Tito i Drugovi 1 Deo o

8/12/2019 Tito i Drugovi 1 Deo o

1/43

Struni konsultant za slovenaki jezikMilica Poletanovi


2/43

Copyright Cankarjeva zaloba Zalonitvo, d. o. o.,Ljubljana, Slovenija, 2011.

First published by Cankarjeva zaloba Zalonitvo, d. o. o.Translation rights arranged by PLIMA Literary AgencyAll rights reserved.

Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNACover photography Muzej istorije Jugoslavije

Sva prava su zadrana. Nijedan deo ovog izdanja ne smese, ni u celosti ni delimino, reprodukovati, sauvati iliprenositi ni u kome elektronskom obliku, mehanikim

fotokopiranjem, snimanjem ili drugaije bez vlasnikovogprethodnog doputenja.

Naslov originala

Joe PirjevecT


3/43


4/43

Sadraj

VELIKA ISTORIJSKA STUDIJA O TITU. . . . . . . . . . 11

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17TITOVE OI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

MLADOST I SREDNJE GODINE . . . . . . . . . . . . . . 26

Partijska delatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

U Moskvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Na elu KPJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

DRUGI SVETSKI RAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

Napad sila Osovine na Jugoslaviju . . . . . . . . . . . .123

Ustanak i revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

Razmah graanskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . .165

Enigma Hebrang . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178

Biha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183

Razotkrivanje Titovog identiteta . . . . . . . . . . . . .191

OperacijaVajs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196

Martovski pregovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .203


5/43

T I 8

Britanske dileme o Mihailoviu. . . . . . . . . . . . . .208

Operacijevarc i ipikal. . . . . . . . . . . . . . . . . . 210Promena britanske politike prema partizanima . . . .216

Razmah partizanskog pokretai problemi u vezi s njim . . . . . . . . . . . . . . . . . .224

Drugo zasedanje AVNOJ-a . . . . . . . . . . . . . . . .231

erilove iluzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

Titoubai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241OperacijaReselprung(Konjiev skok) . . . . . . . . .250

Susret Titoeril . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258

Beg s Visa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .265

Osloboenje Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

POBEDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .291

Tito: lovac i hedonista . . . . . . . . . . . . . . . . . . .293

1945. GODINA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .304

Posleratna ubistva bez suenja . . . . . . . . . . . . . .304

Deoba vlasti meu drugovima . . . . . . . . . . . . .310

Nacionalizacija i agrarna reorma . . . . . . . . . . . .313

TRST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .316

Osnivanje Federativne NarodneRepublike Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .323

Odnos prema Crkvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .326

Pariska mirovna konerencija. . . . . . . . . . . . . . .331

ISKLJUENJE JUGOSLAVIJE IZ INFORMBIROA. . . .339

Titovi planovi za prevlast nad Balkanom . . . . . . . .345

Obraun s Hebrangom i ujoviem . . . . . . . . . . .368

Goli otok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .416

Prisilna kolektivizacija zemlje. . . . . . . . . . . . . . .420


6/43

Tito i drugovi Prvi deo 9

Zaotravanje spora sa Sovjetskim Savezom . . . . . . .424

Tito u kripcu Hladnog rata. . . . . . . . . . . . . . . .447Korejski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .450

Zveckanje orujem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .454

Zaotravanje transkog pitanja i njegov rasplet . . . .461

Staljinova smrt i normalizacija odnosa s Moskvom . .467

Smirivanje odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .475

Odmak od Zapada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .483

MILOVAN ILAS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .487

Krvave ruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .487

Preobraaj staljinistikog dervia . . . . . . . . . . . 495

Ideja samoupravljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .502

VI kongres KPJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .516

Zaustavljanje procesa demokratizacije. . . . . . . . . .521

idov pad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .526

Kraj jedinstva jugoslovenske etvorke . . . . . . . . . .539

Pobeda konzervativnog duha u Partiji . . . . . . . . . .547

Intervjui za zapadne listovei osuda na zatvorsku kaznu . . . . . . . . . . . . . . . .549


7/43

VELIKA ISTORIJSKASTUDIJA O TITU

Joe Pirjevec, ito in tovarii, Cankarjeva zaloba.Skupina Mladinska knjiga, Ljubljana, 2011, str. 712

U Ljubljani je leta 2011, u izdanju Cankarjeve zalobe, objavlje-na velika istorijska studija Tito in tovarii (Tito i drugovi). Njenautor je slovenaki naunik i akademik, istoriar Joe Pirjevec.Iz raznih razloga, Pirjevevo delo je gotovo nepoznato ak iakademskoj javnosti u Srbiji pa se moe dogoditi da i njegovanajnovija studija ostane neprimeena. U Sloveniji je izazvala

veliku panju: za nepuna dva meseca prodato je njeno prvoizdanje u tirau od pet hiljada primeraka. Sasvim je izvesnoda e biti prevoena na druge jezike.

Joe Pirjevec je roen u Trstu (1940), gde je iveo i kolovaose. Posle sticanja diplome na tamonjem Filozoskom akulte-tu, studirao je na Normalni, elitnoj italijanskoj visokoj koli,na kojoj je diplomirao istoriju. Potom je pohaao Diplomat-

sku akademiju u Beu. Doktorirao je (1976) na Univerzitetuu Ljubljani. Predavao je (od 1971) istoriju Istone Evrope,odnosno slovenskih naroda, na univerzitetima u Pizi, Trstui Padovi, gde je izabran za redovnog profesora. Savremenu


8/43

T I 12

istoriju predaje (od 2001) na Fakultetu za humanistike nauke

u Kopru. Saradnik je i tamonjeg Naunoistraivakog centra,posveen je meunarodnoj problematici. Sa ove pozicije uspo-stavio je kontakte sa velikim naunim centrima u svetu: Be,Minhen, London, Moskva, Rim, Pariz, Berlin, Vaington, Nju-jork, Boston, Prag, Varava, Oslo, Beograd, Zagreb, Ljubljana.

Joe Pirjevec je plodan istoriar. Za poslednjih trideset godi-na, pored brojnih rasprava, objavio je devet monografija, u

kojima se bavio slovenakim i jugoslovenskim prostorima uXIX i XX veku. Meu njegovim monografijama dve se izdvajajutematskom irinom i istraivakom temeljnou: ito, Stalinin Zahod(1987) iJugoslavija 19181992. Nastanek, razvoj inrazpad Karaorevieve in itove Jugoslavije(1995).

Pirjeveva dela su prevoena i nagraivana. U Sloveniji muje dodeljeno zvanje ambasadora nauke. Tog zvanja bi on biodostojan i da je napisao samo studiju ito i drugovi. Ali ona jeteko zamisliva bez one iroke osnove koju je postavio svojimcelokupnim delom. Bez znanja i kulture, bez filozofije istorijei umea kazivanja, koje je u tu osnovu ugradio.

Svoj pristup Titu, ugao i perspektivu iz koje ga je posma-trao: njegova pojava, uspon i zenit, silaznu liniju i sumrak,Joe Pirjevec saoptava ve na samom poetku svoje studije.U kratkom tekstu Uvodon se poziva na Marksa i Engelsa, kojisu 1850. godine u Novim rajnskim novinamapisali da trebapoeleti da se ljudi koji su na elu stranaka, pokreta bilopre revolucije bilo za vreme revolucije prikau odlunimRembrantovim bojama, takvi kakvi stvarno jesu. Ali nije tako:Nijedan poznati prikaz tih osoba ne predstavlja ih onakvi-ma kakve su bile, ve na postoljima, s oreolom oko glave. Natakvim idealizovanim rafaelovskim portretima ponitena je

svaka originalnost prikaza. Klasici su, kae Pirjevec, bilioptimisti koji nisu mogli zamisliti da revolucija koju su oninajavljivali moe i propasti, a njeni nosioci zavriti na stu-bu srama. Neto slino dogodilo se i s Titom, koji se jo jue


9/43

Velika istorijska studija o itu 13

nalazio na oltaru, a nakon raspada Jugoslavije esto je predmet

karikatura. Pokuajmo ga portretisati na Rembrantov nain.To znai: jakim bojama, onakvog kakav je bio u kompleksnojstvarnosti XX veka.

U takoe kratkom tekstu posle Uvoda, pod naslovom Titoveoi, Pirjevec je citirao vie linosti (politiara, diplomata, voj-nika, pisaca, istoriara) koje su u raznim razdobljima pisale outisku koji je na njih ostavio Tito svojim fizikim izgledom,

pre svega o onome to su one itale u njegovim oima. Onimakoji Tita pamte samo na oltaru, kao i onima koji ga znaju samosa karikatura, ili onima koji o njemu nita ne znaju, istoriarosloboen krajnosti kae: Imajte u vidu da Tito ni na prvipogled nije jednostavna linost. Nemojte ga banalizovati, akove sami niste banalni.

Posle pomenuta dva teksta slede poglavlja:Mladost i srednjegodine, Drugi svetski rat, Pobeda, 1945. godina, rst, Iskljue-nje Jugoslavije iz Informbiroa,Milovan ilas, Edvard Kardelj,Aleksandar Rankovi,Mlada garda, itova starost,Jovanka iostale, itova smrt i njegovo politiko naslee.

Knjigu zaokruuju: Izvori i literatura.U Jugoslaviji i u svetu napisano je vie stotina knjiga o Titu.

Pirjevev ito i drugovi nije samo jo jedna knjiga o Titu: to jedo sada najkompletnija studija o njemu, uporediva sa velikimistorijskim biografijama voa ruske revolucije Isaka Dojera.Takvom je ine izvori na kojima se temelji, pomna rekon-strukcija vremena i prostora koji su bili dati Titu, odnosnojugoslovenskoj komunistikoj eliti; analiza Titove linosti, kaokljune linosti revolucije, njena idejna i psiholoka struktura.

Pirjevec je godinama istraivao u meunarodnim i doma-im arhivima. Prouavao je razliite izvore, meu kojima prvi

izvore diplomatske i obavetajne provenijencije.Ostvario jeuvid u veoma obimnu literaturu. itao je Titove savremenike:neprijatelje i saveznike u Drugom svetskom ratu, ideoloke pro-tivnike u zemlji i svetu, jeretike i revizioniste u komunistikom


10/43

T I 14

pokretu. Memoaristika u najirem obimu, sa mogunou

uporeivanja i provere, u Pirjevevoj studiji ima mesto jedin-stvenog i nezaobilaznog izvora. Najzad, Pirjevec je itao samogTita, to veina savremenih autora o njemu smatra izlinim.

U sreditu Pirjeveve rekonstrukcije vremena i prostorajeste jugoslovenska revolucija. Njeni socijalni, nacionalni ipolitiki koreni, ideoloke osnove i okviri. Njeni dometi i ogra-nienja, svetle i tamne strane njenih nosilaca. Njeno prostorno

odredite je Kraljevina Jugoslavija, koja je bila jedna od naj-zaostalijih drava u Evropi. Socijalni i nacionalni odnosi bilisu humus revolucionarne ideologije, iji je nosilac bila, presvega, inteligencija. U vreme diktature kralja Aleksandra, ona

je dobila organizacioni izraz. U zabranjenoj Komunistikojpartiji kristalisalo se vodee jezgro revolucije. Uz Tita, koji jebio najiskusniji i jedini povezan sa Moskvom, na viegodinjerobije bili su osueni i Milovan ilas, Edvard Kardelj, Alek-sandar Rankovi. Neki od njih bili su izloeni torturi.

U Drugi svetski rat Komunistika partija Jugoslavije ula jesa programom drave na ederalnim osnovama i novim soci-jalnim poretkom: Nema povratka na staro. I dok su Kardelj,Kidri, Pijade bili koncentrisani na izradu normativnih osno-va za ederalnu dravu, Tito je bio koncentrisan na stvaranjeoslobodilake vojske. To je uvrstilo njegov autoritet i kodneprijatelja i kod saveznika u Drugom svetskom ratu. Stvorenau oslobodilakom ratu, vojska je ostala garant nezavisnosti idala Titu snagu da se suprotstavi Staljinu 1948. godine. Ona jeostala u rezervi u reavanju svih koncepcijskih razlika, koje uKP Jugoslavije postoje ve od 1952. godine. Kao glavno orujeu odbrani nezavisnosti zemlje pod Titom, ali i kao potencijal-no i stvarno orue unutranjeg jedinstva zemlje, u razreenju

koncepcijskih razlika pod Titom, vojska e bez njega biti glavniinilac razaranja njegovog dela.

Tito je bio i kljuni inilac idejne kohezije, garant onihgranica do kojih je stigla revolucija. Na tim granicama stajala


11/43

Velika istorijska studija o itu 15

je stara garda. Istorijska etvorka se krunila ali niko, uklju-

ujui i ilasa, nije ponudio alternativu. Ukljuujui i mladugardu, kako Prijevec naziva nosioce reformatorskih tendencijau Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji poetkom sedamdesetih godinaprologa veka. Pirjeveva studija daje odgovor na pitanje zatoje to tako.

Jugoslovenski socijalizam je bio najhumanija varijantamodela socijalizma koji je proizaao iz ruske revolucije. Ali

i on je zadrao organske karakteristike tog modela dravnusvojinu i politiki monopol komunistike partije. Mogue jebilo variranje tog modela, to nikako nije beznaajno za gene-racije koje su u Jugoslaviji proivele drugu polovinu XX veka,ali za sutinsku promenu bilo je potrebno da do sloma doe uideolokom epicentru, u Sovjetskom Savezu. To je i istorijskikontekst u kome Pirjevec posmatra Tita. Njegovo veruju bio jesocijalizam u kome su interesi pojedinca podreeni interesimazajednice. To je bio njegov kriterij za odnose i prema Istokui prema Zapadu, i vaan motiv njegove nesvrstane politike.

Ukopan u stvarnost, sa snanim instinktom za bitno, Titose borio sa vlastitom dogmom i, kao dravnik, poputao prednjom da bi joj se ponovo vratio. Bilo bi naravno nepraved-no, kae Joe Pirjevec u zakljuku, zavriti priu o njemutvrdnjom da je Josip Broz Tito uprkos tridesetpetogodinjojdiktaturi bio tiranin, kakav je bio Josi Visarionovi Staljin.Naprotiv, upravo zato to se njegovom tiranstvu odupro i uJugoslaviji oblikovao samoupravni socijalizam s koliko-tolikoljudskim licem, u seanju mnogih savremenika ostao je zapisankao dravnik kome dugujemo zahvalnost. Jugoslavija kakvuje ostavio iza sebe u trenutku smrti veoma se razlikovala odone kojom je poeo vladati 1945. godine. Iz centralizovanog

staljinistikog reima prela u trini socijalizam, doivela brzuindustrijalizaciju, koja je irokom sloju stanovnitva zagaranto-vala stalan rast ivotnog standarda iako na raun pozajmlje-nog novca. Premda je SKJ ostajao na vlasti, samoupravni sistem


12/43

T I 16

je garantovao barem na lokalnom nivou poprilinu mogunost

uticaja na politiko odluivanje. Opozicija bilo kakve vrstebila je, dodue, jo zabranjena, ali knjievna produkcija nijevie bila podvrgnuta preventivnoj cenzuri, a jo je vanija bilainjenica da su granice bile irom otvorene. Ne samo za ljudenego i za ideje.

To je proizalo kao rezultat iz sukoba Tita i Staljina. Ponepodeljenom miljenju drugova, sukob je bio Titovo delo.

Staljinovom kultu suprotstavljan je Titov kult, u ijem su stva-ranju svi uestvovali: on sam, drugovi, vojska i partija, mase.Snagu mu je davala drava izborena u oslobodilakom ratu irevoluciji: Tito nije bio Staljinov nametenik koga su na vlastiodravale sovjetske trupe. Pravo na sopstveni put u socijali-zam kao jedan isti cilj bilo je ideoloko obrazloenje borbe zanezavisnost zemlje. I, dakako, za vlast sopstvene partije. Ali ineosveeni poetak razlaganja komunistike ideologije. Titoiz te ideologije nije izaao do kraja ivota. On je od Zapadaprimao ekonomsku i vojnu pomo ali ne i, kako je govorio,ideje i naela. Ali je zbog sukoba sa Staljinom bio uporeivansa Martinom Luterom i Henrijem VIII. Zato u njegovoj li-nosti, u osamljenosti na kraju, bez drugovai ene, u dvorskojatmosferi, sa ljudima od kojih svako, ne birajui sredstva, hoeda postane novi Tito, ima i tragike. To je sudbina voa svih

revolucija: rancuske, ruske, kineske, jugoslovenske. Joe Pir-jevec je istoriar koji to zna.

Latinka PeroviSeptembra 2011.


13/43

UVOD

Treba poeleti da ljudi koji se nalaze na elu stranaka, pokreta bilo pre revolucije [] bilo za vreme revolucije budu prika-

zani odlunim Rembrantovim bojama, takvi kakvi stvarno jesu.Meutim, nijedan poznati prikaz tih osoba ne predstavlja ihonakvima kakve su bile, ve na postoljima, s oreolom oko glave.Na takvim idealizovanim rafaelovskim portretima ponitena jesvaka originalnost prikaza.1Napisali su to Marks i Engels. Bilisu optimisti koji nisu mogli zamisliti da revolucija koju su najav-ljivali moe i propasti, a njeni nosioci zavriti na stubu srama.

Neto slino dogodilo se i s Titom, koji se jo do jue nalaziona oltaru, a nakon raspada Jugoslavije esto je bio predmetkarikatura. Pokuajmo ga portretisati na Rembrantov nain.

1 K. Marx i F. Engels, Neue Rheinische Zeitung. Politisch-konomischeRevue, Viertes Hef, april 1850.


14/43

TITOVE OI

Od trenutka kada je svojim ponosnim i smelim nastupom predsudom u Zagrebu, gde je zbog komunistike delatnosti krajem

1928. godine osuen na kaznu strogog zatvora, uao u istoriju,Tito je svojim izraajnim oima izazivao panju savremenika.Reporter listaNovostitom prilikom ga je opisao ovim reima:Njegovo lice ima neto od onih fizionomija koje potsjeajuna elik. Svijetlim oima gleda preko cvikera vrlo hladno, alienergino i mirno.2

Miroslav Krlea, pesnik, pisac, hroniar hrvatske i jugoslo-

venske provincije, 1937. godine u kratkom eseju pod naslovomTitov povratakovako se prisea: Sjedim u sumrak u svojoj sobii posmatram oblake. Kako ih visoko nad gradom nosi vjetarsa zapada [] U toj tiini kod ulaznih vrata zazvoni zvono.Nemirna zvonjava u praznim, neosvijetljenim sobama uvek sasobom nosi zlu slutnju praznovjerne nesigurnosti. [] Diemse, prolazim kroz stan, otvaram prva, potom i druga vrata,

2 V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza ita, I, Mladost,Spektar,Liburnija, Zagreb, Rijeka, 19801984, str. 164; P. J. Markovi,itova komunikaciona strategija kao politiki inilac, ito vienja itumaenja, INS, Beograd, 2011, str. 650.


15/43

T I 20

palim svjetlo u predsoblju, kljoca patentna brava, a ispred

staklenih vrata stoji stranac. [] Nakon devet godina Tito sepojavio ispred ovih staklenih vrata poput sjene iz davno minu-lih dana i u prvi mi se mah uinilo da se nije puno promijenio,a opet: promijenio se jako, tovie, posve se promijenio. []est godina Lepoglave i tri godine inozemstva s njegova sulica izbrisale onaj izraz naivne i neposredne vedrine i umjestonasmijanog mladog ovjeka tu je stajao ozbiljan, tih stranac,

kojemu kroz stakla njegova cvikera oi iza naoala blistajutamno, skoro strogo.

S tim novim-starim poznanikom Krlea se u razgovoruzadrao skoro do jutra i saznao tota o njegovom burnomivotu i prevratnikim idejama. Tito mu je priao i o enji zadomovinom, koja ga je nakon povratka iz Moskve jedne noiodvela u rodni Kumrovec, iako je bilo jasno da mnogo rizikuje

jer je iveo u ilegali. Otiao je do kue svog oca i uinilo muse da se u tom zabaenom kraju, uprkos velikim promenamakoje su promenile svet, otkako je zadnji put bio onde nita nijedogodilo. U tihom zakljunom asku tog lirskog monologaTitov glas je promijenio boju, njegove svijetlomodre golubinjeoi stopile su se s tamnoplavim, metalnim odsjajem naoalai potamnjele poput crnila. Dobrohotna, mekana igra usnica

ukrutila se u prkosno tvrdu, kao kamenom isklesanu otru crtui u onom se pogledu, u onom glasu pojavio nekakav neodreen,ali sugestivan izraz, pun bola i nemira. Kumrovec hre, Bogga blagoslovio, ta do kada e kod nas sve hrkati?, pitao je Titobijesno, skoro ivano, onim nasilnim tonom kojim u naemjeziku s neba skidaju sva boanstva vieg i nieg ranga.3

Titove oi su oarale i Milovana ilasa kada se s njim sreo

prvi put: To je bio ovek srednjeg rasta, dosta snaan, mrav.3Nacionalna i sveuilina knjinica, Zagreb (NSK), Rukopisna ostavti-na Miroslava Krlee, A 310; Louis Adami, Orel in korenine, Dravnazaloba Slovenija, Ljubljana, 1981, str. 442447.


16/43

itove oi 21

Lice mu je bilo tvrdo, mirno, ali dosta neno, oi plave, ali isto-

vremeno i blage.4Imao je neodoljiv prirodni arm. Smeak bimu obasjao lice, a smejale su mu se i oi, kae drugi poznanikiz mladih dana, Vlatko Velebit.5Josip Kopini, koji je s Titomistovremeno intenzivno saraivao, mislio je da su Titove oibile tople, plave, a jedna poznanica iz mladosti da su poputnezaboravka.6Gojko Nikoli, Srbin iz Hrvatske, lekar i panskiborac, u novembru 1941. godine u svom dnevniku je ovako

opisao svoj prvi susret s Titom: Tita sam naao sledeeg dana uprostranoj i jednostavno nametenoj sobi [] Nakon pozdravai raporta obuhvatio sam tog oveka jednim pogledom i u nje-mu smesta uhvatio odreene crte, u njemu, koji je upravljaosudbinom nae borbe, koju smo tako dugo iekivali. Najpresam video plave, donekle zamagljene oi, potom do u detaljisklesano lice; lice idealnog klasno svesnog radnika, proletera.

Kao da je skinut s neke ruske slike iz doba proletkulta.7

No Tito nije umeo da oara samo svoje sledbenike, koji sumu se ionako divili. Voa britanske misije u Vrhovnom tabuo utisku koji je na njega ostavio prilikom susreta 1943. godinenapisao je ovo: to se tie spoljne pojave, Tito je impozantnalinost: ima 52 godine, snane je grae, kosa elinosiveboje. Njegovo pravilno lice, kao isklesano iz kamena, ozbiljno

je i jako preplanulo, bore bespogovorno odlune. Pogledunjegovih svetloplavih oiju nita ne ostaje skriveno. U njemuje skupljena energija tigra koji se sprema na skok.8I na bri-tanskog zapovednika na Visu, koji je leta 1944. vie puta sreo

4V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 233.5 Velebit, Svjedok historije (razgovore vodila i knjigu priredila Mirauvar), Razlog, Zagreb, 2001.6

V. Ceni, EnigmaKopini, I, Rad, Beograd, 1983, str. 138.7G. Nikoli, Korijen, stablo, pavetina: memoari, Liber, Zagreb, 1981, str. 335.8 . . , , , , 1991, str. 164; F. Maclean, Josip Broz ito: apictorial biography, McGraw-Hill, New York, 1980, str. 7680.


17/43

T I 22

Tita dok je boravio na tom jadranskom ostrvu, ostavilo je utisak

njegovo ozbiljno lice, pri emu nije zaboravio njegov blistavosmeh koji bi mu obasjao lice i upalio iskre u oima.9ak sui ironinog i samozaljubljenog oveka kakav je bio Vinstoneril oduevile njegove plave, iskrene slovenske oi.10Uistom je smislu intoniran i komentar biveg hrvatskog banaIvana ubaia kada je juna 1944. godine pregovarao s Titomo saradnji Kraljevske vlade u izbeglitvu i Narodnooslobodila-

kog pokreta. Domobranskom pukovniku Ivanu Babiu naivnoje priznao: Imao sam dugaak razgovor s Titom, kao Hrvats Hrvatom. Imam povjerenje u njega i mene njegove modrezagorske oi ne mogu zavarati.11Slovenaki diplomata IzidorCankar, koji se s Titom sreo leta 1944. godine, bio je istogmiljenja. U pismu poslaniku pri jugoslovenskoj vladi u izbe-glitvu, Ralfu Stivensonu, govorio je o njemu kao o zdepastom

seljaku bistrih oiju koji je u stanju misliti svojom glavom,koji je iskren i demokrata.12Povoljan je i portret koji jeo Titu u vreme sukoba sa Staljinom nacrtao njegov biografVladimir Dedijer. Tvrdio je da ga je teko tano opisati: inimi se najvie zbog toga to se na tom licu nekako udno meaodlunost, a u isti mah blagost, koja naroito izbija iz njegovogosmeha i plavih, prodornih oiju.13

Nije imao strog pogled kakav ima inae na otografijama;moje lice je zablesnuo nekakav sve, plav odsjaj planinskih vodai naterao me da pognem bradu poput deteta, seao se svogsusreta s Titom u pedesetim godinama na jednoj istarskoj mani-estaciji tada mladi Fulvio Tomica, budui istarsko-transki

9J. Ridley, ito, A Biography, Constable, London, 1994, str. 242.10 S. Dabevi Kuar, 71, Hrvatski snovi i stvarnost, II, Interpublic,

Zagreb, 1997, str. 837.11N. Kisi Kolanovi, Hebrang.Iluzije i otrenjenja, Institut za savre-menu povijest, BibliotekaHrvatska povjesnica, Zagreb, 1996, str. 101.12A. Bajt, Bermanov dosje,Mladinska knjiga, Ljubljana, 1999, str. 913.13V. Dedijer, Novi prilozi, III, op. cit., str. 259.


18/43

itove oi 23

pisac.14Zapadnonemaki poslanik je pak prilikom svog prvogprijema kod Tita u vili Bled1951. godine naglasio da ne liina Hermana Geringa, Hilterovog ministra vazduhoplovstva,kao to su govorili zli jezici: Iako samo srednjeg rasta, nijekorpulentan, nego tek vrlo snaan, kao istesan iz jednog koma-da. Lice je ozbiljno i nimalo podbulo, vrlo energino, ali ne ibrutalno. Najuoljivije su svetloplave oi, koje zbog njegovogtena preplanulog na brionskom suncu izgledaju jo jasnije.15

Deset godina kasnije, u vreme putovanja Arikom, Titoveoi su oarale, ali i uznemirile srpskog romanopisca Dobricuosia, koji ga je pratio na putu. Bogata izraajnost lica,zapisao je o njemu. as sentimentalno, zamiljeno, intro-vertno; as pretee, strogo i opasno; as vedro i dobroudno.Ponekad, kao da drema ili za neim ali. Pa blesne pretnja uzelenkastim oima, prkos, samouverenost. Ne pokazuje umor

i godine. Nisam ni na jednom oveku video takve oi.16No ukasnoj starosti predsednikove oi vie nisu bile tako zavodlji-ve. Savka Dabevi Kuar, kojoj je u maju 1971. godine nudiomesto predsednice savezne vlade, pie da je ponudu odbila jerje bila uverena kako eli da je skloni iz Zagreba i politiki osla-bi: Gledala sam ga u modre vodenaste oi koje su me vrstopromatrale, napola radoznalo, napola ozbiljno.17

Istovremeno se kod Tita nalazila i francuska delegacija spremijerom aban-Delmaom na elu. Een de la Furnije, jedanod lanova delegacije, svoje utiske o susretu s maralom saeoje tvrdei da je tek star i kako to nije mogue ne primetiti. Jose ini da je u dobroj fizikoj kondiciji, ivahnog smisla zahumor, jeo je, pio, i bio u svakom trenutku spreman na alu,

14

F. Tomizza, Bolje ivljenje, Zaloba Lipa, Koper, 1981, str. 277.15Politisches Archiv, Berlin (PA), B 11, svezak 263, 1, str. 41.16D. osi, Pievi zapisi (19511968), F. Vinji, Beograd, 2001, str. 175.17 S. Dabevi Kuar, 71, Hrvatski snovi i stvarnost, II, Interpablic,Zagreb, 1997, str. 621.


19/43

T I 24

poput Gargantue. No, kao to se to dogaa starim ljudima,

naginjao je i tome da zaboravlja ili da se ponavlja i pomalogubi. [] Kao svi komunisti starije generacije, imao je nemirneoi. Prvo bi gledao dole ili mimo sagovornika. No s vremenana vreme uputio bi vam neposredan pogled, a ja ne bih eleobiti neprijatelj oveku s takvim oima.18

O tome da je Tito kao stari konspirator izbegavao direktnikontakt oima sa sagovornikom izvetava i Marko Vrhunec,

ef njegovog kabineta u prvoj polovini sedamdesetih godina:Imao je otar pogled kojim je oveka samo okrznuo, ali ga nijepogledao u oi. Ruku je stisnuo lagano i usput.19No prvi kojije progovorio o opasnosti Titovog pogleda bio je Luj Adami,ameriki pisac slovenakog porekla, koji se u domovinu vratio1949. godine kako bi se sam uverio ta se nakon sukoba izmeuStaljina i Tita onde zapravo dogaa. Kao to izvetava u svojojopirnoj knjiziOrel in korenine, koja je nastala kao rezultat togiskustva, vie puta je imao priliku razgovarati s Titom. Ukupnoak trideset sati. S njim je uspostavio drugarski odnos, koji muje doputao da mu kae tota to mu se niko u njegovoj okoliniinae ne bi usudio rei. Tako, na primer, nije skrivao svoj kriti-ki odnos prema njegovom napoleonizmu i opsednutosti uni-formama. Nakon jednog politikog zasedanja, koje se pretvorilou pravu apoteozu, Adami nije krio svoju suzdranost. Kada

je maral odlazio, primetio je da ga pisac posmatra: Iznenadaje blesnuvi (elinoplavim) oima a taj blesak nije bio samoprpoan rekao: Znate, gospodine Adamiu, sluajno samvrhovni zapovednik oruanih snaga. To je, dakle, bio njegovodgovor na moju kritiku njegove maralske uniorme.20

A za kraj i utisak Henrija Kisindera, dravnog sekretaraamerikog predsednika Niksona: Tito je bio ovek ije se oi

18e National Archives, London (TNA), FCO 28/1641/ENU 3/312/1.19M. Vrhunec,Josip Broz ito. Osebnost storitve titoizem. Prieva-nje, Drutvo piscev zgodovine NOB Slovenije, Ljubljana, 2009, str. 11.20L. Adami, op. cit., str. 120, 124.


20/43

itove oi 25

nisu uvek smeile zajedno s njegovim licem.21Je li znao da suto govorili i o Staljinu?22Staljin je, moda zato to su liili, tuTitovu osobinu odmah uoio. Prilikom jednog od prvih susretau septembru/oktobru 1944. godine rekao mu je: Kako vi toimate oi kao ris? To nije dobro. Treba oima da se smejete. Aonda noem u pleku.23A u vreme inormbirovskog sukobapredsednik transkih Slovenaca nakon slubene posete mara-lu kazao je: S Titom nema ale. Ima oi kao u guje. Opasnost

Titovih oiju primetio je i srpski komunista dogmatskog inacionalistikog kova Blagoje Nekovi. Kada je nakon raskolasa Staljinom poetkom pedesetih godina maral u razgovorus amerikim dravnim sekretarom Fosterom Dalesom izjaviokako bi se u sluaju rata borio protiv Rusa na strani Zapada,Nekovi se usudio da mu protivrei tvrdei kako Srbi to ne biuinili. Budui da mu je prigovorio kako tako neto ne moe

izjavljivati na svoju ruku bez dogovora s vostvom Partije,Tito je pobesneo: Njegove oi divlje make zablesnule sudivljakom mrnjom. [] Ja odgovaram za Jugoslaviju! Ja unjoj odluujem!24

21H. Kissinger, Te White House Years, Weidenfeld and Nicolson, Lon-

don, 1979, str. 928.22 V. Vlahovi, Strogo pov., 19551958, Neobjavljeni rukopis, I, Beo-grad, 1998, str. 58.23D. osi, Pievi zapisi(19511968), op. cit., str. 177.24Ibidem. str. 317.


21/43

MLADOST

I SREDNJE GODINE

Josip Broz Tito rodio se 7. maja 1892. godine (o datumu svogroenja navodio je razliite podatke)25kao podanik Franje Josi-

a I u zagorskom selu Kumrovcu na granici izmeu Hrvatske itajerske. Iako su se ove dve upravne jedinice nalazile u okviruAustrougarske, izmeu njih je postojala razlika; naime, prva jebila u sastavu zemalja Krune Svetog Steana, a potonja je bilanasledna zemlja habzburke dinastije. Franjo Josif u Beu je biocar, a u Budimpeti kralj, to nije bilo samo ormalnog karak-tera, pogotovo ne od 1866. godine, kada su se na podrujima

kojima je vladao oblikovale dve drave koje su imale malo togazajednikog osim njega samog i tri kljuna ministarstva: mini-starstva vojske, finansija i spoljnih poslova. Dok se austrijskapolovina lagano ali uporno modernizovala u ritmu industrijskerevolucije, maarska polovina se nalazila u kripcu konzerva-tivne eudalne klase koja nije imala sluha za nacionalna i soci-jalna pitanja. Da se Josip Broz rodio i odrastao samo nekoliko

25V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str. 137; P. Simi, ito, skrivnoststoletja, Jugoslovanski predsednik v novi Lui, Orbis, Ljubljana, 2009. str.19; Z. Despot, ito. Strogo poverljivo. Arhivski dokumenti, Slubeni gla-snik, Beograd, 2010, str. 15, 39; J. Ridley, op. cit., str. 42, 43.


22/43

Mladost i srednje godine 27

kilometara dalje od svog sela, u dolini reke Bistrice, u domu

majke Marije, koja je bila Slovenka, njegova sudbina bi vero-vatno bila drugaija. Zbog iroko razgranate mree Katolikecrkve u Ljubljanskoj biskupiji, domai upnik bi sigurno ubrzoprimetio njegovu nadarenost i najverovatnije ga poslao na stu-dije u Biskupske zavode u glavni grad Kranjske. Odatle bi muse, ako bi uspeo izbei sveteniko zvanje (njegova pobonamajka se nadala da e postati upnik), otvarao put u semenite

i teoloki fakultet ili na univerzitet. No budui da se rodio iodrastao u Zagorju, gde hrvatska Katolika crkva nije bila takodobro organizovana kao u Kranjskoj, za njegovo vaspitanjese niko nije zaista pobrinuo. Zavrio je samo etiri razredaosnovne kole i nekoliko razreda pripremne kole. Osim toga,kao dvanaestogodinjeg ministranta, domai upnik, pijanac,zbog nespretnosti kod svlaenja misne odore pljusnuo ga je i

izgrdio, to mu je Joa vrlo zamerio: Nedeljom sam dodue joodlazio na misu jer je majka tako eljela, no mislim da sam tadas Crkvom raskrstio.26Kako je bio iz porodice koja nije spadalameu najsiromanije u selu, ali je ubrzo otila na dobo i bilaje blagoslovena s ak petnaestoro dece od kojih je osmororano umrlo morao je ve na pragu puberteta trbuhom zakruhom.27Otac Franjo, ovek slabog karaktera crn poputvraga propio se, pa je bio prisiljen prodati i ono malo zemljekoju je posedovao.28O njemu nije rado priao, a ni o seljacima

26 V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str. 136, 221, 226; E. Kocbek,Dnevnik 1949, Cankarjeva zaloba, Ljubljana, 1999, str. 226, Louis Ada-mi, op. cit., str. 322, 323.27M. ilas, ito. Eine kritische Biographie, Molden, Wien, 1980, str. 31,39; V. Dedijer, Novi prilozi, I, str. 21; Novi prilozi, II, op. cit., str. 151.

Prema drugim izvorima Franjo i Marija Broz imali su desetoro dece,vidi P. Simi, op. cit., str. 26.28V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 20; Novi prilozi, III, op. cit., str.51; Arhiv Slovenije, Ljubljana, (AS), L. entjurc 1539; tehnika jedinica(t. j.) 40, O ocu Franji.


23/43

T I 28

svog rodnog Zagorja nije imao najbolje miljenje. Oni koji

se s vama ne slau, priao je mnogo godina kasnije, stojesa strane, eir sputen na elo, a ruke u depovima. Veomasu pasivni i neinteligentni.29S druge strane, od detinjstva jesluao o seljakim bunama, koje su njegove krajeve zahvatileu drugoj polovini 16. veka, i o traginoj smrti Matije Gupca injegovih sledbenika nakon poraza 1573. godine. Zato nije bilosluajno to je u njegovoj radnoj sobi u Beogradu visila velika

slika Krste Hegeduia koja je prikazivala pobunjene seljake ubici kod Stubice.30

Najpre je hteo da postane kroja, jer su ga privlaila lepaodela, ali seoski uitelj je mislio da je nemiran deak i da nebi bio pogodan za takvo sedee zanimanje. Zato se zaposlio unekoj gostionici u Sisku taj posao je izabrao zato to su kono-bari u njegovim oima bili elegantni no ubrzo ga je napustiopa je kao bravarski egrt otiao da radi u neku mehaniarskuradionicu. Bio je nemirnog duha: tek to je 1910. izuio zanat,ve je nekoliko puta promenio radno mesto, u Hrvatskoj, uKranjskoj, u ekoj, u Bavarskoj, u Ruru i u Austriji. Razmiljao

je i o tome da se iseli u Ameriku, ali stigao je samo do Trsta, gdebi se loe proveo da nisu lokalne socijaldemokrate siromasima

poput njega omoguili ishranu u javnoj kuhinji.31

U Zagrebuse 1910. godine ulanio u Savez socijalistike omladine, toje znailo da je automatski postao lan Socijaldemokratske

29 Arhiv Jugoslavije, Beograd (AJ), 837, KPR, IV-5-b, K 49, BelekaJ. Vilana o razmiljanjima Tita o seljacima Uikog kraja i onima izZagorja, 20. 11. 1953. No nekoliko godina kasnije bio je drugog milje-nja: Zagorci su bistri, neposredni, preki. Vole sve u lice, D. osi,

Pievi zapisi(19511968), op. cit., str. 203.30 J. Ridley, op. cit., str. 48; I. Krajai Stevo, Resnica mora zmagati,Dnevnik, 11. 11. 1984.31V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str. 219231; L. Adami, op. cit.,str. 330, 331.


24/43


stranke.32Naa mladost, seao se njegov savremenik Miro-

slav Krlea, odvijala se u onim beznadno dosadnim i sivimulicama zagrebakog Donjeg grada [] gdje su krme bijednei smrdljive, tacuni mirie na brano i bakalar kao u najza-baenijoj provinciji, a u pustim dvokatnim kuama stanujuloe plaeni sivi inovnici nekog sivog i dosadnog Carstva nasamrtnoj postelji.33

U jesen 1912. godine pozvan je u vojsku, gde se ubrzo popeo

do ina narednika-vodnika u puku. S dvadeset i jednom godi-nom bio je jedan od najmlaih podoficira u carsko-kraljevskoj

vojsci.34Kao bivi soko, bio je dobar gimnastiar, odlian jaha,skija i maevalac. Po sopstvenom miljenju, nije dobio zlatnu

ve samo srebrnu medalju u toj disciplini na takmienju koje jevojska organizovala u Budimpeti samo zato to je bio Hrvat, anjegov protivnik je bio plemikog porekla.35Prema Austrou-

garskoj ni u kasnijim godinama nije gajio neprijateljska osea-nja, jer ju je smatrao ureenom dravom, iako se ve tada odu-evljavao jugoslovenskom idejom. Kada se jednom u razgovorupovela re o crnogorskom kralju Nikoli, koga je Milovan ilasprezirno nazvao operetskim likom, Tito se usprotivio: Ah, ne.Nama mladima bio je simpatian bio je hrabar, rodoljub,Jugosloven36Istovremeno je do kraja ivota ostao vezan zasvoju uu domovinu. Koje je narodnosti, saznao je prvi put kadje imao etiri godine od svog dede Martina Javereka, kod kogaje u selu Podsredi boravio u predkolskim danima, kada je ovajpokuao da ga uveri da sie s kruke na koju se popeo: Doi

32V. Dedijer,Novi prilozi, I, op. cit., str. 42, 46.33M. Krlea,Moji susreti s itom, Veernji list, 23. 5. 1972, str. 4.34J. Ridley, op. cit., op. cit., str. 59; L. Adami, op. cit., str. 337.35

M. ilas, ito, op. cit., str. 234; V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str.58; Novi prilozi, III, op. cit., str. 48; AJ, 837, KPR, IV-5-b, K 49, Podaci oitovom boravku u Austriji; J. Ridley, op. cit., str. 59.36 M. ilas, ito, op. cit., str. 337; V. Adamovi, ri diktatora Staljin,Hitler, ito. Psihopolitika paralela, Inormatika, Beograd, 2008, str. 509.


25/43

T I 30

dole, ti mali Hrvat37Godine 1971. u vreme najeeg sukobasa zagrebakim liberalima, koji su po njegovom miljenjuprevie poputali domaim nacionalistima, ve pomalo pripit,rekao je Savki Dabevi Kuar, predsednici CKH: Vi zapravomislite da ja nemam nikakav nacionalni osjeaj, da se ja uoptene osjeam Hrvatom, da sam kao mlad proleter otiao u svijet ida mi je proleterski internacionalizam istisnuo svaki nacionalniosjeaj. Ja jesam i internacionalist, jer mi smo komunisti i svi

moramo biti i internacionalisti! Ali ja sam i Hrvat!38Kada je krajem jula 1914. godine izbio Prvi svetski rat, nje-

gov puk su uputili najpre na srpski ront na Drini, gde je odavgusta do decembra sluio kao narednik 25. domobranskogpeakog puka, a kasnije u Karpate na ruski ront. Jo pre togasu ga u Petrovaradinu blizu Novog Sada na nekoliko dana baciliu zatvor pod optubom za antiratno hukanje, to je sam kasni-

je proglasio grekom vojnih vlasti.39

U tekim borbama protivRusa u istonoj Galiciji, gde je dospeo ebruara 1915. godine,istakao se kao komandant izvidnice i bio ak predloen za odli-kovanje. U noi izmeu 17. i 18. marta 1915, kao komandantpeadijske patrole (od etiri oveka) izvrio je prepad na jednuneprijateljsku poljsku strau u Starim Kivotulama, zarobio svu(jedanaest Rusa) i doveo u svoju trupu, navodi se u dokumen-tu koji se odnosi na taj dogaaj. Ovaj podoficir se javlja uvekdobrovoljno pri svakom opasnom poduhvatu kao komandirpatrole i uinio je ve vie puta dosta nereda u neprijateljskimredovima.40Za taj uspeh je dobio znatnu svotu novca, jer jekomanda plaala pet kruna za neprijateljsku puku.41No pre

37F. etinc, Zbogom Jugoslavija, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana,1993, str. 221.38

S. Dabevi Kuar, 71, II, op. cit., str. 666.39V. Dedijer,Novi prilozi, I, op. cit., str. 43, 245, 246; J. Ridley, op. cit.,str. 62, 63.40V. Dedijer, Novi prilozi, III, op. cit., str. 61.41D. osi, Pievi zapisi(19511968), op. cit., str. 200.


26/43


nego to je Broz stigao da primi malu srebrnu medalju za

hrabrost,42na sam Uskrs je u Bukovini teko ranjen u sukobus erkezima, pripadnicima Divlje divizije, poznatim po okrut-nosti. Taj sudbonosni dogaaj koji se zbio u blizini mesta Oknaodvijao se ovako: njegov vod je najpre naiao na Ruse koji sukretali u napad. No Broz je svojim podreenima zapovedio dane pucaju jer se hteo predati. Ali nakon Rusa navalili su erkezii opkolili njegovu jedinicu. Nismo bili ni primijetili dolazak

erkeza. erkezi su se naprosto sjurili u nae rovove. Iako jepodigao ruke uvis, jedan ga je napao dvometarskim kopljem, aon se branio samo bajonetom. Kako je bio izvrstan maevalac,mogao ga je i ubiti, ali nije hteo. Tada mu je neko na velikomarcu zabio koplje u levu lopaticu. Kada sam se okrenuo, vidiosam iskeeno lice drugog erkeza i ogromne crne oi s jakimobrvama.43Pao je. Zadnje to je video bio je ruski vojnik kojise bacio na erkeza kad je ovaj hteo da mu zada smrtni uda-rac. Zarobljen je zajedno sa svojim bataljonom, a verovatno jepreiveo jer su mu nakon sukoba lokalne pruile prvupomo. K svesti je doao tek u bolnici.44

Dok je njegovo ime stavljeno na popis gubitaka koje je pre-trpela carsko-kraljevska vojska izmeu 10. i 12. aprila 1915,45u ivotu mu se otvorilo novo poglavlje. Naao se u mnotvu

od dva miliona austrougarskih, koje su Rusirasporedili u logore razbacane po celom velikom carstvu. Naj-pre se skoro godinu dana, od maja 1915. godine do marta1916. godine, leio u nekoj improvizovanoj bolnici Uspenskog

42 Ili ak dve. Vidi - , (), Fond 495, o. 74,d. 586, str. 8.43

. . , op. cit., str 18; L. Adami, op. cit., str. 337.44V. Dedijer, Novi prilozi; I, op. cit., str. 63; V. Dedijer, Novi prilozi, III,op. cit., str. 54; D. osi, Pievi zapisi(19511968), op. cit., str. 193.45AJ, 838, LF II-10/2. Fotokopije delova spiskova o nestalima u I svet-skom ratu.


27/43

T I 32

manastira u mestu Svijasku na Volgi (Kazanska gubernija),

a potom je bio premeten u logor u blizini grada Alatira nareci Suri kod uvaa. Tamo je upoznao kerku nekog lekara injenu prijateljicu koje su poseivale ratne zarobljenike i bole-snicima inile sitne usluge. Pozajmljivale su mu knjige koje suimale kod kue i vie puta ga pozivale u goste: Stalno su megurale da sviram (klavir). Tako je nauio i to.46Uprkos tometo se mogao spasti iz zarobljenitva da je pristao da pristupi

dobrovoljakom korpusu u koji su Srbi regrutovali zemljakeiz Austrougarske za ront u Dobrudi, zajedno sa sedamdesetdrugova usprotivio se i odbio da se vrati u borbu. Budui da jebio podoficir, prema enevskoj konvenciji navodno ga vlastinisu smele iskoriavati za rad. Meutim, javio se dobrovoljno,pa su ga poslali nekom kulaku u selo Kalasevo u blizini gradaArdatova u Simbirskoj guberniji, gde je radio kao mehaniar u

parnom mlinu. U jesen 1916. godine s drugim ratnim zaroblje-nicima premestili su ga na Ural, u grad Kungur, nedaleko odJekaterinburga. Tamo je radio na eleznikoj pruzi kao prevo-dilac i stariji zarobljenik, dakle kao nadglednik. U maju 1917.godine poslali su ga dalje na malu elezniku stanicu Erga ublizini Perma. Kako je tamo doao u sukob sa zapovednikomlogora, bio je dvaput zatvaran i estoko pretuen, a to ga jenavelo na beg. Trojica kozaka tako su ga, naime, izlupalaknutama da je udarce pamtio ceo ivot.47U haosu nakonFebruarske revolucije, leta 1917. godine, pobegao je iz logorapa se uglavnom peice doskitao do Petrograda, u nadi da enai posao u Putilovljevoj fabrici, gde je za dva ili tri dana zaistauspeo da se zaposli. ak je imao priliku da slua Lenjina na

46V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 64; Novi prilozi, III, op. cit.,

str. 609; AS, Dedijer 1979 (AS, Dedijer) tehnika jedinica (t. j.) 215, G.Vlahov, ivot u Belom dvoru, eljton, str. 83; L. Adami, op. cit., str. 338.47V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 65, 66; Novi prilozi, III, op.cit., str. 50; . . , op. cit., str. 18; J. Ridley, op. cit., str. 65; L.Adami, op. cit., str. 339, 340.


28/43


mitingu i vidi pisca Maksima Gorkog. Prema Lenjinu je itavog

ivota gajio duboko potovanje, o emu svedoi injenica da jeu godinama dok je bio na vlasti na radnom stolu u Beogradudrao njegovu fotografiju, a na ormaru njegovo malo poprsje.48Kada je 13. jula dolo do demonstracija u kojima su boljevicipokuali da preuzmu vlast, u njima je i sam uestvovao, a potosu ih uguili, uverio se da je revolucija propala. Samo sluaju jemogao zahvaliti to ga nije pokosio rafal iz mitraljeza jednog od

policajaca koji su se po nalogu A. F. Kerenskog sukobili sa gru-pama demonstranata. Najpre se krio pod mostovima na Nevi,potom je pobegao u Finsku, koja je kao autonomna pokrajinabila deo Ruskog carstva. Douo je da onde treba da se dogodineto presudno. U blizini Ulenburga uhapen je, a kako nijeznao finski, smatrali su ga opasnim boljevikom. Konano jepoliciju uverio da je austrijski ratni zarobljenik pa su ga pustili

na slobodu. Vratio se u Petrograd, gde je opet uhapen i na trinedelje zatvoren u tamnice Petropavlovske tvrave.49Ko ihpoznaje, ne moe posumnjati da je osetio olakanje kada suotkrili da jepa su ga prognali na Ural. Meu-tim, jo pre nego to je stigao u Kungur, uspeo je da pobegne uSibir. Skoio je s voza za deportovane i, uprkos tome to su gaprogonili policajci, uspeo je da pobegne. Ukrcao se na putniki

voz, bez novca i vozne karte, za ta kondukter nije mario. Biloje to dan poto je Lenjin doao na vlast. Stigao je u Omsk, gdese pridruio meunarodnoj Crvenoj gardi u kojoj je kao straari mehaniar sluio od kasne jeseni 1917. godine do leta 1918.godine, kada jo nije bilo jasno hoe li u graanskom ratu kojije izbio u Rusiji pobediti crveni ili beli. U selu Mihajlovki ublizini Omska, gde je ponovo radio u parnom mlinu, upoznao

je jedva trinaestogodinju Pelagiju D. Belousovu, s kojom je48J. Ridley, op. cit., str. 320.49V. Dedijer, Novi prilozi, III, op. cit., str. 50; D. osi, Pievi zapisi(19511968), op. cit., str. 185.


29/43

T I 34

sklopio prvu od svojih pet branih veza. Nijedna od njih nije

se zavrila sreno.50Godine 1918. podneo je molbu za sovjetsko dravljanstvo

i lanstvo u Komunistikoj partiji, ali nije sasvim jasno jesuli mu odobrili molbu za dravljanstvo. to se Partije tie, izdokumenata Kominterne znamo da nije postao njen lan jertada jo nije postojala jugoslovenska sekcija. U svakom sluaju,u Omsku nije pristupio internacionalnoj brigadi Crvene garde

da bi postao vojnik revolucije, kako se kasnije navodilo unjegovoj hagiografiji. Kao to je sam potvrdio, bio je preslabda ode na ront, jer je zbog rane jo uvek pljuvao krv. Takoese ini da boljevike vlasti u borbe protiv belih nisu hteleda ubace njegovu jedinicu, pod izgovorom da je korisnija uOmsku.51Sibirski centar je, dodue, ubrzo zaposela Bela gar-da Aleksandra V. Kolaka, koja je zapoela sistematski lov na

protivnike, odnosno dezertere. Od belih i njihovog terora, a uprvom redu od pretee prisilne mobilizacije u ehoslovaku ilisrpsku legiju koje su stale na stranu kontrarevolucije, pobegaoje u kirgiski aul (selo) pedeset ili osamdeset kilometara uda-ljen od Omska. Tamo je opet radio kao mehaniar u parnommlinu bogatog seljaka Isaija Daksenbajeva, uveren da je nasigurnom. No esi su zaposeli i ove zabaene krajeve i poku-ali da ga uhapse. Budui da je odravao veze s komunistimaiz Omska, loe mu se pisalo. Nije jasno je li ga Daksenbajevsakrio ili su tamonji seljaci meu kojima je agitovao za sovjet-sku vlast svedoili da je kod njih jo od 1915. godine, dakle danije dezerter. Svakako se spasao zatvora, ako ne i neeg goreg.

50V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 71; Novi prilozi, II, op. cit., str.243266; RGASPI. Fond 495, o. 74, d. 589; Fond 495, opis 74, delo 597,

str. 36; L. Adami, op. cit., str. 343, 344.51V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 67; Novi prilozi, III, op. cit., str.50; NSK, Arhiv Bakari, Kutija 10, Razgovor Bakari Boko iljegovi,4. 6. 1981; V. Ceni, itova posljednja ispovijest, Grafos, Orfelin, Ceti-nje, Beograd, 2001, str. 245; L. Adami, op. cit., str. 341.


30/43


Kirgizima je, naime, omilio kao hrabar, dosetljiv mladi brzih

odluka s neobinim smislom za ivotinje.52Prijatelji su mupoklonili sokola. Odgajao ga je, hranio mesom i mazio. Soko jenauio da sedi na njegovom ramenu. Kada je odrastao i rairiokrila, Joa je odluio da ga pusti na slobodu. Za dva dana soko

je opet doleteo i seo mu na rame. Mirno je ekao da ga nahrani.Kada se nasitio, odleteo je, ali za dva dana se opet vratio. Tek jeetvrti put odleteo zauvek. Svi koji su uli tu priu govorili su:

Sve to je ivo mora voleti oveka kakav je Broz.53Kada je Crvena armija 1919. godine poterala Kolaka iz

Omska pa je ponovo uspostavljen elezniki saobraaj s Petro-gradom, Joa je odluio da sa enom, koju su zvali Polka, odena put. U Petrogradu, gde je ostao priblino tri nedelje, saznaoje da je osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).Sovjetske vlasti su ga imenovale za zapovednika ete ratnih

zarobljenika iz bivih austrijskih zemalja, koje su sada pripadaleJugoslaviji.54S njima se u septembru 1920. godine preko Baltikavratio u domovinu, ali su ga u Beu jugoslovenski predstavnicipokuali spreiti da pree granicu jer su ga dva srpska drugaoptuila da je komunista. Kada je stigao u Maribor, s mladomenom su ga stvarno zatvorili i drali onde celu nedelju. Teksu mu potom, nakon pet godina zarobljenitva, dopustili da

se vrati u rodno selo.55No Rusija i Sibir sa svojim tajgama,meseinama i konjima ostali su mu do kraja ivota u srcu.Prema zemlji Sovjeta, koju je kasnije upoznao u svoj njenojogromnoj industrijskoj i vojnoj snazi, sauvao je emocionalan

52RGASPI, Fond 495, o. 74, d. 587; Fond 495, o. 74, str. 6; M. Simi,enske v itovi senci.ito brez maske 2, Intelektualne stvoritve, Ilirska

Bistrica, 2010, str. 144; L. Adami, op. cit., str. 346; B. Mandi, ito udijalogu sa svijetom, AgencijaMir, Novi Sad, 2005, str. 221, 222.53AS, Dedijer, tj. 262, Svedoanstvo dr Oaka o Pelagiji Belousovoj.54AJ, 837, KPR, IV-5-a, K 38, TV serija Iz itovih memoara.55V. Dedijer, Novi prilozi, III, op. cit., str. 50; L. Adami, op. cit., str. 349.


31/43


32/43


samostalnih nacija, u njoj je ivelo jo najmanje sedamnaest

manjina (Albanci, Maari, Nemci i drugi), to ju je obeleavalokao nacionalno najraznolikiju dravu u Evropi. Osamdesetposto stanovnitva ivelo je na selu, gde su uslovi esto bili istikao pod Turcima, ako ne i gori, zbog bede koju je prouzroko-

vao rat.61Bilo je oito da se tako arenim i potencijalno prevrat-nikim drutvom moe vladati samo vrstom rukom. Takvupolitiku su beogradski vladini krugovi rano poeli da sprovode,

izmeu ostalog tako to su krajem decembra 1920. godine tzv.Obznanomzabranili delovanje tek osnovane Komunistikepartije Jugoslavije (KPJ) i gurnuli je u ilegalu. Partiju, koja jevukla korene iz predratnih socijaldemokratskih i socijalisti-kih stranaka razliite tradicije i kulture, to je, naravno, veomaoslabilo: od 65.000 lanova, koliko ih je imala 1920. godine,smanjila se 1924. godine na 688 lanova.62Josip Broz joj se,

dodue, prikljuio, ali politiki se nije izlagao u rakcionakimborbama izmeu generala bez vojske, kakvi su bili voe KPJ.Angaovao se na sindikalnom podruju, gde su komunisti bilivrlo zastupljeni. Uprkos tome nije mogao izbei ikaniranje,otputanje iz slube, pa ak i zatvor i zlostavljanje u njemu.63Kao i pre rata, ni sada nije dugo izdrao na istom radnommestu: bio je u Zagrebu, Bjelovaru, u brodogradilitu u Kra-ljevici, u Velikom Trojstvu, ak i u abrici eleznikih vagonau Smederevskoj Palanci. Na neko vreme se ak vratio svomprvobitnom zanimanju i zaposlio se kao konobar, ali brzo jeotputen jer je meu kolegama organizovao trajk.64

Godine 1926. hteo je da se u Beogradu ukljui u jednu odlokalnih partijskih elija. No desniarska frakcija, koja je u

61TNA, FCO 28/1628/ENU 3/303/1; V. Dedijer, Novi prilozi, op. cit.,

str. 75.62D. Bilandi, Povijest izbliza. Memoarski zapisi 19452005, Prometej,Zagreb, 2006, str. 592.63V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str. 173, 267, 268.64J. Ridley, op. cit., str. 78.


33/43

T I 38

gradu bila na vlasti, nije htela da ga primi jer su njene voe

smatrale da ne pripada ni njima, a ni leviarima. To je rak-cionatvo dostiglo takav opseg da je potenim komunistimabilo onemogueno da uu u partijske organizacije. Samo kakobi voe osigurali svoj poloaj [] jer su dobivali pomo odKominterne. To jest, ne samo pomo, bila je to redovna mje-sena plaa[]dosta via nego to su je imali vii inovnici.[] I to me pored drugih spoznaja potaknulo da uem u bor-

bu protiv frakcionatva.65Nakon povratka u Zagreb 1927.godine Broz je poeo da agituje kao sekretar Saveza hrvatskihmetalskih i koarskih radnika, a kasnije kao sekretar Gradskogkomiteta Komunistike partije, u kom je predstavljao srednjustruju koja se suprotstavljala i levoj i desnoj frakciji. Prva jenaglaavala ederalistiki, a druga centralistiki koncept dru-tvenog i dravnog ureenja, pri emu je, naravno, dolazila do

izraaja razliita politika kultura Beograda i Zagreba. Kao toje kasnije napisao Miroslav Krlea, rasprava se vrtjela u okviruzaaranog kruga bez potpune demokracije nema ni rjeenjanacionalnog pitanja, odnosno bez rjeenja nacionalnog pita-nja nema potpune demokracije.66

Budui da je od sredine dvadesetih do sredine tridesetihgodina u Kraljevini SHS, toj vetakoj versajskoj tvorevini,

videla moguu odskonu dasku imperijalistikih snaga zanapad na Sovjetski Savez, Kominterna (IKKI) koja je pove-zivala sve komunistike partije sveta i podreivala ih Moskvi,zagovarala je njeno komadanje i osnivanje ederacije socijali-stikih republika na Balkanu. U rezoluciji posebne komisijeKominterne, objavljenoj u prolee 1925. godine, zabeleeno jei sledee uputstvo za KPJ: Partija mora uz to je mogue vie

propagande i agitacije uveriti radnike mase u Jugoslaviji da je65AS, Dedijer, Magnetoonski snimak predavanja Josipa Broza Tita 26.i 27. marta 1977. u Kumrovcu, str. 12, 23, 24. t. j. 111.66NSK, M. Krlea, A 210.


34/43


raspad takve drave jedini put za reenje nacionalnog pitanja.

[] Dok Jugoslavija ne propadne, nije mogua nikakva ozbilj-na komunistika delatnost. Jugoslaviju moramo najpre razbitiuz podrku separatistikih pokreta u njoj.67To je bio razlogzbog koga je Kominterna napala desnu rakciju i njenog vou,Srbina Simu Markovia, sekretara KPJ, koga je zbog odbijanjalenjinistikog naela o samoopredeljenju naroda kritikovaosam Staljin i koji je 1929. godine iskljuen iz Partije. Istovreme-

no je zauzela kritiki stav i prema levoj rakciji pod vostvomRajka Ivanovia, koja je izmeu ostalog tvrdila da su seljaci posvojoj prirodi nuni saveznici buroazije, a ne radnike klase.Godine 1928. u otvorenom pismu lanovima KPJIspolkomKominterne ovako je okarakterisao sukob izmeu obe grupe:Pitanja proleterske borbe od ivotne vanosti bila su gurnutana poslednje mesto, a na prvo mesto je stavljena skolastikakazuistika koja je samo podjarivala rakcionaku prepirku.68

Meanje Moskve u unutranje poslove KPJ dodatno jeuzburkalo duhove, zbog ega se postavilo pitanje je li to uoptedopustivo. U tom kontekstu se nametnula zagrebaka struja,koja je zagovarala premoivanje rakcija, tvrdei da se radi oprepirkama intelektualaca koje treba smeniti i na elo Partijepostaviti radnike. Traili smo, priseao se Tito, izlaz iz te-kog poloaja u kome se naao komunistiki pokret Jugoslavije.

Doli smo do spoznaje da je potrebno prvo izlijeiti Partiju iizboriti se za njezino jedinstvo. Ta borba, naravno, nije bilabez rizika, jer je vostvo KPJ protiv kritiara rado donosilonajtee sankcije i proglaavalo ih antipartijskim elementima.69

Ne izjanjavajui se o tome u emu lee prednosti, odno-sno slabosti, jedne ili druge frakcije, Josip Broz je utvrdioda dugogodinja borba paralie partijski vrh i spreava ga u

67A. Bajt, op. cit., str. 782, 783.68RGASPI, Fond 575, o. I, d. 413; AS, Dedijer, t. j. 7, E. Kardelj, ito naistorijskim raskrima, str. 6.69AS, Dedijer, t. j. 111, Magnetoonski snimak, op. cit., str. 2527.


35/43

T I 40

preduzimanju stvarne revolucionarne aktivnosti. U buri ovih

rasprava, uz pomo Andrije Hebranga, krajem ebruara 1928.godine na VIII konferenciji u ime monolitne boljevikeorganizacije uspeo je da preuzme sekretarijat zagrebakogGradskog komiteta. Glavni kandidat za taj poloaj bio je samHebrang, ali ga se odrekao u Brozovu korist jer je smatraoda sekretar mora biti proleter, dok je on sam bio bankarskiinovnik. Radilo se o najbrojnijoj komunistikoj organizaciji u

Kraljevini SHS s priblino 180 lanova a to je bilo vanije,njegove je stavove dva meseca kasnije u otvorenom pismupotvrdila i Kominterna. Ovo boljevistiko politiko usme-renje, iji je cilj bio da u Partiji stvori unutranju koheziju lenji-nistikog tipa, oslobodi je rakcionake more da bi se posve-tila radu meu masama,70u sledeim godinama nije, dodue,sprovedeno u delo, ali je usmerilo panju na Broza i Hebranga,

koji su se ubrzo nali u raljama policije.71

Ve 1927. godineBroz je osuen na sedam meseci zatvora zbog revolucionarnedelatnosti, a 1. maja 1928. godine ponovo je uhapen zbognereda koje su komunisti organizovali u bioskopuApolopro-tiv skuptine gradske Socijalistike stranke. U grupi nasilnikakoji su za vreme sveanosti zavikali: Dole socijalpatrioti! Dolesluge kapitalista!, pa se sukobili s prisutnima, bio je i Josip.

Uhapsili su ga pa je zajedno s drugovima osuen na etrnaestdana zatvora. Tom prilikom je nastala njegova lina beleka ukojoj pie da je visok 170 cm, ima sive oi, da mu nedostajuzubi, da je kratkovid pa stalno nosi naoare i da je do sada bio

70M. ilas, ito, op. cit., str. 99; V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str.270, 271; P. Simi, op. cit., str. 45; P. Simi, Z. Despot, ito, op. cit., str.51; AS, Dedijer, t. j. 236, Pismo V. Dedijera redakciji nedeljnika Danas,

28. 7. 1988.71N. Kisi Kolanovi, Hebrang, op. cit., str. 24; V. Dedijer,Novi prilozi,I, op. cit., str. 143; . . , op. cit., str. 295; I. Supek, Krunskisvjedok protiv Hebranga, Markaton Press, Chicago, 1983; P. J. Marko-vi, op. cit., str. 657.


36/43


neporonog ponaanja.72Oito u policiji nisu znali s kim imajuposla. U julu i avgustu sledee godine ponovo je uhapen, ovogputa pod optubom da je pokuavao da organizuje ustanak kojije trebalo da srui omraeni reim Karaorevia. U Zagrebusu stvarno izbili trajkovi, masovne demonstracije i nemiri,koji su odneli i nekoliko ljudskih rtava.73

Trenutak je izgledao krajnje primeren za revoluciju, jer je20. juna 1928. godine u beogradskoj Skuptini dolo do aten-

tata, ije su rtve bili hrvatski opozicioni zastupnici. Na njih jepucao Punia Rai, crnogorski lan vladine Radikalne stranke,jer je predstavnike Hrvatske seljake stranke (HSS) smatraosmrtnim neprijateljima ujedinjenog i strogo centralizovanogdravnog ureenja. Meu rtvama je bio i harizmatini voastranke Stjepan Radi, koji nije umro na licu mesta, ali je uavgustu, posle nekoliko nedelja mukotrpne agonije, podlegaoranama. To krizno stanje je, prema uputstvima Kominterne,KPJ izabrala za akciju: njene voe, koje nisu imale nikakavoslonac u masama, zapoele su je punim zanosom svog neisku-stva.74Zbog izdaje, koja je dola iz partijskih redova, andar-merija ih je preduhitrila, organizovala niz zaseda i premetainate izmeu ostalog pet dana pre Radieve smrti 4. avgusta1928. kod Broza pronala otro nabijen revolverbrauningzakoji nije imao dozvolu, a u njegovom konspirativnom stanu,osim marksistike literature, ispod kreveta i korpu sa munici-jom i etiri nemake bombe iz Prvog svetskog rata (kasnije je

72AJ, 838, LF, III-11/8, Predmet suenja Brozu i dr. istrani materijal.Kr. Redarstveno ravnateljstvo, 14. maja 1924.73V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str. 232.74

F. W. Deakin, Yugoslavia 19411945(neobjavljeni kucani tekst, 1996,kopiju mi je ljubazno ustupio B. Gorjan), Te Military Organisation ofthe Yugoslav Communist Party(19181940), str. 5; V. Dedijer, Novi pri-lozi, I, op. cit., str. 153; Novi prilozi, II, op. cit., str. 289; Novi prilozi, III,op. cit., str. 51.


37/43

T I 42

u odbrani tvrdio da su mu podmetnute, to nije bila istina).75Zatvorili su ga, pretukli i traili od njega da lano svedoi pro-tiv drugova. Nije nita izdao, ali je iz protesta zapoeo trajkglau, kao to je uinio i prilikom prethodnog hapenja. Njego-vo pismo iz zatvora, u kome je preterano naglaavao mukekojima je podvrgnut, objavio je 24. avgusta 1928. godine organKominterneInternacionale prese korespondencpod naslovomKrik iz pakla jugoslovenskih zatvora.76

Poetkom novembra naaose pred sudom, gde su ga nakonprocesa, naduvano nazvanim bombaka aera, koji je naiaona prilian odjek, 14. novembra 1928. godine osudili na petgodina zatvora. Nakon rasprave ponaaose onako kako je to zatakve prilike komunistima diktirala Kominterna: Neka ti budepred oima samo jedno. Ne da dobije to manju kaznu, negoda svojim ponaanjem povea ugled Partije u oima masa.77U skladu s tim uputstvom, Broz je hrabro izjavio da se neosea krivim i da ne priznaje buroaski sud koji predstavljareakcionarne snage. ivjela Komunistika partija! ivjelasvjetska revolucija!78To izazovno dranje zabeleile su novine,a primetili su ga i u Moskvi.79Njime nisu svi bili zadovoljni.August Cesarec, jedan od vodeih leviarskih intelektualaca

75NSK, Arhiv Bakari, Kutija 10, Razgovor Bakari Boko iljegovi,

4. 6. 1981; V. Dedijer, Novi prilozi, II, op. cit., str. 279; Veer, 8. 8. 1928;P. Simi, op. cit., str. 46; AJ, 838, LF III-11/11, Predmet suenja Brozui dr. istrani materijal.76 AJ, 837, KPR, IV-5-a, K 38, TV serija Iz itovih memoara; . ., 30; J. Ridley, op. cit., str. 98, 99.77N. Kisi Kolanovi, Hebrang, op. cit., str. 29, V. Dedijer, Novi prilozi,II, op. cit., str. 267 i.d; Veer, 7. 11. 1928.78NSK, Arhiv Bakari, Kutija 22, Novosti, 8. 1. 1928; V. Dedijer, Novi

prilozi, op. cit., str. 154175; Novi prilozi, II, op. cit., str. 276; Veer, 9.11. 1928; M. Steanovi, Potpis:Tito. Bili smo itovi ifranti, Svedoan-stvo Branke i Pavla Savia, Globus, Zagreb, 1980, str. 180.79Veer, 14. 11. 1928; 15. 11. 1928; P. Damjanovi,Originalnost i tekoeitovog puta, Borba, 25. 5. 1976.


38/43


u Hrvatskoj, ubrzo nakon toga napisao je u ilegalnom listu

Proleter: Doe li taj mladi i bolesno ambiciozni komunist naelo KPJ, to e biti tragedija za Partiju.80

Nakon presude Tito je jo nekoliko dana ostao u zagre-bakim zatvorima: drugovi su pokuavali da ga spasu i da mupreko naklonjenog straara u zatvor prokrijumare testeruskrivenu u hlebu. Njome je Broz pretesterisao pet od est gvoz-denih ipki na prozoru svoje elije a da to niko nije primetio.

Kada se hteo latiti i este, premestili su ga u drugu eliju aubrzo potom poslali u Lepoglavu u Hrvatskom zagorju, gde jeod 1854. godine bila najvanija kaznionica. Straar koji mu jepokuao pomoi postao je sumnjiv vlastima, pa je uz pomoPartije pobegao u Sovjetski Savez. Nekoliko godina kasnijeSovjeti su ga sumnjiili da je agent jugoslovenske policije iosudili ga na smrt.81U drutvu komunista s kojima se Titonaao u zatvoru u Lepoglavi, u Mariboru (koji je bio na glasukao Aleksandrov najgori zatvor) i Ogulinu, brzo je stekaoduno potovanje. Potovanje je zasluio i svojim korektnimponaanjem i disciplinom kojom se dao na studije marksiz-ma-lenjinizma, to zatvorski reim nije mogao ili nije znao dazabrani. U tom zatvoru i drugim zatvorima poela se obliko-vati nova generacija voa Josip Broz, Moa Pijade, Andri-

ja Hebrang, Aleksandar Rankovi, Milovan ilas koji suzacrtali intenzivan program marksistikog obrazovanja, ali irealistinije studije budue vojne taktike, nune za ostvarenjerevolucije.82U godinama na robiji kojih se seao sa aljivom

80 M. F. Kranjc, Zarote in atentati na ita, Grafis rade, Grosuplje,2004, str. 127.81J. Ridley, op. cit., str. 102.82

F. W. Deakin, Yugoslavia, op. cit., Te Military Organisation of Yugo-slav Communist Party(19181940), str. 6; V. Dedijer, Novi prilozi, II,str. 284, 285; Novi prilozi, III, op. cit., str. 608; M. ilas,Memoir of aRevolutionary, Harcourt Brace Jovanovich Publishers, New York, 1973,str. 190, 191.


39/43

T I 44

oputenou83 Broz je postao profesionalni revolucionar, kao

to su to ispravno primetili u mariborskom zatvoru. Tamo suu njegov evidencijski list pod rubrikom struka (specijalnost)upisali: zloinaka: komunista.84

Uprkos svoj grubosti, zatvor je Josipu Brozu verovatnospasao ivot. Samo nekoliko nedelja nakon presude kraljAleksandar je, naime, 6. januara 1929. godine raspustio par-lament, ukinuo Vidovdanski ustav i postavio diktatorsku vla-

du, na ijem je elu bio jedan od njegovih zlogukih pajdasev(sodelavcev), general Petar ivkovi. Aleksandar i njegov prviministar bili su uvereni da se Kraljevinom SHS, to jest Jugosla-vijom kako su je preimenovali moe vladati samo vrstomrukom, pa su to uverenje i sproveli u delo. Zabranili su svestranke i najavili nepopustljivu borbu opozicionim snagama:od kosovskih Albanaca do makedonskih separatista, hrvatskih

nacionalista umerenih i radikalnih (ustaa) i komunista.Od 1929. do 1931. godine kroz policijske zatvore je prodefi-lovalo otprilike deset hiljada leviara i drugih opozicionara.Oko stotinu najodanijih i najborbenijih lanova KPJ samo suu beogradskoj Glavnjai muili do smrti, dok su kaznioniceu Lepoglavi, Mitrovici, Mariboru, Zenici, Niu, Poarevcu iSkoplju bile pune politikih otprilike 1.200 njih meukojima i gotovo hiljadu komunista, osuenih na zatvorskukaznu od jedne do petnaest godina.85Oni koji nisu podle-gli mukama prilikom ispitivanja ili ih policija nije u beguustrelila mogli su se smatrati srenima, jer je ivot iza bravebio barem siguran.

83AJ, 837, KPR, IV-5-b, K 49, Sjeanje J. B. ita na dane provedene uLepoglavi i Mariboru, kao i neke dogaaje iz NOB, Zabeleka J. Vilana,

1. 12. 1953; Sjeanje ita na robiju i literaturu koju je tada citirao. Zabe-leka J. Vilana, 21. 12. 1953.84AJ, 838, LF III-11/12, Pismo Borisa Krajgera Zvonku Brkiu kojimalje policiji u Mariboru policijski karton Josipa Broza s otografijama.85L. Adami, op. cit., str. 375, 376.


40/43


Nakon odsluene kazne etrdesetdvogodinji Josip Broz

vratio se u martu 1934. godine u rodni Kumrovec, kao to je topropisivao zakon za bive zatvorenike, ali brzo je ponovo zapo-eo s ilegalnim politikim radom u Zagrebu i Bjelovaru. Ve ujulu je po nalogu Partije emigrirao u Austriju, kako bi pokuaoda sredi naruene odnose izmeu voa hrvatskih komunistai Centralnog komiteta KPJ, koji je zbog policijske represijekralja Aleksandra I od 1929. godine delovao u izgnanstvu uBeu. Onde su, naime, lokalni komunisti jo mogli pomagatijugoslovenskim drugovima.86Granicu je preao ilegalno kodTria, preruen u planinara, s legitimacijom Hrvatskog pla-ninarskog drutva. Ali u Korukoj je smesta upao u potekoe,jer je upravo tada izbio nacistiki pu protiv klerikalne vladekancelara Engelberta Dolfusa.87Kada se iz Klagenfurta vozomipak probio do Bea, tamonji drugovi su pali na mene kaopele na med, jer su hteli saznati kakvo je stanje u domovini

i u partijskim organizacijama. Sreo ih je u jednoj kaani pa se,ugledavi ih pola tuceta mukaraca podmuklih pogleda podsvesno zgrozio. Broz je govorio mirno, jednostavno, jasno.Ispriao im je da nijedan pravi komunista u Jugoslaviji kogaje upoznao bilo u zatvoru bilo na slobodi nema ba poverenjeu CK KPJ. Gorki generalni sekretar Partije zasukao jecrvene brkove. Nisu mu dobro stajali; naglaavali su njegovobledilo. Upao je Brozu u re provalom prostakih psovki.88

Uprkos tom neljubaznom doeku, beki drugovi su ga 1.avgusta 1934. godine kooptirali u Politbiro, nakon ega je naIV zemaljskom kongresu, odranom krajem decembrablizuLjubljane, izabran u Centralni komitet, iako bi obrnut postu-pak bio loginiji.89U to telo ga je predloio mladi hrvatski86V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 205, 207; Novi prilozi, II, str. 70.87

V. Dedijer, Novi prilozi, III, op. cit., str. 52; . . , op. cit., str. 36.88 L. Adami, op. cit., str. 401; I. Oak, ivot, rad i pogibija, Globus,Zagreb, 1988, str. 221.89RGASPI, Fond 495, o. 73, d. 161; P. Simi, op. cit., str. 57; V. Dedijer,Novi prilozi, I, op. cit., str. 210; Novi prilozi, III, str. 167.


41/43

T I 46

komunista Ivan Krajai Stevo, lan Gradskog komiteta u

Zagrebu, s kojim je Broz ostao blisko povezan celog ivota.90Na elu KPJ u tom trenutku je bio Josip iinski, poznatiji podpseudonimom Milan Gorki Somer, koji je bio eko-polj-skog porekla, ali se rodio u Bosni. Jugoslovensku stvarnost jeslabo poznavao, jer je kao devetnaestogodinjak 1922. godineotiao u Moskvu, gde je radio u aparatu Kominterne sve do1932. godine, dok nije postao glavni sekretar KPJ. Naao se

na elu Partije koja je brojala jedva 3.000 lanova, od kojih jeveina sedela u zatvoru ili ivela u izgnanstvu. Meu njimanije nedostajalo provokatora, izdajica ni policijskih agenata.Sve je to vrh Partije pretvorilo u pravo zmijsko gnezdo, gde susvi sumnjiili sve i meusobno se optuivali kod Kominterne,dobro znajui da e u Moskvi naii na radoznale ui.91

Budui da je na osnovu linog iskustva bio svestan injeni-

ce da je nuno srediti prilike unutar Partije, Broz je 2. avgusta1934. godine za Centralni komitet napisao izvetaj u kome jenaglasio da je nuno prebroditi apstraktno politiziranje, ojaa-ti kontakte s radnim masama i krenuti u akciju. Taj dokument

je prvi put potpisao pseudonimom Tito, imenom koje je urodnom Zagorju dosta raireno.92Uprkos tome to je Brozeleo da nastavi put u Moskvu kako bi video enu i dete, koji

su se nakon njegove presude vratili u Sovjetski Savez, i upiese na Lenjinsku kolu, Gorki je odluio drugaije. Ve nakondve nedelje poslao ga je u Dravsku banovinu kako bi zajednosa slovenakim drugovima organizovao pokrajinsku konfe-renciju KPJ za Sloveniju i IV zemaljsku konerenciju. Prva jeodrana sredinom septembra u Gorianima, u letnjoj reziden-ciji ljubljanskog biskupa Romana (njegov polubrat je, naime,

bio simpatizer komunista), sledea je odrana decembra u90AS, Dedijer, t. j. 261, SvedoanstvoV. Bakaria 8. 6. 1981.91RGASPI, Fond 575, o. 1, d. 413.92. . , op. cit., str. 38.


42/43


Ljubljani.93Oba puta su to bili vani sastanci koji su teili pre-

vazilaenju uske sektake politike, obnavljanju partije nakonestojanuarske diktature i blioj povezanosti sa okolinom, gde

je imala uticaj. Zbog toga je bila i prihvaena odluka o stvaranjuKP Slovenije i KP Hrvatske unutar KP Jugoslavije.

Ve u septembru ponovo se vratio u Be, odakle ga je Gorkiubrzo poslao natrag u Jugoslaviju, ovog puta u Zagreb. Ponovosa zadatkom da se s Hrvatima savetuje o partijskoj konferenciji.

Ta zaduenja su na samom poetku pomutila njihov odnos,jer je Broz posumnjao da ga generalni sekretar namerno izlaeopasnosti, aljui ga tako brzo nakon otputanja iz zatvora nailegalne zadatke za koje zbog duge izolacije nije bio podoban.Uprkos uzornom ivotu, Gorki mu se inio previe poverljivprema ljudima kojima se okruivao i u sutini nesposoban zakonspirativnu delatnost. Istovremeno je, po njegovom milje-

nju, potcenjivao drugove koji su se formirali u Jugoslaviji ipokuavao je da ih zapostavi kako ne bi imali pristupa ondo-vima koje je Kominterna upuivala KPJ.94Meni se to stra-no zgadilo95To mu, naravno, nije rekao, nego je naizgleds njim odravao korektne odnose.96ta je stvarno mislio oGorkiu, tek mnogo godina kasnije je ispriao Luju Adamiu,kada mu je kazao da su na njemu najcrveniji brkovi i kosa. 97

Krajem 1934. godine poslao je u ime Politbiroa, koji se tadazadravao u Brnu, svim pokrajinskim komitetima KPJ i Savezakomunistike omladine Jugoslavije (SKOJ) uputstva za oru-ani ustanak u dravi, koja se u meuvremenu opet nala ustranoj krizi: naime, 9. septembra izvren je atentat na kralja

93V. Dedijer, Novi prilozi, I, op. cit., str. 211.94 S. Eiletz, itova skrivnostna leta v Moskvi 19351940, Mohorjeva,

Celovec, 2008, str. 29, 43, 44; V. Dedijer, Novi prilozi, III, op. cit., str. 52.95Spomini tovaria ita na slavno preteklost, Viri revolucionarnih sil,Slovenski poroevalec, 17. 4. 1959.96S. Eiletz, itova skrivnostna, op. cit., str. 189.97L. Adami, op. cit., str. 395.


43/43

Documents

Tito i Drugovi 1 Deo o