THE DIRECTIONS OF REGIONAL DEVELOPMENT OF RAŠKA … · Baljevac 0.89). The different tempo of changes in population reflected in the change in population density. The half of the

Available online at www.gi.sanu.ac.rs

J. Geogr. Inst. Cvijic. 62(2) (33-48)

Original scientific paper UDC: 913(497.11)

DOI: 10.2298/IJGI1202033P

THE DIRECTIONS OF REGIONAL DEVELOPMENT OF RAŠKA MUNICIPALITY

Ivana Penjišević*1 * Faculty of Science, University of Priština, Kosovska Mitrovica Received 30 May 2012, reviewed 20 June 2012, accepted 14 August 2012 Abstract: The important natural and human resources situated on the territory of the Raška Municipality, provide a good basis for its regional development. Previous development plans marginalized these resources due to influence of industrialization. Available resources were used in a small scale. The task of this research is to perceive current geographic changes that happen among nature, population, settlements and economy. The perceived changes show complex situation in this area that had not been studied by regional geographers. The aim of this research is to define natural and human directions of development that could provide even regional development of Raška Municipality. Various literature and fieldwork (especially observation and interviews) provided data for this research. The future development plans for Raška Municipality should consider possibilities of agriculture, mining and tourism development. These activities will contribute to the regional development. These activities are also factors of the revitalization of its rural parts. Key words: Raška, natural and human resources, regional development, revitalization

Introduction

The territory of Raška municipality covers an area of 666 km2. Administratively, it is divided into three urban, three suburban and 55 rural settlements. The municipality is not territorially large, but it has a well-developed network of regional and local roads, significant natural resources and cultural and historical heritage from different historical periods. At the beginning of the second decade of the XXI century these resources make this municipality perspective among the economic perspective municipalities in Serbia. Since the directions of regional development of Raška municipality were not clearly defined, this paper will indicate activities that could contribute to positive economic results and ensure its stabile demographic development.

1 Correspondence to: [email protected]


34

Research methods Within the methodological apparatus, as a general methodological procedures were used a statistical method, as a general method, and, method of analysis, synthesis and cartographic method as a special method. The field research in the Raška municipality reviled the geographical phenomena and processes that were not previously observed in the available literature. Applying the analysis and synthesis of collected data, the author derived the general conclusions reached during the research.

Researched area The Raška municipality is located in the southwestern part of Serbia. Field research has proved that natural boundaries of Raška region and administrative boundaries of the Raška municipality are overlapping (Penjišević, 2010). From the morphological standpoint, Raška region consists of eastern parts of Starovlaško-Raška highlands and the middle parts of Ibar-Kopaonik region (Pavlović & Rodić, 1994). The municipality of Raška is morphologically divided into two parts: the valley-part (the basin of Ibar and Raška rivers and their tributaries) and hilly - mountainous part (branches of Kopaonik, Golija, Rogozna and Željin) (map 1). Along the valley of Ibar, which has meridianic direction of extension, the north part of Raška municipality is connected to more developed regions of Zapadno Pomoravlje and Šumadija, and in the south with Kosovo and Metohija. To the east, along the valley of the Jošanica, the right confluent of the river Ibar, the Raška municipality is connected to Toplica and Aleksandrovac valleys, and in the southwestern part, along the river Raška it is connected with the municipality of Novi Pazar (Military Geographical Institute, 1970). The studied municipality is located in the central part of the Raška district that includes five municipalities: Vrnjačka Banja, Kraljevo, Novi Pazar and Tutin, along with Raška municipality. The Raška district covers 4.43% of the territory of the Republic of Serbia, while 17% of the territory of Raska district belongs to municipality of Raška. The Raška municipality is the second smallest municipality by area, as well as the smallest by population in the Raška district. This is worrying, since the population is the most important factor of regional development.

The directions of regional development of Raška municipality

35

Map 1. Map of the Municipality of Raška

Demographic situation

Based on the data of the Statistical Office of the Republic of Serbia relating to the census since the second half of the twentieth century to the first decade of the 21st century, it can be concluded that the population of Raška municipality affected by unfavorable demographic processes. These processes are reflected through the continuous decline in fertility, increased mortality, emigration and demographic aging of the population. Till year of 1953 the Raška municipality was predominantly agricultural area, which had a relatively high rate of natural increase. Families with many children contributed to development of agriculture, which was the main economic activity. However, after the 1961st year, with the rapid development of non-agricultural sector and increasing employment outside the farm, there was a decline in the rate of natural increase. For a period of 41 years (1961 - 2002), the population of Raška municipality declined by 2875 persons or 9.63% (SORS, 2004). Declining number of inhabitants has been a result of negative natural growth and the intensive process of emigration from this area. Because of declining fertility and increasing mortality, the rate of natural increase during the second half of 20th century has been continuously declining. In 2010 was recorder the lowest value of natural growth, -6.8 ‰ (Municipalities of Serbia, 2010). Population


36

growth is uneven and rural settlements on the slopes of Kopaonik and Golija with unfavorable age structure are threatened by biological extinction. In 1961 age group under 14 years had share of 32.7% of the population of the Raška, while share of this age group in year of 2002 was reduced to 15.3%. On the other hand, the proportion of age groups over 60 years has increased three times, with 8% in year of 1961 to 24.3% in year of (FSOY, 1966 & SORS, 2004). This is one of the most important issues and presents the hallmark of unfavorable demographic situation in the municipality of Raska at a beginning of the second decade of the 21st century. Modern migrations of younger population toward the town, led to a redistribution of fertility and reproduction transfer centers from the countryside to the city. For example, a mountainous villages Pokrvenik, Badanj and Lukovo according to the 2002 Census did not have any population younger than 19 years, and their aging indexes are very high (Badanj 57, Lukovo 29, Pokrvenik 11). On the other hand, urban and suburban areas have the lowest indexes of aging, because young population is predominant in these settlements (Supnje 0.29, 0.55 Raška, Varevo 0.66, Baljevac 0.89). The different tempo of changes in population reflected in the change in population density. The half of the settlements of Raška municipality (30), at the beginning of the second decade of the 21st century, is in the area of low population density. This is a serious problem, which can quickly lead to a demographic threat to rural parts of the municipality. To ease these negative demographic processes to some extent, it is necessary to take measures to improve living conditions in the countryside. These measures should provide transportation connecting mountain villages with their centers and the construction of telephone networks in villages that still has no landline phones (Pokrvenik, Rakovac, Kremiće and Crna Glava). Also, it would be necessary to stimulate daily migrants to remain in the villages, by providing loans for the construction of individual rural households. Improving agricultural production by organizing purchase network and greater investment in agriculture by the state and local communities would be of great interest to those who want to live and work in the rural parts of municipality of Raška.

Results and Discusion The first and main direction of regional development of the municipality of Raška is related to the rational use of natural resources. The important natural resources of the municipality are mineral resources, mineral water springs, agricultural land and forests. The coal, boron minerals, magnesite, lead, zinc,


37

asbestos, building and decorative stone are important among mineral resources. Some mines were in operation or still exploit (coal), while the occurrence of certain minerals is considered promising for the regional development of municipality of Raška. The greatest economic importance is the exploitation of boron minerals in Piskanja (ore reserves amount is 8 million tonnes) and in Pobrđe, but substantial investment in geological exploration is needed in order to get a clear idea of the economic viability of opening deposit (Obradović, Djurdjević & Vasić, 1992). According to the available reserves of mineral resources, in the future mining could be regarded as the basic direction of regional development of the municipality of Raška. The work of the mine in the past favorably affected the population density and concentration of population in Baljevac. This mitigated to same extent the process of migration of working-age population to more developed cities of our country. The economic crisis of the nineties of the twentieth century brought a stagnation of production. A large percentage of the population of the municipality of Raška moved to seek work and better living conditions. A planned exploitation of boron minerals in the ore deposits in the vicinity of Baljevac could to some extent alleviate the process of emigration of the population in this area.

Mineral springs are currently under-exploited natural resources of the municipality of Raška, although Jošanička spa water is used in the Roman period. Jošanička Banja has a total of 13 mineral springs, with a water temperature of 58 ºC to 78.5 ºC (Vasović, 1988). Despite the existence of a long tradition and proven results in treating patients, Jošanička Banja at the beginning of the second decade of the 21st century has not used the opportunity to establish itself as a medical-health resort, tourist and recreational place. Its values are not adequately valorized in the current plans for development of tourism in this region. The reason for this is that over the years of investment in tourism development in Kopaonik, spa functions in Jošanička Banja were are completely neglected. Thermal mineral water treats certain diseases, but also for recreation and tourism. In addition, high temperature water source in Jošanička Banja represent a significant energy potential, which can be used in agriculture and in households for space heating. From this perspective, the future plans should consider use of mineral water available in Raška municipality, because mineral water can contribute to balanced regional development of the Raška municipality. In this regard, long-term plan of the Raška municipality and the Republic of Serbia provides a more rational utilization of mineral water. To affirm Jošanička Banja as health resort, tourist and recreational complex, it is necessary to invest in its development in terms of providing:

– Stimulating and restrictive measures to preserve agricultural land that belongs to more quality classes in alluvial plains of Ibar and


38

Raška river, preventing its conversion to other land-use and suppress illegal construction in these areas (Penjišević, 2010).

– A complete sewerage system for this spa resort, – A control and regulation of riverbed Jošanica river, – Planning, expansion and greening of the existing park in the spa, – A construction of new accommodation facilities (hotels and motels)

and expanding the number of beds in private ownership, – A complementary development of spa and mountain tourism, the

construction of the gondola from Jošanička Banja to Kopaonik, that will transport tourists through clean environment, with the possibility of enjoying the natural beauty of the region (Socio-Economic Analysis of the municipality of Raška, 2008).

The agricultural land is an important natural resource of Raška municipality, by its size, as well as the natural features that provide a variety of production in farming, cattle breeding and fruit growing. A significant proportion (37.3%) of the total area of the territory of the municipality Raška (66 641 ha) is agricultural land. It offers the possibility of optimal land use harmonized with the environmental principles of development. To aim this goal it is necessary to:

– Separate residential and industrial areas in the municipality of Raška and establish a harmonious relation between the built and natural structure,

– Define a special area for infrastructure development along the main output communication from the municipality to the surrounding municipalities,

– To create stimulating and restrictive measures to preserve more quality classes agricultural land in alluvial plains of Ibar and Raška rivers, preventing its conversion to other land-use and stop illegal construction in these areas (Penjišević, 2010).

The major significance for the development of agriculture has the arable land (fields, gardens, orchards, vineyards and meadows), since that land is suitable for the most intensive production. The quality land is located in the domains of villages located in the valleys of the Ibar, Raška and Jošanica river (Gnjilići, Kaznović, Rvati, Beoce, Piskanja, Kovači and Biljanovac), and in the lower parts of the rim of the Raško-baljevačka basin (Korlaće, Rudnica, Milatkoviće and Brvenica). The limiting factor, from the standpoint of agriculture, refers to the slope, which increases erosion. There are natural conditions for livestock production in hilly and mountainous areas of Raška municipality, by using the available fields and pastures. For them


39

It is possible to develop efficient cattle breeding on these areas, especially in the high villages gravitating to Golija and Kopaonik (Badanj Semeteš, Crna Glava, Lisina and Gradac). Given the fact that the meadows and pastures occupy 64.30% of the total agricultural area of Raška municipality, the livestock can be considered as most promising agricultural branch (Municipalities of Serbia, 2010).

Figure 1. The structure of agricultural land, public and individual agricultural households in 2009

The forest area is also one of the most important natural resources of the municipality of Raška. The large areas of forest in this region are located in the Ibar valley (alluvial forests of poplar and willow) and on the slopes of Kopaonik, Golija and Rogozna (deciduous and coniferous forests). The forests cover 29475 ha or 44.15% of the area of the municipality of Raška, of which the public sector 46.8% and 53.2% in private property (Municipalities of Serbia, 2010). A significant share of the total forest area of the municipality of Raška, with its quality, provides the basis for more intensive development of the wood-processing industry in this region. In order to increase efficiency and profitability in forest management, it is necessary to constantly maintain existing and raise new forests, as well as strengthen their functions - the production of wood and forest seed of high quality, protection of soil from erosion processes etc. (Lješević, Milanović & Obradović, 2004). The role of forests for the regional development of the municipality of Raška is based on the fact that in rural areas which are well wooded (Krusevica, Rakovac, Crna Glava, Gradac, Badanj, Plešina and Kovači) is possible to open a timber


40

plant, production of sawn timber and furniture. This would ensure the employment of the local rural population. The production process from the primary processing of wood to finished products could be completed in the municipality of Raška. At a time when most of the villages are affected by depopulation, this would be a factor in mitigating negative demographic processes and creating favorable conditions for living and working in a rural parts of Raška municipality. The second direction of regional development is related to the construction of transportation, utility, plumbing, electrical and telecommunications infrastructure in all settlements in the municipality Raška. Transport and communications systems and management of utility services, form the basis for development, because they can provide more efficient performance of daily activities and activities of the population (Pavlović, 2004). When talking about the road network of the municipality of Raška, it should be noted that natural factors in this region impeding the transport links are very favorable. This primarily refers to the tectonic complex terrain, which is suitable for tracing roads in most parts of the territory. Exceptions are mountain villages at higher altitudes, which are due to difficult access, in traffic isolation. This particularly refers to villages Crna Glava, Rakovac, Pokrvenik, Vojmiloviće, Boće, Biniće and Belo Polje, which even at the beginning of the second decade of the 21st century have not solved the problem of road and communication infrastructure. Therefore, building a local asphalt roads in the mountainous part of Raška municipality is an important direction for regional development. This would lessen migration from villages to town. Based on field research, it was concluded that further development of the entire municipality of Raška transport infrastructure should be based on:

– Reconstruction and modernization of local, regional and main roads and paving gravel roads to the remotest villages from the regional center,

– Modernization of utilities and water supply in urban and suburban settlements in the municipality of Raška and construction of local sewage network in its rural area,

– Construction of landfills for urban settlements Baljevac and Jošanička Banja and suburban settlements Supnje and Varevo. It is necessary to set up containers for disposal in rural areas, which are centers of local communities, to ensure a healthy environment,

– Rehabilitation of existing dumpsites near Ibar, Raška and Jošanička river


41

– Reconstruction of the low voltage network in hilly and mountainous villages, as well in Biljanovac and Jošanička Banja,

– Developing a network of fixed and mobile telephony in the entire minicipality of Raška (Penjišević, 2010).

The condition of the transport network at the beginning of the second decade of the 21st century is best illustrated by the folloving data. Here is categorized 552 km of roads, of which 275 with modern pavement. Of these, 39 km of highways, 113 km of regional and 400 km local roads (Municipalities of Serbia, 2010). Table 1 Length of roads in the municipality of Raška, by the importance of surface, 2009 (in km)

Main roads Regional roads Local roads

Tota

l

Mod

ern

road

Tota

l

Mod

ern

road

Tota

l

Mod

ern

road

Tota

l

Mod

ern

road

552 275 39 39 113 101 400 135 Source: Municipalities in Serbia in 2010, SORS, Belgrade Main roads are only 7% of the total length of all roads in the municipality of Raška and they are fully covered by modern pavement. The main roads Kraljevo - Raška - Novi Pazar - Ribariće (the Ibar highway) and Raška - Leposavić - Kosovska Mitrovica (the connector on the Adriatic highway) go through the territory of the municipality. Ibar highway is the main roadway, which is due to the satisfactory quality of pavement and a developed network of roads of the lower categories, fully utilized. This role of Raška municipality as a transit area is functionally active. The regional road network accounts for 20% of the total length of all roads in the territory. A significant fact is that 89% of their total length is covered with asphalt. The condition of the local road network is still not satisfactory. The local roads are 72.4% of the total length of all roads in the municipality of Raška and mainly covered with gravel (66.5%). A local community, thanks to foreign aid, conducted the modernization and reconstruction of local roads. Its aim is to provide modern asphalt road to villages in this area. It would caused balanced regional development and slow down the further migration of the rural population from the rural parts of the municipality of Raška. To solve these problems, one should consider the conditions of the existing socio-economic development of our country. A lack of funding for infrastructure is a limiting factor for its development. The third direction of regional development is related to nature conservation and conservation of cultural - historical heritage. It defines the impacts and


42

consequences of human activity on nature and cultural heritage, but also establishes principles and criteria of protection. This development concept is based on the planning organization and regulation of the municipality of Raška, in relation with the activities that take place in it. All activities and development processes that are present in the municipality, affect on the environment. Based on analysis of existing conditions, natural and manmade factors, certain impacts on the environment are identified. This is primarily related to air pollution, water pollution, land degradation, the problem of noise and waste management problem. Defining measures of protection should lead to reducing at the environmental impacts, as well as preventing and reducing significant adverse impacts (Filipović & Obradović, 2008). Environmental protection measures in the municipality of Raška refer to:

– Reducing air pollution caused by developed industrial features below the permited level in urban areas of Raška and Baljevac, as well as in other areas of the municipality due to emissions from combustion in households that are heated by solid fuel (wood, coal),

– Taking measures to preserve and protect surface and groundwater, their reserves, the quality and quantity. Raška and Ibar rivers are threatened by the enormous amount of solid waste due to the existence of many illegal dump sites along its banks. Testing of water quality of the Raška, conducted in the year of 2005 by the Institute of Public Health in Kraljevo, showed significant deterioration from the source to the mouth. It contains a large amount of waste from the territory of the municipality of Novi Pazar, including a considerable amount of medical waste that is extremely dangerous. This waste is even more dangerous when frequent outbursts of the river bring it on the arable land,

– Strict protection and control of water sources for water supply. It is necessary to apply all necessary measures to ensure the protection zone, as well as to protect the water supply sources from the impacts of activities in this area. The most important source of water for the municipality of Raška is water intake on the river Brvenica, built in the year of 1997,

– Protection of soil, especially high-quality, erosion, unsanitary landfills (dumps), excessive use of agro-chemical substances, leachate, unplanned construction etc. Since that land is a major economic and ecological potential of Raška municipality, its protection and use should be based on a balance of economic and environmental development,


43

– Construction of town landfill and remediation of existing landfills and illegal dumps in the municipality, especially in Rvati and Baljevac. For now, there is still no documentation for the construction of the landfill, as well as the general project of solving the problem of solid waste disposal. The collected waste currently is not being recycled, but the responsible utility company in the future plans to introduce a selection of waste by setting containers for the paper and "pet" packages (Socio-Economic Analysis of the municipality of Raška, 2008; Penjišević, 2010).

An active policy of environmental protection is a prerequisite for improving overall quality of life in the municipality of Raška. Besides protecting nature, the third direction of regional development refers to the protection of cultural - historical heritage. Considering that there are culturally - historical monuments of national importance in this region (monasteries Gradac, Končul, Stara and Nova Pavlica), special attention shold be paid to these monuments during spatial planning. To each monastery should be built of good access road, as well as a complete sewage and water supply. The regional development planning envisages their better presentation on fairs, so that the rich cultural - historical heritage can be included in the tourist offer of Raška municipality. The fourth direction of regional development is related to the even functional development of rural and urban parts of municipality of Raška. This can be achieved by intensive development of agriculture (especially livestock and horticulture), decentralization of industry and development of rural tourism. Indicator of economic activity of Raška municipality is national income by sectors. During the eighties industry was the leading economic sector in this region and its participation in the structure of the national income was the highest. Table 2 shows that the share of industry in the structure of national income 1981st amounted to 47.1%, which was nearly three times more than in agriculture, which share was 16.7%. However, after the year of 1990 in the municipality of Raška and the entire country, there has been economic collapse caused by the economic crisis. Then many of workers employed in the industry, lost their job. Although previously marginalized, agriculture has become the leading economic sector, which provided minimal livelihood to the local population. At the beginning of 21st century the impact of agriculture in the economic structure increases, as the economic situation has forced people to deal with it. This fact is best illustrated by the data presented in Table 2, where the share of agriculture in national income structure of the year 2002 was the highest of all other industries.


44

Table 2 The structure of the national income of Raška municipality by activities (%)

Yea

r

Tota

l

Indu

stry

and

M

inin

g

Agr

icul

ture

Con

stru

ctio

n

Tran

spor

t and

co

mm

unic

atio

ns

Trad

e

Cat

erin

g an

d to

uris

m

Oth

er

1981 100 47,1 16,7 7,3 6,7 10,3 5,8 6,1 1991 100 34,2 18,6 11 - 15 19,1 2,1

2002 100 24,2 33,4 8,6 9,8 14,6 8,5 0,9 Source: Municipalities in Serbia, SORS, Belgrade The directions of agricultural development in the municipality of Raška will depend on investment in this economic sector, by state and local government. Based on field research, bad situation in agriculture was observed. This situation at the beginning of the 21st century is based on the financial exhaustion and low productivity. Minimum investment in this economic sector had an influence on the decline in yield and quality of all aspects of production, although the facts indicate that the villages of Raška municipality can support regional development. A significant share of meadows and pastures in the structure of agricultural land of Raška municipality (64.30%), as shown in Figure 1, confirms the fact that the area has good prerequisites for development of livestock production. It is necessary to continue providing certain measures that will lead to better quality of meat, milk, cheese and wool. More intensive development of cattle breeding would have to follow the construction of processing plants (slaughterhouses and dairies), in order to produce quality products with a defined geographic origin. To accomplish this, it is necessary to purchase new machinery (baler, mower, seeder and combine for corn), because the existing machinery is outdated. Automatic machines would do the work faster and would provide bigger production. Those who want to breed the cattle would do their job much easier. The production of meat, milk, dairy products and wool would increase. To improve the situation in cattle breeding, it is essential to regulate product placement, so that this branch of agriculture gradually emerges from the crisis. It is necessary to provide cash loans to farmers for purchase of modern instruments of labor, in order to accomplish economic empowerment of the rural parts of municipality of Raška and mitigate process of further emigration of


45

young people from the hilly and mountainous part of the municipality. Field research has shown that the number of cattle farms is very small. Considering the situation, one of the directions of development of livestock should be the construction of family mini farms in Trnava, Gnjilica, Pobrđe, and Gradac and Brvenica. The capacity to processing meat and milk are also scarce, so their construction would lead to the production cycle ends within the municipality of Raška. All these measures would lead to an increase in living standard, as well as improve of the living conditions in rural areas. It is necessary to provide rural people economic security through the purchase of their products, in order to achieve primary positive results. This would slow down the process of deagrarisation, which have been extensively affected villages of the municipality. The agriculture must be intensified through the cultivation and production of quality varieties of fruits, vegetables and grains, what should lead to hiring more people. The plums and apples in the municipality of Raška have a much lower yield per tree than the average in Serbia, and therefore one direction should be increasing investment in fruit production. This is primarily related to changes in traditional production and growing of quality fruit varieties, which provide a guaranteed return. In the municipality of Raška at the end of the 20th century increased interest in raspberry growing, as well as introduction of the new varieties of this fruit. Villages located near regional road that leads from the Kopaonik are known for growing raspberries: Pekovići, Žerađe, Priboj, Županj, Čamage, Palještica and Velež (Penjišević, 2010). Raspberry sale is a significant source of household income, especially if its purchase price is economically feasible to some extent. Given the willingness of people to grow this kind of fruit, one direction of future development should be increasing plantings of raspberries in other villages in the municipality of Raška. However, a disadvantage for the development of fruit growing is the lack of cold storage for fruits and adequate processing capacity, which is certainly a limiting factor for development. Considering the nature of this area, future agricultural development program should not leave out the forest products and medicinal plants, which production would be maximally profitable. Ideal conditions for the production of blueberries, cranberries and other berries, in the foothill villages of Golija and Kopaonik: Lisina, Šipačina, Beljak, Semeteš, Plešina and Sebimilje. The necessary herb-driers should be raised and local villagers should be employed, to the mutual benefit.


46

One direction of agricultural development involves providing professionally assistance to the agricultural population, their education and information in terms of innovation in the development of the activity. Since 2012 this assistance is provided under the auspices of the Ministry of Agriculture of the Republic of Serbia. This field work is done by Advisory Service of Agriculture Department of Raška municipality, by organizing lectures for farms holders. Education and informing include:

– Providing expert advice on how to perform in a competitive market to the farmers by the experts,

– A constant informing of farmers about the possibilities of utilization of funds provided by state and local governments,

– Education of farmers so they can associate in the related industry to simplify market access etc.

Table 3 Overview of agricultural cooperatives and associations

in the municipality of Raška in the year of 2010 Name Location Activity

Agricultural cooperative "Raška" Raška Agriculture Agricultural cooperative "Rvati" Rvati Agriculture

Agricultural cooperative "Nikoljača" Supnje Agriculture

Fruit growers association Baljevac Fruit growing improvement

Beekeepers association Baljevac Beekeepinging improvement

Beekeepers association Raška Beekeepinging improvement Environmental cooperative "Milatkovići" Raška Agriculture

Source: Local Government, Department of Agriculture, Raška Another aspect of balanced spatial - functional development of rural and urban parts of Raška municipality is related to the decentralization of industry, which main goal is to reduce the inflow of employment contingent in urban settlements and improving conditions for living and working in rural areas. Favourable conditions for decentralization of small and medium firms are in Rvati (bakery "Žitko"), Beoci (water treatment plant), Brvenik (rubber hose factory "Rekord"), Gradac (factory for the production and bottling of mineral water "Iva") and Pavlica (processing plant and packing of seed potatoes). Industry development in a rural area would provide a more balanced distribution of the population, joined with production in non-agricultural activities and reducing migration from rural to urban areas (Pavlović, 2004). Development of rural tourism is the third aspect of the spatial - functional development, which is based on the increasing role of local government in its


47

promotion. In the municipality of Raška rural tourism can be developed throughout the year in Brvenica, Pavlica, Semeteš and Badanj, while in other high-mountain villages this type of tourism can be developed only in the season. Local capacity should be promoted and their offer should adapt to the needs of tourism demand in order to achieve more spending by tourists in the villages. For many events, which take place during the year in the municipality of Raška, Tourism and sport organization has found that there is interest in the recreation of tourists in local villages. Therefore, the rural population should be encouraged to build houses that could accept the appropriate number of tourists, with the appropriate comfort. Here, members of households engaging in service providing and marketing of food products for the tourists, would represent a significant contribution to the indirect employment of the rural population. This would provide income, which to some extent should improve living standards and alleviate migration of young people from the countryside. In order to use opportunity for rural tourism development in the municipality it is necessary to:

– Make a list of ecologically clean areas in the region with the aim of organic food production,

– Record the interesting architecture of old houses in rural areas and make their revitalization,

– Provide financial and professional assistance to households that choose to practice in rural tourism,

– Open the ethno villages in the areas near the cultural - historical monuments (Gradac, Pavlica et al.), as well as tourist centers on the edge of Kopaonik and Golija,

– Promote and foster the old crafts and home manufactured crafts, the production of souvenirs and tourist mascot of the municipality,

– Organize trade fairs for the promotion and sale of local products in the tourist centers of the region while most tourists visit,

– Establish a local travel agency that would be conceived and carried out a project. This agency should promote touristic values of Raška municipality (Penjišević, 2010).

The realization of aforementioned activities and respect the basic aspects of a balanced functional development of urban and rural parts of municipality of Raška, depends on citizens, local authorities and state and can only be achieved by it's linking and coordination.


48

References

Federal Bureau of Statistics. (1966). Gender and age. Census 1961, Book XI. Belgrade. Filipović, D., & Obradović, D. (2008). Situational and environmental protection measures in the

municipality of Subotica as a basis for sustainable development strategy in this area. Bulletin of the Serbian Geographical Society, 88(3), 61 – 73

Military Geographical Institute. (1970). Topographic Map 1: 50 000, Novi Pazar Sheet 1 (Sheet

580-1). Belgrade. Municipalities in Serbia (1983 - 2010). Belgrade: Statistical Office of Serbia. Lješević, M., Milanović, M., & Obradović, D. (2004). Protected natural asset as a development

factor. Scientific monographs: Sjenica region - anthropogeographical study. Belgrade: Faculty of Geography, 68 – 69

Obradović, J. Djurdjević, J., & Vasić, N. (1992). Miocene lake sedimentation - some examples in

Serbia. Records SGS, jubilee book. 1891 - 1991, 170 Pavlović, M. & Rodić, D. (1994). Geography of Yugoslavia I. Belgrade: Savremena Administracija. Pavlović, M. (2004). Economy. Scientific monographs: Sjenica region - anthropogeographical

study. Belgrade: Faculty of Geography, 75 – 77 Pavlović, M. & Šabić, D. (2005). Directions of regional development of Sjenica municipality.

Bulletin of the Serbian Geographical Society, 85(1), 63 – 71 Penjišević, I. (2010). Factors and directions of regional development of Raška region. Master

thesis, Belgrade: Faculty of Geography, 169 Regional Economic Development Agency for Šumadija and Pomoravlje. (2008). Socio -

Economic Analysis of Raška municipality. Raška Statistical Office of Republic Serbia. (2004). Comparison of Population and Housing 1948 – 2002,

Census of Population, Households and Dwellings in 2002 (Book IX). Belgrade. The municipality of Raška and non-governmental organization "PRO". (2009). Sustainable

Development Strategy for Raška municipality 2009 – 2019, Raška Vasović, M. (1988). Kopaonik. Belgrade: Serbian Geographical Society.

Доступно онлајн на www.gi.sanu.ac.rs

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(2) (33-50)

Оригинални научни рад UDC: 913(497.11)

DOI: 10.2298/IJGI1202033P

ПРАВЦИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ РАШКА Ивана Пењишевић*1 * Одсек за географију, Природно – математички факултет, Косовска Митровица Примљено 30 маја 2012; рецензирано 20 јуна 2012; прихваћено 14 августа 2012 Апстракт: На територији општине Рашка се налазе значајни природни и антропогени ресурси, који представљају добру основу за њен регионални развој. У досадашњим плановима они су били маргинализовани због утицаја индустријализације, која их је само у малом обиму искористила. Задатак истраживања је праћење актуелних географских промена на релацији природа-становништво-насеља-привреда, а ради стварања комплексне слике о овом простору који до сада није био предмет проучавања регионалних географа. Циљ рада је да се анализом природних и антропогених фактора изврши дефинисање праваца, који би условили равномеран регионални развој општине Рашка. Резултати истраживања су добијени коришћењем различитих извора литературе и теренским радом, пре свега опсервацијом и анкетирањем. Они се односе на чињеницу да у даљим плановима општине Рашка посебна пажња мора бити посвећена развоју пољопривреде, рударства и туризма. То су делатности које у будућности могу бити носиоци регионалног развоја и фактор ревитализације руралног дела ове општине. Кључне речи: Рашка, природни и антропогени ресурси, регионални развој, ревитализација

Увод Територија општине Рашка захвата површину од 666 km2 и административно је подељен на три градска, три приградска и 55 сеоских насеља. Иако се ради о општини која територијално није велика, она поседује добро развијену мрежу регионалних и локалних путева, значајне природне ресурсе и културно-историјско наслеђе из различитих историјских епоха. Све то је на почетку друге деценије XXI века сврстава у ред економски перспективних општина у Србији. С обзиром на чињеницу да до сада нису јасно дефинисани правци регионалног развоја општине Рашка, у овом раду ће бити указано на активности и делатности које би могле да остваре позитиван економски резултат и обезбеде њен стабилан демографски развој.

1 [email protected]


34

Методе истраживања

У оквиру методолошке апаратуре, као општи методски поступци у раду су коришћени општи и статистички метод, а као посебни метод анализе, синтезе и картографски метод. Истраживањима на терену општине Рашка утврђене су географске појаве и процеси који нису били уочени у расположивој литератури. Применом анализе и синтезе прикупљених података, у раду су изведени општи закључци до којих се дошло током истраживања.

Истраживано подручје

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије и на основу истраживања спроведених на терену, утврђено је да се њене административне границе поклапају са природним границама микрорегије Рашки крај (Пењишевић, 2010). У регионално-географском погледу, Рашки крај обухвата источне делове Старовлашко–рашке висије и средишње делове Ибарско–копаоничког краја (Павловић, Родић, 1994). Oпштина Рашка се морфолошки дели на котлински (у басенима река Ибра, Рашке и њихових притока) и брдско – планински део (огранци Копаоника, Голије, Рогозне и Жељина). Долином Ибра, која има меридијански правац пружања, ова општина је на северу повезана са знатно развијенијим регијама Западним Поморављем и Шумадијом, а јужно са Косовом и Метохијом. Источно је долином Јошанице, десне притоке Ибра, повезана са Топлицом и Александровачком жупом, а на југозападу, долином реке Рашке повезана је са општином Нови Пазар (Војногеографски институт, 1970). Проучавана општина се налази у централном делу Рашког округа, којем поред општине Рашка, припадају још Врњачка Бања, Краљево, Нови Пазар и Тутин. Рашком округу припада 4,43% површине Републике Србије, а општина Рашка захвата 17% површине истоименог округа. По томе се она налази на претпоследњем месту, док је по броју становника на последњем месту у Рашком округу. Ово је забрињавајући податак, ако имамо у виду да је становништво најзначајнији фактор регионалног развоја.

Правци регионалног развоја општине Рашка

35

Карта 1. Физичко – географска карта општине Рашка

Демографска ситуација

На основу података Републичког завода за статистику који се односе на пописе становништва од друге половине XX века па све до прве деценије XXI века, може се констатовати да је становништво општине Рашка захваћено неповољним демографским процесима. Они се огледају кроз константно опадање наталитета, пораст морталитета, исељавање становништва и демографско старење популације. Све до 1953. године ово је било претежно аграрно подручје, које је имало релативно високу стопу природног прираштаја. Породице са великим бројем деце биле су у функцији развоја пољопривреде, која је била и основна привредна делатност. Међутим, после 1961. године, са бржим развојем непољопривредних делатности и све већим запошљавањем ван газдинства, дошло је до опадања стопе природног прираштаја. За период од 41 године (1961 – 2002), број становника општине Рашка опао за 2.875 лица или за -9,63% (РЗС, 2004). Смањење броја становника настало је као последица негативног природног прираштаја и интензивног процеса емиграције са овог простора. Због пада наталитета и пораста морталитета, стопа природног прираштаја током друге половине XX је у сталном паду, па је 2010. године забележена најнижа негативна вредност од -6,8‰ (Општине у Србији, 2010). Природни прираштај је прилично неуједначен, па сеосим насељима на обронцима


36

Копаоника и Голије, због неповољне старосне структуре, прети биолошко гашење. Старосну групу млађу од 14 године чинило је 1961. године 32,7% популације општине Рашка, док је њено учешће 2002. године смањено на 15,3%. Са друге стране, удео старосне групе преко 60 година је троструко увећан, са 8% 1961. године на 24,3%, колико је износио 2002. године (СЗС, 1966 & РЗС,2004). То је један од крупнијих проблема, који представља неповољно обележје демографског стања општине Рашка на почетку друге деценије XXI века. Савремена миграциона кретања млађег становништва према граду, довела су до редистрибуције наталитета и преношења центара репродукције са села на град. Тако на пример, планинска насеља Покрвеник, Бадањ и Луково по Попису становништва 2002. године нису имала ни једног становника млађег од 19 година, па су и њихови индекси старења изузетно високи (Бадањ 57, Луково 29, Покрвеник 11). Са друге стране, најниже индексе старења имају градска и приградска насеља, у којима преовладава младо становништво (Супње 0,29, Рашка 0,55, Варево 0,66, Баљевац 0,89). Овако различит темпо промене броја становника одразио се и на промену густине насељености. Половина од укупног броја насеља општине Рашка (30), на почетку друге деценије XXI века, налази се у зони слабе насељености. Ово је озбиљан проблем, који врло брзо може довести до демографске угрожености сеоских делова ове општине. Да би се ови негативни демографски процеси до некле ублажили, неопходно је предузети мере за побољшање услова живота људи на селу. Оне између осталог подразумевају саобраћајно повезивање планинских села са њиховим центрима и изградњу телефонске мреже селима која још увек немају фиксне телефоне (Покрвеник, Раковац, Кремиће и Црна Глава). Такође, неопходно би било и стимулисати дневне мигранате да остану на селу, путем давања кредита за изградњу индивидуалних сеоских домаћинстава. Унапређење пољопривредне производње организовањем шире откупне мреже и већим инвестирањем у развој пољопривреде од стране државе и локалне заједнице, било би од великог значаја онима који желе да остану да раде и живе у сеоским подручјима општине Рашка.

Резултати и дискусије Први и основни правац регионалног развоја општине Рашка везан је за рационално искоришћавање природних ресурса. Најзначајнији природни ресурси ове општине јесу минералне сировине, термиоминерални извори, пољопривредно земљиште и шуме. Од минералних сировина, издвајају се


37

камени угаљ, борни минерали, магнезит, олово, цинк, азбест, грађевински и украсни камен. Нека лежишта су била у експлоатацији или се и сада експлоатишу (камени угаљ), док се појаве неких минерала сматрају перспективним за регионални развој општине Рашка. Највећи економски значај има експлоатација борних минерала у Пискањи (резерве руде износе осам милиона тона) и Побрђу, али су за сада потребна знатна улагања у геолошка истраживања како би се добила јасна представа о економској оправданости отварања лежишта (Обрадовић, Ђурђевић, & Васић, 1992). Према расположивим резервама минералних сировина, рударство се у будућности може сматрати основним правцем регионалног развоја општине Рашка. Рад рудника у прошлости повољно је утицао на насељеност и концентрацију становништва у Баљевцу. Тиме је у извесној мери ублажен процес мигрирања радно способног становништва према развијенијим градовима наше земље. Економска криза деведесетих година XX века утицала је на стагнирање обима производње. Тада се велики проценат становништва са територије општине Рашка иселио у потрази за послом и бољим условима живота. Предвиђена експлоатација борних минерала у лежиштима у околини Баљевца, могла би у извесној мери да ублажи процес емиграције становништва са овог простора. Термоминерални извори су за сада још увек недовољно искоришћено природно богатство општине Рашка, иако је вода Јошаничке Бање коришћена још у периода Римљана. Лековитих извора има укупно 13, са температуром воде од 58ºC до 78,5ºC (Васовић, 1988). Међутим, без обзира на дугу традицију постојања и потврђене резултате у лечењу оболелих, Јошаничка Бања ни на почетку друге деценије XXI века није искористила могућност да се афирмише као здравствено-лечилишно и туристичко-рекреативно место. Њене вредности нису адекватно валоризоване у досадашњим плановима развоја туризма на овом простору. Разлог за то је што се годинама улагало у развој туризма на Копаонику, па су бањске функције потпуно запостављене. Термоминералне воде могуће је користити за лечење одређених болести, али и за туристичку рекреацију и постхоспитални опоравак. Поред тога, високе температуре воде извора Јошаничке Бање представљају и значајан енергетски потенцијал, који се може користити у пољопривреди и у домаћинствима за загревање просторија. Са тог аспекта, у будућим просторним плановима се термоминералне воде којима располаже општина Рашка морају посебно уважавати, јер оне могу да допринесу њеном равномернијем регионалном развоју. С тим у вези, дугорочним планом општине Рашка и државе, предвиђено је рационалније искоришћавање термоминералних вода. Да би се Јошаничка Бања афирмисала као здравствено-лечилишно и туристичко-


38

рекреативно насеље, неопходно је улагати у њен развој у смислу обезбеђивања:

– комплетне канализационе мреже за ово бањско насеље, – регулације и уређења кеја речног корита Јошанице, – уређења, проширења и озелењавања постојећег парка у

Јошаничкој Бањи, – изградње нових смештајних капацитета (хотела и мотела) и

проширења броја постеља у приватном власништву, – комплементарног развоја бањског и планинског туризма,

изградњом гондоле од Јошаничке Бање до Копаоника, како би се туристи превозили еколошки чистим путем, уз могућност уживања у природним лепотама тог поднебља (Социо-економска анализа општине Рашка, 2008).

Како по површини, тако и по природним обележјима које омогућују разноврсну производњу у области ратарства, сточарства и воћарства, пољопривредно земљиште представља значајан природни ресурс општине Рашка. Од укупне површине коју захвата територија општине Рашка (66.641 ha), значајан удео припада пољопривредном земљишту (37,3%). Оно пружа могућност оптималног коришћења усклађеног са еколошким принципима развоја, па је у том циљу неопходно:

– издвојити стамбене и индустријске зоне у општини Рашка и успоставити хармоничне односе на линији контаката изграђених и природних структура,

– одредити посебан простор за развој инфраструктуре дуж главних излазних комуникација из општине према окружењу,

– стимулативним и рестриктивним мерама сачувати пољопривредно земљиште више бонитетне класе у алувијалним равнима река Ибра и Рашке, спречити његову конверзију у земљиште друге намене и сузбијати дивљу градњу на тим површинама (Пењишевић, 2010).

За развој пољопривреде од највећег значаја су површине обрадивог земљишта (оранице и баште, воћњаци, виногради и ливаде), с обзиром на то да је погодно за најинтензивнију производњу. Тако квалитетна земљишта се налазе у атарима сеоских насеља лоцираних у долинама река Ибра, Рашке и Јошанице (Гњилици, Казновићу, Рватима, Беоцима, Пискањи, Ковачима и Биљановцу), као и на нижим деловима обода Рашко-баљевачке котлине (Корлаће, Рудница, Милатковиће и Брвеница). Ограничавајући фактор са становишта земљорадње односи се на нагибе терена, на којима је све чешћа појава ерозије.


39

У брдским и планинским насељима општине Рашка постоје природни услови за сточарску производњу, користећи расположиве ливаде и пашњаке. На њима је могуће развијати економично сточарење, нарочито у високопланинским насељима која гравитирају Голији и Копаонику (Бадањ, Семетеш, Црна Глава, Лисина и Градац). Имајући у виду чињеницу да од укупних пољопривредних површина општине Рашка ливаде и пашњаци заузимају 64,30%, то се сточарство може сматрати најперспективнијом пољопривредном граном (Општине у Србији, 2010).

Скица 1. Структура пољопривредних повшина, друштвена и индивидуална

пољопривредна газдинства 2009. године

Површине под шумом такође представљају један од значајних природних ресурса општине Рашка. Већи шумски комплекси на овом простору налазе се у Ибарској долини (алувијалне шуме тополе и врбе) и на обронцима планина Копаоника, Голије и Рогозне (листопадне и четинарске шуме). Шуме захватају 29.475 ha или 44,15% површине територије општине Рашка, од чега је у друштвеном сектору 46,8%, а у приватном 53,2% (Општине у Србији, 2010). Значајно учешће шума у укупној површини општине Рашка, својим квалитетом даје основу за интензивнији развој дрвно-прерађивачке индустрије на овом простору. Да би се повећала економичност и рентабилност у газдовању шумама, неопходно је стално одржавати и подизати нове шуме и јачати њихове функције – производњу дрвета и шумског семена високог квалитета, заштиту тла од ерозивних процеса и слично (Љешевић, Милановић & Обрадовић, 2004).


40

Улога шумских површина у регионалном развоју општине Рашка базирана је на чињеници да је у сеоским насељима чији су атари знатно пошумљени (Крушевица, Раковац, Црна Глава, Градац, Бадањ, Плешин, Ковачи), могуће отварати погоне за прераду дрвета, производњу резане грађе и намештаја. На тај начин би се обезбедило запошљавање локалног сеоског становништва, а цео производни процес од примарне обраде дрвета до добијања готових производа, завршавао би се на територији општине. У условима када је већина села захваћена депопулацијом, ово би био један од фактора за ублажавања негативних демографских процеса и стварање повољних услова за живот и рад у руралном подручју општине Рашка. Други правац регионалног развоја везан је за изградњу саобраћајне, комуналне, водоводне, електричне и телекомуникационе инфраструктуре у свим насељима општине Рашка. Саобраћајни и комуникациони системи и управљање комуналним сервисима, чине основу за развој, јер могу да обезбеде ефикасније обављање свакодневних активности и делатности становништва (Павловић, 2004). Када се говори о путној мрежи општине Рашка, треба истаћи да су на овом простору природни фактори за остваривање саобраћајних веза веома повољни. Ту се у првом реду мисли на тектонски склоп рељефа, који у највећем делу територије погодује трасирању саобраћајница. Изузетак чине планинска села на већим надморским висинама, која су због отежаног приступа, саобраћајно изолована. То се посебно односи на села Црну Главу, Раковац, Покрвеник, Војмиловиће, Боће, Биниће и Бело Поље, која ни на почетку друге деценије XXI века немају решен проблем путне и комуникационе инфраструктуре. Из тог разлога, изградња локалних асфалтних путева у планинском делу општине Рашка представља значајан правац регионалног развоја. На тај начин ублажиле би се миграције становништва из села у град. На основу истраживања на терену, дошло се до закључка да даљи развој комплетне саобраћајне инфраструктуре општине Рашка треба базирати на:

– реконструкцији и модернизацији локалних, регионалних и магистралних путева и асфалтирању макадамских путева до најудаљенијих сеоских насеља од регионалног центра,

– модернизацији комуналне и водоводне мреже у градским и приградским насељима општине Рашка и изградњи локалних канализационих мрежа у њеном руралном делу,

– изградњи депонија за градска насеља Баљевац и Јошаничку Бању и приградска насеља Супње и Варево. У сеоским насељима, која представљају центре месних заједница,


41

потребно је поставити контејнере за уклањање отпада, како би се обезбедила здрава животна средина,

– санацији постојећих сметлишта уз Ибар, Рашку и Јошаничку реку,

– реконструкцији нисконапонске мреже у брдским и планинским сеоским насељима, али и у Биљановцу и Јошаничкој Бањи,

– развоју мреже услуга фиксне и мобилне телефоније на читавом подручју општине Рашка (Пењишевић, 2010).

Стање саобраћајне мреже на почетку друге деценије XXI века најбоље илуструју подаци да се овде налази 552 km категорисаних путева, од чега је 275 са савременим коловозом. Од тога је 39 km магистралних, 113 km регионалних и 400 km локалних путева (Општине у Србији, 2010).

Табела 1. Дужина путева у општини Рашка по значају и подлози 2009. године (у km)

Магистрални путеви Регионални путеви Локални путеви

Укупно

Савремени

коловоз

Укупно

Савремени

коловоз

Укупно

Савремени

коловоз

Укупно

Савремени

коловоз

552 275 39 39 113 101 400 135 Извор: Општине у Србији 2010, РЗС, Београд Магистрални путеви чине само 7% од укупне дужине свих путева на територији општине Рашка, при чему су у потпуности прекривени савременим коловозом. Територију ове општине тангирају магистрални путеви Краљево – Рашка – Нови Пазар – Рибариће (тзв. Ибарска магистрала) и Рашка – Лепосавић – Косовска Митровица (прикључак на Јадранску магистралу). Ибарска магистрала је најважнији путни правац, која је због задовољавајућег квалитета коловоза и развијене мреже путева нижих категорија, у потпуности искоришћена. Тиме је и улога општине Рашка као транзитног простора, функционално активирана. Регионална мрежа путева учествује са 20% у укупној дужини свих путева на овој територији, при чему је значајан податак да је 89% њихове укупне дужине прекривено асфалтом. Стање локалне мреже путева још увек није на задовољавајућем нивоу. Локални путеви чине чак 72,4% укупне дужине свих путева општине Рашка, при чему је њихова највећа дужина под туцаником (66,5%). Локална заједница, путем разних страних донација, врши модернизацију и реконструкцију локалних путева, са циљем да сва сеоска насеља са овог простора добију савремену асфалтну везу са саобраћајницама магистралног значаја. То би у сваком случају условило и


42

равномернији регионални развој и на известан начин успорило даље исељавање сеоског становништва из руралних делова општине Рашка. При решавању ових проблема, свакако треба имати у виду услове постојећег друштвено-економског развоја наше земље. Недостатак финансијских средстава за изградњу инфраструктуре представља ограничавајући фактор њеног развоја. Трећи правац регионалног развоја везан је за заштиту природе и културно – историјског наслеђа. Њиме се дефинишу утицаји и последице људских делатности на природу и споменичко наслеђе, али се такође и утврђују принципи и критеријуми заштите. Ова концепција развоја базира се на планској организацији и уређењу простора општине Рашка, у односу на активности које се у њој одвијају. Све делатности и развојни процеси који су присутни на подручју општине, манифестују се одређеним утицајима на окружење. На основу анализе постојећег стања, односно природних и створених чиниоца, идентификовани су одређени утицаји на животну средину. То се пре свега односи на загађивање ваздуха, загађивање воде, деградацију земљишта, проблем буке и проблем управљања отпадом. Дефинисање мера заштите има за циљ да се утицаји на животну средину сведу у границе прихватљивости, односно допринесу спречавању, смањењу или отклањању сваког значајнијег штетног утицаја (Филиповић & Обрадовић, 2008). Мере заштите животне средине на територији општине Рашка односе се на:

– смањивање загађености ваздуха испод дозвољеног нивоа у градским насељима Рашки и Баљевцу због развијене индустријске функције, али и у осталим насељима општине због емисије гасова из ложишта домаћинстава која се греју на чврста горива (дрва, угаљ),

– предузимање мера за очување и заштиту површинских и подземних вода, њихових резерви, квалитета и количине. Реке Ибар и Рашка су угрожени енормном количином чврстог отпада услед постојања великог броја дивљих депонија уз њихове обале. Испитивање квалитета воде реке Рашке, вршено 2005. године од стране Завода за јавно здравље у Краљеву, показало је значајно погоршање од изворишта до ушћа. У њој се налази велика количина комуналног отпада са територије Новог Пазара, а између осталог и знатне количине медицинског отпада који је изузетно опасан, тим пре што услед честих излива реке он доспе на обрадиве површине,


43

– строгу заштиту и контролу изворишта за водоснабдевање, где је потребно применити све неопходне мере да би се зона непосредне заштите, уже и шире зоне изворишта водоснабдевања заштитиле од утицаја активности на том простору. Најзначајније извориште водоснабдевања за општину Рашка је водозахват на реци Брвеници, изграђен 1997. године,

– заштиту земљишта, посебно високо квалитетног, од ерозије, нехигијенских депонија (сметлишта), прекомерне употребе агрохемијских средстава, процедних вода, непланске изградње и сл. Имајући у виду да земљиште представља велики привредни и еколошки потенцијал општине Рашка, његова заштита и коришћење треба да буду засновани на равнотежи привредног и еколошког развоја,

– изградњу градске депоније и санацију постојећих дивљих депонија и сметлишта у општини, пре свега у Рватима и Баљевцу. За сада још увек не постоји никаква документација за изградњу депоније, као ни Генерални пројекат решавања проблема одлагања чврстог отпада. Прикупљени отпад се за сада не рециклира, али надлежно комунално предузеће у наредном периоду планира увођење селектованог сакупљања отпада увођењем контејнера за папир и „пет“ амбалажу (Социо -економска анализа општине Рашка, 2008; Пењишевић, 2010).

Активна политика заштите животне средине услов је за укупно унапређење квалитета живота у општини Рашка. Поред заштите природе, трећи правац регионалног развоја односи се и на заштиту културно – историјског наслеђа. Имајући у виду да се на овом простору налазе културно – историјски споменици националног значаја (манастири Градац, Кончул, Стара и Нова Павлица), њима у урбанистичко – уређајним основама треба да буде посвећена посебна пажња. До сваког манастира треба изградити добре прилазне путеве, као и комплетну канализациону и водоводну мрежу. У планирању регионалног развоја предвиђена је њихова боља презентација на сајмовима туризма, како би се богато културно – историјско наслеђе могло укључити у туристичку понуду општине Рашка. Четврти правац регионалног развоја везан је за равномеран функционални развој руралног и урбаног дела општине Рашка. То се може постићи интензивнијим развојем пољопривреде (нарочито сточарства и воћарства), децентрализацијом индустрије и развојем сеоског туризма.


44

Показатељ привредне активности општине Рашка је народни доходак по делатностима. Осамдесетих година XX века индустрија је била водећа грана привреде на овом простору, па је сразмерно томе и њено учешће у структури народног дохотка било највеће. Из табеле 2 види се да је проценат учешћа индустрије у структури народног дохотка 1981. године износио је 47,1%, што је било скоро три пута више у односу на пољопривреду, чије је учешће било 16,7%. Међутим, након 1990. године на подручју општине Рашка, као и целе земље, дошло је до привредног колапса изазваног економском кризом. Тада је највећи број радника запослених у индустрији, остао без посла. Иако до тада маргинализована, пољопривреда је постала водећа привредна грана, која је обезбеђивала минимална средства за живот овдашњем становништву. Почетком XXI века почиње да јача утицај пољопривреде у структури привреде, пошто је економска ситуација приморала становништво да се бави њоме. Ту чињеницу најбоље илуструју подаци приказани у табели 2, где је учешће пољопривреде у структури народног дохотка 2002. године било највеће од свих осталих грана привреде.

Табела 2. Структура народног дохотка општине Рашка по делатностима (%)

Година

Укупно

Индустрија и

рударство

Пољ

опривреда

Грађевинарство

Саобраћај

и везе

Трговина

Угоститељ

ство

и

туризам

Остало

1981 100 47,1 16,7 7,3 6,7 10,3 5,8 6,1 1991 100 34,2 18,6 11 - 15 19,1 2,1

2002 100 24,2 33,4 8,6 9,8 14,6 8,5 0,9 Извор: Опшине у Србији, РЗС, Београд. Правци развоја пољопривреде у општини Рашка зависиће од улагања у ову привредну грану, од стране државе и локалне самоуправе. На основу истраживања на терену, констатовано је доста лоше стање у пољопривреди, која се на почетку XXI века препознаје по финансијској исцрпљености и ниској продуктивности. Минимална улагања у ову привредну грану утицала су на пад приноса и квалитет свих видова производње, иако чињенице указују да села општине Рашка могу бити ослонац регионалног развоја.


45

Значајно учешће ливада и пашњака у структури пољопривредних површина општине Рашка (64,30%), што је у раду приказано на графикону 1, потврђује чињеницу да овај крај има добре предуслове за развој сточарске производње. Оно што је даље неопходно јесте то да се одређеним мерама обезбеди квалитетнија производња меса, млека, сира и вуне. Интензивнији развој говедарства и овчарства морала би да прати изградња погона за прераду (кланице и млекаре), како би се производили квалитетни производи са дефинисаним географским пореклом. У том смислу потребно је набавити нову механизацију типа балирки, вила, косачица, сејачица и берачица за кукуруз, јер је постојећа већ застарела. Аутоматске машине допринеле би бржем обављању посла и обезбедиле већу производњу. Тиме би се посао становништву, које жели да се бави сточарством, знатно олакшао, а истовремено би се повећали вишкови меса, млека, млечних производа и вуне. Да би се побољшало стање у сточарству, најважније је регулисати пласман производа, како би ова грана пољопривреде постепено изашла из кризе. У циљу економског јачања руралног дела општине Рашка и ублажавања процеса даљег исељавања младог становништва из њеног брдско – планинског дела, неопходно је пољопривредницима обезбедити новчане кредите за куповину савремених средстава за рад. Истраживања на терену показала су да је број сточарских фарми овде изузетно мали. Имајући у виду такво стање, један од праваца развоја сточарства требао да буде и изградња породичних мини фарми у Трнави, Гњилици, Побрђу, Грацу и Брвеници. Капацитети за прераду меса и млека су такође оскудни, па би њихова изградња довела до тога да се производни циклус завршава финалним производом у оквиру саме општине. Све би то довело до повећања животног стандарда становништва, а тиме и побољшања услова живота на селу. Да би се до првих позитивних резултата дошло, неопходно је сеоском становништву обезбедити економску сигурност путем откупа њихових производа. На тај начин би се и делимично успорио процес деаграризације, који је већ интензивно захватио села ове општине. У будућем развоју пољопривреде, ратарство мора бити интензивирано кроз производњу квалитетних сорта воћа, поврћа и житарица, у чему треба више ангажовати становништво. У области воћарства, шљиве и јабуке у општини Рашка имају далеко мањи принос од по стаблу од просека у Србији, па зато један од праваца треба да буде повећано улагање у воћарство. То се пре свега односи на промене традиционалног гајења воћа и узгој квалитетних сорти, које дају загарантовани принос.


46

Крајем XX века у општини Рашка је порастао интерес за гајање малине, увођењем у производњу нових сорти овог воћа. По гајењу малине нарочито се истичу села и засеоци лоцирани поред регионалног пута који води од Биљановца према Копаонику: Пековићи, Жерађе, Прибој, Жупањ, Чамаге, Паљештица и Вележ (Пењишевић, 2010). Продаја малина представља значајан извор прихода домаћинствима која је гаје, поготову ако се има у виду да је њена откупна цена у извесној мери економски исплатива. Обзиром на спремност становништва да се бави овом врстом воћарства, један од праваца будућег развоја треба да буде повећање засада малина и у другим сеоским насељима општине Рашка. Међутим, неповољност за развој воћарства јесте непостојање хладњача за складиштење воћа и адекватних прерађивачких капацитета, што је свакако ограничавајући фактор развоја. Имајући у виду природу овог простора, будући програм развоја пољопривреде не би смео изоставити шумске производе и лековито биље, чија би производња била максимално профитабилна. Идеални услови за производњу боровнице, бруснице и другог јагодичастог воћа, постоје у подголијским и подкопаоничким селима Лисини, Шипачини, Бељаку, Семетешу, Плешину и Себимиљу. У њима је неопходно подићи сушаре лековитог биља и на тај начин запослити локално сеоско становништво, како би корист била обострана. Један од праваца развоја пољопривреде подразумева и пружање стручне помоћи пољопривредном становништву, њихову едукацију и информисање у смислу новина у развоју ове привредне гране. Под покровитељством Министрства пољопривреде Републике Србије, од 2012. године тај посао на терену обавља саветодавна служба одсека за пољопривреду општине Рашка, путем организовања стручних предавања носиоцима пољопривредних газдинстава. Едукација и информисаност подразумева:

– давање стручних савета пољопривредним произвођачима од стране стручњака у смислу како да наступе на конкурентском тржишту,

– сталну информисаност пољопривредних произвођача о могућностима коришћење финансијских средстава од стране државе и локалне самоуправе,

– едукацију пољопривредника ради удруживања у сродне гране ради лакшег приступа тржишту итд.


47

Табела 3. Преглед пољопривредних задруга и удружења у општини Рашка 2010. године Назив Локација Делатност

Земљорадничка задруга „Рашка“ Рашка Пољопривреда Земљорадничка задруга „Рвати“ Рвати Пољопривреда

Земљорадничка задруга „Никољача“ Супње Пољопривреда

Удружење воћара Баљевац Унапређење воћарства

Удружење пчелара Баљевац Унапређење пчеларстава

Удружење пчелара Рашка Унапређење пчеларстава Еколошка задруга „Милатковићи“ Рашка Пољопривреда

Извор: Локална самоуправа, Сектор за пољопривреду, Рашка Други аспект равномерног просторно – функционалног развоја руралног и урбаног дела општине Рашка везан је за децентрализација индустрије, чији је главни циљ смањење прилива радног контингента у градска насеља и побољшање услова за живот и рада на селу. Повољни услови за децентрализацију малих и средњих предузећа постоје у Рватима (погони пекаре „Житко“), Беоцима (фабрика за прераду воде), Брвенику (фабрика гумених црева „Рекорд“), Грацу (фабрика за производњу и флаширање минералне воде „Ива“) и Павлици (погон за прераду и паковање семенског кромпира). Развој индустрије у руралном делу обезбедио би уравнотеженији размештај активног становништва са размештајем производње у непољопривредним делатностима и смањивање миграција село – град (Павловић, 2004). Развој сеоског туризма представља трећи аспект просторно – функционалног развоја, који је заснован на већој улози локалне самоуправе у његовој афирмацији. У општини Рашка сеоски туризам током читаве године је могуће развијати у Брвеници, Павлици, Семетешу и Бадњу, а док је у осталим високопланинским селима овај вид туризма могуће развијати само у сезони. Да би се у селима остварила већа туристичка потрошња, локалне капацитете треба више пропагирати и њихову понуду прилагодити потребама туристичке тражње. На бројним манифестацијама, које се током календарске године одржавају у општини Рашка, Туристичко-спортска организација је утврдила да постоји интересовање за одмор и рекреацију туриста у овдашњим селима. Из тог разлога би сеоско становништво требало подстаћи на изградњу кућа које би могле да прихвате одговарајући број туриста, уз одговарајући конфор. У том случају, ангажовање чланова домаћинстава на пружању услуга и пласману производа кроз исхрану туриста, представљали би значајан допринос посредном запошљавању сеоског становништва. То би омогућило стицање прихода, што би у


48

извесној мери побољшало животни стандард и ублажило мигрирање младог становништва са села. Да би сеоски туризам искористио своју развојну шансу у овој општини потребно је:

– извршити попис еколошко чистих подручја на овом простору са циљем еко – производње органске хране,

– евидентирати старе куће занимљиве архитектуре у сеоским подручјима и извршити њихову ревитализацију,

– пружити финансијску и стручну помоћ домаћинствима која се определе за бављење сеоским туризмом,

– отворити етно села на подручјима у непосредној близини културно – историјских споменика (Градац, Павлица и др.), као и на ободу туристичких центара Копаоника и Голије,

– промовисати и неговати старе занате и домаће радиности, кроз израду сувенира и маскоте туристичке општине будућности,

– организовати сајмове за промоцију и продају домаћих производа у туристичким центрима овог краја у периоду када их посећује највећи број туриста,

– основати локалну туристичку агенцију која би конципирала и реализовала пројекат чији би задатак била промоција туристичких вредности општине Рашка (Пењишевић, 2010).

Реализација наведених активности и поштовање основних аспеката равномерног функционалног развоја урбаног и руралног дела општине Рашка, зависи од грађана, локалних органа и државе и може се постићи само њиховим повезивањем и координацијом.

Закључак

Наведени правци регионалног развоја општине Рашка треба да обезбеде већи степен функционалне интегрисаности географског простора, решавањем актуелних проблема кроз израду акционих планова, који би били прихваћени од стране локалне самоуправе. Теренска проучавања на овом простору потврдила су могућност развоја пољопривреде, рударства и туризма, делатности за чији развој у општини Рашка постоје значајни природни потенцијали. Према Дугорочном друштвеном плану, у средишту развојне оријентације треба да буде даљи развој екстрактивног и прерађивачког индустријског комплекса, али и динамизирање развоја агрокомплекса (индустрије меса, млека, хлеба и пецива) и подстицање развоја мале привреде и услужних делатности. Тиме би се, у блиској


49

будућности, могло очекивати да општина Рашка изађе из круга недовољно привредно развијених и да се њен даљи регионални развој базира на рационалном искоришћавању природних ресурса. Реализација предлога мера равномерног регионалног развоја ове општине у југозападном делу Србије, јесте дугорочан процес. Он се не може спровести једнократним појединачним активностима, већ је потребно да се кроз сарадњу локалне заједнице и државе препознају приоритетни проблеми општине Рашка, који ће се временом постепено решавати.

Литература

Васовић, М. (1988). Копаоник. Српско географско друштво. Посебна издања, књига 65, 59 – 60.

Војногеографски институт. (1970). Топографска карта 1: 50 000, Лист Нови Пазар 1. (Број

листа 580-1). Београд. Љешевић, М., Милановић, М., & Обрадовић, Д. (2004). Заштићена природна добра као

фактор развоја. Научна монографија: Сјенички крај – антропогеографска проучавања. Београд: Географски факултет, 68 – 69.

Обрадовић, Ј. Ђурђевић, Ј., & Васић, Н. (1992). Језерска седиментација у миоцену – неки

примери у Србији. Записници СГД, јуб. kњ. 1891 – 1991, 170. Општина Рашка и невладина организација „ПРО“. (2009). Стратегија одрживог развоја

општине Рашка 2009 – 2019. године. Рашка Општине у Србији (1983 – 2010). Београд: Републички завод за статистику. Павловић, М. & Родић, Д. (1994). Географија Југославије I. Београд: Савремена

администрација. Павловић, М. (2004). Привреда. Научна монографија: Сјенички крај – антропогеографска

проучавања. Београд: Географски факултет, 75 – 77. Павловић, М., & Шабић, Д. (2005). Правци регионалног развоја општине Сјеница. Гласник

Српског географског друштва, 85 (1), 63 – 71. Пењишевић, И. (2010). Фактори и правци регионалног развоја Рашког краја. Магистарски

рад, Београд: Географски факултет, 169. Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља. (2008). Социо –

економска анализа општине Рашка..Рашка


50

Републички завод за статистику Србије. (2004). Упоредни преглед броја становника и домаћинстава 1948 – 2002. године. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. години (књига IX). Београд.

Савезни завод за статистику. (1966). Пол и старост. Попис становништва 1961. године

(књига XI). Београд. Филиповић, Д., & Обрадовић, Д. (2008). Анализа стања и мере заштите животне средине у

општини Суботица као основа стратегије одрживог развоја овог подручја. Гласник Српског географског друштва, 88 (3), 61 – 73.

Documents

THE DIRECTIONS OF REGIONAL DEVELOPMENT OF RAŠKA … · Baljevac 0.89). The different tempo of changes in population reflected in the change in population density. The half of the