S p e c i j a l n i p r i l o g

MUWA

SA ZEMQE

NUKLEARNE PODMORNICE KLASE AKULA

R U S K I R A K E T N I K O M P L E K S Z E M Q A – VA Z D U H S - 4 0 0

31

TIHI

^ELI^NI

XIN

ARSENAL

D A L E K O M E T N A P U [ K A1 2 , 7 mm M 9 3 CRNA STRELA

BALKANSKA

PEDESETICA

5

15. maj 2007.

Urednik prilogaMira [VEDI]

Danas postoje mnogobrojne

snajperske pu{ke velikog

kalibra koje su na{le

svoje mesto i ulogu u vojnim

i policijskim jedinicama

{irom sveta. I na{a

fabrika Zastava-oru`je

proizvela je popularnu

pedeseticu. Ostaje samo

da se zavr{e finalni

radovi na pu{ci 12,7 mm

M 93 i od we na~ini

kvalitetno dalekometno

snajpersko oru`je.

BALKANSKA PED

Pomiwawe snajperiste ili snajperskepu{ke u vojnim sredinama izaziva sli-ku nestandardnog oru`ja (izgleda, di-menzija, oblika, a ponekad i kalibra),koje strelcu omogu}ava da na ve}im da-

qinama (na granicama ili izvan granicaefikasnog dometa juri{nih pu{aka) efi-kasno poga|a i neutrali{e ciqeve va`neza neprijateqa, poput komandanta, koman-dira, kurira, veziste, itd. U civilnim kru-govima malo je druga~ije, jer je to naj~e-{}a asocijacija za vrhunskog sportistukoji je slavu stekao na streqa~kim mani-festacijama. Ali to su samo prvi utisci.

Pored tehni~kih preduslova koje tre-ba da ima nestandardna snajperska pu{ka(a koji se odnose na kvalitet izrade, iz-bor kalibra i mehanizma za okidawe, er-gonomiju cele pu{ke, a naro~ito kundaka),bitan element jeste izbor i kvalitet op-ti~kog ni{ana, ili kako se danas ka`e op-toelektronskog ure|aja za ni{awewe da-wu i no}u. Me|utim, da bi se snajperskisistem kompletirao, pored sklopa pu{ke,optoelektronskog ure|aja za ni{awewe iizbora municije, neophodan je i qudskifaktor – strelac snajperista. Taj izbor jei najte`i. Snajperista ne mo`e da budesvako. Neke qudske osobine mogu se izo-{triti na kursu za snajperiste, odnosno,

D A L E K O M E T N A P U [ K A 1 2 , 7 M M

Dalekometna pu{ka 12,7 mmM 93 crna strelaBALKANSKAPEDESETICA 32

Budu}nost oklopnih borbenihvozilaUNAPRE\EWE SISTEMAZA[TITE 36

Ruski raketni komplekszemqa–vazduh S-400MUWA SA ZEMQE 40

Vi{enamenski helikopter NH-90EVROPSKI FAVORIT 44

Nuklearne podmornice klase akulaTIHI ^ELI^NI XIN 49

[est decenija u strahu - samohodno oru|e 90 mm M-36RAZARA^ TENKOVA 53

SADR@AJ

33

podesiti za snajperistu, ali je najte`estvoriti profesionalca koji }e bezose-}ajno povla~iti obara~.

Te`wa dana{wih protivsnajperskihtimova jeste pove}awe dometa i precizno-sti, a to zna~i opremiti snajperski timoru`jem koje }e i na daqinama ve}im odkilometar mo}i uspe{no da elimini{eneprijateqevog snajperistu. Izbor je paona veliki kalibar i ~uvenu pedeseticu, ka-ko se ka`e na Zapadu, odnosno na 12,7 mmu prevodu. Taj kalibar je donekle novinaza snajpersku pu{ku, ali ne i za protivo-klopnu (PO) ili protivtenkovsku (PT).

BRITANSKI KORENI Pu{aka velikog kalibra proizvede-

na je pred sam kraj Prvog svetskog rata,kada se na boji{tu pojavio prvi tenk – en-gleski M-I, Veliki Vili, izuzetne vatrenemo}i. Raspolagao je sa dva topa 57 mm i~etiri mitraqeza. Bilo je to februaradavne 1916. godine. Britanci su uporedosa tenkom proizveli i PT pu{ku u kali-bru 12,7 mm, koja je bila te{ka 15,7 ki-lograma. Kasnije su razvili i automatskuPT pu{ku kalibra 13,97 mm, te`ine 18kg, znatno ve}e probojnosti od prve.

Posle zavr{etka Prvog svetskog ra-ta zapadnoevropske zemqe zapostavile

ESETICAret M82, koju jo{ nazivaju i „veliki deda”svih srodnih pu{aka.

Danas postoje mnogobrojne snajper-ske pu{ke velikog kalibra, koje su na{lesvoje mesto i ulogu u mnogim vojnim i po-licijskim jedinicama {irom sveta. To do-kazuje i bilo koja slika specijalnih snaj-perskih timova iz Avganistana ili Ira-ka, na kojima je pored nogu vojnika posta-vqen neki od modela pedesetice, uglavnomproizvod firme „Barret Firearms”.

ULOGASNAJPERISTASlede}i svetske trendove i Zastava

– Namenska proizvodwa sredinom deve-desetih godina pojavquje se sa dalekomet-nom snajperskom pu{kom 12,7 mm, podradnim nazivom crna strela. Ona je odpo~etka najavqivana kao snajperska pu-{ka velikog dometa, sa kojom }e mo}i dase ga|a i uspe{no elimini{u ciqevi nadaqinama do 2.000 metara. Me|utim, dabi to za`ivelo u na{oj vojsci trebalo bijo{ mnogo toga da se postavi na pravo me-sto. Ponajpre da se re{e mesto i ulogasnajperiste na velikom kalibru.

Ne mo`e se zanemariti glavni zada-tak koji se danas postavqa pred svakogsnajperistu, bez obzira na kalibar we-govog oru`ja, a to je borba protiv nepri-jateqevog snajperiste. Kako je re~ o snaj-peru velikog kalibra, apsurdno bi biloda se pu{ka nalazi u nekom streqa~komodeqewu, u nekom vodu, i da se wome dej-stvuje iz prve linije odbrane ili napada,kao {to to ~ine drugi vojnici naoru`aniautomatskim juri{nim pu{kama. Do sadaje pravilima bilo regulisano kolika jeteoretska i borbena brzina ga|awa snaj-periste. Me|utim, borbenu brzinu ga|a-wa trebalo bi da odredi sam snajperi-sta, jer ona iskqu~ivo zavisi od te`inei svojstava zadatka. Mogla bi da iznosimetak na dan ili deset, ali na dan, a nena minut.

Vratimo se crnoj streli. Pu{ka snaj-perska dalekometna (PDS) 12,7 mm M 93namewena je za uni{tavawe va`nijih po-jedina~nih otkrivenih (nepokretnih, tre-nutnih, pokretnih) i maskirnih `ivih ci-qeva na ve}im daqinama. Pored `ivihciqeva, uspe{no dejstvuje na otvorenomprostoru i na neborbena i lakooklopqe-na borbena vozila, a i na osetqive ci-qeve, kao {to su prizemqeni avioni i he-likopteri, sredstva veze, sredstva zaelektronsko ometawe i pra}ewe, itd.

Oru`je je pogodno za upotrebu u brd-skim predelima i za za{titu pograni~nogpojasa, te za uni{tavawe plutaju}ih minana rekama i jezerima. Pored toga, jedanod najva`nijih zadataka (a on zavisi is-

su razvoj i usavr{avawe PT ili PO pu-{aka i topova, ali ne i Nemci, posebnoposle dolaska nacista na vlast. Rusi surazvili dve protivtenkovske pu{ke, si-monova (PTRS-41), i degtjareva (PTRD-41), kalibra 14,3 mm, ~ije zrno na usti-ma cevi razvija neverovatnu brzinu od1.000 m/s, i na 300 metara udaqenostiprobija oklop debqine 35 milimetara.Ali je te`ina tih pu{aka bila velika –izme|u 20 i 22 kilograma. Prilikomotvarawa vatre jako su trzale, naro~itosimonova, pa se odustalo od we i prihva-}ena je degtjareva pu{ka.

I na na{em balkanskom rati{tupartizanske jedinice koristile su pro-tiv okupatora zaplewene PT i PO pu{kevelikog kalibra, ali i protivtenkovskupu{ku boris 13,97 mm, koju su dobili odsaveznika tokom 1944. i 1945. godine.

Kako se Drugi svetski rat pribli`a-vao kraju, tenkovi su bili sve br`i, aoklop sve ~vr{}i, pa su neke od vode}ihsila odustale od daqeg razvoja i proiz-vodwe PT i PO pu{aka. Me|utim, kali-bri od 10 do 20 mm ne umiru zajedno sapu{kom. Oni prelaze na te{ke mitraqe-ze. A pu{ka velikog kalibra biva zabo-ravqena sve do lokalnih ratova, koje suvodile, uglavnom, zemqe pobednice izDrugog svetskog rata.

Rusi su pred kraj Drugog svetskog ra-ta na svoje PT pu{ke stavqali optiku itako dobijali snajperske pu{ke velikogkalibra, iz kojih su otvarali vatru na ve-likim daqinama i koristili ih za ga|aweciqeva iza lakog zaklona. Ja~inom kali-bra probijali su zaklon i eliminisaliprotivnika. Sli~no su radili i Englezi uBurmi protiv japanskih snajperista.

Ni u Vijetnamskom ratu nisu izosta-le pu{ke velikog kalibra kao snajperskepu{ke. Ameri~ki vojnici su iskoristilipouzdani mitraqez .50 M2 HB i na wegastavqali opti~ki ni{an, ~ime su dobilioru`je koje je omogu}avalo precizniju va-tru na ve}im daqina od wihovih tada-{wih snajperskih pu{aka. Tako se rodi-la nova vrsta snajperske pu{ke velikogkalibra, danas popularno nazvana pede-setica.

Pedesetica je nastala zahvaquju}iRoniju Baretu (Ronny Barret), koji je svojugara`u sedamdesetih godina pretvorio uradionicu i osnovao danas nadaleko ~u-venu firmu „Barret Firearms”. U wegovoj ra-dionici po~eo je razvojni put poluauto-matske pu{ke kalibra .50 BMG. Bez ob-zira na to {to je konstruktor raspolagaooskudnim znawem iz konstrukcije oru`ja,ipak je uspeo da konstrui{e i proizvede~uvenu laku pedeseticu, ozna~enu kao Bar-

M 9 3 C R N A S T R E L A

zanemarqi-va i mo`e ve-oma lako dademaskira snajpe-ristu ako je zauzeo

polo`aj na pra{wa-vom putu.U okvir te pu{ke

sme{ta se pet metaka – u dva re-da naizmeni~no. Sa pu{kom sespaja preko le`i{ta na dowemdelu sanduka i utvr|uje se utvr-|iva~em koji se nalazi sa levestrane sanduka. Telo okvira ~i-ne dve stranice (leva i desna) idva grani~nika (ve}i i mawi).Pri konstrukciji okvira poseb-na pa`wa se poklawa obliku idimenzijama usana okvira koje

15. maj 2007.34

kqu~ivo od vrste borbene aktivnosti je-dinice) jeste borba protiv neprijateqe-vih snajperskih parova i timova.

Uspe{no dejstvo na otkrivene i dobrovidqive ciqeve dalekometna snajperskapu{ka posti`e na daqinama do 1.800 m,na neborbena vozila do 1.800 m, a naborbena vozila do 800 metara. Za ga|a-we tom pu{kom koristi se metak 12,7 mmsa pancirno-zapaqivim zrnom B-32 (vrhzrna obojen crvenom bojom), pancirno-za-paqivim obele`avaju}im BZT-44 (vrh zrnaobojen crnom bojom) i, naravno, ve`bovnimetak 12,7 mm. Me|utim, treba imati uvidu da je ta municija do sada bila name-wena za sasvim drugu vrstu oru`ja – za M2HB mitraqez. Svoje zadatke izvr{avalaje gustinom vatre i takva municija nije mo-rala da bude izbalansirana, a kamoli dato bude snajperski metak.

Pu{ka se puni okvirom od pet meta-ka. Borbena brzina ga|awa zavisi iskqu-~ivo od vrste zadatka koji snajperista iz-vr{ava, a kre}e se od 8 do 10 metaka.

PRIMEWENA RE[EWADalekometna snajperska pu{ka 12,7

mm M 93 sastoji se od cevi, sanduka, me-hanizma za okidawe, zatvara~a, kundaka,gasne ko~nice, okvira, no`ica, opti~kogni{ana, rukohvata, rukohvata za no{ewe,obloga i pribora.

Cev je namewena da u woj metak opa-li i da zrnu odredi pravac, obrtnu brzi-nu i stabilnost pri letu. Vodi{tezrna je i`lebqeno i imaosam `lebova i osampoqa, a korak uvijawaiznosi 381 milimetar.Na cevi su spoqa ura|e-na dva navoja, ito na pred-wem delu zavezu sa ga-snom ko~ni-com i na zad-wem delu za vezusa sandukom, gde jeuvrnuta. Po du`inicevi nalazi se osam `lebova koji olak-{avaju pu{ku, a ujedno slu`e za hla|ewecevi. Du`ina cevi je 1.007 milimetara.Me|utim, postavqa se pitawe da li sunam potrebni cevi te debqine i kanaliza weno hla|ewe ako znamo borbenu br-zinu ga|awa oru`ja. Timovima koji se sabrodova bore sa minama koje plutaju mo-`da i treba takva cev. A ostalima? Alikada se pogledaju strani modeli snajperavelikog kalibra vidi se da i na wima ce-vi imaju svoja le`i{ta za hla|ewe – ima-ju ga najpoznatiji modeli „Berrete Fire-arms”, i to na tipovima M99, M99-1, M95

slu`e da pridr`e metak i daju mu pravacpri potiskivawu u le`i{te.

No`ice koje slu`e kao naslon pri-likom ga|awa iz pu{ke obezbe|uju sta-bilnost prilikom ni{awewa. Visinano`ica mo`e se, po potrebi, pode{ava-ti pomo}u stezne vo|ice kojom se fiksi-ra `eqena visina. No`ice imaju dva po-lo`aja: sklopqen, kada su priqubqeneuz drvenu oblogu, i oboren, kada se upo-trebqavaju.

Na toj pu{ci nisu najboqe re{eneno`ice zatvara~a. One se koriste iskqu-~ivo prilikom popravke finog ni{awe-wa. Pitawe je da li to snajperista mo`eda uradi sa jednom rukom, ako drugom ba-lansira na liniji ni{awewa sa 16 kilo-grama te{kom crnom strelom, a da pritom, kada oslobodi stegu no`ice, oru`jejednostavno ne prevagne na tu stranu?Naravno, za to fino ni{awewe snajpe-risti je potrebna fizi~ka pomo} koleges kojim je u paru, ili malo modernije re-{ewe teleskopske no`ice koja }e, odvi-jawem ili zavijawem, odmah pomerati vi-sinu gore ili dole. Pored toga, postojezamerke i na samu {apu no`ice, gde je sa-mo jedna strana zaobqena nadole. [tato zna~i? Ako se no`ice koriste na me-kom zemqi{tu – pesku, one lepo propada-ju i daju koliku-toliku sigurnost, jer neklize napred-na-zad, ali ka-

da sezauzi-

ma le`e-}i stav na ne-

kom ravnom zemqi{tu, betonu,itd. klizawe no`ica napred-nazad trebare{iti preprekom koja ne}e dozvoliti to

i M90, zatim ju`noafri~ki modeli NTW14,5 i 20 milimetara, i drugi.

Sanduk objediwuje sve delove pu{keu jednu funkcionalnu celinu. On je sa gor-we strane otvoren i zatvara ga zatvara~,a sa doqe strane nalazi se otvor za sme-{taj okvira. Unutra{wa trasa sandukaslu`i za sme{taj i vo|ewe zatvara~a. Napredwem delu sanduka ura|en je navojpreko koga se ostvaruje veza sanduk–cev.

Ali sanduk te pu{ke ima jednu manu.Re~ je o utvr|iva~u okvira. Neretko se de-{avalo da, prilikom dejstva, odnosno po-sle pucwa, okvir jednostavno ispadne izsanduka. To se doga|alo samo kada jeokvir napuwen sa tri ili ~etiri metka.Zato se postavqa pitawe da li je za tu pu-{ku prevelik kapacitet okvira – od petmetaka, ili je potrebno da se utvr|iva~okvira na strani sanduka prepravi ilipodesi te`ini okvira.

Mehanizam za okidawe ima funkcijuda zadr`i udarnu iglu u zapetom polo`ajukada je zatvara~ zabravqen i da ga oslo-bodi pri povla~ewu obara~e. Za zatvara~je uzet stari provereni Mauzerov sistem,koji je prilago|en gabaritima crne strele.

Gasna ko~nica se nalazi na ustimacevi i za wu se pri~vr{}uje navojnim de-lom, a gasovi nastali sagorevawem baru-ta isti~u kroz bo~ne otvore na woj. Ob-lika je strele u odnosu na pravac ga|awa.Sa obe strane ima dva otvora kroz kojaprolaze barutni gasovi. Koli~ina i sna-

ga barutnih gasova koji se vra-}aju nazad nije

Gasna ko~nica

Opti~ki ni{an

35

we od okulara a de se ne pojavquje sen-ka, a prilikom okidawa mo`e da nanesepovrede u oblasti arkade (koje se u `ar-gonu nazivaju „idiotski rez”).

Opti~ki ni{an za crnu strelu imafiksno uve}awa 8 h 56 mm, {to je za da-qine na kojima se `eli ga|ati sa dale-kometnom snajperskom pu{kom, ipak, ma-lo. Ostale zemqe koje sa ve}im ili ma-wim uspehom proizvode dalekometnesnajperske pu{ke istog ili ve}eg kalibrakoriste mo}nije opti~ke ni{ane – onekoji imaju fiksno uve}awe od 10 ili ~aki 12 puta. Optika unutar ku}i{ta je so-lidna, a kon~anica je ve} vi|ena, jer jeskoro identi~na kao kod ON M93.

Sa mehanizmima pravca i daqinerukuju se lako, kao i sa diopterskim iz-o{travawem opti~kog ni{ana. Jedinanovina jeste princip montirawa na pu-{ku. Odustalo se od proverenog na~inabo~nog montirawa opti~kog ni{ana iprimewen je novi – montirawe na vrhsanduka, uz pomo} vo|ice oblika lasti-nog repa. Taj na~in je upravo od po~etkadonosio te{ko}e, jer se od siline trza-ja utvr|iva~ znao osloboditi, a opti~kini{an bi jednostavno otpao sa vrhasanduka. Problem je odmah re{en jed-nim utvr|iva~em na po~etku rama, kojionemogu}ava da se ni{an skine ili dapadne sve dok se taj utvr|iva~ ne priti-sne. Pojavile su se i nezgode kada voj-nici malo ni`eg rasta koriste oru`je.Ako pravilno dr`e kundak na zgibu ra-mena ne}e mo}i da koriste opti~ki ni-{an i da ni{ane, jer im je suvi{e dale-ko i visoko.

Ostali proizvo|a~i dalekometnihsnajperskih pu{aka nisu `eleli da kom-plikuju stvari u vezi sa nosa~em opti~-kog ni{ana, ve} su primenili proverenei pouzdane metode postavqawa optike naoru`je pomo}u „picatinijeve” {ine.

I{tvan POQANAC

kretawe. Zbog toga bi na dno no`ice tre-balo zavariti dva do tri vrha koji bispre~ili proklizavawe no`ica na rav-nim povr{inama.

Prilikom pojave crne strele naslu-}ivalo se da }e najve}i problem zbog di-menzija tog oru`ja biti rukohvat za no{e-we. Uz pomo} rukohvata za no{ewe nijenikakav problem preneti crnu strelu ukasarnskim uslovima sa jednog kraja pi-ste na drugi i vratiti ga u oru`anu. Aliprilikom terenskih ili borbenih uslovato predstavqa ozbiqan problem. Vojnik uborbi ponekad treba da se kre}e pognutoili da puzi – {to najvi{e primewuju snaj-peristi. A nije tako prosto i lagano pre-tr~avati pognuto sa oslawawem samo najednu ruku ili puziti na boku sa pu{komte{kom 16 kg, koja je duga takore|i istokoliko i vi – 1.670 mm. Ako je za utehu,to nije problem samo sa crnom strelomve} i sa svim snajperskim pu{kama veli-kog kalibra. Ru~ica crne strele ima dr-venu oblogu, koja je koliko-toliko anatom-ski prilago|ena qudskoj {aci, ali nastranim modelima o tome se vodilo malovi{e ra~una, pa se rukohvat potpuno pri-lagodio qudskoj {aci i izra|en je od pla-sti~ne mase.

OPTOELEKTRONIKA

Za ga|awe sa tom pu{kom koristi seopti~ki ni{an M 94. On omogu}ava viso-ku ta~nost ga|awa malih ciqeva u nepo-voqnim svetlosnim uslovima. Zahvaquju-}i kon~anici koja je osvetqena gasom tri-cijumom mo`e se uspe{no ga|ati u sumra-ku i pri vidqivoj no}i.

Opti~ki ni{an preko svoje kon~a-nice i mehanizma za weno pomeraweomogu}ava merewe daqine na osnovu po-znate visine i {irine ciqa u granica-ma od 400 do 1.400 m, zauzimawe daqi-ne ga|awa od 0 do 1.400 m na mehani-zmu daqine, zauzimawe daqine ga|awa

od 1.500 do 1.800 m na kon~anici op-ti~kog ni{ana, zauzimawe bo~nih po-pravki (levo i desno) u granicama od 0do 20 hiqaditih, i to pomo}u dobo{amehanizma pravca od 0 do 10 hiqaditihi pomo}u kon~anice od 0 do 10 hiqadi-tih.

Taj ni{an se sastoji od mehani~kihi opti~kih sklopova. Mehani~ki obuhva-taju: postoqe, vijak sa utvr|iva~em, me-hanizam daqine, mehanizam pravca, gu-menu {koqku ili gumeni prsten na oku-laru i sistem za osvetqavawe kon~ani-ce. A opti~ki sklopovi obuhvataju: objek-tiv, kon~anicu, obrtni sistem so~iva iokular.

Postoqe ima vo|icu u obliku lasti-nog repa, koja se spre`e sa odgovaraju-}im ispustima u obliku lastinog repa nasanduku. Sa desne strane postoqa nala-ze se, u produ`etku vo|ice, na dva mestaobujmice, u ~ije se otvore preko dva pr-stena (plasti~na) i dve pokretne poluo-bujmice sme{ta durbin.

Mehanizam daqine namewen je zazauzimawe daqine do ciqa (tabli~nihuglova) i sastoji se od dobo{a daqina-ra, nareckanog to~ki}a, vijka za rekti-fikaciju i poklopca. Poklopac vijka zarektifikaciju nalazi se sa gorwe stranemehanizma i utvr|uje se navojem. Name-wen je da za{titi vijak za rektifokacijuod prqav{tine i ne~isto}e. Na wemu senalaze dva udubqewa dubine 3 mm – jed-no naspram drugog na 180 stepeni. Ski-dawem poklopca dolazi se do vijka zarektifikaciju sa kojim se kon~anica po-mera po visini gore-dole.

Gumena {koqka {titi so~ivo okula-ra od prqav{tine i mehani~kih o{te}e-wa. Umesto gumene {koqke, na nekim op-ti~kim ni{anima postoji samo gumeni pr-sten na okularu. U tom slu~aju je ni{awe-we ote`ano, jer neuve`bani snajperistate{ko mo`e da zauzme pravilno rastoja-

No`ice Mehanizam za okidawe Kundak

36

stvom najmo}nijih kompanija i glavnih pro-izvo|a~a OBV formiraju zdru`ene mikro-kompanije, konzorcijumi, nekada od firmikoje dele okeanski prostori. Nasuprot to-me, mnoge male zemqe nastoje da u koope-raciji sa velikima i mo}nima, ili samo-stalno, ipak ostanu na sceni, ~ak i da po-ja~aju svoj zna~aj na me|unarodnom tr`i-{tu, odnosno da samostalnim razvojem iproizvodwom o~uvaju svoju samostalnost –na primer Finska, [vajcarska, [vedska,Austrija, Turska, Gr~ka i druge zemqeEvrope, potom Bliskog i Dalekog istoka.

Op{te je zapa`awe da se na mnogimizlo`bama NVO sve mawe sre}u tenkovi,osim onih koji se godinama serijski pro-izvode, a glavne pozicije sve vi{e zauzi-maju pe{adijska borbena vozila (BVP),prete`no to~ka{i, i vrlo laka oklopnavozila, tako|e to~ka{i.

LEOPARD 2 PSO

Nema~ka je za svoju armiju proizvela2.115 tenkova leopard 2 MBT u verzijamaA4, A5, A6 ({vedska modifikacija Strv122). Ti tenkovi se nalaze u jo{ devet ze-maqa Evrope, a u samoj Nema~koj ih jeostalo oko 1.000. Neke zemqe modifikujuleoparde prema svojim standardima iliih proizvode licencno, uz odgovaraju}eizmene i daju im svoje nazive. Na pro{lo-godi{woj izlo`bi Eurosatory firma KMWprikazala je najnovije modifikacije togtenka – leopard 2 PSO (Peace Support

Operation) – tenk za podr{ku mirovnih ope-racija. On je boqe za{ti}en i prilago|enuslovima izvr{avawa borbenih zadatakau urbanim sredinama, te za{ti}en od na-pada sa svih strana, od mina, pogodaka ubo~ne i zadwu stranu, u krov, od sredstavaza blisku POB, POVR, zapaqivih boca,kasetne municije i drugo.

Tenk je zadr`ao najnoviji top 120 mm,glatke cevi L/55 koji ispaquje poboq{anuverziju razorne granate, naravno i osnov-ne PT projektile tipa APFSDS i HEAT. Nakrovu kupole, iza poklopca otvora poslu-`ioca, instalisano je univerzalno posto-qe sa daqinskim upravqawem za mitra-qez 7,62 mm, 12,7 mm ili automatski ba-ca~i granata 40 mm. Postoqe se koristiza svako od tih oru`ja.

Oklopna za{tita je poja~ana na pred-woj strani tela i kupole od dejstva APFSDSi HEAT projektila. Me|utim, znaju}i iz is-kustava u Iraku da glavna opasnost tenko-vima ne preti sa ~ela, kao u velikim rato-vima, niti od tenkova ili namenskih PT oru-|a za borbu na ve}im daqinama, ve} od mi-na, improvizovanih minskoeksplozivnihsredstava, naro~ito od vrlo ra{irene pri-mene RRB (tipa RPG-7 i wegovih modifika-cija, ali i drugih sli~nih PT sredstava zablisku borbu) i molotovqevih koktela, a idrugih minsko-zapaqivih naprava, na leo-pardu 2 PSO oja~ani su oklop i ukupna za-{tita u vi{e ugro`enih zona tenka – dvo-slojni pod, uklawawe najni`eg reda grana-ta sa poda, dodatna ku}i{ta torzionih oso-

B U D U ] N O S T O K L O P N I H B O R B E N I H V O Z I L A

UNAPRE\EWESISTEMA ZA[TITE

U dilemi novo ilimodernizovano sve jeizra`eniji trend produ`ewaveka eksploatacije starijihoklopnih borbenih vozilaputem modifikacija,preure|ewa u vozila drugenamene ili ugradwenajnovijih komponenatapojedinih podsistema.Tako|e je izra`en zahtev zawihovom strategijskompokretqivo{}u –proizvodwi lak{ih vozilamase do 18 tona radilak{eg dopremawa naudaqene ta~ke u svetu. Aliiako se tra`e mawa vozila,niko se ne odri~e te`ih, ~akse ~ini da dodatnimoklopqavawem ona postajusve te`a.

Nagla{eno nastojawe proizvo|a~a od-brambenih tehnologija, kada je re~ ooklopnim borbenim vozilima (OBV),jeste da arsenal postoje}ih oklopwa-ka prilagode uslovima ratovawa

u urbanim prostorima i tzv. asimetri~-nim dejstvima. Zato, bezmalo svi, `ele daOBV za{tite iz svih pravaca, kru`no, alii od dejstva PT mina i improvizovaniheksplozivnih sredstava, pre svega u boko-ve, krovne i zadwe povr{ine vozila.Preduzimaju se i mere naoru`avawa OBVsa oru`jem koje odgovara tim uslovima:mitraqezi, automatski baca~i granata,baca~i dimnih i eksplozivnih kutija i dr.Pri tome, posade OBV treba da upravqa-ju tim naoru`awem iz za{ti}enog polo`a-ja u vozilu, odnosno daqinski.

Tako|e, op{ta tendencija u svetu od-brambene proizvodwe je da se pod vo|-

Za uklawawe prepreka na putu instalisan je dozerski no` na leopardu 2

37

vina, sedi{te voza~a ove{eno o krov i oja-~an pod, protivkumulativni {titnici suprodu`eni do petog potpornog to~ka a i do-datni oklop na bo~nim zidovima kupole. Nakrovu kupole je poja~an oklop dodatnom ~e-li~nom plo~om a istaknuti delovi ni{an-skih sprava su naknadno za{ti}eni, ukqu-~iv{i i ~eli~ne mre`e za za{titu od baca-wa kamewa. Sva ta dodatna za{tita pove-}ala je masu tenka za vi{e od dve tone ipribli`ila ga te`ini ameri~kog M1A2abramsa i engleskog ~elenxera 2 (oko 63tone). To je verovatno limitiraju}a granicapreko koje se, bez ve}ih problema, ne}ei}i. Re{ewa se o~ekuju u primeni aktivneza{tite i novih materijala za oklop. U za-vr{nici je usvajawe aktivne za{tite.

Za uklawawe prepreka i barikada naputevima, {uta i materija od ru{enih tvr-dih objekata i zgrada, instalisan je dozer-ski no` kojim upravqa voza~ sa svog mestaelektrohidrauli~kim ure|ajem. Posebnapa`wa posve}ena je maskirnim premazimai smawewu radarskog odraza vozila.

Nema~ka armija zahtevala je da sesprovede modernizacija 70 tenkova leo-pard 2A5 u leopard 2A6M (slovo M podra-zumeva protivminsku za{titu). To je ura|enoi 15 leoparda (te`i za dve tone) modifiko-vano je pro{le godine, a ostali }e ove.[ve|ani }e primeniti sli~no re{ewe aoznaka wihovih verzija bi}e Strv 122 M.Ti modeli su poslu`ili za daqu dogradwuza{tite i projektovawe modernizovanog le-oparda 2 PSO. U nema~koj armiji ima jo{oko 1.000 tenkova leopard 2A4/A5/A6, alinije pouzdana brojka koliko }e biti preve-deno na nivo leopard 2 PSO. Verovatno }e300–350 jedinica biti predvi|eno za snageza brze intervencije.

LEKLERK AZURFrancuski proizvo|a~ GIAT proiz-

veo je svoj tenk leklerk AZUR (Action en Zo-ne URbaine – akcije u urbanim zonama).Novu dodatnu za{titu GIAT je razvio u sa-radwi sa Upravom za tehni~ku slu`bu KoVfrancuske armije. Dr`e}i se principa daosnovni borbeni tenk ne sme da pre|e ma-su od 55 tona, Francuzi su i pri projek-tovawu svog tenka krajem 1980. godine oja-~avawe za{tite tenka u~inili mawe te-{kim, mada ne i mawe glomaznim od ne-ma~kog re{ewa na leopardu 2.

Originalni bo~ni {titnici hodnogdela produ`eni su unazad, a u nastavku jemontirana {ipkasta ograda (gril) koja ob-uhvata, od petog to~ka, zadwu stranu telai kupole. Standardna {irina tenka le-klerk je 3,71 metra (sa {titnicima) i onaprema{uje me|unarodne kriterijume o do-zvoqenoj {irini tereta koji se transpor-tuje ̀ eleznicom (3,54 m). Zbog toga je u ta-kvim slu~ajevima predvi|eno preklapawe{titnika uvis i vezivawe obe strane me-

|usobno. Bo~ni {titnici sadr`e i paketeERO (izuzev re{etkastog dela). Time je ucelini poboq{ana za{tita od kumulativ-nih projektila, pre svega od RBR. Na krovukupole je dodatno oja~ana za{tita od ka-setne municije. Iznad motornog odeqewaposebna oklopna plo~a trebalo bi da {ti-ti od zapaqivih boca. Nazad na telu suprikqu~ena dva nosa~a sa kantama za vodukoji, sem osnovne namene, imaju i funkcijuza{tite od kumulativnih projektila. Kakoje u osnovnoj verziji tenka primewen mo-dularni koncept oklopqavawa, lak{e jeizvesti zamenu modula i prikqu~iti ele-mente sa boqim za{titnim svojstvima ne-go kod drugih tenkova.

Na kupoli je instalisana turela zamitraqez sa daqinskim upravqawem izunutra{wosti kupole. Mitraqez 7,62 mmje za{ti}en i primarno je namewen za sa-moodbranu tenka od bliskih napada, poje-dinaca i grupa, ukqu~uju}i i napade sa gor-wih eta`a zgrada. Nije poznato da li }esvih 357 tenkova leklerk, koliko ih se na-lazi u francuskoj armiji (bez specijalnihvozila), biti modifikovano po modelu le-klerk AZUR. Tako|e, otvoreno je pitawe dali }e isto biti modifikovani i ostalih436 tenkova leklerk (i specijalnih verzi-ja) prodatih Ujediwenim Arapskim Emira-tima. Modeli dodatnog „grila” primeni}ese i na to~ka{kim oklopnim transporte-rima VAB 6h6 i lakim izvi|a~kim oklop-nim automobilima VBL 4h4 Panhard. Ina-~e, re{etkasti {titnici su primeweni uIraku na vi{e tipova OBV.

U toku je zavr{no ispitivawe siste-ma aktivne za{tite tenka za koji se o~eku-je skora{wa operativna primena. Jedansistem razvila je kompanija Thales, AST(Advanced Survivality Technology – naprednatehnologija za pre`ivqavawe), a drugirazvija GIAT, poznat kao NSA (Nouveau Sys-tèm d´Autoprotection – novi sistem samoza-{tite). Oba sistema sadr`e detektore

IC i laserskog zra~ewa, elektronskeomota~e, senzore za reagovawe i aktivi-rawe baca~a dimnih kutija ili druge vrstereceptora za presretawe POVR i raketaispaqenih iz RBR.

CV90120-T

Laki borbeni tenk, ili lovac tenko-va, CV90120-T je posledwa varijanta do-bro poznatog {vedskog BVP tipa CV90/CV-Combat Vehicle ili na {vedskom Stridsfor-don-90 (u naoru`awu armije [vedske imaoko 500 vozila CV9040) u varijanti BVPili SPAA oru|e, samohodni minobaca~90120 AMOS i druge verzije, a ne maweih je izvezeno u neke druge zemqe. Konzor-cijum BAE Systems Land Systems Hägglunds,zajedno sa kompanijom Bofors, proizveoje najnovije borbeno vozilo za vatrenu po-dr{ku, POB ali i za odbranu od napadanaoru`anih helikoptera. Tenk je naoru`antopom kalibra 120 mm glatke cevi, {vaj-carske proizvodwe, tipa CTG 120 mmL/50. Vozilo je borbene mase 32 tone (urazvoju je zahtevana masa od 25 tona) saposadom od ~etiri stalna i tri iskrcna~lana.

Osnovni oklop pru`a za{titu od pan-cirnih projektila AP 14,5 mm kru`no, odAPFSDS projektila kalibra 30 mm sa ~eo-ne strane, odakle {titi i od ru~nih PTsredstava tipa RPG-7 i sli~no. U osnovnojkonfiguraciji poseduje ure|aj za NHB za-{titu, za{titu od elektromagnetne detekci-je i smawewe radarskog odraza. Dodatnombalisti~kom za{titom (moduli od specijal-nog ~elika) pove}ana je kru`na za{tita odAPFSDS projektila 30 milimetar. Prime-wen je novi {vedski sistem aktivne za{ti-te AAC (Advanced Armour Concept), napred-ni oklopni (za{titni) koncept {vedskefirme Akers Krutbruk u saradwi sa nema~-kom firmom IBD. Sistem je sme{ten na kro-vu kupole, pokriva kru`ni sektor od 360

Montirana{ipkasta ograda (gril)na leklerku

15. maj 2007.38

stepeni. Detektori IC i elektronskog zra-~ewa registruju opasnost od sistema vo|e-nih POVR, govori se i od ru~nih baca~a, azatim automatski aktivira dejstvo dimnih ieksplozivnih baca~a tenka za presretawedolaze}ih projektila.

Posebnost tenka CV90120-T jestetempirni projektil topa koji se laserskinavodi u zavr{nom delu putawe, a vremedetonacije se programira u sistemu zaupravqawe vatrom. Projektil mo`e da seefikasno upotrebi za borbu protiv heli-kotera koji lete mawom brzinom ili su ulebde}em polo`aju. Potkalibarni projek-til APFSDS probija 65 mm oklopa pod 90stepeni na daqini 2.050 metara. Tenk po-seduje sve savremene optoelektonske ure-|aje za osmatrawe i ni{awewe dawu i no-}i, navo|ewe oru|a i mogu}nost komandi-ra tenka da ga|a sa prioritetom. Zbog ve-}e mase od baznog modela ugra|en je mo-tor Scania DS 14 od 445 kW snage i auto-matska transmisija Perkins X300-5. Savre-meni hodni deo i sistem za upravqawe, uzpogonski blok, omogu}avaju brzo kretawetenka (70 km/h), savladavawe te{kog ze-mqi{ta i lako upravqawe.

VBCI 8X8 (AIFV)Borbeno oklopno vozilo pe{adije VB-

CI (Véhicule Blindé de Combat d´Infanterie)rezultat je zajedni~kog rada GIAT Industriesi Renault Tracks Defense. Iako je najavqenokao novo vozilo, wegova pojava duguje svojnastanak {irem francusko-nema~ko-bri-tanskim anga`ovawu i naporima na evro-vozilu s po~etka 1990. godine – programVBM/GTK/MRAV, vi{enamensko oklopnomodularno vozilo. Kako je saradwa na tomprogramu prekinuta, Francuzi su razviliseriju eksperimentalnih vozila VEXTRA8h8 (Vehicule d´ Experimental de Transport) –eksperimentalno transportno vozilo, ko-je, kada se uporede slike iz 1999. za vre-me dovo|ewa tih vozila na Kosovo i Meto-hiju radi opitovawa sa dana{wim vozilom

maksimalnu brzinu do 120 km/h. Mewa~ jeZF Renk, automatski prenosnik sa 7+1 ste-penom prenosa. [iroke gume sa unutra-{wim protektorom i centralnom regula-cijom pritiska omogu}avaju prilago|ava-we vozila terenskim uslovima podloge pokojoj se kre}e. Vozilo mo`e da se tran-sportuje avionom C-130 herkules, ali sepri ukrcavawu skidaju istaknuti delovi sakupole, dodatni oklop, gorivo (osim rezer-ve), oprema posade i drugo, {to mo`e dalimitira transportabilnost.

Osnovni oklop je na bazi aluminijum-skih legura, zavarene konstrukcije, prekokojega se dodaju moduli od titanijuma ilikompozitnih materijala. Vodilo se ra~unai o primeni za{tite od IC termalnog od-raza, termoizolacije grejnih povr{ina irashla|ivawu izduvnih gasova.

Za VBCI pokazuju interesovawe i dru-ge zemqe, me|u kojima je i Velika Britani-ja, koja bi mogla da ga ukqu~i u svoj pro-gram FRES (Future Rapid Effect System) – snagaza brzo delovawe. Proizvo|a~ ima predu-govor za oko 65 vozila, od toga 54 u ver-ziji VBCI i 11 u komandnoj verziji (VPC-Ve-hicule Poste de Commandement). O~ekuje sepo~etak serijske proizvodwe tokom ove go-dine, a isporuke bi trebalo da traju se-dam godina.

Budu}i planovi za VBCI predvi|ajurazvoj familije vozila sa vi{e varijanti:osnovno VBCI sa kupolom Dragar (jednose-da) u koju je ugra|en top M811 kalibra 25mm i spregnuti mitraqez u zasebnom ku}i-{tu van kupole AA 7,62 mm NF1; komand-no vozilo VPC sa mitraqezom 12,7 mm iKIS-om SIR (Système d´Information Régimenta-ire); samohodni minobaca~ 120 mm; vozi-lo sa topom 105 mm, eventualno i topCTWS 40 mm sa teleskopskom municijom,te vozilo za izvla~ewe i in`iwerijsku po-dr{ku. No, ostaje da se vidi da li }e se sveto realizovati jer se program VBCI prote-`e vi{e od 15 godina.

Milosav C. \OR\EVI]

VBCI 8h8, gotovo da nema razlike u konfi-guraciji.

Francuska armija potra`uje 700 vo-zila, od toga 550 u varijanti BVP/VBCI/ i150 vozila u komandnoj verziji /VPC/.O~ekivawa su da se godi{we proizvodioko 100 jedinica. GIAT je osnovni ugova-ra~, Renault je odgovoran za pogonskiblok, EADS za komandno-informacionisistem pukovskog nivoa, elektropogon ku-pole i stabilizator, Sagem za osmatra~-ko-ni{anske ure|aje, osim komandirovesprave (Galileo Avionics), za kupolu FN Her-stal, a Michelin za gume.

VBCI treba da postupno zameni sta-rija guseni~na vozila AMX - 10P ICV i u|eu sastav jedinica za brze intervencije imirovne operacije snaga UN.

Vozilo je projektovano da bude u tan-demu sa tenkom leklerk, ali i da samostal-no, u sastavu svoje jedinice, izvr{ava raz-li~ite borbene zadatke. Velika unutra-{wa zapremina vozila (13 kubnih metara)omogu}ava udoban sme{taj tri stalna ~la-na posade i osam iskrcnih pe{aka. MotorScanija snage 410 kW omogu}ava ovom te-{kom oklopnom transporteru od 28 tona

Laki {vedski borbeni tenk CV90120-T

Borbeno oklopno vozilo VBCI trebalobi u potpunosti da zameni staraguseni~na vozila AMX-10PICV

39

Po odluci izraelskog ministra od-brane, pobednik na konkursu pokrenutomradi obezbe|ewa severnih naseqa od ra-ketnih napada Hezbolaha i palestinskih te-rorista je poznata kompanija Rafael. Tafirma razvila je protivraketni sistem IronCap („gvozdena kapa”), koji se u velikoj me-ri oslawa na postoje}u mre`u za rano ot-krivawe raketa. Ovaj sistem trenutno sa-mo upozorava stanovni{tvo da sledi na-pad. Rakete se presre}u vo|enim raketamamase oko 90 kg, od kojih se dvadeset nalazina lanseru postavqenom na kamionu. Ugo-vor podrazumeva isporuku 50 kamiona lan-sera, 2.000 raketa, radare za pokrivaweseverne i ju`ne granice i sisteme za koman-dovawe i kontrolu. Kako bi se smawilitro{kovi, proceweno je da ovaj sistem re-aguje samo na rakete koje se kre}u prema na-seqenim podru~jima. S. B.

Po~etkom marta jeobjavqeno da }e ameri~-ke snage u Iraku po~etisa uvo|ewem novog oklop-nog vozila pod oznakomM1200 Armored Knight(oklopni vitez). Ovo jeposledwa varijanta do-bro poznatog patrolnogvozila M1117, koji se sve~e{}e koristi zbog, kakose tvrdi, ~etiri do {estputa boqe otpornosti namine od oklopqenih vari-janti hamera. U odnosu naM1117, M1200 je poseb-no prilago|eno vozilo nameweno za ozna~avawe ciqeva i navo|ewe artiqerijskevatre i vatrene podr{ke iz vazduha. Za takve zadatke, M1200 je opremqeno laser-skim obele`iva~em i daqinomerom, GPS sistemom navigacije i sofisticiranom opre-mom za uspostavqawe veze (radio i satelitska). Ove zadatke je ranije izvr{avalaposebna varijanta hamera, ali je osnovni nedostatak bila slabija otpornost na va-trena dejstva pobuwenika.

Oru|e M1200 ima posadu od tri do ~etiri vojnika, a sva vozila imaju standar-dan sistem za ometawe radio upaqa~a improvizovanih mina i locirawe izvora radiosignala za aktivaciju takvih eksplozivnih naprava. Ove godine se o~ekuje isporuka 19vozila, 40 slede}e, dok je u planu za 2009. godinu 107 vozila M1200. Pored ove opre-me, vozila su za samoodbranu naoru`ana i mitraqezom u kupoli. S. B.

Ma|arska KoV je po~etkom ove godine rasformirala posledwi oklopni bataqon,11. Hunyadi Mathias, opremqen tenkovima T-72. U operativnoj upotrebi zadr`a}e sesamo jedna ~eta sa 15 tenkova T-72, koja }e se pripajati drugim jedinicama u slu~aju po-trebe. Ova vest je utoliko interesantnija, ukoliko se zna da je Ma|arska jo{ pre 20godina imala u sastavu 1.200 tenkova. Ta dr`ava je deo svojih tenkova, ta~nije 77 vozi-la, krajem 2005. donirala novoformiranim ira~kim oru`anim snagama, {to je tako|eprivuklo zna~ajnu pa`wu u svetskim krugovima. Ovakav potez povu~en je zbog orijenta-cije ma|arskih oru`anih snaga na mirovne operacije, u kojima je upotreba tenkovazbog previ{e „agresivnog” izgleda ~esto nepo`eqna. S. B.

O K L O P N I V I T E Z O V I S T I @ U U I R A K

M A \ A R S K A N A P U [ T A T E N K O V E T - 7 2

GVOZDENA KAPAPROTIV HEZBOLAHA

Bugarska firma „Arsenal“ iza{la jena tr`i{te sa serijom pi{toqa tipa ma-karov po uzoru na sli~an ruski proizvod.Bugarski tip ovog pi{toqa ima nekolikoizmena i karakteristika zbog kojih je tra-`en na tr`i{tu. Wegov rukohvat je prila-go|en za ga|awe sa obe ruke i ima mogu}-nost montirawa laserskog ni{ana. Ruko-hvat mo`e po poruxbini da se rezbari i dase na wega ugradi zahtevani logo. Na ovajtip pi{toqa mo`e se ugraditi i prigu{i-va~, te`ine oko 300 grama i du`ine 45h218milimetara.

Pi{toq je kalibra 9 milimetara, ko-risti tri vrste municije: 9h19 para, 9h18i 9h17 .380 ACP sa magacinom kapacitetaod osam metaka u svim varijantama. Te`inapi{toqa bez municije je 750 grama, ukupnadu`ina 161 mm, du`ina cevi 93,5 milime-tara. Brzina metka na ustima cevi je od 270do 315 metara u sekundi, daqina ga|awa350 metara a bez promene cevi mo`e ispa-liti oko 4.000 metaka. B. N.

BUGARSKI PI[TOQ MAKAROV

15. maj 2007.40

R U S K I R A K E T N I K O M P L E K S Z E M Q A – V A Z D U H S - 4 0 0

pokretqiv raketni sistem za za{titu odameri~kih takti~kih balisti~kih raketa, ai za dejstvo protiv izvi|a~kih aviona tipaE-3 AWACS (i kasnije E-8 JSTARS), konstruk-cioni biro Antey razvio raketni sistem S-300V (SA-12 Gladiator/Giant). U{ao je u upo-trebu 1983, a punu sposobnost je stekao1988. godine. Poboq{ana varijanta ima-la je oznaku S-300VM Antey-2500 i mogu}-nost ga|awa bojnih glava sa brzinom 4.500m/s – {to odgovara balisti~kim raketamadometa 2.500 kilometara. To je bio naje-fikasniji protivbalisti~ki raketni sistemtokom devedesetih.

Za PVO je razvijen i krajem sedamde-setih uveden u upotrebu sistem almaz S-300P/PT (SA-10A Grumble-A), a naglasak jestavqen na za{titu va`nih nepokretnih ci-qeva, kao {to su komandni bunkeri, vladi-ne zgrade, fabrike, elektrane, i sl., odameri~kih bombardera i wihovih krstare-}ih raketa – AGM-69 SRAM, i kasnije,AGM-86 ALCM. Iz te verzije izvedena jemornari~ka varijanta S-300F fort (SA-N-6 Grumble) i poboq{ana S-300FMfort-M (SA-N-20). Kao odgovor na specija-lizovane avione za borbu protiv neprija-teqeve PVO, tipa Wild Weasel i aviona zaprotivelektronsku borbu EF-111 i EA-6B,1982. godine je projektovan visokopokret-ni S-300PS/PM (SA-10B Grumble-B), pri-

Amerikancima i wihovim saveznicimadanas preti najve}a opasnost od ze-maqa koje raspola`u balisti~kim ra-ketama i razvijaju nuklearno naoru-`awe, kao {to su Iran i Severna Ko-

reja. Zbog toga su se oni odlu~ili da pre-duzmu sveobuhvatne korake i ostvare e{e-loniranu odbranu, koja }e se, s jedne stra-ne, sastojati od lasera velike energije,postavqenih na preure|enim putni~kimavionima Boeing 747 (pod oznakom ABM), iraketa Standard SM3 (stacioniranih nabrodovima RM), koje bi se koristile zadejstvo po balisti~kim raketama tokom wi-hove faze podizawa buster (kada su onenajsporije i najrawivije), a sa druge stra-ne od raketa zemqa–vazduh, visokih per-formansi, poput Patriot PAC-3 i THAAD, zaodbranu odre|ene teritorije od bojnihglava balisti~kih raketa. Me|utim, tasredstva jo{ nisu operativna, osim rake-ta Patriot PAC-3. A „na du`em {tapu” je iprojekat ugradwe raketa Patriot PAC-3 iTHAAD na borbene avione.

Rusija se, me|utim, uprkos znatno ma-woj neposrednoj opasnosti, a delimi~no izbog mawe novca kojim raspola`e, odlu~i-la za razvijawe samo protivbalisti~kihraketnih sistema zemqa–vazduh. Takav jed-nostrani pristup odabran je upravo zbogvelikog iskustva kojim wihovi konstruktori

raspola`u u toj oblasti, a koje je prethod-nih godina omogu}ilo stvarawe izuzetnoefikasnih raketnih sistema, kao {to su S-300V i, u ne{to mawoj meri, S-300PMU-1i 2. Vrhunac ruskog ume}a projektovawaraketnih sistema zemqa–vazduh jeste dugonajavqivani S-400, ~iji je razvoj trenutnodoveden do samog kraja i o~ekuje se uvo|e-we u operativnu upotrebi ne samo ruskePVO ve} i drugih zemaqa koje su, naravno,za to spremne da plate. Prema objavqenimpodacima, to }e biti, ako ne najboqi, on-da jedan od protivbalisti~kih raketnih si-stema sa najboqim u~inkom na svetu, a si-gurno, najuniverzalniji raketni sistemPVO velikog dometa.

MO]NI PRETHODNICI

Razvoj pomenutih sistema serijeS-300 zapo~eo je sredinom {ezdesetih go-dina pro{log veka. Ve} tada se naziralanemo} ruskih raketnih sistema PVO veli-kog dometa, kao {to su S-75 dvina, 3M8krug i S-200 vega (prema NATO SA-2 Guideli-ne, SA-4 Ganef i SA-5 Gammon) protiv za-padnih borbenih aviona. Odlu~eno je dase projektuje raketni sistem koji bi bioupotrebqiv i u PVO, i u RM i u trupnojPVO. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}ezadovoqiti sve postavqene zahteve, takoda je za trupnu PVO, koja je zahtevala vrlo

Kraj hladnog rata ni u kom slu~aju nije doneo smawewe tenzija u svetu. Naprotiv! Sve vi{e zemaqa raspola`e raketnom tehnologijom dovoqnom za razvoj balisti~kih raketa koje mogu da ugroze susede i politi~ke neistomi{qenike. Osim toga, uticaj vazdu{ne premo}i na tok vojnih operacija danas je ve}i nego ikad i zato je postojawe efikasne PVO izuzetno zna~ajno.

MUWASA ZEMQE

41

bli`ni ekvivalent ameri~kom MIM-104Patriot. Prva izvozna varijanta, identi~-na S-300PS, bila je S-300PMU (SA-10CGrumble-C) iz 1989. godine. Moderni-zovana varijanta sa poboq{anim dome-tom radara i vi{im stepenom automati-zacije pojavila se 1993. i imala jeoznaku S-300PMU-1 (SA-10D Grumble-D,izmewena u SA-20A Gargoyle A). Brzina ci-qeva koje su mogle ga|ati, tipa bojna glavabalisti~ke rakete, pove}ana je sa 1.200na 2.800 m/s i predstavqa ekvivalent si-stemima Patriot PAC-1 i 2.

Slede}i stepen u razvoju bio je sistemne{to ve}eg dometa S-300PMU-2 favorit(SA-10D Grumble-D, kasnije izmeweno u SA-20B Gargoyle B) koji je trebalo da bude kon-kurent S-300VM i Patriot PAC-3, ali nije po-ru~en, verovatno u i{~ekivawu jo{ sposob-nijeg almaz S-300PMU-3, kasnije ozna~e-nog kao S-400 trijumf (SA-20A Gargoyle A,kasnije izmeweno u SA-X-21A). Treba re}ida je serija S-300 biroa Almaz komerci-jalno znatno uspe{niji raketni sistem odserije Antey S-300V. Pored Rusije i zema-qa biv{eg Sovjetskog Saveza i Var{avskogugovora, ostvaren je izvoz u Al`ir (S-300PMU-2), Hrvatsku (S-300PMU-1 jo{ ni-su operativni), Indiju (S-300PMU-1 iliPMU-2), Kinu (S-300PMU-1 i 2), Kipar (S-300PMU-1) i Siriju (S-300P), a jo{ nijepotvr|ena prodaja Iranu (S-300PMU-1).

RADARZA PRETRA@IVAWE

Prema osnovnoj konfiguraciji i kom-ponentama, raketni sistem S-400 je naj-sli~niji prethodnicima, posebno S-300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na tesisteme, S-400 ima poboq{ane radare isoftver, ali i pro{irenu paletu raketa.Sistem je visokopokretqiv, tako da se svewegove komponente nalaze na terenskimto~ka{kim vozilima.

Ogromni radar za pretra`ivawe64N6E2 (prema NATO Big Bird ), prvi put je

kori{}en na verziji S-300PMU1 i pred-stavqa kqu~ uspeha ruskih raketnih siste-ma zemqa–vazduh pri dejstvu po glavamabalisti~kih raketa, ali se, naravno, kori-sti i za ciqeve tipa borbenog aviona i kr-stare}e rakete. Radar za pretra`ivawe nanivou baterije je 96L6E, sa elektronskimskenirawem i mehani~kim pokretawem upunom krugu. Mo`e se koristiti direktnosa vozila i sa „jarbola”, ta~nije dva tipajarbola – ni`i 40V6M, visine 23,8 m, ivi{i 40V6MD od 38,8 metara. Domet ra-dara je 300 kilometara, a ima mogu}nostpra}ewa do 100 ciqeva. Iako su mu svoj-stva u osnovi slabija od 64N6E2, podiza-we na „jarbol” mu daje boqe odlike pri za-hvatu niskolete}ih ciqeva.

Za osvetqavawe ciqeva koristi seradar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid) kojije poboq{ana verzija onog koji se koristiona prvim S-300P. Taj radar je uneo revo-luciju u odnosu na ranije ruske, odnosnosovjetske ure|aje. Odlikuje se izuzetno uza-nim snopom koji se vrlo te{ko mo`e detek-tovati sistemom za upozoravawe aviona,osim ako sam avion nije direktno obasjan.Znatno te`e se ometa, a i protivradarskerakete se te`e navode na wegove signale uodnosu na ranije ure|aje. Poboq{ana va-rijanta ima mogu}nost dejstva po {est ci-qeva, pri ~emu mo`e navoditi na svaki ciq

Rakete 9M96E, E2 i 48N6E2

[ematski prikaz lansera i tipova raketa koje se lansiraju iz S-400

po dve rakete. U osnovi je sli~an ameri~-kom radaru MPQ-53 u okviru sistema Patri-ot, mada je osnovna funkcija 30N6E osve-tqavawe ciqeva, a ne i pretra`ivawe iosvetqavawe ciqeva kao kod ameri~kogure|aja. Uz to, za razliku od ameri~kog, tajradar mo`e da se koristi direktno sa ka-miona, ali ima mogu}nost i podizawa na„jarbol” 40V6M, ~ime se u odre|enoj merismawuju mrtvi uglovi i pove}ava efika-snost pri detekciji niskolete}ih ciqeva.

Celim sistemom upravqa se iz poseb-nog vozila pod oznakom 54K6E2. Zanimqi-vo je da to komandno vozilo ima mogu}nostda kontroli{e ne samo komponente siste-ma S-400 ve} i one ranije – S-300PMU,S-300PMU-1, S-300PMU-2, ali i S-200VE (stariji raketni sistem SA-5 Gam-mon).

BORBENI KOMPLET

Pored starijih raketa tipa 5V55KD,5V55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 mo`eda koristi jo{ tri nove vrste projekti-la: 48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa48N6DM ima veoma veliki domet od ~ak400 km, {to je ~ini superiornom ~ak i nadznatno ve}im raketama sa sistema S-

KOMPONENTEPrema osnovnoj konfiguraciji i

komponentama, raketni sistem S-400 jenajsli~niji prethodnicima, posebno S-300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu nate sisteme, S-400 ima poboq{ane ra-dare i softver, ali i pro{irenu pale-tu raketa. Sistem je visokopokretqiv,tako da se sve wegove komponente nala-ze na terenskim to~ka{kim vozilima.Baterija sistema S-400 sastoji se odjednog radara 96L2, jednog 30N6E2 ido 12 lansera 5P85SE, sa po ~etirilansirne cevi. Bataqon PVO ima ~eti-ri baterije, zajedni~ki radar 64N6E2i komandno vozilo 54K6N2.

Nedostatak je, me|utim, to {to se ve-za izme|u rakete i stanice na zemqi mo`eometati. Radar sa zemqe mora ostati ak-tivan sve vreme leta rakete i na taj na~inje osetqiv na dejstvo protivradarskih ra-keta, mada je u ovom slu~aju opasnost uma-wena kori{}ewem radara sa elektron-skim skenirawem vrlo uskog snopa.

Te{ko}u mo`e predstavqati i potre-ba da ciq bude neprestano pokriven ra-darskim snopom, tako da navo|ewe raketenije mogu}e ukoliko je ciq zaklowen nekompreprekom, npr. planinom. Posledwi ne-dostatak je prvi put uspe{no re{en naameri~koj Patriot PAC-3, gde se koristi ter-minalno aktivno radarsko samonavo|ewe,ali je u ovom slu~aju raketa slo`enija i

15. maj 2007.42

300V/VM. Namewena je za vatreno dejstvopo najva`nijim i najzahtevnijim ciqevimatipa bojnih glava balisti~kih raketa i iz-vi|a~kih aviona AWACS i JSTARS. Drugi po-daci o toj raketi do sada nisu objavqeni.

Druge dve, 9M96E i 9M96E2, jesu ma-we rakete, razvijene po uzoru na PatriotPAC-3 i namewene za dejstvo po niskolete-}im ciqevima, ciqevima koji manevri{u,tipa borbenih aviona, a i za dejstvo po in-teligentnoj vo|enoj municiji, krstare}imraketama i bespilotnim letelicama. Kaoi kod ameri~ke rakete, zahvaquju}i znatnomawim dimenzijama u odnosu na prethodne,umesto standardnog kontejnera u koji ina~estaje jedna ve}a raketa, mogu}e je postavi-ti ~ak ~etiri mawa, ~ime se znatno pove-}ava borbeni komplet i dijapazon razli-~itih ciqeva koji se uspe{no mogu uni{ta-vati. Teoretski, jedan lanser S-400, sa pr-vobitna ~etiri velika lansera, mo`e no-siti ~etiri velike rakete, ili do 16 ma-lih, ili kombinaciju velikih i malih rake-ta (jednu veliku i 12 malih, dve velike i os-am malih i tri velike i ~etiri male), ve} uskladu sa o~ekivanom pretwom. Na taj na-~in preuzeta je uloga raketnog sistema torM1 (SA-15 Gauntlet), koji se nudio kao do-puna ranijim varijantama sistema S-300M– kao sistem za dejstvo po niskolete}im ci-qevima i „inteligentnom” oru`ju.

SISTEM ZA NAVO\EWE

Kada je re~ o navo|ewu raketa koriste se~ak ~etiri sistema. Starije rakete5V55KD imaju komandno vo|ewe i signalise za kretawe rakete {aqu sa zemqe. Ra-keta 5V55R koristi poluaktivno radarskosamonavo|ewe, gde radar sa zemqe „oba-sjava” ciq, a ona se na ciq navodi naosnovu reflektovanih signala. Rakete48N6, 48N6E2 i 48N6DM upotrebqavajukombinaciju ta dva sistema (za prve dve jeverovatno}a poga|awa jednom raketomaviona 80–93 odsto, krstare}ih raketa40–85 odsto, a glava balisti~kih raketa55–77 odsto). Za razliku od poluaktivnogsistema, kod kombinovanog, raketa detek-tuje povratne signale, ali ne prora~unavaudarnu ta~ku, ve} signal prosle|uje stani-ci na zemqi, koja ga daqe {aqe za navo|e-we rakete.

Iako deluje komplikovanije, raketaopremqena tim sistemom je jednostavnija,elektronika je kompaktnija, tako da mo`eimati ve}i raketni motor i samim tim idomet, a ve}a je i preciznost zbog kori-{}ewa slo`enijih algoritama za navo|e-we. Tako|e su, u odnosu na aktivno radar-sko samonavo|ewe, rakete znatno jefti-nije i te`e za ometawe. Dodatnu sigurnostdaje mogu}nost da stanica sa zemqe primai signale sa rakete i odbijene zrake odciqa.

skupqa. Isto re{ewe je primeweno i na„lakim” raketama 9M96E i E2, pri ~emu setvrdi da je verovatno}a poga|awa jednomraketom krstare}e rakete 70, a borbenogaviona 90 odsto. Naravno, sve te brojketreba uzeti sa rezervom.

Cena sistema se jo{ ne zna, ali sezna da je cena jedne baterije ne{to stari-jeg S-300PMU-1 iznosila oko 100 milio-na ameri~kih dolara, tako da ni S-400 nemo`e biti mnogo skupqi. Za taj novac mo-gu}e dobiti dva do tri savremena vi{ena-menska borbena aviona, koji daju mogu}-nost i dejstva po ciqevima na zemqi ali,oni nemaju nikakav efekat u protivbali-sti~koj odbrani. Zato raketne sistemePVO, poput S-400, ne treba posmatratikao zamenu za vi{enamenske borbeneavione, ve} kao dopunu.

NASLEDNIK– SAMODER@EC

Bez obzira na to {to je raketni si-stem S-400 potpuno nov, u Rusiji se pred-vi|a da se svi prethodni raketni sistemiiz serije S-300 zamene tim sistemom, {toje u vrlo ograni~enom broju ve} i u~iweno.Rusi su pripremili jo{ novina. Naime, izruskih izvora se saznaje da }e najavqenospajawe dva konstrukciona biroa Almaz iAntey doprineti poboq{awu sistema S-400. Oznaka najavqenog raketnog sistemaje S-400M samoder`ec, ali se o wegovimperformansama za sada ni{ta ne zna. Na-javqeno je samo da }e S-400M koristitilansere ve}ih dimenzija, svojstvene za fa-miliju S-300V/VM, {to bi omogu}ilo upo-

Radar za osmatrawe 96L6E rasklopqen na vozilu

VELIKA PTICAOgromni radar za pretra`ivawe

64N6E2 (prema NATO Big Bird, velikaptica) prvi put je kori{}en na verzijiS-300PMU1 i kqu~ je uspeha ruskih ra-ketnih sistema zemqa–vazduh pri dej-stvu po glavama balisti~kih raketa. Na-ravno, koristi se i za ciqeve tipa bor-benog aviona i krstare}e rakete. Funk-cioni{e u opsegu 2 GHz i ima oko 2.700aktivnih elemenata. U istom trenutku jeorijentisan na dve suprotne strane, sasvake sa uglom pretra`ivawa od 90o, aokretawe antene je mehani~ko. Dometradara za ciq lova~kog aviona u ranimvarijantama iznosio je vi{e od 250 km,a kasnije je pove}an na oko 300 km. Ra-dar ima mogu}nost pra}ewa do 200 ci-qeva i ga|awa, tako|e u ranijim verzi-jama, od 6 do 12 ciqeva.

43

trebu jo{ ve}ih raketa i postizawe ve}ihdometa.

Najavqen je i sistem S-500, mada po-stoji visoka verovatno}a da je samo re~ onovoj oznaci za sistem S-400M. Bilo kakobilo, Rusi tvrde da }e novi raketni sistemznatno nadma{iti ~ak i S-400, naro~ito ukriti~noj ulozi protivbalisti~kog {tita.Me|utim, ve} sistem S-400, odnosno ra-dar 64N6E2, sistem za procesirawe i ko-ri{}ene rakete, obezbe|uju vatreno dej-stvo po ciqevima brzine 5.000 m/s, {toodgovara balisti~kim raketama dometa3.500 kilometara.

Re~ „znatno” u ovom slu~aju zna~i da}e vrlo verovatno biti prekr{en spora-zum izme|u SAD i Rusije iz 1997, prema ko-me se dozvoqava uvo|ewe u operativnuupotrebu samo raketnih sistema namewe-nih za uni{tavawe bojnih glava takti~kihbalisti~kih raketa. Mogu}e je da su ta ~i-wenica i ograni~ena finansijska sredst-va naveli Ruse da se vode onom narodnom„boqe vrabac u ruci nego golub na grani”i da se radije koncentri{u na uvo|ewe jed-nog od najefikasnijih raketnih sistema S-400 nego da razvijaju druge savr{enije ra-ketne sistem.

Unilateralno kr{ewe sporazuma iz1997. moglo bi da izazove i Amerikanceda ponovo pokrenu trku u naoru`awu, a wuRusija, zbog finansijske situacije, ne bimogla da prati. Naravno, treba imati u vi-du da i Amerikanci razvijaju razli~itaprotivbalisti~ka oru`ja. Me|utim, vazdu-hoplovni laseri i rakete lansirane sabrodova (nameweni za uni{tavawe bali-sti~kih raketa u fazi podizawa) sigurnone ugro`avaju Ruse, s obzirom na veliku du-binu teritorije i nemogu}nost vatrenogdejstva u takvim uslovima.

KONKURENCIJA

Raketni sistem S-400 trenutno u sve-tu nema ekvivalenta. Ameri~ki Patriot u va-rijantama PAC-2 i PAC-3 nema dovoqan do-met i mogu}nost da uni{tava bojne glavebalisti~kih raketa takvih performansikao {to ima S-400. Kao spoqni pojas pro-tivbalisti~ke odbrane SAD spomiwe senajnoviji raketni sistem THAAD (TheatreHigh Altitude Area Defense Missile System), ko-ji donosi nemalo poboq{awe u odnosu naPatriot i koristi raketu koja je po dimenzi-jama ista kao Patriot PAC-2, ali ima poboq-{an domet (uni{tava bojne glave balisti~-kih raketa van zemqine atmosfere, na 150km, {to je znatno vi{e i od S-400) i pre-ciznost (koristi se direktan udar u bojnuglavu). Poznato je, tako|e, da radar za pre-tra`ivawe sistema THAAD ima domet od1.000 km, {to je tri puta vi{e nego kod ru-skog 64N6E2, pa }e bojna glava koju ne uni-{ti sistem THAAD, do}i }e pod udar siste-

ma Patriot PAC-3. Ostali tehni~ki podacinisu poznati, jedino se pretpostavqa da }eproizvodwa prve serije zapo~eti ove godi-ne, a puna operativnost }e se dosti}i do2009. godine.

Pored sistema THAAD, zapadne ze-mqe imaju jo{ dva, koja bi u protivbali-sti~koj ulozi mogla da konkuri{u S-400, ato su izraelski Arrow i Arrow 2 (razvijeniuz obilnu ameri~ku finansijsku i nau~nupomo} – kompanija Boeing). Ti protivbali-sti~ki sistemi ne koriste metod direktnogudara u bojnu glavu, ve} klasi~no dejstvopar~adno-razornom bojnom glavom, kao isvi ruski sistemi.

Arrow 2 mo`e da uni{ti bojne glavebalisti~kih raketa u stratosferi, a mak-simalna brzina ciqa koji mogu uni{tava-ti je „vi{a od” 3.000 m/s. Me|utim, isti-~e se da je sistem razvijen kako bi se pa-riralo, izme|u ostalog, i iranskim bali-sti~kim raketama Shahab-3 (~ija bojnaglava ima brzinu od oko 5.500 m/s i do-met od 3.500 km, {to je vrlo sli~no kao iS-400). Zna se i da je domet radara zapretra`ivawe oko 500 km, a ne treba za-boraviti da su dve baterije operativneve} sedam godina.

S druge strane, ono {to S-400 ima, anavedeni sistemi nemaju, jeste univerzal-nost, odnosno mogu}nost vatrenog dejstvane samo protiv bojnih glava balisti~kihraketa ve} i protiv neprijateqevih avio-na (od borbenih, pa sve do AWACS-a i JS-

TARS-a), pa ~ak i krstare}ih raketa i „in-teligentnog”, vo|enog oru`ja, „lakim” ra-ketama.

IZAZOV

I mo`emo se zapitati da li je raketni si-stem PVO poput S-400 svemogu}? Narav-no da nije. Iako se isti~e da ima mogu}-nost dejstva po najnovijoj generaciji ste-alth-aviona, kao {to su B-2, F-22 i F-35,wegova efikasnost je sigurno mawa nego uslu~aju da se dejstvuje po ciqevima tipaklasi~nih aviona. Ipak, i Amerikanci susvesni mogu}nosti dejstva tih raketnih si-stema po najnovijoj generaciji aviona, {tose mo`e posvedo~iti i nedavnom nabavkomnekoliko sistema S-300, nepoznate vari-jante, radi ispitivawa.

Kao jedna od tehnika borbe protivsistema kao {to je S-400, ne predvi|a seupotreba aviona sa tehnologijom stealth sasredwih i velikih visina (kao u dosada-{woj praksi), jer su tu kvaliteti S-400najboqi, ve} upravo sa malih, uz najkori-sniju upotrebu terena i odabir rute pro-dora, pri ~emu su borbeni avioni {to jevi{e mogu}e „skriveni” iza prirodnihprepreka, npr. planinskih venaca. U ta-kvom scenariju, kao najdelotvorniji poka-zali su se letilice sa radarom za pra}e-we terena, na primer avioni F-15E, opre-mqeni podvesnikom LANTIRN, Tornado (na-ro~ito nema~ka varijanta ECR, koja je pre-ma navodima iz {tampe upravo i razvije-na za borbu protiv ruskih sistema PVOnove generacije), pa ~ak i stariji F-111.

Predvi|a se da }e se u budu}nostiupravo F-22 ili F-35 prilagoditi za pro-dor na maloj visini i dejstvu u ulozi „~i-sta~a” protivni~ke PVO (Wild Weasel, kaoF-4 i F-16). Kako }e se pokazati te tehnikenapada i nesumwivo veoma delotvorniavioni, naro~ito protiv „lakih” raketa9M96 i 9M96E2 sistema S-400, danas ni-ko ne mo`e ni da pretpostavi. Me|utim,protiv osredwe opremqenog protivnika,raketni sistem S-400 mo`e imati odlu~u-ju}i uticaj ne samo na sigurnost od napadatakti~kim balisti~kim raketama ve} i naukupni odnos snaga, odnosno na prevlast uvazdu{nom prostoru, a to u svakom slu~ajupru`a jedan od va`nih preduslova za uspe-{no izvo|ewe vojnih operacija uop{te.

Sebastian BALO[

RADAR ZA OSVETQAVAWECIQEVAZa osvetqavawe ciqeva koristi

se radar 30N6E2 (prema NATO FlapLid), koji je poboq{ana verzija onog naprvim S-300P. Taj ure|a je uneo revo-luciju u odnosu na ranije ruske (sovjet-ske) radare. Odlikuje se izuzetno uza-nim snopom koji se vrlo te{ko mo`e de-tektovati sistemom za upozoravaweaviona, osim ako avion nije direktnoobasjan. Znatno te`e se ometa, a i pro-tivradarske rakete se te`e navode nawegove signale u odnosu na ranije ra-dare. U poboq{anoj varijanti ima mo-gu}nost dejstva na {est ciqeva i mo`enavoditi na svaki ciq po dve rakete.

15. maj 2007.44

je od 1992. godine, nakon formirawa agen-cije NAHEMA (NATO Helicopter ManagementAgency), koja je zastupala i uskla|ivala in-terese u~esnika u projektu, a i nakon for-mirawa NHI (NH Industries), industrijskogkonzorcijuma koji je trebalo da projektuje iserijski proizvedi novi helikopter. Tu suindustriju ~inili delovi italijanske kom-panije Agusta (udeo 28,2 odsto), francuskogEurocoptera (23,7 odsto), nema~kog Eurocop-tera Deutschland (41,6 odsto) i holandskogFokker Aviationa (6,5 odsto). Sa promenomfizionomije evropske vazduhoplovne indu-strije, mewala se i struktura udela u NHI,tako da je danas vlasni~ka struktura pode-qena izme|u kompanija Eurocopter (62,5 od-sto), Agusta (32 odsto) i STORK Fokker Aero-space B.V (5,5 odsto).

Ozbiqniji radovi na novom helikop-teru zapo~eli su nakon 1. septembra 1992,kada je izme|u NAHEMA i NHI sklopqen ugo-vor o proizvodwi pet prototipova, plus je-dan helikopter namewen samo za zemaqska

V I [ E N A M E N S K I H E L I K O P T E R N H - 9 0

OEVROPSKI FAVORITNajnoviji vi{enamenski

helikopter NH-90 zajedni~ki

su projektovale Francuska,

Italija, Nema~ka i

Holandija. Proizvodi se u

transportnoj i mornari~koj

varijanti i ide u red

tehnolo{ki najsavr{enijih

helikoptera dana{wice.

samdesete godine pro{log veka uevropskoj vojnoj industriji protekle suu intenzivirawu projekata ~iji je ciqbio smawivawe ameri~kog ekonomskogi vojnog uticaja. Zbog toga su jo{ to-

kom sedamdesetih realizovani vazduho-plovni programi u kojima je zajedni~ki u~e-stvovalo vi{e zemaqa. Rezultat su, izme|uostalog, avioni tornado, jaguar i C-160.Pozitivna iskustva podstakla su i saradwuu stvarawu sredweg vi{enamenskog heli-koptera, koja je aktualizovana 1983. godi-ne. Prvi sporazum potpisali su septembra1985. godine britanski, holandski, itali-janski, zapadnonema~ki i francuski pred-stavnici. Naziv novog helikoptera bio jeNH-90 (NH – NATO Helicopter), {to je tre-balo da uka`e da je u pitawu novi helikop-ter Natoa za devedesete godine.

Godine 1987. iz programa se povuklaVelika Britanija, koja je te`i{te prebaci-la na projekat drugog, ve}eg helikopteraEH-101. Ubrzaniji rad na NH-90 primetan

testirawa. Ve} na po~etku zami{qeno je dase projektuju dve varijante: klasi~ne tran-sportne varijante TTH (Tactical Transport He-licopter) i mornari~ke verzije NFH (NATOFrigate Helicopter).

PET PROTOTIPOVAPrvi prototip je poleteo u Francu-

skoj 18. decembra 1995. godine. Pogonilasu ga dva motora RTM-322. Isti helikopterje kasnije preba~en u Italiju i opremqenmotorima T-700-T6E. Drugi prototip je po-leteo marta 1997. godine. Na wemu je, po-red klasi~nog hidromehani~kog sistema ko-mandi, primewen i sistem elektri~nih ko-mandi leta, tzv. flaj baj vajr (FBW – Fly byWire). Na tre}em prototipu (1998) integri-sana je kompletna avionika predvi|ena zaprve produkcijske serije helikoptera NH-90. Taj prototip je tokom ve}eg dela naletakoristio samo FBW sistem, bez primene me-hani~kih komandi.

^etvrti prototip (1999) bio je prvihelikopter finalizovan izvan Francuske,ta~nije u Nema~koj. Ta letelica je trebaloda bude osnova za serijsku TTH verziju. Deoispitivawa sa tim helikopterom izveden jena krajwem severu Kanade, u uslovima eks-tremno niskih temperatura. A peti i po-sledwi prototip kompletiran je u Italijikrajem 1999. godine. Profilisan je u mor-nari~ku, NFH verziju, te je sa wim izvedenovi{e opita sa brodskih paluba. Do maja2002. godine ti prototipovi su u vazduhuproveli oko 1.500 sati, od toga je 550 bi-lo uz upotrebu elektri~nih komandi leta.

Premda je samo ispitivawe helikopte-ra pro{lo bez ve}ih pote{ko}a, problemi

su iskrsli sa druge strane. Raspad Var{av-skog pakta i prestanak hladnog rata nemi-novno su uslovili drasti~no smawewe voj-nih buxeta. Zbog toga je znatno redukovan ibroj helikoptera tipa NH -90, koji je inici-jalno predvi|en za proizvodwu, i to u vi{enavrata. Ugovorom potpisanim 1992. godinepredvi|ena je proizvodwa 726 helikoptera.Dve godine kasnije taj broj je smawen na 647helikoptera, a posledwi ugovor, zakqu~en1999. godine izme|u agencije NAHEMA i NHI,zaustavio se na brojci od 595 helikoptera.

Pozitivni pomaci odigrali su sedve godine kasnije, kada se industrijskomkonzorcijumu prikqu~ila i Portugalija sau~e{}em od 1,2 odsto u ~itavom programu(portugalska kompanija OGMA ukqu~ena jeu program kao podizvo|a~ kompanija Euro-copter i Agusta). Nekoliko meseci kasnije, useptembru 2001. godine helikopter NH-90progla{en je za pobednika konkursa NSHP(Nordic Standard Helicopter Project) kojim sunordijske zemqe (Norve{ka, [vedska iFinska) tra`ile novi vi{enamenski heli-kopter. Godine 2003. usledila je i nova po-

ruxbina i – Gr~ka je potpisala ugovor o na-bavci 20 helikoptera vrednih 657 milio-na ameri~kih dolara.

BAZNE VARIJANTESredwi helikopter NH-90 danas se

serijski proizvodi u dve varijante: TTH iNFH. Prvi, TTH, namewen je za takti~ki tran-sport qudstva i raznih sredstava, zatim zamedicinsku evakuaciju, tragawe i spasava-we, a mo`e biti profilisan i u letelicu zaelektronsko ratovawe ili VIP transport. Uosnovnoj konfiguraciji helikopter nije nao-ru`an, ali s obzirom da pojedini kupci na-meravaju da NH-90 upotrebe za prevoz spe-cijalnih jedinica i borbeno tragawe i spa-savawe (tzv. CSAR) o~ekuje se da }e na bo~-nim vratima biti instalisani mitraqezi.

Protivbrodska i protivpodmorni~-ka borba osnovni su zadaci koje izvr{avavarijanta NFH. U pomo}noj nameni taj heli-kopter slu`i za snabdevawe brodova i tra-gawe i spasavawe na moru.

I pored su{tinski razli~ite name-ne, nivo tehni~ke kompatibilnosti te dvevarijante je veoma visok {to }e olak{atiodr`avawe korisnicima koji u naoru`awuimaju obe varijante.

Helikopter NH-90 je klasi~ne koncep-cije, sa jednim nose}im i repnim rotorom.I jedan i drugi rotor imaju po ~etiri kra-ka. Mornari~ka NFH varijanta ima mogu}-nost preklapawa oba rotora, a i repne ku-pe radi lak{eg sme{taja na palubama i ubrodskim hangarima.

Glav~ina nose}eg rotora je izra|enaod titanijuma, a krakovi od kompozitnihmaterijala. Time je sa jedne strane pove}a-

DESET HIQADASATI NALETAHelikopter mo`e da se eksploati-

{e u temperaturnom opsegu od – 40 do+50 stepeni Celzijusa. Teoretski pro-cenat raspolo`ivosti – ispravnostihelikoptera je 97,5 odsto. Za jedan satleta potrebna su 2,5 radna ~asa naodr`avawu. Resurs helikoptera je10.000 sati naleta ili 30 godina.

Protivbrodska i protivpodmorni~ka borba osnovni su zadaci koje izvr{ava NFH varijanta ovog helikoptera

Stajni trap NH-90 je uvla~e}i, tipatricikla, koji je kon-struisan tako da uslu~aju udara velikomvertikalnom brzinomapsorbuje znatan deoenergije udarca, a vi-{ak energije prenosina trup koji svojim sa-vijawem ubla`avaudarno optere}ewena posadu i putnike.Stajni trap se uvla~iu gondolu unutar kojesu sme{teni i samo-zaptivni gorivni re-zervoari.

Pogonsku grupuhelikoptera sa~iwavaju dva turbovratilnamotora tipa RTM322-01/9, kontinualnesnage 1.662 kW. U slu~aju otkaza jednog mo-tora preostali ispravan mo`e da se do 30sekundi optereti najvi{e sa 2.064 kW.Italijanski helikopteri su opremqeni mo-torima T700-T6E1 maksimalne trajne snage1.577 kW (2.158 kW do 30 sekundi). Me|u-tim, u oba slu~aja ukupna snaga motora jelimitirana reduktorom ograni~enim naprenos snage od 2.560 kW. U slu~aju o{te-}ewa reduktor bez podmazivawa mo`e dafunkcioni{e 30 minuta. Razlog primenedva tipa motora le`i u ~iwenici da Itali-ja ve} odavno, za potrebe drugih tipova he-likoptera, ima osvojenu proizvodwu moto-ra tipa T700, tako da wegovom ugradwom uNH-90 dodatno pojeftiwuje proizvodwu ikasniju eksploataciju.

Rad oba tipa motora regulisan je si-stemom FADEC (Full Authority Digital EngineControl), koji je nazaobilazna komponentasvakog savremenog mlaznog motora. Wego-va svrha nije samo u{teda goriva nego i

efikasnije nadgledawe rada motora i we-govog stawa.

Daleko osetqivija primena elektro-nike ostvarena je na sistemu upravqawa he-likopterom. Kao {to je ve} spomenuto, NH-90 je prvi serijski helikopter opremqen sa-mo ure|ajem FBW koji nema hidromehani~kurezervu. Ure|aj kontroli{u dva letna ra~u-nara, od kojih jedan obezbe|uje upravqivosti stabilnost tokom leta, dok drugi omogu}a-va prethodno programirawe leta i automat-sko letewe po zadanim putawama. Premdainicijalno skup sistem, FBW smawuje te`inuletelice i wenu rawivost na potencijalnepogotke sa zemqe, a ujedno olak{ava i odr-`avawe tokom eksploatacionog veka.

AVIONIKA

Arhitektura avionike zasnovana je nadobro poznatom standardu MIL-STD-1553B.Prikaz letnih i navigacijskih parametarazajedno s podacima dobijenim od senzoraostvaren je na ~etiri (pet u NFH verziji) vi-

na izdr`qivost, a sa druge smawena masasklopa rotora. Dodatni efekti postignutisu primenom krakova rotora sa paraboli~-nim zavr{etkom. Takav oblik krakova pove-}ava efikasnost rotora, jer smawuje ja~i-nu udarnih talasa na krajevima rotora ko-ji se javqaju tokom letewa na ve}im brzi-nama. Osim maweg otpora i ve}eg stepenaiskori{}ewa rotora nije zanemarqivo niosetno smawewe buke koja se posti`e sa ta-kvim tipom krakova.

POGONSKA GRUPATrup helikoptera NH-90 je ne{to ve}i

u odnosu na trup poznatog ameri~kog heli-koptera UH-60 crni soko, koji ide u rediste kategorije letelica. U potpunosti je iz-ra|en od kompozitnih materijala, {to os-im u{tede u te`ini, ima veliki zna~aj saaspekta za{tite helikoptera od korozije,posebno onih ma{ina koje baziraju na bro-dovima. Popre~ni presek trupa ima oblikdijamanta, a to doprinosi smawewu radar-skog odraza. Bez obzira na to, teretni pro-stor je izveden sa konstantnim popre~nimpresekom i ima slede}e dimenzije: zapre-mina 15,2 kubna metra, du`ina 4,8 m, {i-rina 2,0 m i visina 1,58 m ({vedski pri-merci imaju visinu kabine od 1,82 m i za-preminu od 17,5 kubna metra). Teretnomprostoru se pristupa kroz klizna bo~navrata sa obe strane, ali i kroz stra`wurampu koja se spu{ta (du`ine 1.58 m, a {i-rine 1,78 m). Na taj na~in mogu}e je izvr-{iti veoma brz utovar i istovar qudstva itereta. U teretnom prostoru varijante TTHmogu}e je prevesti 20 putnika ili 14 potpu-no opremqenih vojnika, a po potrebi se in-stalira i 12 nosila. Sedi{ta su projekto-vana tako da znatno kompenzuju udar prili-kom prinudnog sletawa. Maksimalan teretkoji helikopter mo`e da utovari iznosi ne-{to vi{e od 2.500 kilograma.

4615. maj 2007.

TERETNI PROSTORTeretni prostor ima zapreminu

15,2 kubna metra, du`inu 4,8 m, {iri-nu 2,0 m i visinu 1,58 m ({vedski pri-merci imaju visinu kabine od 1,82 m izapreminu od 17,5 kubna metra). Teret-nom prostoru se pristupa kroz kliznabo~na vrata sa obe strane, a i krozstra`wu rampu koja se spu{ta (du`ine1.58 m, {irine 1,78 m). Na taj na~in jemogu}e veoma brzo utovariti i istova-riti qudstvo i teret. U teretnom pro-storu TTH varijante mogu}e je prevesti20 putnika, ili 14 potpuno opremqenihvojnika, a po potrebi se instalira i 12nosila. Sedi{ta su projektovana takoda znatno kompenzuju udar prilikomprinudnog sletawa. Maksimalan teretkoji helikopter mo`e da utovari iznosine{to vi{e od 2.500 kilograma.

{enamenska kolor-displeja dimenzija20,3h20,3 centimetra. Pilotska kabinaprilago|ena je za letewe sa nao~arima zano}no letewe (NVG – Night Vision Goggles),a uz ostalu avioniku, NH–90 bezbedno iz-vr{ava leta~ke zadatke i u slo`enim mete-orolo{kim uslovima dawu i no}u. Za te na-mene su integrisani meteorolo{ki radariHoneywell Primus 701A i IC sprava za gle-dawe napred (FLIR – Forward Looking InfraRed). Zanimqiv detaq jeste i mogu}nostusmeravawa senzora FLIR pogledom, jer jeza pilote NH-90 predvi|ena kaciga sa in-tegrisanim displejom. Na tom displeju se,osim slike sa ure|aja FLIR, projektuju i naj-va`niji letni i navigacijski parametri.

Osnovni navigacijski sistem jesteGPS/INS, a kompletan sistem, koji je ukom-ponovan sa autopilotom i ostalim elemen-tima sistema upravqawa, omogu}ava auto-matsko pra}ewe konfiguracije terena namalim visinama. Posadi je ne raspolagawui digitalna mapa terena, na kojoj se projek-tuje i takti~ka situacija. Svaku promenu mo-gu}e je veoma brzo i automatizovano unetiupotrebom podataka koji se dobijaju sa dru-gih letelica ili zemaqskih stanica. Staweletelice i svih wenih vitalnih sistemaprati se i testira sistemom za nadgledawei dijagnostifikovawe (MDS – Monitoring andDiagnostic System).

Komunikacijsku opremu ~ine dve V/UHFradio-stanice. Prenos podataka izme|u he-likoptera i drugih letelica ili komandnihmesta obavqa se preko za{ti}enog sistemaza prenos podataka – Link 11.

Tehnolo{ki nivo primewenih sistemakoji smawuju radno optere}ewe pilota do-zvoqava da tim helikopterom, po potrebi,upravqa samo jedan leta~, {to je za ovu ka-

tegoriju letelica donedavno bilo nezami-slivo.

Oprema varijante NFH, imaju}i u viduspecifi~nost zadataka iznad morske povr-{ine, znatno se razlikuje. Osim sonarom,helikopter je opremqen i osmatra~kim ra-darom, sme{tenim u kupoli ispod trupa. Ti-povi sonara i radara se razlikuju od kori-snika do korisnika, {to je posledica razli-~itih odlika akvatorije iznad koje helikop-ter leti. Primera radi, sonari koji leteprete`no u hladnijim severnim morima, kojaimaju druga~iji salinitet od, na primer, Me-diterana, posledi~no moraju da imaju i dru-ga~ija radna svojstva. Na varijanti NFH upo-trebqavaju se dva tipa sonara (Flash Sonic iHELRAS) i dva tipa osmatra~kih radara, kojiosmatraju u sektoru od 360 stepeni – ThalesOcean Master, odnosno AN/APS-143B(V)3Ocean Eye. Zbog eksploatacije iznad vodenepovr{ine helikopteri NFH opremaju se iplovcima koji se naduvavaju u slu~aju pri-nudnog sletawa na vodenu povr{inu.

Zbog ugradwe specifi~ne opreme va-rijanta NFH, u odnosu na TTH, te`a je za oko1.000 kg i ne{to sporija. Varijanta NFH jei naoru`ana. Trenutni asortiman obuhvatasamonavo|ena torpeda MU-90 i protiv-brodske rakete AM-39 egzose (Exocet), uboj-na sredstva koja se sme{taju na nosa~e napredwem delu trupa. Mornari~ka varijan-ta odlikuje se velikom autonomijom leta zatu vrstu letelica – oko ~etiri sata. To jesasvim dovoqno da helikopter doleti napoziciju, spusti sonar, odre|eno vremepretra`uje rejon i nakon detekcije dejstvujepo podvodnom ili povr{inskom objektu. Za-hvaquju}i savremenoj ra~unarskoj i komu-nikacijskoj opremi klasifikacija otkrive-ni ciqevi se klasifikuju veoma brzo, a po-

daci o wima se u realnom vremenu razme-wuju sa ostalim zainteresovanim korisni-cima. Softverske aplikacije omogu}avajuposadi da, u skladu sa razvojem situacije,izabere optimalan profil napada.

Samoza{tita helikoptera zasnovanaje uglavnom na tehnologijama i sistemimaprimewenim na borbenom helikopteru ti-gar. Samoza{titna oprema obuhvata signa-lizator radarskog i laserskog ozra~ewa,dispenzer IC i radarskih mamaca i sistemupozorewa na pribli`avawe raketnih pro-jektila. Norve{ki i {vedski primerci po-seduju i ure|aje za ometawe radio-komuni-kacija.

Helikopter mo`e da se eksploati{e utemperaturnom opsegu od – 40 do +50 ste-peni Celzijusa. Teoretski procenat raspo-lo`ivosti – ispravnosti helikoptera je 97,5odsto. Za jedan sat leta potrebno je 2,5 rad-nih ~asova na odr`avawu. Resurs helikopte-ra je 10.000 sati naleta ili 30 godina.

PRIVILEGIJA BOGATIHProcewuje se da je cena razvoja i is-

pitivawa helikoptera iznosila 1,38 mili-jardi evra. Cena serijskih primeraka tako-|e nije zanemarqiva. Prema podacima iz-netim 2001. godine u francuskim politi~-kim raspravama, primerak TTH varijanteko{ta oko 19, a NFH 30 miliona evra.Ipak, i bez obzira na to, ve} sada je, cene-}i po broju naru~enih primeraka, izvesnoda je projekat helikoptera NH-90 veliki us-peh i da opravdava velike nade koje su po-lagali u wega ponajpre veliki industrijskikoncerni. Do sada je za potrebe 14 dr`avanaru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u obeverzije, a u opciji su poruxbine za jo{ oko150 helikoptera. Jednostavnom analizomliste kupaca uo~ava se da su to uglavnom fi-nansijski jake zapadnoevropske i arapskedr`ave, kojima su kvalitet i napredne teh-nologije bitniji od novca. Ima li se, sa dru-ge strane, u vidu da se za jedan TTH mo`e ku-piti gotovo ~etiri helikoptera Mi-17, po-staje jasno za{to se ni sredwe razvijene ze-mqe, bez obzira na nesumwivi kvalitet he-likoptera NH-90, ne odlu~uju za wega. Zato}e, po svemu sude}i, NH-90 ostati privile-gija bogatih vazduhoplovstava.

Mr Slavi{a VLA^I]

47

KUPCIDo sada je za potrebe 14 dr`ava

naru~eno oko 550 helikoptera NH-90 uobe verzije, a u opciji su poruxbine zajo{ oko 150 helikoptera. Trenutni kup-ci su Australija, Belgija, Francuska,Finska, Nema~ka, Gr~ka, Italija, Ho-landija, Novi Zeland, Norve{ka,Oman, Portugalija, Saudijska Arabija,[panija i [vedska.

Helikopter mo`e da preveze 20 putnika ili 14 potpuno opremqenih vojnika

15. maj 2007.48

U Pekingu je zvani~no predstavqen kineski lovac J-10Aza koga Kinezi tvrde da }e biti jak konkurent ruskom avionuMiG-29 na tr`i{tima nekih zemaqa Afrike i Azije. Proizvod-wa ovog lovca trajala je oko dve godine i do sada je proizvede-no oko 40 takvih tipova koji su u naoru`awu kineskog ratnogvazduhoplovstva. Zvani~nom prezentacijom tog aviona, koji je utoku proizvodwe predstavqao najstro`u vojnu tajnu, Kina seodlu~uje za energi~niji nastup na komercijalnim tr`i{tima uzemqama Azije i Afrike. Interesovawe za novi kineski avionsu ve} pokazali tradicionalni vojni partneri i korisnici ki-neskog naoru`awa Pakistan, Iran i Tajland, a Sudan, Angola,Nigerija nude svoju naftu kao sredstvo pla}awa. Prema naja-vama, Kina namerava da proizvede ukupno 300 ovakvih tipovaaviona u verzijama jednoseda i dvoseda. . B. N

K I N E S K I L O V A C J - 1 0 ADVA BORBENA HELIKOPTERAZA RUSIJU

Iako se ruska vojska pro{le godine odlu~ila za nabavkuborbenih helikoptera Mi-28N, po~etkom ove godine odlu~eno jeda }e se nabavqati i poznati kamon Ka-50. Ova odluka se obja-{wava kako ~iwenicom da je Ka-50 nakon {to je Mi-28N dobiovisokosofisticiranu opremu za dejstva no}u postao jeftiniji,tako i podr{kom izvoznim naporima ruske vojne industrije. Ce-na Mi-28N }e biti pribli`na AH-64D Longbow Apache i izno-si}e oko 15 miliona ameri~kih dolara, dok se cena Ka-50 pro-cewuje na pribli`no pola te sume. Me|utim, {to je vrlo va`no,Ka-50 ne poseduje radar iznad glavnog rotora, ostala elektron-ska oprema mu nije na nivou Mi-28N, a mnogi korisnici nisuuvereni da jedan ~lan posade mo`e da obavi sve zadatke kojedva ~lana mogu da obave u no}nim i u lo{im meteorolo{kimuslovima. S. B..

Boing je po~eo sa obu~avawem posada ameri~kog ratnog va-zduhoplovstva za C-130AMP (AMP – Avionics Modernization Program),herkulese (Hercules) razli~itih varijanti sa modernizovanom avi-onikom koji treba da budu uvedeni u operativnu upotrebu 2010.godine. Boingovi instruktori obu~ava}e svoje kolege iz ameri~kogratnog vazduhoplovstva i mornarice koji }e daqe prenositi ste-~ena znawa u operativne jedinice. Trenutno se sprovode probe nazemqi i u letu prvog modernizovanog herkulesa C-130 H2, a o~e-

kuje se poletawe drugog, oznake C-130 H2.5. C-130AMP je programmodifikacija postoje}e flote transportnih i aviona posebne na-mene herkules savremenim navigacionim, informacionim i komu-nikacionim sistemima, ukqu~uju}i i pilotsku kabinu sa digital-nim prikaziva~ima i sistem za upravqawe letom (flight manage-ment system) preuzete sa komercijalnih boinga 737. Herkulesi }eleteti po standardima me|unarodno kontrolisanog vazdu{nogprostora. I. S.

O B U K A Z A C - 1 3 0AMP

49

Po~etkom {ezdesetih godina 20. vekaintenzivan razvoj satelitske tehno-logije dr`ao je u gr~u vode}e strate-ge avijacija i raketnih snaga obe su-

persile. Jedni drugima su iz vazduha sni-mali poligone, lansirne rampe i velikagradili{ta, tako da se do{lo do svojevr-sne pat-pozicije u poznavawu protivnikai wegovih snaga. Raketni silosi, maski-rana skladi{ta i ostali strate{ki re-sursi bili su kao na dlanu vi|eni. Selek-tivnim publikovawem snimqenih podata-ka pokazali su celom svetu svoje mogu}no-sti i vi{e se zabrinuli nego {to su tri-jumfovali. To je mornari~kim stratezimaomogu}ilo da poentiraju u prednostimakoje pru`a more i wegova dubina i da ta-mo sakriju od pogleda i protivmera drugestrane svoje udarne borbene efektive.

I kako su jedni u mrtvoj trci gradilipodvodne nosa~e raketa dugog dometa, tzv.balisti~ke (SSBN) podmornice, drugi suprojektovali podvodne lovce na takve no-sa~e (SSN podmornice). Pre samo tri de-cenije, SSBN objekti su uspevali da u du-

N U K L E A R N E P O D M O R N I C E K L A S E A K U L A

Ruska podmornica akulapoznata je po niskom nivoubuke i raznovrsnomnaoru`awu koje nosi. Po morskoj povr{ini kre}e se brzinom od 10 ~vorova, a pod vodomdosti`e i 35. To je ~ininajbr`om podmornicom na svetu.

binama okeana u odre|enim kvadrantima,sa precizno unetim elementima ciqeva naprotivni~kom terenu, neometano patroli-raju puni patrolni resurs od 60 dana.

Locirawe takve podmornice u morusmatralo se velikim uspehom, ali je ~e-sto bilo na ivici operativnog ili teh-ni~kog rezona zbog male verovatno}e ot-krivawa. Usavr{avawe sistema koji me-ri poreme}aje magnetnog poqa zemqe urejonu prisustva tih ~eli~nih xinova bit-no je suzilo poqe lagodnih patrolirawaSSBN objekata. A kad je u tragawe za za-rowenim podmornicama ukqu~ena i avi-jacija, znatno se uslo`ila bezbednostobjekata pod vodom.

Tragati za podmornicama klase Ohio iotkriti ih u okeanskim dubinama, na ruskojse strani smatralo velikim uspehom, istokao i na}i Typhoon ameri~kim senzorima.Zato se nije `alilo ni napora ni novca dase najboqa tehni~ka re{ewa ugrade u klasepodmornica lovaca Los Angeles, na jednoj,ili siera i akula na drugoj strani.

Kada je re~ o kategoriji SSN podmor-nica, Amerikanci su sredinom sedamde-setih godina pro{log veka bili hendike-

pirani ruskom predno{}u (Victor I i VictorII), ali su novom klasom Los Angeles polo-vinom osamdesetih stekli prednost u kva-litetu, a ubrzo, intenzivnim tempomgradwe, i u kvantitetu. Sa druge strane,raspad Sovjetskog Saveza negativno seodrazio na ukupno stawe ruskog podmor-ni~kog programa. Poku{ali su Rusi dadeficit u klasama napadnih podmornicanadoknade novom serijom siera, ali imnije uspelo, pa je ubrzo promovisanaklasa akula kao ruski odgovor na kvali-tet Los Angeles.

Presekom stawa tokom sredine de-vedesetih godina vidi se da su SAD ras-hodovale sve nuklearke izgra|ene preklasa Los Angeles i Ohio. Od ukupno 180sagra|enih nuklearnih podmornica osta-lo im je oko 100. Rusija je sagradila (iSSSR ranije) ukupno 250, a 1995. imalisu, tako|e, oko 100, sa tempom rashodo-vawa 5–10 objekata godi{we.

DVOSTRUKI TRUP

Podmornica akula je projektovana uMalakit birou (GN ^erni{ev), a obe se-rije (akula I i akula II) sagra|ene su ubrodogradili{tima Komsomolsk na Amu-ru i Sevma{ u Severodvinsku. Prototipakule bila je podmornica takti~kog bro-ja AK-480 (Bars), ~ija je kobilica polo-`ena 1982, objekat porinut 1983, a pre-data je sovjetskoj floti 1984. godine.

Rusko opredeqewe da gradwom trupaod titanijumskih legura (po~etak 1970.) naklasi siera (prethodnik akule) okrenu no-vu stranicu podmorni~arstva – nai{lo jena velike probleme, pa nisu bili u mogu}-nosti da odr`e zahtevani nivo u visoko-serijskoj proizvodwi. Naime, izgleda kaoda nisu dovoqno ra~unali na visoku cenu

TIHI ^ELI^NI XIN

NAJBOQA NAPADNAPODMORNICARe~i ameri~kog admirala Xeremi-

ja Burde da je podmornicu akula vrlo te-{ko na}i kada vozi takti~kim brzinamaili ni`im, verovatno spadaju u domenkurtoazije. Ali jedan drugi ameri~kizvani~nik, Antoni Batista, stariji ~lankomiteta oru`anih snaga SAD, izjavioje 2000. da je ta podmornica mo`da naj-boqa napadna podmornica na svetu i daje ti{a od Los An|elesa.

trupu druge i tre}e grupe, a i u dodatnih{est torpednih cevi u spoqnom trupu zasme{taj mina i tzv. baca~a la`ne jeke.

I ova klasa, kao i druge ruske pod-mornice, koristi dvostruki trup, odnosnokonfiguraciju sa dva trupa postavqenaunutar spoqa{we {koqke. ^vrsti trup(negde nazvan unutra{wi) cilindri~ne jeforme, sa uobi~ajenim pram~anim konu-som i postepenom redukcijom pre~nika ci-lindra idu}i od dve tre}ine du`ine ka kr-mi. Debqina ~vrstog trupa je 38–40 mmna delu trupa sa najve}im pre~nikom, i sasmawewem na 34–36 mm na mawim pre~-nicima. Unutar ~vrstog trupa sme{teni susvi suvi ure|aji i posada, a u wemu vladatzv. nulti pritisak. Trup je podeqen na se-dam odseka, a unutra{wost je organizova-na na ~etiri nivoa komunicirawa i rad-nih mesta posade (~etiri palube).

Laki trup (spoqni) gra|en je od li-mova debqine 8–10 mm, a izme|u wega i~vrstog nalaze se balastni tankovi, broj-ne provlake, tankovi dizel-goriva, meha-nizmi i oprema ~vrstog trupa, hidroaku-sti~ki senzori i oprema za vez podmor-nice. Tankovi i prostor izme|u dva trupaimaju stalnu komunikaciju sa okolnim mo-rem, jer bi u suprotnom bili havarisanizbog ~iwenice da nisu gra|eni za podno-{ewe pritiska ve}eg od tri bara. Oblo-ga lakog trupa mora da uva`i sve zahtevehidrodinamike kako bi se postigla {tove}a brzina i izbegli {umovi.

Rusi su, kako bi se smawila ili is-krivila slika protivni~kih sonara, po-ku{ali da povr{i-ne lakog trupa po-kriju (premazuju)masom koja li~i na

titanijuma. Zato su posle gradwe ~etiripodmornice klase siera i jo{ ~etiri za-po~ete, obustavili daqu gradwu. Potom suse vratili dostignutim standardima i do-brim iskustvima sa poboq{anim ~elici-ma za podmorni~ki trup, pa je klasa akulagra|ena bez ve}ih problema.

Klasa akula (naziv Severnoatlantskealijanse) gra|ena je pod vi{e oznaka, ali jepo sovjetskoj i ruskoj nomenklaturi u osno-vi kori{ten isti naziv – Projekat 971. Ta-ko postoji sedam podmornica akula (971),od kojih su neke kasnije modifikovane i iz-meweni su im brojevi, akula I (971 U) – triobjekta, i akula II (971 A) – jedan plus petobjekata. Glavna razlika je u ne{to du`em

50

tvr|u gumu sa blago rapavim povr{ina-ma. To im je uspelo u potpunosti na klasiakula, po{to su prethodno primeniliisti postupak i proverili ga na nekolikoobjekata iz serije kilo.

PREDNOSTI I MANEUstrojstvo gradwe trupa na takav na~inima svoje prednosti i mane. Prednosti suu smislu pove}ane za{tite ~vrstog trupaod direktnih pogodaka eksplozivnih sred-stava, gde me|uprostor ima ulogu dobrogamortizera, kao i smawewe emitovanestrukturne buke u okolni ambijent. Manesu u te`em pristupu nekim pozicijama ~vr-stog trupa radi kvalitetnog odr`avawa, anaro~ito u predelu najosteqivijih mesta– oko kobilice i veza ~vrstog trupa sa me-hanizmima i lakim trupom.

Podmornice akula imaju sedmokril-ni propeler, kao {to to ima ve}ina pod-mornica koje dr`e do niskog nivoa vlasti-te buke. Propeleri sa neparnim brojemkrila su ti{i i imaju vrlo niske amplitu-

„DNK” PROFIL BUKEMe|u ozbiqnim protivnicima je velika tajna kako do}i

do slike {uma protivni~kih brodova i podmornica. Taj svoje-vrsni „DNK” profil buke koju emituje trup i oprema broda(podmornice) ne mo`e se vi{e snimiti direktnim na~inom jervi{e ne postoje takve situacije kada }e jedni drugima do}i uzonu sonarske ~ujnosti. Prvoklasan poslu`ilac sonara, do-bar sluhista, mo`e pak na osnovu takvih zapisa ta~no da od-redi koji je to brod iznad zarowene podmornice (u ve`bi svo-jih snaga ili protivni~ki).

I dok je jedan ameri~ki oficir ocenio (dodu{e krajemsedamdesetih) buku ruskih podvodnih objekata kao rad vr{a-lica (threshing machine), wegov kolega Rus, kapetan podmorni-ce K-317 (klasa akula), krajem pro{le decenije uspeo je da pozvu~nom tragu, sasvim neopa`eno, 150 sati prati jednu ame-ri~ku podmornicu SSBN, za {ta je, posle prikazivawa snima-ka svom Admiralitetu, visoko odlikovan.

Podmornica mo`e da ukrca maksimalno 73 qudi. Posada se sastoji od 25 oficira i 26 podoficira.

Maksimalna dubina rowewa je 600, a radna 540 metara

DIMENZIJEAkula I ima podvodni deplasman

od 10.700 tona, a akula II 11.500 to-na. Ukupna du`ina je 114,3 m (akula II),pre~nik ~vrstog trupa 9,7 m a ukupnipre~nik 13,6 metara. Koeficijent vit-kosti ~vrstog trupa je 8,8 {to je na ni-vou ostalih ruskih projekata napadnihpodmornica.

de vibracija, s tim da je boqa varijantasedam nego pet, odnosno pet nego tri. Pro-peleri sa parnim brojem krila su bu~nijii imaju visoke amplitude vibracija, pa ihkao takvih nema u opremi podmornica.

NAORU@AWE

Sem niskog nivoa buke, najve}i adutte klase jeste naoru`awe. Svi objektiakula imaju po osam torpednih cevi(4h533 mm i 4h650 mm), iz kojih se mo`elansirati vi{e vrsta oru`ja (torpeda,rakete i mine). Podmornica ukrcava puniborbeni komplet od 40 razli~itih oru`-ja. Optimalan izbor ~ini: iz torpednihcevi (TC) 533 mm – 20 torpeda SET-53, ~e-tiri protivbrodske rakete SS-N-15 (Star-fish, domet 45 km). Iz torpednih cevi 650mm – 10 torpeda SET-65, `i~no vo|enih,~etiri protivbrodske rakete SS-N-16

(Stallion, domet 100 km), nedefinisan brojPVO raketa SA-N-5/8 (ru~na varijanta).Alternativa oru`jima koja se lansirajuiz torpednih cevi 533 mm mo`e biti i 12krstare}ih raketa SS-N-21 (Sampson) sabojnom glavom od 200 kilotona (koje suekvivalent ameri~kom tomahavku).

O~i i u{i zarowene akule integri-sane su u sonaru MGK-540, koji u pasiv-nom re`imu rada ima domet od 18 miqai mogu}nost da istovremeno prati 16 ci-qeva. Akula, kao i sve moderne podmor-nice, vu~e za sobom tzv. tegqeni sonar(pasivni), dometa 54 miqe, sa pra}ewem24 ciqa istovremeno. Pasivni re`imrada sonara podrazumeva se u borbenimdejstvima, kada je nezamislivo da ure|ajradi aktivno, jer bi takvim demaskira-wem podmornica bila dovedena u smrtnuopasnost. Aktivni na~in rada koristi seu obuci, prolazima kroz te{ka naviga-cijska podru~ja i u ve`bama sadejstva.

Akula je predvi|ena za povr{inskuvo`wu brzinom od 10 ~vorova, a pod vo-dom dosti`e i 35 ~vorova. To je ~ini naj-br`om na svetu.

Podmornicu te klase energijom snab-deva nuklearni fisioni reaktor tipa OK-650 B, trajne snage 190 MW. Pogon pro-pelera obezbe|uje parna turbina tipaOK-7 snage 35 MW, a postoje i dva turbo-generatora OK-2, koji daju 2 MW snage zaostale potro{a~e. Za rezervni pogonugra|ena su dva dizel-motora snage po550 kW, koja pogone generatore (DC) od po400 kW, obezbe|uju}i pogon podmornicibrzinom od tri do ~etiri ~vora.

AUTONOMIJAPopuwena svim energentima, ta podmor-nica ima autonomiju od 180 dana, a uzmaksimalan broj ukrcanih lica (73) i pu-ne biolo{ke zalihe, `ivotna autonomijaiznosi 80 dana. To je sasvim dovoqno akose zna da su misije podmornica nosa~araketa do 60 dana. Ostala oprema na tojklasi podmornica svojim {iframa ne go-vori mnogo ni boqim poznavaocima pri-lika, pa neka bude izostavqena, uz za-kqu~ak da su ruska nauka i tehnika ugra-dili u wu sve najboqe {to su imali.

Milan KOMAR

51

REAKTORReaktor 650 B koristi oboga}eni uranijum U-235 (20-45 odsto) koji je znatno

kvalitetniji nego {to ga koriste Amerikanci za svoje reaktore za pogon ratnihbrodova i podmornica. Reaktor istog tipa je ugra|en u podmornice klase siera (je-dan), Typhoon i Oscar (po dva), a razvijen je na bazi starije generacije OK-550,snage 155 MW. To su reaktori tipa PWR u kojima je rashladna voda u oba kruga podpritiskom (Pressurized Water Reactor). U primarnom krugu voda ima radne parametreod 315 stepeni Celzijusa i 150 bara, dok u sekundarnom krugu ima 275 stepeniCelzijusa i 60 bara. Pored reaktora ovog tipa u upotrebi je jo{ pet tipova ali suPWR najzastupqeniji.

Ako se uporede objekti akula i virxinija vidi se da ameri~ka podmornica imareaktor snage 30 MW, {to je prili~no ispod snage reaktora akule ~ija samo turbi-na ima snagu 35 MW. Ostaju za dilemu pitawa o kvalitetu goriva i ostalim per-formansama reaktora kao i mogu}e rusko „rasipawe energije”, znaju}i da je u ran-girawu takti~ko-tehni~kih zahteva kod zapadnih mornarica energetski bilans viso-ko kotiran zahtev.

15. maj 2007.

R A K E T N A K O R V E T A

Korvete tipa sigma jesu brodovi du`i-ne 90,71 metara, {irine 13,02 metara, dokim gaz iznosi 3,6 metara, uz deplasman od1.692 tone. Sam naziv sigma je akronim odShip Integrated Geometrical Modularity Appro-ach, {to zna~i da je pri konstruisawu tihbrodova primewen postupak integrisawageometrijskih modula brodskog trupa i nad-gra|a, a to ih ~ini vrlo prilagodqivim zamonta`u raznog naoru`awa i elektronskihsenzora, zavisno od primarnog zadatka kojiim je namenila mornarica naru~ilac. U slu-~aju RM Indonezije dobijeni su brodovi na-meweni prvenstveno za patrolirawe okea-nom i za{titu ogromnog prostranstva is-kqu~ive ekonomske zone te ostrvske dr`ave,koji su, s obzirom na wihove relativnoskromne dimenzije, vrlo dobro naoru`ani.

Najve}om brzinom od 28 ~vorova in-done`anske sigme pogone dva dizel-motoraukupne snage 24.235 KS, koji pokre}u dvapropelera sa promenqivim korakom kri-la. Pri ekonomskoj brzini od 18 ~vorova

Brodogradili{te holandske kompanije„Schelde Naval Shipbuilding“, u graduVlisingen, po~elo je sa probnim vo-

`wama novoizgra|ene raketne korvete Di-ponegoro, koju je ta firma izgradila zapotrebe Ratne mornarice Indonezije. Re~je o prvoj od ~etiri moderne korvete tipasigma, koje je 2005. godine, u aran`manuvrednom 1,9 milijardi dolara, od holand-skog brodogradili{ta naru~ila indone-`anska RM. Diponegoro, koji je dobio iflotni broj 365, u more je, sa natkrive-nog navoza u Vlisingenu, porinut u septem-bru 2006. godine.

Ulazak tog broda u operativnu upo-trebu o~ekuje se do kraja juna, a do krajaove godine }e u operativnu upotrebu bitiuvedena i druga korveta, koja je dobilaime Hasanuddin i oznaku 366, dok }e po-sledwa dva broda – Sultan Iskandar 367i Frans Kaisiepo 368 – biti predata in-done`anskoj RM u septembru 2008, odno-sno martu 2009. godine.

akcioni radijus korveta iznosi tri hiqademiqa, a na brodu je mogu}e smestiti do 80~lanova posade. Na krmi je i platforma zahelikopter mase do pet tona, ali brod ne-ma hangar za sme{taj letelice.

Naoru`awe novih indone`anskih ra-ketnih korveta sastoji se od glavnog pram-~anog topa Oto Melara, kalibra 76 mm,dva topa 20 mm Vector G12, protivavion-skih projektila MBDA Mistral TETRAL, pro-tivbrodskih projektilima MBDA ExocetMM40 block 2, te protivpodmorni~kih tor-peda 3A 244S Mode II/MU 90, sme{tenih udva B515 lansera.

Sistem upravqawa vatrom na sigmi jeThales TACTICOS, osmatra~ki radar je tro-dimenzionalni vi{efrekventni, tipaMW08, dok se za pra}ewe ciqeva i kon-trolu vatre koristi radar LIROD Mk2.Brodovi su opremqeni i sonarom ThalesKingklip, a radio-komunikacionu opremuproizveli su francuski Thales i holandskiSignaal.

N. BO[KOVI]

INDONE@ANSKA SIGMA

PORINUTJURI DOLGORUKI P

osle vi{e odlagawa porinuta je prva podmornica projekt955, pod nazivom Juri Dolgoruki. Odlagawa su bila teh-ni~ke prirode. Plovila te klase dugo su o~ekivana, pre

svega zbog plana da zamene podmornice klase delta 4, koji-ma se vek bli`i kraju. Radovi na slede}oj, pod imenom Alek-sandar Nevski, ubrzano se privode kraju i uskoro se o~ekujeda i ona bude porinuta, dok su radovi na tre}oj, VladimirMonomah, tek zapo~eli. Cena te podmornice bi}e oko dve mi-lijarde dolara.

Ta klasa nuklearnih podmornica namewena je za nano{e-we nuklearnih udara interkontinentalnim balisti~kim raketa-ma tipa bulava, i osnovno naoru`awe bi}e 12 raketa tog tipa,ali je nakon nedavnog neuspe{nog testa usporen rad na raketi.

Za sada postoje dve velike enigme o toj podmornici – da likoristi klasi~ni propeler ili znatno efikasniji i ti{i vodo-mlazni propulzor (taj deo je na objavqenim slikama pokrivenciradom), te {ta se nalazi unutar ogromnog nosnog dela, kojisvojom konturom zalazi iznad gorweg dela trupa.

S. B.

EN

CI

KL

OP

ED

IJ

AN

AO

RU

@A

WA

Usu zbog Korejskog rata i procene da su u slu-~aju novog svetskog konflikta potrebne sna-`ne konvencionalne snage, vra}ene u upo-trebu. Prethodno su remontovane i modif-kovane ugradwom novih oru|a 90 mm M3A1.Stotine M-36 po~etkom pedesetih godinapodeqeno je savezni~kim dr`avama. Fran-cuzi su svoja vozila koristili u ratu za In-dokinu. Na listi korisnika M-36 bili su Ju-goslavija, Pakistan, Ju`na Koreja i Turska.

DOLAZAK NA BALKANAmeri~ke oru`ane snage su, po~etkom

pedesetih godina, dale Jugoslovenskoj na-rodnoj armiji veliku pomo} u naoru`awu, sate`i{tem na sredstvima za odbranu od glav-nog aduta isto~nog saveza – tenkova. Iz ame-ri~kih rezervi izdvojena su samohodna oru-|a M-36, modifikovana u vreme Korejskograta. Prvih deset M-36 predato je JNA1953. godine. Godinu za godinom stizale sudodatne koli~ine i 1957, kada su zavr{enenabavke kroz MDAP, u naoru`awu se nala-zilo 399 samohotki u dve varijante M-36A1i M-36A2, na {asijama proizvedenim izme-|u 1942. i 1945. godine.

Najpre su samohotke M-36 uvr{tene usastav jedinica na pravcima koji su, premaratnim planovima, bili te`i{ni u odbraniJugoslavije od potencijalne agresije isto~-nog bloka. U pe{adijskim pukovima prenao-ru`anim na ameri~ku tehniku razvijene subaterije od {est oru|a. Komandama pe{a-dijskih divizija direktno su pot~iweni divi-zioni sa 18 oru|a. Baterije od ~etiri oru-|a razvijene su u tenkovskim brigadama. Zaglavne pravce odbrane razvijeno je 14 pro-tivoklopnih pukova, u kojima su glavnu snagupredstavqale baterije M-36.

53

U zavr{nim mesecima Drugog svetskograta jedina borbena vozila iz inven-tara ameri~kih oru`anih snaga, koja sumogla da uni{te najmo}nije nema~ke ten-

kove tigar i panter, bile su samohotkeM-36, ili kako su ih zvali razara~i tenko-va (bukvalni prevod ameri~kog termina TankDestroyers). Dodu{e, posade M-36 nisu u`i-vale za{titu debelih plo~a nema~kog pan-cirnog ~elika i zato su primewivale takti-ku verno predstavqanu u frazi „pucaj i be-`i“. U nastojawu da se pre`ivi na boji{tu,za prikrivawe samohotke koristili su svakumogu}nost koja se poka`e na terenu – ru{e-vine, `ivice i ograde, svojstvene za fran-cuske pejsa`e. Na nema~ke tenkove Ameri-kanci su ostvarili vatru sa velike udaqe-nosti, naj~e{}e sa vi{e od 1.000 metara ibrzo su mewali vatreni polo`aj pre uzvrat-ne vatre.

AMERI^KI ODGOVOR Ideja o razara~ima tenkova u ameri~-

koj vojnoj istoriji smatra se posledicomanaliza velikih manevara odr`anih 1940.i 1941. godine u Luizijani i Teksasu, na ko-jima se pokazalo da pokretqive protivten-kovske jedinice, ako se ofanzivno koriste,mogu da poraze tenkove.

U masovnoj ratnoj proizvodwi Ameri-kanci su nastojali da {to vi{e unificira-ju tehniku i zato su na razara~ima kori{}e-ni elementi sredweg tenka {erman. U prvojgeneraciji razara~a, sa oznakom M10 (to-kom 1942. i 1943. godine), integrisani sumotor i transmisija M4A2 {erman sa izme-wenim telom (sa ve}om kosinom i debqinombo~nih stranica u pore|ewu sa originalom)i namenski projektovanom odozgo otkrive-

nom kupolom, sa topom kalibra 76 milime-tara. Vozila sa oznakom M10A1 odgovaralasu tenku M4A3. Izra|ano je 6.706 primera-ka M10. Britanci su modifikovali deo vo-zila u ahil naoru`an sedamnaestfunta{em,slavnim po probojnoj mo}i, preciznosti idometu.

Ameri~ki odgovor na nema~ke tenkovebila su vozila M-36, koja su nastala inte-gracijom protivavionskih topova M3 ka-libra 90 mm na M10. U borbena dejstvaM-36 uvedeni su avgusta 1944. godine. U pr-vim borbama pokazalo se da mogu uni{titiprotivnika na daqinama na kojima su save-zni~ki tenkovi bili nemo}ni u sukobu sa ne-ma~kim tenkovima. Zbog potrebe da se jedi-nice {to br`e prenaoru`aju sa M10 upore-do su izra|ivani novi modeli M-36 i modi-fikovani stari M10. Tokom 1944. godine iz-ra|eno je 885 primerka prve varijante M-36, zasnovane na {asiji M10A1.

Krajem 1944. godine 187 M-36B1 na-stalo je integracijom kupole, sa topom 90 mmna {asiju tenka M4A3. Takva vozila bila suboqe za{ti}ena i vi{a u odnosu na stan-dardni M-36, a imala su i dodatni mitraqezu predwem delu tela. Posledwih meseci ratamodifkovano je 237 M10 u M-36B2 sa nizomunapre|ewa, od kojih se najlak{e uo~avaooklopni poklopac na gorwoj strani kupole.Do tada su posade ~esto stradale od artiqe-rijske vatre ili od ru~nih bombi i vatrestreqa~kog naoru`awa na maloj udaqenosti.Identi~ni poklopci naknadno su ugra|eni nasva ranije izra|ena vozila.

Samohotke M-36 organizovane su u ba-taqone koji su bili direktno pot~iweni ko-mandama armija i korpusa. Posle Drugogsvetskog rata M-36 uglavnom su konzervisa-ne u skladi{tima strate{kih rezervi, ali

S A M O H O D N O O R U \ E 9 0 M - 3 6

RAZARA^ TENKOVAOd sredstava ratnetehnike, proizvedenih uvreme Drugog svetskograta, najdu`e se unaoru`awu na{e vojskezadr`alo samohodno oru|e90 mm M-36. Karijera tesamohotke protegla se od1953. do 2005. godine,kada su rashodovaniposledwi primerci.

EN

CI

KL

OP

ED

IJ

A N

AO

RU

@A

WA

tenkova, naoru`anog topom 125 mm 2A46,koji se u Jugoslaviji izra|ivao po licenciza tenk M-84, ali se od razvoja odustalo fe-bruara 1982. godine.

Bez dostojne savremene zamene, vozilaM-36 zadr`ana su u naoru`awu i do~ekalasu gra|anski rat 1991. godine. Stara oru|asu ponovo krenula u rat.

POSLEDWI RATPotpunu afirmaciju samohotke M-36

do`ivele su kao oru|a za vatrenu podr{kutakti~kih sastava na svim zara}enim stra-nama. Zbog nepostojawa rizika od masovnei koncentrisane upotrebe tenkova, M-36 suse retko koristile organizovane u baterije.Naj~e{}e su baterije fragmentizovane do-deqivawem pojedina~nih primeraka ili pa-rova M-36 pe{adijskim bataqonima, pa ~aki ~etama. Tako su ni`e takti~ke jedinice do-bile mo}na oru|a pogodna za neposredno ga-|awe po protivni~kim snagama. U brdsko-planinskom terenu M-36 su bile korisne,jer su zahvaquju}i elevaciji cevi mogle da sekoriste za neposredno ga|awe ciqeva na do-minantnim ta~kama na terenu. Zbog za{titeod projektila sa kumulativnom ubojnom gla-vom, na vozila su postavqane dodatne za-{titne povr{ine od gume, naj~e{}e na boko-vima vozila. Na nekim primercima gumom suprekrivane sve bo~ne povr{ine samohotke.

Posle rata, zbog starosti, problema uodr`avawu i zastarelosti, oru|a M-36 ras-hodovana su iz oru`anih snaga Slovenije, Hr-vatske i Bosne i Hercegovine. Deo vozila izVojske Republike Srpske prodat je privatnimkolekcionarima i sada se ~esto prikazuju nasusretima qubiteqa stare ratne tehnike u Ve-likoj Britaniji i SAD kao kurioziteti oki}e-ni sa crveno-plavo-belim zastava i za{tit-nim gumama kakve su nosili u vreme rata.

U posledwim godinama upotrebe u Voj-sci Jugoslavije baterije od {est M-36 bilesu u sastavu me{ovitih diviziona u motori-zovanim, pe{adijskim i mehanizovanim bri-gadama. Samohotke iz brigada baziranih naKosovu i Metohiji kori{}ene su u suzbijawualbanske pobune 1998/1999. godine. M-36su posledwi put krenule u akciju na jug Srbi-je u borbu protiv albanskih ekstremista2001. godine. Time su postale svetski kurio-zum – posledwi u borbi kori{}eni primer-ci ratne tehnike izra|ene u vreme Drugogsvetskog rata.

Tokom reorganizacije Vojske na takti~-kom nivou, 2004. i 2005. godine, uga{ena jeve}ina brigada u ~ijem su naoru`awu bile sa-mohotke M-36. Do odluke o kona~noj sudbini uskladi{tima na{ih oru`anih snaga bila su203 primerka. Na`alost, samohotke su izre-zane i prodate kao staro gvo`|e, iako su svet-ski muzeji mogli da plate desetine hiqada do-lara da bi u svojim zbirkama imali prime-rak veterana koji je 60 godina slu`bovao uameri~kim i na{im oru`anim snagama.

Aleksandar RADI]

15. maj 2007.

Za jugoslovenske prilike to je bila ve-lika koli~ina samohodnih oru|a, koja je,prema zamisli Amerikanaca, trebalo da po-slu`e za stvarawe sna`ne prepreke za pro-dor tenkova. Granatom kalibra 90 mm moglase probiti ~ak i ~eona plo~a tenka T-34/85,u to vreme jo{ najbrojnijeg sredstva u naoru-`awu snaga u okru`ewu Jugoslavije. ProceneJNA izra|ivane su u skladu sa pretpostav-kom da bi protivnik u slu~aju rata uveo uborbu nove dobro za{ti}ene tenkove. Zatosamohotke M-36, prema analizama JNA iz1957. godine, nisu bile predvi|ene za di-rektan sudar sa protivni~kim tenkovima, ve}je trebalo da se koriste u dejstvima na boko-ve protivni~kih jedinica u prodoru.

Posebnu pogodnost za JNA predstavqa-le su logisti~ke olak{ice u snabdevawu mu-nicijom tenkova M47 paton i samohotkiM-36, jer su oba sredstva koristila identi~-ne granate 90 mm i mitraqesku municiju. Jo{tokom prenaoru`awa iz ameri~ke pomo}i uVojnotehni~kom institutu i vojnoj industrijizapo~ete su pripreme za osvajawe serijskeproizvodwe municije kalibra 90 milimeta-ra. Izme|u 1955. i 1959. godine razvijen jemetak sa trenutno-fugasnom granatom M67.U VTI je razvijen malorotiraju}i kumulativ-ni projektil M74. Nulta serija izra|ena je1974. godine. Na ispitivawima se pokazaloda tim projektilom M-36 mo`e probiti okloptada{wih tenkova na udaqenosti do dva ki-lometra. Vreme leta od 1,5 sekunde i vero-vatno odstupawe po pravcu i visini od polametra pru`ali su {ansu da M-36 dejstvuje poprotivni~kom tenku u pokretu, pre nego {tose sam na|e pod vatrom. Projektili M74, izserijske proizvodwe, iz fabrike „Pretis“ izVogo{}e dostavqeni su baterijama M-36 itenkovskim jedinicama koje su koristile M47.

BEZ DOSTOJNE ZAMENE

U nastavku karijere samohotke M-36 vi-{e puta su pre`ivqavale reorganizacijeJNA i promene procena potreba. Od sredi-ne {ezdesetih nalazile su se u sastavu me-{ovitih jedinica naoru`anih i raketnim na-oru`awem – u prvo vreme lanserima 2P26

za rakete prve generacije {meq sovjetskogporekla. Sedamdesetih godina 20. veka saM-36 kombinovane su rakete maqutka.

Kada se JNA okrenula nabavkama izbiv{eg SSSR-a ~inilo se da }e dolazak novetehnike okon~ati karijeru M-36. U jednom do-kumentu JNA, iz 1967. godine, navodi se da suM-36 potpuno zastarela vozila i da je tre-balo da se zamene sa protivoklopnim topo-vima 100 mm M12. Prenaoru`awe je prove-deno u divizijama klasifikacije A, a staratehnika je preme{tena u divizije klasifika-cije B. Ipak, vreme{na oru|a M-36 pre`ive-la su veliki talas modernizacije sedamdese-tih i osamdesetih godina, jer za wih nisu pro-na|eni odgovaraju}i naslednici. U JNA su secenile mogu}nosti oru|a 90 mm u primarnojnameni i na zadacima vatrene podr{ke. Vu~-na oru|a 100 mm T-12 bila su mo}nija, alikada je re~ o pokretqivosti inferiornija.Zato se ulagalo u usavr{avawe M-36. Zbogprodu`etka ̀ ivotnog veka, umesto benzinskihmotora, ugra|eni su dizel-motori V2, snage373 kW (500 KS). To su bili vrlo pouzdanimotori kori{}eni na tenkovima T-34/85.

Za zamenu M-36 i drugih borbenih vo-zila identi~ne namene – M-18 i SU-100razmatrane su mogu}nosti razvoja lovca

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKEVozilo M-36 je dugo 7,46 m (sa ce-

vi), visoko (sa protivavionskim mitra-qezom) 3,28 m, {iroko 3,05 m, a kli-rens mu je 0,43 metra. Debqina oklopaje od 12 do 50 mm. Ima borbenu masuod 29,1 tonu. Pogonsku grupu ~ini ben-zinski motor Ford GAA V8, snage 336kW (450 KS), koji razvija maksimalnubrzinu od 42 km/h, savladava rov {i-rine 230 cm, vertikalne prepreke vi-sine 61 cm i gaz 91 cm. Samohotka je na-oru`ana projektilom M3A1, kalibra90 mm, maskimalnog dometa 17.886 m iprobojnosti ekvivalentne 300 mm pan-cirnog ~elika. Borbeni komplet ~ini 47metaka.EN

CI

KL

OP

ED

IJA

NA

OR

U@

AW

A

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 6

32

Ministarstvo odbrane Republike Srbi-je, zajedno sa Jugoimportom – SDPR iBeogradskim sajmom, kao pokrovitequ~estvuje u pripremama tre}eg sajma

proizvo|a~a naoru`awa i vojne opremePartner 2007. Ciq te manifestacije, sempromocije doma}ih preduze}a, jeste da mo-tivi{e i inostrane proizvo|a~e da do|u nasajam kako bi se obavestili o mogu}nosti-ma i kapacitetima Republike Srbije uoblasti proizvodwe za odbrambenu indu-striju. Prethodne dve sajamske manifesta-cije, odr`ane 2004. i 2005. godine, poka-zale su da sistem odbrane i odbrambenaindustrija Srbije mogu i imaju {ta da po-ka`u i ponude.

U 2006. godini Republika Srbija jeprimqena u Program Partnerstvo za mir,{to je potvrda evroatlantske budu}nostina{e zemqe. Ministarstvo odbrane je odtada pokrenulo niz aktivnosti, a u skladusa tim i Sektor za materijalne resurseMinistarstva odbrane, koji sprovodi po-litiku planirawa odbrambenih materijal-nih resursa. Ovogodi{wi sajam odvija se,dakle, u novim uslovima.

Ministarstvo odbrane, kao pokro-viteqa Partnera 2007, ovlastilo jeUpravu za odbrambene tehnologije da u~e-stvuje u pripremi te zna~ajne manifesta-cije kao stru~ni organ Sektora u plani-rawu i organizovawu nau~noistra`iva~-

kog rada u oblasti odbrambenih tehnolo-gija. Uprava je nadle`na je za proizvod-wu, organizaciju i planirawe kapacitetaodbrambene industrije u skladu sa obi-mom i strukturom potreba Vojske Srbije,te za odr`avawe i remont sredstava nao-ru`awa i vojne opreme (NVO), na na~inkako je to izra`eno u strate{ko-doktri-narnim dokumentima.

K O N V E R Z I J A

Na realizaciji definisanih zadata-ka Sektor za materijalne resurse bitnimdelom svojih resursa orijentisao se narazre{avawe pitawa kojima je bila opte-re}ena odbrambena industrija prethod-nih godina. Te aktivnosti predstavqaju na-stavak nastojawa konsolidovawa stawazapo~etog aktivnostima u ranijem perio-du. Na osnovu Koncepta restrukturisawapreduze}a iz grupacije „Odbrambena in-dustrija” izvr{ena je konverzija dugova-wa prema Ministarstvu odbrane, a zajed-no sa Vladom Srbije realizovan je prvikrug socijalnih programa.

Pi{e pukovnik dr Danko Jovanovi}zastupnik na~elnika Uprave za

odbrambene tehnologije

Polaze}i od stawa na{eindustrije, tokova u svetu i,kona~no, strate{kog ciqana{e zemqe koji se odnosina ukqu~ivawe u EU, mo`e se zakqu~iti da se uodbrambenoj industrijimora primeniti novadoktrina za izlazak izkrize. Ona se primewuje i u drugim industrijskimgranama i poznata je kaototalna menaxerskadoktrina.

PARTNERSTVODONOSI NOVAPRAVILA

Bitno izmeweni politi~ki, vojno-strate{ki, tehni~ko-tehnolo{ki, ekonom-ski i socijalni faktori doveli su do togada vojna industrija zemaqa u jugoisto~nojEvropi sada funkcioni{e u uslovima svo-jevrsnog vakuuma, iz kojeg se ne mo`e iza-}i bez temeqnog istra`ivawa pravaca imogu}nosti daqeg kretawa. Podrazumevase da ti izlazi moraju biti pozitivnousmereni ka ja~awu mira, ekonomskog raz-voja, pove}awa `ivotnog standarda i kva-liteta `ivota stanovni{tva tih zemaqa.

Sve zemqe pomenutog regiona pristu-pile su ili su na putu da pristupe progra-mu Partnerstvo za mir pod okriqem Na-toa. To name}e i neka posebna pravila upogledu odbrambenih funkcija i usmera-vawa razvoja te industrije, a sve to uslo-`wava predstavu o budu}oj strukturi i ve-li~ini vojne industrije. Ve} sada se mo`edati generalna procena da u zemqama re-giona ima od 50 do 70 odsto vi{ka insta-lisanih kapaciteta odbrambene industri-je koji treba konvertovati, rekonstruisa-ti, osposobiti za civilnu proizvodwu.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Top-haubica NORA B52 K prona{la jeput na svetsko tr`i{te

Dosada{wa iskustva u svetskim raz-merama pokazuju da je put primena najnovi-jih tehnologija uvek zapo~iwao u razvojniminstitucijama odbrane, a zatim se preno-sio na korisnike, a posle toga u {iroku ko-mercijalnu proizvodwu. Zbog situacije u ko-joj se nalazimo, na{a nastojawa su usmere-na na pokretawe projekata koji su od zna-~aja i za Vojsku i za civilni sektor. ̂ ine senapori da se sa tim projektima iskoristekapaciteti i resursi koji su na raspolaga-wu, i da se tako ostvare rezultati koji }ebiti od koristi i sistemu odbrane. Deoostvarenih prihoda omogu}i}e mawa izdva-jawa iz buxeta, i kori{}ewe nedovoqno is-kori{}enih postoje}ih qudskih i materi-jalnih resursa Ministarstva odbrane, Voj-ske i Odbrambene industrije.

Ministarstvo odbrane je formiraloradni tim koji }e definisati pravce orga-nizaciono-statusnih promena ovih predu-ze}a u ciqu wihovog budu}eg razvoja. Tran-zicija na{e odbrambene industrije name}epotrebu razmatrawa trendova u tehnologi-ji u svetu, iz dva razloga: zbog na{eg ukqu-~ewe u EU i radi uspostavqawe me|unarod-ne saradwe i kooperacije.

Strukturu uspe{nih organizacija od-brambene industrije konkurentnih i kom-petentnih za na{e evroatlantske integra-cije ~ini pet elemenata koji su glavni zanovu tehnolo{ku civilizaciju, i to: marke-ting, menaxment, inovacije, tehnologije ikvalitet.

T O T A L N A M E N A X E R S K A D O K T R I N A

Analize radnog tima bi}e zasnovanena efikasnosti proizvodwe, programskojorijentaciji, sada{wem nivou tehnolo{kograzvoja i organizacije preduze}a, trendo-vima u proizvodwi naoru`awa i vojneopreme, iskustvima i tendencijama drugihzemaqa, pretpostavqenom obimu i struktu-ri potreba Vojske Srbije i ostalim rele-vantnim pokazateqima.

U toku je i priprema osniva~kog aktaza obrazovawe Fonda za odbrambenu in-dustriju. Fond se osniva za finansirawesanacije, konverzije, modernizacije proiz-vodnih kapaciteta i uvo|ewe novih tehno-logija. Polaze}i od stawa na{e industrijesa jedne strane, trendova u svetu sa druge

strane, i kona~no strate{kog ciqa na{ezemqe koji se odnosi na ukqu~ivawe u EU,mo`e se konstatovati da se mora u odbram-benoj industriji primeniti nova doktrinaza izlazak iz ove krize. To je doktrina kojaje prisutna u drugim industrijskim granamakao totalna menaxerska doktrina.

Na osnovu svega ovoga i imaju}i u viduiskustvo organizacija i jo{ uvek sa~uvanstru~ni i tehni~ki potencijal, postojeopravdana o~ekivawa da odbrambena in-dustrija Srbije opstane na doma}em tr`i-{tu i da se konsoliduje.

Ministarstvo odbrane }e na sajmuprikazati aktivnosti nekih od institucija ina taj na~in predstaviti jasnu opredeqe-nost i u praksi ukazati na dosad realizo-vane reforme. Tu pre svega mislimo na re-forme koje se iskazuju rezultatima radaGrupe za reforme, oblasti vojnog obrazov-nog sistema, trenutno stawe u oblasti na-u~noistra`iva~kih projekata, aktivnostivojnog izdava{tva, dostignu}a u oblastizdravstva i aktivnosti u oblasti obezbe-|ewa kvaliteta, standardizacije i metro-logije.

Snimci: Foto dokumentacija TOC-a

33

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

S

15. jun 2007.

nude u kvalitativnom smislu, {to dovodi dostvarawa visoke konkurencije izme|u pro-izvo|a~a. Broj svetskih izlo`bi stalno sepove}ava, ukqu~uju}i sve regione sveta, aposebno Bliski i Daleki istok, i Evropu.Posledwih godina se, tako|e, izrazito po-ve}ava ukupan broj izlaga~a na izlo`bama,posebno na onim globalnih ambicija, kao{to su IDEX, EUROSATORY, DSEI, i drugi.

P O V R A T A K N A C I Q N AT R @ I [ T A

Po povr{ini sajamskog prostora, kva-litetu nastupa, sadr`aju prezentacija, iz-lo`bama preovla|uju proizvo|a~i iz SAD,Rusije, Izraela, Nema~ke, Velike Britani-je, Francuske Italije, koji nastupaju naj~e-{}e grupisani na nivou dr`ave, u vidu na-cionalnih paviqona, odnosno prostornihcelina na kojima su zastupqeni zajedno pro-izvo|a~i i institucije pojedinih zemaqa.Nacionalni paviqoni [panije, [vedske,Finske, Norve{ke, ali i Ukrajine, Beloru-sije, Poqske i drugih evropskih zemaqa, ta-ko|e zauzimaju zna~ajno mesto na odbram-benim izlo`bama, ali i kada je re~ o kva-litetu ponude i nastupa, pre svega u tehno-lo{kom smislu, one prate najzna~ajnijeproizvo|a~e. Zemqe u izrazitom privred-nom rastu, kao {to su Kina, Indija, Paki-stan, Singapur, Ju`na Koreja, bele`e uspe-he u razvoju NVO, a to se ogleda u sve zna-~ajnijoj ponudi.

Jugoimport – SDPR po~etkom ove deka-de ustanovio je princip prisustva na glo-balnom odbrambenom tr`i{tu kao deo mar-ketin{ke strategije, i od 2003. godine u~e-stvuje na ~etiri-pet zna~ajnih svetskih iz-lo`bi godi{we, sa te`wom da ustali u~e-{}e na svakoj smotri NVO za koju je ocewe-no da pripada grupi najzna~ajnijih za na{aosnovna ciqna tr`i{ta. U~e{}e na osta-lim zna~ajnim izlo`bama ostvaruju sa ten-dencijom vremenski razvu~enog pokrivawaodre|enog regiona, odnosno naizmeni~nimu~e{}em na nekoliko izlo`bi. Tako je po-~ev{i od 2003. godine Jugoimport – SDPRprisustvova na slede}im svetskim izlo`ba-ma NVO: IDEX 2003, 2005, 2007. (Abu Da-bi, UAE), LAAD 203, 2005, 2007 (Rio de@aneiro, Brazil), EUROSATORY 2004,2006 (Pariz, Francuska), SOFEX 2004,2006 (Aman, Jordan), DEFEXPO 2004 (WuDelhi, Indija), DSA 2004 (Kuala Lumpur,Malezija), DEFENCE 2005 (Bangkok, Taj-land), DSEI 2005 (London, Velika Britani-ja), ASIAN DEFENCE TECHNOLOGY 2006(Singapur).

vetsko tr`i{te sredstava naoru`awai vojne opreme (NVO), odnosno tr`i-{te odbrane, odlikuje posledwih go-dina neprekidno pove}avawe ukupnog

obima ponude, {to se posebno uo~ava uoblastima razvoja sredstava koja su posvojoj nameni, koncepciji, tehni~ko-tehno-lo{kim re{ewima i odlikama prilago|e-na specifi~nostima i zahtevima nekih da-nas aktuelnih kategorija oru`anih sukobarazli~itog intenziteta.

To pove}awe obima ponude podrazu-meva pojavu sve ve}eg broja razvojnih mode-la sredstava NVO, koja se na tr`i{tu pri-

ZAJ EDNO JEUSP E[ N IJEOve godine je Jugoimport – SDPR, kao integrator nastupasrpske odbrambene industrije, u~estvovao na dva svetskasajma NVO – IDEX u Abu Dabiju i LAAD u Rio de @aneiru. Krajem juna suorganizator je doma}e sajamske manifestacije Partner 2007. Wihova je `eqa da ta manifestacijapostepeno nadraste izlo`bu sa preovla|uju}om nacionalnomorijentacijom i poprimi regionalni zna~aj.

kazuju u razli~itim stepenima realizacijerazvoja (u vidu idejnih projekata, maketa,funkcionalnih modela, prototipova, idr.). Raste broj proizvo|a~a, tj. ponu|a~asredstava NVO pojedinih kategorija, znat-no se pove}avaju dostignuta tehni~ka svoj-stva, odnosno performanse odre|enihsredstava NVO, sve je izrazitija te`wa zazajedni~kim projektima, i drugo.

Sve to pove}ava zna~aj koji na glo-balnom tr`i{tu NVO danas imaju promo-tivne aktivnosti, {to je i razumqivo kadase imaju u vidu osnovna svojstva tr`i{ta –smawewe ukupnog prometa, odnosno obimaprodaje, uz izuzetno pove}awe ukupne po-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Nastup u Abu Dabiju

35

Ove godine Jugoimport – SDPR u~e-stvovao je na dve me|unarodne izlo`be NVO– IDEX 2007 i LAAD 2007. U Abu Dabiju, uperiodu od 18. do 22. februara ove godine,odr`ana je osma me|unarodna izlo`ba NVOIDEX 2007. Presti` te izlo`be nedvosmi-sleno ukazuje na poznate ambiciozne razvoj-ne tendencije zemqe doma}ina, koje su uo~-qive u svim oblastima stvarala{tva. Osimtr`i{ta zemqe doma}ina i zemaqa zaliva,IDEX pokriva tr`i{te Sredweg istoka, alii tr`i{ta zemaqa centralne Azije, a deli-mi~no i zemaqa ju`ne i jugoisto~ne Azije, od-nosno Dalekog istoka.

Ukupni kvalitet izlo`be posebno una-pre|uju prate}e manifestacije: demonstra-cije takti~ke pokretqivosti borbenih i ne-borbenih vozila, koje se tokom trajawa iz-lo`be svakodnevno obavqaju na specijalnopripremqenim poligonima, sme{tenim uzglavni izlo`beni prostor; izlo`ba sred-stava ratne mornarice, koja se obavqa uluci Port Zajed; demonstracija bojnim ga-|awem, koja je ove godine obuhvatila samoga|awe iz sredstava streqa~kog naoru`a-wa. Ti sadr`aji apsolutno nadome{tajusmawen broj u~esnika na ovogodi{woj iz-lo`bi (862 u~esnika na IDEX 2007, u odno-su na vi{e od 1.200 u~esnika na DSEI 2005,i vi{e od 1.000 u~esnika na EUROSATORY2006), te ~ine ukupnu sliku druga~ijom.

Jugoimport – SDPR je, u svojstvu inte-gratora promotivnog nastupa odbrambeneindustrije Srbije, prisutan na toj izlo`biod 2003. godine, uz postepeno kvalitativnoi kvantitativno pove}avawe obima i sadr-`aja nastupa, srazmerno te`wi pove}awaobima poslovawa. Na Jugoimportovom sa-jamskom {tandu u prezentaciji odbrambeneindustrije u~estvovali su i predstavniciMinistrastva odbrane Republike Srbije(Uprava za odbrambene tehnologije, VTI,TRZ i Vojna akademija), a i preduze}a od-brambene industrije (Zastava-oru`je, Kru-{ik, Sloboda, MBL i EdePRo).

Jugoimport je ove godine u~estvovao ina izlo`bi LAAD 2007, koja se odr`avaaprila svake neparne godine u Rio de@aneiru, i predstavqa osnovnu izlo`buodbrambenih tehnologija u Latinskoj Ame-rici. A od 26. do 29. juna jedan je od orga-nizatora doma}eg sajma naoru`awa Part-ner 2007.

I Z L O @ B E O D B R A N E

Iako ideju o ustanovqavawu me|una-rodne odbrambene izlo`be Partner nijedirektno inicirao, Jugoimport – SDPR jeod samog za~etka te ideje Beogradskog saj-ma i Ministarstva odbrane dao punu po-dr{ku wenoj realizaciji. Ove godine jetre}i put zaredom suorganizator te mani-festacije, koja se odra`ava pod pokrovi-teqstvom Ministarstva odbrane, a u or-ganizaciji Beogradskog sajma.

Saradwi u organizovawu i realiza-ciji manifestacije Jugoimport – SDPR jepristupio imaju}i u vidu vlastita iskustvau organizaciji nastupa na sajmovima odbra-ne u svetu, gde je bio integrator promocijesrpske odbrambene industrije. Saglasnotome, organizacija me|unarodnih izlo`biodbrane (bez obzira na to da li izlo`baima globalne, regionalne ili nacionalneambicije) danas u svetu predstavqa vrloslo`en i skup projekat, ~iji je razvojni po-tencijal u saglasnosti sa op{tim preduslo-vima zemqe doma}ina – pre svega wenomprivrednom, tj ekonomskim potencijalom ivojnopoliti~kim okru`ewem. Veoma su zna-~ajni i stawe u regionu, odnosi sa zemqamau regionu, eventualno postojawe regional-nih izlo`bi, pripadnost i usmerenost od-re|enim savezima, te doktrina razvoja oru-`anih snaga, stepen razvoja i ambicije urazvoju odbrambenih tehnologija.

U zemqama Isto~-ne i Jugoisto~ne Evro-pe posledwih godinaustanovqene subrojne izlo`be re-gionalno-nacio-

nalnog svojstva (u Gr~koj – Defendory, Tur-skoj – IDEF), koje spadaju u regionalne izlo-`be sa zna~ajnom tradicijom, dok su pre de-setak godina ustanovqene izlo`be u Ma-|arskoj, (Jugoimport – SDPR u~estvovao2001), Poqskoj, Rumuniji, Bugarskoj, ^e-{koj i Makedoniji (Jugoimport – SDPR u~e-stvovao 2001).

Svoje u~e{}e u realizaciji izlo`bePartner, od samog po~etka 2004. godine, Ju-goimport – SDPR vidi u organizaciji zajed-ni~kog nastupa preduze}a odbrambene in-dustrije Srbije. Na prethodnoj izlo`bi –2005. godine, Jugoimport – SDPR je inte-grisao nastup preduze}a odbrambene indu-strije, Vojnotehni~kog instituta, tehni~kih

remontnih zavoda i opitnih centara. U or-ganizaciji ovogodi{weg Partnera konceptje ne{to izmewen: Ministarstvo odbrane,kao pokroviteq manifestacije, organizujenastup vojnih ustanova – VTI, TOC, tehni~-kih remontnih zavoda, Vojne akademije, Voj-nog muzeja, Vojnomedicin-ske akademije (VMA) iVojnogeografskog insti-tuta (VGI), dok Jugoimport– SDPR na svom integral-nom {tandu okupqa pred-uze}a odbrambene indu-strije. Osim {est predu-ze}a sa ve}inskim dr`av-nim kapitalom (Zastava-oru`je, Kru{ik, Slobo-da, PIB, MBL i PPU), tusu i Prva petoletka – na-menska, 14. oktobar, EINi{, Tigar tehni~ka guma,^ajavec, EdePro, Iritel,

Teleoptik, Vatrosprem,i druga.

[tand je organizovan kao na nastu-pima u kojima Jugoimport – SDPR prikazu-je odbrambenu industriju Srbije na izlo-`bama u svetu – arhitektonski homogen{tand, sa eksponatima sredstava NVO iprezentacijama svrstanim po borbenim si-stemima, uz jasno nazna~ene proizvo|a~esredstava. Takvim nastupom pokaza}e setehnolo{ka organizovanost i raznovr-snost ponude preduze}a srpske odbrambe-ne industrije.

Doma}oj javnosti su svakako poznatiproblemi koji trenutno optere}uju odbram-benu industriju Srbije. Sajam Partner2007 bi}e dobra prilika da se prika`u ineki rezultati i uspesi, pre svega u osva-

Ispitivawe tenka M-84 A B1 u Kuvajtu

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

15. jun 2007.36

jawu novih tehnologija, a sve radi zauzima-wa {to boqeg polo`aja na svetskom tr`i-{tu, {to je ujedno i najboqi na~in da se na-vedeni problemi prevazi|u. Partnerimaiz inostranstva – oficijelnim vojnim de-legacijama, poslovnim partnerima, izasla-nicima odbrane, ali i doma}oj stru~noj jav-nosti bi}e prikazana generalna ponuda uoblasti streqa~kog i pe{adijskog naoru-`awa vatrene podr{ke: minobaca~i i ba-ca~i granata, artiqerija, protivoklopnasredstva, municija za streqa~ko naoru`a-we, topovi sredweg kalibra, turele zaugradwu u borbena vozila, minobaca~i,artiqerija, tenkovski topovi, artiqerij-ske rakete velikog dometa, baruti, barutnapuwewa, raketna goriva, eksplozivi i eks-plozivne kompozicije, vo|ene rakete, sred-stva elektronskog ratovawa, li~na opre-ma, komponente vazduhoplovne industrije,komponente hidraulike i pneumatike, inte-grisana pogonska grupa za ugradwu u tenko-ve, programi oklopqavawa i naoru`avawaborbenih i neborbenih vozila itd.

N O V I T E T I

Na ovogodi{woj doma}oj sajamskoj ma-nifestaciji prvi put }e javnosti biti pri-kazani i prototipovi, odnosno funkcio-nalni modeli sredstava NVO iz najnovijihrazvojnih programa koje realizuje Jugoim-port – SDPR kao nosilac razvoja, a u sa-radwi sa svojim osnovnim strate{kim itehnolo{kim partnerima – preduze}imasrpske odbrambene industrije.

Jugoimport – SDPR, koji je, da podse-timo, javno preduze}e u vlasni{tvu Repu-blike Srbije, u posledwe vreme pro{irujei mewa svoju osnovnu misiju: od dr`avnogmarketin{ko-komercijalne organizacijeprerasta u „sistemsku ku}u” koja objediwujei zaokru`uje kompleksne procese istra`i-vawa tr`i{ta, razvoja, proizvodwe, pro-mocije i prodaje slo`enih sredstava NVO,na osnovu integracije sopstvenih resursasa resursima preduze}a odbrambene indu-strije, institucija i ustanova MO (pre sve-ga VTI, TOC, tehni~kih remontnih zavoda iG[), i stranih tehnolo{kih partnera. Ta-kva marketin{ka i razvojna strategija dajerezultate. Posledwih godina Jugoimport –SDPR bele`i zna~ajan i stalan rast pro-daje – od oko 20 odsto. O~ekuje su da }e setakvo kretawe nastaviti i narednih godi-na, te da }e dosti}i nivo proizvodwe i iz-voza primeren realnim potencijalima na-{e odbrambene industrije.

Na Partneru 2007 publika }e imatiprilike da prvi put vidi familiju lakih mi-nobaca~a velikog dometa – 60 mm, sa cevi-ma du`ine 1.200 i 1.500 mm, familije no-vih ru~nih revolverskih baca~a granata 40milimetara. Doma}u promociju do`ive}e isredstva koja su svetskoj javnosti prikazana

prvi put na izlo`biIDEX 2007: artiqerij-ski projektil V-LAP, ka-libra 155 mm, dometa65 km, raketa kalibra262 mm sa novim ra-ketnim motorom, kojiomogu}ava ostvariva-we dometa od 65 km,komandno-informaci-oni sistem za artiqe-riju i oklopna borbenavozila, koji je ve} te-stiran u projektu mo-dernizacije tenka M84,vi{enamenska optoe-lektronska osmatra~-ko-ni{anska multisen-zorska platforma, sa-vremeni sistem za na-pad na zemaqske ciqe-ve – ALAS koji se bazi-ra na vo|enoj raketidometa 25 km, sa turbomlaznim pogonom iTV-vo|ewem sa opti~kim kablom, {to omogu-}ava vo|ewe van dometa opti~ke vidqivo-sti. U pogledu projektovanih performansi,odnosno primewenih tehni~ko-tehnolo{kihre{ewa, ALAS predstavqa, mo`da trenutnona{ najambiciozniji razvojni projekat.

Na prostoru ispred hale 3 Beograd-skog sajma bi}e prikazan modernizovanisamohodni artiqerijski sistem NORAB52 K, sa visokim stepenom automatizaci-je svih funkcija oru|a – od prevo|ewa uborbeni polo`aj, prora~una i zauzimawaelemenata ga|awa, automatskog puwewaoru|a projektilima i barutnim puwewima,dometa 44 km, koji se ostvaruje projekti-lom sa doma}im jedinstvenim re{ewemgas-generatora, i razvojnim aktivno-reak-tivnim projektilom sa gas-generatorom,dometa 65 km. Bi}e prikazana i ponuda uoblasti sredstava klasi~ne i raketne ar-tiqerije, sistemi PVO, borbena i nebor-bena vozila, programi modernizacije ikonverzije tenkova, i drugo.

Osnovne izlazne performanse nave-denih sredstava omogu}avaju znatno poboq-{awe borbene efikasnosti, pre svegaukupne vatrene mo}i vojske u odnosu na po-stoje}e stawe, uz zna~ajna kvantitativnasmawewa. Sredstva su projektovana upra-vo za integraciju u savremeno mre`nocen-tri~no boji{te i mogu biti na{ zna~ajanulog u formirawu budu}ih zdru`enih snagasa partnerskim zemqama.

O T V O R E N A V R A T A

I do sada je Jugoimport – SDPR posre-dovao u organizaciji u~e{}a svojih dugogo-di{wih partnera iz inostranstva, gigana-ta evropske odbrambene industrije – fra-ncuske firme TALES i italijanske FIN-

MEKANIKE, koji su na izlo`bi Partnernastupili 2005. godine. Osnovni ciq tesaradwe jeste da se stekne uvid u naj{irestrukture MO i G[ Vojske Srbije, a i part-nera iz preduze}a odbrambene industrijesa proizvodnim programom i tehnolo{kimmogu}nostima inostranih partnera, radiopremawa Vojske Srbije visokosofistici-ranim sredstvima NVO, ali i ostvarewamogu}e proizvodne kooperacije oblastiproizvodwe tih sredstava za potrebe Voj-ske Srbije, i tre}ih tr`i{ta.

Imaju}i u vidu poznate i pre vi{e go-dina zapo~ete procese reformi VojskeSCG, danas Vojske Srbije, u smislu wenetehni~ke, tj. kvalitativne modernizacije, auz kvantitativnu racionalizaciju, jasno jeda }e izlo`ba Partner po~eti da privla-~i ve}i broj inostranih preduze}a proiz-vo|a~a slo`enih sredstava NVO iz Evro-pe i Amerike, a sve radi direktnog opre-mawa Vojske visokoslo`enim sredstvima,uz maksimalno ostvarqiv nivo u~e{}a od-brambene industrije Srbije. Takva te`waje, svakako, u saglasnosti sa unapre|iva-wem tehni~ko-tehnolo{kog nivoa odbram-bene industrije, {to opet zavisi upravood na{e zajedni~ke sposobnosti da se u na-rednom periodu prilagodimo i uspe{noodgovorimo na sve slo`enije zahteve tr-`i{ta.

U Jugoimportu se nadaju da }e Part-ner postepeno prerasti u izlo`bu sa pre-ovla|uju}om nacionalnom orijentacijom ipostati zna~ajna regionalna izlo`ba od-brane.

Odr`avawe sajamske manifestacijePartner 2007 vremenski se poklapa saproslavom 58 godina rada Jugoimporta –SDPR, pa }e na sajmu taj doga|aj biti pri-godno obele`en.

Aleksandar LIJAKOVI]

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Protivoklopni sistem vo|ene rakete „bumbar”

37

sti. Video-prezentacije }e u su{tini bitisektorske i obuhvati}e detaqnije predsta-vqawe najva`nijih laboratorija, delatno-sti, usvojenih metodologija i zapise sa la-boratorijskih i poligonskih ispitivawasredstava iz razvoja. VTI raspola`e sa30 ve}ih laboratorija, od kojih su neke je-dinstvene u zemqi, a neke od wih prevazi-laze nacionalne potrebe i imaju me|una-rodni zna~aj. To su laboratorije za ekspe-rimentalnu aerodinamiku, eksperimental-nu modalnu analizu, analizu signala i ba-lansirawe, eksperimentalnu ~vrsto}u,specijalna merewa u naoru`awu, ispiti-vawe raketnih motora na ~vrsto gorivo,ispitivawe eksplozivnih materijala, HILsimulaciju i telemetrijska merewa, iner-cijalne senzore, nuklearnu i hemijsku za-{titu, analizu toksi~nih hemikalija, elek-tromagnetsku kompatibilnost, optiku i op-toelektroniku, TV vo|ewe, ispitivawe go-riva i maziva, ispitivawe vozila, prime-wenu spektrofotometriju, polimerne ma-terijale i za{titu od korozije, metalne

VOJNOTEHNI^KI INSTITUT

Vojnotehni~ki institut, prva i najve}avojna nau~noistra`iva~ka ustanova uSrbiji, koja se 60 godina bavi istra-`ivawem i razvojem novih sredstava

naoru`awa i vojne opreme (NVO) za svevidove Vojske Srbije i modernizacijom po-stoje}ih, ove godine u~estvuje na sajmu nao-ru`awa i vojne opreme (NVO) Partner2007. u okviru {tanda Ministarstva od-brane. S obzirom na zna~aj, broj i veli~i-nu eksponata, toj ustanovi je pripao zaistazapa`en prostor – oko 100 kvadratnih me-tara.

Partner 2007, kao i prethodni saj-movi (odr`ani 2004. i 2005), nema komer-cijalni zna~aj kakav imaju veliki sajmoviovog tipa u svetu. To je manifestacija kojase nadgra|uje i u perspektivi bi trebaloda dobije regionalni zna~aj, a u okviru to-ga i ve}i komercijalni zna~aj. Zbog toga jei nastup VTI na prethodnim sajmovima, a ina ovom sajmu, usmeren pre svega na pre-zentaciju razvojnih projekata, mogu}nostiInstituta i kontakte sa zainteresovanimpartnerima, u meri koliko to uspeju daostvare. Za tu svrhu bi}e prikazane i dvevideo-prezentacije.

Prva podrazumeva predstavqawe VTIu naj{irem smislu – od osnivawa daleke1948. godine, rada na zadacima istra`i-vawa i razvoja NVO, osnovnim delatnosti-ma koje se neguju u VTI i na laboratorij-skim kapacitetima kao bazi iz koje je pro-isteklo i verifikovano vi{e od 1.300

sredstava NVO usvojenih u naoru`awe Voj-ske (u VTI je, u procentima, razvijeno 75odsto sredstava kojim je naoru`ana VojskeSrbije, a vi{e od 90 odsto proizvoda na-{e vojne industrije nastalo je u wegovimprojektnim biroima i laboratorijama). Usvetu i zemqi prepoznatqivi su savreme-ni tenk sa sistemom za upravqawe vatromM 84AB, oklopni transporter, klasi~na iraketna sredstva za protivoklopnu borbuna malim, sredwim i velikim daqinama,klasi~ni i raketni sistemi za protivva-zdu{nu odbranu, samohodni vi{ecevni ba-ca~i raketa plamen, ogaw i orkan, {kol-ski i borbeni avioni jastreb, orao i ga-leb, vi{e tipova nevo|enih vazduhoplov-nih raketa, mornari~kih mina, i drugo.

Zahvaquju}i kvalitetnim istra`iva~-ko-razvojnim kapacitetima i dostignutomnivou znawa i iskustva, VTI je uspe{norazvio odre|ena sredstva za potrebe dru-gih armija, u~estvovao u koncipirawu i re-alizaciji zajedni~kih razvojnih projekatai znatno doprineo u prenosu odre|enihvojnih tehnologija u druge zemqe.

Istra`ivawem i razvojem novih sred-stava naoru`awa osvojena je proizvodwavi{e savremenih materijala i tehnologija{ireg zna~aja i ostvarena saradwa s dru-gim nau~noistra`iva~kim ustanovama i fa-kultetima u zemqi i inostranstvu.

Drugi filmski zapis ukratko }e pred-staviti aktuelne projekte na kojima VTIradi ili je rad zavr{io u bliskoj pro{lo-

S A R A N I J I H S A J M O V A

Vojnotehni~ki institut je na prvomsajmu naoru`awa i opreme – Partner2004 (odr`anom pod pokroviteqstvomVlade Republike Srbije i Ministarst-va odbrane SCG, a u organizaciji Beo-gradskog sajma), izlo`io oko 50 ekspo-nata u obliku modela i prototipova.Najzna~ajniji eksponati su bili: samo-hodni top haubica 155 mm NORA-B52,protivoklopni raketni sistem bumbar,prenosni sistem za identifikaciju kre-tawa PRESEK, univerzalni modem, in-tegrisani opti~ki ni{an dnevni DINM-21 i no}ni optoelektronski, vi{eka-nalni telefonski ure|aj DMG, automat9 mm para M97 i familiju municije5.56 mm M21. Na tom sajmu je VTI do-bio nagradu Beogradskog sajma za izlo-`beni eksponat – samohodni top-haubi-ca 155 mm NORA-B52, a ~iwenica je daje Institut razvijao ~etiri od pet na-gra|enih eksponata na sajmu, koje su re-alizovale privredne organizacije SCG.

I na drugom po redu Partneru,odr`anom februara 2005, VTI je pri-kazao vi{e od 30 eksponata, modela iprototipova. Posebno zanimawe iska-zano je za izvi|a~ku bespilotnu leteli-cu IBL-2000, laserski vo|enu bombu,raketu vazduh–zemqa grom-B, vi{eka-nalni telefonski ure|aj DMG, in`iwe-rijsko borbeno vozilo muwa, elektroa-gregat ADP-100.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

In`iwersko borbeno vozilo „muwa”

15. jun 2007.

materijale, hidroakustiku, fizi~ko-teh-ni~ka merewa, ispitivawe ure|aja u uslo-vima okoline, nuklearnu radiometriju idozimetriju, prototipove i dr.

Najve}i broj eksponata koji }e biti iz-lo`en na sajmu prakti~no je ve} pripre-mqen. Deo tih eksponata VTI je ranije izla-gao, deo, kao poseban oblik poslovne sa-radwe, ustupaju Jugoimportu – SDPR za iz-lagawe na svetskim sajmovima (na kojimaVTI nema mogu}nosti da se pojavquje), a deonovih eksponata je u zavr{nim fazama pri-preme. Tako }e na Partneru 2007. biti iz-lo`ena poznata sredstva koja su ranije iz-lagana, a koja ulaze u zavr{ne faze razvo-ja: laserski vo|ena bomba, protivoklopniraketni sistem bumbar, modifikovana ma-qutka sa novim bojnim glavama, automat 9mm, minobaca~ velikog dometa 120 mm, op-toelektronska oprema vojnika pe{adije, ne-kontaktna na dno polo`ena mina MNLP-M90, i dr. Osim pomenutih sredstava, na saj-mu }e biti izlo`en i deo eksponata kojiprestavqaju elemente slo`enih sredstava isistema, kao {to su: balisti~ki ra~unarkao element SUV-a artiqerijskih oru|a ve-likog dometa, TV-glava za samonavo|ewe,pogonska puwewa razli~itih projektila,ure|aj za za{titu tenkovskih motora od po-gre{nog startovawa, ure|aj za za{tituoklopnih vozila od eksplozije goriva i po-`ara i ure|aj za emulaciju kod brodskihSUV 9LV.

Na {tandu }e biti i eksponati kao{to su: kre{erni merni sistemi, maketamodernizovanog BRDM-a – vozilo vuk, unu-tra{we i spoqa{we aerovage, proste islo`ene ispitne epruvete za razli~ite vr-ste ispitivawa materijala. Poseban pro-stor je predvi|en za izdawa kao {to suNau~notehni~ki pregled, ~asopis koji dvegodine izdaju na engleskom jeziku i koji je

rangiran kao ~asopis od nacionalnog zna-~aja, te Tehni~ki informator i Nau~noteh-ni~ke informacije.

O~ekuje se da }e posebna pa`wa, idoma}e i me|unarodne javnosti, biti usme-

rena na sredstva koja se izla`u prvi put.To su: mini bespilotna letelica, sistemKORS, mera~ koordinata letelica, sistemza zvukometrijsko izvi|awe i radio goni-ometar za VVF/UVF opseg RGK 2/3.

Radi uspe{nog izvr{avawa navede-nih zadataka, ukupna nau~noistra`iva~kadelatnost obuhvata veliki broj primewe-nih istra`ivawa u svim tehni~kim obla-stima – vi{e od 20 specifi~nih podru~javojne tehnike. U institutu rade 22 doktorai 70 magistara i specijalista tehni~kihnauka i nau~nih disciplina zna~ajnih zaistra`ivawe i razvoj sredstava NVO.Dvadeset istra`iva~a VTI je s nau~nimzvawem, a wih petnaest se anga`uju kaopredava~i na fakultetima i visokim voj-nim {kolama u zemqi.

Za podr{ku zadacima op{tih i pri-mewenih istra`ivawa i razvoja sredsta-va NVO Institut razvija i koristi sop-stveni nau~notehni~ki informacioni si-stem.

Rafal iz unapre|enog „ogwa” - detaq sa zavr{nih ispitivawa TOC-a u Nikincima

Ispitivawe ga|awem modernizovanogtenka M-84

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

TEHNI^KIOPITNICENTAR

{ki razvijenih zemaqa. Za potrebe ispi-tivawa i etalonirawa Centar je razvio25 laboratorija i jedan poligon – Nikin-ci (za slo`ena ispitivawa klasi~nog nao-ru`awa svih kalibara i zemaqskog raket-nog naoru`awa Kopnene vojske, Vazduho-plovstva i protivvazduhoplovne odbranei Re~ne mornarice), a poseduje i odgova-raju}i kadar –120 istra`iva~a sa viso-kom {kolskom spremom, od ~ega {est dok-tora nauka i 25 magistara tehni~kih nau-ka.

Gotovo sva sredstva NVO koja su zapotrebe opremawa Vojske osvajana iliuvezena u protekle tri i po decenije, is-pitana su u Centru. Oprema kojom raspo-la`e ta ustanova omogu}ava simulacijuuslova potrebnih za validno ispitivawei ocewivawe pre dono{ewa odluke ousvajawu sredstava i wihovom stavqawuna raspolagawe jedinicama Vojske. Na-ravno, posebna pa`wa se posve}uje ka-rakteristikama bezbednosti, ali svakosredstvo se ocewuje i prema nizu drugih

Tre}i put zaredom na sajmu NVOPartner na}i }e se i Tehni~ki opit-ni centar. To je vojna nau~noistra`i-va~ka ustanova u sastavu Uprave za

planirawe i razvoj General{taba VojskeSrbije, koja je osnovana marta 1973. go-dine. Ovla{}eni je organ Ministarstvaodbrane za ispitivawe sredstava NVOsva tri vida vojske, elektronskih i elek-tromehani~kih delova, komponenata, pro-cesa i rezervnih delova koji se osvajaju iza etalonirawe merne opreme, a nadle-`an je i za obuku i osposobqavawe prob-nih i opitnih pilota.

Osnovna misija TOC-a je da ispita ioceni kvalitet svih sredstava naoru`a-wa i vojne opreme, proizvedenih u zemqiili u inostranstvu, koja se uvode u naoru-`awe na{e vojske i slu`e za weno opre-mawe. Pored toga, u obavezi je da svimorganizacionim jedinicama Ministar-stva odbrane i Vojske obezbedi sledqi-vost merewa do na{ih nacionalnih eta-lona ili nacionalnih etalona metrolo-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

Zna~ajna aktivnost opitnog centra je prezentacija vazduhoplova doma}e proizvodwe na me|unarodnim aeromitinzima

15. jun 2007.40

„Zastava – oru`je“, na{a najstarijafabrika oru`ja, postoji od 1853. godine.U svom proizvodnom programu ima komple-tan asortiman lova~kog, sportskog i oru`-ja za li~nu odbranu, ~ime se mo`e pohva-liti retko koja fabrika u svetu. Sa wenihproizvodnih linija izlaze i oru`ja i oru-|a namewena potrebama redovnog sastavaVojske SCG i specijalnih jedinica MUP-a,a zahvaquju}i tradiciji i dokazanom kva-litetu, kragujeva~ko oru`je je zastupqenona svim kontinentima sveta.

U saradwi sa Vojnotehni~kim institu-tom, ili samostalno, stru~waci te fabrikeosvojili su konstrukciju poluautomatske pu-{ke i familiju automatskog oru`ja „Zasta-va” (FAZ), nekoliko generacija snajperskihpu{aka (M.69, M76, M.91, M.93) i konstruk-ciju dalekometne 12,7 mm AMR pu{ke.Osvojena je i proizvodwa nove generacijedoma}ih automata (M.92), automatskog ba-ca~a granata M.93, a ve} dugo se i na{iro-ko pri~a o pu{ci M-21 u kalibru Natoa.

Kompanija „Sloboda” iz ^a~ka, odosnivawa 1948. godine, posluje kao dr-`avno, odnosno vojno preduze}e. Asorti-man proizvoda te kompanije broji oko 150artikala i ima naj{iri vojni proizvodni

PRVA ISKRA – NAMENSKAKompanija „Prva iskra – namenska

a. d.” osnovana je 1939. godine na starimpogonima kompanije „Vistad” , a 1946.startovala je prva proizvodwa TNT-a.Nalazi se na 25 km od Beograda i pred-stavqa jedino preduze}e doma}e odbram-bene industrije koje se bavi proizvod-wom, razvojem, regeneracijom i prodajomvojnih i civilnih (komercijalnih) eksplo-ziva. Wihovi proizvodi nameweni su gra-nama privrede koje koriste eksplozivekao {to su rudarstvo, industrija nafte igasa, industrija za preradu metala, putnaindustrija, te proizvo|a~ima minsko-eks-plozivnih sredstava i privrednih eksplo-ziva.

„Prva iskra” ima sopstvene tehno-logije za proizvodwu razli~itih tipovavisoko brizantnih eksploziva kao {to su:TNT, HMX, RDX, PETN, i wihovih kompozi-cije, sa licencom za izvoz proizvoda itransferom tehnologija po principu kqu~u ruke. Svojevremeno je na izvozu tehno-logija ta fabrika ostvarivala zarade odnekoliko desetina miliona dolara, dok jeprodaja eksploziva donosila vi{estrukove}e prihode.

Proizvodwa pentrita, heksogena ioktogena prekinuta je nesre}om koja sedogodila pro{le godine, a obnavqawemglavnog objekta za proizvodwu najtra`e-nijeg eksploziva dana{wice – oktogena,koji se koristi za proizvodwu raketnihsistema, otvorile bi se perspektive zaizvoz. U svetu ga proizvodi samo nekoli-ko zemaqa, a u ovom delu Evrope niko.

takti~ko-tehni~kih zahteva i karakteri-stika: od kvaliteta tehni~ke dokumenta-cije, preko funkcije u svim predvi|enimeksploatacionim uslovima upotrebe, pasve do pogodnosti za upotrebu, kompati-bilnosti, unifikacije, trajnosti i drugihparametara integralnog tehni~kog obez-be|ewa.

Centar je svoje iskustvo na poslovi-ma ocewivawa usagla{enosti sredstavaNVO preneo i na poslove ispitivawa isertifikacije tehni~kih proizvoda kojise koriste na civilnom tr`i{tu, aliuglavnom na specifi~ne tehni~ke proiz-vode za ~iju sertifikaciju nije postojalosertifikaciono telo u Republici Srbiji(protivpo`arne aparate, {lemove za za-{titu u industriji i vatrogasne {lemove,za{tite opasa~e, itd). Realizuju}i poslo-ve sertifikacije i potvr|uju}i, sertifi-kacionim ispitivawem i naknadnim nad-zorom, usagla{enost proizvoda sa po-stavqenim zahtevima, TOC obavqa zna-~ajnu ulogu u procesu obezbe|ewa tr`i-{ta Republike Srbije kvalitetnim sred-stvima za za{titu, odnosno bezbednostgra|ana. Sertifikacija predstavqa do-datnu vrednost proizvoda, pa je ovaj pro-ces od velikog zna~aja i za proizvo|a~ei distributere sredstava.

Deo poslova ova ustanova obavqaprema sklopqenim ugovorima, kao {to suve} postoje}a dva sa Republi~kom agenci-jom za telekomunikacije (RATEL) – o kon-troli uskla|enosti telekomunikacionihmre`a, sistema i sredstava sa propisa-nim standardima i normativima i ispi-tivawu i merewu u postupku tehni~kogpregleda radio-stanica. Tehni~ki opitnicentar je priznata ispitna in-stitucija od Srpskog registrabrodova JUGOREGISTAR za me-rewa niza fizi~kih veli~ina.

Prete`nu delatnost Cen-tra ~ine primewena i razvojnaistra`ivawa u oblasti utvr|i-vawa novih metoda, kriterijumai postupaka ispitivawa, etalo-nirawa, kontrolisawa NVO. Toje za sada jedina ustanova Mi-nistarstva odbrane i General-{taba Vojske Srbije koja jeakreditovala svoje ispitne imetrolo{ke laboratorije.

Na Partneru 2007. TOC}e predstaviti atraktivne vi-deo zapise kojima su zabele`e-na ispitivawa slo`enih siste-ma NVO. A posetioci }e mo}ida vide koji put prolazi vojnatehnika pre nego {to do|e u je-dinice.

Foto dokumentacija Tehni~kogopitnog centra

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

41

tet svih proizvoda, zatim proizvodwa sa-gorivih elemenata i dodatni program na-menskih i komercijalnih tipova nitroce-luloze, aduti su za daqi uspe{an plasmanwihovih proizvoda u svetu.

Osnovni vojni programi te fabrikerade se po me|unarodnim standardima MIL,GOST i STANAG, a preduze}e je vlasniksertifikata kojim se potvr|uje da je sistemmenaxmenta kvalitetom proveren i usagla-{en sa standardima kvaliteta JUS ISO9001:2001. Taj sistem menaxmenta kvalite-tom odnosi se na nitrocelulozu, celuloid iproizvode od celuloida, rastvara~e, baru-te, barutna puwewa, sagorqive elementeza municiju 125 i 155 milimetara.

INDUSTRIJAKABLOVA„Industrija kablova

Jagodina” (FKS) osnova-na je 1947. godine a sa re-dovnom proizvodwom otpo~ela je 1955. go-dine. Danas je to Holding preduze}e me{o-vite svojine. Najve}i je doma}i proizvo|a~kablova, kablovskog pribora, konektora,kablovskih setova i prikqu~aka. Zna~ajnideo svoje proizvodwe plasira na inostra-no tr`i{te.

Proizvodi sa imenom ove firme na-{li su primenu u vi{e od 80 zemaqa sveta.Za kvalitet svojih proizvoda Industrija ka-blova poseduje vi{e od 100 atesta – ser-tifikata koje su izdale inostrane institu-cije iz Rusije, [vedske, Francuske, Nema~-ke, Holandije, Austrije, SAD, Kanade.

Proizvodni program FKS sadr`i vi-{e od 20.000 razli~itih proizvoda. Oni sestalno usavr{avaju a uvode se i novi. Pro-izvodi jagodinske fabrike izra|uju se pre-ma svim poznatim svetskim standardima, a iprema posebnim zahtevima kupaca.

program. Samo je u proteklih deset godi-na u toj fabrici zabele`en najve}i raz-voj u istoriji – osvojila je 85 novih pro-izvoda.

Wen proizvodni program ~ine PAmunicija kalibra od 20 do 57 mm, avi-onska municija kalibra od 23 do 30 mm,tromblonske mine svih tipova, ru~ni ba-ca~ raketa kalibra 64, 90 i 120 mm, mu-nicija za automatske baca~e granata 30i 40 mm, artiqerijska municija od 76 do155 mm, upaqa~i svih tipova za sredst-va iz svog programa i za potrebe remon-ta municije. Proizvode specijalnu muni-ciju za policijski program, ve`bovnasredstva, izra|uju i prera|uju sme{e ieksplozive i drugo.

Kvalitet vi{e toj fabrici predsta-vqa sertifikat ISO9001.

Preduze}e „Milan Blagojevi} – na-menska”, Lu~ani, osnovano je 1949. godi-ne iskqu~ivo za vojnu proizvodwu. I da-nas je 80 odsto proizvodwe te fabrikeukqu~eno u vojni program, a samo 20 odstou civilni, ali sa jednom razlikom – 85 od-sto vojne proizvodwe izvozi se u vi{e od30 zemaqa sveta. Izvanredan proizvodniprogram, po~ev od klasi~nih do najsavre-menijih specifi~nih tipova baruta koji seproizvode po Wincesther Olin tehnologiji,uz me|unarodno priznat i proveren kvali-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

P R V AP E T O L E T K A– N A M E N S K AOsnovne delatnosti

Industrije hidraulike ipneumatike „Prva peto-letka – namenska a. d.” iz

Trstenika su konstrukcija, razvoj i proiz-vodwa razli~itih hidrauli~kih i pneu-matskih, servo komponenata i ure|aja zaavione, tenkove, borbena vozila (stajnitrapovi, pumpe, motori, cilindri, servo-pokreta~i, elektrohidrauli~ki servorazvodnici, agregati, zemaqska oprema)

15. jun 2007.

Holding korporacija Kru{ik osno-vana je davne 1937. godine, a dana{winaziv nosi od 1948. kada je od privatnefirme postala dru{tveno preduze}e.

Wegov osnovni program bila je iostala minobaca~ka municija i to u kom-pletnom asortimanu – razorna, dimna,osvetqavaju}a i ve`bovna municija. Po-sebno mesto zauzima namenska proizvod-wa sa visokokvalitetnim tehnologijamaraketnog programa, koji je godinama biookosnica razvoja preduze}a i izvoznihrezultata.

Danas se u „Kru{iku” proizvodesredstva NVO za sve vidove Vojske. Po-red minobaca~kog i raketnog programa,za potrebe Vazduhoplovstva osvojen jeve}i komplet piropatrona i raketnihmotora za katapultirawe pilotskog se-di{ta. U artiqerijskom programu preo-vladava proizvodwa artiqerijskih zrnasa upaqa~ima i topovskim kapislama, aod balisti~kih artiqerijskih raketaproizvode raketu plamen. Nedavno je taraketa unapre|ena i pod nazivom pla-men-D posti`e ve}i domet. U fabrici suosvojeni i proizvedeni i minobaca~kiupaqa~i, koji su unificirani za sve ka-libre mina.

I ova korporacija je uspostavila isertifikovala sistem menaxmenta i kva-liteta saglasno Standardu JUS ISO9001:2001 i SNO 9000/05.

za sve vidove vojske. U wihovom proizvod-nom asortimanu je i proizvodwa minoba-ca~a, vazdu{nih pu{aka, pu{aka za poli-ciju...

U „Prvoj petoletki” se, sem toga, re-montuju, odr`avaju i ispituju weni proiz-vodi i proizvodi drugih proizvo|a~a.

„Vatrosprem a. d.” proizvodi sve ti-pove vatrogasnih vozila za potrebe civil-nih i vojnih jedinica, a i vozila za ga{ewepo`ara, po`ara u industriji i na aerodro-mima. Do sada je u toj firmi proizvedenovi{e od 5.000 vozila svih vrsta i namenana {asijama Mercedes-Benc, FAP, IVECO,MAN, tatra, kamaz, zastava, Scammel, FA-UN. Pored toga, „Vatrosprem” je jedini is-poru~ilac vatrogasnih vozila za Vojsku jersu jedino ona zadovoqila izuzetno strogezahteve i uspe{no pro{la sva ispitivawavojne kontrole kvaliteta.

„Vatrosprem” proizvodi i cisterne zapitku vodu, za transport goriva i drugenadgradwe. Tako|e, u svom proizvodnomprogramu imaju protivpo`arnu opremu istabilne sisteme za ga{ewe po`ara.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

SAND RA CORP I KO„Sandra Corpiko“ iz Po`arevca je fa-

brika obu}e koja proizvodi specijalnu imodernu mu{ku i `ensku obu}u, sa dnevnimkapacitetom od 500 do 700 pari. Najve}ikupci su MUP Republike Srbije i Vojska Sr-bije, a preko 50 odsto proizvodwe plasirase u izvoz.

„Iritel” je danas vode}a firma una{oj zemqi u oblasti istra`ivawa, raz-voja, proizvodwe i in`eweringa u tele-komunikaciji i elektronici. Tako|e, pro-izvodi radio-komunikacione sisteme, si-steme prenosa, komutacione sisteme ienergetsku elektroniku, a u okviru speci-jalnih programa vojne i radarske siste-me, te sisteme za elektronski rat. „Iri-tel” ima u svom sastavu Institut sa vi{eod dvadeset doktora i magistara nauka.

~iwe jo{ od osnivawa „Tigra” 1935. go-dine, a kao posebna organizaciona ce-lina „Tigar – Tehni~ka guma” d. o. o. po-stoji od 1966. Ta godina je zna~ajna potome jer prvi put otpo~iwu sa proizvod-wom lopti, najpoznatijem proizvodu naprostorima biv{e Jugoslavije. Nakontoga proizvodi „Tigar – Tehni~ke gume” d.o. o. nalaze svoje mesto u auto-industri-ji, rudarstvu i metalurgiji.

Preduze}e raspola`e {irokom pale-tom proizvoda – gumenih cevi specijalnenamene, gumenih cevi za hladwake motora,gumenih EPDM profila, pojaseve za auto-industriju, zatim materijala za obnavqa-we pneumatika, presovanih proizvoda,glina-metal proizvoda, lopti i sportskerekvizite, materijala za oblagawe mlino-va, proizvoda od reciklirane gume, gume-no-vazdu{nih amortizera i dr.

F A P K O R P O R A C I J A Pribojska FAP korporacija a. d.

najve}i je proizvo|a~ kamiona i autobu-sa u zemqi. Sa radom je po~ela 1953.kada je otpo~ela proizvodwa te{kih vo-zila po licenci SAURER-WERKE. Stalniminvesticionim ulagawima FAP je ospo-

sobqen za kapacitete od 10.000 vozila,a 1979. je zabele`ena kao rekordna go-dina jer je tada proizvedeno vi{e od7.000 vozila.

Primarni proizvodi FAP-a su vu~-na privredna vozila ukupne mase od 10do 32 tone i snage od 88 do 279 kW, asem kamina i autobusa proizvode i ka-mionske i poliprikolice, delove i pri-bor za motorna vozila, sve vrste zup~a-nika i pru`aju usluge iz oblasti metalo-prera|iva~kog zanatstva.

Svoje visoko mesto u privredi FAPje stekao zahvaquju}i dugogodi{woj osmi-{qenoj strategiji poslovawa, stalnim in-vesticijama i poboq{awem kvalitetaproizvoda i zapo{qavawem stru~waka.Uspe{nost kompanije najboqe se ogleda uizvozu proizvoda koji dose`u najudaqeni-je ta~ke sveta, a sara|uju sa svetskim kor-poracijama, me|u kojima su Mercedes, SA-URER-WERKE, SANOS, STEYR, CUMMINS...Od 2005. godine FAP u vozila ugra|ujeiskqu~ivo motore mercedes EU3 i CUM-MINS EU 3.

Na sajmu Partner 2007 ta fabrika}e predstaviti vozilo FAP 1118 4h4,koje se ispituje za vojne namene.

TECOMELECTRONICPoslovni sistem Tecom electronic iz

Beograda servisira, remontuje, usavr{avai proizvodi streli{nu opremu za Vojsku.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

TIGAR– TEHNI^KA GUMA„Tigar – Tehni~ka guma” d. o. o. iz

Pirota je proizvodno-uslu`ni deo Kor-poracije „Tigar” a. d. i zapo{qava ne-{to mawe od 300 radnika. Proizvodwaartikala iz programa tehni~ke gume po-

44

regionu i u grupi su 20 najve}ih izvozni-ka u Srbiji. Najvi{e izvozi u zemqeEvropske unije, od kojih je najve}e tr`i-{te Nema~ka, zatim Velika Britanija,Francuska...

U wihovom proizvodnom asortimanusu gumirana platna za {iru namenu, ma-skirne mre`e, filteri za pre~i{}avawevode i vazduha, hemijski detektor DHM-11B, za{titna odela, rukavice, ~arape,za{titne maske, kapuqa~e, za{titni{lemovi, {titnici, za{titne nao~are,respiratori, filtri, sredstva za detek-ciju i dekontaminaciju.

Za {iroku upotrebu, za za{titu re-spiratornih organa, u toj fabrici pro-izvode respiratore M-621, M-681, UR-2, PM-1 i druge, u kombinaciji sa filte-rima za specijalne namene i najve}e kla-se efikasnosti P3. Za za{titu respira-tornih organa i lica, izra|uju su za{tit-ne maske: M2, M2F, M2FV, panorama B-2G i de~ija maska MD-1.

Svi proizvodi Korporacije „Trajal”sertifikovani su po svetski poznatimstandardima i imaju „CE” oznake.

P R O I Z V O D W AM I L ED R A G I ]Privatna kompanija

„Proizvodwa Mile Dragi}“,osnovana 1985, proizvodi vojno-poli-cijsku za{titnu opremu, opremu namewe-nu zaposlenima u agencijama za F:T:O:,opremu za lov i ribolov i HTZ i PPZopremu. U ukupnom prometu proizvodaizvoz ~ini 70 odsto, a izvoze u vi{e od30 zemaqa sveta. Iz proizvodnog pro-grama izdvaja se proizvodwa balisti~keza{titne opreme. Me|utim, ni{ta maweatraktivni nisu ni proizvodni progra-mi: obu}e, ode}e, mobilna oprema zasme{taj...

Vizija kompanije je da postane liderproizvodwe vojno-policijske opreme uEvropi. Za to je garancija sistem kvalite-ta. Briga za kvalitet je zastupqena u svimfunkcionalnim segmentima Kompanije – odupravqawa do operative. Procesi proiz-vodwe su u saglasnosti sa svetskim stan-dardima ISO 9001 i ISO 14000. Dobija-wem sertifikata TUF za kvalitet, kompa-nija je postigla svetsku reputaciju.

Kompanija „U~a interna-cional” d.o.o. ima tradicijudugu vi{e od 80 godina. Godi-nom osnivawa smatra se 1924.kada je „U~a” bila uslu`no-za-natska radionica za ~i{}ewei fazonirawe {e{ira. Pro-{irewem delatnosti i uvo|e-wem ma{ine za proizvodwu {e{ira i be-reta, fabrika poprima karakter industrij-ske proizvodwe. Zahvaquju}i dugogodi{wojtradiciji u ovoj proizvodwi i veoma pa-`qivom negovawu, o~uvawu i razvijawu po-sebnog majstorskog kadra, firma je dosti-gla visok kvalitet i renome i na osnovu to-ga zna~ajne pozicije na doma}em i inostra-nom tr`i{tu.

Godi{we koli~ine isporu~ivanih be-retki inostranim kupcima (do uvo|ewa eko-nomskih sankcija na{oj zemqi) kretale suse od 300.000 do 400.000 komada, a nekiod najzna~ajnijih vojnih partnera bili suzemqe Natoa, UN, sve arapske zemqe, a ci-vilni partneri bili su: u Velikoj Britani-ji – Compton Webb, Marvelfairs Limited, CTCo, u Danskoj – Hotri-Lars Trier Hansen, u Ho-landiji – Hassing. Kupci wihovih beretkibili su i Francuska i Ruska Federacija.

Sredinom 2005. godine „U~a” je pri-vatizovan, te od jula kompanija posluje podimenom „U~a internacional” sa 100 odstou~e{}a privatnog kapitala. Proizvodnalinija je kompletno remontovana i po~elaje proizvodwa beretki visokog kvaliteta.Proizvode beretke (iz vojnog i civilnogprograma) i ka~kete od 100 odsto vunenogprediva i sa ugra|enim kvalitetnim mate-rijalima. Kvalitet materijala i gotovihbere kapa pod stalnom je kontrolom tek-stilnog instituta CIS iz Beograda.

Vojne beretke se proizvode iskqu~ivona osnovu dostavqenih uzoraka ili tehni~-ke dokumentacije koji se usagla{avaju sawihovim kontra uzorcima.

Korporacija „Trajal” iz Kru{evca jena{ poznati proizvo|a~ sredstava zaza{titu organa za disawe i tela, potomsredstva za pre~i{}avawe vode i vazdu-ha, pirotehni~kih sredstva, a poznati sui po gumama za teretna vozila i indu-strijske ma{ine. Najve}i su izvoznik u

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

45

Kompanija „Orao“, sa sedi{tem u Bi-jeqini, Republika Srpska (BiH), proizvodii remontuje avionske motore. Rade za vojnoi civilno vazduhoplovstvo. Obavqaju re-mont i ispitivawe turbomlaznih motora,proizvodwu, monta`u i testirawe turbo-mlaznih motora i drugih sklopova i delovau oblasti vazduhoplovstva i ma{inske in-dustrije. Dizajniraju i proizvode opremuza testirawe, a i specijalne alate.

U okviru kompanije radi i Metrolo-{ka laboratorija, koju su nadle`ne insti-tucije ovlastile za metrologiju elektri~nihi neelektri~nih veli~ina.

VAZDUHOPLOVNIZAVOD„MOMA STANOJLOVI]”Duga tradici-

ja tog remontnog za-voda povezana je saosnivawem aero-planske radionicena Krfu 1916. go-dine. Brojne su de-latnosti kojoma sedanas Zavod bavi, aobuhvata remont, proizvodwu i usluge.

Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlo-vi}” remontuje nadzvu~ne letelice – MiG-21 i MiG 29, mlazne avione – supergaleb,galeb i orao, transportne avione (An-26,An-2), klipni avion utva-75, lake helikop-tere – gazela i Mi-2, transportni helikop-ter Mi-8. Zavod je osposobqen i za sve vr-ste remonta klipnih, turboelisnih i turbo-vratilnih pogonskih grupa OTO i dizel-mo-tora. Motori i reduktori za sve tipoveaviona i helikoptera, nakon opravke, is-pituju se na ispitnim stanicama, gde se do-bijeni rezultati najpre verifikuju i nakontoga ugra|uju na vazduhoplove. Kao motori,tako se i svi agregati i sklopovi vazduho-plova proveravaju, remontuju i ispituju. Tajdelikatan posao obavqa se u specijalizo-vanim odeqewima uz pomo} visokostru~nogkadra i pomo}u savremenih ure|aja, od ko-jih je veliki broj proizvod samih stru~wakaZavoda.

Pored remonta vazduhoplova, motorai protivvazduhoplovnih sredstava, Zavodremontuje i sva ostala vazduhoplovnoteh-ni~ka i tehni~ka materijalna sredstva zavazduhoplovstvo i protivvazdu{nu odbra-nu, kao {to su sredstva za opslu`ivawe va-zduhoplova, protivpo`arna sredstva, ci-sterne za gorivo, transporteri, elektro-

FLUID UTVA AD je proizvo|a~ speci-jalnih autocisterni za prevoz opasnih ma-terija – za snabdevawe gorivom aviona,helikoptera, tenkova, te pumpno-mernihagregata za puwewe vozila i prepumpava-we goriva.

„Zastava – kamioni” je dru{tvo saograni~enom odgovorno{}u za proizvod-wu i promet privrednih vozila. Proiz-vodwa privrednih vozila u „Zastavi” po-~ela je pred Drugi svetski rat, kada jeproizvedeno 400 kamiona firme CHE-VROLET za potrebe jugoslovenske vojske.A po~ev od monta`e 162 terenska vozilamarke WYLUS (od 1953. godine) pa do da-na{wih dana, razvijala se proizvodwaprivrednih vozila.

Od 2001. godine, posle transfor-misawa i konsolidacije Grupe Zastava,„Zastava – kamioni” posluju u sastavi

novoformiranog holdinga „Zastava – vo-zila”. Preduze}e je od 2001. sertifiko-vano prema standardu JUS ISO 9001. Uwegovom proizvodnom programu nalazese dve game proizvoda – vozila korisnenosivosti od 1,2 do 5 tona koja pripada-ju klasi lakih dostavnih vozila (NET TUR-BO RIVAL), i vozila sredwe klase u ukup-noj masi do 8,2 tone (GAMA EURO ZETA).

Pored osnovne delatnosti – proiz-vodwe novih kamiona, u tom preduze}upopravqaju kamione i specijalna vozilasa nadgradwom iz svog proizvodnog pro-grama na industrijski na~in.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

`en sistem odr`avawa ubojnih sredstava– od ispitivawa i pra}ewa stawa do ge-neralnog remonta, po~ev{i od municijeza li~no naoru`awe, preko artiqerijskemunicije svih kalibara i mina svih vr-sta, do nevo|enih raketa za vi{ecevnelansere. Kontrolnim ispiti-vawima i ispitivawa hemij-ske stabilnosti baruta, u Za-vodu se nadzire i kvalitet us-kladi{tenih ubojnih sredsta-va, te se na osnovu dobijenihrezultata predla`u i reali-zuju sva tri nivoa wihovogodr`avawa.

Kragujeva~ki remonteriizra|uju i remontuju drvnu am-bala`u za ubojna sredstva isaniraju mesta masovnih eks-plozija – ra{~i{}avaju i uni-{tavaju opasna ubojna sred-stva. Sticajem okolnosti, od1999. godine bili su anga`o-vani na skoro svim zna~ajni-jim sanacijama mesta masov-nih eksoplozija i uklawawaposledica od tih eksplozija.

U wihovom zavodu izra-|uju se alati i ure|aji za odr-`avawe ubojitih sredstava,kompletnih tehnolo{kih lini-ja, obavqa se prenos tehnolo-gija i omogu}uje stru~na pomo}i nadzor. Ujedno, pru`ajuusluge prevoza i skladi{tewaubojnih sredstava. U toj usta-novi projektovani su i izra-

|eni pokretna municijska radionica zaodr`avawe klasi~ne municije PMR M85i in`ewerijski komplet za minirawe irazminirawe KMR-3, a u saradwi sa VTIizra|ena je jedinica generatora gasa 155 mm HE ERFB-BB.

centrale i elektroagregati, elektropokre-ta~i, sredstva raketne tehnike, zemaqskanavigaciona sredstva, itd. Remont vazduho-plova podr`avaju sofisticirani kompju-terski programi, pomo}u kojih stru~waciZavoda, u konstruktorskim i tehnolo{kimbiroima vrlo brzo i precizno konstrui{upotrebne delove.

U oblasti proizvodwe, kao podr{keremontu, izra|uju gumeno-tehni~ku robu odgume ili kombinacije materijala guma-me-tal, a u okviru ma{inske obrade izra|ujurezervne delove od metala i drugih mate-rijala. Zavod je u mogu}nosti da proizvodidelove i sklopove od kompozitnog materi-jala, a izra|uju i alate za oblikovawe de-lova od akrilnog stakla i polikarbonata.

Osim za potrebe VS, „Moma” radi iza civilni sektor u zemqi i svetu. U toj usta-novi izvodi se specijalisti~ka obuka i doo-buka kadra u vazduhoplovno-tehni~ka zani-mawa, transferi{e tehnologija u oblastivazduhoplovne industrije, i drugo.

TEHNI^KIREMONTNIZAVODKRAGUJEVACTehni~ki remont-

ni zavod Kragujevacjeste specijalizovana,savremeno opremqe-na vojna ustanova, sa visokorazvijenomtehnologijom remonta i proizvodwe mu-nicije, municijskih elemenata i drugihubojnih sredstava. Ima potpuno zaokru-

46

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

T E H N I ^ K I R E M O N T N I Z A V O D ^ A ^ A KTehni~ki remontni zavod iz ^a~ka je vojnodohodovna ustano-

va ~ija je osnovna delatnost tehni~ko odr`avawe i generalni re-mont sredstava borbene tehnike, ukqu~uju}i i odgovaraju}e siste-me koji joj pripadaju, agregate i ure|aje. TRZ proizvodi i rezervnedelove za potrebe remonta borbenih sredstava, specijalne alatei specijalne nadogradwe vozila. Sem toga, pru`a usluge ma{in-ske i termi~ke obrade, galvanske za{tite, regeneracije delova,opravke i verifikacije mernih sredstava i tehni~kog pregledaradio-stanica. U toj ustanovi obavqaju se i poslovi in`eweringana projektovawu objekata za remont sredstava KoV i osvaja pro-izvodwa rezervnih delova. U Remontnom zavodu se, tako|e, kon-vertuju i modernizaciju sredstava Kopnene vojske.

U saradwi sa Jugoimportom – SDPR i Vojnotehni~kim isti-tutom, na ovogodi{wem Partneru TRZ }e predstaviti modifi-kovani tenk M84A, univerzalno in`ewerijsko vozilo muwa, do-bijeno konverzijom tenka T-55, i borbeno vozilo vuk, nastalokonverzijom oklopnog automobila BRDM-2.

47

MTT INFIZ je preduze}e za mikrotalasnu tehniku, sadugogodi{wim iskustvom u opravci, remontu, redizajnu i pro-jektovawu sofisticiranih vojnih i civilnih sistema, na poquenergetske elektronike, analogne i digitalne elektronike,laserske tehnike, ma{instva, meteorologije. Za vojne potre-be proizvodi digitalne radarske pokaziva~e, radarske kon-zole, lasere, a specijalizovani su za remont, servis i odr-`avawe odre|enih radarskih sistema, te modernizaciju pod-sistema raketnog sistema neva.

Osnovni program MTT-INFIZ je remont, odr`avawe iservis radara AN/TPS 70, AN/TPS 63 i serije S600, moder-nizacija podsistema raketnih sistema SAM-3 i SAM-6, proiz-vodwa univerzalnog digitalnog radarskog pokaziva~a, servisindustrijske elektronike, prodaja termovizijskih i no}nih ka-mera, servis i odr`avawe meteorolo{kih radara Mitsubishi,prodaja, servis i odr`avawe meteorolo{kih stanica, servisi odr`avawe elektronike za medicinske ure|aje, proizvodwalasera i lampi puwenih plemenitim gasovima, te seta u~ilaza osnovne i sredwe {kole.

Da bi svojim klijentima obezbedio brzu i kvalitetnuuslugu preduze}e usko sara|uje sa kompanijama i nau~nim in-stitucijama priznatim kod nas i svetu (kao {to su Institut zafiziku, Elektronski fakultet u Ni{u, Elektrotehni~ki fakul-tet u Beogradu, TOC, VTI, IRITEL…).

PR IMAHOSEAkcionarsko dru-

{tvo PRIMA HOSE a.d. Rubber industries, izBrvenika, proizvodigumena creva za sveradne pritiske. Svo-jim korisnicima nu-di {irok asortimanproizvoda koji po-krivaju norme (stan-darde): EN, DIN, SAE,GOST, JUS..., kako bizadovoqili {to zah-teva tr`i{ta. U wi-hovom proizvodnomasortimanu nalazese hidrauli~na i in-dustrijska creva,spiralna industrij-ska creva, tehni~kigasovi, a okrenuti sui automobilskoj in-dustriji.

Wihova gumenacreva se danas {iroko primewuju u skoro svim granama industri-je, gra|evinarstvu, brodogradwi, rudarstvu, poqoprivredi, {iro-koj potro{wi... Gumena creva su namewena za uqa, naftu i naftnederivate, komprimovani vazduh, vodu i neagresivne te~nosti, ras-hladne te~nosti, hemijska sredstva, prehrambene fluide, peskira-we, ko~ione ure|aje... Sve vrste creva spoqa mogu biti za{ti}enatekstilnim nitima, pocinkovanim ili prohrom ~eli~nom `icom,bezalkalnim staklenim vlaknom ili azbestom kao za{tita od me-hani~kih o{te}ewa ili visoke temperature.

Na Partneru }e izlagati u grupi Oprema i naoru`awe vozi-la, vazduhoplova i plovila.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

15. jun 2007.48

„Ei Opek“ a.d. iz Ni{a, kao akciona-rsko dru{tvo za istra`ivawe, razvoj iproizvodwu optoelektronskih komponena-ta, pored osnovne delatnosti, pru`a uslugeiz oblasti elektronike i telekomunikaci-ja. Tako|e, proizvodi regulatore i mera~e,opti~ke enkodere, foto}elije, vremenskereleje svih tipova, kontrolore raznih pro-cesa po zahtevu, prenaponsku za{titu za te-lekomunikacionu opremu, procesorske ure-|aje iz oblasti medicine.

Za vojsku proizvode elektronski tem-pirni upaqa~, detektor kumulativnog mlazaDTK, ure|aj za elektronsko okidawe zaLRSV 128 mm plamen-S, ure|aj za tempi-rawe i proveru pripale raketa orkan,ogaw i grad, upravqa~ku kutiju UK12, detek-tor vibracija, kon~anice, ure|aj za tempi-rawe elektronskog tempirnog upaqa~a zaartiqerijsku municiju i prenaponske za-{titne module.

P I K ASProizvodni pro-

gram kompanije „Pik-as“iz Austrije obuhvata re-leje, prekida~e za oba-rawe, grani~ne preki-da~e i mikroprekida~eza tenkove, avione, bro-dove i vozila posebne namene. Izra|uju isisteme termi~kog ozna~avawa, ozna~iva~eza kablove, cevi i PVC delove.

Grupa Tales – Thales group jeste vode-}i me|unarodni proizvo|a~ elektronike isistema za potrebe odbrane, svemirsketehnologije i sigurnosti, uz usluge servisai odr`avawa.

Grupa uporedo razvija civilnu i vojnutehnologiju, a sve s jednim ciqem – sigurno-sti qudi, svojine i nacija. Razvijaju}i glo-balnu mre`u istra`iva~a visokog nivoa,Tales nudi, bez premca u Evropi, mogu}no-sti za razvoj i primenu kriti~nih infor-macionih sistema.

Grupa Tales zapo{qava 70.000 qudiu 50 zemaqa i pro{le godine ostvarila jezaradu ve}u od 10,3 milijardi evra.

CO vojnih vozila za program specijalnihvojnih vozila. „Dumida“ prera|uje i dora-|uje vozila, a i autobuse za specijalne na-mene (prevoz policije i vojske). Sem toga,obavqaju sistemsku integraciju specijalnihvozila i nadgradwi.

DR NEMO d. o. o.iz Qubqane, jedno odvode}ih slovena~kihpreduze}a u oblastiatomske, biolo{ke i he-mijske detekcije i za-{tite jeste Dr Nemo. Ba-vi se detekcijom bojnih otrova, opasnihhemijskih, radiolo{kih i biolo{kih sup-stanci u prirodnoj sredini, ali i za{ti-tom od opasnih supstanci.

VESMONDFirma VESMOND

d.o.o. iz Beograda vi{eod 10 godina uspe{nose bavi zastupaweminostranih firmi, me-|u kojima vode}e mestozauzima „Magnopromet” iz Makedonije.Specijalizovana za uvoz i izvoz sofisti-cirane vojne i policijske opreme.

Ujedno, VESMOND je generalni zastup-nik {vajcarske firme POLYTRONIC Interna-tional AG, koja se bavi proizvodwom opre-me (sve vrste meta) za trening u otvorenomi zatvorenom prostoru, nema~kog STEI-NER–OPTIK GmbH (renomiranog proizvo-|a~a opti~kih ni{ana i dvogleda), ameri~-kog NIGHTLINE, Inc. (Norhtrop Grumman,Raytheona i Insight Technology), izraelskogAZIMUTH Technologies Ltd. (integrisani si-stemi za navo|ewe i kontrolu), {vajcarskogDTS (Defence training systems sarl) – pop-up irotiraju}e mete i holandskog Thales Optro-nics.

Nezavisna grupa kompanija specija-lizovanih za elektroniku „Rohde &Schwarz“ ima vode}a re{ewa u oblasti-ma testirawa i merewa, telekomunika-cija, radio-monitoringa i radio-loka-cije, te sigurnih radio-komunikacija.

MMC GROUP„MMC Group” je proizvo|a~ i distri-

buter opreme za obezbe|ewe iz Slovenije.Upravo su patentirali i, multifunkcijski{tit za policiju i vojsku Shild Spitting Cobrasa dodacima kao {to su suzavac, marker,elektro{oker, sirena… Ujedno, distribu-teri su opreme za obezbe|ewe i policijuproizvo|a~a Le protecteur i Scorpion izFrancuske.

„Dumida d.o.o.“ je ovla{}eni distri-buter i zastupnik vozila i rezervnih delo-va firmi IVECO, Volvo i Peugeot za Slove-niju. Tako|e je i ekskluzivni zastupnik IVE-

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

49

Vojnogeografski institute (VGI) jeustanova Vojske Srbije koja se bavi nau~-noistra`iva~kim, razvojnim i proizvod-nim radom u oblastima geodezije, foto-grametrije, kartografije, geografskih in-formacionih sistema, kartografske re-produkcije i drugih geodisciplina. Delujeu sastavu Uprave za sistem logistike Sek-tora za materijalne resurse Ministar-stva odbrane. Osnovan je 5. februara1876. godine kao Drugo odeqewe Glavnog\eneral{taba Srpske vojske, a naziv Ge-

ografski institut dobija 1920. godine.Dana{wi naziv Vojnogeografski institutdatira od 1961. godine.

Ta ustanova je tokom 131 godinu po-stojawa dala ogroman doprinos svim na-cionalnim geodetskim radovima. A delat-nosti wenih stru~waka jesu primewenarazvojna istra`ivawa u oblastima geo-dezije, geofizike, fotogrametrije i da-qinske detekcije, kartografije, karto-grafske reprodukcije i izdava{tva, geo-grafskih informacionih sistema i kon-trole kvaliteta proizvoda i usluga. Re-zultate rada VGI prezentira u vidu raz-li~itih vrsta karata, planova, fotograf-skih dokumenata, astronomsko-geodetskih,geofizi~kih, alfanumeri~kih, statisti~-kih i drugih podataka, nau~no-tehni~kihpublikacija i dokumenata. Pored klasi~-nih, analognih proizvoda, u mogu}nosti suda korisnicima ponude i {iroku lepezudigitalnih proizvoda, za kojima postojisve ve}a potra`wa.

VE KOM GEOPrivatno preduze}e iz Beo-

grada VEKOM GEO od januara2000. jeste generalni zastupnik zaSrbiju, Crnu Goru i Republiku Srp-sku, firme Leica Geosystems AG(biv{eg WILD i Kern), vode}eg svet-skog proizvo|a~a geodetskih in-strumenata, geodetske opreme i si-stema za prikupqawe, obradu iprezentaciju geoprostornih poda-taka iz [vajcarske.

Osim nabavke instrumenata ipribora, preduze}e VEKOM, za rukovawesvim instrumentima iz Leica obezbe|ujeobuku, a imaju i ovla{ten licencirani

servis u Beogradu i pru`aju tehni~ku podr-{ku 24 sata. Izdaju sertifikate o isprav-nosti merila za instrumente svih proizvo-|a~a.

A K A D E M I J AT E H N I ^ K O GR O W E W A„Akademija tehni~kog rowewa“ pro-

izvodi, uvozi i prodaje opremu za rekre-aciju, profesionalno i tehni~ko rowe-we, a i vojnu opremu: ronila~ku, pado-bransku, pe{adijsku i opremu za speci-jalne operacije. Zastupaju firme OMG-Italy, OTS-USA, CIMSA-Spain, Instalaza-Spa-in, URO-Spain, Explorer-Italy.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

V O J N O M E D I C I N S K AA K A D E M I J AI na ovogodi-

{wem Partneru bi-}e predstavqena Vo-jnomedicinska aka-demija. A na pitaweotkud oni tu – na sku-pu naoru`awa i voj-ne opreme, odgovorje kratak – kako sesredstva ratne teh-nike razvijaju, tako i lekari moraju daim pariraju tehnikama le~ewa i hirur-{kim zahvatima, jer se oni, izme|u osta-log, bave posledicama dejstva sredstvaNVO na qude.

Organizacija rada, stru~nost, na-u~ni rad i komfor Vojnomedicinske aka-demije, na{e najzna~ajnije medicinskeustanove, sa tradicijom le~ewa od1844. godine, dose`u nivo svetskihstandarda. Kroz klinike i ordinacijeVMA dnevno pro|e vi{e od 7.000 qudi.U toj ustanovi 3.200 zaposlenih le~evojne i civilne osiguranika, a otvorenaje i za strane dr`avqane, bez posebneprocedure. Godi{we se u VMA uradi vi-{e od milion laboratorijskih analiza,vi{e od 200.000 radiolo{ko dijagno-sti~kih procedura, oko 13.000 mawih ive}ih hirur{kih intervencija, prikupi iobradi vi{e od 10.000 litara krvi.

Ali VMA nije samo bolnica, ona jei rasadnik nau~nog i stru~nog kadra. Uwoj se organizuju poslediplomske studi-je iz oblasti medicine, farmacije, sto-matologije, biohemije, molekularne bi-ologije, veterine, fizi~ke hemije i psi-hologije. Pod krovom te ustanove odr-`avaju se mnogobrojni stru~ni i nau~niskupovi, a tu svoju bazu imaju i slu{ao-ci [kole rezervnih oficira.

Vojnogeografski institut posedujeopremu za klasi~an i GPS premer, geofi-zi~ki i geomagnetski premer, aerofoto-snimawe, fotogrametrijsku restituciju,kartografsku obradu, izradu digitalnihkarata i kartografsku reprodukciju. Awegovi stru~waci sara|uje sa brojnimorganizacionim jedinicama i ustanovamaVojske Srbije i civilnim institucijama.

Osnovni podaci o topografskim, pre-gledno-topografskim, op{tegeografskim,tematskim i reqefnim kartama i drugimpublikacijama koje izdaje Vojnogeografskiinstitut sadr`ani su u Informatoru okartografskim publikacijama, ali i naInternet prezentaciji Vojnogeografskoginstituta.

V O J N IM U Z E JVojni muzej je

osnovan Ukazom kne-za Milana Obreno-vi}a avgusta 1878.godine, a na predlogministra vojnog pu-kovnika Save Gruji}a. Prva muzejska po-stavka otvorena je 1904, povodom stogo-di{wice Prvog srpskog ustanka u okvirukrunidbenih sve~anosti kraqa Petra IKara|or|evi}a. Muzej je priredio veli-ki broj tematskih i studijskih izlo`bi,uredio vi{e memorijalnih kompleksa ispomen- soba, izdao vi{e monografija,tematskih i studijskih kataloga i drugihstru~nih publikacija. Osobita pa`waposve}ena je prikupqawu predmeta iformirawu studijskih zbirki.

Danas Muzej poseduje 30.000 pred-meta sistematizovanih u 12 zbirki. Mu-zej raspola`e i specijalnom bibliote-kom sa fondom od 15.000 naslova izoblasti istorije, istorije umetnosti,arheologije, muzeologije, i drugih srod-nih grana nauke, i sa vi{e od 5.000 ~a-sopisa. Na sajmu Partner 2007. pred-stavi}e deo tog blaga u posebnoj, za tupriliku osmi{qenoj postavci.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

V O J N O F I L M S K IC E N T A RZ A S T A V A - F I L MZastava-film je jedina filmska ku}a

unutar Vojske Srbije. Postoji 59 godina.Za tu ku}u duge i bogate tradicije vezuje senekoliko zna~ajnih datuma. Datum koji seobele`ava kao Dan Zastava-filma – 14.novembar, poti~e iz 1948. godine, kada jeformirano odeqewe za proizvodwu fil-mova Jugoslovenske armije. Me|utim, isto-rija vojne kinematografije se`e mnogo du-bqe u pro{lost, skoro do samih po~etakafilma. Po ugledu na francusku vojsku, Vr-

V O J N A A K A D E M I J AVojna akademija

je jo{ jedna od stolet-nih institucija na{evojske. Osnovana jepre 157 godina. Tou~ili{te decenijama{koluje mlade ofici-re za odgovorne po-slove, a sem teorij-skih znawa oni imajuprilike da se obu~e i na sredstvima rat-ne tehnike kojima na{a vojska raspola`e,ali i da se obaveste o najnovijim dostig-nu}ima u svetu. Akademci su ukqu~eni i uispitivawa sredstava naoru`awa i vojneopreme, a na sajmu Partner 2004. mladistudenti su prikazali opremu i naoru`a-we koje }e nositi budu}i vojni profesio-nalci po modelu 21.

Na pro{logodi{wem Partneru Voj-na akademija je prvi put dobila svoj{tand. Iako mali, bio je izuzetno pose-}en. Na wemu su bili predstavqeni rezul-tati nekih nau~noistra`iva~kih projekatana kojima rade.

ku delatnost, Odsek za Internet prezenta-cije MO i VS, Likovno-grafi~ki odsek,Foto-centar i Odsek za op{te poslove.

Magazin „Odrbana” redovno izve-{tava o svim novinama u svetu tehnike,posebno ratne tehnike. A na sajmu }e No-vinski centar „Odbrana” predstaviti deosvoje novinsko-izdava~ke delatnosti.

N O V I N S K I C E N T A R

Novinski centar „Odbrana” je usta-nova u okviru Uprave za odnose sa javno-{}u Ministarstva odbrane Republike Sr-bije. Osnovna delatnost Centra jeste in-formisawe javnosti o funkcionisawu si-stema odbrane, radu Ministarstva i VojskeSrbije. Novinski centar „Odbrana” u svomsastavu ima Odeqewe za novinsko-izdava~-

hovna komanda Srpske vojske, koja se reor-ganizovala na Krfu, 1916. godine formi-rala je sopstvenu fotografsku i kinemato-grafsku slu`bu. Tim ~inom uspostavqena jeistorija na{e vojne kinematografije, kojatraje vi{e od osamdeset godina, i koja jeza~eta kao ~etvrta vojna kinematografija usvetu, odmah nakon francuske, ruske i en-gleske.

Od tada do danas u Zastava-filmu sustvarale brojne generacije sineasta. Bele-`ili su kamerom ne samo detaqe iz vojni~-kog `ivota ve} i sva dru{tvena i politi~kade{avawa. Wihove kamere na}i }e se i naPartneru 2007. i zabele`i}e, istorije ra-di, i taj zna~ajan doga|aj.

S A J A M N A O R U @ A W A I V O J N E O P R E M E P A R T N E R 2 0 0 7

15. jun 2007.

Sreda, 27. jun 2007.

DAN PREZENTACIJA DOMA]IHPROIZVO\A^A NVO– grupacija Ministarstva odbrane

10,30-13,00 – Beogradski sajam, hala 3,sala za prezentacijePrikazi prijavqenih radova:

Ispitivawe terenskog automobila FAP1118 u uslovima eksploatacije – BiqanaVeqkovi}, Aleksandar Nikoli} i RadojeSpasojevi}

Ispitivawe sredstava li~ne balisti~keza{tite Miroslav \or|evi}, Zdravko Kne-`evi}, Stevan O`egovi}

Kvalitet NVO za potrebe MO i VS –Branislav Jaki}

Kvalitetom do poslovne izvrsnosti – Bo-{ko Dimitrijevi}, Jugoslav Radulovi}

Standardizacija u MO i VS – regulativa, aktuelnosti i pravci razvoja– Aleksandar Stefanovi}

13,30-14,00 – Beogradski sajam, hala 3,sala za prezentacijeTehni~ko-remontni zavod Kragujevac – pre-zentacija14,30-15,30 - Beogradski sajam, hala 3,sala za prezentacijeVesmond, Beograd, - prezentacija, BerndDewes, STEINER - Optik

^etvrtak, 28. jun 2007.

DAN JUGOIMPORTA – SDPR

11,00-11,30 – Beogradski sajam, hala 3sala za prezentacijePrezentacija Jugoimport – SDPR – mar-ketin{ka i razvojna strategija11,30-13,00 – Beogradski sajam, hala 3i izlo`beni prostor ispred hale

^etvrtak, 21. jun 2007.

11,00 Beogradski sajam, sve~ana sala naprvom spratuPres konferencija povodom 3. me|unarod-nog sajma naoru`awa i vojne opreme„Partner“

Utorak, 26. jun 2007.

11,00-11,15, Beogradski sajam, hala 3Sve~ano otvarawe sajma „Partner2007“11,15 – 12,15 – Obilazak sajamske postavke u zatvorenom i na otvorenomprostoru12,15 – 12,30 – Beogradski sajam – hala 3 – klub na galeriji Razgovor ministra odbrane Dragana[utanovca sa novinarima12,30-13,15 – hala 3 – klub na galerijiKoktel za goste, novinare i doma}ine13,30 – 14,00 – hala 3, sala za prezentacijePredavawe o reformama Ministarstvaodbrane – predava~: Du{an Spasojevi}, pomo}nik ministra za politiku odbrane 14,05 – 14,30 – hala 3 sala za prezentacijePredavawe o mestu i ulozi odbrambeneindustrije u reformama sistema odbra-ne –predava~: Ilija Pilipovi}, pomo}-nik ministra za materijalne resurse15,00-15,30 – hala 3 – sala za prezentacijeMogu}nost ispitivawa kvaliteta tehni~kih proizvoda u Tehni~kom opitnom centru Vojske Srbije15,35-16,00 – hala 3 – sala za prezentacijeVojnotehni~ki institut Beograd– aktuelni projekti – predava~ prof.dr Mladen Panti}, direktor instituta

52

K A L E N D A R D O G A \ A W A

Sajam naoru`awa Partner odr`ava se na Beogradskom sajmu, hala 3, od 26.do 29. juna. Okupi}e 60 izlaga~a. Prva tri dana bi}e otvoren za posete od 10 do17 ~asova, a posledweg od 10 do 19 ~asova. U `eqi da unapredi komunikaciju iz-me|u posetilaca i u~esnika te manifestacije, Beogradski sajam je pristupio re-gistraciji poslovnih posetilaca i organizaciji poslovnih sastanaka za u~esnikete smotre naoru`awa.

Registracija poslovnih posetilaca je obavezna prva tri sajamska dana, aposledweg je publici dozvoqena poseta uz kupqenu ulaznicu. Za poslovne poseti-oce ulaznica je i daqe popuwen i overen registracioni list koji }ete dobiti uovom broju magazina.

Oni koji `ele da saznaju ne{to vi{e o ovoj sajamskoj manifestaciji mogu daposete sajt www.sajamnaoruzanjapartner.com, a za one koji `ele da se informi{u osvim ostalim uslovima dolaska na Partner, parkirawu, ceni ulaznica i drugo,mogu da posete sajt. www.sajam.co.yu ili da pozovu telefone 011/2655-486,3615-298 i 2655-229.

Multimedijalne prezentacije, prikazisredstava i funkcionalne demonstraci-je u hali 3

Revolverski BG 40 mmFunkcionalni model familije baca~a

granata revolverskog 40 mmTakti~ka snajperska pu{ka 7.62h51Pu{ka 7.62h51 usavr{eni model pri-

kazan na Sajmu inovacija u BeograduFamilija prigu{iva~a Teleoptik na

pu{kama doma}e i strane proizvodwePrezentacija minobaca~a familije

M06, 60 mm sa dve du`ine cevi - novproizvod

ALAS raketni sistem za napad na ze-maqske ciqeve dometa 25 km (60 km)

TOMS multisenzorska opto-elektron-ska platforma

Komandno-informacioni sistem zaKoV

Artiqerijska, klasi~na i raketna mu-nicija velikog dometa

Sferi~ni baruti i modularna barut-na puwewa

Modularna pogonska grupa za tenkKomponente konstrukcije vazduhoplova

i raketa nosa~a programa ARIJANA (Ut-va, kooperacija u proizvodwi)

Izlo`beni prostor ispred haleNORA samohodno oru|e sa demonstra-

cijom radwi na vatrenom polo`ajuSredstva raketne artiqerijeSistemi PVOModernizacija i konverzija tenkova

Petak, 29. jun 2007.

DAN INOSTRANIH PROIZVO\A^A

11,00-12,30 Sve~ana sala upravnezgrade Beogradsko sajmaThales, Francuska – prezentacija komunikacione opreme i optronike15,00 – 16,00 – hala 3 sala za promocijeKonferencija za novinare, sumirawerezultata sajma i dodela nagrada i zahvalnica 19,00 – Zavr{etak sajma

Prilog uredileMira [VEDI] i Mirjana LUKI]