SIKSTINSKA KAPELA PRE MIKELAN ĐELA 1481-82

Tolnay (II tom - uvod u quatrocento) -- predavanje sa interneta

Poručilac slika bio je Sikst IV dela Rovera. On je i podigao kapelu -- od 1475. do 1483 . godine, kada je osvećen.

Papa Sikst IV bio je fanjevac. Franjevci su naročito zaslužni za razvoj marijanske pobožnosti, a Sikst IV je doprineo tom razvoju Marijinog kulta, uvevši praznik Bezgrešnog začeća. Sama kapela bila je osvećena na dan Vaznesenja, a predstava tog praznika nalazila se na oltarskom zidu pre Mikelanđelovog "Strašnog suda".

Sikst IV je tipičan renesansni papa, pohlepan i ambiciozan - u to vreme vlada vrhunac nepotizma, svi njegovi sinovi bili su izabrani za kardinale; on stalno izaziva sukobe ne bi li ostvario finansijsku korist za sebe -- Pazzi zavera, kada je Đulijano Mediči ubijen, dok je Lorenco bio ranjen - papa je poručio ovo ubistvo zbog finansijskih transakcija. Bio je i u sukobima sa Napuljem, Sijenom, Venecijom.Imao je ideju obnove krstaškog rata. Hteo je da se približi ruskoj crkvi.

Veliki je patron umetnicima, naučnicima, graditeljima. Podiže Ponte Sisto preko Tibra koji vodi u Palazzo Farnese - to je bio prvi veliki most podignut u Rimu posle 1000 godina. Podiže Palazzo della Cancellaria (tu slika Vazari). Podiže rimsku bolnicu bazilike Santo Spirito, obnovio je Rimski Univerzitet (Sapienza).U njegovo vreme dolazi do restauracije ranohrišćanske bazilike Sant Inereo et ? Aquicco (to se dešava posle Tridenta, ali obnova ranohrišćanstva tada nije nova, jer se ona dešava i u vreme Siksta IV); obnavlja Santa Maria dell Popolo - na njenom oltaru je slika Bogorodice za koju se verovalo da je od sv. Luke, ali je iz XIII veka.Sem toga, doprineo je razvoju Vatikanske biblioteke -- pored Sv. Petra još od ranog hrišćanstva. Prva velika obnova desila se sredinom XV veka u vreme pape Nikole V (on je bio prvi renesansni papa); u to vreme u Rim stižu grčki rukopisi iz osvojenog Carigrada. Godine 1475. Sikst IV je fondu knjiga obezbedio raskošnu salu; taj trenutak zabeležen je i na predstavi "Sikst IV podže novo zdanje" sa zidova nekadašnje Vatikanske biblioteke koju je izveo Domenico ?Fontaus - prikazan je trenutak imenovanja novog bibliotekara. Sikst IV je tako veoma zaslužan za uvećanje fonda knjiga, pre svega starim rimskim rukopisima i natpisima.

SIKSTINSKA KAPELANalazi se u okviru Vatikanske palate, koja je bila sedište papa nakon avinjonskog ropstva. (?)Bordžija

je podigao prvi sprat palate, a drugi sprat, gde su i Stance, podigao je Julije II.Sikstinska kapela je građena kao tvrđava, neka vrsta papske odbrane. Bila je privatna papska kapela, polu-javnog karaktera, koja je služila sve do kraja XIX veka. Arhitekta je bio Giovani di Dolce. To je jednostvna građevina, sa poluobličastim svodom i ravnih zidova -- i zbog oslikavanja. Podignuta je po dimenzijama Solomonovog hrama (40x13m). Ima cancellatu (pregradu) koja je delila na prezviterski i deo za laike.Oltar je na zapadu. Bočni zidovi su po horizontali podeljeni na tri dela kornišama, a vertikalno pilastrima na po šest delova. U gornjoj zoni su prozori - između su portreti papa. U središnjem delu su istorijske kompozicije koje počinju od oltarskog dela -- po sedam scena sa svake strane (dve u oltaru i po šest na zidovima).

Na oslikavajnju kapele radili su firentinski i umbrijski majstori (iz Peruđe). Oni su uspeli da za kratko vreme urade ogroman posao: istorijske kompozicije (Mojsijev ciklus na levom bočnom zidu i Hristov na desnom), zatim u zoni iznad su izveli portrete prvih 30 papa (smešteni između prozora) i na kraju, na dnu su slikane zavese, a oltara i svod su obrađeni plavom bojom sa zvezdama. Svod je naročito bio u duhu

ranohrišćanskih dekoracija -- na pr. u Santi Pietro e Paolo Fuori le mura. Sikst IV se vraća ranohrišćanskim dekoracijama i načinom na koji je izveden pod -- opus alexandrium imitira podove ranohrišćanskih bazilika.

Raspored kompozicija:Južni zid -- Mojsijev ciklus u oltaru -- "Nalaženje Mojsija", P. Perugino na bočnom zidu -- "Mojsije na putu za Egipat", P. Perugino, a pomaže mu Pinturicchio (on posle

slika Bordžijine apartmane)."Mojsije i Jotarove kćeri" , Botticelli"Prelazak preko Crvenog mora", C. Rosselli, a učenik mu je

Piero di Cosimo"Mojsije prima ploče zakona", C. Rosselli + P. di Cosimo"Kažnjavanje Koreja", Botticelli"Smrt Mojsijeva", Luca Signorelli (poslednji se priključio ovim slikarima)

Severni zid -- Hristov ciklus u oltaru -- "Rođenje Hristovo", P. Perugino (on je radio i "Vaznesenje Bogorodice" u oltaru) na bočnom zidu -- "Krštenje Hristovo", P. Perugino

"Iskušenje Hristovo", Botticelli"Pozivanje apostola", Ghirlandaio"Propoved na gori", Rosselli"Predaja ključeva", Perugino"Tajna večera", Rosselli

Idejni program je vrlo kompleksan; ideatori su sa papskog dvora, a verovatno je i sam Sikst IV učestvovao u njegovom osmišljavanju. U celokupnoj dekoraciji vladao je jedan koncept izvođenja, koji je odredio Peruđino - on je najugledniji među umetnicima, a i prvi je počeo sa radom. Naime, dimenzije figura na svim slikama su iste, a i linija horizonta je na istom mestu.

Ovde se nalazi u XV veku najrazvijeniji Mojsijev ciklus nasuprot Hristovog. Primenjena je tipologija - disciplina, odn. vrsta biblijske egzegeze po kojoj su sve ličnosti Starog zaveta praobrazi Novog, te je tako Mojsije tip, a Hrist antitip -- prefigure i figure. U osnovi ovoga je tumačenje apostola Pavla ("Poslanica Korinćanima") - on je izumitelj tipologije. On tvrdi da su proročanstva Mesije i Starog zaveta ostvarena u Hristu; poručuje Jevrejima kako se isuviše drže zakona, a Gospod je Duh -- "gde je duh tu je sloboda".U antici istorija je jedno beskrajno kretanje, dok u hrišćanstvu ona predstavlja postepeno proviđenje božije: stvaranje sveta je početak, Hristova inkarnacija je središte, a strašni sud je kraj. Sve to ?razvio je Avgustin u delu "O državi Božijoj" -- ante legem, sub legem, sub gratia. Zajedno sa Mikelanđelovim delom Sikstinska kapela sve to ima odn, njena dekoracija prati takvu ideju.

"Mojsije na putu za Egipat", Perugino - naslikano je kroz više epizoda: Mojsije se pozdravja sa tastom, susret sa anđelom i obrezivanje Mojsijevog sina.Kako je quatrocento sklon portretnim karakteristikama likova ovom predstavom vlada povišena realističnost.

"Mojsije i Jotorove kćeri", Botticelli - takođe dato u više epizoda: gore levo je prikazan Mojsije koji skida sandale - to je trenutak kada je izabran od Gospoda u gorućoj kupini.Predstava Mojsija stalno se dovodi u vazu sa Hristom, ali i sa papom.Za Botičelija je karakteristična izduženost, prefinjenost, ljupkost, kod njega ima nečega od elegancije pozne gotike. Sem toga za njega je karakteristična i ornamentalizacija - on je prvi poslušao Albertijev savet o liniji, o uživanju u vijugavoj liniji koja podseća na plameni jezik, na zmije -- kod vijugave kose… Forma ovde još uvek nije pokrenuta, imamo samo liniju, ali to će se desiti u visokoj renesansi.

"Prelazak preko Crvenog mora", C. Roselli, ali glavni pečat slici dao ja Piero di Cosimo. Pjero di Kozimo bio je veoma obrazovan slikar; njegove slike su vizije latinskih pesnika.

"Primanje ploča zakona", isti - opet predstava data u niz epizoda: Mojsije prima ploče, nailazi na pastvu koja obožava zlatno tele, Mojsije razbija ploče, pogubljuje idolopoklonike, vraća se sa novim pločama. Uz njega je uvek njegov naslednik, Isus Navin -- motiv naslednika ukazuje na sled Mojsije-Hrist-papa.

"Kažnjavanje koreja", BotičeliU IV knjizi Mojsijevoj pominju se Korej, Datan i Aviron, koji su odricali pravo Mojsiju da je Božiji izaslanik koji predvodi jevrejski narod. Predstava je data kroz tri epizode: Korej i družina obuzeti su nevidljivom vatrom, a druga dvojica su propala u zemlju i epizoda u kojoj je Bog naložio Mojsiju da pogubi one koji hule na njega. Scena je smeštena u gradski ambijent - u pozadini je brižljivo rekonstruisan Konstantinov slavoluk, ?Septisoni Septimija Severa. Botičeli je i sebe predstavio; prikazan je i budući papa Pavle III Farneze (Mikelanđelov poslodovac).Ovom predstavom prikazano je kažnjavanje onih koji sumnjaju da je Bog izabrao Mojsija. Ona se odnosi i na sve one koji ne veruju u Hrista i na one koji ne poštuju papu i ne veruju da je njegova vlast od Boga.Papa je u XV veku bio bez autoriteta - u jednom trenutku ih je čak trojica. Održalo se nekoliko koncila na kojima se raspravljalo o autoritetu i primatu pape - negirano mu je prvo mesto u crkvi (Bazelski koncil). Biskup Andrija ?Zamometić sazivao je jedan od Bazelskih koncila 70-ih godina XV veka. Pošto on sve to radi zbog mržnje prema papi, ne može se smatrati reformatorom. Papa je proglasio interdikt - zabrana sveštenstvu da obavlja sve svete tajne. Bazel je uhapsio Andriju i na taj način se izvinio papi, koji tako izlazi kao pobednik. U vezi sa tim savremenim dešavanjima i kao ključno mesto za tumačenje ove predstave dat je natpis na trijumfalnom luku: "I niko sebi ne uzima čast, a da nije pozvan od Boga kao što je Aron" (u IV knjizi (?)Mojsijevoj i u Pavlovoj poslanici Jevrejima). Na taj način papa poručuje da je njegova vlast od Boga. Upravo zbog toga je preko puta ove scena predstava "Predaje ključeva".

"Mojsijeva smrt", Luca SignorelliPrikazan je Mojsije kako predaje vlast Isusu Navinu i upravo je ta ideja predaje vlati veoma važna.Najznačajnije Sinjorelijevo delo jeste predstava "Strašnog suda" u Orvietu -- inspirisaće Mikelanđela. Njegova linija vodi poreklo od Masaccia -- muževnost.

"Krštenje Hristovo", P. PeruđinoPeruđino je bio učenik Piera della Francesce, najizrazitijeg slikara naučnika. Peruđino to pojednostavljuje i stvara dobru, jasnu, jednostavnu kompoziciju.

"Iskušavanje Hristovo", BotičeliU gornjem delu kompozicije date su predstave iskušavanja Hristovih, a dole u centralnom delu prikazan je jevrejski obred žrtava paljenica. Na ovaj način istaknuto je da je Hrist došao da svojom vlastitom žrtvom oslobodi čovečanstvo potrebe za prolivanjem krvi žrtvenih životinja. Papa je ideator - napisao je knjigu "De Sangvine Christi".

"Pozivanje apostola", GhirlandaioOvu predstavu karakteriše realističnost, muskulozna varijanta firentinskog quatrocenta, portret, svetle boje; pejzaž je minuciozan.

"Predaja ključeva", PeruđinoOva scena je manifestacija perspektivne logike quarocenta -- simetrija. Rafael je Marijine zaruke radio po ovoj slici.U središtu je data predstava Predaje ključeva, a sa strana su prikazani Pokšuaj kamenovanja Hrista i Poreski novčić (fariseji iskušavaju Hrista pitajući ga da li treba plaćati porez, na šta on odgovara: "caru carevo, bogu božije").U momentu predaje ključeva Petar Hristu kaže da je on sin Božiji, a Hrist njemu da je on stena. Čitava priča o Petru vezuje se za Rima - on je tu propovedao, tu je bio mučen i ubijen, tu su mu i naslednici. Ovim je data predstava predaje božanske moći apostolu Petru, koja se dalje sa njega prenosi na pape.Predstavom poreskog novčića ukazuje se na primat pape, jer ako je papa postavljen od Boga, onda je on superiorniji od cezara čiji je lik prikazan na novcu."Tajna većera", Roseli - u prizorima u gornjem delu date su predstave: Molitvea na Maslinovoj gori, Izdaje i Raspeća.

Sikstinska kapela je izgrađena između 1475. i 1483. godine, u vreme pape Siksta IV dela Rovere. To je bila papska kapela i mesto gde su se birale nove pape. Bila je posvećena Vaznesenju Bogorodičinom i osvećena je na taj praznik 15. avgusta 1483. godine.Kapela nema neka posebna arhitektonska obeležja. Ona je pravougaonog oblika, dimenzija 40,93x13,41 metara, po merama Solomonovog hrama, kako je dato u Starom zavetu. Ima visinu od 20,70 metara, a zasvođena je poluobličastim svodom sa serijom pandantifa između prozora. Arhitektonski plan je izradio Bačo Ponteli (Bacco Pontelli), a izgradnju je nadgledao Đovanino de'Dolči (Giovannino de'Dolci). Kasnije popravke su izvođenje uz oslanjanje na prvobitan izgled eksterijera.Godine 1481. Sikst IV je pozvao firentinske slikare Sandra Botičelija, Domenika Girlandaja i Kozima Roselija, kao i slikara iz Peruđe, Pjetra Peruđina, kako bi izveli fresko dekoraciju na zidovima. (Po Vazariju, Luka Sinjoreli je takođe bio uključen u izvođenju ovih radova.) Slikarstvo zidova bilo je izvedeno u zapanjujuće kratkom vremenskom periodu, za jedva 11 meseci, od jula 1481. do maja 1482. godine. Fresko dekoraciju svoda izveo je Pjero Mateo d'Amelija (Piero Matteo d'Amelia) u vidu zvezdanog neba.Mikelanđela je 1508. godine pozvao papa Julije II dela Rovere da preslika svod; njegov rad završen je između 1508-12. godine. "Strašni sud" iznad oltara naslikao je između 1535-41, a angažovao ga je papa Pavle III Farneze.Prilikom velikih ceremonijalnih svečanosti najniži delovi bočnih zidova bili su prekriveni serijama tapiserija na kojima su bili prikazani događaji iz Jevanđelja i Dela apostolskih. Njih je dizajnirao Rafael, a tkane su u Briselu 1515-19. godine.Ova građevina se donekle može smatrati ličnim spomenikom porodici Dela Rovere, pošto je Sikst IV nadgledao izgradnju i izvođenje fresko dekoracije na bočnim zidovima, a Julije II je poručio dekoraciju svoda. Postoji obilje motiva hrastovog lišća i žirova (oak leaves and acorns abound), grbovnih (heraldičkih) simbola porodice čije ime u bukvalnom prevodu znači "od hrasta".Dekoracija kapele je očišćena i restaurisana u poslednjim decenijama. Ovaj projekat je započeo 1965. godine sa radom na freskama iz XV veka. Restauracija luneta, svoda i Strašnog suda započela je 1980. godine, a završena je 1994. Restauracija je dala spektakularne rezultate.

Zidovi su horizontalinim karnižima podeljeni na tri dela; prema programu dekoracije najniži red je trebalo da bude islikan fiktivnim "tapiserijama", centralni deo sa dva naspramno postavljena cikljusa - jedan posvećen Mojsijevom životu (levi zid), a drugi Hristovom (desni zid), tako da oni počinju sa kraja zida, gde je u oltaru Peruđino naslikao Vaznesenje Bogorodice, kome je kapela i bila posvećena. Gornji red je oživljen pilastrima koji podupiru pandantife na kojima počiva svod. Iznad gornjeg karniža smeštene su lunete. Između svakog prozora ispod luneta, u fiktivnim nišama, nalaze se predstave prvih papa - od Petra do Marselusa (Marcellus) - koji su služili u vreme velikih progona i postali mučenici.Sem gore pomenutih slikara u posao oko fresko dekoracije kapele bile su uključene i njihove radionice, koje su podrazumevale Pinturikija (Pinturicchio), Pjera di Kozima, i Bartolomea dela Gata.Izvanredna mermerna pregrada delila je prezviterijum od broda, i postojao je privlačan hor. Mermernu pregradu, kao i balustradu koja ukrašava propovedaonicu, izveli su skulptori Mino da Fjezole, Andrea Brenjo (Andrea Bregno) i Đovani Dalmata (Giovanni Dalmata). Mozaički mermerni pod, koji pokazuje izuzetnu veštinu izvođenja, pokazuje procesionalno kretanje sve do i dalje između mermerne pregrade do prostora u samoj unutrašnjosti (do najdubljeg prostora), gde postaje okvir papskog trona i sedišta za kardinale. Prvobitno kapela je pregradom i mustrom (pattern of the floor mosaic) podnog mozaika bila podeljena na dva jednaka dela - na brod za laike i prezbiterijum za kler - ali izmeštanje pregrade u poznijim godinama učinio je brod manjim, a prezbiterijum znatno većim.Svi ovi elementi dekoracije zajedno su činili čaroban enterijer kvatročenta, podjednako i kontemplativan (misaon) i spiritualan (duhovan).

by Sandro BOTTICELLINarativni ciklusi, Mojsijev i Hristov život, počinjali su u oltaru, nastavljali se duž zidova kapele i završavali su se na ulaznom zidu. Iznad ovih predstava naslikana je galerija papskih portreta, a kasnije je dekoracija dovršena predstavama slikanih zavesa u donjem delu. Pojedinačne scene iz dva ciklusa sadrže tipološke reference jedne na drugu. Stari i Novi zavet su se tumačili kao celina, tako da se Mojsije javlja kao prefiguracija Hrista.Tipološko tumačenje Mojsijevog i Hristovog ciklusa ima političku dimenziju, koja prevazilazi puko predstavljanje paralele između Starog i Novog zaveta. Sikst IV je izveo precizno osmišljen program kako bi kroz celokupan ciklus ilustrovao i istakao legitimitet papskog autoriteta, koji se izvodio od Mojsija, preko Hrista, do Petra, čiji je pak neprikosnoveni autoritet, koji je potvrdio Hrist, našao svoj kontinuitet u ličnosti papa. Portreti iznad narativnih scena su ilustrovali praoce, njihove pretke, koji su tako još više isticali i naglašavali papski Bogom dat autoritet.

Dve najznačajnije scene su Peruđinova "Predaja ključeva" i Botičelijevo "Kažnjavanje Koreja". Obe u pozadini imaju predstavu Konstantinovog slavoluka, prvog hrišćanskog cara koji je dao papi privremenu vlast nad Zapadnim Rimskim svetom. Trijumfalni luk ovde jasno ukazuje na papsku moć, koju je on stekao od strane cara. Na taj način, Sikst IV nije samo istako svoj položaj u naslednoj liniji (in a line of succession) počevši od Starog zaveta, preko Novog, sve do savremenog doba, već je i istovremeno izneo lični doživljaj sebe samoga kao legitimnog naslednika Rimskog carstva.Botičeli je naslikao tri kompozicije za kratko vreme od 11 meseci: scene iz Života Mojsijevog, Iskušavanje Hrista i Kažnjavanje Koreja. Takođe je, uz veliku pomoć svoje radionice, u nišama iznad biblijskih scena nalikao neke papske portrete koji su znatno preslikani.

Calling of the First Apostles - GirlandajoVazari je napisao: "…Domeniko je predstavio "Hrist poziva Petra i Andreju iz njihovih mreža (nets)", i "Vaskrsnuće Hristovo", čiji je najveći deo sada uništen, pošto je smeštena iznad vrata…" Kasnije je, prilikom destrukcije zida, "Vaskrsnuće" potpuno nestalo.Tema "Pozivanje prvih apostola" je svakako bila i pre znatno obrađivana, ali Girlandajo je u svoju predstavu uneo dozu svečanosti koja se ne može uporediti ni sa čim, ni pre, ni posle. U nekim izrazima, kao što je onaj uzdržan i trezven Hristov izraz ili pogled pun obožavanja dvojice apostola koji su pozvani, podseća nas na Mazača i njegov "Poreski novčić". Girlandajov karakterističan stil je izražen u grupu pričljivih žena sa leve strane, i u znatiželjnim (virećim - peeping) pogledima onih koji hoće da vide ili, možda, budu viđeni. Prostran, prirodan (evocative) pejzaž sačinjavaju drveće, voda i ustalasana brda koja se gube u daljini. Girlandajo dolazi na svoje (comes into his own) u grupi likova sa desne strane, koji su svi, ili gotovo svi, pravi portreti. Ovde su predstavljeni najznačajniji članovi velike firentinske kolonije u Rimu - ljudi koji pripadaju najčuvenijim gradskim firentinskim porodicama, koje su otvorile svoja predstavništva u Rimu, ali pre svih trebalo bi istaći predstavnike Mediči banke za kredit i trgovinu (razmenu).Hrist se pojavljuje tri puta na slici. U pozadini se dva puta javlja dok stoji na obali i u oba slučaja poziva dva ribara rečima: "Sledite me i učiniću vas pecačima ljudi". Treći put, stojeći na kopnu, on blagosilja braću, Simona Petra i Andreju, koji kleče.Na rimskoj fresci boje su žive i blistave, ističući (caressing) tako delikatne tonove tela (flesh tones), raznovrsna nijansiranja svečanih haljina i elegantnu (pomodnu) odeću mladih.

Christ Handing the Keys to St. Peter - PerudjinoMeđu njegovim freskama u Sikstinskoj kapeli "Predaja ključeva" stilski je najpoučnija Peruđinova slika. Glavne figure su raspoređene u frizu, koji čine dve gusto zbijene grupe u prednjem planu slike. Predstavljen je Hrist kako predaje zlatan i srebrni ključ sv. Petru, koji kleči; ova, centralna grupa, okružena je drugim apostolima, uključujući i Judu (peta figura s leva od Hrista), a svi su sa nimbovima; tu su i predstave savremenika, a smatra se da je jedan među njima i autoportret (peti s desne strane). Ravni, otvoreni trg (piazza) bojenim kamenom izdeljen je na skraćene pravougaonike, mada oni ovde nisu iskorišćeni za definisanje i organizovanje prostora. Niti su u tom smislu iskorišćeni odnosi (položaji) između figura, niti Solomonov hram sa portircima, koji dominira efektno rešenom slikom. Trijumfalni lukovi s kraja javljaju se kao suvišan antička (antikvarna) referenca, koja je bila pogodna za rimsku publiku. U daljini su "razbacane" još dve druge scene iz Hristovog života, ukljujučujući i "Poreski novčić" s leve strane.U načinu na koji je predstavio figure oslanja se na Verokia. Masivna, živa draperija i figure, naročito one nekolicine apostola, uključujući sv. Jovana Jevanđelistu lepih crta lica, duge raspuštne kose, elegantnog stava i prećišćen (prefinjen), podseća na sv. Tomu iz Verokijeve bronzane grupe za Orsanmikele. Poze aktera su zasnovane na malom broju osnovnih stavova koji se dosledno ponavljaju, obično reversno jedan u odnosu na drugi, pokazujući na taj način upotrebu istog kartona. To su graciozne i elegantne figure koje teže da stoje čvrsto na zemlji. Njihove glave su sitne u odnosu na druge delove tela, a njihove crte (features) su nežno pročišćene uz znatnu pažnju na manje detalje (their features are delicatelz distilled with considerable attention to minor detail).Oktogonalni hram sa prostranim porticima, koji dominira centralnom osom, verovatno je izveden na osnovu projekta nekog arhitekte, ali Peruđinov tretman je takav da hram, naslikan sa preciznošću, izgleda kao drveni model. Zgrada sa svojim ispupčenjima služi kao kulisa pred kojom se odvija radnja. Peruđino je dao i značajan doprinos u prikazu pejzaža. Stiče se utisak o beskrajnosti sveta koji se širi preko horizonta, utisak koji je kod njega jači nego kod gotovo svakog njegovog savremenika. A pernato (feathery) drveće nasuprot oblacima ispunjenim nebom, sa plavičastim brdima u daljini, predstavlja rešenje koje će kasniji umetnici smatrati instruktivnim (poučnim), naročito Rafael.