-
did ha'c rel igious chalactcrist ics. onc ol ' the major issues.
t iequently tackled in rc-garcl t
-
X
alt3:oN
JI
EJ
z
d-
dok je drr.rgo psilrolo5ko, sadrZa.ino i neegzaktno. Kada Lr
llrvomslr-rcaju, na primer, iderrtifikacija znaii proces
ustanovl.iavania iden-titeta, kao identifikovania nedega, ovako
ustanovljen identitet jesasvinr tbrnralan, d. bez unutraSnjeg
sadrZaia i smisltr. Takva iclenti-fikaci.ia pojava. predmeta ili
biia, ne kaZe nam nlnogo o niilrovompravorll i denti tetu. Drugi nr
redi rla, fbrnral nom identi fi kac ij onr Llsta-novljen identitet,
poSto je bezsadrZajan i prazan, nije identitet usmislu koji nas
ovde interesuje. On funkcioniSe na apstrakltom ilimatematidkont
planu, kao i u spol-iaSnjenr mehanidkonr posrllat-ranju. ali takvo
znadenje pojmaje sasvim neodgovarajuce kadaje redo fi
|ozofsko-antropoloSkorn i socio-kulturnom konceptu identiteta.
U drugonr sludaju, kada rei.ie o unutra5njoj. psiholoSl
-
X
alt3:oN
JI
EJ
z
d-
dok je drr.rgo psilrolo5ko, sadrZa.ino i neegzaktno. Kada Lr
llrvomslr-rcaju, na primer, iderrtifikacija znaii proces
ustanovl.iavania iden-titeta, kao identifikovania nedega, ovako
ustanovljen identitet jesasvinr tbrnralan, d. bez unutraSnjeg
sadrZaia i smisltr. Takva iclenti-fikaci.ia pojava. predmeta ili
biia, ne kaZe nam nlnogo o niilrovompravorll i denti tetu. Drugi nr
redi rla, fbrnral nom identi fi kac ij onr Llsta-novljen identitet,
poSto je bezsadrZajan i prazan, nije identitet usmislu koji nas
ovde interesuje. On funkcioniSe na apstrakltom ilimatematidkont
planu, kao i u spol-iaSnjenr mehanidkonr posrllat-ranju. ali takvo
znadenje pojmaje sasvim neodgovarajuce kadaje redo fi
|ozofsko-antropoloSkorn i socio-kulturnom konceptu identiteta.
U drugonr sludaju, kada rei.ie o unutra5njoj. psiholoSl
-
Xo
alto)-uoNotL
'9El
zt.lJJul
- l ice jedinstva izuad raz l i i i t ih , isprepletanih obt id
ja. Kao Sto indiv i -dualni identitet postaje nresto sllsfeta
pojedinaduog sa opStinr. kort-kletne individue sa svojour
univerzalnonr su5tinorrr. tako se i problemi
kolektivnog identiteta urogu analogno re5avati kroz
integracijr-r u vi5ejedinstvo koje omogucava i sadrZi t.nno5tvo
razlidit ih svetova. Ono Stoprvenstveno ujedi nj Lrje razl iei te i
ndi v idue jeste nj i hova i dentif i kacij a
sa za.jednidkim vrednostiura. Vrednosti daju smisao kolektivu
dij imposredstvom se upotpun j u je po.iedinadno posto-ianje.
Oseiaj pri pad-
nosti i povelenja u kolektiv kao celinu motiviSe individLre det
se dobro-voljno usnrele na afirmaciiLr l
-
Xo
alto)-uoNotL
'9El
zt.lJJul
- l ice jedinstva izuad raz l i i i t ih , isprepletanih obt id
ja. Kao Sto indiv i -dualni identitet postaje nresto sllsfeta
pojedinaduog sa opStinr. kort-kletne individue sa svojour
univerzalnonr su5tinorrr. tako se i problemi
kolektivnog identiteta urogu analogno re5avati kroz
integracijr-r u vi5ejedinstvo koje omogucava i sadrZi t.nno5tvo
razlidit ih svetova. Ono Stoprvenstveno ujedi nj Lrje razl iei te i
ndi v idue jeste nj i hova i dentif i kacij a
sa za.jednidkim vrednostiura. Vrednosti daju smisao kolektivu
dij imposredstvom se upotpun j u je po.iedinadno posto-ianje.
Oseiaj pri pad-
nosti i povelenja u kolektiv kao celinu motiviSe individLre det
se dobro-voljno usnrele na afirmaciiLr l
-
tfa
zuJJuJ-
etnidkih partikularizama koji su iznutra slabili ovu
potencijalno jakuzajednicu. Da nije bilo toga, Jugoslavi.ia bi
IrroZda postala.jedinstverristori.jski primer formiranja driave na
osnovatla Lazliditim oduobidajenih modernih principa politidke
dorninacije jedne nacije naddlugirn.
Postoji doduSe i hipoteza" koja dovodi u pitanje etnidku
razli-ditost veiine jugoslovenskih naroda obzirom na izrazitu
srodnostnj ihovog porekla. Medutim, kulturno-i storij ske razl i ke
forrn irane uovom, moLda prvobitno i jedinstvenom, narodu, koje su
nastaleusled vekovnih pripadanja njegovih grr-rpa razliditim
interesnimsf'erarna, vremenom su proizvele diferencijacijr-r
identifikacija i na tajnadin dobile funkciju razliditih etnidkih
identiteta. To bi govorilo uprilog konstruktibilnosti i
promenljivosti identiteta i nacija, a nenj ihove nepromen ljve
datosti.
U svakom sludaju, tokom socijalistidkog petioda,
latentnoodrLavana kriza ovih (istorijski prihvaienih) etniciteta,
omogucila jeda i posle smrti vrhovnog vode njegove muttiplikacij e
zadrLe privi-legije rno6i unutar svojih lokalnih plernena. A kada
je politidko--ekonomska kriza sasvim uzdrmala njihove pozicije,
udinili su onoza lta je teren vei bio spreman - eksplicirali su
razradeno nadelo,,podeli pa vladaj".
Dok je s aspekta stvaranja novih identiteta, u
novostvorenimdrLavama nastalim iz razorene Jugoslavije, postalo
jedino priihVat-ljivo da se bivSa drLava shvata kao nametnuti
balast, dotle ie onimakoji Zele da pokaZu komplementarnu stranu
problema, preostalo dakrvavost rata koji je potom usledio istidu
kao argument da jejugoslovensko dru5tvo bilo ,,organska celina - da
je, dakle, imaloidentitet. Kao da je,,ubijanj e" j ugoslovenske
drLav e bi lo simbol idkinuZno da bi njen izgubljeni identitet
svima postao odigledan; presvega ne malom broju onih koji su se
pogre5no oseiali kaoJugosloveni. Njihovo izigrano poverenje u
Jugoslaviju kao drZavu ikao zajednicu pokazalo se kobnim: oko 2
miliona ljudi koji su sebesmatrali Jugoslovenima,bezobzira Sto im
to u njihovoj zemlji nijerealno omogu6avalo niSta, ostalo je nakon
raspada, ne samo bezsvoje zemlje, nego i bez dela svog identiteta.
Pravedi istorijski pre-sedan stvaranjem nacije Muslimana',
jugoslovenska drZava je isto-
' Svetozar Stojanovii, 1995. Propast konrunizno i razbijanje
Jugoslavije,Fi l ip ViSnji i i IFD'f. Beograd.
52
vrenreno onemoguci la one koj i su veroval i u mogudnost pol i t
ickeintegraci je na nivou cel ine, koj i su htel i da budu
Jugosloveni uJLrgoslaviji.6 ,,Prava i slobode" sastojali su se u
tome Sto su svi nroglida se izja5njavajr.r kako Zele, ali realno
biti Jugosloven nije imalovecu teZinu nego bi t i , recimo,
zemljanin (dak je uodi kuhninaci je..uredunacionalni h sukoba"
postalo nepoZe lj n ije).
Brojne obmane koje je doneo socijalizarn udinile su da sve tone
bude toliko dudno, a licemerje sveukupnog politidkog
Livotazaklanjalo je ono Sto se zapravo zbiva onemoguiavajuii
stvaranje,,kritidne nrase" onih koji bi postali svesni
potencijalnih opasnosti ina5li nadina da ih preduprede. Uostalom,
danas, kada se tolikorazglaba o uzrocima problerrra, teSko je
izbeii ose6aj da nam je, kaodru5tvu, joS mnogo gore. Moguie je da
se joS i smanjila ona, zakvantne skokove toliko znadajana,
,,kritidna masa", koja se na dru-Stvenom planu odnosi na ljr.rde,
na pojedince svesne da gubitakiluzija ne podrazumeva imanje nadina
da se udini neSto na uspo-stavljanju druStvenog identiteta i
spremne da te nadine pronadu isprovedu.
Dok se u ve6ini ostalih druStava, manje ili viSe uspeSno,
aliipak uporno radi na boljem uoblidenju drZavnih,
politidko-ekonom-skih i kulturnih identiteta, pozitivni identitet
naSeg druStva i dalje jeizgubljen negde daleko sa vidika. Da nije
tako, zar bi se i dalje stalno,,radilo protiv sebe" a potencijalni
izvori druitvene obnove, ntate-r i ja lni isupt i ln i , nemil ice
iuporno uni5taval i? Zar ne bi uspel i dadeluju oni kojima op5te
dobro nije prazna floskula za pokrivanjegramzivosti koji bi vratili
poverenje u ljudske vrednosti i vrednostizajednice, kako svojim
lidnim primerom, tako idru5tvenim angaZo-vanjem? Zar bi se uporno
delovalo protiv budenja i usmeravanjapotencijalno keativnih
dru5tvenih energija (kao Sto su bile demon-stracije zbog pokradenih
glasova u zimu 96197.), koje se zatiru
i Odrnah nakon raspada drZave ova.,muslimanska naciia" je
preimenovana u.,bo5njadku". Verovatno zato Sto je verski
kriterijr-rm za promovisanje nacionalnogidentiteta bio neprimeren,
takoreii groteskan (izvorno znadenje te redi potide oddudnih slika
nadenih u ruSevinama Titove tvrdave u Rirnu. Milan Vujaklija,
1966,Leksikon stranih reii i izraza, Prosveta. Beograd).
6 Ranije sam ukazala na to kako .,...u biv5oj Jugoslaviji...
upravo oni ko.ii susebe smatral i Jugoslovenima, od svih rr jenih
naroda jedino oni, nisu imali svojepredstavnike u njenoj
skupStini". Jelena Duric,. zbornik Interkulturalnost. edB.JakSii .
Beoerad. 1995. s.423.
XoFalt?=LL
N
L
5 3
-
tfa
zuJJuJ-
etnidkih partikularizama koji su iznutra slabili ovu
potencijalno jakuzajednicu. Da nije bilo toga, Jugoslavi.ia bi
IrroZda postala.jedinstverristori.jski primer formiranja driave na
osnovatla Lazliditim oduobidajenih modernih principa politidke
dorninacije jedne nacije naddlugirn.
Postoji doduSe i hipoteza" koja dovodi u pitanje etnidku
razli-ditost veiine jugoslovenskih naroda obzirom na izrazitu
srodnostnj ihovog porekla. Medutim, kulturno-i storij ske razl i ke
forrn irane uovom, moLda prvobitno i jedinstvenom, narodu, koje su
nastaleusled vekovnih pripadanja njegovih grr-rpa razliditim
interesnimsf'erarna, vremenom su proizvele diferencijacijr-r
identifikacija i na tajnadin dobile funkciju razliditih etnidkih
identiteta. To bi govorilo uprilog konstruktibilnosti i
promenljivosti identiteta i nacija, a nenj ihove nepromen ljve
datosti.
U svakom sludaju, tokom socijalistidkog petioda,
latentnoodrLavana kriza ovih (istorijski prihvaienih) etniciteta,
omogucila jeda i posle smrti vrhovnog vode njegove muttiplikacij e
zadrLe privi-legije rno6i unutar svojih lokalnih plernena. A kada
je politidko--ekonomska kriza sasvim uzdrmala njihove pozicije,
udinili su onoza lta je teren vei bio spreman - eksplicirali su
razradeno nadelo,,podeli pa vladaj".
Dok je s aspekta stvaranja novih identiteta, u
novostvorenimdrLavama nastalim iz razorene Jugoslavije, postalo
jedino priihVat-ljivo da se bivSa drLava shvata kao nametnuti
balast, dotle ie onimakoji Zele da pokaZu komplementarnu stranu
problema, preostalo dakrvavost rata koji je potom usledio istidu
kao argument da jejugoslovensko dru5tvo bilo ,,organska celina - da
je, dakle, imaloidentitet. Kao da je,,ubijanj e" j ugoslovenske
drLav e bi lo simbol idkinuZno da bi njen izgubljeni identitet
svima postao odigledan; presvega ne malom broju onih koji su se
pogre5no oseiali kaoJugosloveni. Njihovo izigrano poverenje u
Jugoslaviju kao drZavu ikao zajednicu pokazalo se kobnim: oko 2
miliona ljudi koji su sebesmatrali Jugoslovenima,bezobzira Sto im
to u njihovoj zemlji nijerealno omogu6avalo niSta, ostalo je nakon
raspada, ne samo bezsvoje zemlje, nego i bez dela svog identiteta.
Pravedi istorijski pre-sedan stvaranjem nacije Muslimana',
jugoslovenska drZava je isto-
' Svetozar Stojanovii, 1995. Propast konrunizno i razbijanje
Jugoslavije,Fi l ip ViSnji i i IFD'f. Beograd.
52
vrenreno onemoguci la one koj i su veroval i u mogudnost pol i t
ickeintegraci je na nivou cel ine, koj i su htel i da budu
Jugosloveni uJLrgoslaviji.6 ,,Prava i slobode" sastojali su se u
tome Sto su svi nroglida se izja5njavajr.r kako Zele, ali realno
biti Jugosloven nije imalovecu teZinu nego bi t i , recimo,
zemljanin (dak je uodi kuhninaci je..uredunacionalni h sukoba"
postalo nepoZe lj n ije).
Brojne obmane koje je doneo socijalizarn udinile su da sve tone
bude toliko dudno, a licemerje sveukupnog politidkog
Livotazaklanjalo je ono Sto se zapravo zbiva onemoguiavajuii
stvaranje,,kritidne nrase" onih koji bi postali svesni
potencijalnih opasnosti ina5li nadina da ih preduprede. Uostalom,
danas, kada se tolikorazglaba o uzrocima problerrra, teSko je
izbeii ose6aj da nam je, kaodru5tvu, joS mnogo gore. Moguie je da
se joS i smanjila ona, zakvantne skokove toliko znadajana,
,,kritidna masa", koja se na dru-Stvenom planu odnosi na ljr.rde,
na pojedince svesne da gubitakiluzija ne podrazumeva imanje nadina
da se udini neSto na uspo-stavljanju druStvenog identiteta i
spremne da te nadine pronadu isprovedu.
Dok se u ve6ini ostalih druStava, manje ili viSe uspeSno,
aliipak uporno radi na boljem uoblidenju drZavnih,
politidko-ekonom-skih i kulturnih identiteta, pozitivni identitet
naSeg druStva i dalje jeizgubljen negde daleko sa vidika. Da nije
tako, zar bi se i dalje stalno,,radilo protiv sebe" a potencijalni
izvori druitvene obnove, ntate-r i ja lni isupt i ln i , nemil ice
iuporno uni5taval i? Zar ne bi uspel i dadeluju oni kojima op5te
dobro nije prazna floskula za pokrivanjegramzivosti koji bi vratili
poverenje u ljudske vrednosti i vrednostizajednice, kako svojim
lidnim primerom, tako idru5tvenim angaZo-vanjem? Zar bi se uporno
delovalo protiv budenja i usmeravanjapotencijalno keativnih
dru5tvenih energija (kao Sto su bile demon-stracije zbog pokradenih
glasova u zimu 96197.), koje se zatiru
i Odrnah nakon raspada drZave ova.,muslimanska naciia" je
preimenovana u.,bo5njadku". Verovatno zato Sto je verski
kriterijr-rm za promovisanje nacionalnogidentiteta bio neprimeren,
takoreii groteskan (izvorno znadenje te redi potide oddudnih slika
nadenih u ruSevinama Titove tvrdave u Rirnu. Milan Vujaklija,
1966,Leksikon stranih reii i izraza, Prosveta. Beograd).
6 Ranije sam ukazala na to kako .,...u biv5oj Jugoslaviji...
upravo oni ko.ii susebe smatral i Jugoslovenima, od svih rr jenih
naroda jedino oni, nisu imali svojepredstavnike u njenoj
skupStini". Jelena Duric,. zbornik Interkulturalnost. edB.JakSii .
Beoerad. 1995. s.423.
XoFalt?=LL
N
L
5 3
-
X
'u)lE.o
-L
N
=LL
{Jtlu
zUJ
il-
straholr i apatijom Sto proizlazi iz nenroii? Od r.aznih opcija
da sereaguje na uloi koju kontrol iSu ntrai ,ne si le, vel ik i
broj i lanovanaSeg drr.rStva bira da.io.i se pridrLrZi; druga
veiina da se distancira odnje. al i suviSe mal i broj individua ima
vizi ju i sr lelost da se bori zauspostavljanje vrednosti koje bi
povratile poveren-je u srn isaokolel
-
X
'u)lE.o
-L
N
=LL
{Jtlu
zUJ
il-
straholr i apatijom Sto proizlazi iz nenroii? Od r.aznih opcija
da sereaguje na uloi koju kontrol iSu ntrai ,ne si le, vel ik i
broj i lanovanaSeg drr.rStva bira da.io.i se pridrLrZi; druga
veiina da se distancira odnje. al i suviSe mal i broj individua ima
vizi ju i sr lelost da se bori zauspostavljanje vrednosti koje bi
povratile poveren-je u srn isaokolel
-
xa)
,alx.I=LL
Nod
E.:)
zulJLU-
poput: po5tenla, pouzdanosti, kooper.ativnosti i odgovornosti,
kojesu po svojoj prirodi druitvene. Zna(.ajan ef'ekat
protestantizrna nije,dakle, sarno u stavarnju radne etike, nego
takocle razvijanje drLr5tve-n ih vr l ina. Pr ipadnic i
protesrantsk ih sekt i n isLr b i l i spot ja pr is i l jen i dase
drZe vrednosti svoje ne-etablirane crkve. Oni su te
vrednostidobrovoljno, i zato veol'na duboko, interiorizovali. To je
udvrsti lonjihovu koheziju, koja je posluZila i u svetu poslovnih
transakcijalco.ie su u velikoj ureri zasnovane na poverelrju. Za
razlikn odindividualnih vrl ina, znadajnih za preduzetnistvo,
clrustvene vrl inekoje podstidLr socijabiInost i organizovanje
druStvenih promena, nisr-.dovoljno razmatrane u l iteraturi. Zbog
togaje valnaovaFukujarninaknj iga sa mnoStvor l pr i rnera ia
lgurrenata u pr i log uvereniu da su,,dru5tvene vrl ine
pretpostavka za razvoj individualnih vrl ina, kaoSto je radna
etika, poSto se ona moZe najbolje gajit i u kontekstupostojanja
dvlstih grupa koje se razvijaju u dru5tvima sa visokimnivoom
druStvene solidarnosti" (lbid:58).
Kada se zapitano: gde smo mi u svemu tome, preostaje namda
slegnemo ramenima, i l i odmahnemo rukom. preostaje nam,dakle, da
gestovima izrazitno koiiko smo se mi. kao dru5tvo. dalekoudatji l i
od toga. Za opravdanje rnoZemo Sto-ita reii o loSim uslo-vima,
nepovoljnim okolnostima, izolacij i , teSkoj situacij i .
Medutimosnovni problern je unutra5nj i. Odnosno, problem je u tome
Sto su,seprepoznatljive druStvene vrednosti, koje su pretpostavka
koldkti-vnog identiteta, izgubile iz institucija dru5tva. Zato
jete5ko odekivatida individue internalizuju vrednosti kolektiva, da
budu usmerene naop5te dobro. Sa izgubljenim poverenjem u
institucije, izgubljeno je i(o)se6anje da je op5te dobro, Lrstvari,
ujedinjLrjuia pretpostavkaostvarivanja celokupnog mnoStva
razliditrh pojedinadnih interesa iprincip uskladivanja
individualnih uloga u kolektivu. Urnesto toga, idalje, kao nekad u
bivSoj drZavi, nametanje kolektivizrna potirevrednosti kolektiva. I
dalje se zloupotrebljava autoritet i dominiravlastoljublje tamo gde
bi trebalo da se iznutra on-roguii prepoznava-nje opravdane
druStvene hijerarhije. I daije se proklamuju dru5tvenevrednosti
koje se ne primenjuju, jer njihovo medijsko propagiranjeomogucava
vlasti da izbegne brutalno nasil je - ona manipuli5eidentifikacijom
dlanova dru5tva podstiduii ih na Sizofrenu interiori-zaciju
proklamovanih iluzija. Metode su dovoljno oprobane u
.,komu-nistidkim iskr"rstvima", a socijalna psihologija ih je i
eksperimentalno
potvrd i la . Manipr"r lac i ja kole l
-
xa)
,alx.I=LL
Nod
E.:)
zulJLU-
poput: po5tenla, pouzdanosti, kooper.ativnosti i odgovornosti,
kojesu po svojoj prirodi druitvene. Zna(.ajan ef'ekat
protestantizrna nije,dakle, sarno u stavarnju radne etike, nego
takocle razvijanje drLr5tve-n ih vr l ina. Pr ipadnic i
protesrantsk ih sekt i n isLr b i l i spot ja pr is i l jen i dase
drZe vrednosti svoje ne-etablirane crkve. Oni su te
vrednostidobrovoljno, i zato veol'na duboko, interiorizovali. To je
udvrsti lonjihovu koheziju, koja je posluZila i u svetu poslovnih
transakcijalco.ie su u velikoj ureri zasnovane na poverelrju. Za
razlikn odindividualnih vrl ina, znadajnih za preduzetnistvo,
clrustvene vrl inekoje podstidLr socijabiInost i organizovanje
druStvenih promena, nisr-.dovoljno razmatrane u l iteraturi. Zbog
togaje valnaovaFukujarninaknj iga sa mnoStvor l pr i rnera ia
lgurrenata u pr i log uvereniu da su,,dru5tvene vrl ine
pretpostavka za razvoj individualnih vrl ina, kaoSto je radna
etika, poSto se ona moZe najbolje gajit i u kontekstupostojanja
dvlstih grupa koje se razvijaju u dru5tvima sa visokimnivoom
druStvene solidarnosti" (lbid:58).
Kada se zapitano: gde smo mi u svemu tome, preostaje namda
slegnemo ramenima, i l i odmahnemo rukom. preostaje nam,dakle, da
gestovima izrazitno koiiko smo se mi. kao dru5tvo. dalekoudatji l i
od toga. Za opravdanje rnoZemo Sto-ita reii o loSim uslo-vima,
nepovoljnim okolnostima, izolacij i , teSkoj situacij i .
Medutimosnovni problern je unutra5nj i. Odnosno, problem je u tome
Sto su,seprepoznatljive druStvene vrednosti, koje su pretpostavka
koldkti-vnog identiteta, izgubile iz institucija dru5tva. Zato
jete5ko odekivatida individue internalizuju vrednosti kolektiva, da
budu usmerene naop5te dobro. Sa izgubljenim poverenjem u
institucije, izgubljeno je i(o)se6anje da je op5te dobro, Lrstvari,
ujedinjLrjuia pretpostavkaostvarivanja celokupnog mnoStva
razliditrh pojedinadnih interesa iprincip uskladivanja
individualnih uloga u kolektivu. Urnesto toga, idalje, kao nekad u
bivSoj drZavi, nametanje kolektivizrna potirevrednosti kolektiva. I
dalje se zloupotrebljava autoritet i dominiravlastoljublje tamo gde
bi trebalo da se iznutra on-roguii prepoznava-nje opravdane
druStvene hijerarhije. I daije se proklamuju dru5tvenevrednosti
koje se ne primenjuju, jer njihovo medijsko propagiranjeomogucava
vlasti da izbegne brutalno nasil je - ona manipuli5eidentifikacijom
dlanova dru5tva podstiduii ih na Sizofrenu interiori-zaciju
proklamovanih iluzija. Metode su dovoljno oprobane u
.,komu-nistidkim iskr"rstvima", a socijalna psihologija ih je i
eksperimentalno
potvrd i la . Manipr"r lac i ja kole l
-
xo
alE.
9=LT
No=L!
tl
zUJJL!-
dovoljno individr,ra na svor-rl identitetu koje bi udinile
potreban naporda pokrenu pfomene na bol je. Spol. jaSnje okolnost i
, odnosno neza-dovol istvo nj ima, oci to nisr"r dovol. ian podst
icai . Malo ko nalazi l idnesnage da brine o op5tem dobrr.r.
Malo.ie onih koj ima zbog op5te bedenije pao mrak na odi da bi
rnogli da vide da je nada za svakogponaosob u tome da svima zajedno
bude bolje. Neuviclarrje ove..trivijalne dinjenice" je, naZalost,
realnost na5eg drr"r5tva, stvarnostizgubljenog kolektivnog
identiteta.
Buduci da druStvene vr l ine i soci iabi lnost ne nastaju
spon-tano, vei zavise od prethodnih navika koje se prenose
tradicijorndru5tvenih vrednosti i normi, naSern druStvu je potrebno
pre svega dase te navike pocnu uspostavljati, da bi kasnije,
eventualno, postaletradicija i doprinele prepoznavanju telosa
istorije koji se, poFukujami, ogleda u uspehu trZiSne i denokratske
politike. Preduslovr-rspeha je dluStveni kapital, odnosno,
poverenje na kome se zasnivaorganizacija, saradnja i sve ono Sto
dini zdlavu ekonomiju druStvakoja je neophodan realan temelj
njegovog identiteta.
Ukoliko bi se u ovom smislu izvele konsekvence Fukuja-minih
interpretacija, ne samo Vebera, nego i Hegela, i ako bi sekrajem
istoLije oznadilo vreme uspostavljenih identiteta, to ipak ne bibio
kraj pride. Jer, mada bi svaki identitet trebalo da se zasniva
nainteglaciji univerzalnih vrednosti, svaki po sebi mora da
es,tanejedinstvena i neponovlj iva su5tina. I(ao takav, svaki
identitetldblrnojedan od izrazaraznovrsnih oblidja duha koji se
manifestuje u svetu.Zato modeli identiteta nisu moguci. Mogu6i su
modeli identifikacijai oni se prirnenjuju kao vrednosti ko.ie
teZimo da prihvatimo iinkorporiramo u identitet. Manje ili vi5e
uspeSno i naZalost, destoprividno, jer i na individualnom i na
kolektivnour planu negativnesile utidu da se identitet gubi. Ono
Sto moZe da pomogne da se te silesavladavaju je stalna svest o
identitetu i vrednostima koje onpretpostavlja. Meclutim, treba
imati na umu da identitet nije kapitalkoji se definitivno stide.
Naprotiv, dim ga podnemo podrazumevativerovatno je da se on gubi.
Zato ga treba stalno iznova potvrdivati,ba5 kao i poverenje.
Lileratttrct
Belnstein. Richard J.1992.The .\iev, (-onstclation, The MIT
Press. Cam-bridge, Massachusetts
Duric, Jelerra. 1995. u zbolniku lnterkulturalnr.r.rl, ed
B.JakSii, Beograd.
Fukrtyanra, Francis. 1997. Sudur kulturu (Pot'erenje. Druitvene
vrline isttlaranje prosperiteta), Zavod za udZbenike i nastavna
sredstva,Beograd.
Go l ubovid, Zagorka. 1 988. Krl:a i d e n t i t e tu s ttt' r'e
me n og.i tr go s l ov e ns ko g
dru|h,a, Fil ip ViSnjid, Beograd.
SarnaldZic, Slobodan. 1994. Printdno:aiednicct i demoleratiia,
Institut za
evropske studije, Beograd.
Stojanovic, Svetozar. 1995. Propast komuni:ma i razbiianie
Jugoslc;iie,Fil ip Vi5njid i IFDI Beograd.
Weber, Max. 1946. From Mlax Weber; Essa)'s in Sociologl', Oxford
Uni-versity Press, New York.
Jelena Duric
SEARCHING FOR IDENTITYSummary
This text. tirstly, considers the meaning ofthe concept
ofidentity in relation
to tlre related notion ofidentification. Fu;ther, the
irnportance is stressed ofthe real-
ization of values fbr. the integration of individual identity,
and, analogorrsly. collec-
tive one. The history ofthe Yugoslav society is an example
ofhorv failure to realizevalues results in the loss ofidentity.
Finally, the nreaning ofsocial valttes are emplta-
sized as the basic indicators ofthe level ofcollective
identities and gLrides fbr their es-
tablislrment.Kelt words: ldentity, identification. social
values, trust.
5 8 59
-
xo
alE.
9=LT
No=L!
tl
zUJJL!-
dovoljno individr,ra na svor-rl identitetu koje bi udinile
potreban naporda pokrenu pfomene na bol je. Spol. jaSnje okolnost i
, odnosno neza-dovol istvo nj ima, oci to nisr"r dovol. ian podst
icai . Malo ko nalazi l idnesnage da brine o op5tem dobrr.r.
Malo.ie onih koj ima zbog op5te bedenije pao mrak na odi da bi
rnogli da vide da je nada za svakogponaosob u tome da svima zajedno
bude bolje. Neuviclarrje ove..trivijalne dinjenice" je, naZalost,
realnost na5eg drr"r5tva, stvarnostizgubljenog kolektivnog
identiteta.
Buduci da druStvene vr l ine i soci iabi lnost ne nastaju
spon-tano, vei zavise od prethodnih navika koje se prenose
tradicijorndru5tvenih vrednosti i normi, naSern druStvu je potrebno
pre svega dase te navike pocnu uspostavljati, da bi kasnije,
eventualno, postaletradicija i doprinele prepoznavanju telosa
istorije koji se, poFukujami, ogleda u uspehu trZiSne i denokratske
politike. Preduslovr-rspeha je dluStveni kapital, odnosno,
poverenje na kome se zasnivaorganizacija, saradnja i sve ono Sto
dini zdlavu ekonomiju druStvakoja je neophodan realan temelj
njegovog identiteta.
Ukoliko bi se u ovom smislu izvele konsekvence Fukuja-minih
interpretacija, ne samo Vebera, nego i Hegela, i ako bi sekrajem
istoLije oznadilo vreme uspostavljenih identiteta, to ipak ne bibio
kraj pride. Jer, mada bi svaki identitet trebalo da se zasniva
nainteglaciji univerzalnih vrednosti, svaki po sebi mora da
es,tanejedinstvena i neponovlj iva su5tina. I(ao takav, svaki
identitetldblrnojedan od izrazaraznovrsnih oblidja duha koji se
manifestuje u svetu.Zato modeli identiteta nisu moguci. Mogu6i su
modeli identifikacijai oni se prirnenjuju kao vrednosti ko.ie
teZimo da prihvatimo iinkorporiramo u identitet. Manje ili vi5e
uspeSno i naZalost, destoprividno, jer i na individualnom i na
kolektivnour planu negativnesile utidu da se identitet gubi. Ono
Sto moZe da pomogne da se te silesavladavaju je stalna svest o
identitetu i vrednostima koje onpretpostavlja. Meclutim, treba
imati na umu da identitet nije kapitalkoji se definitivno stide.
Naprotiv, dim ga podnemo podrazumevativerovatno je da se on gubi.
Zato ga treba stalno iznova potvrdivati,ba5 kao i poverenje.
Lileratttrct
Belnstein. Richard J.1992.The .\iev, (-onstclation, The MIT
Press. Cam-bridge, Massachusetts
Duric, Jelerra. 1995. u zbolniku lnterkulturalnr.r.rl, ed
B.JakSii, Beograd.
Fukrtyanra, Francis. 1997. Sudur kulturu (Pot'erenje. Druitvene
vrline isttlaranje prosperiteta), Zavod za udZbenike i nastavna
sredstva,Beograd.
Go l ubovid, Zagorka. 1 988. Krl:a i d e n t i t e tu s ttt' r'e
me n og.i tr go s l ov e ns ko g
dru|h,a, Fil ip ViSnjid, Beograd.
SarnaldZic, Slobodan. 1994. Printdno:aiednicct i demoleratiia,
Institut za
evropske studije, Beograd.
Stojanovic, Svetozar. 1995. Propast komuni:ma i razbiianie
Jugoslc;iie,Fil ip Vi5njid i IFDI Beograd.
Weber, Max. 1946. From Mlax Weber; Essa)'s in Sociologl', Oxford
Uni-versity Press, New York.
Jelena Duric
SEARCHING FOR IDENTITYSummary
This text. tirstly, considers the meaning ofthe concept
ofidentity in relation
to tlre related notion ofidentification. Fu;ther, the
irnportance is stressed ofthe real-
ization of values fbr. the integration of individual identity,
and, analogorrsly. collec-
tive one. The history ofthe Yugoslav society is an example
ofhorv failure to realizevalues results in the loss ofidentity.
Finally, the nreaning ofsocial valttes are emplta-
sized as the basic indicators ofthe level ofcollective
identities and gLrides fbr their es-
tablislrment.Kelt words: ldentity, identification. social
values, trust.
5 8 59
