoteku “Opeka/Blokovi”.

Višestruka selekcija setova i brzo dodeljivanja materijala

U ovom dijalogu je moguća i višestruka selekcija setova kako bi se svima dodelio isti materijal.

Prvo se desnim klikom miša preko ćelije u koloni “Materijal” izabere željeni materijal, a zatim

se levim klikom selektuju svi setovi kojima se taj materijal dodeljuje.

19


Izabran je materijal koji pripada setu broj 5,

a selektovani su setovi sa brojevima 2,4 i 6

U dijalogu se izabrani materijal obeležava crvenom bojom, dok se selektovani setovi

obeležavaju zelenom bojom. Na kraju je potrebno još jednom pritisnuti desno dugme miša,

nakon čega se procedura završava i željeni materijal dodeljuje svim selektovanim setovima.

Setovima sa rednim brojevima 2,4 i 6

dodeljen je materijal seta broj 5

20


3.1.3 Granični uslovi

U programu Tower 7, pored potpunog oslobađanja, graničnim uslovima se može

zadati delimično oslobađanje uticaja i elastoplastično ponašanje sa zadavanjem granica

plastifikacije.

Lokalni koordinatni sistem graničnih uslova

Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a

ponuđeni uticaji nose oznake lokalnih osa.

Lokalni koordinatni sistem graničnih uslova

Lokalna osa “1” je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa “3” je upravna na

osu “1” i leži u ravni ploče kojoj pripada dati segment graničnih uslova, dok je osa “2” u pravcu

normale na ravan ploče kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponuđeni uticaji

za oslobađanje imaju sledeće značenje:

M1 - Moment savijanja oko lokalne ose 1



T1 - Smičuća sila u pravcu lokalne ose 1

T2 - Smičuća sila u pravcu lokalne ose 2

N3 - Normalna sila u pravcu lokalne ose 3

21


Definisanje graničnih uslova

Izgled dijaloga za definisanje

graničnih uslova

U gornjem levom delu dijaloga prikazana je geometrija nacrtane polilinije, a gornjem desnom

delu su prikazani uticaji čije se ponašanje može definisati. U jednoj koloni su prikazani uticaji

koji odgovaraju levoj, a u drugoj uticaji koji odgovaraju desnoj strani nacrtane polilinije. Kako

je teško zaključiti šta je leva, a šta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone postavljena

zelena, a iznad desne crvena boja. Klik miša preko ikone koja se nalazi pored imena svakog

uticaja, otvara meni sa opcijama za definisanje njegovog ponašanja.

22


Potpuno oslobađanje uticaja – Izborom ove opcije potpuno se ukida veza koja taj

uticaj prenosi sa jedne na drugu stranu graničnog uslova.

Delimično oslobađanje uticaja – Izborom ove opcije veza koja prenosi taj uticaj ima

delimično smanjenu krutost (stepen krutosti veze izražen je u procentima - 100%

odgovara potpunom prenošenju uticaja, a 0% odgovara potpunom ukidanju veze).

Njenim izborom dostupno postaje i dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog

sledećeg izgleda:

Sada je potrebno u edit polju zadati željeni procenat umanjenja krutosti veze i izaći iz

dijaloga izborom dugmeta “OK”. Inicijalna vrednost stepena krutosti veze je 50%

Elasto-plastična veza - Izborom ove opcije, veza koja prenosi taj uticaj ima elasto-

plastično ponašanje - odnosno, u jednom intervalu naprezanja veza je elastična a kada

pređe te granice dolazi do njene plastifikacije. Po izboru ove opcije dostupno postaje i

dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

23


Kada se uključe check box-ovi “Granica plastifikacije (>=0)” i “Granica plastifikacije

(<=0)”, dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja

(pozitivna), odnosno donja (negativna) granična vrednost datog uticaja. Ako se zadate

vrednosti prekorače dolazi do plastifikacije. Dugme “OK” je nedostupno sve dok se ne zada bar

jedna granica plastifikacije. Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program će se

ponašati kao da je druga granica beskonačna.Ukoliko se za neki uticaj izabere elesto-plastično

ponašanje, a ne uđe u dijalog za definisanje granica, program će se ponašati kao da je data

veza bez oslobađanja.

Zadate su obe granice plastifikacije

Zadata je samo donja granica plastifikacije

“Radi prema prosečnoj graničnoj sili” - Plastifikacija veze nastaje kada uticaj u vezi

dostigne zadatu graničnu vrednost. Omogućeno je modeliranje dva načina plastifikacije tj.

otkazivanja graničnog uslova. Prvi način je da se ceo granični uslov odjednom plastifikuje u

trenutku kada vrednost prosečne sile u graničnom uslovu kao celini dostigne graničnu zadatu

vrednost. Drugi način plastifikacije je da se otkazivanje veza u graničnom uslovu vrši

nezavisno po svakom čvoru graničnog uslova, kada vrednost sile na tom mestu dostigne

graničnu vrednost. Na ovaj način moguće je da se samo na delu linije graničnog uslova javi

plastifikacija. Podrazumevani način je da se plastifikacija dešava na celom graničnom uslovu

kao celini i tada je polje “Radi prema prosečnoj graničnoj sili” uključeno.

24


Elasto-plastična veza sa delimičnim oslobađanjem – Izborom ove opcije modelira

se veza koja je kombinacija elasto-plastične veze i delimičnog oslobađanja uticaja. Smanjenje

krutosti veze pri delimičnom oslobađanju uticaja odnosi se na interval vrednosti naprezanja u

kojem još nije došlo do plastifikacije veze. Aktiviranjem dugmeta otvara se dijalog u kome

se zadaju svi neophodni podaci.

Bez oslobađanja uticaja – Izbor ove opcije znači da je veza za prenošenje tog uticaja

sa jedne na drugu stranu graničnog uslova potpuna.

Kada se u jednoj od kolona uticaju zada željeno ponašanje, na slici se sa odgovarajuće strane

postavlja simbol u boji koja se nalazi iznad te kolone. Izgled simbola zavisi od zadatog

ponašanja uticaja. Na ovaj način lako se može odrediti šta je levo a šta desno, odnosno sa

koje strane graničnog uslova je definisano ponašanje datog uticaja.

Trenutno stanje svih parametara u dijalogu se može snimiti u bazu konfiguracija. Izborom

dugmeta otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Sada je potrebno uneti naziv konfiguracije i izaći iz dijaloga aktiviranjem dugmeta “OK”.

Izborom iz zatvorene liste bilo koja od snimljenih konfiguracija se može postaviti za tekuću.

Aktiviranjem dugmeta tekuća konfiguracija se briše iz baze, pri čemu program izdaje

odgovarajuće obaveštenje:

25


Na crtežu, na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se vrsta uticaja i simbol koji ukazuje

na zadato ponašanje. Na primer za uticaj M1:

M1=0 Potpuno oslobađanje uticaja (ukidanje veze)

M1=% Delimično oslobađanje uticaja

M1=<> Elasto-plastična veza

M1=<%> Elasto-plastična veza sa delimičnim oslobađanjem

Duž zadate linije graničnih uslova ispisuje se naziv uticaja

sa simbolom koji ukazuje na zadato ponašanje

Ako se pokazivač miša postavi iznad simbola oslobađanja koji se crtaju duž linije granični

uslovi, dok je naredba aktivna, otvoriće sa mali prozor u kome se ispisuju nazivi svih uticaja

kojima je promenjeno ponašanje uz simbol koji ukazuje na zadato ponašanje.

Potpuno oslobađanje uticaja

Delimično oslobađanje uticaja

26


Elasto-plastična veza

Elasto-plastična veza sa delimičnim

oslobađanjem

U dijalogu koji se otvara izborom opcije “ploča-Zid” sa komandne linije, sada se nalazi nova

stavka:

Granični uslovi po obodu zidanih zidova – ako se izabere ova opcija, program po obodu

zidanih zidova postavlja nephodne granične uslove za njihovo realno ponašanje pri statičkom i

seizmičkom proračunu.

Automatski postavljeni granični uslovi na zidanim zidovima

27


3.1.4 Grede

Editovanje biblioteke profila

U dijalogu za editovanje biblioteke profila dodate su nove opcije:

Preimenuj Pritiskom na ovo dugme otvara se dijalog u kome se može promeniti ime

grupe profila koja je izabrana iz liste.

Novo ime se unosi u edit polju “Naziv grupe profila”. Pritiskom na dugme

“OK”, program se vraća u osnovni dijalog za editovanje baze profila, u kome

se izabrana grupa profila sada prikazuje sa novim imenom.

Učitaj Učitavanje neke od ranije kreiranih baza profila. Pored baza koje su kreirane u

programu Tower, sada se mogu učitati i baze kreirane u programu Metal

Studio.

Spajanje Dugme pomoću koga se može izvršiti spajanje 2 baze profila, odnosno

ubacivanje svih profila iz neke baze u trenutno aktivnu. Njegovim

aktiviranjem otvara se dijalog za izbor baze profila koja će se spojiti sa

trenutno aktivnom bazom.

28


Pored baza koje su kreirane u programu Tower, spajanje se može vršiti i sa

bazama kreiranim u programu Metal Studio. Kada se izabere baza iz liste,

treba pritisnuti dugme “Učitaj”, nakon čega se otvara dijalog za izbor načina

dodavanja profila u tekuću bazu.

Za familije profila sa istim imenom u obe baze, može se izabrati jedan od dva

ponuđena načina:

Spajanje – Izborom ovog dugmeta, profili se ubacuju u istoimenu familiju u

trenutno aktivnoj bazi.

Preimenovanje - Izborom ovog dugmeta program će familiju profila, koja

ima isto ime kao i neka familija u tekućoj bazi, preimenovati i ubaciti u tekuću

bazu.

Dodati su i novi tipovi profila: HOP C profili, HOP Z profili, HOP Z = profili, HOP Σ profili, HOP Ω

profili, O profili, profili. Ovi tipovi profila sada mogu izabrati u dijalogu za kreiranje nove

grupe profila, koji se otvara aktiviranjem dugmeta “ Dodaj ”.

29


Spregnuti materijali

U programu Tower 7 omogućeno je sprezanje nosača od istog materijala.

Tretiraj kao spregnuti materijal – Ovaj check box je dostupan samo ako je svim presecima

dodeljen isti materijal. Kada se on postavi na uključeno stanje program zadati višedelni presek

tretira kao spregnuti.

3.1.5 Oslobađanje uticaja

U programu Tower 7, pored potpunog oslobađanja, graničnim uslovima na

krajevima greda se može zadati delimično oslobađanje uticaja i elastoplastično ponašanje sa

zadavanjem granica plastifikacije.

Aktiviranjem dugmeta “Napredne vrste oslobađanja” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:

U levom delu dijaloga su prikazani uticaji čije se ponašanje može definisati. Klikom na ikonu

koja se nalazi pored svakog od njih otvara se lista sa opcijama koje služe za definisanje

njihovog ponašanja.

30


Značenje svake od ponuđenih stavki stavki je potpuno isto kao i kod definisanja graničnih

uslova u ploči (poglavlje 3,1,2).

Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u desnom delu dijaloga, služe za definisanje

prirode zadatih graničnih uslova. Kada je uključen radio button “Jedinstven granični uslov

za statički i seizmički model”, kao što se iz samog naziva vidi, zadati granični uslovi se

koriste i pri statičkoj i pri dinamičkoj analizi. Različiti parametri za svaku vrstu proračuna mogu

se definisati kada se uključi radio button “Granični uslov sa različitim karakteristikama za

statički i seizmički model”. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija “Karakteristike

za statički model” i zadaju se parametri koji će se primenjivati pri statičkoj analizi, a zatim se

iz liste izabere opcija “Karakteristike za seizmički model” i zadaju parametri koji će se

primenjivati pri dinamičkoj analizi.

Zatvorena lista koja se nalazi u donjem desnom delu dijaloga, služi za izbor neke od ranije

snimljenih konfiguracija sa definisanim oslobađanjima uticaja. Nove konfiguracije se ne mogu

snimati u ovom dijalogu, već samo u dijalogu naredbe za uređivanje oslobađanja uticija.

Na crtežu se pored simbola oslobođenog uticaja prikazuju i simboli koji ukazuju na zadato

ponašanje datog uticaja.

Potpuno oslobađanje uticaja

Delimično oslobađanje uticaja

31


Elasto-plastična veza

Elasto-plastična veza sa delimičnim

oslobađanjem

Isti simboli će se prikazivati i pored naziva uticaja, u prozoru koji se pojavljuje kada se

pokazivač miša postavi iznad oslobođenog kraja grede dok je naredba “Oslobađanje uticaja”

aktivna.

3.1.6 Uređivanje oslobađanja uticaja

Pomoću naredbe “Uređivanje oslobađanja uticaja”, koja se nalazi u padajućem

meniju “Konstrukcija”, mogu se menjati granični uslovi zadati krajevima greda u modelu.

Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledeći oblik:

<0 sel.> Uređivanje oslobađanja uticaja - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /

eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Sada je potrebno sa crteža selektovati gredu čiji se granični uslovi uređuju, nakon čega se

otvara dijalog sledećeg izgleda:

32


Na slici u dijalogu zelenom tačkom se obeležava početak, dok se crvenom tačkom obeležava

kraj selektovane grede. Desno od ove slike se nalaze dve kolone sa podacima o uticajima koji

se mogu uređivati. Radi lakšeg snalaženja kolona sa uticajima koji odgovaraju početku grede

je obeležena zelenom, dok je kolona sa uticajima koji odgovaraju kraju grede obeležena

crvenom bojom.

Način zadavanja podataka u ovom dijalogu je potpuno isti kao u dijalogu za definisanje

graničnih uslova kod ploča (poglavlje 3.1.2).

Napomenućemo da se u ovom dijalogu mogu snimiti konfiguracije sa zadatim oslobađanjima.

One se kasnije mogu koristiti u ovom, kao i u dijalogu naredbe “Oslobađanje uticaja”.

3.1.9 Površinski oslonac

Površinskom osloncu se može zadati i elasto-plastično ponašanje, sa unošenjem

granica plastifikacije.

Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji površinskog oslonca

se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme ,

čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

Značenje svih parametara u ovom dijalogu je isto kao i kod naredbe “Granični uslovi”

(poglavlje 3.1.2).

33


3.1.10 Linijski oslonac

Linijskom osloncu se može zadati i elasto-plastično ponašanje, sa unošenjem


Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji linijskog oslonca se

može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme ,



(poglavlje 3.1.2).

34


3.1.11 Tačkasti oslonac

Tačkastom osloncu se može zadati i elasto-plastično ponašanje, sa unošenjem


Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji tačkastog oslonca

se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme ,



(poglavlje 3.1.2).

3.1.14 Veza

Pomoću naredbe “Veza” kreira se entitet koji služi za povezivanje 2 čvora u

modelu, koja ne moraju biti povezana na neki drugi način. Veza koja se tada uspotavlja može

imati različite vidove, od jednostavne krute, preko elastične do elasto-plastične. Veza se može

uspostaviti samo po jednom ili po više stepeni slobode. Izborom naredbe iz padajućeg menija

“Konstrukcija”, ulazi se u proceduru definisanja veze, a komandna linija dobija sledeći oblik:

Unos veze – Prva tačka (<krAj> / Set)

35


Aktiviranjem opcije “Set” otvara se dijalog za definisanje numeričkih podataka koji će biti

pridruženi vezi koja se iscrtava.

Dijalog za definisanje setova veza

Pomoću šest check box-ova, koji se nalaze u svakom redu tabele, zadaje se tip veze, po svakoj

od šest presečnih sila u pravcima lokalnog koordinatnog sistema veze.

R1 - veza po pomeranju u pravcu lokalne ose “1” veze (veza prenosi silu)



M1 - veza po rotaciji oko lokalne ose “1” veze (veza prenosi momenat)



Svakom od ovih podataka odgovara po jedno edit polje, u kome se zadaje krutost veze na

pomeranje (“K,R1”, “K,R2”, “K,R3”), odnosno rotaciju (“K,M1”, “K,M2”, “K,M3”). Ova edit

polja se nalaze sa desne strane tabele i dostupna su samo ako je sprečeno njima odgovarajuće

pomeranje/rotacija.

Pored svakog od ovih edit polja nalaze se i dugmići za definisanje ponašanja veze u pravcu

date lokalne ose.

36


Klikom preko nekog od njih otvara se padajući meni sa sledećim opcijama:

+/- U pravcu date lokalne ose formirana je potpuna veza po pomeranjima/rotaciji bez

ograničenja po intenzitetu. Ovo je podrazumevano ponašanje.

NL+ U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali

samo u pozitivnom smeru date lokalne ose.

NL- U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali

samo u negativnom smeru date lokalne ose.

Pomoću ove opcije vezi se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom

dostupno postaje i dugme , čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

Kada se uključe check box-ovi “Granica plastifikacije (>=0)” i “Granica plastifikacije

(<=0)”, dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja,

odnosno donja granična vrednost datog uticaja. Ako se zadate vrednosti prekorače dolazi do

plastifikacije. Dugme “OK” je nedostupno sve dok se ne zada bar jedna granica plastifikacije.

Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program će se ponašati kao da je druga

granica beskonačna.

Radi lakšeg snalaženja, na slici u dijlogu je šematski prikazana veza i njen lokalni koordinatni

sistem. Lokalni koordinatni sistem veze se može naknadno menjati pomoću naredbe

“Promena L.K.S.”.

Izborom dugmeta “OK” izlazi se iz dijaloga, a vezi koja se kreira biće pridružen set podataka

koji je u tom trenutku selektovan u tabeli. Zadavanjem prve, a zatim i krajnje tačke veze,

njeno kreiranje se završava i ona se postavlja na crtež.

Krajnja tačka:

37


3.2 Opterećenje

3.2.1 Definisanje slučajeva opterećenja

Ako se pokazivač miša postavi iznad rednog broja nekog opterećenja u listi, i pritisne desno

dugme, otvoriće se padajući meni sa opcijom “Seizmički karakter opterećenja”.

Izborom ove opcije opterećenju se zadaje “seizmički karakter”, što znači da će se proračun za

ovaj slučaj opterećenja izvršiti sa seizmičkim modelom. Pored rednih brojeva svih slučajeva

opterećenja kojima je uključen seizmički karakter postavlja se posebna sličica, kako bi se oni

razlikovali od ostalih slučajeva opterećenja.

Sličica koja ukazuje da je tom slučaju opterećenja

uključen seizmički karakter

38


3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja

Moguće je istovremeno selektovati više slučajeva opterećenja kako bi im se svima dodelio

kriterijum za kombinovanje “Uvek kombinuj sa”, odnosno “Ne kombinuj sa”. Selektovanje se

vrši kao i u svim ostalim naredbama, pomoću tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta

miša.

Dugme “ Briši sve” služi za uklanjanje svih kombinacija opterećenja iz liste.

Aktiviranjem dugmeta “Sortiranje”, otvara se padajući meni sa opcijama za uređivanje i

sortiranje kombinacija:

Padajući meni sa opcijama za uređivanje kombinacija

Sortiranje u opadajućem poretku – glavni kriterijumi za sortiranje kombinacija su broj

slučajeva opterećenja koji se u njma javlja, kao i korišćeni koeficijenti sigurnosti. Izborom ove

opcije kombinacije se u listi ređaju od najveće do najmanje.

39


Sortiranje u rastućem poretku – izborom ove opcije kombinacije se u listi ređaju od

najmanje do najveće.

Izbacivanje duplikata – kada se neke kombinacije opterećenja pojavljuju više puta u listi,

izborom ove opcije mogu se izbaciti svi duplikati.

Pomoću dugmeta “Uvoz kombinacija iz drugog modela” u tekući model se mogu ubaciti

kombinacije iz bilo kog ranije kreiranog modela. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor

željenog fajla:

Nakon izbora fajla, otvara se novi dijalog u kome se vrši mapiranje osnovnih slučajeva

opterećenja.

40


Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima osnovnih slučajeva opterećenja u izabranom

fajlu. U levoj koloni su prikazani slučajevi opterećenja iz izabranog fajla, dok se u desnoj koloni

određuje kojim slučajevima opterećenja u tekućem fajlu oni odgovaraju, odnosno koji slučajevi

opterećenja iz tekućeg fajla će preuzeti njihovo mesto u ubačenim kombinacijama. Klikom

miša na strelicu “ ”, koja se nalazi na kraju svakog reda otvora se padajuća lista, i iz nje se

bira slučaj opterećenja iz tekućeg modela, koji će preuzeti mesto datog slučaj opterećenja iz

izabranog fajla.

41


Sadržaj ove liste je isti za svaki red. Na prvom mestu se nalazi opcija “0. Nijedan”, zatim svi

slučajevi opterećenja koji postoje u tekućem modelu. Izbor opcije “0. Nijedan” označava da ni

jedan slučaj opterećenja iz tekućeg fajla neće zauzeti mesto tog slučaja opterećenja u učitanoj

kombinaciji. Izbor nekog od slučajeva opterećenja označava da će on u učitanoj kombinaciji

zauzeti mesto datog slučaja opterećenja, odnosno njemu će u učitanoj kombinaciji biti

pridružen koeficijent sigurnosti koji je u izabranom fajlu stajao uz taj slučaj opterećenja.

Napomenućemo još i da se jedan slučaj opterećenja iz tekućeg fajla može dodeliti samo

jednom slučaju opterećenja iz izabranog fajla. U suprotnom program prikazuje odgovarajuću

poruku.

U donjem delu dijaloga su prikazane sve kombinacije opterećenja koje se nalaze u izabranom

fajlu, odnosno koje će biti učitane u tekući model.

Izborom dugmeta “OK” program zatvara dijalog za mapiranje slučajeva opterećenja i uz

poštovanje svih zadatih parametara učitava kombinacije opterećenja u tekući model.

Aktiviranjem dugmeta “Snimanje konfiguracija u skladište”, vrši se snimanje svih

kombinacija koje se nalaze u tekućem modelu na posebno mesto u samom fajlu, iz koga se

mogu u bilo kom trenutku učitati. Ukoliko u skladištu već postoje snimljene kombinacije

program će prikazati odgovarajuću poruku.

42


Izborom dugmeta “OK” stare kombinacije se brišu iz skladišta i snimaju one koje trenutno

postoje u listi.

Kombinacije se učitavaju iz skladišta pomoću dugmeta “Učitavanje kombinacija iz

skladišta”. Ovo dugme je dostupno samo kada u skladištu postoje snimljene konfiguracija, a

njegovim aktiviranjem se otvara dijalog za za mapiranje slučajeva opterećenja.

Način rada sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i pri učitavanju kombinacija iz drugog

modela.

Snimanje kombinacija u skladište se koristi kako bi se sačuvale kreirane kombinacije u

modelima u kojima je potrebno izvršiti neke izmene koje ih poništavaju.

43


3.2.3 Površinsko opterećenje

Opterećenje po sistemu greda

Površinsko opterećenje se može zadati i na mestima gde ne postoje ploče, već samo grede.

Takvo opterećenje se u trenutku proračuna pretvara u linijske ili koncentrisane sile, koje deluju

na grede koje su mu ranije dodeljene. U modelu se snima i prikazuje kao bilo koje drugo

površinsko opterećenje, pa se kao takvo veoma lako može menjati, što ne bi bio slučaj da je

izvršena trajna konverzija na linijske ili tačkaste sile. Glavna namena ove opcije je da se olakša

unos opterećenja koja deluju na grede, a imaju površinski karakter, kao što su na primer

opterećenja od vetra, snega, težine krovnog pokrivača...

Parametri za definisanje ovakvog površinskog opterećenja postaju dostupni kada se uključi

check box “Opterećenje deluje po sistemu greda”.

Parametri za definisanje opterećenja koje deluje po sistemu greda

Izbor greda – pomoću ovog dugmeta se izlazi na crtež i vrši izbor greda na koje deluje

površinsko opterećenje.

Jednako podeljene linijske sile – ako je izabran ovaj prekidač, opterećenje se pri proračunu

konvertuje u linijske sile koje deluju na selektovane grede.

Koncentrisane sile –kada se izabere ovaj prekidač dostupno postaje i edit polje “Gustina

podele”. Opterećenje se pri proračunu konvertuje u koncentrisane sile, a u ovom edit polju se

zadaje njihovo međusobno rastojanje.

Napomena: Ovo je posebna vrsta entiteta jer je direktno zavisna od položaja nekih drugih

entiteta (greda). Ovakva veza među podacima nije čvrsta i pri promenama jedne ili druge

strane može doći do neusaglašenosti. Sve geometrijske manipulacije sa ovako definisanim

površinskim opterećenjem ili gredama (kopiranje, pomeranje, rotacija, ogledalo...) mogu

izazvati situaciju da se podatak o položaju greda na koje se opterećenje prenosi, ne slažu sa

trenutnim položajem greda u stvarnom modelu. Komandom za kontrolu ulaznih podataka

može se utvrditi postojanje ovih neusaglašenosti, a takođe i prilikom pokretanja proračuna,

44


kada se kontrola ulaznih podataka radi automatski. U tom slučaju, komandom za uređivanje

(Edit) potrebno je ponovo definisati skup greda na koje se opterećenje prenosi.

3.2.3.1 Površinsko opterećenje na evaluiranim površima

Zemlja

Opterećenje od pritiska tla se može zadati kao aktivan ili kao pasivan pritisak.

Na osnovu zadatih ulaznih podataka (h, , ) program generiše opterećenje po Rankine-ovoj

teoriji za pritisak tla:

p=h

Aktivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekidač “ ” se računa po sledećoj formuli:

=tg2(/4 - /2)

Pasivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekidač “ ” se računa po sledećoj formuli:

=tg2(/4 + /2)

Pritisak tla u stanju mirovanja - ako je izabran ovaj prekidač “ ” se računa po sledećoj

formuli:

=1 - sin()

45


3.2.4 Linijsko opterećenje

Pravac delovanja vektora opterećenja

Po projekciji – ovaj check box će biti dostupan samo ako je izabrano da opterećenje deluje u

pravcu neke globalne ose ili proizvoljnog vektora. Njegovim postavljanjem na uključeno stanje,

linijskim silama se zadaje da deluju po projekcijam segmenata nacrtane polilinije na pravac

koje zaklapa prav ugao sa pravcem delovanja vektora opterećenja.

Ovo je samo grafičko predstavljanje položaja opterećenja, kako bi se olakšao unos specifičnih

opterećenja, kao što je na primer sneg. Program pri proračunu projektuje linijske sile na

segmente polilinije i računa potrebni intenzitet za svaki od njih. Bez ove opcije, intenzitet bi se

morao “ručno” izračunati za svaki segment, a zatim i uneti kao posebno opterećenje za svaki

od njih.

46


3.2.5 Tačkasto opterećenje

Intenzitet opterećenja

Izborom jednog od ponuđenih prekidača određuje se tip opterećenja koje se zadaje:

Prekidači za izbor tipa opterećenja

Sila – zadaju se koncentrisane sile

Momenat – zadaju se momenti

Sila i momenat – zadaju se i sile i momenti. Tačkasto opterećenje istovremeno može sadržati

tri komponente koncentrisane sile i tri komponente momenta. Ove komponente deluju u

pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.

Edit polja u kojima se zadaju komponente koncentrisane sile i momenta

47


Prikaz bez simbola - Kada je ovaj check box isključen, u modelu se svaka komponenta

opterećenja prikazuje pomoću odgovarajućeg simbola, koji ukazuje na pravac njenog

delovanja. Pored svakog od ovih simbola se ispisuje i intenzitet date komponente. Ako je check

box isključen, u tački delovanja opterećenja se iscrtava obojeni kružić, a pored njega se

ispisuju intenziteti komponenti opterećenja, jedan ispod drugog.

Prikaz u vidu rezultante – Kada je ovaj check box uključen, u modelu se prikazuje

rezultanta svih zadatih komponenti koncentrisane sile i rezultanta svih zadatih komponenti

momenta. U suprotnom se prikazuje svaka komponenta posebno.

3.2.10 Pokretno opterećenje

Pored koncentrisanih sila, linijskih sila i površinskih opterećenja u šemi pokretnog

opterećenja se sada mogu zadati koncentrisani momenti i linijski momenti.

Koncentrisani momenti

Klik miša preko naziva kartoteke “Koncentrisani momenti”,

doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijaloga

Podaci o koncentrisanom momentu se zadaju u okviru prikazane tabele, pri čemu podaci u

svakom od redova odgovaraju jednom koncentrisanom momentu. Položaj i intenzitet

koncentrisanog momenta je određen zadatim numeričkim podacima u odgovarajućim

kolonama:

Mx - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne X ose.

My - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Y ose.

Mz - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Z ose.

X1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose “1”, trase po

kojoj se kreće pokretno opterećenje.

Y1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose “3”, trase po

kojoj se kreće pokretno opterećenje.

48


Uloga dugmića “ Dodaj” i “ Briši” je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno

pomoću njih se dodaje novi red podataka, odnosno briše trenutno selektovani.

Linijski momenti

Klik miša preko naziva kartoteke “Linijski momenti”,

doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijaloga

Programom je predviđeno zadavanje samo jednako podeljenog linijskog momenta, koje deluje

po pravom segmentu. Podaci o linijskom momentu se zadaju u tabeli koja sadrži sledeće

kolone:

m - intenzitet linijskog jednako podeljenog momenta.

X1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

pravcu lokalne ose “1” trase, po kojoj se kreće pokretno opterećenje.

Y1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u


X2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u


Y2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u


Može se zadati samo momenat oko linije po kojoj deluje, odnosno linije koja je definisana

podacima u kolonama X1, Y1, X2 i Y2.

49


3.2.12 Prednaprezanje

Novine u okviru ove naredbe su: definisanje putanje kabla u obliku splajna - glatke

krive linije trećega stepena, tekstualni opisi parametara u dijalogu, izbor formule za proračun

intenziteta sile prednaprezanja u zadatim tačkama, apsolutno zadavanje tačaka za definisanje

putanje kablova i prikaz intenziteta sile prednaprezanja na crtežu.

Način zadavanja karakterističnih tačaka duž linije prednaprezanja, određuje se izborom jednog

od dva ponuđena prekidača, koji se nalaze ispod liste sa presecima:

Relativno – karakteristične tačke se definišu unošenjem njihovog relativnog odstojanja od

početka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1.

Apsolutno - karakteristične tačke se definišu unošenjem njihovog apsolutnog odstojanja od

početka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1

Oblik trase kablova između dva susedna preseka se određuje izborom jednog od prekidača,

koji se nalaze u delu dijaloga “Trasa kablova”: “Pravolinijska”, “Glatka kriva linija trećeg

stepena” i “Kriva linija n-1 stepena”.

Oznaka za silu je promenjena, tako da se intenzitet sile prednaprezanja unosi u edit box-u

“P=”.

Način proračuna gubitka sile prednaprezanja duž zadate trase, se određuje izborom jedne od

dve ponuđene formule:

50


ili

Ispod ovih formula se nalazi grupa edit polja, u kojim se zadaju podaci neophodni za proračun

gubitak sile prednaprezanja. Ispred svakog od njih se nalazi tekstualni opis, koji jasno ukazuje

koji se podatak u tom edit polju unosi.

Drugi parametar u ovoj grupi zavisi od izabrane formule. Ako je izabrana formula

, zadavaće se “Koeficijent gubitaka zbog nenamernog ugaonog

odstupanja: K=”, a ako je izabrana formula , unosiće se “Ugao

nenamernog odstupanja: k=”.

Značenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.

3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja

U gornjem desnom delu dijaloga, prikazuje se izabrana formula za proračun gubitka sile

prednaprezanja i svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja. Ispred svakog

od njih se nalazi tekstualni opis značenja datog podatka.

Ispod ovih podataka ispisuju se još dva veoma važna podatka, koja su proračunata pri

pokretanju ove naredbe:

- Dužina kabla pre utezanja: L=

- Ukupno elastično izduženje kabla: L=

51


Značenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.

Svi podaci prikazani u ovom dijalogu, ispisuju se sa svojim tekstualnim opisima u izveštaju,

koji se može kreirati kada se naredba pozove u okviru modula za obradu rezultata proračuna.

Tako da je sada izveštaj pregledniji i jasniji nego u programu Tower 6

3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka

3.3.8 Informacije

Karakteristike elemenata modela se mogu prikazivati u posebnom dijalogu, koji se

pojavljuje kada se pokazivač miša postavi iznad njih. Korisnik može uticati na količinu i način

prikazivanja informacija u dijalogu. Ova mogućnost programa se uključuje izborom opcije

“Informacije”, koja se nalazi u padajućem meniju “Pomoćne funkcije”. Drugi način za

pozivanje naredbe je klik levim dugmetom miša, dok se pokazivač nalazi iznad prikazane

ikone. Kada je naredba aktivne, ova ikona je utisnuta, odnosno uokvirena plavim kvadratom

(način prikazivanja aktivnih ikona zavisi od operativnog sistema koji se koristi).

Dijalog sa informacijama o entitetima

U dijalogu sa informacijama o entitetima, prikazana je tabela sa dve kolone. U levoj koloni

tabele se ispisuje naziv informacije, koja je prikazana u desnoj koloni. Recimo ako se

pokazivač miša postavi iznad ploče, u prvom redu tabele će u levoj koloni pisati Entitet, a u

desnoj naziv entiteta Ploča, u levoj koloni Set, u desnoj redni broj seta koji je dodeljen toj

ploči, itd.

Ukoliko se na mestu pokazivača miša nalazi više entiteta, program će u dijalogu prikazati

karakteristike za jedan od njih. Istovremeno će iza naslova dijaloga, u zagradama biti prikazan

ukupan broj entiteta koji se nalaze ispod pokazivača miša, kao i broj entiteta čije se

informacije trenutno prikazuju, na primer “Informacije (1/4)”. U ovakvim situacijama,

pritiskom na taster Q sa tastature, može se promeniti entitet čije se informacije prikazuju.

Način prikazivanja dijaloga sa informacijama, kao i njegov sadržaj, podešavaju se u dijalogu

koji se otvara desnim klikom miša preko ikone.

52


Dijalog za podešavanje prikaza informacija

Istovremeno sa otvara i dijalog za prikaz informacija. Njemu se samo u ovom režimu

prikazivanja može menjati veličina i izabrati mesto na ekranu, na kome će se pojavljivati u

režimu prikazivanja informacija. Veličina dijaloga se menja tako što se pokazivač miša prvo

pomera iznad jedne od njegovih ivica, sve dok ne dobije oblik kratke crte sa strelicama na oba

kraja “ ”. Ove strelice ukazuju na moguće pravce pomeranja date ivice. Kada pokazivač

promeni svoj izgled pritisne se levo dugme, a zatim se miš pomera dok se stranica ne dovede

u željeni položaj, nakon čega se pusti levo dugme miša. Kada se pokazivač miša postavi iznad

nekog od uglova dijaloga, može se istovremeno menjati položaj obema stranicama koje

obrazuju taj ugao. Izbor mesta na ekranu, na kome će se otvarati dijalog u režimu

prikazivanja informacija, vrši se tako što se prvo pokazivač miša postavi iznad dela dijalog u

kome se ispisuje njegov naziv. Zatim se pritisne levo dugme miša i vrši njegovo pomeranje,

sve dok se dijalog ne dovede na željeno mesto, nakon čega se dugme pusti.

U gornjoj tabeli dijaloga za podešavanje prikaza informacija, nalaze se svi entiteti čije se

karakteristike mogu prikazivati. Pomoću check box-ova, koji se nalaze u koloni “Sel”, se

određuje da li će program prikazivati informacije za taj entitet, kada se pokazivač miša postavi

iznad njega. Desnim klikom miša preko naziva kolone “Sel”, otvara se padajući meni sa

opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”. Pomoću njih se veoma lako može uključiti, odnosno

isključiti prikazivanje informacija za sve entitete.

U donjoj tabeli su prikazane sve karakteristike entiteta koji je selektovan u gornjoj tabeli, a

koje se mogu prikazati u dijalogu sa informacijama. U koloni “N” se ispisuju redni brojevi

karakteristika entiteta, dok se u drugoj koloni prikazuju njihova imena. Naziv selektovanog

entiteta se ispisuje kao naslov ove kolone. Koje će se karakteristike prikazivati u dijalogu sa

informacijama, određuje se pomoću check box-ova u koloni “Sel”. Desnim klikom miša preko

naziva ove kolone, otvara se padajući meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”.

53


Pomoću njih se veoma lako može uključiti, odnosno isključiti prikazivanje informacija za sve

karakteristike izabranog entiteta. Pomoću check box-ova u koloni “Bol”, biraju se

karakteristike selektovanog entiteta, koje će se u dijalogu za prikaz informacija prikazivati

podebljano. Desnim klikom preko ove kolone, otvara se meni sa opcijama za brzo

uključivanje/isključivanje check box-ova. Promena položaja selektovane karakteristike

izabranog entiteta, za jedno mesto na gora u tabeli, vrši se pomoću dugmeta , dok se

promena položaja za jedno mesto na dole, vrši pomoću dugmeta .

U levom delu dijaloga se nalaze parametri za podešavanje načina prikaza informacija:

Font – zatvorena lista iz koje se bira font za ispisivanje informacija.

Veličina – u ovom edit polju se zadaje veličina fonta sa kojim se ispisuju informacije.

Providnost – pomeranjem klizača podešava se providnost dijaloga u kome se prikazuju

informacije. Trenutno stanje providnosti dijaloga, izraženo u procentima, prikazuje se u polju

iza klizača.

Vreme do nestajanja – klizač za podešavanje vremena posle koga će dijalog sa

informacijama nestati sa ekrana, ako se pokazivač miša pomeri tako da se ispod njega ne

nalazi ni jedan entitet. Minimalno vreme koje se može izabrati je 0s, a maksimalno 10s.

Vreme do pojavljivanja - klizač za podešavanje vremena posle koga će se pojaviti dijalog sa

informacija, kada se pokazivač miša postavi iznad nekog entiteta. Minimalno vreme koje se

može izabrati je 0s, a maksimalno 10s. Vreme koje odgovara trenutnom položaju klizača,

prikazuje se u polju sa njegove desne strane.

Dinamička promena veličine prozora – kako se za različite entitete prikazuje različita

količina informacija, može se desiti da podešena veličina dijaloga nije dovoljna za prikazivanje

svih informacija jednog entiteta, a da pri prikazivanju informacija drugog entiteta u dijalogu

ostaje previše praznog prostora. Kada je ovaj check box uključen, program automatski menja

visinu dijaloga za prikaz informacija, i usklađuje je sa količinim informacije koje se prikazuju.

Ukoliko je check box isključen, dijalog neće menjati veličinu, bez obzira na količinu podataka

koja se prikazuje.

Nepomerljiva gornja stranica prozora – kada je ovaj check box uključen, pri automatskom

menjaju veličine dijaloga za prikaz informacija, pomeraće se samo njegova donja stranica, dok

će gornja uvek imati isti položaj na ekranu. Ovaj check box će biti dostupan samo kada je

check box “Dinamička promena veličine prozora” postavljen na uključeno stanje.

Isticanje entiteta čije se informacije prikazuju - kada je ovaj check box uključen, entitet

čije se informacije prikazuju se iscrtava nešto debljom linijom, kako bi se istakao u odnosu na

ostale entitete. Isticanje se vrši samo u prozoru u kome se pokazivač miša trenutno nalazi.

Istakni entitet u svim pogledima - kada je ovaj check box uključen, entitet čije se

informacije prikazuju se iscrtava podebljano i u 2D i u 3D prozoru, bez obzira u kome se od

njih pokazivač miša trenutno nalazi. Ovaj check box će biti dostupan samo kada je check box

“Isticanje entiteta čije se informacije prikazuju” postavljen na uključeno stanje.

Prikaži na poziciji miša - kada je ovaj check box uključen, dijalog sa informacijama se

prikazuje na trenutnoj poziciji miša. U opštem slučaju sa pokazvačem miša se ravna gornji levi

ugao dijaloga. U situacijama u kojima bi striktno poštovanje ovog pravila dovelo do toga da se

dijalog ne vidi na ekranu, sa pokazivačem miša se ravna ugao dijaloga koji je u datoj situaciji

najpovoljniji. Ovo se može desti na primer kada se pokazivač miša nalazi u blizini ivica ekrana.

54


Prikaži samo kada je pritisnut Shift - kada je ovaj check box uključen, dijalog sa

informacijama će se prikazivati samo ako je pritisnut taster Shift sa tastature.

Min. vreme osvežavanja - klizač pomoću koga se podešava vremenski interval između dva

osvežavanja sadržaja dijaloga za prikazivanje informacija. Minimalno vreme trajanja intervala

koje se može izabrati je 0ms, a maksimalno 100ms. Trajanje vremenskog intervala, koje

odgovara trenutnom položaju klizača, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.

Resetovanje položaja prozora – ako je menjan položaj pojavljivanja dijaloga sa

informacijama na ekranu, izborom ovog dugmeta te izmene se mogu poništiti, nakon čega će

se dijalog pojavljivati na mestu koje je predviđeno programom.

- U bazu se snima konfiguracija sa trenutnim stanjem parametara u dijalogu.

- Brisanje tekuće konfiguracije iz baze.

Iz zatvorene liste, koja se nalazi levo od dugmeta , za tekuću se može izabrati bilo koja od

ranije snimljenih konfiguracija.

Izborom dugmeta “OK”, zatvara se dijalog za podešavanje prikaza informacija, uz prihvatanje

svih zadatih izmena.

3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi u

svom radu (meni “Setup”)

3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova

Pomoću ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,

mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu učitati

u program, na istom ili na nekom drugom računaru. Znači glavna namena ove naredbe je da

omogući razmenu konfiguracionih fajlova između korisnika, odnosno njihovo prenošenje sa

računara na računar. Izborom naredbe “Izvoz konfiguracionih fajlova”, iz padajućeg menija

“Setup”, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Sada treba izabrati mesto na disku računara, na kome će se snimiti datoteka sa izvezenim

konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju “Ime fajla”. Snimanje

55


datoteke pod zadatim imenom, vrši se aktiviranjem dugmeta “Snimi”, nakon čega se dijalog

zatvara i završava naredba.

3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova

Pomoću ove naredbe se vrši učitavanje konfiguracionih fajlova, koji su ranije,

pomoću naredbe “Izvoz konfiguracionih fajlova” snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf.

Izborom naredbe “Uvoz konfiguracionih fajlova”, iz padajućeg menija “Setup”, otvara se

dijalog sledećeg izgleda:

Sada treba izabrati željnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme

“Učitaj”, nakon čega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji će se učitati u

program:

56


U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, a u drugoj nazivi svih konfiguracionih fajlova

koji se nalaze u učitanoj datoteci. Izbor konfiguracionih fajlova, koji će se učitati u program,

vrši se pomoću check box-ova iz treće koloni tabele. Izborom dugmeta “Sve”, svi check box-

ovi se postavljaju na uključeno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta “Ništa”, svi check box-ovi

postavljaju na isključeno stanje. Pomoću dugmeta “Inverzija selekcije”, svi trenutno

uključeni check box-ovi se isključuju, a svi isključeni se uključuju.

Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se učitavaju u

program i prikazuje se odgovarajuća poruka o izvršenoj akciji:

Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno počeli koristiti u programu,

on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.

3.6 Komande za rad sa datotekama

3.6.8 Podaci o projektu

Zaključavanje fajla unošenjem lozinke

Svaki Tower fajl se može zaštiti od menjanja, zadavanjem lozinke, koju će program tražiti pri

učitavanju tog fajla. U delu dijaloga “Zaštita fajla od menjanja”, ispisuje se trenutni status

fajla: Fajl je nezaštićen, Fajl je zaštićen i otključan ili Fajl je zaključan.

Izborom dugmeta “Lozinka”, otvara se novi dijalog u kome se zadaje lozinka, bez koje izmene

nad fajlom neće biti moguće.

57


Lozinka – edit polje u kome se zadaje lozinka. Uneta lozinka mora imati najmanje 5

karaktera, koji mogu biti proizvoljna kombinacija slova, brojeva i svih znakova koji se mogu

zadati pomoću tastature. Pri unošenju slova treba paziti da li su uneta mala ili velika slova,

obzirom da se pri otključavanju fajla sva slova moraju uneti na potpuno isti način.

Potvrda lozinke – obzirom da se pri unosu lozinke zadati karakteri ne vide, nije moguća

vizuelna kontrola ispravnosti unosa. Kako bi se otkrile eventualne kucačke greške, u ovom edit

polju se lozinka mora uneti još jednom.

Izborom dugmeta “OK”, program proverava unete lozinke i ako je sve u redu zatvara tekući

dijalog. Ukoliko se zadate lozinke razlikuju, prikazuje se odgovarajuću poruku:

Poruka o grešci se prikazuje i ako zadata lozinka ima manje od 5 karaktera:

U oba slučaja program tekući dijalog ne zatvara, sve dok se greške ne isprave.

Učitavanje zaključanog fajla

Nakon izbora fajla koji je zaključan, on se neće odmah učitati, već se prvo otvara dijalog

sledećeg izgleda:

58


Lozinka – edit polje u kome se unosi lozinka za otključavanje fajla. Nakon aktiviranja

dugmeta “OK” program proverava unetu lozinku i ako je ona ispravna učitava izabrani model.

Ako uneta lozinka nije ispravna, prikazuje se odgovarajuće obaveštenje:

Otvori fajl bez mogućnosti menjanja – pomoću ovog dugmeta fajl se otvara u posebnom

režimu, u kome se ne mogu snimati eventualne izmene, niti se može ući u editor hartije.

Nakon njegovog izbora prikazuje se odgovarajuća poruka,

a iza naziva učitanog modela se ispisuje oznaka “(R)”, koja ukazuje da je fajl u režimu za

čitanje. U ovom režimu biće dostupne sve naredbe, izuzev onih kojima se menja izveštaj, tako

da se mogu gledati svi rezultati koji su snimljeni u fajlu. Može se vršiti i dimenzionisanje, s tim

što se novi rezultati ne mogu snimiti, a program pri promeni modula i pokušaju snimanja

prikazuje odgovarajuće poruke.

Promena lozinke i uklanjanje zaštite

Da bi se nekom zaštićenom fajlu promenila lozinka ili uklonila zaštita, on mora biti otključan.

Obe ove operacije se obavljaju u istom dijalogu u kome se zaštita i zadaje.

Lozinka se menja na isti način kao i što se zadaje, unošenjem nove lozinke u edit polja

“Lozinka” i “Potvrda lozinke”.

59


Zaštita se uklanja tako što se iz prikazanog dijaloga izađe bez ikakvih izmena, odnosno tako

što se dugme “OK” aktivira dok su oba edit polja prazna, nakon čega program prikazuje

odgovarajuće obaveštenje:

60


6. MODALNA ANALIZA

6.1 Proračun

U edit box-u “Broj tonova” zadaje se željeni broj tonova, koji ne može biti veći od 250

(ograničenje programa).

61


6.3 Izbor tekućeg tona

Pokretanjem naredbe “Izbor tekućeg tona”, koja se nalazi u okviru padajućeg

menija “Modalna analiza”, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i proračunatih formi oscilovanja. U svakom od ovih

redova se prikazuju numerički rezultati proračuna za dati ton. Kolone podataka imaju sledeće

značenje:

N - redni broj tona.

T [s] – period oscilovanja konstrukcije za taj ton.

f [Hz] – frekvenca oscilovanja konstrukcije za taj ton.

GPO [] – glavni pravac oscilovanja konstrukcije za taj ton.

FU[%] – faktor angažovanja masa za zadati pravac seizmičkog dejstva.

FU +90[%] - faktor angažovanja masa za pravac seizmičkog dejstva koji je upravan na

zadati pravac.

max odst. – odnos amplitude čvora sa najvećom amplitudom oscilovanja prema prosečnoj

amplitudi oscilovanja celog modela. Ova vrednost služi za otkrivanje tonova u kojima se javlja

lokalno oscilovanje delova modela. Pojava lokalnog oscilovanja ukazuje na nepravilnost pri

modelovanju ili na nepravilnost pri grupisanju masa. Što je ova vrednost veća to se manje

čvorova uključilo u oscilovanje pa će to ukazivati na lokalniji tip oscilovanja.

Faktori angažovanja masa se mogu proračunati za potpuno proizvoljni pravac seizmičkog

dejstva. Ugao kojim se određuje pravac seizmičkog dejstva se unosi u edit polju “Pravac

seizmičkog dejstva”, a sam proračun se vrši nakon aktiviranja dugmeta “Proračun”.

Dobijeni rezultati se za svaki ton prikazuju u tabeli, u kolonama “FU[%]” i “FU +90[%]”.

Suma angažovanja masa svih tonova se prikazuje u polju “ΣFU” za zadati pravac, odnosno u

polju “ΣFU +90” za pravac koji je upravan na zadati. Ovi podaci su od velike pomoći pri

62


odabiru tonova koji su merodavni za seizmički proračun, a i pri utvrđivanju da li je proračun

multimodalne analize izvršen za dovoljan broj tonova.

Često se usled grešaka pri kreiranju modela, dešava da se pojave velike lokalne oscilacije u

nekim čvorovima konstrukcije. Kako je u većim modelima pronalaženje ovih čvorova dosta

teško, omogućeno je njihovo automatsko otkrivanje i obeležavanje. Parametri neophodni za

pronalaženje čvorova sa velikim lokalnim oscilacijama, se zadaju u delu dijaloga “Dijagnostika

oblika oscilovanja”.

Granično odstupanje – program pronalazi sve čvorove u modelu, čiji odnos amplitude

oscilacija prema prosečnoj amplitudi oscilacija celog modela ima veću vrednost od vrednosti

koja je zadata u ovom edit polju.

Broj čvorova koji se obeležava – u ovom edit polju se zadaje broj čvorova koji će biti

obeležen u modelu. Od svih čvorova čije je odstupanje veće od zadatog, obeležavaju se oni sa

najvećim odstupanjima. Ovi čvorovi se u modelu obeležavaju simbolom malog kvadrata, koji je

obojen bojom izabranom u dijalogu naredbe “Parametri”. Podrazumevano je da se farba

crvenom bojom.

Sklopovi koji sadrže čvorove sa odstupanjima većim od graničnog: - zatvorena lista u

kojoj se prikazuju nazivi svih sklopova, kojima pripada bar jedan od obeleženih čvorova. Bilo

koji od ovih sklopova se može veoma brzo prikazati u tekućem 2D pogledu, tako što se prvo

željeni sklop izabere iz liste, a zatim se aktivira dugme “Postavi”. Već nakon aktiviranja ovog

dugmeta, na crtežu se prikazuju i simboli kojima su obeleženi čvorovi, tako da se pre izlaska iz

dijaloga može lako izabrati sklop u kome se oni vide najbolje.

Čvorovi sa velikom lokalnim oscilacijama, u modelu su

obeleženi posebnim simbolima

Ukoliko se ne izabere ni jedan sklop za prikazivanje, ili ako obeleženi čvorovi ne pripadaju ni

jednom sklopu, ovi simboli će se prikazati na crtežu tek nakon izlaska iz dijaloga, aktiviranjem

dugmeta “OK”.

Na ovaj način se veoma lako pronalaze čvorovi sa velikim lokalnim oscilacijama, i ispravljaju

greške u modeliranju, koje su ih izazvale.

63


6.5 Animacija tekućeg tona

Ton za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije, može se promeniti i u ovom

dijalogu, izborom iz zatvorene liste, ili pomoću dugmića i .

64


7. PRORAČUN MODELA

7.3 Načini proračuna

7.3.3 Proračun modela sa nelinearnim elementima

Tolerisano prekoračenje napona u površinskim osloncima – edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost napona, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u iterativno-

inkrementalnom procesu proračuna.

Tolerisano prekoračenje sile u tačkastim osloncima – edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost sile, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u iterativno-


Tolerisano prekoračenje momenta u tačkastim osloncima – edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost momenta, za koji se može smatrati da je zanemarljiv u iterativno-


Tolerisano prekoračenje sile u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost linijski raspodeljene sile, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u

iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.

Tolerisano prekoračenje momenta u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost linijski raspodeljenog momenta, za kojeg se može smatrati da je

zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.

Kada se u modelu nalaze entiteti sa zadatim elasto-plastičnim ponašanjem, proračun se odvija

tako što se u svakoj iteraciji opterećenje povećava za određeni procenat ukupnog opterećenja

65


(inkrement), i proverava da li je došlo do plastifikacije. Zbog toga se ova vrsta nelinearnog

proračuna naziva inkrementalno iterativni proračun.

Procenat uvećanja opterećenja se zadaje u edit polju “Korak povećanja opterećenja”. Ako

se na primer zada vrednost 0.05, opterećenje će se u svakoj iteraciji povećati za dvadeseti deo

ukupnog opterećenja. Ova vrednost utiče i na ukupnu tačnost ali i na dužinu trajanja

proračuna.

7.3.4 Seizmički proračun

7.3.4.1 EUROCODE

Kategorija značaja

Iz zatvorene liste se bira jedna od četiri ponuđene kategorije značaja objekta. U delu dijaloga,

koji se nalazi ispod ove liste, ispisuje se koji objekti pripadaju izabranoj kategoriji.

I - Objekti od manjeg značaja za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor

značaja = 0.8)

II - Obični objekti koji ne pripadaju drugim kategorijama (faktor značaja = 1.0)

III - Objekti čija je seizmička otpornost veoma značajna u pogledu posledica koje može

izazvati njihov kolaps, npr. škole, proizvodne hale, kulturne institucije (faktor značaja =

1.2)

IV - Objekti čiji je integritet za vreme zemljotresa od vitalne važnosti za zaštitu stanovništva,

npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrane itd. (faktor značaja = 1.4)

66


Slučajni torzioni efekti

Kao dodatak na stvaran ekscentricitet, a sa ciljem da se pokriju nepouzdanosti u položaju

masa i prostornoj varijaciji seizmičkih kretanja, proračunat položaj centra mase svake tavanice

“i” mora da se premesti iz svog nominalnog položaja u svakom pravcu, za dodatni slučajni

ekscentricitet:

ei=0.05 Li

gde je:

ei – slučajni ekscentricitet spratne mase “i” u odnosu na nominalni položaj centra mase, koji se

primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove.

Li=dimenzija tavanice upravno na pravac seizmičkih uticaja.

Da bi se pri seizmičkom proračunu u obzir uzeli i slučajni torzioni efekti, neophodno je da se

check box “Uzimaju se u obzir” postavi na uključeno stanje. Tada dostupan postaje i edit box

“ei=”, u kome se zadaje koeficijent neophodan za proračun slučajnog ekscentriciteta spratne

mase.

Program će automatski prilikom proračuna napraviti dva seizmička opterećenja - jedno sa

pozitivnim, “levim” a drugo sa negativnim “desnim” ekscentricitetom. U modulu za obradu

rezultata ovakvi seizmički slučajevi opterećenja imaće pored svog imena i sufikse “(+e)” i

“(-e)”.

VAŽNO: U Tower-u 7 omogućeno je zadavanje pravca zemljotresa zadavanja ugla koji pravac

zemljotresa zaklapa sa globalnom X-osom. Efekti slučajne torzije se odnose na taj zadati

pravac zemljotresa, što znači da će se masa izmeštati levo i desno od tog pravca.

Pravac delovanja zemljotresa

U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga, može se zadati proizvoljan broj pravaca mogućeg

delovanja zemljotresa. Novi pravac se ubacuje u listu izborom dugmeta “ Dodaj”, dok se

selektovani pravac pomoću dugmeta “ Briši” uklanja iz liste. Podaci koji se mogu pridružiti

pravcu delovanja zemljotresa imaju sledeće značenje:

Naziv – u ovoj koloni se pravcu delovanja zemljotresa može pridružiti proizvoljan naziv

Ugao [] – u ovoj koloni se zadaje pravac delovanja zemljotresa, i to unošenjem ugla koji

obrazuje sa globalnom X osom (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose).

k, - koeficijent delovanja zemljotresa u zadatom pravcu (trebao bi uvek imati vrednost 1.0)

k,+90 - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu koji je upravan na zadati pravac

Kz - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu globalne Z ose

VAŽNO: Koeficijenti kx i ky, koji su u prethodnim verzijama programa Tower omogućavali

zadavanje pravca zemljotresnog dejstva, ukinuti su i zamenjeni koeficijentima

k,ik,+90relativnim u odnosu na pravac zemljotresa.

67


Faktor P (q) – u ovoj koloni se zadaje maksimalna vrednost faktora ponašanja konstrukcije

q, za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno. Faktor ponašanja je uveden kao mera

disipacije energije i ne može biti manji od 1.5. Računa se prema sledećem izrazu:

q=q kW 1.5

Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje:

q0 – osnovna vrednost faktora ponašanja

kW – faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima

Osnovna vrednost faktora ponašanja (q0) zavisi od vrste konstruktivnog sistema i klase

duktilnosti:

Vrsta konstruktivnog sistema Klasa duktilnosti

DCM DCH

Okvirni sistem, dvojni sistem, sistem zidova sa

povezanim zidovima 3.0 u/1 4.5 u/1

Sistem zidova sa nepovezanim zidovima 3.0 4.0 /1/1

Torziono fleksibilan sistem 2.0 3.0

Sistem obrnutog klatna 1.5 2.0

1 i u se definišu kao:

1 – vrednost sa kojom se množi horizontalna seizmička sila kako bi prva dostigla otpornost na

savijanje u svakom elementu konstrukcije, dok sve ostale sile ostaju konstantne.

u - vrednost sa kojom se množi horizontalna seizmička sila, u cilju formiranja dovoljno velikog

broja plastičnih zglobova koji će izazvati nestabilnost cele konstrukcije, dok sve ostale sile

ostaju konstantne. Ovaj faktor se može dobiti pomoću “pushover” analize.

Ako nije izračunata tačna vrednost faktora u/1, za određene tipove i podtipove

konstruktivnih sistema mogu se koristiti sledeće vrednosti:

1) Okvirni ili dvojni sistemi

Jednospratni: u/1=1.1

Višespratni, jedno polje: u/1=1.2

Višespratni, više polja: u/1=1.3

2) Sistemi zidova

Samo dva nezavisna zida u jednom smeru: u/1=1.0

Ostali nezavisni sistemi zidova: u/1=1.1

Zidovima ekvivalentni dvojni sistemi ili povezani zidni sistemi: u/1=1.2

Maksimalna vrednost faktora u/1 koja se može koristiti u proračunu faktora ponašanja je

1,5, čak i ako je pomoću “pushover” analize dobijena veća vrednost.

68


Faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (kW)

usvaja se prema sledećem:

kW = 1.0 za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem

kW = (1 + 0) / 3 1 za sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem

sa jezgrom (0 je preovlađujući odnos dimenzija zidova

konstruktivnog sistema - odnos visine prema dužini zida)

Vrednost faktora kW ne može biti veća od 1.0, niti manja od 0.5.

Kod konstrukcija koje nisu regularne u osnovi faktor ponašanja q se umanjuje za 20%:

q=0.8 q kW 1.5

Desnim klikom preko ćelije u koloni “Faktor P”, otvara se padajući meni sa opcijama: “Dodeli

svima”, “Proračun faktora ponašanja” i “Ručni unos vrednosti”.

Lista iz koje se bira način zadavanja faktora ponašanja konstrukcije,

za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno

Izborom opcije “Ručni unos vrednosti” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:

U prikazanom edit polju se unosi željena vrednost faktora ponašanja. Aktiviranjem dugmeta

“OK” dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u

koloni “Faktor P”.

Izborom opcije “Proračun faktora ponašanja” otvara se dijalog, u kome se izborom niza

karakteristika konstrukcije određuje vrednost faktora ponašanja.

69


Osnovna vrednost faktora ponašanja (q) – pomoću parametara koji se nalaze u ovom

delu dijaloga određuje se osnovna vrednost faktora ponašanja. Iz prve liste se vrši izbor

konstruktivnog sistema, iz druge klasa duktilnost, a iz treće podtip konstruktivnog sistema koji

određuje vrednost koeficijenta u/1. Ukoliko se iz treće liste izabere opcija “Ostalo”, postaće

dostupno i edit polje u kome se može zadati proizvoljna vrednost koeficijenta u/1.

Faktor preovlađujućeg oblika loma – lista iz koje se bira tip konstruktivnog sistema sa

zidovima i na taj način određuje vrednost faktora preovlađujućeg oblika loma. Ukoliko se iz

liste izabere opcija “Sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem sa

jezgrom”, dostupno postaje i edit polje u kome se zadaje 0 (preovlađujući odnos dimenzija

zidova konstruktivnog sistema).

Regularnost u osnovi – lista pomoću koje se definiše da li je konstrukcija regularna u osnovi

ili ne.

Na osnovu zadatih podataka, a prema prethodno opisanim pravilima, program računa faktor

ponašanja konstrukcije i prikazuje ga u delu dijaloga “Faktor ponašanja:”

Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a proračunata vrednost faktora ponašanja

dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u koloni “Faktor P”. Pored ove vrednosti u

tabeli se ispisuje i simbol “*”, koja označava da je ona dobijena proračunom. Ovaj način

obeležavanja obezbeđuje da se odmah može videti kojim su pravcima vrednosti unete ručno, a

za koje pravce su dobijene proračunom.

70


Vrednost faktora ponašanja koja je dobijena proračunom

Izborom opcije “Dodeli svima”, vrednost faktora ponašanja koja je zadata tom pravcu

delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost faktora

ponašanja dobijena proračunom, svim pravcima će se dodeliti i podaci zadati pri ovom

proračunu. To praktično znači da će se program ponašati kao da je proračun faktora ponašanja

izvršen za svaki od njih ponaosob.

Pri generisanju izveštaja seizmičkog proračuna u editoru hartije, ispisuje se i faktor ponašanja

za svaki pravac delovanja zemljotresa. Ako je faktor ponašanja određen proračunom, u

izveštaju se prikazuju i svi zadati podaci o konstrukciji na osnovu kojih je proračun izvršen.

Tip spektra – klikom miša preko strelice koja se nalazi na desnom kraju svake ćelije u ovoj

koloni, otvara se lista u koj se uvek nalaze dve podrazumevane spektralne krive “1 (Default

EC8)” i “2 (Default EC8)”, kao i opcija “Proizvoljni tip”. Pored njih u listi se prikazuju i sve

ranije kreirane spektralne krive.

71


Lista za izbor tipa spektra

Izborom iz ove liste, selektovanom pravcu zemljotresa se dodeljuje tip spektra koji će se

koristiti pri seizmičkom proračunu. Ako se izabere opcija “Proizvoljni tip”, pri seizmičkom

proračunu će se koristiti podaci koji su trenutno prikazani u delu dijaloga “Tip spektra”.

Svakom pravcu zemljotresa se može zadati različita spektralna kriva.

7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)

Slučajni torzioni efekti - i za ovaj propis je omogućeno uzimanje u obzir slučajnih torzionih

efekata pri seizmičkom proračunu. Značenje svih parametara u ovom delu dijaloga je isto kao i

kod propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).

Ostali parametri u dijalogu imaju isto značenje kao u programu Tower 6.

72



I za ovaj propis je omogućeno zadavanje proizvoljnog pravca delovanja zemljotresa,

unošenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni “Ugao []” tabele. Sve ostale kolone

imaju isto značenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).

7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)

Spektralna kriva – izborom iz zatvorene liste određuje se spektralna kriva koja će se koristiti

pri seizmičkom proračunu. Programom su predviđene tri spektralne krive “SNIP II-7-81”,

“MGSN 4.19.05 - betonska konstrukcija” i “MGSN 4.19.05 - čelična konstrukcija”.

U gornjem delu dijaloga vrši se izbor kategorije tla, seizmičke zone, kategorije značaja i zadaju

se vrednosti koeficijenata “K0”,“K1”,“KA” i “K”, a u listi u donjem delu dijaloga se zadaje

proizvoljan broj pravaca delovanja zemljotresa. U daljem tekstu ćemo ukratko izneti formule

po kojima se proračunavaju projektovane seizmičke sile. Proračunsko seizmičko opterećenje

“Sik” u odabranom pravcu, postavljeno u tački “k”, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih

vibracija konstrukcije, određuje se po formuli:

Sik=K K1 Soik

Gde je:

K - koeficijent značaja objekta

K1 - koeficijent koji obuhvata dozvoljena oštećenja objekata

Soik - vrednost seizmičkog opterećenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se

određuje prema predpostavci elastičnih deformacija konstrukcije

73


Vrednosti koeficijenata K se određuju prema sledećoj tabeli:

Naziv konstrukcije K

1 Monumentalne zgrade i drugi objekti: velika pozorišta, sportske i

koncertne dvorane u koje staje više od 2000 ljudi, zgrade državne

uprave, radio stanice sa kapacitetom predajnika većim od 500w u

jednoj zgradi.

K=2.00

2 Zgrade i objekti čije je funkcionisanje neophodno za vreme

zemljotresa i za otklanjanjenje posledica (zgrada vlade, hitne

službe i policija, sistemi za snabdevanje električnom energijom,

gasom i vodom, vatrogasne stanice i slično), objekti u kojima se

može naći veći broj ljudi (bolnice, škole, predškolske ustanove,

železničke stanice, aerodromi i slično).

K=1.5

3 Objekti koji nisu navedeni pod 1 i 2. K=1.00

4 Privremeni objekti sa vekom trajanja do 3 godine. K=0.75

Vrednost seizmičkog opterećenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izračunava

prema sledećoj formuli:

Soik = A KA i K ik Gk

Gde je:

KA - koeficijent koji uzima u obzir kombinovani računski seizmički intenzitet određene

seizmičke zone.(karte OCP-97, A, B i C).Opseg vrednosti je 1.0 - 1.5.

Vrednosti koeficijenata KA se određuju prema sledećoj tabeli:

N0

Intenzitet (na skali МSК) na kartama ОСР-97 Vrednost

koeficijenta KA ОСР-97-A ОСР-97-B ОСР-97-C

1

7 7 7

1.0 8 8 8

9 9 9

2

7 7 8

1.2 8 8 9

9 9 10

3

7 8 8

1.4 8 9 9

9 10 10

4 7 8 9

1.5 8 9 10

Ostali parametri u prikazanim formulama imaju isto značenje kao u programu Tower 6.




74






7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012)






unošenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni “Ugao []” tabele.

U koloni “Koef.R.” se zadaje koeficijent reagovanja za svaki pravac delovanja zemljotresa

posebno. Desnim klikom preko neke ćelije u ovoj koloni, otvara se padajući meni sa opcijama:

“Dodeli svima”, “Proračun koeficijenta reagovanja” i “Ručni unos vrednosti”.

75


Lista iz koje se bira način zadavanja koeficienta reagovanja,

za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno

Izborom opcije “Ručni unos vrednosti” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:

U prikazanom edit polju se unosi željena vrednost koeficijenta reagovanja. Aktiviranjem

dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i

prikazuje u koloni “Koef.R.”.

Izborom opcije “Proračun koeficijenta reagovanja” otvara se dijalog, u kome se izborom

niza karakteristika konstrukcije određuje vrednost koeficijenta reagovanja.

76


Izborom opcije “Dodeli svima”, vrednost koeficijenta reagovanja koja je zadata tom pravcu

delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost koeficijenta

reagovanja dobijena proračunom, svim pravcima će se dodeliti i podaci zadati pri ovom

proračunu. To praktično znači da će se program ponašati kao da je proračun faktora

reagovanja izvršen za svaki od njih ponaosob.

Sve ostale kolone imaju isto značenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE

(poglavlje 7.3.4.1).

7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva




Ostali parametri u dijalogu imaju isto značenje kao u programu Tower 6.

77






78


8. OBRADA REZULTATA

PRORAČUNA

8.1 Namena i opis rada modula

U “Tower-u 7” je omogućeno ispisivanje numeričkih vrednosti uticaja na

dijagramima linijskih entiteta, kao i vrednosti izolinija površinskih entiteta koji se prikazuju u

prozoru “3D pogled”. Prikazivanje ovih vrednosti definiše se pomoću check box-a “Kotiranje

uticaja u 3D”, koji se nalazi u dijalogu naredbe “Funkcionalnost”, u kartoteci “Rezultati”

(poglavlje “3.5.2 Funkcionalnost”).

U prozoru “3D pogled” prikazane su numeričke

vrednosti izolinija u ploči

8.5 Uticaji u ploči - zidu

Izborom podopcije “prIkaz” sa komandne linije otvara se sledeći dijalog:

Izgled dijaloga za izbor uticaja u pločama i zidovima

79


“3D” Check box koji je aktivan samo u slučaju da su izabrani prekidači “Full” ili

“Empty” i njegovim postavljanjem na uključeno stanje omogućava se reljefno

prikazivanje izolinija u 3D pogledu.

Reljefno prikazivanje izolinija u 3D prozoru

8.6 Uticaji u gredama

8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

U “Tower-u 7” omogućeno je dodatno kotiranje dijagrama uticaja i za preseke u ploči.

8.6.6 Relativni ugib greda

Program omogućava prikaz relativnog ugiba greda, izborom referentnih tačaka koje

korisnik sam zadaje, a koje predstavljaju nepomerljive tačke grede. Na taj način će se ukupni,

stvarni ugib grede pre postavljanja referentnih tačaka umanjiti za deo deformacije u ravni koja

sadrži pravu provučenu kroz referentne tačke.

Apsolutni ugib greda

Relativni ugib greda

Izborom naredbe “Relativni ugib greda”, koja se nalazi u okviru padajućeg

menija “Uticaji”, komandna linija dobija sledeći oblik:

80


Relativni ugib greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija

/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Set):

Od korisnika se očekuje da selektuje sve grede za koje želi da prikaže relativni ugib, a nakon

toga komandna linija dobija novi oblik:

Referentne tačke za relativni ugib greda - Prva tačka ( <krAj> ):

Sada imate mogućnost da zadate prvu referentnu tačku za proračun relativnog ugiba greda.

Referentne tačke predstavljaju nepomerljive tačke na konstrukciji, a to su najčešće tačke na

mestima stubova ili zidova. Korisnik može za referentne tačke da izabere bilo koje tačke iz

tekućeg 2D pogleda, koje se nalaze u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP

kriterijum. Zadate tačke se odnose na proračun relativnog ugiba u svim selektovanim

gredama. Nakon zadavanja prve referentne tačke komandna linija dobija novi izgled:

Referentne tačke za relativni ugib greda – Druga tačka ( <krAj> ):

U ovom trenutku naredba može da se završi aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom

podopcije “krAj” sa komandne linije. Tada će u gredama biti prikazan relativni ugib sračunat u

odnosu na zadatu prvu referentnu tačku. Ugib u njoj će biti nula, a ugibi u svim ostalim

tačkama greda će se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne tačke pre

nego što smo istu proglasili za nepomerljivu.

S obzirom da je programom omogućeno zadavanje maksimalno tri referentne tačake naredbu

možete i da nastavite unosom druge tačke, nakon čega komandna linija dobija novi izgled:

Referentne tačke za relativni ugib ploča – Treća tačka ( prIkaz / <krAj> ):

I nakon unosa druge referentne tačke naredba može ili da se završi ili da se sada zada treća

tačka, posle čega će se na crtežu prikazati dijagram relativnog ugiba greda. S obzirom da ove

tri tačke definišu ravan, jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program

onemogućava unos treće tačke koja je kolinearna sa prve dve. Takođe, nije dozvoljeno

zadavanje uspravne ravani.

Prikaz relativnog ugiba u gredama “u,rel.” nakon postavljanja dve referentne tačke

Izborom podopcije “Set” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:

81


Dijalog “Relativni ugib greda - Boje”

S obzirom da se u komandi ne selektuje samo jedna greda, nego više njih, kojima se potom

zadaju nepomerljive tačke za proračun relativnog ugiba, sve one pripadaju jednoj grupi greda.

Svaka grupa ima svoju boju kojom će se prikazivati referentne tačke na crtežu. U tabeli u

dijalogu su prikazane sve definisane grupe greda i njihove boje.

“N°” Kolona sa rednim brojevima grupa greda. Stanje check box-a u poslednjoj

koloni u tabeli određuje da li će se na crtežu za tu grupu greda prikazivati

relativni ugib ili ne. Ukoliko je check box uključen na crtežu će se prikazivati

relativni ugib.

“Ekran” Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom će

referentne tačke te grupe biti ofarbane na crtežu na ekranu. Boje program

sam generiše po kriterijumu da one za svaku od grupa budu što različitije, ali

je omogućeno i da za svaku od grupa sami odaberete boju po želji.

Klik miša preko strelice sa desne strane “color box”-a,

otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje

“Papir” Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom će

referentne tačke te grupe biti ofarbane na crtežu u izveštaju. Boje program

sam generiše i to tako da će svim grupama biti pridružene različite nijanse

sive boje, ali je omogućeno i da za svaku od grupa odaberete boju po želji.

Sve što je ranije objašnjeno za kolonu “Ekran” važi i za kolonu “Papir”.

82


“Generiši boje” Dugme čijim aktiviranjem imate mogućnost da zadate programu iz koje palate

će boje biti generisane. Potrebno je prvo da izaberete odgovarajuću kolonu

“Ekran” ili “Papir” tako što ćete levim klikom miša selektovati ćeliju iz date

kolone, a zatim da aktivirate dugme “Generiši boje”.

Dijalog za generisanje palete boja

“Nijansiraj boje”

Check box čijim postavljenjem na uključeno stanje, svim grupama iz date

kolone će biti pridružene različite nijanse boje koja je izabrana za početnu.

Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u

listi će za sve grupe iz odgovarajuće kolone (“Ekran” ili “Papir”) biti izgenerisane nove boje iz

zadate palete.

“Obojiti i grede”

S obzirom da se na crtežu može nalaziti više grupa greda, radi jasnog prikaza

koje referentne tačke pripadaju kojoj grupi greda, moguće je uključivanjem

ovog check box-a, boju referentne tačke dodeliti i gredi, tako da će se na

crtežu grede iste grupe i njihove referentne tačke prikazivati istom bojom.

“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se iz liste uklanja selektovana grupa greda, čime se

brišu i njene zadate referentne tačke.

“ Briši sve” Dugme čijim aktiviranjem se iz liste uklanjaju sve grupe greda, čime se brišu i

sve njihove zadate referentne tačke.

Nakon izbora komandnog polje “OK”, ovaj dijalog će biti zatvoren, a na ekranu će biti prikazan

relativni ugib greda u skladu sa zadatim parametrima u dijalogu.

8.7 Uticaji u površinskim osloncima (tlu)

8.7.1 Rezultanta površinskog oslonca

S obzirom da se u praksi često javlja potreba da se kod dimenzionisanja temelja

samaca prikaže reakcija površinskog oslonca, izborom naredbe “Rezultanta

površinskog oslonca”, koji se nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”,

programom je omogućen prikaz rezultante, odnosno položaj i intenzitet reakcije

površinskog oslonca.

Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru “2D prikaz” prikazuje rezultante

površinskih oslonaca za tekući slučaj opterećenja:

83


Prikaz rezultanti površinskog oslonaca na ekranu

Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledeća poruka:

Rezultanta površinskog oslonca (Prikaz / Zadavanje položaja rezultante / <krAj> ):

Izborom podopcije “Prikaz” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za izbor reakcija

koje će biti prikazane na ekranu

Pomoću prekidača koji se nalaze u dijalogu, vrši se izbor reakcija površinskog oslonca koje će

biti prikazane na crtežu. Ovi prekidači rade kao check box-ovi, odnosno više njih može

istovremeno biti postavljeno na uključeno stanje i oni imaju sledeće značenje:

R1 - reakcija površinskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”



M1 - moment uklještenja površinskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose “1”



84


Prema usvojenoj konvenciji, reakcije površinskih oslonaca su pozitivne ako njihovi vektori

deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa površinskih oslonaca.

Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja “OK”, na ekranu će se pojaviti

rezultante površinskih oslonaca.

Ako je pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja” umesto tekućeg slučaja opterećenja zahtevan

prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada će se na crtežu prikazivati po dve reakcije, pri čemu

će jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj, a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto

važi i za slučaj opterećenja u okviru koga je zadato pokretno opterećenje.

Check box pomoću koga se bira način prikazivanja

rezultane površinskog oslonca

za anvelopske slučajeve opterećenja

“Max/min” Check box je dostupan samo za anvelopske slučajeve opterećenja. Ako je

postavljen na uključeno stanje istovremeno će se prikazivati ekstremne

vrednosti svih izabranih reakcija. Ako je postavljen na isključeno stanje, za

reakciju izabranu u delu "Anvelope" prikazivaće se ekstremne vrednosti, a za

sve ostale će biti prikazivane reakcije koje odgovaraju tim ekstremima.

“Skraćeni prikaz”

Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a imate mogućnost da

reakcije površinskih oslonaca prikažete iscrtavanjem grafičkih simbola, ali bez

oznaka uticaja.

85


Prikaz reakcija sa oznakama

Prikaz reakcija bez oznaka

“Prikaz bez simbola”

Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a dobiće se maksimalno

komapaktan prikaz reakcija površinskih oslonaca, bez iscrtavanja grafičkih

simbola.

Prikaz reakcija površinskog oslonca bez simbola

“Prikaz bez simbola položaja”

Check box čije stanje određuje da li će se simbol položaja rezultante

površinskog oslonca prikazivati na crtežu.

Program po “default”-u postavlja rezultantu površinskog opterećenja u njegovo težište, ali

korisnik ima mogućnost i sam da izabere tačku u odnosu na koju će se redukovati rezultanta.

Izborom podocije “Zadavanje položaja rezultante” sa komandne linije, na istoj se javlja

nova poruka:

<0 sel.> Površinski oslonac - Selektovanje (<krAj> ):

Sada se od korisnika zahteva da izabere površinski oslonac kome želi da promeni položaj

rezultante, a nakon toga komandna linija dobija novi izgled:

Položaj rezultante (Težište/ <Nazad> ):

86


Korisnik može za položaj rezultante da izabere bilo koju tačku iz tekućeg 2D pogleda, koja se

nalazi u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP kriterijum. Desnim klikom

miša nakon izbora tačke program će prikazati rezultantu površinskog oslonca u zadatoj tački.

Ukoliko želite da rezultantu postavite u težište potrebno je sa komandne linije izabrati

podopciju “Težište”.

8.10 Uticaji u indirektnim elementima

Check box koji se nalazi sa leve strane naziva indirektnog elementa

(“Stubovi/Grede”, “Zidovi/Ploče”, “Reduktori”) olakšava uključivanje, odnosno

isključivanje njegovih uticaja. U “Tower-u 7” omogućeno je i da se uticaji u indirektnim

elementima prikazuju iscrtavanjem grafičkih simbola, kao kod reakcija oslonaca.

Izgled dijaloga za izbor uticaja

u indirektnim elementima

“Skraćeni prikaz”

Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a imate mogućnost da

uticaje u indirektnim elementima prikažete iscrtavanjem grafičkih simbola, ali

bez oznaka uticaja. Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog

pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za reakcije

koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u zagradama

ispisuje oznaka.

87


“Skraćeni prikaz” - isključen

“Skraćeni prikaz” - uključen

“Prikaz bez simbola”

Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a dobiće se maksimalno

komapaktan prikaz uticaja u indirektnim elementima, bez iscrtavanja grafičkih

simbola.

Prikaz uticaja u indirektnim elementima bez simbola

8.14 Skaliranje razmere dijagrama

U “Tower-u 7”, pri skaliranju dijagrama linijskih entiteta pomoću tastera F5 i

Alt+F5, minimalna vrednost skaliranja iznosi 0.02, tako da najmanja vrednost ordinate

dijagrama može biti 0.04m.

88


8.16 Tekstualni prikaz rezultata statičkog

proračuna

Ploče

Izgled dijaloga za prikaz numeričkih

rezultata proračuna u pločama i zidovima

“Anvelopa kao jedinstveni slučaj opterećenja”

Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje omogućava da

generisanje izveštaja za tekući slučaj opterećenja kada je tekući slučaj

anvelopa, radi kao da je korisnik anvelopom izabrao slučajeve opterećenja za

koje želi da dobije izveštaj.

Površinski oslonac

U “Tower-u 7” omogućeno je dobijanje izveštaja o rezultantama površinskog

oslonaca za tekući slučaj opterećenja. Potrebno je naglasiti da se tekstualni izveštaj za

rezultante površinskih oslonaca može dobiti samo za tekući slučaj opterećenja koji je

postavljen u modulu za obradu rezultata.

89


Deo dijaloga koji se odnosi na prikazivanje

rezultante površinskih oslonaca u tekstualnim izveštaju






90


8.17 Generisanje izveštaja za grupe entiteta

Izborom naredbe “Generisanje izveštaja za grupe entiteta” otvara se dijalog

sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga koji se otvara aktiviranjem naredbe

“Generisanje izveštaja za grupe entiteta”






91


8.20 Kontrola setova

U “Tower-u 7” omogućeno je i generisanje izveštaja kontrole setova za entitet veze.

Dijaloga za generisanje izveštaja kontrole setova

8.21 Kreiranje projektne dokumentacije

U “Tower-u 7” je olakšana promena karakteristika blokova pomoću stalno vidljivog

dijaloga sa podacima karakteristika bloka, koji se nalazi u levom delu prozora ispod stabla

izveštaja.

Dijaloga za promenu karakteristika blokova

92


8.21.1 Eksport grafičkih blokova

Default karakteristike blokova koji će biti eksportovani

Desnim klikom miša preko ikone “Eksport bloka” u modulu za obradu rezultata otvara se


Izgled dijaloga za podešavanje “default”

karkteristika blokova koji će biti eksportovani

Veličina bloka:

“Redovi/Kolone”

Edit polja za unos vrednosti, čime će se slobodna površina hartije za štampu,

deliti po horizontali (broj redova), odnosno vertikali (broj kolona) na zadati

broj jednakih delova.

“Margine X/Y” Edit polja u kojima možete zadati proizvoljno procentualno uvećanje stvarnog

gabarita crteža u oba pravca, i na taj način obezbediti da se svi tekstovi po

ivici crteža, smeste u tako napravljen slobodan prostor.

“Unutrašnja margina”

Edit polje u kome se unosi veličina margine koja dodaje unutrašnji beli okvir

oko sadržaja bloka. Vrednost se zadaje u milimetrima na hartiji.

“Orijentacija” Zatvorena lista iz koje korisnik može birati default orijentaciju bloka:

“Uspravno” ili “Položeno”.

Potpis bloka:

“Naslov” Zatvorena lista iz koje korisnik može birati podešavanje naslova bloka:

“Levo”, “Centar” i “Desno”.

“Potpis” Zatvorena lista iz koje korisnik može birati podešavanje potpisa bloka:

“Levo”, “Centar” i “Desno”.

93


8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definišete

veličinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog

sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za podešavanje formata hartije

“Crtanje okvira na marginama stranice”

U izveštaju je omogućen prikaz okvira (celog ili samo pojedinih linija) na

marginama stranice. Levim klikom miša preko isprekidanih linija na prikazu

hartije u ovom delu dijaloga, one postaju pune i to znači da će se na tom

mestu prikazivati linija okvira u izveštaju, dok isprekidane linije označavaju da

se u izveštaju na tom mestu neće prikazivati linija okvira.

94


Definisanje tekstova na hartiji

Izgled kartoteke “Tekst”

Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone služi za podešavanje visine fonta.

Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone služi za podešavanje širine fonta.

95


8.21.5 Generisanje tekstualnih izveštaja

Generisanje ulaznih podataka o opterećenju

Izgled dijaloga za generisanje

ulaznih podataka o opterećenju

“Tačkasta opterećenja”

Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje je omogućeno generisanje

tekstulnih izveštaja za tačkasta opterećenja.

Tekstualni izveštaj za tačkasta opterećenja

“Pokretna opterećenja”


tekstualnih izveštaja za pokretno opterećenja.

96


“Površinska opterećenja - wizard”


tekstualnih izveštaja za površinsko opterećenja od wizarda.

Tekstualni izveštaj za površinska opterećenja - wizard

Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenom statičkom proračunu

Izgled dijaloga za generisanje numeričkih rezultata statičkog proračuna






97


8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Padajući meni koji se otvara na desni klik miša preko naslova bloka

Karakteristike bloka

Izgled dijaloga za podešavanje karakteristika selektovanog grafičkog bloka

“Razmera” Edit polje u kome je potrebno da zadate željenu razmeru prethodno

selektovanog bloka.

U “Tower-u 7” imate i mogućnost menjanja karakteristika bloka preko stalno vidljivog dijaloga

sa podacima karakteristika bloka, koji se nalazi u levom delu prozora ispod stabla izveštaja.

98


TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije

“Napravi novi blok iznad”

Izborom ove naredbe iz menija prazan blok se ubacuje iznad selektovanog

bloka. Ukoliko je selektovan naziv nekog poglavlja umesto ove komande u

meniju se pojavljuje komanda “Napravi novi blok na početku poglavlja”

čijim se izborom prazan blok ubacuje na početak datog poglavlja.

“Napravi novi blok ispod”

Izborom ove naredbe iz menija prazan blok se ubacuje ispod selektovanog

bloka. Ukoliko je selektovan naziv nekog poglavlja umesto ove komande u

meniju se pojavljuje komanda “Napravi novi blok na kraju poglavlja” čijim

se izborom prazan blok ubacuje na kraj datog poglavlja.

“Uređivanje tekstualnog bloka”

Izborom ove naredbe mogu se editovati novi ubačeni blokovi kao i tekstualni

izveštaji. Ukoliko se selektuje novi blok i izabere komanda “Uređivanje

tekstualnog bloka” otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka.

Izgled dijaloga za editovanje novog bloka

99


Ukoliko se selektuje blok nekog tekstualnog izveštaja, tada će se otvoriti

dijalog u kojem je prikazan sadržaj izveštaja u obliku matrice sa poljima čiji

se sadržaj može menjati. Originalno formatiranje izveštaja će biti očuvano.

Izgled dijaloga za uređivanje tekstualnog bloka

U tabeli se nalazi prikazan sadržaj selektovanog tekstualnog izveštaja. U svaku od ćelija, može

se uneti potpuno proizvoljan sadržaj ili izmeniti postojeći. Postupak editovanja sadržaja

trenutno aktivne ćelije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i

program “WordPad”.

“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele. Dugme će biti

aktivno samo ako je selektovan neki red koji sadrži podatke.

“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem ispod selektovanog reda dodaje novi red koji će

imati potpuno iste podatke kao red koji je bio selektovan neposredno pre

aktiviranja komandnog polja “Dodaj”. Dugme će biti aktivno samo ako je

selektovan neki red koji sadrži podatke.

Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog će se zatvoriti, a sve izmene će biti prihvaćene i vidljive u

editoru hartije.

Kopiranje i premeštanje blokova u okviru projektne dokumentacije

“Kopiraj označene blokove”

Izborom ove naredbe selektovani blokovi će biti iskopirani.

“Premesti označene blokove”

Izborom ove naredbe selektovani blokovi će biti premešteni iz poglavlja u

kome se prvobitno pripadali u neko drugo poglavlje.

100


“Ubaci kopirane blokove iznad”

Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i

njenim izborom će iznad trenutno selektovanog bloka biti ubačen iskopirani

blok. Iskopirani blok korisnik će moći da ubaci na više mesta u izveštaju.

Takođe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premeštanje

i u tom slučaju njenim aktiviranjem će iznad trenutno selektovanog bloka biti

ubačen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premeštanje,

ova komanda postaje neaktivna, što znači da će se taj blok moći ubaciti samo

na jedno mesto u izveštaju. Ukoliko je kao odredište izabrano neko poglavlje

postaće dostupna naredba “Ubaci kopirane blokove na početak

poglavlja” čime će se blokovi selektovani za kopiranje ili premeštanje ubaciti

na početak datog poglavlja.

“Ubaci kopirane blokove ispod”

Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i

njenim izborom će ispod trenutno selektovanog bloka biti ubačen iskopirani

blok. Iskopirani blok korisnik će moći da ubaci na više mesta u izveštaju.

Takođe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premeštanje

i u tom slučaju njenim aktiviranjem će ispod trenutno selektovanog bloka biti

ubačen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premeštanje,

ova komanda postaje neaktivna, što znači da će se taj blok moći ubaciti samo

na jedno mesto u izveštaju. Ukoliko je kao odredište izabrano neko poglavlje

postaće dostupna naredba “Ubaci kopirane blokove na kraj poglavlja”

čime će se blokovi selektovani za kopiranje ili premeštanje ubaciti na kraj

datog poglavlja.

Zum po visini

Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela visina lista dokumenta.

Desnim klikom miša na ovu ikonu prikazuje se cela visina lista dokumenta, bez margina.

Zum po širini

Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela širina lista dokumenta.

Izborom tastera “Page Up”, odnosno “Page Down” sa tastature, ako je trenutno zumiran list po

širini, program će prvo prikazati zumirani prikaz vrha, odnosno dna tekuće stranice, a zatim

vrh, odnosno dno naredne stranice.

8.21.10 Komande za rad sa grafičkim blokovima na hartiji

Izmena tekstova grafičkog bloka

Ova naredba je predviđena za finalno podešavanje sadržaja bloka pre štampe.

Njenim izborom, ulazi se u proceduru izmena tekstova tekućeg grafičkog bloka.

Ikona ostaje uključena za sve vreme trajanja ove naredbe, odnosno sve dok izborom

odgovarajućih komandi korisnik ne izađe iz nje. Isti efekat se može postići i duplim klikom

miša. Naime, dupli klik miša preko grafičkog bloka, na prikazanoj tekućoj strani dokumenta,

ikonu “Izmena tekstova grafičkog bloka” postavlja na uključeno stanje. Za vreme trajanja

ove naredbe, program je stalno u proceduri selekcije tekstova. Izmene tekstova

podrazumevaju samo promenu položaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote

dijagrama, vrednosti izolinija, redni brojevi setova numeričkih podataka, itd).

101


Izborom naredbe “OK” izlazi se iz komande, a sve izmene će biti prihvaćene.

Izborom naredbe “Cancel” izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.

Dodavanje teksta

Izborom ove naredbe imate mogućnost da ubacite nove proizvoljne tekstove na

proizvoljnom mestu u grafičkom bloku.

Ova komanda je dostupna samo kada je uključena komanda za izmene tekstova grafičkog

bloka, a njenim aktiviranjem od korisnika se očekuje da jednostavnim klikom miša izabere

mesto na koje želi da ubaci novi tekst, nakon čega se otvara sledeći dijalog:

Izgled dijaloga za ubacivanje novih

tekstova u grafičke blokove

“Tekst” Edit polje za unos potpuno proizvoljanog teksta.

“Ravnanje” Deo dijaloga u kome se nalazi šest polja koji određuju ravnanje teksta u

odnosu na tačku koju je korisnik izabrao sa grafičkog bloka.

“Font” U ovom delu dijaloga nalazi se zatvorena lista za izbor fonta, kao i edit polja

za unos visine i širine fonta.

“Ugao” Edit polje za unos ugla koji će tekst zauzimati u odnosu na horizontalu.

Izborom dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a na grafičkom bloku će biti postavljen tekst sa

svim zadatim parametrima.

Ova komanda je cirkularna tako da će se sada od korisnika ponovo očekivati zadavanje

položaja novog teksta. Sve vreme trajanja komande ikonica će biti aktivna. Izlazak iz komande

za dodavanje novih tekstova se obavlja aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom tastera

“Esc” sa tastature, pri čemu se korisnik vraća u režim editovanja grafičkog bloka.

102


Zumirani prikaz

Izborom ove naredbe, imate mogućnost da umesto kompletnog sadržaja bloka, u

projekat priložite samo jedan njegov deo.

Nakon izbora naredbe “Zumirani prikaz”, program će očekivati da izborom dve tačke sa

crteža, odredite pravougaonu oblast za uvećanje. Po završetku naredbe, sadržaj zadate

pravougaone oblasti biće tako proširen da popuni kompletan prostor zadate veličine bloka.

Prikaz uvećanog dela crteža

Ikona koja označava da trenutno prikazani blok sadrži samo deo crteža.

Desnim klikom miša na ovu ikonu korisniku je omogućeno poništavanje

zumiranog prikaza.

Ikona koja označava da je trenutno prikazan blok sa svojim kompletnim

sadržajem.

Izborom naredbe “OK” izlazi se iz komande, a sve izmene će biti prihvaćene.

Izborom naredbe “Cancel” izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.

8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom “*.txt”

U “Tower-u 7” komanda “Eksport u TXT” je ubačena i u padajući meni koji se

otvara na desni klik miša preko bloka.

103


9. Dimenzionisanje betonskih

preseka

9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)

Izborom komandnog polja “Čelik za armiranje”, otvara se dijalog za definisanje

karakteristika armature.

“Naziv” kolona sa vrstama armature.

“v” granica razvlačenja čelika.

“γ” zapreminska težina čelika.

9.2 Definisanje šeme kombinovanja opterećenja

U “Tower-u 7” omogućena je višestruka selekcija slučajeva opterećenja u dijalogu

za šemu kombinovanja radi lakšeg definisanja vrsta opterećenja, trajnosti i alternativnosti, kao

i definisanja "Uvek kombinuj sa" i "Ne kombinuj sa".

Višestruka selekcija slučajeva opterećenja u dijalogu za šemu kombinovanja

104


9.3 Dimenzionisanje ploča

9.3.1 Ulazni podaci

9.3.1.1 Ulazni podaci – Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje globalnih ulaznih podataka

“LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”

Check box čijim će se postavljanjem na uključeno stanje dimenzionisanje

ploče vršiti prema zadatom lokalnom koordinatnom sistemu svake ploče

(zadatom u okviru komande “Uticaji u ploči u zadatom LKS”). Na taj način se i

bez zadavanja oblasti armiranja dobija prikaz računski potrebne armature u

željenom pravcu.

9.3.1.2 Ulazni podaci – Lokalni

Nakon završene selekcije ploča program će otvoriti dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje lokalnih ulaznih podataka

105


“Primeni na sve ploče istog seta”

Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno dodeljivanje

istih ulaznih podataka svim pločama koje pripadaju istom setu.

9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja

Izborom podopcije “prIkaz” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Dijalog za prikaz rezultata dimenzionisanja




“Crtanje simbola LKS”

Check box koji je aktivan samo u slučaju da je u globalnim ulaznim podacima

uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”, a

određuje se da li će se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploča.

Simbol koji prikazuje orijentaciju LKS ploče

106


9.3.4 Usvajanje armature

S obzirom da je u “Tower-u 7” omogućeno dimenzionisanje ploča prema lokalnom

koordinatnom sistemu svake ploče, program pruža mogućnost korisniku da postavi pravce

armiranja u pravcu tih lokalnih koordinatnih sistema. Nakon zadavanja geometrije oblasti, u

okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se pojavljuje sledeća poruka:

Pravac 1 – Ugao (Preuzmi LKS)<0>:

“Preuzmi LKS” Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u slučaju da je u

globalnim ulaznim podacima uključen check box “LKS ploče određuje

podrazumevani pravac armiranja”, a njenim aktiviranjem program automatski

postavlja pravce armiranja u pravcu lokalnih koordinatnih sistema ploča.

Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature:

Izgled djaloga za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu

Radijalno usvajanje armature u pločama

Ukoliko je izvršeno dimenzionisanje ploča prema lokalnom koordinatnom sistemu

ploča, pri čemu ploče imaju radijalni LKS, program pruža mogućnost postavljanja centra

radijalnog LKS za centralnu tačke iz koje polazi radijalno armiranje. Nakon zadavanja

geometrije oblasti, u okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se

pojavljuje sledeća poruka:

Centar radijalnog LKS (Preuzmi središte LKS-a):

“Preuzmi središte LKS-a”

Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u slučaju da je u

globalnim ulaznim podacima uključen check box “LKS ploče određuje

podrazumevani pravac armiranja”, a njenim aktiviranjem program automatski

postavlja centralnu tačku iz koje polazi radijalno armiranje u centar radijalnog

LKS ploče. Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature:

107


Izgled djaloga za usvajanje radijalne armature

u postavljenoj oblasti na modelu

9.3.7 Kreiranje tekstualnog izveštaja

Izborom podopcije “prIkaz” otvara se dijalog sledećeg izgleda:




“Crtanje simbola LKS”

Check box koji je aktivan samo u slučaju da je u globalnim ulaznim podacima

uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”, a

određuje da li će se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploča.

108


9.3.11 Kontrola ploča na probijanje

U “Tower-u 7” je omogućeno da se kontrola ploča na probijanje sprovodi i u 2D

modelima (na mestima tačkastih oslonaca), kao i na mestima kratkih zidova, odnosno zidova

sa dimenzijama stubova. Pored toga ubačeni su i novi propisi za kontrolu ploča na probijanje

(TPBK).

Izgled dijaloga za kontrolu probijanja ploča

“Podaci o armaturi za prijem savijanja”:

“Vrsta armature”

Iz zatvorene liste se korisniku je omogućeno da bira vrstu armature za prijem

savijanja, pri čemu su ponuđene vrste u skladu sa trenutno aktivnim

propisom za dimenzionisanje betona.

Postupak proračuna – TPBK

Uslov nosivosti na probijanje:

RdSd vv

cr

p

SdSdu

Vv

Sdv - računska poprečna sila po jedinici kritičnog opsega

Rdv - računska nosivost na proboj po jedinici kritičnog opsega

SdV - računska sila proboja od spoljašnjeg opterećenja

109


cru - obim kritičnog preseka

p - fakor korekcije kojim se uzima u obzir ekscentrično delovanje sile proboja u

odnosu na kritični presek

0.1p - za simetrično napregnute stubove

15.1p - za unutrašnje stubove nesimetrično napregnute

4.1p - za stubove na ivici

5.1p - za stubove u uglu

Armatura za osiguranje od proboja neće biti potrebna ako je zadovoljen uslov:

dkvv lRdRdSd )402.1(1

Rd - računska čvrstoća za delovanje glavnih kosih naprezanja

k - koeficijent visine preseka ploče

d - srednja statička visina preseka ploče

2/)( yx ddd

l - koeficijent armiranja ploče

lylxl ; %5.1%5.0 l

Ako gornji uslov nije zadovoljen, potrebno je kontrolisati nosivost na pritisak, te proračunati

poprečnu armaturu:

12 6.1 RdRdSd vvv - nosivost “pritisnutih štapova” u ploči

cr

ydSwRdRdSdu

fAvvvsin

13 - nosivost poprečne armature za osiguranje od

proboja

SwA - ukupna poprečna armatura

- ugao nagiba poprečne armature prema ravni ploče

Minimalna poprečna armatura proračunava se prema sledećem izrazu:

sin

)(min,

min,

loadcritw

Sw

AAA

minmin, 6.0 w ( min - minimalni koef. armiranja na poprečne sile)

critA - površina unutar kritičnog preseka

loadA - površina delovanja opterećenja

110


9.4 Dimenzionisanje greda

9.4.1 Ulazni podaci

9.4.1.1 Ulazni podaci – Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje globalnih ulaznih podataka

“Razmak podele”

Edit polje u kome je korisniku omogućeno da podešava gustinu tačaka u

kojima se vrši dimenzionisanje greda.

111


9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni

Nakon završene selekcije greda program će otvoriti dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje lokalnih ulaznih podataka

“Primeni na sve grede istog seta”


istih ulaznih podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.

112


9.4.4 Usvajanje armature

U “Tower-u 7” je olakšano usvajanje armature kao i rad sa iteracijama ubacivanjem

liste iteracija u dijalog.

Lista sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi i rad sa iteracijama

Korisniku je sada omogućeno da u svakom trenutku ima prikazane podatake o usvojenoj

armaturi u tabeli koja se nalazi u dijalogu. Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama

potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i Aa,uz) levim klikom miša preko naziva kolona u tabeli,

odgovarajući nazivi kolona postaju selektovani (odnosno, prikazani plavom bojom) čime je

jasno naznačeno da će taj dijagram biti prikazan u dijalogu. U gornjem levom uglu iznad

dijagrama računski potrebne armature nalazi se i naziv vrste dijagrama koji je trenutno

prikazan.

“No” Kolona se rednim brojem iteracija.

“Aa1” Kolona sa podacima o usvojenoj armaturi “Aa1” u odgovarajućoj iteraciji. Pri

postavljanju armature u porečnom preseku ova kolona se automatski ažurira.

Levim klikom miša preko naziva kolone, u dijalogu će biti prikazana dijagram

potrebne armature Aa2/Aa1.

113














“Aa,uz” Kolona sa podacima o usvojenoj poprečnoj armaturi “Aa,uz” u odgovarajućoj

iteraciji. Levim klikom miša preko naziva kolone, u dijalogu će biti prikazana

dijagram potrebne armature Aa,uz.

Rad sa iteracijama

Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u većini slučajeva potrebno

dodati novu iteraciju. Desnim klikom miša preko naziva kolone u tabeli sa iteracijama otvara

se padajući meni u kome se nalaze naredbe za rad sa iteracijama.

114


Padajući meni sa naredbama za rad sa iteracijama

“Dodeli svim sledećim”

Pomoću ove naredbe korisniku je omogućeno da armaturu iz tekuće iteracije

dodeli svim sledećim iteracijama.

“Dodaj iteraciju”

Pomoću ove naredbe se dodaje nova iteracija na kraj liste, koja pri tome

dobija redni broj za jedan veći od do tada poslednje iteracije. Program

automatski preuzima već postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i

pridružuje je novoformiranoj iteraciji.

“Dodaj iteraciju iza tekuće”

Pomoću ove naredbe se dodaje nova iteracija iza tekuće iteracije, koja pri

tome dobija redni broj za jedan veći od tekuće iteracije, dok se redni brojevi

svih ostalih iteracija automatski ažuriraju. Program automatski preuzima već

postavljenu armuturu iz tekuće iteracije i pridružuje je novoformiranoj

iteraciji.

“Briši tekuću iteraciju”

Pomoću ove naredbe se briše trenutno selektovana iteracija.

Potrebno je napomenuti da se sve ove naredbe nalaze i u meniju koji se otvara desnim klikom

miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama potrebne

armature.

115


Informacija o tekućem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad tabele sa iteracijama:

“Tekuća iteracija:”

“1/1” Informacija o rednom broju tekuće iteracije, pri čemu prvi broj označava redni

broj tekuće iteracije, a drugi ukupan broj iteracija.

Usvojena armatura u drugoj iteraciji

Dodavanje računski nepotrebne armature

Pri usvajanju armature program automatski određuje mesta početka i završetka iteracije na

osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. U “Tower-u 7” omogućeno je da pri

usvajanju armature ukoliko se javi potreba, korisnik može sam dodati računski nepotrebnu

armaturu. Prvo je potrebno da korisnik selektuje iteraciju kojoj želi da dodeli računski

nepotrebnu armaturu.

116


“Novi segment iteracije gore”

Pomoću ove naredbe, koja se nalazi u meniju koji se otvara desnim klikom

miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama

potrebne armature, korisniku je omogućeno dodavanje računski nepotrebne

iteracije armature sa gornje strane dijagrama. Izborom ove naredbe otvara se

sledeći dijalog:

Rad u ovom dijalogu je identičan radu dijaloga za promenu dužine segmenta pa ga nećemo

posebno objašnjavati. Novi segment iteracije moguće je obrisati samo brisanjem cele iteracije.

“Novi segment iteracije dole”

Pomoću ove naredbe, koja se nalazi u meniju koji se otvara desnim klikom

miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama

potrebne armature, korisniku je omogućeno dodavanje računski nepotrebne

iteracije armature sa donje strane dijagrama. Izborom ove naredbe otvara se

dijalog identičan dijalogu koji se otvara pri naredbi “Novi segment iteracije

gore”, pa rad u njemu nećemo ponovo objašnjavati.

9.4.10 Interakcioni dijagram grede

Pomoću ove naredbe, omogućeno je generisanje interakcionog dijagrama, kao i

kontrola nosivosti armirano-betonskog stuba, odnosno grede. Naredba “Interakcioni

dijagram grede” se nalazi u meniju “Dimenzionisanje Beton Grede”, a nakon njenog

aktiviranja komandna linija dobija sledeći izgled:

Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):

Promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crtežu pri pozivanju komande vrši se pomoću

podopcije “Prikaz”. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

117


Dijalog za podešavanje prikaza

vrste dijagrama na crtežu

Ovaj dijalog je identičan dijalogu koji se otvara iz naredbe za kreiranje izveštaja usvojene

armature u gredama (pogledati poglavlje 9.4.5), te rad u njemu nećemo ponovo objašnjavati.

Sada se od korisnika očekuje da zada položaj preseka na gredama za koje želi da se sprovede

generisanje interakcionog dijagrama. Da bi Vam što više olakšali posao pri izboru tačka, na

komandnoj liniji je prisutna i podopcija “Ekstremi”. Njenim izborom, komandna linija dobija

sledeći izgled:

<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe sekecije

/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Naime, sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede za koje želi da mu program sam

odabere preseke sa ekstremnim vrednostima usvojene armature za svaku iteraciju. Nakon

završene selekcije, program će simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno

selektovanih greda, označiti tačke u kojima se nalaze ekstremne vrednosti usvojene armature,

i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Ukoliko u gredi nije

usvojena armatura tada će program na selektovanoj gredi postaviti tačke na svim mestima u

kojima je sproveden proračun dimenzionisanja grede.

Ako želite da izvršite generisanje interakcionog dijagrama greda u svim presecima u kojima je

sproveden proračun dimenzionisanja greda potrebno je sa komandne linije da izaberete

podopciju “Kompletna greda”. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu

proceduru selektovanja kao i pomoću podopcije “Ekstremi”:

<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe

sekecije/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Kada ste odabrali sve preseke u kojima želite da se sprovede generisanje interakcionog

dijagrama, klik na desni taster miša će označiti kraj procedure izbora preseka, a komandna

linija dobija novi oblik:

Izaberite presek za izveštaj [1-n] (Nove tačke / Brisanje tačaka / Prikaz / <krAj>):

Sada se od korisnika očekuje da izabere jedan od ponuđenih preseka (od 1 do n), za koji želi

da kreira izveštaj, jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na

taster “Enter” ili njegovom selekcijom sa crteža koristeći OSNAP kriterijum.

118


Ukoliko želite da za još neke preseke generišete interakcione dijagrame potrebno ja da sa

komandne linije izaberete podopciju “Nove tačke”, pri čemu se ponovo ulazi u proceduru

zadavanja preseka.

Izborom podopcije “Brisanje tačaka” imate mogućnost da neke od preseka za koje je

urađeno generisanje interakcionog dijagrama obrišete, a komandna linija dobija sledeći oblik:

Brisanje tačaka [1-n] (Sve / <krAj>):

Od korisnika se očekuje da izabere jedan od ponuđenih preseka (od 1 do n), koji želi da obriše,

jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na taster “Enter” ili

njegovom selekcijom sa crteža koristeći OSNAP kriterijum.

Izborom podopcije “Sve” biće obrisani svi preseci za koje je izvršeno generisanje interakcionog

dijagrama, a program će ponovo ući u proceduru zadavanja preseka:

Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):

Nakon izbora jednog od ponuđenih preseka, za koje korisnik želi da kreira izveštaj otvara se


Izgled dijaloga “Interakcioni dijagram”

U nazivu dijaloga se ispisuje redni broj preseka za koji se kreira izveštaj.

U gornjem levom uglu dijaloga nalazi se prikaz poprečnog preseka grede sa usvojenom

armaturom, odnosno potrebnom armaturom ako u preseku nije usvojena armatura.

U donjem levom delu dijaloga prikazan je “3D interakcioni dijagram” za taj presek. U njemu

su prikazane tačke koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija opterećenja za koje je

izvršeno dimenzionisanje. Ukoliko su te tačke zelene boje to znači da presek sa svojom

armaturom može da izdrži te uticaje, dok crvena boja označava da presek nije u stanju da

izdrži uticaje.

119


U gornjem desnom delu dijaloga prikazuju se 2D interakcioni dijagrami. U zavisnosti od toga

šta je izabrano iz zatvorene liste koja se nalazi ispod, mogu biti prikazane različite vrste

dijagrama: “Dijagram M2-M3 (N1=const)”, “Dijagram N1-M3 (M2=0)”, “Dijagram N1-

M2 (M3=0)”, “Dijagram N1-M (M2/M3=const)” i “Dijagram graničnog

ekscentriciteta”.

“Dijagram M2-M3 (N1=const)”

Interakcioni dijagram koji predstavlja preseke kroz 3D interakcioni dijagram u različitim

ravnima koje odgovaraju različitim vrednostima normalne sile N1. U njemu, kao i u 3D

interakcionom dijagramu, mogu biti prikazane tačke koje koje predstavljaju vrednosti uticaja iz

kombinacija opetrećenja za koje je izvršeno dimenzionisanje. Kao što je već rečeno, ukoliko su

te tačke zelene boje to znači da presek sa svojom armaturom može da izdrži te uticaje, dok

crvena boja označava da presek nije u stanju da izdrži uticaje.

Podešavanje vrednosti sile N1 korisnik može da vrši u delu dijaloga “Ordinate normalne

sile”. U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti normalne sile, a ispod liste program ispisuje

njene ekstremne vrednosti, odnosno prvu i poslednju vrednost iz liste.

Ordinate normalne sile možete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti

ekvidistance jednakih rastojanja između susednih ordinata (ova dva podatka se zadaju u edit

poljima “Korak” i “Broj podela”). Nakon zadavanja željene vrednosti, u jednom od ova dva

edit polja, i pritiskom na taster “Enter” ili “Tab”, program će automatski preurediti listu sa

vrednostima prema zadatom kriterijumu.

Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta normalne sile,

programom je omogućeno i pojedinačno editovanje svih vrednosti koje se nalaze u listi. Klikom

miša preko bilo koje vrednosti normalne sile u listi, ona postaje markirana, i tada je moguće sa

tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti moraju biti u rastućem poretku, to će nakon

svake promene program automatski ažurirati i njihov redosled u listi.

“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se vrši uklanjanje neke od vrednosti normalne sile

iz liste, tako što se prvo mišem klikne preko nje (taj red u listi postaje

posebno naznačen), a zatim aktivira dugme. Svakako da će brisanje biti

onemogućeno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo interval

proračunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.

“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem u listu može ubaciti nova vrednost normalne sile

i to ispod aktivnog (markiranog) reda. Dodavanje novih vrednosti će biti

omogućeno sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.

Selektovanjem vrednosti normalne sile N1 iz liste, taj red postaje posebno naznačen, a na 3D

interakcionom dijagramu crvenom bojom će se označavati presek dijagrama sa ravni koja

sadrži tu ordinatu, dok će se na 2D interakcionom dijagramu M2-M3 ispisivati i vrednost te

sile. Uključivanjem check box-ova koji se nalaze desno od vrednosti normalnih sila u listi, biće

prikazano više interakcionih dijagrama koji će predstavljati preseke kroz 3D interakcioni

dijagram u ravnima koje odgovaraju svim uključenim vrednostima normalne sile N1. Crnom

bojom je prikazan dijagram za tekuću vrednost sile, dok je sivom bojom prikazan interakcioni

dijagram za silu čiji smo check box uključili. Na 3D dijagramu interakcije će se, kao što smo

već objasnili, crvenom bojom označavati presek dijagrama sa ravni koja sadrži tekuću

vrednost sile, dok će se crnom bojom prikazivati presek dijagrama sa ravni koja sadrži

vrednost sile čiji je check box uključen. Desni klik miša na kolonu sa check box-ovima otvara

padajući meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve” čijim izborom imate mogućnost da

uključite, odnosno isključite sve check box-ove u listi.

120


Interakcioni dijagrami kada je selektovana sila N1=0.0

i uključen check box za silu N1=500kN

Dovođenjem miša u položaj iznad interakcionog dijagrama, program ispisuje informaciju o

vrednostima uticaja u datoj tački prikazanog interakcionog dijagrama.

Informacija o vrednostima uticaja u datoj tački interakcionog dijagrama

121


“Dijagram N1-M3 (M2=0)”

Interakcioni dijagram, koji predstavlja presek 3D interakcionog dijagrama kroz ravan za koju

je vrednost momenta M2 jednaka nuli. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog

dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste

izbačeni. Sve ranije objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.

“Dijagram N1-M2 (M3=0)”


je vrednost momenta M3 jednaka nuli. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog

dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste

izbačeni. Sve ranije objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.

“Dijagram N1-M (M2/M3=const)”


zadata vrednost odnosa M2/M3. U edit polju korisnik sam unosi odgovarajući ugao kojim se

definiše odnos M2/M3. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog dijagrama nema smisla

biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste izbačeni. Sve ranije

objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.

“Dijagram graničnog ekscentriciteta”

Dijagram graničnog ekscentriciteta je varijanta interakcionog dijagrama koji predstavlja

preseke kroz 3D interakcioni dijagram u različitim ravnima koje odgovaraju različitim

vrednostima normalne sile N1, pri čemu su sve vrednosti momenata M2 i M3 redukovane

vrednošću normalne sile N1 u toj ravni. Kao rezultat dobijeni dijagram predstavlja granični

ekscentricitet (dimenzija je metar). Dijagram graničnog ekscentriciteta ograničava oblast

unutar koje se mora nalaziti rezultanta normalne sile. Istovremeno se mogu prikazati dijagrami

ekscentriciteta za veći broj ordinata normalne sile. Izbor ordinata normalne sile za koji će se

prikazivati dijagrami vrši se pomoću check box-ova iz liste.

U delu dijaloga “Prikaz” korisnik ima mogućnost da zadavanjem odgovarajućih parametara

podešava prikaz interakcionih dijagrama:

“Željeni broj osa”

Edit polje u kome korisnik može da zadaje broj osa koje će se prikazivati na

2D interakcionim dijagramima.

“Broj podela” Edit polje u kome unosom vrednosti utičete na finoću 3D, kao i 2D

interakcionih dijagrama. Uneta vrednost odgovara broju podela dijagrama u

jednom kvadrantu.

“Prikaz tačaka opterećenja”

Check box čije stanje određuje da li će se na interakcionim dijagramima

prikazivati tačke koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija

opterećenja za koje je izvršeno dimenzionisanje.

“Široki izveštaj”

Check box čije postavljanje na uključeno stanje omogućava preglednije

prikazivanje izveštaja.

122


Uključen “Široki izveštaj”

Isključen “Široki izveštaj”

“Dodaj u izveštaj”

Dugme koje se nalazi ispod prikaza 3D interakcionog dijagrama služi za

ubacivanje trenutno prikazanog 3D interakcionog dijagrama u izveštaj, dok

dugme koje se nalazi ispod prikaza 2D interakcionog dijagrama, služi za

ubacivanje trenutno prikazanog 2D interakcionog dijagrama u izveštaj.

Dva dugmeta čijim izborom se u izveštaj ubacuju trenutno prikazani interakcioni dijagrami

Nakon izbora dugmeta “Dodaj u izveštaj” u tabeli koja se nalazi u donjem desnom delu

dijaloga automatski se prikazuje naziv izveštaja koji je ubačen.

123


U izveštaj je ubačen 3D interakcioni dijagram

“ ” Dugme čijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i položaj

dijagrama u izveštaju pomera na gore.

“ ” Dugme čijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i položaj

dijagrama u izveštaju pomera na dole.

“ ” Dugme čijim aktiviranjem se vrši uklanjanje trenutno selektovanog reda.

“Prikaz izveštaja”

Dugme čijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz izveštaja

interakcionih dijagrama:

124


Prikaz izveštaja za interakcione dijagrame

Potrebno je naglasiti da će se tačke koje se prikazuju na interekcionim dijagramima, u

izveštaju prikazivati u vidu punog kružića ukoliko su bile zelene boje na dijagramima u

dijalogu, odnosno u vidu punog kvadrata ako su bile crvene boje.

Izborom komandnih polja , i kreirani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu

dokumentaciju, poslati direktno na štampu ili snimiti u tekstualni fajl.

125


9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova

U “Tower-u 7” omogućeno je snimanje rezultata sprovedenog dimenzionisanja

seizmičkih zidova u fajl sa rezultatima dimenzionisanja betona.

Izgled dijaloga za dimenzionisanje seizmičkih zidova u zadatom preseku

Način armiranja

“Dominantni moment”

Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno

dimenzionisanje zidnih nosača načinom “Dominantni moment” (rezultujuća

armatura neće biti simetrična) i proračun armature za prijem smičućih sila po

pravilima za grede (sa uzimanjem obzir nosivosti betona za prijem smičućih

sila). Pri ovom načinu dimenzionisanja edit polja za zadavanje međusobnih

odnosa vertikalnih armatura postaju neaktivna.

Editovanje

Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje kako preseke

dobijene komandom za dimenzionisanje seizmičkih zidova tako i preseke dobijene komandama

za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima. U zavisnosti

izabranog preseka otvoriće se jedan od dijaloga: “Seizmički zidovi”, “Dimenzionisanje niza

zidova” ili “Kontrola naprezanja u zidanim zidovima” (pogledati poglavlja 9.6 i 9.8).

Kreiranje tekstualnog izveštaja

Izborom podopcije “Izveštaj” program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog

izveštaja, u kome se prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim presecima dobijenim

komandom za seizmičke zidove, kao i u svim presecima dobijenim komandom za

dimenzionisanje niza zidova (pogledati poglavlje 9.6).

126


Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izveštaja

Ukoliko je usvojena armatura, na crtežu u izveštaju se sada ona i prikazuje.

9.6 Dimenzionisanje niza zidova

U “Tower-u 7” uvedena je automatizacija dimenzionisanja seizmičkih zidova,

dimenzionisanjem proizvoljnog broja zidova odjednom (npr. za više spratova). Komandom

"Dimenzionisanje niza zidova" program automatski dimenzioniše proizvoljan broj zidova,

vodeći računa i o otvorima u zidu, automatski određujući pri tome najmerodavnije preseke za

koje treba prikazati izveštaj. Korisnik ima mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne

preseke koji nisu merodavni, u izveštaj. Napomenućemo da se rezultati sprovedenog

dimenzionisanja niza zidova snimaju u fajl.

Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje Beton Dimenzionisanje niza

zidova”, ulazi se u proceduru selektovanja ploča-zidova:

<0 sel.> Dimenzionisanje niza zidova – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras

/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Pravac<vertikalan>/

Gustina <Default>/Edit):

Pri selekciji treba voditi računa da sve ploče, odnosno zidovi pripadaju istom tekućem 2D

pogledu, u suprotnom program će izbaciti upozorenje:

127


S obzirom da dimenzionisanje niza zidova može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine

mreže konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na

gustinu mesta u kojima će se sprovoditi dimenzionisanje niza zidova, a samim tim i na dužinu

trajanja proračuna. Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje

gustine:

Gustina (<Default>):

Gustina se zadaje u metrima, a između uglastih zagrada se ispisuje tekuća vrednost. Jasno je

da će dužina trajanja proračuna biti kraća, što je veća vrednost koju korisnik zada za gustinu.

Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, preseci će se proračunavati na

mestima mreže konačnih elemenata.

Korisniku je pored dimenzionisanja proizvoljnog broja zidova po visini, odnosno postavljanju

vertikalnog pravca dimenzionisanja, omogućeno i postavljanje vodoravnog i kosog pravca

dimenzionisanja. Na komadnoj liniji nalazi se podopcija “Pravac <vertikalan>” čiji naziv

ukazuje na pravac dimenzionisanja zidova. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja svoj

naziv tako da može dobiti jedan od moguća tri oblika:

“Pravac <vertikalan>”

Kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znači da će

pravac dimenzionisanja zidova biti vertikalan. Po završetku komande, na crtežu

će se prikazivati osa dimenzionisanja koja će imati vertikalan pravac.

“Pravac <vodoravan>”


pravac dimenzionisanja zidova biti vodoravan. Po završetku komande, na

crtežu će se prikazivati osa dimenzinisanja koja će imati vodoravan pravac.

“Pravac <kos>”


pravac dimenzionisanja zidova biti kos. Nakon selekcije zidova na komandnoj

liniji će se pojaviti poruka za definisanje kosog pravca ose dimenzionisanja:

Prva tačka ose dimenzionisanja (Gustina <krAj>):

Od korisnika se sada očekuje da zada prvu tačku ose dimenzionisanja, a nakon toga i drugu

tačku:

Druga tačka:

čime će biti definisan pravac dimenzionisanja.

Nakon selektovanja željenih zidova i aktiviranjem desnog tastera miša otvara se dijalog

sledećeg izgleda:

128


Izgled dijaloga za dimenzionisanje niza zidova

U gornjem desnom uglu dijaloga nalazi se tabela sa svim presecima u kojima je izvršeno

dimenzionisanje zidova, dok se na crtežu ispod ove tabele prikazuju svi selektovani zidovi, kao

i svi merodavni preseci koje je program automatski odredio. Tekući presek iz tabele je na

crtežu u dijalogu prikazan crvenom bojom, dok su merodavni prikazani crnom bojom. Broj

preseka koji se pojavljuje u tabeli zavisi od zadate gustine.

“N°” Kolona sa svim presecima za koje je sprovedeno dimenzionisanje. Ukoliko se

u ovoj koloni pojavljuju ikone znači da su ti preseci merodavni i da će se za

njih prikazati tekstualni izveštaj.

- označava da je dati presek merodavan za savijanje i smicanje.

- označava da je dati presek merodavan za savijanje.

- označava da je dati presek merodavan za smicanje.

Svi preseci čiji se redni broj vidi u ovoj koloni će biti prikazani u izveštaju.

“Položaj” Kolona sa položajem preseka, i to u koordinatama x, y ili z ako je u pravcu

globalnih osa, a ako nije onda onda se ispisuje položaj lokalno od početka

koordinatnog sistema.

“S” Kolona sa check box-ovima čije stanje određuje da li će se za taj presek

kreirati tekstualni izveštaj. Na taj način korisnik, pored merodavnih preseka,

izveštaje može kreirati i za bilo koji presek koji se nalazi u tabeli. S obzirom

da se za merodavni presek uvek kreira izveštaj, za isti u ovoj koloni ne postoji

check box. Svi preseci koji će se prikazivati u izveštaju su numerisani i njihov

redni broj će se prikazivati u koloni “N°”. Desni klik miša na ovu kolonu otvara

meni sa opcijama sledećim opcijama:

“Uključi sve” - svi check box-ovi će biti postavljeni na uključeno stanje, čime

će se svi preseci iz tabele naći u izveštaju.

“Isključi sve” - svi check box-ovi će biti postavljeni na isključeno stanje,

čime će se u izveštaju naći samo merodavni preseci.

“Usvojenu armaturu dodeliti svim odabranim presecima” - aktiviranjem

ove opcije usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka će se

automatski dodeliti svim presecima za koje je uključen check box.

“Usvojenu armaturu dodeliti svim presecima” - aktiviranjem ove opcije

usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka će se automatski dodeliti

svim presecima koji se nalaze u tabeli.

129


“Gustina” Edit polje u kome korisnik može naknadno zadati novu vrednost za gustinu

položaja preseka, pri čemu će program automatski sprovesti proračun

dimenzionisanja. Ukoliko se za gustinu zada vrednost nula, to znači da će

program raditi sa default gustinom. Sve ranije rečeno za zadavanje gustine

pozivanjem opcija “Gustina” sa komandne linije važi i ovde.

“Prikazati oznaku ose”

Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje, nakon izlaska iz dijaloga

na crtežu će se prikazivati oznaka ose dimenzionisanja. Desno od ovog check

box-a se nalazi edit polje u kome korisnik za oznaku ose može zadati

proizvoljan tekst.

“Izbor ploča” Dugme čijim izborom program izlazi iz dijaloga i ponovo ulazi u proceduru

selektovanja ploča, tako da korisnik naknadno može da ubaci ili izbaci neke

zidove iz dimenzionisanja. Nakon završetka izmena u selekciji, program se

ponovo vraća u dijalog za dimenzionisanje niza zidova.

Ostali podaci koji se nalaze u ovom dijalogu su identični podacima koji se pojavljuju u dijalogu

za dimenzionisanje seizmičkih zidova, te ih ovde nećemo ponovo objašnjavati (pogledati

poglavlje 9.5).

“Izveštaj” Dugme čijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog

izveštaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim merodavnim

presecima, kao i u presecima koje je korisnik sam ubacio u izveštaj:

Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izveštaja

130


Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se

kreiraju tekstualni izveštaji.

Aktiviranjem komandnog polja “OK” u dijalogu za dimenzionisanje niza zidova procedura

dimenzionisanja će biti završena i program će na crtežu obeležiti osu dimenzionisanja i sve

preseke, koji su selektovani u dijalogu:

Na crtežu su prikazana osa dimenzionisanja

i svi preseci selektovani u dijalogu

Svaki presek u svojoj oznaci sadrži i oznaku ose dimenzionisanja, koju je korisnik definisao u

dijalogu.

Edit

Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje kako preseke

dobijene komandom za dimenzionisanje seizmičkih zidova tako i preseke dobijene komandama

za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a komandna linija

ima sledeći oblik:

<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):

Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program će otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije

zadatim podacima u proceduri dimenzionisanja niza zidova:

131


Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog niza zidova

Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje novog dimenzionisanja.

Ukoliko se selektuje neki od ranije zadatih preseka koji smo dobili pomoću komande za

dimenzionisanje seizmičkih zidova otvara se isti dijalog kao u proceduri dimenzionisanja tog

preseka:

Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog preseka

132


Ukoliko se selektuje osa dimenzionisanja dobijena komandom za kontrolu naprezanja u

zidanim zidovima otvara se isti dijalog kao u proceduri sprovođenja kontrole naprezanja

zidanih zidova:

Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje nove kontrole naprezanja

u zidanim zidovima (pogledati poglavlje 9.8).

133


9.7 Proračun preseka

U “Tower-u 7” je u kalkulatoru za dimenzionisanje betonskog preseka, ubačena lista

u kojoj se zadaje niz uticaja, koji predstavljaju više slučajeva opterećenja, za koje će se izvršiti

dimenzionisanje preseka. Na taj način je moguće sprovesti proračun armature za anvelopu

uticaja.

Deo dijaloga u kome se zadaje niz uticaja za koje će se vršiti dimenzionisanje preseka

U donjem levom uglu dijaloga nalazi se lista u kojoj korisni zadaje statičke uticaje koji naprežu

presek. Svakom redu odgovara jedan slučaj opeterećenja. Poslednja kolona u tabeli sadrži

check box-ove, čije stanje određuje da li će se za dati slučaj opterećenja izvršiti

dimenzionisanje preseka.

“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem ispod poslednjeg reda u tabeli dodaje novi red.

“Sa kopiranjem”

Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje će novododati red imati

potpuno iste podatke (statičke uticaje) kao i red koji je bio aktivan

neposredno pre aktiviranja komandnog polja “Dodaj”.

“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele.

Pozivanje komande za interekcione dijagrame omogućeno je i iz dijaloga za proračun preseka.

“Interakcioni dijagram”

Dugme čijim aktiviranjem se ulazi u dijalog “Interakcioni dijaram”, čime je

omogućeno generisanje interakcionog dijagrama, kao i kontrola nosivosti

grede proizvoljnog poprečnog preseka za zadate uticaje. Ovo dugme je

aktivno samo u slučaju da je sproveden proračun armature. Rad u ovom

dijalogu je već objašnjen (pogledati poglavlje 9.4.10), te ga nećemo ovde

ponovo objašnjavati.

134


9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima

U “Tower-u 7” omogućena je kontrola normalnih napona i smičućih sila u zidanim

zidovima po propisu EUROCODE.

Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje Beton Kontrola naprezanja u

zidanim zidovima”, ulazi se u proceduru selektovanja zidanih zidova:

<0 sel.> Kontrola naprezanja u zidanim zidovima – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /

pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Gustina /

Edit):

S obzirom da kontrola naprezanja može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine mreže

konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na

gustinu preseka u kojima će se sprovoditi analiza, a samim tim i na dužinu trajanja proračuna.

Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje gustine:

Gustina (<Default>):

Gustina se zadaje u metrima, a između uglastih zagrada se ispisuje tekuća vrednost. Jasno je

da će dužina trajanja proračuna biti kraća, što je veća vrednost koju korisnik zada za gustinu.

Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, kontrola naprezanja će se vršiti na

mestima mreže konačnih elemenata.

Nakon selektovanja željenih zidanih zidova (zidovi za koje je u unosu podataka za materijal

postavljen jedan od materijala iz grupe “Opeka/blokovi”) i aktiviranjem desnog tastera miša

otvara se dijalog sledećeg izgleda:

135


Izgled dijaloga za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima

U gornjem delu dijaloga nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izveštaj kontrole

naprezanja u zidanim zidovima. Pri promeni bilo kog parametara izveštaj se ne ažurira

automatski, već je neophodno da se aktivira dugme “Proračun”, što dovodi do ponavljanja

proračuna i generisanja novog izveštaja.

U donjem delu dijaloga nalaze se parametri pomoću kojih se definišu parametri potrebni za

kontrolu naprezanja u zidanim zidovima:

fk [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća zida na pritisak.

fvk0 [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju

bez pritiska.

fvk,gran [MPa]

Edit polje u kome se zadaje granična karakteristična čvrstoća na smicanje.

Koef. sigurnosti za materijal

Edit polje u kome se zadaje koeficijent sigurnosti za materijal.

fb [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća opeke.

136


Karakteristična čvrstoća na smicanje fvk [MPa] se određuje na jedan od sledećih načina:

1. dvkovk ff 4.0

gde su:

0vkf ][MPa - karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju bez pritiska

d ][MPa - radni napon pritiska upravno na pravac smicanja

2. 0065.0 vkbvk fff

gde su:

bf ][MPa - karakteristična čvrstoća opeke

0vkf ][MPa - karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju bez pritiska

“CQC (Koef. prigušenja = 0.050)”

U skladu sa novim načinom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS)

moći će se uključiti ili isključiti modalno kombinovanje uticaja, uključivanjem

ili isključivanjem check box-a “CQC (Koef. prigušenja)” ili ukoliko je koeficijent

prigušenja jednak nuli, “SRSS”.

“Tekući slučaj opterećenja”

Prekidač koji označava da će se proračun sprovesti za tekući slučaj

opterećenja.

“Kompletna šema”

Prekidač koji označava da će se proračun sprovesti za definisanu šemu

opterećenja. U slučaju da u okviru naredbe “Šema kombinovanja opterećenja”

sva opterećenja imaju karakter “Nedefinisano opterećenje”, tada će ovaj

prekidač biti neaktivan.

“Proračun” Dugme čijim aktiviranjem program uvek ponovo vrši proračun i generiše novi

izveštaj, poštujući pri tome sve parametre zadate u ovom dijalogu.

“Prikaz celog sklopa”

Check box čijim će se postavljanjem na uključeno stanje u izveštaju kontrole

naprezanja prikazati svi selektovani zidovi, a ne samo zid za koji se prikazuju

merodavni preseci.

137


Uključen check box “Prikaz celog sklopa”

Isključen check box “Prikaz celog sklopa”

Izborom komandnih polja , i kreirani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu

dokumentaciju, poslati direktno na štampu ili snimiti u tekstualni fajl.

Aktiviranjem komandnog polja “OK” procedura kontrole naprezanja zidanih zidova će biti

završena i program će na crtežu obeležiti osu dimenzionisanja kao i merodavne preseke.

Na crtežu su prikazane osa dimenzionisanja i

merodavni preseci za svaki od selektovanih zidova

Edit

Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje osu

dimenzionisanja postavljenu u komandi za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a

komandna linija ima sledeći oblik:

<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):

Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program će otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije

zadatim podacima u proceduri sprovođenja kontrole naprezanja u zidanim zidovima:

138


Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje nove kontrole naprezanja

u zidanim zidovima.

139


10. Dimenzionisanje čeličnih

preseka

10.4 Ulazni podaci

Nakon selekcije štapova otvora se dijalog za definisanje ulaznih podataka:

Izgled dijaloga za definisanje ulaznih podataka




10.6 Prikaz rezultata

U “Tower-u 7” je omogućeno da se korišćenjem odgovarajućih filtera za prikaz

dimenzionisanih štapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni štapovi koji imaju

iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapovi sa ekstremnim iskorišćenjima. Na taj način

program će sve štapove jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne

zadovoljavaju zadati filter farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter,

štapovi će se farbati zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “< 1.00”, odnosno

crvenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “> 1.00”. Nedimenzionisane štapove

program će farbati belom bojom.

Nakon aktiviranja naredbe “Prikaz rezultata”, na komandnoj liniji se javlja poruka:

<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>):

Aktiviranjem podopcije “Filter” otvara se dijalog u kome korisnik zadaje filtere za prikaz

dimenzionisanih štapova:

140


Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih štapova

“Aktivan” Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje definisani filteri u ovom

dijalogu će uticati na prikaz dimenzionisanih štapova.

“Set” Kolona sa rednim brojevima setova čeličnih preseka koji se nalaze u fajlu.

“Naziv” Kolona sa opisima setova čeličnih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove

kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja određuje za koji set greda će

se filter primenjivati. Desnim klikom miša na ovu kolonu otvara se padajući

meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”, čijim izborom imate

mogućnost da uključite, odnosno isključite filter za sve setove.

“Filter” Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara

se meni sa ponuđenim filterima: “Sve”, “Samo n ekstremnih”, “Samo sa

iskorišćenošću većom od γ”, “Samo sa iskorišćenošću manjom od γ”.

“Sve” - označava da će svi štapovi tog seta biti prikazani ne koristeći filter.

“Samo n ekstremnih” - označava da će se prikazivati samo n štapova

jednog seta, sa najvećim faktorom iskorišćenja. U edit polje “n” korisnik

zadaje taj broj štapova.

“Samo sa iskorišćenošću većom od γ” - označava da će se za svaki set

štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost veću od one koju korisnik

zadaje u edt polju “γ”.

“Samo sa iskorišćenošću manjom od γ” - označava da će se za svaki set

štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost manju od one koju

korisnik zadaje u edt polju “γ”.

10.7 Izveštaj

Korišćenjem filtera za prikaz dimenzionisanih štapova korisnik može za svaki set

greda da prikaže samo one štapove koji imaju iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapove

sa ekstremnim iskorišćenjima. Za štapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik može

jednostavno da kreira izveštaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima

mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne štapove u izveštaj.

Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:

141


<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Grupe selekcija/Poslednja

selekcija/Deselektovanje/Filter/<krAj>):



Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz

dimenzionisanih štapova u okviru komande za izveštaj

Rad u ovom dijalogu je ranije već objašnjen (pogledati poglavlje 10.6), te ga ovde nećemo


“Selektuj za izveštaj”

Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje svi štapovi koji

zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj način korisnik za

njih može brzo i jednostavno da kreira izveštaj.

142


11. Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija

11.3 Ulazni podaci

Nakon selekcije štapova otvora se dijalog za definisanje ulaznih podataka:

Izgled dijaloga za definisanje ulaznih podataka




11.5 Prikaz rezultata

U “Tower-u 7” je omogućeno da se korišćenjem odgovarajućih filtera za prikaz

dimenzionisanih štapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni štapovi koji imaju

iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapovi sa ekstremnim iskorišćenjima. Na taj način

program će sve štapove jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne

zadovoljavaju zadati filter farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter,

štapovi će se farbati zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “< 1.00”, odnosno

crvenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “> 1.00”. Nedimenzionisane štapove

program će farbati belom bojom.

Nakon aktiviranja naredbe “Prikaz rezultata”, na komandnoj liniji se javlja poruka:

<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>/Dijagram b.p.t.):



143


Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih štapova

“Aktivan” Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje definisani filteri u ovom

dijalogu će uticati na prikaz dimenzionisanih štapova.

“Set” Kolona sa rednim brojevima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu.

“Naziv” Kolona sa opisima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove

kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja određuje za koji set greda će

se filter primenjivati. Desnim klikom miša na ovu kolonu otvara se padajući

meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”, čijim izborom imate

mogućnost da uključite, odnosno isključite filter za sve setove.

“Filter” Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara

se meni sa ponuđenim filterima: “Sve”, “Samo n ekstremnih”, “Samo sa

iskorišćenošću većom od γ”, “Samo sa iskorišćenošću manjom od γ”.

“Sve” - označava da će svi štapovi tog seta biti prikazani ne koristeći filter.

“Samo n ekstremnih” - označava da će se prikazivati samo n štapova

jednog seta, sa najvećim faktorom iskorišćenja. U edit polje “n” korisnik

zadaje taj broj štapova.

“Samo sa iskorišćenošću većom od γ” - označava da će se za svaki set

štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost veću od one koju korisnik

zadaje u edt polju “γ”.

“Samo sa iskorišćenošću manjom od γ” - označava da će se za svaki set

štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost manju od one koju

korisnik zadaje u edt polju “γ”.

11.6 Izveštaj

Korišćenjem filtera za prikaz dimenzionisanih štapova korisnik može za svaki set

greda da prikaže samo one štapove koji imaju iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapove

sa ekstremnim iskorišćenjima. Za štapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik može

jednostavno da kreira izveštaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima

mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne štapove u izveštaj.

Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:

144


<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Grupe selekcija/Poslednja

selekcija/Deselektovanje/Filter/<krAj>):



Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz

dimenzionisanih štapova u okviru komande za izveštaj

Rad u ovom dijalogu je ranije već objašnjen (pogledati poglavlje 11.5), te ga ovde nećemo


“Selektuj za izveštaj”

Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje svi štapovi koji

zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj način korisnik za

njih može brzo i jednostavno da kreira izveštaj.

Documents

Tower 7 - PlanBTower 7 uputstvo za rad sa programom [ažurirano za Build 7034] U ovom uputstvu su objašnjene samo nove mogućnosti programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu