Teзаурус

Према дефиницији коју је дао Унеско, "тезаурус је оруђе терминолошке контроле", а према структури "контролисан и динамичан речник семантички и генерички повезаних назива који покривају одређено поље знања".

Тезаурус представља попис термина, назива и веза успостављених међу њима, а намењен је индексирању, ускладиштењу и проналажењу садржинских информација.

Тезаурус може да обухвати појмове и предмете који припадају једној научној дисциплини (микротезаурус), или да представља такав терминолошки речник који укључује појмове из свих области људског знања (макротезаурус).

Усвојени термини и изрази којима се дефинишу, описују поједини појмови или предмети називају се дескриптори. Састоје се од једне или више речи.

Неусвојени термини (синоними, квазисиноними), укључени у тезаурус, називају се недескриптори.

Саставни део тезауруса чине хијерархијске и асоцијативне везе међу појединим појмовима, односно међу њиховим класификационим ознакама – дескрипторима.

Овако конципиран и структуиран тезаурус обезбеђује јединствену садржајну анализу докумената, једнообразно индексирање и једнозначну употребу термина и израза.

Доследном применом утврђених принципа и упутстава које прописује међународни стандард за израду тезауруса формира се такав информациони језик који омогућава исцрпну садржинску обраду библиотечких докумената и јединствено груписање грађе исте или сличне тематике.

Тезаурус је организовани скуп предметних ознака, којима се дефинише и изражава садржај документа. То је отворен систем, контролисан и динамичан, који стално прати развој стручне терминологије. Помоћу тезауруса постиже се брже и прецизније класификовање. Исто тако, он служи корисницима да лакше и брже претражују литературу. Погодан је за претраживање, јер је заснован на природном језику. Састоји се од дескриптора, аскриптора (недескриптора) и веза између појединих термина.

Са развојем науке и технологије из године у годину расте број информација. Задатак документационо-информационих центара је да посредством једног или више класификационих система ту огромну количину информација учине доступним корисницима. Један од широко прихваћених система је систем предметне класификације.

Велике библиотеке у свету и код нас имају за циљ израду сопственог тезауруса , неопходног инструмента за предметну класификацију.

Тезаурус је организован скуп предметних ознака – термина , којима се дефинише и изражава садржина сваке врсте документа, од оних у класичном штампаном облику, до докумената на ЦД.

Реч тезаурус је грчког порекла и значи благо, односно лексикон појмова блага. Тезаурус представља контролисан и динамичан речник термина, који се састоји од дескриптора, аскриптора, као и веза између појединих термина.

Дескриптор је усвојени термин, једнозначан, изабран између два или више термина са истим значењем. То значи да су из корпуса дескриптора уклоњени сви синоними и квази-синоними, као и различити правописни и граматички облици исте речи.

1

Дескриптор се састоји од једне или више речи. Ако се састоји од једне речи, то је именица или именски придев. Ако је дескриптор представљен са више речи, то су обично придев и именица или две именице.

Пример: Археолошка налазиштаГробови и гробљаДескриптор се представља у једнини или у множини, што зависи од језика

тезауруса.Пример:Камено добаКелти

Аскриптор или недескриптор је термин, који се у тезаурусу појављује као неусвојени термин и који је повезан са дескриптором. На тај начин корисницима се омогућава да и преко њега дођу до изабраног прихваћеног термина-дескриптор.

Аскриптор је синоним или квазисиноним за одређени прихваћени термин.Пример:Грнчарија-КерамикаИсто тако, аскриптор може бити скарћеница или акроним, а дескриптор је

представљен у пуном називу.Пример:САД-Српско археолошко друштвоСтрани термини представљају аскрипторе, уколико постојеодговарајући и у

довољној мери коришћен стручни термин на нашем језику.Пример:Аквадукт-ВодоводЖишци-Светиљке Хомоними, речи које исто звуче, а имају различито значење, разликују се

објашњењима у загради.Пример:Митра (Персијско божанство)Митра (део црквене одежде)Приликом израде тезауруса најсложенији посао предтсавља повезивање

појмова. У свим категоријама и на свим нивоима дескрипторе треба доследно повезивати са неусвојеним, сродним и ширим, односно ужим појмовима.

Лична и породична имена, географска имена, као и имена колективних тела по правилу се не уносе у тезаурус. Они су обично приказани у облику посебних регистара.

Тезаурус је инстурмент који има двоструку улогу. Он је намењен , са једне стране класификаторима свих библиотека, које раде по истим стандардима, без обзира да ли имају класичан каталог или електронску базу података. Помоћу тезауруса постиже се брже и прецизније класификовање докумената.

Са друге стране, тезаурус служи корисницима да лакше и брже претражују литературу по одрђеном предмету. Погодан је за претраживање јер је заснован на природном језику и на тај начин доступан је сваком кориснику са истог језичког подручја.

Код неких библиотекара теоретичара постоји тенденција да кључне речи изједначавају са дескрипторима. Кључне речи у главном даје аутор и то су углавном речи из наслова или из текста, које имају за циљ да помогну

2

кориснику, како би преко њих стекао увид у садржину документа. Самим тим, термини које је изабрао аутор за кључне речи, нису увек подударни са дескрипторима. Калсификатор за исти такав спис користи термине које није узео из наслова или из текста, већ из тезауруса, који је стандардизован контролисан речник. Коришћење тезауруса онемогућује недоследност у избору термина. За један појам одређен је један дескриптор, а сви остали синоними или квази синоними су искључени и представљени у облику аскриптора.

Тезауруси се деле на макро тезаурусе и микротезаурусе.Макротезауруси покривају комплетно подручје људског знања.

Микротезауруси обухватају уже подручје.Прва два објављена микротезауруса су „тезаурус за ликовне уметности“ и

„тезаурус за област археологије“. Следећи је микротезаурус под називом "Тезаурус за уређење простора" који обухвата архитектуру, грађевинарство, просторно планирање и урбанизам. Објављен је 1996. године и двојезичан је, што значи да је уз сваки дескриптор дат одговарајући термин на енглеском језику. Тиме је омогућено страним корисницима да претражују податке служећи се енглеском терминологијом. Народна библиотека Србије је планирала израду општег тезауруса. Предвиђен је као вишејезички контролисани речник, који ће бити скуп 25 омеђених микротезауруса. Објављена су три микротезауруса: за област ликовне културе, археологију и уређење простора. Други су у различитим фазама реализације. Да би се убрзао рад на изради тезауруса, треба формирати посебан тим класификатора и укључити већи број спољних сарадника.

3