The Ideas of Le Corbusier Urban Planning

Univerzitet Union, Beograd

Fakultet za graditeljski menadžment

Departman arhitektura

__________________________________________________________________

ISTORIJA URBANIZMA

SEMINARSKI RAD

Le Korbizjeove urbanističke ideje

STUDENT: Rosić Nikola

PROFESOR: Velimir Ćerimović

___________________________________________________________________

Beograd, Januar, 2011.

0

_______________________________________________ Le Korbizjeove urbanističke ideje

SADRŽAJ: …………………………………………………1

1. BIOGRAFIJA …………………………………………………2

2. IDEJE I KONCEPCIJE U RAZVOJU ARHITEKTURE …………………………………….……………3

3. ARHITEKTONSKA SREDSTVA IZRAŽAVANJA ………………………………………….………4

4. VELIKE GRAĐEVINE I ARHITEKTONSKI CILJEVI …………………………………………….……5

5. KONCEPCIJE I RAZVOJ URBANIZMA …………………………………………………6

5.1. Čandigar u Indiji, 1950 ………….………………………………………6 5.2. Grad Brazilija ……………………………….……………...…75.3. Urbanističko rešenje Pariza , 1922 ………………………….………………………7 5.4. Plan Voisin (Vuazen) za Pariz, 1925. ...…………………………….…………………8 5.5. "Ožareni grad" (Ville Radieuse), 1930. ………………………………….………………8 5.6. "Plan Obus" za Alžir, 1930.-1933. ……………………………….…………………9

6. LE KORBIZJEOV RAZVOJ IZMEĐU 1953 I1964 ………………………………………..………10

7. SPISAK ILUSTRACIJA …………………………………………..….…12

8. LITERATURA …………………………………………..……12

1


Biografija

Le Korbizije (Charles-Édouard Jeanneret) po narodnosti je bio Švajcarac rođen 1887. godine u La Šo De Fonu gradu proizvođača časovnik, a umro je 1965. u Francuskoj. Nije imao završenu ni jednu stručnu školu što samo može da poveća zanimanje za negov rad. Prva saznanja iz likovnih umetnosti dobio je od svog učitelja Šarla Leplatenijea. Njegova lična biblioteka i rad sa učiteljom su bili jedina škola koju je završio a koja je predstavljala osnovu za buduće velike poduhvate ovog arhitekte. Važna stvar na koju se mora obratiti pažnja jeste da on dosta vremena provodi po muzejima i galerijama ispitivajući prošlost, a nagoveštavajući budućnost. Takođe važno je spomenuti i veliko putovanje u kome je obišao razne gradove i zemlje u potrazi za znanjem koje će kasnije iskoristiti u svom projektovanju. Svoje misli i ideje publikuje u Novom duhu, međunarodnoj reviji i u par knjiga koje ubrzo postaju glavni izvor razvoja ideja i pogleda svih arhitekata i umetnika, uprkos žestokim protivljenjima Le Korbizjeovom radu od strane pojedinih stvaralaca i kritičara tog vremena.

Krenulo je stvaranje moderne arhitekture i Le Korbizije zajedno sa najznačajnijim arhitektama tog vremena (W. Gropius, Mis Van De Roe, Alvar Alto i R. Neutra) stvara međunarodnu organizaciju CIAM (1928.) koja bi trebalo da okupi što veći broj arhitekata koji zastupaju savremene koncepcije. Zadatak je bio prvenstveno obezbediti atmosferu diskusije, kroz koju je trebalo formulisati osnovne postavke savremene moderne arhitekture. Le Korbizijeov rad je zasnovan na pre svega raznim teoretskim istraživanjima čije je rezultate uspešno integrisao u svoje arhitektonske projekte stanovanja, poslovanja i kulture, duhovnosti, kao i urbanizmu.

Le Korbizje

2


Ideje i koncepcije u razvoju arhitekture

Le Korbizjeove ideje, koncepti i razmišljanja u arhitekturi su uvek bili predmet velike analize i istraživanja. Iako većini genijalan i sjajan samouk, ipak je od strane mnogih i često puta osporavan. Budućim generacijama ostavio je jednu bogatu arhitekturu, sa puno kapitalnih dela i ideja. Korene tih ideja možemo da tražimo u njegovom interesovanju za slikarstvo, grafike, vajarstvo odnosno umetnost koju nikad nije razdvajao od života, ali i u njegovim čestim putovanjima i izučavanjima istorije i kulture drugih naroda. Principi njegovog projektovanja identični su sa modernim slikarstvom, lebdeća prozračnost, i prožimanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora istu su kao kod kubističkog slikara Picassa. Iz njegovih putovanja i iskustava proizilaze mnoge genijalne izjave koje su obeležile period njegovog stvaranja. Jedna od najvažnijih koja će biti zastupljena u njegovim radovima a i radovima drugih arhitekata jeste da “problem kuće nije postavljen!” Svoje ideje objavljuje u pisanim delima, pre svega časopisima koje sam pokreće, i knjigama koje će kasnije postati jedne od najvažnijih iz oblasti arhitekture.“Počela je nova epoha, nadahnuta novim duhom, duhom izgradnje, vođena potpuno jasnom koncepcijom.”Veliko interesovanje Le Korbizija u istraživanju stanovanja, funkcionalnosti, racionalnosti i ekonomičnosti ubrzo je pokazalo svoje rezultate. Jedan od najznačajnijih pronalazaka je sigurno novi odnos čovekovih mera, proračunat po meri čovekovih pokreta, poznati Modulor. Ovo otkriće Le Korbizije primenjuje u svim svojim objektima i pored upotrebe proporcijskih dijagrama (“osiguranje protiv proizvoljnosti”) postaje jedan od njegovih glavnih početnih principa oblikovanja. Težnja da otvori zgradu i da stvori nove mogućnosti za povezivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora je zastupljena u svakom radu. Takođe izuzetno je važno spomenuti i njegovih pet tačaka oblikovanja: stubovi, funkcionalna nezavisnost skeleta i zida, slobodna osnova, horizontalne trake prozora, krovna bašta. Njegova arhitektonska dela su uglavnom vezana za ove principe. Na neki način izuzetak, i odstupanje od njegovih tvrdih principa moderne arhitekture je kapela Notre Dame du Haut u Ronšanu. Na Ronšanu, i manastiru La Tourette Le Korbiziju veliku pažnju poklanja igri svetlosti u prostoru, odnosno prostor pravi na neki način „isključivo” od svetlosti.Jedna od novina koje Le Korbizije predstavlja javnosti i uvodi je gradnja kuća u nizu (druga konferencija CIAM-a), odnosno gradnja malih stambenih jedinica kao posledica Prvog Svetskog Rata. Odmah posle ovog principa radi na projektu „Palate Sovjeta” gde smelo upotrebljava „les murs neutralisants”, neutraliišuće zidove, tj. staklena dvostruka fasadna platna između kojih struji topao vazduh i zrači toplotu unutar objekta. Značajno je spomenuti i projekat „Vojske spasa”, prva stambena zgrada gde je primenjeno ostakljeno fasadno platno veličine 1000m² hermetički zatvoreno uz obezbeđen sistem ubacivanja hladnog i toplog vazduha. Slično kod „Švajcarskog paviljona” sa P. Jeanneretom gradi odličnu zgradu na stubovima sa staklenim fasadnim platnom, koja je kasnije služila kao uzor arhitektama celog sveta.Odličan primer originalnosti ideja i rešenja vidimo i na njegovom objektu Kolektivnog stanovanja u Marseju. Transparentno prizemlje, stakleno fasadno platno, armirani beton kao i u svim ostalim

3


radovima, unutrašnje ulice, polihromija, dvostruka visina stanova, odn. Individualnost u kolektivnom stanovanju.

Modulor

Arhitektonska sredstva izražavanja

Uspostavljajući vezu između inžinjera i arhitekata, i ukazivanjem na lepe, čiste i jasne geometrijske forme koje inžinjeri modeluju Le Korbizje predlaže ugledanje na njihov rad jer čista, jasna i plastična arhitektura bez nagomilavanja daje dobru ideju, ritam i slaganje. Mnoge elemente oblikovanja prostora Le Korbizje je mogao da preuzme direktno od industrijskih zgrada inžinjera. Način na koji je on primenjivao stubove može se naći na skladišnim zgradama, a horizontalna traka prozora na fabričkim zgradama. Rampe koje je uvodio u svoje zgrade da bi postigao prožimanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora – mogu se naći naročito na francuskim železničkim stanicama. Le Korbizje je izvukao ove elemente iz njihovog svakodnevnog egzistiranja i preobrazio ih u umetnost, kao slikari komadiće papira u svojim kolažima. On je ovim elementima podario, na osnovu prostorne koncepcije, jedan novi arhitektonski jezik.Armirani beton bio je za Le Korbizjea sredstvo da svojim idejama da arhitektonski izraz. Stvarnu polaznu tačku Le Korbizjeovih građevina predstavlja jedan crtež iz 1915. godine. On prikazuje samo šest armiranobetonskih stubova i tri horizontalne ploče međusobno povezane stepenicama.Da bi stvorio zgrade neuobičajene lakoće Le Korbizje dalje razvija otvorenu osnovu Frenk Loyd Wrighta, i koristi osobine armiranobetonskog skeleta koji je omogućio slobodan raspored unutrašnjih zidova. Na zgradi kolektivnog stanovanja Unite d’Habitation Le Korbizje kombinuje neobrađeni beton (beton brute) upotrebom prirodnih otisaka oplate.Još jedan od njegovih najvažnijih elemenata, sredstava izražavanja i formiranja prostora je sigurno svetlost. Svetlost je za njega ključ stvaranja.

4


Skelet Svetlost u kapeli Notr-dam 1950.- 1954.

Velike građevine i ciljevi u arhitekturi

Le Korbizje je imao izuzetan stvaralački duh i autor je brojnih i raznovrsnih projekata od kojih su najpoznatiji: Vila Savoja, Unite d’Habitation u Marseju, kapela u Ronšanu, objekat Vojske Spasa, društveni centar u St. Dieu, Carpenter Center for visual arts Harvardskog univerziteta i Upravni Centar u Čandigaru. Le Korbizjeov plan Palate lige naroda u Ženevi ostao je samo projekat ali osnovni stavovi koji je sadržao realizovani su u Moskovskom Centrozojusu.

Sve zgrade Le Korbizjea zahvataju isti problem, isti cilj. On uvek pre svega teži da otvori zgradu i da stvori nove mogućnosti za povezivanje spoljašnjosti i unutrašnjosti. Odma posle dolazi pet principa projektovanja, proporcijski dijagrami i svetlost.

5

U spisima koji su imali uticaja u svetskim razmerama i dosezali tematski od slikarstva do urbanizma, Le Korbizje je izneo principe svog stvaranja. Ovi spisi su vršili isto tako snažan uticaj kao i njegove zgrade. Literarna zainteresovanost Le Korbizjea nije se ograničavala samo na umetnost. Članci u časopisu L’Esprit Nouveau, bavili su se razvitkom u najrazličitijim oblastima, koje su vršile određen uticaj na duh vremena.Prva tri poglavlja Le Korbizjeove knjige ’’Ka pravoj arhitekturi’’ (prvobitno objavljena 1920. u Esprit Nouveau ) ne mogu da budu izostavljena ni u jednoj studiji našeg vremena. Time što je ’’oči koje ne vide’’ otvorio za lepotu ’’automobila, aviona i brodova’’ on je ukazao na most između inženjera i arhitekte. Sa seizmografskim osećajem prišao je Le Korbizje problemu kuće i oslobodio je nasleđene težine, i postavio joj pitanje razvoja i nastanka. Njegov cilj je bio da postigne lebdeću ravnotežu sila, lakoću i otvaranje koje su čelične konstrukcijeu XIX veku izrazile na apstraktan način.


Unite d’Habitation u Marseju Vila Savoja Kapela Notr-dam u Ronšanu

Koncepcije i razvoj urbanizma

Le Korbizije je radio veliki broj urbanističkih planova, čija se koncepcija zasniva na principima „Atinske povelje“ i principu “sedam puteva“, odnosno na pricipima elemenata sunce, prostor i zelenilo i segregaciji saobraćaja. Samo jedan od njegovih urbanističkih planova, plan Čandigara je izveden, a neki su ostali i nezavršeni. To su bili urbanistički planovi Alžira, Barselone, Stokholma, Nemura, Luke Anvers i drugi.

Čandigar u Indiji, 1950

Čandigar, grad u podnožju Himalaja - nova prestonica

Od većine kritičara okarekterisan kao odličan, jedan od njegovih najuspelijih projekata, očigledan rezultat spoja rada dobrog urbaniste, arhitekte i pre svega umetnika – Le Korbizjea.

6

Ovo je bila fantastična prilika za realizaciju njegovih urbanističkih ideja i principa. U ovom projektu prvi put je ostvaren princip „sedam puteva” – savršeno rešenje složenog saobraćaja. Ovaj princip predstavlja potpunu segregaciju kretanja, od interkontinentalnih do pešačkih staza, na kraju sa stazom predviđenom isključivo za kretanje školske dece (staza oivičena zelenilom i terenima za igru). Najistaknutiji urbanistički rezultat u Čandigaru je rešenje društvenog centra grada – „Kapitola”, u kojem su skoncentrisane sve političke i društvene aktivnosti.

Ovde se nalaze zgrade skupštine, ministarstva, vrhovnog suda, palata guvernera, površine vodenih ogledala i Le Korbizijeova monumentalna skulptura - ispružena ruka.

Po oblikovnom izrazu, objekti su bliski indijskoj nacionalnoj arhitekturi i mnogo se razlikuju od svih njegovih dotadašnjih ostvarenja.


Plan Čandigar Le Korbizje sa planom Skulptura “Ispružena ruka”

Grad Brazilija

Nova prestonica Brazila je poverena na izgradnju dvojici Le Korbizjeovih sledbenika koji su odličnom idejom pobedili na raspisanom konkursu. Ceo grad je planiran između krakova veštačkog jezera, a potpuna novost je originalno rešenje saobraćaja u više nivoa, gde je izbegnuto presecanje saobraćajnica, a izvršena je segregacija saobraćaja po vrstama. Iako Le Korbizije nije direktno učestvovao u stvaranju Brazilije, ona je njegov najveći urbanistički podvig i dokaz opravdanosti načela koja je uvek zastupao.

Urbanističko rešenje Pariza , 1922

Le Korbizije je verovao da je doslo vreme da se ostvari niz velikih dela koja ce zbrisati ostatak jedne mrtve ere i promovisati doba kolektivnog duha i gra]anskog ponosa. Tu ideju on prvi put predstavlja na jesenjem salonu arhitektura 1922. Sam naslov ovoga plana „Savremeni grad za tri miliona stanovnika“ (zamišljen kao elitistički kapitalistički grad uprave i kontrole sa vrtnim gradovima za radnike -> uticaj - američkih, gradovi u rasteru, Stadtkrone), naglašavao je činjenicu da se ne radi o naučno-fantastičnom

7

projektu, već o gradu „za naše doba“. Osnovna ideja mu je bila da predstavi „idealni tip“ industrijskog grada i da stvori model po kome bi se projektovali gradovi za modeno društvo.

Grad za tri miliona stanovnika ima savršeno geometričnu uličnu mrežu, prav ugao dominira, dva velika autoputa koji se ukrštaju u centru grada, jedan u pravcu sjever-jug, drugi u pravcu istok-zapad, denivelisani putevi, podzemna železnica, biciklističke staze, trotoare. U centru grada su rasporedjena 24 poslovna nebodera od stakla i čelika visine 60 spratova. Jedan neboder daje više korisnog prostora nego čitav kvart, a zauzima tek nešto više prostora od jedne zgrade; na taj način poslovni centar postiže mnogo veću koncentraciju, uz neuporedivo manju zagušenost. Stanovanje je u zonama oko poslovnog centra. Stambeni blokovi su okolo (perimetralni i uvučeni tip), visine 10-12 spratova. Iza zaštitne zelene zone smeštena je industrija i radnički vrtni gradovi.


On je dao predlog transformacije Pariza kroz rekonstrukciju njegovih bitnih, vitalnih svojstava zaboravljajući pri tom na njegov kulturno istorijski razvoj, i društvenu vrednost. Želeo je da omogući gradu slobodne prostore, što je dobro ali način na koji je to pokušao i nije najbolji.

Paris

Plan Voisin (Vuazen) za Pariz , 1925.

Ideje predstavljene u gradu za tri miliona stanovnika, ovaj put pokušao je da ih sprovede u delo. Predlozio je da se do temelja sruši zagušena poslovna četvrt na desnoj obali Sene, čija površina iznosi oko pet kvadratnih kilometara u srcu Pariza. Na tom mestu niklo bi osamnaest nebodera, okruženih luksuznim stanovima i vrtovima. Ovaj prostor presekao bi veliki autoput.

"Ožareni grad" (Ville Radieuse), 1930.

Ožareni grad nikad nije ostvaren, ali je od znatnog uticaja kao model u posleratnoj Evropi. Pre nego ga je završio, putujući avionom u Južnu Ameriku, gledajući iz te perspektive - dopao mu se Rio de Žaneiro

8

kao prirodni linearni grad -> prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse. Model nije centralizovan, već (teorijski) neograničen - po ugledu na Minjutinov linearni grad. Grad je zoniran tako da plan odražava izvesnu antropomorfnost - humanizam (glava - krstasti oblakoderi, srce - kulturna zona, pluća - stambena zona, ... - u metaforičnom crtežu grada). Sve strukture su izdignute nad tlom (čak i garaže i prilazni putevi; tlo - kontinualni park). Ostvarena su "osnovna zadovoljstva" - Sunce, prostor, zelenilo (ne samo kroz park, već i krovnim vrtovima). Tip bloka (kontinualan niz kuća) je kontinuirani "redent" model (razbijena tradicionalna perimetralna struktura). Ville Radieuse stan je strogo funkcionalistički projektovan (rukovodi se kvantitativnim, umesto "Sitroan" kvalitativnim standardima). Fleksibilni apartmani su u jednom nivou, različitih površina, pregradni zidovi su pomični


(pa se stan može koristiti i danju i noću), sve je klimatizovano iza zid-zavese.

Ožarenom gradu čine visoki stambeni blokovi koje je Le Korbizje nazivao “Unite”; ove građevine imaju veličinu jedne mesne zajednice ili 2700 stanovnika.

Stambena jedinica koja sadrži vrtiće, restorane, trgovine, unutrašnje ulice; na krovu postoje igrališta, zelene površine. Dužina objekta je 130 metara, a visina 56 metara. Svaki stan je dvostrano orijentisan; 1600 ljudi, 337 stanova-apartmana sa 23 različita tipa stanova.

plan Ville Radieuse Ville Radieuse

"Plan Obus" za Alžir, 1930.-1933.

9

Posmatrajući Rio de Žaneiro rodila mu se ideja o gradu - vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga je zatim dovelo do planova za Alžir; erotičnost i ekspresija u tim crtežima za Rio i Alžir -> koristeći argument o iskorišćenju tla, Le Korbizje smešta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata osamnaestospratne zgrade, vijadukta. Spratovi su organizovani kao parcele na međusobnom razmaku od 5 m za izgradnju u proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom žele za privatne vlasnike).


plan Obus

Posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki), Le Korbizje se okreće pragmatičnijim urbanim razmatranjima; umesto krstastih, usvaja "Y" oblik za oblakodere, a "redent" blok iz Ville Radieuse zamenjuje slobodnostojećom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom)

Le Corbusierov razvoj izme đu 1953 i 1964.

10

Decenija rada za Le Korbizje koja mu je donela najviše uspehe i priznanja. Jedan od njegovih najvećih objekata Unite d Habitation u Merseju je ostvaren u ovom razdoblju i tek u njegovoj šezdesetoj godini. Sad kad je postao apsolutno priznat kao najveći i najinovativniji arhitekta morao je da odbija radove jer jednostvano nije imao vremena da sve uradi, nije mogao da odustane od umetnosti, slikanja i vajanja. U ovom plodnom periodu njegovog rada izgrađena je i kapela Ronšan njegovo možda najintrigantnije delo, sa više pitanja nego odgovora.


Potrebno je pomenuti i manastir La Tourett i objekte u Čandigaru koji pored Ronšana zauzimaju posebno mesto u zbirci Le Korbizjeovih objekata.

Le Korbizje u svom ateljeu Le Korbizje na terenu

11


Spisak ilustracija

1. Naslovna strana: Le Korbizje, portret2. Le Korbizje, portret3. Modulor 19484. Skelet 19155. Svetlost u kapeli Notr-dam 1950.- 1954.6. Unite d’Habitation u Marseju 1947.-1952. 7. Vila Savoja 1929.- 1932. 8. Kapela Notr-dam u Ronšanu 1950.- 1954.9. Plan Čandigar 1950.10. Le Korbizje sa planom 1950. 11. Skulptura “Ispružena ruka” 12. Paris 1922.13. plan Ville Radieuse 1930.14. Ville Radieuse 1930.15. plan Obus 1930.-1933.16. Le Korbizje u svom ateljeu 17. Le Korbizje na terenu

SPISAK LITERATURE

1. Istorija umetnosti, H.W.Janson , Beograd 1966 2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL, Beograd 19743. Vrhunski dometi arhitekture, Beograd 2006.

12

http://sr.wikipedia.org/wiki/1974.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1932.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1929.

4. Arhitektura od praistorije do modernizma, Mark Traktrnberg, Izabel Hajman, Građevinska knjuga, Beograd 2007

5. Le Korbizije, Žan-Luj Koen, IPS MEDIA, Beograd 20066. Ka pravoj arhitekturi, Le Korbizije, Građevinska knjiga, Beograd 20057. Prostor, vreme, arhitektura, Sigfrid Gidion, Građevinska knjiga, Beograd 2003 8. http://www.fondationlecorbusier.fr

13

http://www.fondationlecorbusier.fr/

Documents

The Ideas of Le Corbusier Urban Planning