The Doors

M.Hort, J.Hopkins, D.Sugerman & Co.

THE D O O R S

The Doors The Doors The Doors

M. H ort, J.Hopkins, D.Sugerman & Co. THE DOORS

Knjijp The Doors je kompiladja Sugermanove i Hopkinsove biografije J. Morrisona, interyjua flancwa grupe i brojnih prikaza koncerata i albuma grupe objavljenih u paznatim amerikim asopisima i godinjadma

Prevod i adaptacija: Vladimir Mates

Urednik: Tihomir Anelkovi

Izdava KIZ "ARTPRESS

T. KoSuSka 63 Beograd

Za izdavaa Vladimir Anelkovi

Recenzija:Petar Milosavljevi

Tehniko uredenje i slog: Jurij Lavrov

tampa:"Gaieb"Zemun

M.Hort, J.Hopkins, D.Sugerman & Co.

THE D O O R S

izbor, komentari i prevod Vladimir Mates

Beograd,1990.

S a d r z a j :

Sunana Kalifornija 7 Muzika L.A. 13

Dve strane medalje 16 U im eljubavi 17

Politizacija 19 Zvonii i slaganje glasova 20 Detinjstvo - Dim M orison 25

Prve matarije 31 Odlazak od kue 34

Filmska akademija 36 Saradnja sa Rej M anzarekom 38

V rata se otvaraju 46 U kandama alkohola 55 Incident u Majamiju 64

Period krize 68 Poetakkraja 77

V rata se zatvaraju 80 Uloga i mesto Doorsa 85

D o d a t a k 100

5

SCENA L.A.

Sunana Kalifornija

Poetkom ezdesetih godina, mnogo lav- ina, frik-auta, flauer pauera, rasnih pobuna i psi- hodelije, juna K alifornija bila je svetska metropola zabave, uvena po svojim filmskim zvezdama, Diznilendu, autoputevima, blaenom stilu ivota i letnjim vremenom preko itave godine.

Zivot mladih Kalifornije bio je pun jednostav- nosti, brzih kola, devojaka, koka kole i urke na plaama. Tinejderski idoli ovog doba bili su glumci Donohju i Ed Birns. Donohju se prvi put pojavio u filmu Summer Place" kao razvi- jotka koji se na plai udvara Sandri Di. Njegovi naredni filmovi nisu vredni pomena, a postao je popularan zahvaljujui prilino uspenoj TV seriji Surfside Six. Ed Birns je u seriji 77 Sunset Strip" igrao Kukija, uvara parkiralista i hot rod 1 junaka moderne mlade Kalifornije. I Birns i Do-

1 Start automobil sa kojeg su skinuti svi suviSni dekwi i iji je motor podeSen (friziran, nabuden) za postizanje veeg ubrzanja i brzine (prim.prev.)

7

nohju bili su tipini predstavnici kulture mladm Zapadne Obale i njihove ljubavi prema plaama i brzim kolima.

Surf, sport havajskih kraljeva, godinama je bio najpopularnija rekreacija du Zapadne Obale a poetkom ezdesetih godina pretvorio se u jedan potpuno novi stil ivota. Nastavljajui tradiciju starijih sportista, jedna grupa mladih entuzijasta vezala se za surf i odvojila od ostalih vrnjaka. ,,Surfer je bio drugaciji ne samo po nainu na koji je vladao svojom daskom na plai Malibu, nego i po stilu odevanja. Nosio je prugaste koulje i bele leviske ili siroke pantalone; njegova kosa bila je izbeljena suncem (ili uz pomo malo hidro- gena) i koristio je reci iz surferskog slenga: ,,vudi (woodie) je bio njegov frizirani karavan sa drve- nim bokovima na kojem je prevozio svoje daske; gufi fut bio je surfer koji je vozio sa desnom nogom na prednjem delu daske. On je najvero- vatnije posedovao ,,hobi dasku za surf, napra- vljenu od morske pene i koristio je posebni vosak da bi izbegao pad (wipe out). Grupe su bile po- deljene na ,,surfere i ,,Ho-dads (majstore), medu kojima je vladalo prijateljsko rivalstvo.

Kult surfa negovali su i njegovi posebni medi- ji: Surfer magazin Dona Serversona, koji je izlazio u Dana Pointu, i vrlo dobri dokumentarci o surfu, koje je snimio Brus Braun, iskusni surfer iji je prvi celoveernji film o surfu bio Slippery When Wet (1959). Braun je svetsku slavu stekao filmom Endless Summer" koji govori o mito- lokoj potrazi za velikim talasom.

8

Mlade Kalifornije zbliili su rasko, sunce i opijenost bezbrinim ivotom. Njihovu ljubav - ma sprotu jahanja na talasima krasila je posebna estetika ako ne i duhovno uzbuenje im upra- vljaju sile prirode. Moda je ovo ujedinilo surrere u jednu vezu koja je bila mnogo vrsda od svih onih koje povezuju ostale sportiste. Spajala ih je ljubav prema uzbuenju i ee su govorili o doivljenom iskustvu nego o pukoj tehnici. Moda je upravo ova duhovna veza zasluna za razlike izmeu ov i drugih grupa kao i za pojavu posebnog folklora i muzike.

Gitarista Dik Dejl je sa svojom gupom Del- Tones svirao na subotnjim igrankama u Rendezvous Ballroom" u junoj Kaliforniji i stekao reputaciju arenog sviraa iz Balboa". On je bio tvorac surf muzike - melodinog instrumentalnog zvuka pladljivih saksofona i atmosferske" gitare pojaanog dvanaestotaktovnim ritmom basa. Dejl je jednom objasnio kako je nastala ova muzika. Postojala je silna mod koju sam osecao pri surfo- vanju i taj se osecaj modi prenosio s mene na gitaru dok sam svirao surf muziku. Ovo nisam mogao da osetim do pevam pa sam zato svirao instrumental- nu muziku." Bilo je potrebno jo samo da jedna grupa, Beach Boys, (Brajan, Karl i Denis Vilson, Majk Lav i Dejvid Marks) ovom ritmu doda redi i stvori karakteristicni zvuk koji je izraen u pesmi Surfin", koju su napisali Brajan Vilson i Majk Lav.

Ova pesma postala je lokalni hit i pokrenula talas zanimanja za surf muziku. Ubrzo je usledio niz nacionalnih Beach Boys hitova medu kojima

9

su bili Surfin Safari" i Surfin USA, dok su druge pesme kao to su 409", Shut Down" i Little Deuce Coupe" zapoele novu modnu lu- dost - hot rod muziku.

Hot rod je kao i surf bila popularna aktivnOst na Zapadnoj obali. On je, poevi od ilegalnih ulinih trka etrdesetih godina, preko Boneville Salt Flats trka do sofisticiranih dragsterskih staza iz ezdesetih godina, imao dugu i zanimljivu istoriju. I hot rod je imao svoje junake; od budera" Dorda Barisa do prodavca brzih kola Krejga (Duh Amerike) Bridlova, svoja izdanja (Hot rod magazin, Boba ritersona), svoje filmove i muziku.

Juna Kalifornija je u to vreme brzo postala mesto okupljanja mladih talenata koji su radili zajedno i pomagali se. Pet kreativnih kompozitora omoguilo je da ovaj novi fenomen dugo opstane na sceni: Den Beri, Brajan Vilson, Majk Lav, Roder Krien i Geri Aer. Vilson i Beri napisali su hit Surf City", Vilson i Lav Surfin Safari", Vilson i Krien Little Deuce Coupe", a Vilson i Aer 409.

Roder Krien, koji je putao ploe na KFWB, udruio se sa producentom i aranerom Gerijem Aerom i oni su, slino Brajanu Vilsonu, iskuali sve nove fore - od hot roda, preko drag- stera do skejtborda - koje su se razviliiz surf ludila sa Zapadne obale. Njihove pesme, zabeleile su socijalnu istoriju njihovog prostora i vremena, a njihova surf pesma, Wax Board And Woodie", obuhvatila je osnovne elemente ivota surfera: njihova kola, njihovu slobodu, njihovo drutvo plae i talase.

10

Njihove pesme slavile su bezbrino uzbuenje kalifornijskog naina ivota; oveka i njegovu ljubav prema kolima i brzini, bilo da se nalazi na autoputu ili da jae na talasima.

Tandem Aer-Krien odrao se tokom surf godina i pisao pesme za razliite grupe i filmove o plai. Geri Aer je nastavio svoju karijeru producenta i aranera i doprineo uspehu Hondellsa i Surfarisa, a sam je sa grupom Usherettes snimio singl Three Surfer Boys*.

Den Beri i Din Torens snimali su ploe jo od kraja pedesetih godina, ali nisu postigli vedi uspeh sve dok nisu prihvatili jedinstveni zvuk Beach Boy- sa i objavili album Jan And Dean Take Linda Surfin'. Din Torens se seda: Surf muzika se tek pojavila a poto smo se Den i ja bavili surfom bilo je sasvim prirodno to nas je privukla ova muzika. Odrali smo vise svirki sa Beach Boysima i nekoliko puta s njima pevali u ivo. Beach Boys i oni postali su vodee grupe surf ere.

The Surfaris bili su jedna od grupa na surf sceni i predstavljali su jedinstvenu mesavinu vo- kalne i mstrumentalne surf muzike. U vreme kada su objavili instrumentalni hit Wipe Out, koji se prodao u milion primeraka, oni su jo pohadali srednju kolu u svom rodnom mestu, Glendori. Posle ovog hita snimili su nove originalne singlove ali nijedan od njih nije doiveo slian uspeh. Vei uspeh postigli su svojim albumima. U vreme kada su bili na vrnuncu prosena starost grupe, koju su inili Din Fuler, Pet Konoli, Bob Berihil, Dim Pe i Ron Vilson, bila je samo 16 godina.

The Chantays fBrajen Karmen, Bob Marsal, Voren Voters, Ron Spikard i Bob Vel) poticali su iz Santa Ane i bili su iza Surfarisa u drugoj surf ligi.

11

Na alost, posle njihovog mnogo hvaljenog hita Pipeline** ova kalifornijska srednjokolska grupa nije uspela da se svojim narednim ploama probije na top liste. Medu drugim surf grupama koje su se probile na liste bile su Fantastic Baggys, sa Filom Slounom i Stivom Berijem, Challengers, Sun- rays, a van Kalifornije, Astronauts iz Kolorada, Trashmen iz Minepolisa i Tradewinds sa Istone obale.

U periodu izmedu 1963. i 1965. godine American Internation Pictures okrenuo se novom an- ru, filmovima o plai. Oni su se mahom oslanjali na hit formulu filma Beach Party** koji se odigra- vao na lokaciji oko plae Malibu. Zahvaljujui njima ira publika se upoznala sa surf muzicarima kao to su na primer Dik Dejl i Del-Tones, Aer i Krien, Hondells i Pyramids.

Uskoro su i drugi pokuali da skoe na celu- loidnu surf dasku. Astronauts i Routers pojavili su se u Surf Party**, a Beach Boys dobili su uloge u filmu Girl On The Beach** za koji su snimili naslovnu pesmu. Pojavili su se i u uvodnoj muzikoj sekvenci filma The Monkeys Uncle** u kojoj su naslovnu pesmu otpevali zajedno sa Anetom Fu- nielo. Surfaris su pevali pesmu Boss Barracuda** Terija Melera u hot rod filmu The Lively Set**. Najpoznatiji surf film bio je Ride The Wild Surf (1964.), koji je snimljen na Havajima. Naslovna pesma iz ovog filma postala je hit dueta Jan and Dean.

Jan and Dean su godinu dana kasnije debito- vali u prvom filmu o pop festivalu, The T.A.M.I. Show**. Iste godine, na Zapadnoj Obali je dolo do pojave novog muzikog trenda - folk roka - i nestajanje surf muzike. Dok su Beach Boys ve

12

nadrasti surf svet i vrsto napredovali dalje, druge grupe poele su da pevaju nesurferske pesme. Surfaris su, na primer, pevali It Aint Me Babe, a Jan and Dean, Eve Of Destruction".

Svemu je doao kraj. Brus Donston se pridruio Beach Boysima, Teri Meler i Geri Aser producirali su Byrdse, Den Beri je umalo pogi- nuo u saobraajnoj nesreci, Din Torens se bavio kreiranjem omota za ploe, a Rendezvous Ballroom" je izgoreo. Onda su 1968. godine Beach Boys posle dueg vremena uneli malo nostalgije s pesmom Do It Again".

Muzika LA.

Najvei deo od 10 miliona stanovnika Los Anelesa ivi na onome toje do njihovog dolaska moralo biti najugodnije mesto na svetu. Sada se obilni sunevi zraci fflteriu kroz isparenja dizel goriva a mediteranske ravnice prekrivene su be- tonskim putevima i divovskim trgovakim centri- ma. Ovaj grad je s jedne strane poznat po najveem procentu samoubistava na svetu, a s druge po filmskim zvezdama koje etaju Holivud bulevarom. Dek uuren na svojoj uto-

13

varnoj stanici pie u Dharma Bums: smog je bio teak, oi su mi od njega suzile, sunce je bilo vrelo, vazduh zaudarao, LA je pravi pakao.

Pa ipak, ugodnost je jo tu. LA je uven kao mesto i za odmor i za stvaranje. Mnogi od njegovih muziara rekli su da da nigde drugde ne bi mogli da piu ni da ive. LAje urbana tvorevina sa svim onim to je dobro i lose. Kada je posao u pitanju onda je on svakako mesto u kojem treba bid. Filmski, TV i muziki biznis odrasli su zajedno i ispunili grad ljudima koji su posveeni finanasij- skom uspehu umetnosti. Ljudi iz muzikog biznisa dolaze u LA zbog toga to ovde uspeva vie umetnika i ree se vie ploa nego u itavom svetu zajedno.

Uticaj filma i TV-a stvorio je u LA-u muziku tradiciju pridavanja panje tematici i vrhunskoj izvedbi. Poetkom ezdesetih godina ovi uticaji doli su do izraaja na surf i hot rod ploama Beach Boysa, Jan and Dean i stotina manje poznatih grupa. Ovaj zvuk bio je besprekorno tean i sunan i irio se sirom zemlje kao slika raja na plai Malibu. Ali 1965. godine surf nije bio toliko domi- nantna tema kao Vijetnam i svuda je, posredstvom Beatlesa i Boba Dilena, muzika postala ,,ozbiljna. Doprinos Byrdsa bio je upravo u tome to su oni sintetisali svo ovo u novi stil poznat kao folk rok.

Spojili su folk i rok, Istonu i Zapadnu obalu, a posebno novi fenomen doupa i sanajn politike ljubavi. Bili su potomci bitnika i pretee hipija. Bila je to jedna nova i dinamina meavina. Oni su

14

poetkom 1965. godine poeli da sviraju po klubovima LA-a, posebno u Ciros. U aprilu je raniji surfer Tom Meler poveo Mekgina i staru LA sen ekipu u studio radi snimanja Dilanovog Mr Tambourine Man. Folk rok je roen i doiveo bum.

U jesen 1965. godine Kes Eliot, Deni Doerti, Don i Miel Filips, stigli su u LA kao folk emi- granti iz Grini vilida. Naleteli su na Berija Makg- vajera koji je tog leta doiveo ogromni uspeh sa folk pesmom Eve Of Destruction" i on ih je upoznao sa svojim producentom Luom Adlerom, prijateljem Brajana Vilsona i bivim producentom Jan and Dean. Adler je uoio njihov potencijal, ali znajui da folk, kao takav, ne moe uspeti, pozvao je losaneleske studijske muziare - Ozborna, Kneela, Blejna i Glena Kembela - da pomognu ovoj grupi na snimanjima. O njima je Deri Hopkins napisao: sve je bilo jednostavno, oigledno, ali je upravo to dovelo do jedinstvenog zvuka Mamas and Papas - kalifornijski ritam spojen sa melodijom Grini Vilida, savren brak stilova slian onom koji su ranije stvorili Byrdsi.

Njihov prvi megahit bio je California Drea- min. Bio je to novi LAzvuk- paljivo prepletanje sa ritmom sunca, radost generacije koja je bukvalno u pokretu i snagu njenog sna postavljenu nasu- prot spoljne stvarnosti. Peva proklinje zimu u Njujorku, verujuci da bi, da je u LA-u, mogao da ode u etnju po suncu. Ova lepa elja je pomou radosti melodije i izvoenja pretvorena u neto to je mnogo snanije od stvarnosti.

15

Dve strane medalje

Antinomija nade i stvarnosti bila je ono u emu je LA morao da zapone i da se okona. Ali, Filips je bio nadareni stvaralac i zato u poza- dini radosti pesme California Dreamin lei i druga strana: Stvarnost i nada (hladnoa i crkva) dve su strane iste medalje. Na koji nain se moemo reiti stvarnosti a de izgubimo nadu?

Izmeu 1965. i 1967. godine ova grupa je imala itav niz hitova - Monday, Monday11, Creeque 1, Dedicated To The One I Love - koji su svi grubo sledili istu formulu, veseli zvuk sa opominjujue nenom aokom. Ali, Mamas and Papas su se konano toliko ukljuili u Flauer pauer da su nestali zajedno s njima. Njihov znaaj bio je u tome to su povezali pop i folk u neto to je imalo vise nego neposrednu vrednost. Kada se politiki ivot muzike 1965.-1967. godine pode- lio na frakcije, u LA i drugde, podelili su se muzika i publika. Poslednja ploa ove grupe, Safe In My Garden11, postala je obeleje vremena. Ona je bila vrlo ublaena pesma, koja je nosila divnu melan- holiju koju e 1968.1969. godine izraziti ljudi kao to su Nil Jang i Van Morison; ona se na nedavne pobune na Stripu osvrtala neto tunije i neto mudrije. Iako je ovo moda bila njihova najbolja ploa ona je bila njihov najmanji hit. Mamas and Papas su ostali u vakuumu - koji je za jedne bio previse sladak, a za druge previse hevi.

16

U ime Ijubavi

Meu prvima koji su u Ciros sluali Byrdse bio je Artur Li. Nedavno je rekao: Video sam Byrdse i oni su me stvarno oborili zbog toga to me je njihova muzika pukla direktno u srce. Pre nego to sam uo Byrdse sve ostalo je bilo ritam i bluz. Oni su svirali svoju svirnku i to je zvualo kao muzika koju sam i sam pisao, kapirate?" Li je onda osnovao grupu po imenu Grass Roots i poeo da svira po klubovima. Kada je doznao da ve postoji jedna grupa s istim imenom, on je promenio naziv svoje grupe u Love.

U meuvremenu disko kua Elektra je uprla sve snage da nade neke folk rok muziare koji e malo da olabave njihovu folk puritansku reputaciju. Dek Holcman, ef ove firme, sluao je Love u Bido Litos poetkom leta 1965. godine i ponu- dio im ugovor. Njihove prve ploe iz 1966. godine, ,,Love i ,,De Capo, sadrale su udnu mutaciju Byrdsa i ritam i bluza, kao da su grube ivice ovog drugog bile ublaene stilom prvog. Tek je njihova trea ploa Forever Changes11 postala klasika, Prelepi lebdei zvuci akustinog prizvu- ka priguenih elektrinih sola, barunastih duvaa i neno lelujajuih gudaa stvarali su atmosferu za tekstove koji su govorili o nihilistikom oaju. Ritam i bluz je bio odsutan u muzici u istoj meri

17

u kojoj je folk rok bio odsutan u tekstovima. I pored svoje neobuzdane izofrenije, ovaj album se istie kao Klasika LA-a.

Folk rok je od Dilena preuzeo romantini ek- spresionizam pesme Mr. Tambourine Man. Li je, pak, preuzeo krajnje opcije i klaustrofobiju pesme Its Alright Ma. Na omotu Forever Changes", Li stoji sa podrugljivim se osecate?" izrazom na lieu i dri u rukama dve polovine po- lomljene vaze pune uvenulog cvea.

Liov stil pisanja tekstova esto se svodio na igre recima. Izvrtao ih je sve dotle dok se ne ispolji praznina iz njihove dubine.

Konstantno je koristio naslove koji pesmama daju potpuno novi smisao, na primer, nenu pesmu o kolibrima i devojicama s kikama naziva Dobroduni ovek sve vidi na ovaj nain. Na kraju, on se beskonano poigrava sa temom vremena koja je toliko omiljena u nadrealistikoj tra- diciji. Vreme, vreme, vreme..." peva oponaajui otkucaje sata.

Love se nikada nisu vise od tri milje udaljavale od svoje kue u stilu horor filmova nedaleko od Holivuda. Navodno su uivali velike koliine droge i bacali telefon u drugi kraj sobe im bi ovaj zazvonio. Posle Forever Changes" snimili su jos jedan album koji je bio toliko uasan da nije objavljen i onda su se raspali. Li je nastavio da jne manje blagu muziku sa slinim nadrealistickim tekstovima ali nikada nije dostigao nivo svog naj- boljeg albuma koji je na neki nacin simbolisao LA - glatku vonju u nita pod imenom Love (ljubav).

18

Politizacija

Dok su Mamas and apas sreno ,,sanjarili, na Stripu se pojavila jedna nova grupa predvoena dvojicom bivih studenata sa UCLA (Kalifornij- skog univerziteta u Los Anelesu), Dimom Mo- risonom i Rejom M anzarekom . D oorsi su predstavljali vru stranu roka. On je i dalje bio melodian, ali sirov i teatralan. Sam Morison bio je neka vrsta amerikog Degera - crna koa i seks, naduvani do ivice parodije.

Presudna stvar u muzici Doorsa bio je njen oitiji ,,politiki poriv. Vise nego bilo koja LA grupa i s vise suptilnosti od svih kasnijih grupa iz Friska, oni su govorili o novoj svesti i potrebi za ,,probojem i uenju da se zaboravi". Morison je pisao poetske tekstove i bio oboavalac Artoovog pozorista surovosti. Najbolji primer ovog moe se nai u dve due pesme sa njihovog prvog albuma. The End predstavlja koherentno istraivan- je proboja. Ona je mrana i potresna, proarana slikama sveta na ivici, a njen recitovani edipalni deo - ubiti oca, silovati majku - prevazilazio je klie radenja svoje stvari, koji je trenutno bio u modi. ,,Kraj je dvostran, on sadri radost zbog proboja i bol koji izbija iz neijeg ega.

When The Musics Over" bila je jedna od prvih pesama koja se eksplicitno identifikovala sa

19

novim rokom kao sredstvo za neto drugo. Muzika je bila posebni prijatelj sve do pojave cilja. A taj cilj je - Hoemo svet i hoemo ga... SADA

Veliki broj muziara je 1965-1967. godine prolazio kroz LA Dvojica su za potrebe jedne TV serije zajedno sa dva glumca postali Monkees. Njihove ploe su doivele veliki uspeh, kao i serija koja je bila slina TV kreacijama mada neto na- drealistinija i ispred vremena.

Neke vie hevi grupe kao to su Steppenwolf, Clear Light i Iron Butterfly, kao i rok bluz grupe kao Canned Heat i Spirit bile su pod uticajem veselog politicizma LA-a.

Zvonii i slaganje glasova

U meduvremenu, folk muziari poeli su da naginju ritmu kao to su rokeri ranije naginjali melodijama. Krozbi je bio producent prve ploe Doni Miel, dame koja je postala najblistavija zvezda LA. Na ovoj ploi Stefen Stils svira bas. Njegova grupa Buffalo Springlield, pojavila se prilino kasno na LA sceni i zbog toga ju je na neki nain zaokruila bolje nego bilo koja druga grupa. Pol Vilijems urednik asopisa Crawdad- dy je piui o njoj jednom rekao: u njihovoj mu-

20

zici ima ljubavi - ne pokretake evangelistike ljubavi Airplanea, ve direktne prihvati-je-ili-ne ljubavi, koja vam je potpuno na raspolaganju ako je elite i hoete da je podelite s nekim. Elek- trina virtuoznost bila je svedena na minimum, gitare su vise zvonile nego rezale a neno slaganje glasova bilo je ee od poudnog zavijanja.

Vei broj muziara iveo je u LA-u nego to se sve ovo desilo. Tako da su stare sen ekipe pratile folk rokere kao to su ranije pratile surfere. Neki od njih kao Glen Kembel i Lion Rasel, kasnije su i sami postali zvezde. Glavne grupe surf ere ostale su deo nove scene. Brajan Vilson se posvetio tome da bude genije, podigao je ator u dnevnoj sobi, stvorio Pet Sounds" i Good Vibrations", uneo novu dubinu u slaganje glasova Beach Boysa i dao novu lepotu rok muzici.

Naravno pojavila su se i nova imena u folk rok nejnstrimu - Turtles, Kaleidoscope, Harpers Bizarre, Spanky and our Gang - koja su svirala po veim salama i manjim klubovima od kojih je najpoznatiji bio Whiskey A Go Go. Duejn Alman je svirao s grupom Hourglass. A ljupki ludaci od Kima Faulija i Kepten Bifharta do Tajni Tima i Frenka Zape naizmenino su kreirali i razbijali muziku scenu. Sve je to opstajalo zajedno u ujed- naujuem LA stilu i gleditu.

Muzika scena 1965-67. odraavala je i bila je odraena u socijalnim promenama koje su je pratile. Droge su bile dostupne u velikim koliinama i svi su nosili perlice. U LA-u, kao i drugde, bujali su hed opovi i, slino andergraund tampi i klubovima, esto menjali imena i vlasnike.

21

A onda je krajem 1966. i poetkom 1967. godine losandeleska policija stupila u akciju. Uesnici demonstracija odvoeni su maricama a esto su izbijale i masovne pobune. Policija se okomila na hed opove i klubove i koristila i najmanji povod da u njih upadne. Izvan LA-a duga topla leta 1966. i 1967. godine neumitno su preko Bitke za ikago dovela do Niksonovog izbora za predsednika; a u LA-u je u junu ubijen Robert Kenedi.

Muzika briljive nade koja je isijavala iz LA-a bila je podlonija ovim uticajima nego poluslepa nada koja je odjekivala iz San Franciska. Dve LA pesme koje su odraavale pobune na Sanset Stripu vrlo su indikativne za promene koje e zadesiti tamonju muziku. Stilsova pesma For What Its Worth*1 postavila je sva prava pitanja, a da nije nudila nikakve lake odgovore. Demonstracije su bile samo vebalite za muriju**, a paranoja svakako nije bila oblik ljubavi. Ali po optem zvuku koji je ova ploa nosila ona je na neki nain oz- naila prekretnicu. Njena melodinost bila je vise zlosutna nego oputena. Nada sa senkom opreza otvarala je put rezignaciji s mirisom nade. Ravno- tea se menjala.

Izlaz, koji su Piter Fonda i Denis nali u filmu Easy Rider** nije bio tako lak. Ovaj film, od svoje postavke pa do muzike, rezimirao je stan- je LA scene. On nije imao srean zavretak. Flauer Pauer je 1968. godine bukvalno bio mrtav, a fokus se presudno okrenuo ka San Francisku. Muzika LA-a se ponovo podelila a javili su se novi mej-

22

nstrimi koji su trebali da odraze protekle godine. Mamas and Papas i Love su nestali, Doorsi su obeleili vreme sve dok ih konan udarac smrti Dima Morisona nije smakao sa scene. Byrds i Springfield podelili su se u nove Byrds, Poco, Bur- rito Brothers, CSN&Y, Loggins and Messina i tako dalje.

Nova fora, prilino logina za poslednji grad, bila je kantri muzika. Din Klark je rano napustio Byrdse i nastavio da radi sa Gosdin Brothers a onda sa Dag Dilardom i Dillardsima. Onda su usledili Byrdsi, sa kantri frikom Gremom Parson- som koji je doao umesto Dejva Krozbija. Onda su Hilman i Parsons napustili Byrdse da bi osnovali Burritose i krenuli dalje.

S druge strane ove podele, stari sen muziari nastavili su da prate novu generaciju kantautora u pokuaju oivljavanja akustine muzike koja je otpoela negde sedamdesetih. Lu Adler je radio sa Kerol King. Rendi Njuman i Van Dajk Parks poeli su da snimaju vlastite ploe. Razni Byrdsi i Buffalosi postajali su nove super zvezde sa svojim akustino-elektrinim novim mejnstrimom - iveli su u kanjonima Lorel i Topanga i tvrdili da su oni jedini pravi muziari.

Sedamdesetih godina nestala je saobraznost ozbiljnosti i melodije, koja je prodavala LA ploe. Od tada se praktiki nije pojavio niko vredan panje. Veina velikih imena sa scene 1965-67. su i danas velika imena. Stariji su i sviraju neto umor- nije u okviru tradicije koju su sami stvorili.

23

U takvoj sredini rasla je i razvijala se jedna od najzanimljivijih rok grupa na svetu. No, pre nego to u potpunosti osvetlimo tokove karijere grupe, analiziramo razloge izbora muzike i umetnike forme i ukaemo na vrednosti inovacija koje su Dorsi uneli u ondanji progresivni rok, osvetlimo, bar na kratko, harizmatinu, lidersku figuru oveka koji je svojim talentom oblikovao i image i saund The DORS-a: Dejms Daglasa Morisona.

24

Detinjstvo - Dim Morison

Mladi ameriki mornariki oficir Stiv Morison i dvadesetjednogodinja Klara Klark nali su se sticajem okolnosti na havajima neposredno japanskog bombardovanja Perl Harbora. Upoz- nali su se na igranci koju je organizovala morna- rica i ve posle nekoliko dana meu njima se razvila ljubav. Venali su se u aprilu 1942. godine, nekoliko dana pre Stivovog odlaska u rat na Pa- cifiku. Sledee godine Stiv je slubeno doputovao u Melburn, na Floridi, a jedanaest meseci kasnije, 8. decembra 1943. godine rodio se Dems Daglas Morison, prvo od njihovo troje dece.

Kada je Dim napunio est meseci, njegov otac je ponovo morao da ode na front, s kojeg se vratio tek pred rata. Dim je za to vreme iveo s majkom kod oevih roditelja, tipinih predstavnika stroge viktorijanske tradicije; U kui se nije konzumirao ni alkohol ni duvan. Zivot se odvijao po vrlo strobim pravilima: deca uvek treba da budu pod kontrolom odraslih, a ne da slo-

25

bodno vrljaju naokolo; ako na neprijatnosti ne obraate panju, one e onda same od sebe ne- stati; i istoa je (vise od) pola zdravlja.

U vreme kada je Dim, koga su do sedme godine u kui zvali Dimi, napunio etiri godine, rodila se njegova sestra En. Te iste godine zbio se dogaaj za koji e Morison kasnije rei da je bio najznaajniji trenutak u njegovom ivotu. To- kom vonje kolima prema Albakerkiju, Dim i njegovi roditelji naili su na prevrnuti kamion pored kojeg su leali povreeni indijanci. Stiv Morison je zaustavio auto i poao da pomogne unesreenim ljudima, a Dim je kroz prozor pa- nino posmatrao ovu uasnu scenu i plakao. Ovaj dogaaj je toliko uznemirio malog Morisona i use- kao mu se u njegovo seanje da je on kasnije ispriao prijateljima kako je, dok se automobil udaljavao od mesta nesree, jedan Indijanac umro i da se njegova dua preselila u Dimovo telo.

Morisonovi su se 1948. godine nastanili u se- vernoj Kaliforniji. Bio je to njihov etvrti dom u proteklih pet godina, Iste te godine, Stiv se ponovo ukrcao na brod, dobio drugo sina, Endija, a Dimi je poao u kolu.

Dim je uopte itavo svoje detinjstvo proveo u seljakanjima i u oekivanju oevog povratka kui. Zbog toga on u to vreme nije imao stalnog prijatelja i bio je prinuden da iznova sklapa nova poznanstva. Poto su Morisonovi pri seljenju nosili samo najneophodnije stvari njihova deca nisu posedovala vei broj knjiga i igraaka.

26

Psiholozi koji prouavaju decu vojnih lica ut- vrdili su da ona u veini sluajeva pate od emo- tivnih smetnji koje kasnije u ivotu mogu dovesti do pojave alkoholizma, tekoa u adaptiranju i drugih psihikih anomalija. Po njima, osnovni - zlog ovih poremeaja je esto odsustvo oca. Ulo- ga majke se menja zavisno od toga da li je otac kod kue ili ne, to kod dece onda izaziva zbrku i rezultira kasnijim nepotovanjem autoriteta.

Stiv i Klara su ipak bili brini roditelji koji su se jo dok su im deca bila mala dogovorili da ih fiziki ne kanjavaju, ve da im kroz razgovor ukau na njihove pogreke.

Osnovni cilj takvog vaspitanja, pria Endi, bio je da nas rasplau. Rekli bi nam da smo po- gfeili, zato smo pogreili i zbog ega nije dobro to to smo uradili. Dim je vremenom nauio da se u tim prilikama rasplae, dok meni to nikada nije polo za rukom.

Poetkom 1953. godine, dok se Stiv nalazio u Koreji, Dim je ve izrastao u zgodnog bucmastog deaka koji je zbog svoje inteligencije, arma i le- pog ponaanja bio omiljen u koli i ak izabran za predsednika razredne zajednice. S druge strane, on je starije zbunjivao svojom razmetljivou i okantnim govorom. Vozio je bicikl bez ruku i bio izbaen iz izviake organizacije jer se drsko ponaao prema vodi skauta. Krivicu je svalio na svog brata. Endi je uopte esto bio meta Dimovih neumesnih ala.

Dve godine kasnije javljaju se prve drastinije promene u Morisonovom ponaanju. Udruio se

27

s bratom i sestrom i roditeljima preneo njihovu elju da prestanu sa seljakanjima i konano se skrase na jedno mesto. prestao je da se zanima zaasove klavira i odbijao da pomae u kui. Iste te godine rodila se njegova velika strast knjigama.

U septembru 1957. godine Morisonovi su se, uprkos protivljenju dece, deveti put preselili. Ovog puta nastanili su se na Almedi, ostrvu nedaleko od San Franciska. Iste te godine Dim se upoznao sa Fadom Fordom, visokim debelim deakom s kojim je popio prvu au alkohola. Upravo u kui Fordovih, u kojoj je provodio sva- ko popodne, Dim je poeo da pie svoje prve, esto apsurdne i erotikom proete tekstove. Pored pisanja zainteresovalo ga je i crtanje. Nacrtao je oko stotinu crtea koji su kao i njegovi tekstovi bili neobini i uglavnom erotskog karaktera. Ka- da su Fad i on bili posebno raspoloeni, sekli su likove iz stripova i lepei ih na papir i menjajui tekst stvarali nove situacije, koje su esto bile vrlo suptilne i duhovite. Dim je t'ada imao samo etrnaest godina.

Noi je provodio uz knjigu. Posle etiri sata itanja duboko bi uzdahnuo i legao da spava. Uju- tro bi nastavio sa itanjem iste knjige i pritom zanimljive delove beleio u notes koji je stalno nosio sa sobom. Bio je to roman ,,Na putu Deka Keroaka, koji se bavi bit generacijom, a objavljen je istog meseca kada su se Morisonovi doselili na Alamedu. Dim je otkrio ovu knjigu u isto vreme kada je jedan novinar iz San Franciska skovao tada pogrdnu re: bitnik.

30

Dim i Fad su esto prolazili pored knjiare City Lights i zastajali ispred izloga sa natpisom Zabranjene knjige. Jednom prilikom pred ula- zom je sreo jednog od vlasnika, pesnika Lorensa Ferlingetija. Dim ga je nervozno pozdravio, a kada mu je ovaj otpozdravio, Morison je pobegao. Ferlingeti je, pored Alena Ginzberga, bio njegov omiljeni pesnik. Ginzberg je na njega ostavio najvei utisak je on bio ovek po kojem je kreirao lik Karloa Marksa, tunog pesnika sa mranim umom.

Prve matarije

Vreme je na Alamedi prolazilo vrlo sporo. Dim ga je provodio uz knjige, ploe i svaajui se s . Na sreu, ve sledee godine - dica se preselila u Virdiniju. Tu se Dimi prvi put zaljubio. Devojica se zvala Tendi Martin i uz Dima je sigurno provela neke od najneprijatnijih trenutaka svog ivota.

Mada je esto bio neprijatan, Dim ipak nije imao tekoa u stvaranju kontakata sa svojim vrnjacima. Uvek je bio u centru panje i svi su

31

nesnesno poeli da ga oponaaju i usvajaju njegove omiljene uzreice. Njegov magnetizam, mada jo nepotpuno oformljen, postajao jesve uoljiviji.

Dim je tokom itavog kolovanja uvek bio odlian uenik, iako je na uenje troio minimum energije. Njegov koeficijent inteligencije bio je vrlo visok, 149, a poznavanje matematiice i fond rei natprosean. Ova statistika ne moe potpuno da nam predoi njegovu linost, ali knjige koje je itao otkrivaju sasvim dovoljno.

Proitao je sve knjige nemakog filozofa Fri- driha Niea koji je kao to se kasnije moglo zapa- ziti na njega ostavio veliki utisak. Citao je Plutarhove Zivote plemenitih Grka i postao veliki oboavalac Aleksandra Velikog, kojeg je ce- nio zbog njegove inteligencije i uspeha. Posebnu panju je posveivao poeziji, a od pesnika najrae je itao Artura Remboa, to se i moe uoiti po stilu kojim je i sam pisao. Meu brojnim ostalim piscima posebno mesto u njegovom ivotu zauzi- mali su Balzak, Molijer, Kokto, Dojs (njegov profesor je kasnije izjavio da je Dim jedini razu- meo njegovu knjigu ,,Uliks) i mnogi drugi. Pored knjievnosti posebno su ga privlaila dela francu- skih egzistencijalista. Po nekim miljenjima Mori- son je dobro poznavao radove svih velikih mislilaca.

Dvadeset godina kasnije njegov profesor knjievnosti je, Dim je itao vise nego njegove kolege, ali je pored toga itao i knjige za koje je malo ko uo. Cesto sam morao da odlazim u biblioteku da bih proverio da li sve te knjige koje on pominje stvarno postoje. Sumnjao sam da iz- milja njihove naslove, a ovo se posebno odnosilo

32

na knjige o demonologiji iz 16. i 17. veka. Do tada nita nisam uo o njima, ali one su postojale, a na osnovu sastava koje je pisao uverio sam se da ih je stvarno procitao."

Morison je postepeno postajao pisac. Poeo je da vodi dnevnik u koji je beleio sve to mu se deava i sve to bi mu palo na pamet. Pisanje je vremenom za njega postalo strast. Njegove be- lenice su se iz dana u dan punile kratkim, ali britkim pesmama od kojih e se neke pojaviti na prvim ploama Doorsa. Jedna od onih koja je snimljena bila je i Horse Latitudes". Slino njoj i mnoge druge govorile su o vodi i smrti. Iako j Dim bio odlian pliva, njegovi prijatelji su tvrdili da se on uasno plaio vode.

Pored pisanja poezije, povremeno se bavio i slikanjem, ali se i jednom i drugom aktivnou bavio tajno. Mali broj ljudi je bio upuen u onoto je on u to vreme radio. Poto je imao mali deparac bio je orinuden da krade boje i etkice. Voleo je da radi slike koje prikazuju velike penise i felacio. Ove slike je esto umetao u sveske svojih kolega tako da ih nastavnici lako mogu nai. Kriom je potom posmatrao njihove reakcije i na taj nain saznavao ta ljude moe da zaprepasti, fascinira ili razljuti. Na pitanje zato slika, Dim je jednom prilikom odgovorio, ,,Ne moe sve vreme da ita, oi ti se umore." U stvari, on se u to vreme dvou- mio u pogledu onog to eli da bude.

Dim je imao obiaj da nedeljama nosi istu koulju i zbog toga kao i zbog duine kose dolazio je u sukob s majkom, koja je u Stivovom odsustvu postajala gazda u kui. Ovo je uoila i njegova uiteljica koja ga je jednom upitala da li mu je

33

potrebna novana pomo. Kada mu je majka potom dala 5 dolara za koulju, on je na buvljaku kupio jednu za 25 centi, a ostatak potroio na knjige. Klara je uopte veoma mnogo brinula zbog njegovo^ neobinog ponaanja. Dim ju je esto bezrazlozno napadao i tvrdio da ona od njega trai da ui i kui donosi dobre ocene samo zato da bi mogla da se hvali pred prijateljicama.

U to vreme Dim je najvie voleo da slua crne bluz pevae i duhovnu muziku i ak je tvrdio da mrzi rokenrol.

Odlazak od kue

Tokom dve i po godine provedenih u Virdini- ji Dim se mnogo promenio. Vie nije bio nevini sreni deak, nego mladi pun gorine i cinizma, koji je naprosto postao opinjen izopaenim ponaanjem i priama.

Morisonovi su uskoro spakovali svoje stvari i otputovali za Floridu. Tokom ivota u ovoj novoj sredini Dim je poeo da puta kosu i ogluavao se na sve molbe da se podia, obrije, presvue ili ide u crkvu. Pretio je da e kui da dovede Crnkinju i ostavljao prazne boce od vina u svojoj sobi. Ponekad danima nije progovarao ni re. Samo bi utke odlazio i vraao se kui. A kada bi

34

mu neko doao u posetu traio je od njega da sa police uzme neku knjigu i proita poetak bilo kog poglavlja. Za to vreme je murio, a kada bi italac zavrsio pasus, on bi mu rekao o kojoj knjizi je rec i ko ju je napisao. Nijednom nije pogresio, iako je u to vreme u njegovoj sobi bilo na stotine knjiga. Deavalo se da pomogne prijateljima ili bratu u pisanju zadataka za kolu. Uspevao je da im u jednom dahu izdiktira najdue i najkompli- kovanije zadatke, navodei uzgred i obimnu bib- liografiju.

Vremenom je sve ee poeo da se opija, mada jo nije svakodnevno pio. Izgledalo je kao da ima potrebu da u alkoholu nae nuni mir. esto je odlazio na igranke i stajao u uglu pretvarajuci se da je drvo. Ipak najee je odlazio u klub u kojem su nastupali lokalni muzicari i pesnici.

Tokom ivota na koledu Dim je pio pivo svojih cimera, jeo njihovu hranu i bez pitanja po- zajmljivao njihovu odeu. Slino antropologu za- pisivao je sve svoje delatnosti i reakcije koje su one kod drugih pobudivale. Ove i druge njegove aktiv- nosti uskoro su postale nepodnosljive tako da je Morison konano izbaen iz kole.

Preselio se u jedan jeftin motel, a poto nije imao para roditelji su mu, pod uslovom da im svakog meseca pie, slali novae. On im nije pisao uobiajena pisma ve prie. Recimo, kako je bio u bioskopu u kojem je potom izbio poar. Sve je osim njega zahvatila panika, a on je bio sasvim miran. Popeo se na binu i pratei se na klaviru pevao da bi ih umirio i omoguio im da lagano napuste dvoranu. U drugom je izneo detaljan opis ponaanja oveka koji se davio u bari.

35

Filmska akademija

Kada se Dim Morison upisao na UCLA, u filmskoj koli su tada predavali Stenli Kramer, Zan Renoar i Jozef fon Stajnberg, a meu stu- dentima bili su Frensis Ford Kopola i Denis Dekob, koji je kasnije sa Kopolom radio na sce- nariju za Apokalipsu". Dim se odmah ukljuio u malu grupu studenata koji su inili najenergini- ji i najeksplozivniji studenti sa univerziteta. Najudniji u toj grupi bio je Denis Dekob zvani ,,Pacov. Denis ga je privukao zbog toga to je on proitao isti ako ne i vei broj knjiga. Imali su obiaj da satima raspravljaju o Nieu, a jednog dana tokom razgovora pomenuli su i jednu reenicu Vilijema Blejka, Kada bi vrata recepci- je bila otvorena Ijudima bi se sve ukazalo u svojoj istinitosti, to jest, kao veno. Njih dvojica su tada odluili da oforme grupu studenata po imenu Doors: Opened & Closed'1 (Vrata: otvorena i zatvorena).

Negde u to vreme Dim se upoznao sa Rejom Manzarekom. Rej je bio prijatelj Dona Debela, lana Dimovog kruoka i svirao je u grupi Rick and the Ravens". Reju se dopalo to to je Dim odbio da montira scenu u kojoj se naga pojavljuje njegova devojka. S druge strane, Morisonu se svi- dela muzika koju je Rej svirao i zato je jedne veeri otiao da slua Rejovu grupu u Santa Mo- niki. Tada je Manzarek njega i jo neke prijatelje

36

pozvao na binu da zajedno otpevaju refren pesme Louie, Louie. Morison se tada prvi put popeo na binu i sigurno nije bio svestan da to nee biti i poslednji put. Samo nekoliko meseci kasnije Re- jova grupa je na studentskoj igranci trebalo da prati duet Sonny & Cher. Kako je neposredno pre toga grupu napustio jedan od njenih lanova, a u ugovoru je stajalo da grupu ini est lanova, Rej je pozvao Dima da im se pridrui.

Poto Dim nije svirao nijedan instrument, njegov zadatak bio je da folira kako svira na gitari vezanoj za neukljueno pojaalo. Morison se tada po drugi put naao na bini. Kasnije je izjavio da je to bio njegov najlake zaradeni novae u ivotu.

Nezadovoljan ocenama koje su dobili njegovi filmovi, Dim naputa UCLA. U vreme dok su ostali studenti podizali svoje diplome Morison je etao plaom i puio travu. Ostao je da ivi u Ve- nisu, kod Los Andelesa, u kojem je zajedno sa Denisom stanovao u jednoj kolibi. Venis je bio prosto idealno mesto za njega. U to vreme plae ovog malog mesta nastanile su stotine dugokosih umetnika i buntovnika. Muzika gitara i tranzisto- ra ula se na sve strane. LSD se praktiki legalno mogao nabaviti u nekim prodavnicama, a svi su puili marihuanu. Poinjalo je doba hipija.

Dim je bio jedan od mnogih anonimnih dugokosih lutalica koje su se tada muvale naokolo obuene u majice i farmerke. U sobi je imao samo sveu, malireo i ebe. Retko je jeo i jo rede spa- vao a najvei deo vremena posveivao je pisanju pesama. Rodenje roka poklopilo se s mojom

37

adololescencijom. Iako nisam verovao da u se i sam baviti muzikom, na neki nain sam se za to podsvesno pripremao. Prve pesme koje sam napravio skinuo sam sa koncerata koji su se odvijali u mojoj glavi. Obino bih prvo uo muziku, a onda sam pisao rei koje su odgovarale melodiji. Muziku sam mogao jasno da ujem, ali poto nisam znao da je zapiem, bio sam primoran da je uobliim reima. Najee sam pamtio rei, a muziku zaboravljao.

Saradnja sa Rej Manzarekom

Dim se s Rejom ponovo sreo u avgustu 1965. godine. Sedeli su na plai i Dim je poeo da mu recituje svoju pesmu Moonlight Drive. Kada je otpevao stihove Hajde da otplivamo do mese- / popnimo se kroz plimu/ prodrimo u vee/ koje grad hoe da sakrije svojim snom," sea se Man- zarek, Rekao sam, to je ono pravo... Uinilo mi se da bismo ako skupimo grupu mogli da zaradi- mo milione dolara. Tog dana su njih dvojica zaeli Doorse.

Manzarek je bio etiri godine stariji od Mori- sona. Rodio se u ikagu u radnikoj porodici. Po- sle zavrenih studija klavira upisao se na pravo na

38

UCLA. Ubrzo je napustio fakultet i zaposlio se u banci. Nakon raskida sa devojkom odlazi u vojsku i svira klavir na Okinavi i u Tajlandu. Kada mu se vojska smuila otiao je k psihijatru i rekao mu da je postao homoseksualac. Otpustili su ga. Vratio se na UCLA, odsek za film, iste godine kada je Dim upisao ovaj fakultet.

Dim je imao dosta slab glas, a Rej ga je teio da je to zbog nedostatka samopouzdanja i da e se, ako veba, vremenom stvari popraviti. U to vreme niko nije verovao da grupa u kojoj je onaj ludi Morison moe da postigne i najmanji uspeh, ali Rej mu je ostao veran poto je u njemu osetio neto to drugi, ak ni njegova braa Rik i Dim, nisu.

Rej je upoznao Dona Densmora u centru za meditacije koja je bila pod pokroviteljstvom tada slavnog Maharii Jogija (kojeg su Beatlesi opevali kao Sexy Sadie) i pozvao ga da svira sa njima. Densmor je imao dosta slinosti sa Dimom; obo- jica su poticali iz srednje klase (njegov otac je bio arhitekta) i imali brata i sestru. Don je bubnjeve svirao od dvanaeste godine. Poeo je u kolskom orkestru ali se onda na koledu okrenuo dezu. Pored meditiranja, dez je bio jedna od stvari koje su zbliile Reja i Dona. Zanimljivo je pomenuti da Dim i on, iako su godinama svirali zajedno, nikada nisu postali bliski prijatelji. Dim ga je od prvih dana kritikovao to u dvadesetoj godini i dalje ivi s roditeljima. Jedan od razloga to se Densmor prikljuio grupi bio je urpavo pokuaj da se osamostali.

39

Posle samo dve nedelje vebanja braa Man- zarek, su pojaani novim pevaem, bubnjarem i basistkinjom, ijeg se imena niko ne sea, dobili prve termine u jednom losaneleskom studiju. Ploa je prola vrlo slabo tako da im ugovor nije produen, ali su ipak stekli pravo da besplatno koriste jedan od studija. Na ploi su bile etiri pesme koje je Morison napisao tog leta. Bile su to Moonlight Drive", My Eyes Have Seen You" (koja se tada zvala Go Insane"), End of the Night" i Summers Almost Gone". Posedovali su tri primerka koja su kao demo snimke nosili od jedne kompanije do druge, ali na njihovu alost niko nije bio zainteresovan da ih objavi.

Dim se tada upoznao sa Pamelom Kurson s kojom e uz este i burne prekide ostati do kraja ivota. Ljubav koju je prema njoj osetio nije uspela da potisne njegovu potrebu da krene u potragu za novim saznanjima o sebi. Ponovo je proitao Hak- slijevu knjigu Vrata percepcije" i zainteresovao se za LSD. Poeo je da ga uzima u velikim koliinama. Hteo je da otvori vrata percepcije.

Obavestio je roditelje da je traio posao, da su se svi smejali njegovoj diplomi i da je zato odluio da postane peva. Njegov otac je bio zapanjen. Podsetio ga je na to da je jo u detinjstvu prestao da ui klavir i da je uvek odbijao da sa porodicom peva na kunim zabavama. Bio je besan to njegov sin posle sveg novca koji je utroio na njegovo kolovanje eli da postane peva.

Dim im nije odgovorio. U stvari on svojim roditeljima nikada vise nije napisao nijednu rec.

42

Dim i Rej su u oktobru u jednom asopisu videli sliku Bilija Demsa iz Columbia Records". Dems je bio zaduen za otkrivanje novih talenata, a na osnovu njegove slike njih dvojica su za- kljuili da je on hip i da e kao takav sigurno osetiti vrednost njihovog projekta. Saekali su ga u zasedi ispred njegove kancelarije i uspeli da ga ubede da im prui ansu. Posle mnogo uloenog truda Dems je uspeo da se izbori za ugovor po kojem se kompanija obavezuje da snimi etiri njihove pesme u roku od pola godine, s tim da e se ugovor produiti ukoliko postignu uspeh. Dim je bio oduevljen. Potpisao je ugovor za istu kuu za koju snima Bob Dilan.

Ali, taman kada je izgledalo da im se srea osmehnula, grupu su napustila Rejova braa. Jed- eog od njih zamenio je Robi Kriger, kojeg su Rej i Don poznavali iz centra za meditacije.

Robi je imao 19 godina i bio je najmladi u grupi. Kao i Don i on se rodio u Los Anelesu. Upisao se na itav niz koleda i univerziteta, a u vreme kada se pridruio grupi studirao je fiziku. Gitaru je poeo da svira u 15. godini, a u 18. je poeo da se zanima za Montoju i Segoviju. Stilove je menjao podjednako esto kao i kole, a svirao je sve od flamenka, preko folka, do bluza i roka. Neko vreme je zajedno sa Donom radio u grupi Psychedelic Rengers.

Poto je Robi u sobi imao klavir odlazili su pet puta nedeljno kod njega a kada su uvebali reper- toar poeli su da sviraju na igrankama. Najee su svirali tude kompozicije kao to su Gloria" i

43

Louie, Louie. Dim je jo bio vrlo stidljiv i ne- siguran, tako da je uglavnom pevao ledima okre- nut publici, a kada bi joj se licem okrenuo drao se grcevito za mikrofon kao da ga jedino on odrava da ne potone u binu. Na prvim svirkama Rej je, zapravo, pevao veinu pesama, dok je Dim tu i tamo svirao usnu harmoniku ili uzviki- vao ,,Jea ili ,,Hajmo.

Mada su imali ugovor u depu, Doorsi, kako su se nazvali po odlasku brace Manzarek, nikako nisu uspeli da pronau producenta. ekajui na snimanje, nastupali su na manjim svirkama i ja- vljali se na sve mogue audicije. Svugde su ih od- bijali zamerajui im to to u grupi nemaju bas. Bezuspeno su pokuavali da nau odgovarajuceg basistu, ali je uvek ispadalo da po zvuju isuvie podsea na Rolling Stonese" (ije su neke pesme svirali) i ostale njima sline elektrine ritam i bluz grupe. I onda su konano dobili redovnu tezgu u klubu London Fot nedaleko od uve- nog Whiskey A Go Go. Najava njihove prve svirke na kojoj je pisalo Doors - grupa iz Veni- sa, vise je uzbudila njih nego publiku. Na njihovu prvu svirku nije doao niko.

U ovaj klub su uglavnom navracali mornari, makroi, prostitutke i razni drugi nastrani tipovi a vlasnik, koji se igrom sluaja zvao Desi Dems, plaao im je manje od tada zagarantovanog mini- muma. Doorsi su tamo svirali od 9 do 2, za samo 5 dolara, a petkom i subotom za 10 dolara ukoliko je vlasnik bio u mogunosti da im isplati honorar. Ipak ove svirke su im pomogle da steknu potreb-

44

no samopouzdanje i da doteraju svoje pesme. Rej je uskoro otkrio Fenderovu bas klavijaturu, instrument koji mu je omoguio da levom rukom svira bas, dok desnom svira melodiju i akorde na Vox orguljama koje mu je kupila Columbia".

Mesec dana kasnije, od etrdeset pesama koje su svirali 25 su sami napravili ukljuujui i The End koja 1966. godine nije bila nita vise do pe- smice o prohujaloj ljubavi. Dim je pevao veinu ovih novih stvari i postepeno se razvijao u dobrog pevaa. Ali istovremeno je sve ee poeo da se drogira i na svirkama. ak je tokom izvodenja nekih pesama i publici nudio razne tablete.

A onda su im kola pola nizbrdo. Nisu uspevali da zarade dovoljno za ivot i esto su izglad- neli odlazili kod Donove majke da ih nahrani. Don i Robi su pored toga bili uhapeni zbog po- sedovanja marihuane, a Dim je pozvan na regru- taciju. Ljudi iz Colubije" raskinuli su ugovor, a potom im je i vlasnik London Foga dao otkaz.

Situacija se popravila samo mesec dana kasnije. Dim se nakljukan drogama pojavio pred re- grutnom komisijom i izjavio da je narkoman i nomoseksualac 1 da e oni zaaliti ako ga poalju u vojsku. Odbili su ga, naravno. A onda se pojavila Roni Haran, lovac na talente za Whisky a Go Go i ponudila im da nastupe jedno vee u ovom klubu. Elmer Valentajn, vlasnik kluba, na prvi pogled je zamrzeo Doors, a posebno Dima. Roni je ipak uspela da ga nagovori daprodue ugovor, a Elmer je zbog toga vrlo brzo zazalio. Dim je pijan njega i njegovog ortaka, Fila Rancijanija, javno vredao tokom itava tri meseca koje su proveli u njihovom klubu.

45

Roni je uopte uinila vrlo mnogo za Doorse. Zahvaljujui njoj oni su poeli i ostali da sviraju u Whiskey a Go Go, ona je irom Los Anelesa irila famu o novoj ludoj i seksom nadahnutoj novoj zvezdi i uspela, uz pomo Artura Lija, iz grupe ,,Love, da privoli Deka Holcmana da im ponudi ugovor prvo na jednu, pa na dve godine.

Vrata se otvaraju

Dorsi su se napokon nali u pravom studiju i poeli da rade na svom prvom albumu. Pol Rotajld koji im je dodeljen kao producent izabrao je pesme koje su najbolje prolazile kod publike i traka je poela da se obre. Po zavretku snimanja koje nije prolo bez incidenata (Mori- son je tokom snimanja pesme The End razbio jedan televizor, studio isprskao penom za gaenje poara i unitio jednu Robijevu gitaru i iznajmlje- ni klavsen), Doorsi su po prvi put gostovali u Nju- jorku. Za samo nekoliko dana oni, a posebno Morison, postali su glavna tema razgovora mladih Njujorana. Za to vreme Doorsi, koji su bili bez para, sedeli su u svojoj sobi, razgovarali sa pred- stavnicima Elektre o reklami, omotu ploe i

46

slinim stvarima, a Morison je kada mu je bilo dosadno visio nad ulicom drei se rukama za sims.

Vreme izlaska albuma se bliilo i Bili Dems, koji je preao u Elektru, predloio im je da napiu biografije koje e biti priloene propagandnom materijalu. Rej je smatrao da je za njihovu muziku irelevantno odakle su i koje boje vole i u ime grupe odbio ovaj predlog. Konano su se dogovrili da sami napiu tekst i poalju ga u Njujork. On glasi:

Na sceni, Doorsi deluju kao da su u sopstve- nom svetu. U pesmama ima neeg antikog i ko- smikog. Sve to na neki nain zvui kao karnevalska muzika. Kada sa zavri, za trenutak zavlada tiina. Neto novo je ulo u sobu.

A Dim je o sebi napisao sledee:

Moe se rei da je sluajno to sam ja idealan za posao kojim se bavim. Sve se to moe prikazati kao tetiva luka koja je 22 godine bila zapeta i onda odjednom odapeta.

Pomenuo je da od grupe najvie voli Beach Boys, Kinks" i Love. Od pevaa Frenka Sina- tru i Elvisa Prislija, a od glumaca Deka Palansa i Saru Majls. Rekao je da su mu roditelji mrtvi, mada to nije bilo istina, ali on je na otme insistirao i to je uvrteno u njegovu biografiju.

Poetkom januara 1967. godine izaao je album The Doors" i singl Break on Through". Po izlasku albuma odrali su niz koncerata u Filmore Westu, majpoznatijoj koncertnoj dvorani na Za-

47

padnoj obali. Iako ih je publika sve vie prihvata- la, kritiari su i dalje bili rezervisani i prema nji- hovj muzici i prema Dimovom talentu.

Oboavaoci su Dimu poeli da alju itave hrpe pisama u kojima je veina hvalila pesmu Light My Fire, za koju je muziku i vei deo teksta napisao Robi Kriger. Doorsi su odluili da je snime na sledeem singlu. Ali pojavio se problem. Kako na singlu snimiti pesmu koja traje izmedu 7 i 8 minuta? Problem su reili tako to su skratili dugaki instrumentalni deo.

Ali to nije bio jedini problem koji ih je muio. Tada nije bilo lako ugovoriti svirku, sea se Robi, a i kada smo u tome uspeli morali smo da se potrudimo da Dim dode na vreme i u koliko-toliko normalnom stanju. Zato smo se dogovorili da naemo oveka koji e izmeu ostalog brinuti o njemu.

I tako su Doorsi napokon bili kompletni. Nali su advokata, dva menadera i oveka koji je bio zaduen za reklamu. Cena im je naglo porasla tako da su im umesto 750 dolara, koliko su dobili za koncerte u Njujorku, sada nudili 7000 dolara.

Leto 1967. godine bilo je svakako najznaaj- nije u karijeri Doorsa. Poetkom juna izaao je singl Light My Fire, a nekoliko dana kasnije prvi put su nastupili u Filmoru kao grupa veeri. Singl je 25. jula bio prvi na listi asopisa ,,Bildboard i na tom mestu se zadrao do kraja avgusta. Sve ovo ukazivalo je na injenicu da njihov uspeh vise nita ne moe da osujeti.

48

Godinu dana posle snimanja prvog albuma, Doorsi su pristupili radu na svojoj drugoj LP ploi, Strange Days. U meduvremenu studio Number One, udvostruio je broj kanala tako da se muzika sada snimala na osam kanala. Doorsi su se potru- dili da do kraja iskoriste ovu prednost. Da bi svoje snimke uinili to zanimljivijim poeli su da koriste naineobin ije efek te . Svi lanovi grupe, ukljuujui i Dima, svirali su instrumente na ne- uobiajene naine. Nove zvuke dobijali su tako to su, recimo, ubacivali bocu od koka kole u metalnu kofu ili udarali kokosovim orahom o pod. U pesmi Strange Days Rej je prvi put u istoriji roka upotrebio zvuk Moog sintesajzera, dok je u pesmi Unhappy Girl itavu svoju deonicu odsvirao naopake. A da bi dobili zvuk vetra snimatelj Brus Botnik je upotrebio beli sum sa jedne trake i rukom menjao brzinu obrtaja pule.

Ipak, Doorsi, a posebno Morison, nisu svoje linosti mogli u potpunosti da izraze u donekle sterilnoj atmosferi studija. Koncerti su predstavljali idealni medij u kojem su oni uspevali da se iskau. Samo se na bini potpuno otvaram, rekao je svojevremeno Morison. ,,U koncertima ne vidim samo pojavljivanje pred publikom, pevanje odredenog broja pesama i odlazak sa bine - ve svemu prilazim veoma lino. Ne oseam da sam neto uradio ukoliko itavu publiku ne uvuem u ono to oseam. Ponekad stanem usred pesme i tada sve utihne. U tim trenucima izraavam svu svoju latentnu mrnju, nelagodnost i napetost.

Tako je i na koncertu u Berkliju Dim usred pesme End napravio pauzu od cetiri minute. Atmosfera je bila kao u parnom loncu. S pri- tiskom je rasla i temperatura i publika samo to

49

nije eksplodirala kada je Dim dao znak da se pesma nastavi. To je kao da gledate neki mural. Postoji pogled koji se najednom zamrzne. Volim da vidim koliko dugo mogu da podnesu pre nego to se raspuknu a onda ih putam. To je kao trenutak neposredno pre doivljavanja orgazma, a ljudi to vole.

Uporedo sa Dimovim uspehom munjevitu karijeru ostvario je i njegov otac - postao je najmladi admiral u Americi. ali, Dimova karijera i karijere lanova njegove porodice kretale su se razliitim kolosecima. Tako ak ni Endi nije znao da je njegov stariji brat uspeo kao peva. Sluao je Light My Fire, ali nije prepoznao njegov glas. Kada je doznao da je Dim peva Doorsa, pozaj- mio je njihov album od prijatelja i poneo ga kui da bi ga sasluao sa roditeljima. Klara je prekinula sa itanjem knjige, dok je Stiv i dalje prelistavao novine. U trenutku kada je Dim recitovao edi- povski deo pesme The End, novine su poele da mu se tresu u rukama. Postalo mu je jasno o emu pesma govori. Klara je sledeeg jutra preko Elektre dobila Dimov telefon i nazvala ga. Na- kon uobiajenog uvoda zamolila ga je da za praz- nik doe kui na veeru. Dim je pokuao da odgodi susret pravdajui se ve zakazanim obave- zama. Ali je na njeno insistiranje rekao da e se svakako potruditi da svrati kui posle koncerta u Vaingtonu - u kojem su tada iveli Morisonovi.

Jo samo ovo, dodala je Klara, zna kakav ti je otac, pa te zato molim da se podia pre nego to doe.

50

Dim je spustio slualicu i prisutnima , Vise nikada ne elim da razgovaram s njom. Prekid s roditeljima postao je konaan.

Nije poznato ta je on tada i kasnije oseao prema svojira roditeljima, ali je injenica da je odlino poznavao milje kojem je pripadao. To- potvruju i reci koje je izgovorio tokom jednog od svojih intervjua. Kada se s istorijskog aspekta osmotri ovo nae vreme, ono e verovatno pod- seati na doba trubadura. Ubeden sam da cerno izgledati veoma romantino. Ljudi budunosti e0 nama imati mnogo bolje miljenje deavaju se neke promene koje mi s lakoom ostvarujemo. Re je o kulturnoj i duhovnoj renesansi. Neto slino desilo se potkraj epidemije kuge koja je desetkovala stanovnitvo Evrope. Ljudi su plesali1 nosili arenu odeu. To je izgledalo kao nekakvo udesno prolee."

Ali, mada je Dim pripadao ovoj generaciji, postojale su i neke razlike koje su ga razdvajale od njegovih oboavalaca. Za razliku od tipinih hipija, Dim je astrologiju smatrao pseudonau- kom; odbacivao je ideju o potpuno integrisanoj linosti i izraavao odbojnost prema vegetarijan- stvu smatrajuci da se u ovom pristupu ishrani osea uticaj religije. Tvrdio je da je ovde u pitanju jedna dobma i da on zato za nju nije zainteresovan.

Dimovo obrazovanje, inteligencija i poreklo takode su ga odvajali od njegovih oboavalaca. Za razliku od standardnih drop auta, on je imao diplomu. Svidelo mu se to ili ne on je bio tipini

51

produkt srednje klase Juga i s prezirom je gledao na one koji su iveli od socijalne pomoi kao i na dugokose muvatore koje je kritikovao u pesmi Five To One. Pored toga, za razliku od njih on je postepeno odbacivao psihodeline droge i sve vie prelazio na alkohol.

Morison je zapravo verovao da mu alkohok pomae da na koncertima funkcionie na najbolji nain, ali to naravno nije uvek davalo oekivane rezultate. tavie, sve ee mu se dogaalo da neto zabrlja na nastupima. Pevao je sve gore i bio sklon ekcesima koji su zabaljali publiku ali ne i njemu nenaklonjene kritiare i puritanske mora- liste.

Pa ipak, Dim je svojim ponaanjem i izgle- dom postao jedan od simbola tog vremena. Posle Demsa Dina i Marlona Brandoa, Amerika je dobila novi muki seks simbol. Ljudi iz ou biznisa i zabavne tampe hteli su da iskoriste mogunost koju im je ovaj novi Morisonov status pruao i nastojali su da ga to vise izguraju u prvi plan. A kada su se i menaderi Doorsa, lakomi na novac, ukljuili u ovu kampanju sugeriui Dimu da an- gauje studijske muziare i raspusti grupu, Morison je o tome obavestio svoje kolege i predloio im da ih zamene. Novi menader postao je njihov dugogodinji saradnik Bil Sidons. Doorsi su i pored povremenih nesuglasica bili kao porodica koja deli i dobro i zlo i uvek su na ravne asti delili sve svoje prihode.

Ovo zajednitvo osealo se i na njihovim koncertima. Ponekad Dim nije bio raspoloen da

54

animira publiku, sea se Rej, ali mi bismo tada poeli da drimo ritam i on bi postepeno ulazio u fazon. Mogao sam preko orgulja da mu poaljem elektrini ok. Odsvirao bih samo jedan akord i on bi poeo da se gri i ponovo bi se otkaio. Nekada je bio stvarno neverovatan, prosto fanta- stian, a publika je to oseala.

Dim je poetkom 1968. godine iveo u sobi 32 na drugom spratu motela Alta Sienga. Sobu je plaao 10 dolara. Ovaj motel e ubudue biti cen- tar njegovog sveta. Kada god nije imao kola, ili mu je zbog pijanstva oduzeta dozvola, nijedno njemu vano mesto nije bilo toliko daleko da do njega nije mogao stii peice. Nove Elektrine - storije i studio bili su udaljeni samo sto metara, a jo blie bile su kancelarije Doorsa i tri Dimova omiljena bara.

U kandama alkohola

U to vreme Morison je ve postao hronini alkoholiar. Praktiki nije prolazio nijedan dan a da nije bio totalno pijan. A kada je bio pijan niko nije mogao da predvidi kako e se ponaati. Iz tog vremena potie sledea anegdota, koju je ispriao njegov menader Pol Rotajld. Na zabavi kod pe-

55

vaa Dona Dejvidsona nale su se dve legende roka, Dim Morison i Denis Doplin. Oboje su bili vrlo pijani. Sedeli su zagrljeni kao gospoa i gospodin Rokenrol i razgovarali. Onda se Dim najednom razgoropadio i grubo povukao Denis za kosu primiui njenu glavu pram licu na svojim pantalonama. Ona se konano oslobodila i sva u suzama otrala ka kupatilu, dok su Dima od- vukli u neka kola. Denis je potom uletela u auto udarajui Dima po glavi flaom Southern Com- forta", njenog omiljenog viskija. A Dim se za sve to vreme tresao od smeha."

Kada su se ponovo sreli u jednom njujorkom klubu, Dim se zateturao i sva tenost iz flaa i aa slila se u njeno krilo, a Morison je ponesen muzikom odjurio na binu, pao na kolena i rukama obuhvatio kolena Dimija Hendriksa, koji je tamo svirao te veeri.

Postavlja se pitanje u kojoj meri je alkohol uticao na promene koje su postale sve evidentnije u Morisonovom ivotu. injenica je da je on ma koliko bio inteligentan istovremeno bio i mladi ovek koji je iznenadno upao u u jedan ivotni kolosek za koji se ipak u dovoljnoj meri ranije nije mo^ao pripremiti. Ali, bilo kako bilo, Morison je poceo da se via sa velikim brojem devojaka i da troi ogromne koliine novca, mada ne na vile i automobile, nego na raune po barovima i kupo- vinu ekstravagantne odee (na primer, od koe gutera ili neodrebljenog ponija). Oko sebe je okupio grupu ulizica koji su ga svugde pratili, vozili ga tamo gde je eleo, pripaliivali mu cigarete, kupovali pie i nalazili mu ensfce. Pored njih esto se nalazio u-

bio i tada malo poznati pevaElis Kuper, sa kojima je dane provodio po barovima nedaleko od svog motela.

Alkohol je postao njegov lek za sve, magini napitak koji je reavao sve njegove probleme i potrebe. Bez flae Morison vise nije odlazio ni u studio. U tom stanju je i zapoeo rad na trecem albumu. Studio se pretvorio u pravu ludnicu. jedne nodi Densmor je bacio palice i zapretio odla- skom. Pretio je on i ranije, ali ovog puta njegova odluka je delovala neopozivo. Rej i Robi bili su zaprepaeni, a Dim je bez svesti leao na podu.

Na sreu razmirice su ve sledeeg dana bile reene i Doorsi su nastavili sa snimanjem.

Alkohol je ostavio traga i na njegovom fi- zikom izgledu. Lice mu je postalo podbulo, a telo mlitavo. U kosi su mu se pojavile prve sede vlasi. Poto mu se iznad pojasa ve ocrtavao sloj sala, poeo je da nosi iroke koulje, ali ih nije uvlaio u pantalone, to je ubrzo postala prava hipi moda. A kada mu je jedan oboavalac na ulici pomenuo da se udebljao, Dim se ulanio u klub za mravljenje mada je do tada prezirao sve one koji su se u njih ulanjivali.

to je bilo jo gore, Pol Rotajld mu je skre- nuo panju da poinje da gubi glas. Pol nikada nije smatrao da je Dim veliki peva, mada je nekoliko puta za njega rekao da je prvi pravi kruner posle Frenka Sinatre. ali, Morison nije razmiljao kao peva. Prednost je davao scenskom izrazu a ne glasu, tako da ga nije mnogo brinulo to to i ono malo glasa unitava alkoholom.

57

J W y D

S druge strane, Morison je bio olienje buntovnika, seksualni partner iz snova, Kralj Guter, romantini ludak. Dok je za srednju klasu Ame- rike bio javna opasnost, skaredni i arogantni ovek. Ovo je bila njegova apokaliptina strana. Ali, u privatnom ivotu, kada je bio meu prijateljima, esto se ponaao kao nevinace, ispolja- vao svoju uroenu stidljivost i govorio blagim glasom - ali naravno ne uvek. I sam je tvrdio da ga privlae krajnosti: Mislim da su najvii i naj- nii polovi najvaniji. Sve ostalo se nalazi izmeu, a meni je potrebna sloboda da sve probam - bar jednom. Znao je da bude krajnje pristojan, uglaen i veliki erudita, ali i grub ili kako je sam govorio primitivan. Njemu u prilog moemo da pomenemo miljenje koje je jednom izrazio Dek Holcman, vlasnik Elektre: Dim se po pravilu trudio da ne dovodi u neprijatne situacije one koje voli. Mislim da je traio nain da se sa svima sloi. On je, recimo, u svojim intervjuima na sta- vove sa kojima se nije slagao najee reagovao govoreci: Jasno mi je ta elite da kaete, ali moda... Ponekad je saoseao sa nepoznatim ljudima i trudio se da im pomogne. U filadelfiji se, recimo, pobrinuo za smetaj dvojice ti- nejdera koje su prijatelji ostavili na ulici, a jednom je sa sebe skinuo jaknu i dao je nepoznatom mladiu koji se posle provale obla- ka tresao od hladnoe na ulici. Njegovo vaspi- tanje se esto ispoljavalo u veoj meri nego to je to on eleo, kae Holcman. Znao je da se ponaa vrlo pristojno i ugladeno i da bude sjajan sagovornik.

60

Ali, nezavisno od toga ta je Morison mislio o svojoj publici, bilo je vrlo oigledno da su njegovi sluaoci bili vrlo zadovoljni onim to im je on nudio. Doorsi su izabrani za najbolju novu grupu, Manzarek za treeg na listi najboljih muziara, odmah iza Erika Kleptona i Ravija Sankara, a prva ploa Doorsa, nala se na drugom mestu iza Sgt. Peppera Beatlesa.

Slava ipak kad-tad mora da pokae i svoje runije nalicje. I tako je i Morison u jednom trenutku poeo da osea zamor i zasienje poslom kojim se bavio. U tom raspoloenju uao je jednog dana u kancelariju Doorsa. Unutra su bila etiri stola, kau, gramofon, maina za kafu i gomila ploa, novina i jjoste. Na zidu su visile njihove cetiri zlatne ploce. Dim je utke doetao do svog stola. Prelistavao je najzanimljivija pisma i jeo hamburger. Jeo je isto tako polako kao to je i govorio l hodao. Posle nekoliko trenutaka, pogle- dao je u prisutne i objavio da naputa grupu.

Ali, kao to nije lako iskoiti iz voza koji juri punom brzinom, tako ni Dim nije mogao da odri svoju rec. Doorsi su se ve pripremali za veliki koncert u Hollywood Bowlu, posle kojeg je plani- ran podjednako veliki nastup u Njujorku. Pored toga u julu ih je oekivala evropska turneja na kojoj je trebalo da promoviu svoj trei album. Na koncert u Holivudu, Doorsi su doneli 52 pojaala koja su bila poredana na trideset metara velikoj bini. Ukupna snaga im je bila 60.000 vati. Bili su u punom zaletu i tu zastoja nije moglo biti. Svrstani su u najbolje grupe sveta i najavljivani kao ameriki Rolling Stonesi. Poslednji njihov album je u pretprodaji prodat u pola miliona primeraka, a po objavljivanju prodato je jo 250.000 ploa.

61

Ovom albumu je inae dva puta menjan naziv. Dim je prvo predloio naziv American Nights", pa onda The Celebration for the Lizard", da bi konano bio objavljen pod nazivom Waiting for the Sun", po pesmi koja e tek kasnije biti snim> ljena na albumu Morison Hotel". Dimova prvo- bitna ideja bila je da izmedu kompozicija recituje svoje krace pesme, ali je umesto toga na koricama odtampana njegova poema The Celebration of the Lizard".

,,Ne smemo zaboraviti," objanjavao je Dim svoje oduevljenje gmizavcima, da se guter i zmija identifikuju sa nesvesnim i silama zla. U ljudskom pamenju postoji neto duboko to uvek reaguje na zmije, ak i kada nijednu do tada niste videli. Mislim da zmija personifikuje sve ono ega se plasimo."

Po povratku iz Evrope, Dim je i dalje oseao zasienje ivotom koji void i u njemu je i dalje tinjala elja za promenom. U Njujorku je upoznao Freda Mirova, asistenta Leonarda Bernstajna i kompozitora od kojeg se mnogo oekivalo, a koji je kada je uo Beatlese" shvatio da je njegova muzika irelevantna i zaeleo da se bavi popularni- jim formama. Poto se Dim ve bavio takvom muzikom, njih dvojica je zbliilaobostrana elja za promenama.Ako za godinu dana ne nadem neki novi nain da se kreativno izrazim, neu vie biti ni za ta," je Dim Fredu neposredno poto su se upoznali.

62

Njegova elja za promenom razbuktala se kada je, po povratku u Los Andeles, gledao Living teatar. esto je citirao prikaz o Livingovcima u kojem je pisalo: ,,0ni nisu pravi glumci nego luta- jua grupa tragaa za rajem koji oni definiu kao totalnu slobodu. Bave se hipnologijom i zauzimaju se za Raj sada; njihova funkcija je u direktnoj supro tnosti sa represivnom i totalitarnom dravom zakona i reda.

Dim je bio oduevljen onim to su oni radili i hteo je da ukljui politiku poruku u ono ime se bavio. Ali, nije znao kako. On nije imao elju da bude vod revolucije, ali je bio za ukoliko bi do nje dolo. Dugo je ve verovao da ploe mogu imati istu ulogu kao knjige i manifesti u ranijim revolucijama, ali nije bio sasvim siguran da li je to tano. Oseao je da treba da krene u novom prav- cu, da svi od njega oekuju da govori i da su spremni da posluaju njegove zapovesti. On nije znao ta treba da kae.

Na predstavama Living teatra Dim je uvek sedeo u prvom redu i sa publikom i glumcima izvikivao parole i traio Raj sada. Predstave su se zavravale povicima: ,,Ne smemo da svuemo odeu! Nae telo je tabu! Stidimo se onoga to je najlepe! Drutvo potiskuje ljubav! Nalazimo se pred vratima ! Izvikujui ove parole glumci su svlaili svoju odeu i ostajali u minimalkama koje su pokrivale ,,nepristojne delove tela.

S ovim utiscima u glavi Dim je otputovao na zakazani koncert u Majamiju.

63

Incident u Majamiju

Dim je s pivom u ruci stajao na bini oslonjen na pojaalo. Njegovo bradom oivieno lice imalo je nekakav mefistovski izraz. Publika je bila sabi- jena u stari zaguljivi hangar i nervozna jer je poetak koncerta kasnio ve itav sat.

Grupa je napokon poela da svira Break On Through", pesmu kojom su uglavnom zapoinjali svoje nastupe. Svirali su je oko deset minuta, a da Dim uopte nije reagovao. Razgovarao je i pi- juckao sa nekim iz publike. Kada je muzika stala, popeo se na binu i rekao: ,,Ne govorim o revoluciji! Govorim o tome da svi treba da se lepo pro- vedemo. Svi treba da dodete u LA, da leimo u pesku i kvasimo noge u okeanu. Da li ste spremni da to uradite? Da li ste spremni!"

Grupa je zapoela sledeu pesmu, Back Door Man", ali Dim je posle nekoliko strofa opet stao...

, sluajte me," vikao je. Usamljen sam, potrebna mi je ljubav! Dodite! Zelim da se pro- vedem. Zar me niko ne voli?"

Grupa je ponovo pokuala da ga animira i poela da svira Five To One", ali Dim je opet prestao da peva i poeo da govori. Vi ste gomila idiota! Dozvoljavate drugima da vam odreuje ta

64

treba da radite. Dokle ete im doputati da vas zajebavaju? Moda vi to volite, moda volite da vam nabijaju lica u govna?

Ne govorim o revoluciji, ni o demonstracija- ma. Govorim o zezanju, igranju, ljubavi. Zgrabite one pored vas i volite ih. Hajde...

Onda je Dim da bi drugima pruio primer, skinuo koulju i bacio je u publiku. Posmatrajui kako ona nestaje kao koska baena gomili izglad- nelih pasa, uvukao je preste u pojas pantalona i poeo da se igra sa kopom kaia. Bliio se trenutak koji je isplanirao u vreme dok je gledao Raj sada. Mada ostale nije obavestio o ovom, Dim je sve unapred pripremio.

Rej je najavio sledeu pesmu u nadi da e pri- vui Dimovu panju. Ali, Dim je opet otpevao poetak i stao. , ekajte malo... Skinuu sa sebe ovo sranje!

Bio je erven u lieu, glas mu se pretvarao u urlik, a mikrofon je gurnuo u usta. Publika je postala histerina.

Dim je poeo da otkopava pantalone, Rej je pozvao jednog oveka iz njihove ekipe da ga sprei da se svue. Ovaj je skoio na binu, otrao do Dima obuhvatajui ga rukama tako da ne moe da otkopa pantalone i sve vreme po- kuavao da ga odgovori od njegovog nauma.

Morison je retko nosio gaice, ali jeove veeri na sebi imao ogromni bokserski orc. Namera mu je bila da skine pantalone a da pritom ne naini nikakav prekraj. Znao je ta radi jer je sve dobro isplanirao. Dolazak raja je odloen.

65

Za udo, Doorsi su i dalje svirali pesmu Touch Me. Dim se brzo primirio i koncert je nastavljen. Ali bio je ve potpuno pijan, a poto je ispio sve svoje zalihe piva poeo je da se grebe od publike. Zaboravljao je delove teksta, gubio se usred pesama, tako da je neke strofe ponavljao vise puta. Usred ovog haosa neka njegova pozna- nica mu je poklonila malo jagnje. Onda je s glave jednog policajca skinuo apku i bacio je u znojavu gomilu gledalaca, a policajac je uzeo kapu koju je Dimu neko dao i bacio je u istom smeru. Ovo je izazvalo buru smeha. Posle toga je Morison govorio publici o tome kako je nekoliko nodi gledao neke ljude koji su radili neto vrlo znaajno. Po- kuavali su da promene svet. Zelim da im se prikljuim. elim da promenim svet, vikao je, pozivajui gledaoce da mu se pridruze na bini. Uprkos opomene organizatora, oko stotinu mladih popelo se na binu i poelo da igra na muziku koju su Doorsi nekako uspevali da i dalje sviraju. Incident je okonan tako to je jedan od ljudi iz obezbeenja, inae nosilac crnog pojasa iz kara- tea, oprobanim zahvatom bacio Dima sa bine. Nekoliko minuta kasnije Morison se pojavio na balkonu, mahnuo gomili i otiao u svlaionicu. Koncert je konano zavren.

U svlaionici je bilo oko dvadesetak ljudi i izgledalo je kao da svi govore u isti glas. Najee pitanje bila su koliko je opreme izgubljeno i koliko ima povredenih posetilaca. ali, atmosfera je uglavnom bila dobra. Svi su se oseali oputeno a i Sidons je reio problem s policajcem tako to mu je platio neto novca za izgubljenu apku. ak su i prisutni policajci bili raspoloeni i govorili da su se divno proveli.

66

Pola sata kasnije ekipa je pakovala opremu i razgledala lorn koji se prostirao naokolo. bina je bila polomljena i opasno nakrivljena na jednu stranu, ali jo upeatljivije je delovala gomila grudnjaka i gaica. Spreili su Dima da se svue, ali ne i publiku.

Naredna tri dana sudbina Doorsa i Morisona bila je u rukama politiara, policajaca i novinara iz Majamija. Dim je otputovao za Jamajku, a par dana kasnije u jednom listu objavljeno je da je on sa bine bacio tri policajca i da su ga druga trojica kasnije sa nje odvukla. Dva dana kasnije ef policije je izjavio da e ukoliko bude osnova izdati nalog za Morisonovo hapenje, a gradonaelniku Deksonvila preporueno je da otkae zakazani koncert Doorsa.

U sredu, 5. marta, klupko je poelo da se od- motava. Tuilac Bob Denings optuio je Morisona za razvratno ponaanje, psovanje i opijanje na javnom mestu. Najzanimljivija je bila taka po kojoj je Morison pogledima izloio svoj penis i tresao ga simulirajui masturbaciju. ef policije je izjavio da e Dim biti poslat u Rejlford, najozlo- glaeniji zatvor u Floridi, na sedam i po godina. Sledeeg dana ime Dima Morisona i Doorsa bilo je na svim naslovnim stranama.

Za to vreme Doorsi, koji su bili na kratkom odmoru, nisu ni slutili da su postali uesnici velikog skandala. Ali, ubrzo je postalo jasno da e ovaj incident uticati na dalju sudbinu grupe. Nji- hovi koncerti su redom otkazivani, pesme zabran- jivane na mnogim radio stanicama, a tampa im je

67

okrenula lea. Jednom reju, Doorsi su postali nepoeljni. FBI je krajem marta optuio Dima za nedozvoljeno naputanje zemlje. Optuba je bila smena jer je Dim otputovao tri dana pre podizanja optunice. FBI je ipak poslao svog agenta da ga uhapsi. Svima je najednom postalo jasno da je stvar postala vrlo ozbiljna. Morison je uhapen 4. aprila i ubrzo bio puten uz kauciju od 5.000 dolara. U meuvremenu, film Feast of Friends" bio je spreman za prikazivanje, a Dim je zapoeo rad na novom filmu. Osnovao je kom- paniju HiWay Productions", kupio potrebnu opremu i preselio se u zgradu prekoputa Elektre.

Period krize

U junu je konano zavren njihov cetvrti album, Soft Parade". Pripreman je punih godinu dana, a Morison je napisao samo polovinu pesama. Svu energiju je posvetio poeziji. Da ljudi ne bi pomislili da je on autor tekstova kompozicije su prvi put u njihovoj karijeri bile potpi- sane imenima autora. Bilo je ipak oito da se u nekim pesmama javljao po neki stih koji je Morison dopisao. Ali sve u svemu, pesmama je ne- dostajala ona dra koja je bila toliko oita na

68

njihovim ranijim ploama. Tekstovima je manjka- la ona prepoznatljiva energija koju je samo Morison u trenucima velikog nadahnua mogao da izrazi, a muzika je bila isuvie razvodnjena - teranom upotrebom duvakih i gudakih instru- menata.

Mada je singl Touch Me odlino proao na tritu, trokovi snimanja albuma bili su veliki, a gomila novca utroena je na advokate. Doorsi kojima je onemoguen dalji rad nali su se u tekoj finansijskoj situaciji. S druge strane, Dimu je ve bilo dosta i hteo je da se povue iz ovog cirkusa. Mislim da mi se smuio imid koji su mi drugi nametnuli i to to sam ga nekad svesno, a nekad nesvesno, prihvatio. Nisam vise mogao to da pod- nesem i hteo sam sve da okonam u jednoj velian- stvenoj noi. I onda je Sidons napokon uspeo da ugovori nekoliko nastupa, ali pod uslovom da po- loe kauciju garantuju da nee doi do neprijatnih scena. Za svaki sluaj policija je bila na bini spremna da uhapsi Morisona ukoliko bi se on nedolino ponaao. A u Las Vegasu ef policije je svoje ljude snabdeo blanko nalozima za hapenje za svakog lana grupe koji su u sluaju potrebe mogli biti popunjeni na licu mesta.

Na opte zaprepaenje, koncerti su bivali sve bolji, muziki besprekorni, slobodniji i spontaniji. I Dimovo ponaanje se promenilo i to ne samo na koncertima nego i u slobodnom vremenu, koje je provodio u itanju, odlascima u bioskop ili u razgledanju grada u kojem su se zatekli. Prestao je da zalazi u barove.

69

B / w J x % t f * 4 / \ A * U /\ . 0 U /I /I M A \

$.

* ff)f a t l f n * y (2)S/a!*

LjCf l , f f. H/rrncv*,L A . 1 \^ ^ '/* ) > \

Bio je zadovoljan razvojem situacije. Srean to moe potpuno da se posveti pevanju i to povremeno moe da zabavi publiku svojim duhovi- tim opaskama. Ponekad mu je ipak bilo teko da prikrije svoj bes zbog ogranienosti vlasti.

Mada nije prolo ni est meseci od objavljivan- ja Soft Parade, Elektra Records je od Doorsa traila da za Boi spreme novi album. Kada se ima u vidu da grupa jo nije isplivala iz tekoa, onda su nove pesme bile iznenaujue dobre. Dimovi tekstovi bili su neuporedivo bolji od svega to je napisao u poslednjih nekoliko godina, a Rej, Robi i Don dali su sve od sebe da bi povratili izgubljeno poverenje publike.

Dim je tog prolea bio izuzetno produktivan. Mada se i dalje bavio pravljenjem filmova, on je nastavio da pie i shvatio da je muzika ipak naj- vanija stvar u njegovom ivotu.

Novi album je nazvan po losandeleskom ho- telu ,,Morison na koji je Rej sluajno nabasao tokom vonje gradom. Veina pesama imala je veliki znaaj za Ameriku 1969. godine, dok je u pesmi Peace Frog odraeno Morisonovo seanje na jedan ranije pomenuti dogadaj iz detinjstva (Indijanci razbacani po autoputu zore krvare/ duhovi se gomilaju u kao ljuska jajeta krhkom umu malog deteta). Melodija ove pesme toliko se do- pala ostalim Doorsima da su je oni snimili i pre nego to je napisan tekst. Onda je Rej u Dimovoj belenici s naslovom Abortion Stories" pro- naao jednu pesmu iji su vei deo iskoristili na snimanju. Roadhouse Blues", koja je prvobitno

72

zamiljena kao naslovna pesma albuma bila je kao i mnoge druge posveene Pameli. Njoj su u izve- snoj meri bile posveene i Blue Sunday" i Queen of the Highway".

Mada su matrice snimljene u rekordnom roku, Dimu, koji je ponovo poeo da se opija bila je potrebna i po itava no da bi nasnimio pevanje.

Bilo mu je veoma teko i svoju muku je pokuao da utopi u alkoholu. Kritika je sasekla njegov film Feast of Friends", poslednji singl Doorsa Krigerova pesma Runnin Blue", sa Soft Parade", jedva je dospeo do 63. mesta, suenje u Majamiju i Feniksu jo nisu bila zaka- zana, njegov poslednji film je ak i njemu delovao nekako nedovren. Problemi su ga saletali sa svih strana. Njegovi poslovni partneri traili su jo novca za dovrenje zapoetih filmova, Doorsi su navaljivali na njega da prestane da se bavi filmom i potpuno se posveti radu s grupom, obrije se i skine viak kilograma, a Pamela je traila da na- pusti pevaku karijeru i okrene se porodici i pisanju poezije. Istovremeno, jurile su ga mnoge devojke koje su tvrdile da im je on napravio dete, a publika je od njega traila da na koncertima nastavi sa svojim ludorijama. Vise nije mogao mir- no da seta ulicama a da neko ne pone da ga gnja- vi. Teret popularnosti postajao mu je sve tei. Morison je bio pred nervnim slomom.

S druge strane, desile su se i neke lepe stvari. Morison Hotel" je izaao u februaru, a ve u martu se pozlatio. Doorsi su bili prva grupa koja

73

je zaredom dobila pet zlatnih ploa. Dim i ostali iz grupe su muziki sazreli i postali mnogo bolji. Kritiari su se utrkivali u iznoenju pohvala.

Sve ove dobre vesti ipak nisu uspele da ga razvesele. U njegovim mislima bilo je sudenje u Feniksu i mogua kazna od 10 godina i 10.000 dolara.

Suenje je poelo 26. marta. Dim jebio uredno obuen, obrijan i oeljan. Stjuardesa eri En Mejson optuila je Dima da ju je napao na duno- sti. Konano je dokazano da je krivac u stvari Morisonov saputnik i prijatelj Tom Bejker. Za- buna je otklonjena i Morison je osloboden optube.

Problem manje. Ali ostalo je jo i suenje u Majamiju. Da bi to manje mislio na njega Dim je otputovao u Pariz. Obiao je delove grada koji su bili popularni meu engzistencijalistima, druio se sa Ciganima koji su izvodili svoje predstave na Monmartru, posetio Balzakovu kudu, Napoleo- nov grob i katakombe. Posle Pariza putovao je vozom i iznajmljenim kolima po paniji i Maroku. Odmor je proveo kao tipini ameriki turista.

U julu, kada je izaao njihov prvi ivi album Absolutely Live, Dim se ponovo motao po lo- sandeleskim barovima.

Ujutro 10. avgusta, Morison je u dobrom raspoloenju ekao na taksi koji e ga odvesti do suda. Pola sata kasnije bio je u sudnici i razgledao nekih 150 fotografija snimljenih na sudbonosnom

74

koncertu. Snimci su mu se svideli. alio se, ali je bio zabrinut. Postale su mu jasne sve zakulisne radnje koje su pratile suenje - on je jednostavno morao da bude kriv. Svima je to odgovaralo a posebno sudiji kojem bi Morisonova osuda pomo- gla na predstojeim izborima. Dimovi advokati su se iz sve snage trudili da dokau da je sve to se desilo u Majamiju uobiajeno za koncerte, ali njihove rei nisu dopirale do briljivo odabrane porote. Kada su podvrgnuti unakrsnom ispitivanju svedoci su mahom odustajali od svojih izjava. Stvo- rio se utisak da tuioci nezakonitim metodama nastoje da dokau optubu. Ni na jednoj od pri- loenih fotografija nije uoeno nita protivzakoni- to i niko od ispitanih svedoka odbrane nije video da je Dim pogledima publike izloio nedolini deo svoga tela. S druge strane, svedoci optube iznosili su toliko sline izjave da je taj deo suenja vie liio na audiciju za manju ulogu u nekom pozoritu. Posle vise od mesec dana i nekoliko prekida zbog unapred zakazanih koncerata, meu kojima je bio i nastup na Vajtu, suenje se bliilo kraju.

Morison je, mada nije bio obavezan odluio da govori pred sudom. Govorio je smireno i raz- borito. Na sva pitanja odgovarao je ljubazno i utivo. Paljivo je birao rei i pravio pauzu da bi dobro razmislio ta e da kae. Ostalo je jo samo da porota donese svoju odluku. Istog dana Morison je u novinama proitao da je u Londonu umro Dimi Hendriks.

75

Sud je konano doneo odluku. Dim je osloboen optubi pod takama 1 i 4 - razvratno ponaanje (simuliranje masturbacije i oralnog odnosa) i opijanje na javnom mestu. Ali je bio kriv na osnovu take 3: izgovaranja runih rei na javnom mestu. Neobino je bilo to to je Dim na pitanje da li je svoj penis izloio pogledima publike, odgovorio je, ,,Ne seam se. Bio sam pijan. A bio je osloboen ove optube. Proglaen je kri- vim za ono to nije dokazano. Po amerikom za- konu ova povreda zakona smatra se prekrajem a ne krivinim aktom. Zbog toga je kaucija po- veana sa 5.000 dolara na 50.000 dolara, kako bi sud osigurao da e se Morison pojaviti na roitu krajem oktobra, kada se oekivalo izricanje kazne, ga drava Kalifornie verovatno ne bi izruila zbog tako sitnog prestupa. Dim je na- putajui sudnicu novinarima izjavio: Ovo suenje i presuda nee izmeniti moj stil ivota, smatram da nisam uradio nita loe.

Meseci posle suenja bili su na neki nain tei nego samo sudenje. Izgledalo je kao da se Morison neumitno blii propasti. Kada je uo da je umrla Denis Doplin, Dim je pao u oaj. Prvo Dimi, pa onda Denis. Znao je da je on sledei i to je esto govorio drutvu s kojim se opijao.

Dim je 30. oktobra ponovo otiao u Majami da bi sasluao izricanje kazne. Presuda je kao to je i oekivao bila maksimalna. Za skaradno ponaanje dobio je 60 dana, a za nepristojno izlagan- je delova tela jo est meseci zatvora. Po izdravaiy u kazne usledila bi uslovna kazna od dve godine i cetiri meseca.

76

Dve nedelje kasnije Dimov advokat je uloio albu. U isto vreme objavljen je album 13" na kojem su se nale pesme sa ranijih ploa Doorsa. Naziv je dobila po broju pesama koji je na njoj objavljen.

Poetak kraja

Uskoro su Doorsi poeli sa pripremama za novi studijski album, ,,LA Woman. Rad na ploi tekao je neuobiajeno brzo zbog toga to je vei deo materijala ve ranije bio napisan. Cars Hiss by My Window11 poticala je iz belenica koje je Dim ispisivao tokom boravka u Venisu, a ,,WASP i ,,Changeling napisane su 1968. godine. Pesma ,,LAmerica snimljena je nekoliko meseci ranije za Antonionijev film Zabriskie point11. S druge strane, Dim je nakon preivlje- nih tekih trenutaka bio vrlo produktivan. Medu novim pesmama bile su LA Woman, u kojoj je izrazio svoje razoaranje Los Andelesom koji se iskvario i postao otuden, i Riders on the Storm, lagana dez pesma u kojoj se naziru izvesni auto- biografski elementi.

Doorsi su materijal odneli Polu Rotajldu. Njihovi odnosi sa dugogodinjim producentom

77

poeli su da se kvare od izlaska Morison Hotel". Rotajld je od njih oekivao savrsenstvo i opte- reivao ih je estim prekidima tokom snimanja. Do konanog razlaza meu njima dolo je onda kada je Rotajld izjavio da mu se nimalo ne do- pada novi materijal.

Ova kritika je Doorse zabolela. Priznali su da nisu bili najbolje pripremljeni za snimanje ali su i dalje verovali u svoje pesme. Posebno im je teko palo to to je Rotajld za Riders on the Storm" rekao da je to muzika za koktele". Poto ih je producent neopozivo napustio, Doorsi su se dogovorili sa snimateljem Brusom Botnikom da na- stave sa radom i zajedno produciraju album.

Dim je 6. januara telefonirao snimatelju koji je napravio Elektra studio i rekao mu, Prekosutra je moj rodendan i zato bih voleo da snimim neke pesme." Dva dana kasnije Dim je bio u studiju i poeo da ita svoje pesme i pije. Puna cetiri sata je itao sa uredno otkucanih stranica i postajao sve pijaniji. Ove njegove recitacije su nekoliko godina kasnije objavljene na ploi An American Prayer".

Poetkom januara 1971. godine Dim je sedeo za svojim stolom i itao Rolling Stone". Bio je vie nego srean to se kriticarima dopao njihov album 13". Za to vreme, ostali Doorsi su na spratu nie snimali novu plou. Pored njih tu su bili Deri Sef, basista Elvisa Prislija i ritam gitarista Mark Beno. Dim je ubijao vreme ekajui da ga pozovu da peva.

Mnogi su sumnjali da nee biti u stanju da otpeva ni jednu pesmu. Krajem prole godine on

78

vise nije vodio racuna o tome ta pije. Ispijao je sve to mu je padalo pod ruku. Zdravlje mu je bilo ozbiljno narueno, to od alkohola, to od velikog broja cigareta - puio je po tri pakle ,,Marlboroa dnevno. Mada je retko jeo (kada je bio gladan pio je koktele s voem) uspeo je da svoju idealnu teinu prebaci za itavih dvadeset kilograma. Stal- no je kaljao a povremeno je povracao krv. Glas mu je bio nepopravljivo oteen, tako da je Hol- cman, pri preslusavanju radnih snimaka pomislio, Trenutno sluam poslednji Dimov album. Nije on u tom trenutku anticipirao njegovu smrt, nego je mislio da je Dim gotov kao peva.

Za udo, snimanje je teklo vrlo glatko. Dim je veinu pesama otpevao ,,uivo u stvari od deset pesama on je nasnimio samo dve, od kojih je jedna bila ve snimljena ,,LAmerica.

Materijal je bio dobar i raznovrstan i pruao je svim lanovima grupe priliku da se u potpunosti kau. Dim je izabrao da otpeva Crawling King Snake", stari bluz Dona Li Hukera, koji su Doorsi svirali u svojim ranim danima. Robijeva svirka dola je do izraaja u pesmi Cars Hiss by My Window" a Rejova u srednjem delu pesme Hyacinth House". Poto je Dim otpevao stih Vidim da je kupatilo prazno", Rej je skliznuo u openovu melodiju poznatu kao Til the End of Time". Na singlu je trebalo da se pojavi Robijeva vesela, spontana ali i komercijalna pesma Love Her Madly". To je trebalo da bude njihov prvi singl posle pauze od godinu dana.

79

Posle deset dana vei deo materijala bio je zapisan na traci. Ploa je praktiki bila dovrena i kasnije je uvrstena medu najbolja dostignua ove grupe.

Vrata se zatvaraju

Dim se s Pamelom dogovorio da negde zajedno otputuju. Oseao je da mora da ode 1 da mu je promena neophodna. Verovao je da je Pariz jedini grad u kojem moe da bude ono to jeste. Da ga tamo ljudi nee proganiati po ulicama i terati ga da radi ono to ne eli. Poto vie nije imao nikakvih obaveza odluio je da s Pamelom u Pariz provede najmanje est meseci.

Neposredno po dolasku u Francusku Dim je poeo da se osea sve bolje. Poto se oslobodio pritisaka koji su ga do tada morili osetio je da se u njemu rada neka nova energija. Pun entuzijazma bacio se na pisanje poezije iknjige kojom je eleo da rasvetli pojedine periode svog ivota. A pored toga izmedu njega i Pamele ponovo se probudila ljubav koja je ve bila na zalasku.

Slobodno vreme provodio je u etnjama po gradu obilazei knjiare, Luvr 1 male restorane. Cinilo se da je konano bio sre

Documents

The Doors