Teorija evolucije

^̂ II TT AA OO CC UU

● Razlog {to smo u ovoj knjizi i u nizu na{ih drugih djela posebno mjesto posvetili po-

razu teorije evolucije je ~injenica da ova teorija predstavlja osnovu svih antivjerskih

filozofija. Darvinizam, koji negira stvaranje, a samim time i Boga, bio je razlogom {to

su mnogi ljudi izgubili vjeru u Boga ili {to su, u najmanju ruku, pali u sumnju. Pre-

ma tome, otkriti da je ova teorija jedna obmana je jedna veoma bitna du`nost koju na-

laè iman. Ova zna~ajna zada}a mora doprijeti do svih ljudi. Odre|eni ~itaoci }e biti

u prilici da mo`da pro~itaju samo jedno na{e djelo koje govori o obmanama vezanim

za ovu teoriju. Zbog toga smo smatrali va`nim da u svim na{im knjigama odvojimo

mjesta za ovu temu, pa makar to ponekad bilo samo i u vidu rezimea.

● Drugo pitanje koje se mora naglasiti je vezano za sadràj ovih knjiga. Vjerska pitanja

svih autorovih djela iznose se u svjetlu kur'anskih ajeta i pozivaju ljude na u~enje Alla-

hovih ajeta i ìvot u skladu sa njihovim naredbama. Sve teme vezane za Allahove ajete

iznose se na na~in koji kod ~itaoca ne ostavlja nikakvu sumnju, niti znak pitanja.

● Blizak, jednostavan i te~an stil koji je prepoznatljiv u na{im djelima osigurava lak{e

shvatanje kod ~italaca svih profila, od sedam do sedamdeset sedam godina. Ovim

efektnim i jednostavnim izraàvanjem na{e knjige sasvim zasluèno dobivaju laska-

vi status "knjiga koje se ~itaju u jednom dahu". âk i ljudi koji zauzimaju kategori-

~an stav o pitanju odbijanja vjere ostaju pod utiskom ~injenica koje se iznose u na{im

knjigama i apsolutno su u nemogu}nosti da zanije~u istinitost svega toga.

● Ova knjiga kao i ostala autorova djela mogu se ~itati kako pojedina~no tako i u atmos-

feri uzajamne diskusije. Grupa ~italaca koja se èli okoristiti ovom knjigom trebala bi

je ~itati zajedno. Bit }e to neosporno korisno s pozicija me|usobnih izmjena znanja i

iskustava.

● Pored toga, u~estvovati u ~itanju i upoznavanju sa ovim knjigama koje su napisane

samo radi postizanja Boìjeg zadovoljstva, tako|er, predstavljaju veliki hizmet. Umi-

je}e dokazivanja i ubje|ivanja je krajnje jaka autorova osobenost koja je uo~ljiva u

svim njegovim knjigama. Iz tog razloga, jedan od najefikasnijih metoda onih koji è-

le objasniti vjeru je stimuliranje drugih na ~itanje knjiga ovog autora.

● Predstavljanje ostalih autorovih djela u zadnjem dijelu ove knjige ima svoje va`ne raz-

loge. Zahvaljuju}i tome, osoba koja uzme u ruke ovu knjigu vidjet }e da autor ima niz

knjiga koje nose osobenosti koje smo malo~as naveli i otkrit }e kvalitete ove knjige,

koju }ete, nadamo se, ~itati sa velikim zadovoljstvom. Uvjerit }ete se da se nalazite

pred bogatim izvorom podataka o pitanju nesvakida{njih vjerskih i politi~kih tema

kojima }ete se mo}i koristiti.

HARUN YAHYA

PPOODDVVAALLEETTEEOORRIIJJEE

EEVVOOLLUUCCIIJJEE

ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollooππkkaa ppoozzaaddiinnaa

Sa turskog preveli:

Enver Ibrahimkadi}

i Zlatan P.

Naslov originala:EVR‹M ALDATMACASI

Evrim Teorisinin Çöküflü ve Teorinin ‹deolojik Arka Plan›

Autor:HHaarruunn YYaahhyyaa

Naslov na bosanskom jeziku:PPOODDVVAALLEE TTEEOORRIIJJEE EEVVOOLLUUCCIIJJEE

ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollooππkkaa ppoozzaaddiinnaa

Prijevod sa turskog na bosanski:EEnnvveerr IIbbrraahhiimmkkaaddii}} ii ZZllaattaann PP..

Urednik:NNeedd`̀aadd LLaattii}}

Lektor:LLeejjllaa MMaa{{ii}}

Korektor:EEmmiirraa DD`̀aannaannoovvii}}

Design:VVuurraall PPuubblliisshhiinngg

Izdava~:BBoossaann~~iiccaa pprriinntt

Za izdava~a:HHaadd`̀iibb [[ii{{ii}}

[tamparija:SEÇ‹L OFSET - ‹stanbul

Sarajevo, 2001

ISBN 9958-650-05-3

UUvvoodd:: zzaa{{ttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee??

BBiittii oosslloobboo||eenn oodd pprreeddrraassuuddaa

KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee

IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee

FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu

BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo

PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa

OObbmmaannlljjiivvee iinntteerrpprreettaacciijjee ffoossiillaa oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa

FFaallssiiffiikkaattii eevvoolluucciijjee

SScceennaarriioo eevvoolluucciijjee ~~oovvjjeekkaa

MMoolleekkuullaarrnnii }}oorrssookkaakk eevvoolluucciijjee

DDiizzaajjnn ii kkooiinncciiddeenncciijjaa

EEvvoolluucciioonniissttii~~kkee ttvvrrddnnjjee ii ~~iinnjjeenniiccee

TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee:: JJeeddnnaa mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa oobbaavveezzaa

MMeeddiijjii:: ppllooddnnoo ttlloo zzaa eevvoolluucciijjuu

ZZaakklljjuu~~aakk:: eevvoolluucciijjaa jjee jjeeddnnaa oobbmmaannaa

RReeaallnnoosstt ssttvvaarraannjjaa

TTaajjnnaa mmaatteerriijjee

RReellaattiivvnnoosstt vvrreemmeennaa ii rreeaallnnoosstt ssuuddbbiinnee

BBiilljjee{{kkee

66

88

1155

2244

3322

3388

4422

5566

5599

6633

8877

112266

113333

114466

115566

116600

116644

118822

221177

223300

SSAADDRR@@AAJJ::

NNeki od ljudi koji su ~uli za “teoriju evolucije” ili “darvinizam” mogu

pomisliti da se ti koncepti ti~u samo oblasti biologije i da nemaju

zna~aja za njihov svakodnevni ìvot. To je veoma pogre{no sh-

vatanje zato {to, daleko vi{e nego biolo{ki koncept, teorija evolucije pred-

stavlja ~vrstu osnovu jedne nepo{tene filozofije koja ima premo} i uticaj nad

velikim brojem ljudi.

Ta filozofija je “mmaatteerriijjaalliizzaamm”, ona sadrì jedan veliki broj neta~nih ili

vje{ta~kih pogleda o tome za{to i kako smo mi nastali. Materijalizam zago-

vara da ne postoji ni{ta osim materije i da je materija su{tina svega, i organ-

skog i neorganskog. Po{av{i od te premise, ona iisskklljjuu~~uujjee ii ooddbbaaccuujjee ppoossttoo--

jjaannjjee UUzzvvii{{eennoogg TTvvoorrccaa -- BBooggaa. Spu{taju}i sve na razinu materije, ta filozofi-

ja transformira ~ovjeka u jedno bi}e koje obra}a pa`nju samo na materiju i

koji se odbacuje i okre}e od moralnih vrijednosti bilo koje vrste. To je

po~etak velikih nesre}a koje }e zadesiti ~ovjeka.

[teta od materijalizma ne ograni~ava se samo na pojedinca.

Materijalizam nastoji uukkiinnuuttii oossnnoovvnnee vvrriijjeeddnnoossttii nnaa kkoojjiimmaa ppoo~~iivvaajjuu ddrr`̀aavvaa

ii ddrruu{{ttvvoo i stvoriti jedno bezdu{no i bezosje}ajno dru{tvo koje obra}a pa`nju

samo na materijalno. S obzirom da ~lanovi takvog dru{tva ne mogu nikada

posjedovati idealisti~ke osobine i predstave kao {to su patriotizam, ljubav

prema bli`njima, pravda, odanost, po{tenje, po`rtvovanost i dobar moral,

dru{tvenom poretku osnovanom od takvih pojedinaca su|eno je da bude

razmrskan u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od na-

jozbiljnijih prijetnji osnovnim vrijednostima politi~kog i dru{tvenog poretka

jedne nacije. +++

Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome {to on sluì kao

oossnnoovvaa aannaarrhhiissttii~~kkiihh ii rraazzddoorrnniihh iiddeeoollooggiijjaa kkoojjee cciilljjaajjuu nnaa ooppssttoojjnnoosstt ddrr`̀aavvee ii

nnaarrooddaa. KKoommuunniizzaamm, najistaknutiji od ovih ideologija, prirodan je politi~ki

produkt materijalisti~ke filozofije. Nastoje}i da uni{ti svete pojmove kao {to

UUvvoodd:: zzaaππttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee??

su dràva i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju svakom obliku sepa-

ratisti~kih akcija usmjerenih protiv unitarne strukture dràve.

Teorija evolucije sa~injava takozvanu znanstvenu osnovu za materijal-

izam, od kojeg zavisi komunisti~ka ideologija. Uzimaju}i teoriju evolucije

kao referencu, komunizam nastoji opravdati sebe i predstaviti svoju ideologi-

ju kao zvu~nu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osniva~ komunizma, KKaarrll

MMaarrxx, za Darwinovu knjigu Porijeklo vrsta, koja je postavila temelj teorije

evolucije, napisao slijede}e: “Ovo je knjiga koja sadrì osnove historije

prirode na{eg gledi{ta.”1

Ustvari, materijalisti~ki pogledi svake vrste, sa Marxovim idejama na

~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma

iz XIX stolje}a na kojoj materijalizam opstoji, apsolutno poni{tena zahvalju-

ju}i otkri}ima savremene znanosti. Znanost je pobila i nastavlja pobijati ma-

terijalisti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e.

Znanost, tako|er, demonstrira da su sva bi}a produkt kreacije Jednog

Superiornog Bi}a.

Namjera ove knjige je izloìti znanstvene ~injenice koje jasno pobijaju

teoriju evolucije na svim poljima i informirati ljude o prikrivenoj, krajnjoj i

stvarnoj namjeri ove takozvane “znanosti” koja je, ustvari, samo obmana.

Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni

ne}e ni poku{ati odgovoriti, jer su svjesni da }e takav akt, jednostavno, po-

mo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la`.

KKaarrll MMaarrxx jjee jjaassnnoo ssttaa--vviioo ddoo zznnaannjjaa ddaaDDaarrwwiinnoovvaa tteeoorriijjaa oossiigguurraavvaa jjeeddnnoo ~~vvrr--ssttoo ttlloo zzaa mmaatteerriijjaallii--zzaamm,, aa ttiimmee ii zzaa kkoommuu--nniizzaamm.. OOnn jjee kkrroozz ppooss--vveettuu ssvvoogg nnaajjvvee}}eeggddjjeellaa,, DDaass KKaappiittaallaa((KKaappiittaall)),, ttaakkoo||eerr,,iizzrraazziioo ssvvoojjee ssiimmppaattiijjeekkoojjee ggaajjii pprreemmaa DDaarr--

wwiinnuu.. PPookkllaannjjaajjuu}}ii mmuu nnjjeemmaa~~kkoo iizzddaannjjee KKaappiittaallaa,, MMaarrxx jjeennaappiissaaoo:: ""CChhaarrlleessuu DDaarrwwiinnuu oodd KKaarrllaa MMaarrxxaa,, jjeeddnnoogg vvaattrreennoogg oobboo`̀aavvaatteelljjaa..""

VVe}ina ljudi primaju sve {to ~uju od znanstvenika kao apsolutno

ta~no, ne razmi{ljaju}i o tome da ti isti znanstvenici mogu imati

razne filozofske i ideolo{ke predrasude. înjenica je da evolu-

cionisti pod pla{tom znanosti name}u svoje li~ne predrasude i filozofske

poglede javnosti. Naprimjer, premda su svjesni da slu~ajni doga|aji ne

prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i dalje tvrde da su ovaj ~ude-

san red, plan i dizajn koje primje}ujemo u samom univerzumu i u ìvim

bi}ima nastali slu~ajno.

Naprimjer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji “neshvatlji-

va” harmonija u molekuli proteina, gradivnom bloku ìvota i da ne postoji

vjerovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastao

pod nekim primitivnim zemaljskim uvjetima, slu~ajno, bilionima godina pri-

je. On se ne zaustavlja ovdje; on tako|er, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samo

jedan, ve} da su milioni proteina nastali slu~ajno, a zatim se na neki nev-

jerovatan na~in sjedinili i formirali prvu ìvu }eliju. Osim toga, on brani svo-

je gledi{te sa slijepom tvrdoglavo{}u. Taj ~ovjek je znanstvenik - “evolu-

cionista."

Da taj isti znanstvenik nai|e na tri cigle poredane jedna na drugu, on

nikad ne bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na okupu i da su se

zatim slu~ajno poredale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi iznio takvu

tvrdnju bio bi proglaπen umno poremeÊenim.

Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno ocijeniti obi~ne stvari, mogu

u isto vrijeme usvojiti neracionalne stavove kad je u pitanju njihovo vlastito

postojanje?

Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime znanosti: znanost

zahtijeva uzimanje obje alternative u razmatranje kad god postoje dvije

mogu}nosti podjednako vjerovatne u nekom odre|enom slu~aju. A kad je

vjerovatno}a jedne od te dvije alternative manja, naprimjer iznosi samo 1%,

BBiittii oosslloobbooeenn oodd pprreeddrraassuuddaa

Biti osloboen od predrasuda 9

onda je racionalno i znanstveno smatrati ispravnom alternativu sa 99%

vjerovatno}e.

Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu znanstvenu osnovu. Postoje dva

pogleda koja se mogu izloìti, a koja se odnose na to kako su nastala ìva bi}a

na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je ìva bi}a stvorio Bog u njihovoj sa-

da{njoj kompleksnoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je ìvot nastao nesvjes-

nim i slu~ajnim koincidencijama. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evoluci-

je.

Kad pogledamo znanstvene podatke koji se odnose, naprimjer, na

molekularnu biologiju, vidjet }emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna

ìva }elija - ili bilo koji od miliona proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla

nastati slu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrirati u narednim

poglavljima, statistika (ra~unanje vjerovatno}a) potvr|uje ~injenicu da

slu~ajnost nema nikave veze sa nastankom ìvih bi}a. Tako da evolu-

cionisti~ki pogled na pojavljivanje ìvih bi}a ima nula vjerovatno}u da bude

ispravan.

To zna~i da prvi pogled ima 100% vjerovato}u da je ispravan. To jeste,

da je ìvot svjesno nastao. Druk~ije re~eno, ìvot je “stvoren”. Sva ìva bi}a

su nastala dizajniranjem Jednog Tvorca, Uzvi{enog u Superiornoj Mo}i,

Mudrosti i Znanju. Ova realnost nije stvar ubje|enja; to je normalan zaklju~ak

do kojeg vode mudrost, logika i znanost.

Pod ovim okolnostima, na{ znanstvenik-”evolucionista” trebao bi

povu}i svoju tvrdnju i dràti se ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko,

pak, u~ini suprotno, onda bi on tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja

`rtvuje znanost u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o

pravom znanstveniku.

Ljutnja, tvrdoglavost i predrasude na{eg “znanstvenika” sve se vi{e

pove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav moè se objasni-

ti samo jednom rije~u: vjera. Da, to je slijepo sujevjerje, po{to ne postoji dru-

go obja{njenje za njegovo zanemarivanje svih ~injenica ili za doìvotno

posve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti.

PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE

SSlliijjeeppii mmaatteerriijjaalliizzaamm

Vjera o kojoj govorimo je mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa ffiilloozzooffiijjaa, koja zagovara da je

materija oduvijek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije.

Takozvana teorija evolucije je “znanstvena osnova” za materijalisti~ku filo-

zofiju i ta teorija se slijepo brani kako bi se odràla ta filozofija. Kada znanost

proglasi teoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na

kraju XX stolje}a - onda se znanost iskrivljuje kako bi se predstavilo teoriju

evolucije kao ispravnu, a time i dalje odràvao materijalizam u ìvotu.

Nekoliko redaka napisanih od strane jednog od istaknutih biologa-evolu-

cionista Turske, pruàju nam dobar primjer i omogu}avaju nam da vidimo

poreme}eno rasu|ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slijepa odanost. Ovaj

znanstvenik, diskutiraju}i vjerovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja

Cytochroma-C, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za ìvot, kaè

slijede}e:

“Vjerovato}a formiranja jednog Cytochroma-C niza je jednaka nuli. To

jeste, ako ìvot zahtijeva jedan ta~no odre|en niz, moè se re}i da on ima

vjerovatno}u koja vjerovatno moè biti realizirana jednom u ~itavom uni-

verzumu. Ina~e bi morali prihvatiti da su neke metafizi~ke snage iznad

na{eg poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog ni-

je pogodno za ciljeve znanosti. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu

hipotezu.”2

Ovaj znanstvenik misli da je “znanstvenije” prihvatiti vjerovatno}u ko-

ja je ravna nuli nego Kreaciju (Stvaranje). Me|utim, prema zakonima znanos-

ti, ukoliko postoje dva alternativna obja{njenja za neku odre|enu stvar, a da

jedno od njih ima “nultu vjerovatno}u”, onda je drugo, alternativno

obja{njenje ispravno. Me|utim, ddooggmmaattii~~nnii mmaatteerriijjaalliissttii~~kkii pprriillaazz zzaabbrraannjjuujjee

pprriizznnaannjjee ssuuppeerriioorrnnoogg TTvvoorrccaa. Ova zabrana vodi ovog - i mnoge druge

znanstvenike koji vjeruju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvati tvrdnje ko-

je su apsolutno suprotne razumu.

Ljudi koji im vjeruju i cijene ove znanstvenike, tako|er, postaju za~arani

i zaslijepljeni istom materijalisti~kom ~arolijom i usvajaju istu nerazumnu

psihologiju kada ~itaju njihove knjige i ~lanke.

10

+++Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{te razlog je za{to su mnoga

istaknuta imena u znanstvenoj zajednici ateisti. Oni koji oslaba|aju sebe od

robovanja toj ~aroliji i razmi{ljaju sa otvorenim srcem ne dvoume se da prih-

vate postojanje Tvorca. Ameri~ki biohemi~ar ddrr.. MMiicchhaaeell JJ.. BBeehhee, jedan od

onih istaknutih znanstvenika koji podràvaju teoriju “iinntteelliiggeennttnnoogg ddiizzaajjnnaa”,

koja je prihva}ena u posljednje vrijeme, opisuje one znanstvenike koji odbi-

jaju da prihvate “dizajn” ili “stvaranje” ìvih organizma na slijede}i na~in:

“U posljednje ~etiri decenije, savremena biohemija

otkrila je zna~ajan dio tajni }elije. To je zahtijeva-

lo da desetine hiljada ljudi ve}i dio svojih ìvota

posvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat

ovih akumulativnih napora u istraìvanju }elije - u

istraìvanju ìvota na molekularnom nivou - glasan

je, jasan i prodoran vrisak: “Dizajn”! Rezulat je

tako nedvosmislen i tako zna~ajan da mora biti ran-

giran kao jedan od najve}ih postignu}a u historiji

znanosti... Umjesto toga ~udna i zbunjuju}a {utnja

okruùje potpunu kompleksnost }elije. Za{to

nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje izne-

nadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnim

rukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~ena

etiketom intelektualni dizajn, onda druga strana mora biti ozna~ena etike-

tom Bog!”3

To je taj neprijatni poloàj ateisti~kih i evolucionisti~kih znanstvenika

koje vidimo u novinama i na TV-u i ~ije knjige mo`da ~itate. Sva znanstvena

istraìvanja ovih znanstvenika pokazuju im postojanje Tvorca. Me|utim, oni

su postali jako bezosje}ajni i zaslijepljeni dogmati~nim materijalisti~kim

obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su jo{ uvijek uporni u svom por-

icanju.

Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno

neosjetljivi. Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouvjerenosti prouzrokovanoj

njihovom bezosje}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podràvaju}i apsurdnost kao

neku vrlinu. Dobar primjer je istaknuti evolucionista RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss koji


MMiicchhaaeell BBeehhee::""JJeeddnnaazzbbuunnjjuujjuuÊÊaa ttiiππiinnaa ookkrruuææuu--jjee ppoottppuunnuu kkoommpplleekkssnnoosstt

ÊÊeelliijjee""


poziva kri{}ane da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu ~ak iako vide

da im spomenik Djevice Marije ma{e rukama. Prema njemu, “mo`da su svi

atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo

vjerovatan doga|aj, ali je mogu}”.4

Ovakva psihologija nevjernika postojala je kroz cijelu historiju, a

Kur’an je opisuje na slijede}i na~in:

KKaaddaa bbiissmmoo iimm mmeelleekkee ppoossllaallii,, ii kkaadd bbii iimm mmrrttvvii pprrooggoovvoorriillii,, ii kkaadd bbiissmmoo

pprreedd nnjjiihh oo~~iigglleeddnnoo ssvvee ddookkaazzee ssaabbrraallii,, -- oonnii ooppeett nnee bbii vvjjeerroovvaallii,, oossiimm aakkoo

bbii AAllllaahh hhttiioo,, aallii vvee}}iinnaa nnjjiihh nnee zznnaa.. ((VVII::111111))

Kao {to ovaj kur’anski ajet jasno pokazuje, dogmati~no razmi{ljanje

evolucionista nije nikakvo originalno razmi{ljanje, niti je to osobeno samo

njima. Ustvari, ono {to znanstvenik-evolucionista podràva nije neka nova

nau~na misao, ve} neznanje koje istrajava jo{ od najranijih, neciviliziranih

paganskih zajednica. +++

Ista psihologija je opisana u jednom drugom kur’anskom ajetu:

KKaadd bbiissmmoo nnjjiihh rraaddii kkaappiijjuu nnaa nneebbuu oottvvoorriillii ii oonnii ssee kkrroozz nnjjuu uussppiinnjjaallii,, ooppeett

bbii oonnii,, zzaacciijjeelloo,, rreekkllii:: ““SSaammoo nnaamm ssee pprrii~~iinnjjaavvaa,, mmii ssmmoo lljjuuddii oopp~~iinnjjeennii!!””

((XXVV//1144--1155))

MMaassoovvnnaa eevvoolluucciioonniissttii~~kkaa iinnddookkttrriinnaacciijjaa

Kao {to je nazna~eno u gore citiranim ajetima, jedan od razloga {to lju-

di ne mogu vidjeti realnosti njihovih postojanja je neka vrsta “op~injenosti”

koja lebdi nad njihovim rezoniranjem. To je ista ona op~injenost koja leì u

osnovi prihvatanja teorije evolucije {irom svijeta. Pod op~injeno{}u mislimo

na jedno uvjetovanje postignuto indoktrinacijom. Ljudi su izloèni jednoj

takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ~esto ne

mogu primijetiti izobli~enje koje postoji.

Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje

mogu}nost rasu|ivanja. Mogu}e je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom,

po~inje vidjeti realnost, ne onakvu kakva ona jeste, ve} onako kako je indok-

trinirana. Ovaj fenomen moè se uo~iti na jednom drugom primjeru. Ukoliko

neko bude hipnotiziran i bude mu re~eno da je krevet u kojem leì, ustvari,

12

automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon zavr{etka seanse hipnoze.

On misli da je to veoma logi~no i racionalno zato {to on to zaista tako vidi i

on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primjeri koji pokazuju efikas-

nost i mo} mehanizma indoktrinacije znanstvene su ~injenice koje su

dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabiljeèni u znanstvenoj liter-

aturi i oni su svakodnevnica u ud`benicima psihologije i psihijatrije.

Teorija evolucije i materijalisti~ki pogled na svijet koji se oslanja na nju,

nametnuti su masama sa takvim metodima indoktrinacije. Ljudi koji stalno

susre}u indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i

“znanstvenim” platformama, ne uspijevaju vidjeti da je prihvatanje ove teori-

je, ustvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rezonovanja. Ista in-

doktrinacija, tako|er, okiva i znanstvenike. Mladi znanstvenici koji ~ine prve

korake u svojoj nau~noj karijeri vremenom usvajaju materijalisti~ki pogled na

svijet. Op~injeni ovom magijom, mnogi znanstvenici-evolucionisti nastavlja-

ju traganje za znanstvenom potvrdom neracionalnih i zastarjelih tvrdnji

evolucionista iz XIX stolje}a, koje su ve} davno pobijene nau~nim dokazima.

PPoossttoojjee jjoo{{ ii ddooddaattnnii mmeehhaanniizzmmii kkoojjii ttjjeerraajjuu zznnaannssttvveenniikkee ddaa bbuudduu eevvoolluu--

cciioonniissttii ii mmaatteerriijjaalliissttii. U zapadnim zemljama, znanstvenik mora pokazati

neke odre|ene standarde kako bi bio promoviran, primio akademska priznan-

ja ili da mu se ~lanci objavljuju u znanstvenim ~asopisima. Otvoreno prih-

vatanje teorije evolucije je kriterij broj jedan. Ovaj sistem vodi te

znanstvenike tako daleko da oni posve}uju cijele svoje ìvote i karijere u ko-

rist jednog dogmatskog vjerovanja.

To je realnost koja nastavlja leàti iza tvrdnje da je “evolucija jo{ uvijek

prihva}ena od strane znanstvenika”. Evolucija se odràva u ìvotu ne zato {to

ima neku nau~nu vrijednost, ve} zato {to je to jedna ideolo{ka obaveza. Samo

nekolicina znanstvenika koji su svjesni ove ~injenice mogu riskirati da ukaù

na Ëinjenicu da je kralj go.

U nastavku ove knjige, mi }emo, ako Bog da, razmatrati otkri}a i za-

klju~ke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionisti~kog vjerovan-

ja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Boga. îtatelji }e se osvjedo~iti

da je teorija evolucije, ustvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktor-

na sa znano{}u na svakom nivou, ali je podràna da prikrije istinu o Tvorcu.


PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE14

Ono ~emu se nadamo od ~itaoca je da se probudi iz ~arolije koja zasljepljuje

umove ljudi i koja remeti njihovu mogu}nost rasu|ivanja, kao i da }e ozbiljno

razmi{ljati o onome {to je napisano u ovoj knjizi.

Ukoliko se ~itatelj oslobodi te ~arolije i po~ne razmi{ljati jasno, slobod-

no i bez ikakvih predrasuda, on }e uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta

neizbje`na istina, koja je tako|er vidljiva u svim aspektima moderne znanos-

ti, je ~injenica da su ìvi organizmi nastali kao posljedica kreacije, a nikako

slu~ajno. ôvjek moè lahko primijetiti tu ~injenicu posmatraju}i samog

sebe, kako je nastao od kapi vode ili posmatraju}i bilo koje drugo ìvo bi}e.

KKorijeni evolucije seù toliko duboko koliko i jedno dogmatsko

vjerovanje koje poku{ava negirati postojanje kreacije (stvaranja).

Ve}ina paganskih filozofa u anti~koj Gr~koj branila je teoriju

evolucije. Ako pogledamo historiju filozofije vidjet }emo da ideja evolucije

~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me|utim, nije paganska filozofija,

nego je vjera u Boga bila ta koja je odigrala tu stimulativnu ulogu u ra|anju i

razvoju moderne znanosti. Ve}ina ljudi koji su bili pioniri u tome procesu

vjerovali su u postojanje Boga; i dok su prou~avali nauku, nastojali su otkri-

ti univerzum koji je Bog stvorio i opaziti Njegove zakone i detalje u

Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su LLeeoonnaarrddoo ddaa VViinnccii, CCooppeerrnniiccuuss,

KKeepppplleerr i GGaalliilleeoo; otac paleontologije CCuuvviieerr; pionir botanike i zoologije

LLiinnnnaaeeuuss; i IIssaaaacc NNeewwttoonn, koji se smatra najve}im znanstvenikom svih vre-

mena, svi oni prou~avali su nauku ne samo vjeruju}i u Boga ve} i u to da je

sav univerzum Njegova kreacija.5 AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, koji se smatra najve}im

genijem na{eg vremena, bio je jedan pobo`ni znanstvenik koji je vjerovao u

Boga i tako izjavio: “Ne mogu zamisliti nekog iskrenog znanstvenika bez

dubokog vjerovanja. Situacija se moè opisati na slijede}i na~in: ‘znanost bez

vjere je hroma’.6

Jedan od osniva~a moderne fizike, njema~ki fizi~ar MMaaxx PPllaanncckk je jed-

nom rekao da svako ko ozbiljno prou~ava znanost mora pro~itati frazu

napisanu na vratima hrama nauke: “Imaj vjeru.” VVjjeerraa jjee ssuu{{ttiinnsskkii aattrriibbuutt

nnaauukkee.7

Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa

ponovnim bu|enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko

rasprostranjena u XIX stolje}u. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam

nastoji objasniti prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da

ona pori~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, bilo ìvo

ili neìvo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je za-

KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee


tim uspostavila neki red. Ljudski um je, me|utim, izgra|en tako da razumije,

da gdje god vidi red, da postoji volja koja organizira i stoji iza tog reda.

Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakter-

istikom uma, sredinom XIX stolje}a proizvela je teoriju evolucije.

DDaarrwwiinnoovvaa iimmaaggiinnaacciijjaa

Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini-

ra danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak CChhaarrlleess RRoobbeerrtt DDaarrwwiinn.

Darwin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo

imao amaterski interes za prirodu i ìva bi}a. Njegov interes podstaknuo ga je

da se dobrovoljno pridruì ekspediciji koja je napustila Englesku brodom H.

M. S Beagle 1832. i koja je putovala raznim dijelovima svijeta punih pet go-

dina. Mladi Darwin bio je impresioniran razli~itim vrstama ìvih bi}a,

naro~ito odre|enim zebama koje je vidio na otoku Galapagos. Mislio je da je

razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prilago|avanjem sre-

dini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da porijeklo ìvota i ìvih

vrsta leì u pojmu “prilago|avanja okolini”. Prema Darwinu, razli~ite ìve

vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Bog), ve} poti~u od zajed-

ni~kog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uvjeta postale razli~ite jedne

od drugih.

Darwinova hipoteza nije se zasnivala na nekom znanstvenom otkri}u ili

eksperimentu; me|utim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju

uz pomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegova

ideja bila je u tome da pojedina ìva bi}a koja su se prilagodila nekoj

odre|enoj sredini prenose te kvalitete na slijede}e generacije; ti povoljni

kvaliteti nagomilali su se vremenom i transformirali tu jedinku u vrstu,

sasvim razli~itu od njezinih predaka. (Porijeklo ovih “povoljnih kvaliteta” ni-

je bilo poznato u to vrijeme.) Prema Darwinu, ~ovjek je najrazvijeniji rezutat

ovog mehanizma.

Darwin je nazvao taj proces “eevvoolluucciijjaa ppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee”.

Mislio je da je na{ao “porijeklo vrsta”: porijeklo jedne vrste je druga vrsta. On

je objavio te poglede u svojoj knjizi nazvanoj Porijeklo vrsta, putem

16

prirodnog odabira 1859. godine.

Darwin je bio dobro upoznat sa ~injenicom da se njegova teorija suo~ava

sa velikim problemima. On je to priznao u svojoj knjizi u poglavlju “TTee{{kkoo}}ee

tteeoorriijjee”. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fosilnim dokumentima, komplicira-

nosti nekih organa koji se ne bi mogli objasniti slu~ajnostima (npr. oko), i

istinktu ìvih bi}a. Darwin se nadao da }e te te{ko}e biti savladane novim

otkri}ima; me|utim, ovo ga nije sprije~ilo da dâ jedan broj veoma neadek-

vatnih obja{njenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~ar LLiippssoonn dao je slijede}i

komentar u vezi s Darwinovim “te{ko}ama”:

"îtaju}i Porijeklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darwin bio mnogo nesig-

urniji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje 'Te{ko}e teorije',

naprimjer, pokazuje da je Darwin imao znatnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar,

bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je oko

moglo nastati."8

Dok je razvijao svoju teoriju, Darwin je bio impresioniran mnogim bi-

olozima-evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom

LLaammaarrcckkoomm.9 Prema Lamarcku, ìva bi}a prenose osobine koje su stekle

tokom ìvota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju.

Naprimjer, ìrafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generacija-

ma, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ije

li{}e. Darwin je tako upotrijebio tezu “preno{enja ste~enih osobina” koju je

predloìo Lamarck kao faktor koji ~ini da ìva bi}a evoluiraju.

Ali i Darwin i Lamarck su pogrije{ili jer je u njihovo vrijeme ìvot mo-

gao biti prou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma nead-

ekvatnom nivou. Znanstvene oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu pos-

tojale. Prema tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu nji-

hove ma{te.

Dok je eho Darwinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po

imenu GGrreeggoorr MMeennddeell je 1865. godine otkrio zakone naslje|ivanja. O tome se

nije puno ~ulo do kraja stolje}a. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku va`nost

po~etkom XX stolje}a. To je bilo ro|enje ggeenneettiikkee kao nauke. Ne{to kasnije,

otkriveni su struktura gena i hromosomi. Otkri}e DNA molekule, u 50-im,

Kratka historija teorije 17


koja sadrì genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu.

Razlog je bio u nevjerovatnoj sloènosti ìvota i ni{tavnosti evolucionih meh-

anizama koje je predloìo Darwin.

Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darwinove

teorije. Me|utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre|eni krugovi insistirali na

reviziji, obnavljanju i podizanju teorije na jednu znanstvenu platformu. Ovi

napori su shvatljivi samo ako primijetimo da iza teorije evolucije stoje ideo-

lo{ke intencije, a ne znanstvena briga.

OO~~aajjnnii~~kkii nnaappoorrii nneeooddaarrvviinniizzmmaa

Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini XX stolje}a,

Darwinova teorija je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa znanstvenika ko-

ji su bili rije{eni da ostanu lojalni Darwinu nastojali su prona}i rje{enja. Oni

su se okupili na sastanku organiziranom od strane

Geological Society of America 1941. godine.

Geneti~ari, kao GG.. LLeeddyyaarrdd SStteebbbbiinnss i TThheeooddoossiiuuss

DDoobbzzhhaannsskkyy, zoolozi kao {to su EErrnnsstt MMaayyrr i

JJuulliiaann HHuuxxlleeyy, paleontolozi kao GGeeoorrggee GGaayylloorrdd

SSiimmppssoonn i GGlleennnn LL.. JJeeppsseenn, i matemati~ki

geneti~ari kao {to su RRoonnaalldd FFiisshheerr i SSeewwaallll RRiigghhtt,

nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovorili

kako “zakrpiti” darvinizam.

Ovaj kadar fokusirao se na pitanje ppoorriijjeekkllaa

ppooggooddnniihh vvaarriijjaacciijjaa kkoojjee ssuu ttoobboo`̀ee nnaavveellii `̀iivvee oorr--

ggaanniizzmmee ddaa eevvoolluuiirraajjuu - {to je jedna tema koju i

sam Darwin nije bio u stanju objasniti, nego je,

jednostavno, bio osu|en na korak postrance, tj. da

je zaobi|e, oslanjaju}i se na Lamarcka. Ideja je sada bila “sslluu~~aajjnnaa mmuuttaacciijjaa”.

Oni su nazvali ovu novu teoriju “MMooddeerrnnaa ssiinntteettii~~kkaa eevvoolluucciioonnaa tteeoorriijjaa”, ona

je bila formulirana dodavanjem koncepta mutacije Darwinovoj tezi prirodne

selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao

“nneeooddaarrvviinniizzaamm”, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neodarvinisti.

CChhaarrlleess DDaarrwwiinn

Decenije koje su uslijedile postale su era o~ajni~kih poku{aja da se neo-

darvinizam dokaè. Ve} je bilo poznato da su mmuuttaacciijjee - tj. “nezgode”- koje

se odigravaju u genima ìvih organizama uvijek bile {tetne. Neodarvinisti su

poku{ali ustanoviti jedan primjer za “pogodnu mutaciju” izvode}i hiljade

eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi poku{aji zavr{ili su potpunim

neuspjehom.

Oni su tako|er poku{ali dokazati da su prvi ìvi organizmi mogli posta-

ti slu~ajno, pod primitivnim zemaljskim uvjetima koje je teorija postavila, ali

isti neuspjeh pratio je tako|er i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je

nastojao dokazati da bi ìvot mogao nastati “slu~ajno - propao je. Ra~uni

vjerovatno}e dokazuju da ~ak niti jedan jedini protein, gradivni blok ìvota,

nije mogao postati slu~ajno. A }elija - koja se prema evolucionistima toboè


KKaaddaa jjee DDaarrwwiinn pprroommoovviirraaoo ssvvoojjee pprreettppoossttaavvkkee,,ddiisscciipplliinnee ggeenneettiikkaa,, mmiikkrroobbiioollooggiijjaa ii bbiioohheemmiijjaajjooππ nniissuu ppoossttoojjaallee.. DDaa ssuu oonnee bbiillee oottkkrriivveennee pprriijjeenneeggoo jjee oonn pprreeddllooææiioo ssvvoojjuu tteeoorriijjuu,, DDaarrwwiinn bbiillaahhkkoo mmooggaaoo pprreeppoozznnaattii ddaa jjee nnjjeeggoovvaa tteeoorriijjaa bbii--llaa nneezznnaannssttvveennaa ii mmooææddaa nnee bbii nnii ppookkuuππaaoo pprroo--mmoovviirraattii ttaakkvvee bbeessmmiisslleennee ttvvrrddnnjjee.. IInnffoorrmmaacciijjaakkoojjaa ooddrreeuujjee vvrrssttee vveeÊÊ ppoossttoojjii uu ggeenniimmaa iinneemmoogguuÊÊee jjee ddaa pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa pprrooiizzvveeddeennoovvee vvrrssttee kkrroozz iizzmmjjeennee uu ggeenniimmaa.. SSlliiËËnnoo ttoommee,, ssvviijjeett zznnaannoossttii uu ttoomm ppeerriioodduu iimmaaoojjee jjeeddnnoo vveeoommaa pplliittkkoo ii pprroossttoo rraazzuummiijjeevvaannjjeeggrraaee ii ffuunnkkcciijjaa ÊÊeelliijjee.. DDaa jjee DDaarrwwiinn iimmaaoo ππaannssuuvviiddjjeettii ÊÊeelliijjuu ppoodd eelleekkttrroonnsskkiimm mmiikkrroosskkooppoomm,, oonnbbii ssee oossvvjjeeddooËËiioo uu vveelliikkuu kkoommpplleekkssnnoosstt ii iizz--vvaannrreeddnnuu ggrraauu oorrggaanneellaa ÊÊeelliijjee.. OOnn bbii ssvvoojjiimmvvllaassttiittiimm ooËËiimmaa vviiddiioo ddaa nniijjee bbiilloo mmoogguuÊÊee ddaajjeeddaann ttaakkaavv kkoommpplliicciirraann ii kkoommpplleekkssaann ssiisstteemmnnaassttaannee kkrroozz mmaallee vvaarriijjaacciijjee.. DDaa jjee oonn zznnaaoo nneeππttoooo bbiioommaatteemmaattiiccii,, ttaaddaa bbii sshhvvaattiioo ddaa ËËaakk nniittii jjeeddnnaajjeeddiinnaa pprrootteeiinnsskkaa mmoolleekkuullaa,, ddaa nnee ggoovvoorriimmoo oojjeeddnnoojj cciijjeelloojj ÊÊeelliijjii,, nniijjee mmooggllaa ppoossttaattii sslluuËËaajjnnoo..

PPRRIIMMIITTIIVVNNII NNIIVVOO ZZNNAANNOOSSTTII II TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE UU DDAARRWWIINNOOVVOO VVRRIIJJEEMMEE

JJeeddnnaa ssttuuddiioozznnaa aannaalliizzaa

}}eelliijjee jjee bbiillaa mmoogguu}}aa

tteekk nnaakkoonn oottkkrrii}}aa

eelleekkttrroonnsskkoogg

mmiikkrroosskkooppaa..

PPrriimmiittiivvnniimm

mmiikkrroosskkooppiimmaa

pprriikkaazzaanniimm oovvdd--

jjee,, uu DDaarrwwiinnoovvoo

vvrriijjeemmee jjee bbiilloo

jjeeddiinnoo mmoogguu}}ee

vviiddjjeettii vvaannjjsskkuu

ppoovvrr{{iinnuu }}eelliijjee..


pojavila slu~ajno pod primitivnim i nekontroliranim zemaljskim uvjetima -

nije mogla biti sintetizirana ~ak ni pomo}u najsofisticiranijih laboratorija XX

stoljeÊa.

Neodarvinisti~ka teorija je tako|er potu~ena ffoossiillnniimm zzaappiissoomm. Nikada,

bilo gdje u svijetu, nisu prona|eni nikakvi “prijelazni oblici”, koji su toboè

trebali pokazati postepenu evoluciju ìvih organizama od primitivnih do

naprednih vrsta, kao {to je to neodarvinisti~ka teorija tvrdila. U isto vrijeme,

komparativna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su

evoluirale jedna iz druge, ustvari imaju veoma razli~ite anatomske karakter-

istike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima.

+++Ali neodarvinizam ionako nikada nije ni bio znanstvena teorija, nego jed-

na ideolo{ka dogma, ako se ve} ne moè re}i da je bio jedna vrsta “religije”.

Eto za{to je pobornici evolucije jo{ uvijek nastavljaju braniti, uprkos svim

dokazima koji govore suprotno njoj. Me|utim, jedna stvar oko koje se oni ne

mogu sloìti je pitanje: “koji je od razli~itih modela predloènih za real-

iziranje evolucije onaj ‘pravi’?”. Jedan od najva`nijih, od svih ovih modela

evolucije, fantasti~ni je scenario poznat kao “punctuated equilibrium”.

PPookkuu{{aajj ii ppooggrree{{kkaa:: PPuunnccttuuaatteedd eeqquuiilliibbrriiuumm

Mnogi znanstvenici koji vjeruju u evoluciju prihva}aju neodarvinisti~ku

teoriju polaganog, postepenog razvitka. U posljednjim decenijama, me|utim,

predloèn je jedan druga~iji model. Nazvan “punctuated equilibrium”, ovaj

model odbacuje darvinisti~ku ideju akumuliraju}eg razvitka korak po korak i

smatra da se umjesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim

“skokovima”.

Prvi glasni branitelji ovog mi{ljenja pojavili su se po~etkom 70-ih. Dva

ameri~ka paleoantropologa, NNiilleess EEllddrreeddggee i SStteepphheenn JJaayy GGoouulldd, bili su veo-

ma svjesni da su tvrdnje neodarvinisti~ke teorije apsolutno pobijene fosilnim

zapisom. Fosili su dokazali da ìvi organizmi nisu postali postepenom evolu-

cijom, nego da su se pojavili iznenada i potpuno formirani. Neodarvinisti su

ìvjeli, i jo{ uvjek ìve, sa nje`nom nadom da }e nedostaju}i prijelazni oblici

jednog dana biti prona|eni. Shvataju}i da je ova nada neosnovana, Eldredge

20

i Gould i pored svega toga nisu bili u stanju ostaviti svoju evolucionu dogmu,

tako da su predloìli jedan novi model: “punctuated equlibrium”. To je tvrd-

nja da se evolucija nije odigrala kao rezultat manjih varijacija, nego radije u

iznenadnim i velikim promjenama.

Ovaj model nije bio ni{ta drugo nego jedan model iz ma{te. Naprimjer,

evropski paleontolog OO.. HH.. SShhiinnddeewwoollff, koji je posluìo kao primjer

Eldredgeu i Gouldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la iz reptilskog jajeta kao

rezultat jedne “velike mutacije”, to jest, kao rezultat jednog velikog “inciden-

ta-nezgode” koji se odigrao u genetskoj strukturi.10 Prema toj istoj teoriji,

neke ìvotinje koje su ìvjele na kopnu preobrazile su se u velike kitove pretr-

pjev{i iznenadnu i sveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, totalno kon-

tradiktorne svim pravilima genetike, biofizike i biohemije znanstvene su ono-

liko koliko su znanstvene i bajke o àpcima koji se pretvaraju u prin~eve. I

pored svega toga, ogor~eni krizom u kojoj su neodarvinisti~ke tvrdnje bile,

neki paleontolozi-evolucionisti prigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da

je ~ak jo{ bizarnija negoli sam neodarvinizam.

Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fos-

ilnom zapisu koje neodarvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me|utim,

te{ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evolu-

ciji ptica sa tvrdnjom da je “jjeeddnnaa ppttiiccaa ooddjjeeddnnoomm iisskkoo~~iillaa iizz rreeppttiillsskkoogg jjaajjee--

ttaa” - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste u

drugu zahtijeva veliku i povoljnu promjenu u genetskoj informaciji.

Me|utim, nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj doda-

je novu.

[tavi{e, model “punctuated equilibrium” kolabira od svog samog po~et-

ka zbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje postanka ìvota, {to je tako|er

pitanje koje od samog po~etka pobija i neodarvinisti~ki model. Budu}i da ~ak

niti jedan jedini protein ne moè postati slu~ajno, rasprava o tome da li su or-

ganizmi izgra|eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili “postepenu”

evoluciju je besmislena.

Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o “evoluci-

ji”, danas je jo{ uvijek neodarvinizam. U poglavljima koja slijede prvo }emo

ispitati dva imaginarna mehanizma neodarvinisti~kog modela i onda pogle-



dati u fosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadràti

na pitanju porijekla ìvota, koje poni{tava oba modela, i sve druge evolu-

cionisti~ke modele, kao npr. “evolucija skokovima”.

Prije nego to uradimo, bilo bi korisno podsjetiti ~itaoca da je realnost sa

kojom }emo se susretati na svakom stadiju takva da nam ukazuje da je sce-

nario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je totalno u koliziji sa

stvarnim svijetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obmanjuje svi-

jet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i posljednjim znanstvenim otkri}ima, nas-

tavak njezine odbrane je, na kraju, postao nemogu}.

DDaannaass,, ddeesseettiinnee hhiilljjaaddaa zznnaannssttvveenniikkaa ππiirroomm ssvviijjeettaa,, ppoosseebbnnoo uu SSAADD ii EEvvrrooppii,, pprrkkoossee tteeoorriijjiieevvoolluucciijjee ii oobbjjaavviillii ssuu mmnnooggee kknnjjiiggee oo nniiππttaavvnnoossttii ttee tteeoorriijjee.. OOvvoo ggoorree ssuu nneekkii oodd pprriimmjjeerraa..

DDAARRWWIINNOOVV RRAASSIIZZAAMM

JJ edan od najvaænijih, a ipak najmanje

poznatih aspekata Darwina je njegov

rasizam: Darwin je smatrao bijele

Evropljane "naprednijim" od ostalih ljud-

skih rasa. Dok je Darwin pretpostavljao da

je Ëovjek evoluirao iz majmunolikog

stvorenja, on je smatrao da su se neke rase

razvile viπe no druge i da ovi potonji joπ

nose majmunske karakteristike. U svojoj

knjizi , The Descent of Man, koju je objavio nakon Porijekla vrsta, on bestid-

no komentira "veÊe razlike izmeu ljudi razliËitih rasa."1 U svojoj knjizi

Darwin smatra da su crnci i australijski Aboridæini jednaki sa gorilama i on-

da zakljuËuje da Êe ovi biti vremenom istrijebljeni od civiliziranih rasa. On

kaæe:

"U nekom buduÊem periodu, ne veoma dalekom kada se mjeri stoljeÊima,

civilizirane rase ljudi Êe uglavnom iskorijeniti i zamijeniti divlje rase πirom

svijeta. U isto vrijeme, antropomorfni majmuni Êe bez sumnje biti iskorijen-

jeni. Pukotina izmeu Ëovjeka u jednom civiliziranijem stanju, kako se moæe-

mo nadati, bit Êe jednaka onoj izmeu Kavkaæana i nekih majmuna tako

niskih kao babuni, umjesto kao sada izmeu crnca ili Australijanca i gorile."2

Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski razglabane, nego takoer

dovedene u jednu poziciju gdje osiguravaju najvaænije "znanstveno tlo" za ra-

sizam. PretpostavljajuÊi da su æiva biÊa evoluirala u borbi za æivot,

darvinizam je Ëak bio adaptiran socijalnim znanostima i izokrenut u jednu

koncepciju koja je doπla dotle da bude nazvana "socijalni darvinizam".

Socijalni darvinizam tvrdi da su postojeÊe ljudske rase locirane na ra-

zliËitim preËkama evolucione ljestvice, da su evropske rase "najnaprednije"

od svih i da mnoge druge rase joπ uvijek nose "majmunske" crte.

1 Benjamin Farrington, What Darwin Really Said. London, Sphere Books, 1971, str. 54-56

2 Charles Darwin, The Descent of Man, 2nd ed., New York, A.L. Burt Co. 1874, str. 178

NNeodarvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucije

zagovara da je ìvot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma:

“prirodna selekcija” i “mutacija”. Osnovna tvrdnja teorije je da su

“prirodna selekcija i mutacija dva komplementarna mehanizma”. Porijeklo

evolucionih promjena su slu~ajne mutacije koje se odigravaju u genetskoj

gra|i ìvih bi}a. Osobine prouzrokovane mutacijama selektiraju se mehaniz-

mom prirodne selekcije i stoga ìva bi}a evoluiraju.

Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni meha-

nizam uop}e ne postoji, zato {to niti prirodna selekcija, a niti mutacije nima-

lo ne doprinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformirale

jedna u drugu.

PPrriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa

Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima

i prije Darwina. Oni su ga definirali kao “mehanizam koji drì vrste neprom-

jenjivim, tj. bez da budu ‘pokvarene’”. Darwin je bio prva osoba koja je

postavila tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao

~itavu svoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi

ukazuje da je prirodna selekcija bila baza njegove teorije - Porijeklo vrsta

putem prirodne selekcije...

Me|utim, od Darwinova vremena nije bilo niti jedne jedine trunke

dokaza koja bi pokazala da prirodna selekcija navodi ìva bi}a da evoluiraju.

CCoolliinn PPaatttteerrssoonn, glavni paleontolog u Museum of Natural History u

Engleskoj, koji je, usput, tako|er istaknuti evolucionista, nagla{ava da nika-

da nije uo~eno da prirodna selekcija ima snagu da navede bi}a da evoluiraju:

NNiikkoo,, nniikkaaddaa nniijjee pprrooiizzvveeoo nneekkuu vvrrssttuu mmeehhaanniizzmmoomm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.

Niko, nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina trenutnih rasprava u neo-

darvinizmu je u vezi s ovim pitanjem.11

IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee

Prirodna selekcija podrazumijeva da }e ona ìva bi}a koja su

prilago|enija prirodnim uvjetima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo

potomstvo preìvjeti, dok }e ona koja su nesposobna nestati. Naprimjer, u

jednom krdu jelena, pod prijetnjom divljih ìvotinja, prirodno je da }e preìv-

jeti oni koji brè tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces tra-

jao, on ne}e transformirati ove jelene u neku drugu ìvu vrstu. Ovi jeleni }e

uvijek ostati jeleni. Kada pogledamo na nekoliko incidenata koje evolu-

cionisti predstavljaju kao uo~ene primjere prirodne selekcije, vidimo da oni

nisu ni{ta drugo do jednostavni poku{aji obmane.

““IInndduussttrriijjsskkii mmeellaanniizzaamm””

Godine 1986. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa objavio je knjigu Biology of Evolution

(Biologija Evolucije), koja je prihva}ena kao jedan od izvora koji na najek-

splicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selekcije.

Naj~uveniji od njegovih primjera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptirova,

koji su pocrnjeli za vrijeme Industrijske revolucije u Engleskoj.

Prema izvje{taju, u vrijeme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj,

boja kore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svijetla. Zbog ovoga su lep-

tirovi tamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lahko biti primi-

je}eni od ptica koje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu

{ansu za preìvljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga|enja, kora

na drve}u je potamnjela i ovoga puta leptirovi svijetle boje postali su naj~e{}a

meta pti~jeg lova. Kao rezultat, broj leptirova svijetle boje je opao, dok se

broj leptirova tamne boje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lahko biti

zamije}eni od ptica. Evolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teori-

ju. Evolucionisti su, na drugoj strani, na{li uto~i{te i utjehu u bacanju pra{ine

u o~i, pokazuju}i kako su leptiri svijetle boje evoluirali u leptire tamne boje.

Me|utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne moè ni na

koji na~in biti kori{ten kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodna

selekcija ne proizvodi nove oblike koji nisu postojali ranije. Leptiri tamne bo-

je postojali su u cjelokupnoj populaciji leptirova i prije Industrijske revoluci-

je. Jedino {to se promijenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija

Imaginarni mehanizmi evolucije 25

(tipova) u populaciji leptirova. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan or-

gan koji bi uzrokovao promjenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da

bi se jedan leptirstransformirao u drugu ìvu vrstu, pticu naprimjer, trebali bi

biti u~injeni novi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno

odvojen genetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim

osobinama ptica.

+++Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost dodati jedan novi or-

gan nekom ìvom organizmu, ukloniti jedan organ, ili izmijeniti organizam u

drugu vrstu - {to je sasvim suprotno od slike koju evolucionisti pretpostavlja-

ju. “Najve}i” dokaz koji je predstavljen od Darwinova doba nije bio u stanju

oti}i dalje od “industrijskog melanizma” kod leptirova u Engleskoj.

MMoo`̀ee llii pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa oobbjjaassnniittii kkoommpplleekkssnnoosstt??

Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {to

ovaj mehanizam nniikkaaddaa nnee mmoo`̀ee ppoovvee}}aattii iillii ppoobboolljj{{aattii ggeenneettsskkuu iinnffoorrmmaacciijjuu

jjeeddnnee vvrrssttee. Niti moè transformirati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvi-

jezdu u ribu, ribu u àbu, àbu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i bran-

itelj “puncuated equilibriuma”, Gould, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne

PPrriimmjjeerr ""lleeppttiirraa IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee"" pprroommoovviirraann jjee kkaaoo nnaajjvveeÊÊii ddookkaazz zzaa eevvoolluucciijjuuppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.. MMeeuuttiimm,, eevvoolluucciijjaa nnee ddoollaazzii uu oobbzziirr uu oovvoomm pprriimmjjeerruu,, iizz rraa--zzllooggaa ππttoo nniijjee ffoorrmmiirraannaa nnoovvaa vvrrssttaa lleeppttiirraa.. NNaa lliijjeevvoojj sslliiccii ssuu ddrrvveeÊÊee ii lleeppttiirrii uu vvrriijjeemmeepprriijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee,, aa nnaa ddeessnnoojj ssttrraannii iizz ddoobbaa ppoosslliijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee..

selekcije sljede}im rije~ima:

"Su{tina darvinizma leì u jednoj jedinoj frazi: prirodna selekcija je kreativ-

na snaga evolucione promjene. Niko ne pori~e da }e prirodna selekcija

igrati jednu negativnu ulogu u eliminiranju nesposobnih. Me|utim, Dar-

winova teorija zahtijeva da prirodna selekcija isto tako stvara sposobne."12

Jo{ jedan od intrigantnih mehanizama koje evolucionisti upo{ljavaju u

vezi s prirodnom selekcijom je njihov napor da predstave ovaj mehanizam

kao jednog svjesnog dizajnera. Me|utim, pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa nneemmaa ssvviijjeessttii.

Ona ne posjeduje jednu volju koja moè odlu~iti {ta je dobro, a {ta lo{e za

ìva bi}a. Kao rezultat toga, prirodna selekcija ne moè objasniti biolo{ke sis-

teme i organe koji imaju karakteristiku “nneessvvooddlljjiivvee kkoommpplleekkssnnoossttii”. Ovi sis-

temi i organi sastavljeni su od saradnje jednog velikog broja dijelova i oni

nisu ni od kakve koristi ~ak ako bi i samo jedan od ovih dijelova nedostajao

ili bio defektan. (Naprimjer, ljudsko oko ne moè se uprostiti po{to ono ne

funkcionira osim ako nije objedinjeno sa svim svojim detaljima). Zbog toga

bi volja koja okuplja sve ove dijelove zajedno trebala biti u stanju unaprijed

predvidjeti budu}nost i usmjeriti se direktno na korist koja bi trebala biti

postignuta tek na zadnjem stadiju (evolucije). Ova ~injenica, koja isto tako

ru{i osnove teorije evolucije, tako|er je zabrinjavala i Darwina: “AAkkoo bbii mmoogg--

lloo bbiittii ddeemmoonnssttrriirraannoo ddaa jjee ppoossttoojjaaoo bbiilloo kkaakkaavv kkoommpplleekkssnnii oorrggaann,, zzaa kkoojjii bbii

bbiilloo nneemmoogguu}}ee ddaa bbuuddee ffoorrmmiirraann bbrroojjnniimm,, uuzzaassttooppnniimm,, llaaggaanniimm mmooddiiffiikkaacciijjaa--

mmaa,, mmoojjaa tteeoorriijjaa bbii aappssoolluuttnnoo bbiillaa ssrruu{{eennaa.”13

++Prirodna selekcija jedino selektira, tj. odbacuje unakaène, slabe ili

nesposobne individue jedne vrste. Ona ne moè proizvesti nove vrste, nove

genetske informacije ili nove organe. To jest, ona ni{ta/nikoga ne moè

navesti da evoluira. Darwin je prihvatio ovu realnost rekav{i: “PPrriirrooddnnaa ssee--

lleekkcciijjaa nnee mmoo`̀ee uurraaddiittii nnii{{ttaa ddookk ssee ppooggooddnnee vvaarriijjaacciijjee sslluu~~aajjnnoo nnee ddooggooddee.”14

To je ono zbog ~ega je neodarvinizam, pored prirodne selekcije, morao ista}i

mutacije kao “uzrok blagotvornih promjena”. Me|utim, kao {to }emo vidjeti,

mutacije jedino mogu biti “uzrokom {tetnih promjena”.



MMuuttaacciijjee

Mutacije su definirane kao prijelomi ili zamjene koje se odigravaju u

DNA molekuli, koja se nalazi u jezgri }elije ìvog organizma i koja sadrì sve

genetske informacije. Ovi prekidi ili zamjene rezultat su vanjskih utjecaja kao

{to su radijacija ili hemijska djelovanja. Svaka mutacija je jedna “nezgoda” i

ona, ili o{te}uje nukleotide koji izgra|uju DNA, ili mijenja njihove poloàje.

One naj~e{}e uzrokuju toliku {tetu i promjenu da ih se ne moè reparirati.

Mutacija, iza koje se evolucionisti ~esto sakrivaju, nije ~arobni {tapi}

koji transformira ìve organizme u neke naprednije i savr{enije forme.

Direktan efekat mutacija je {tetan. Promjene uzrokovane mutacijama mogu

biti jedino kao one koje su iskusili stanovnici Hiro{ime, Nagasakija i êr-

nobila: to jest, smrt, nesposobnost i nakaznost prirode.

Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNA ima jednu veoma komplek-

snu gra|u i slu~ajna djelovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj gra|i. BB..

GG.. RRaannggaannaatthhaann izjavljuje:

"Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se rijetko de{avaju, i u najboljem

slu~aju one }e biti bez efekta. Ove ~etiri karakteristike mutacija impliciraju

da one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna promjena u

nekom visoko specijaliziranom organizmu je ili bez efekta ili je {tetna.

Slu~ajna promjena u nekom ~asovniku ne moè pobolj{ati taj ~asovnik. Ona

}e ga najvjerojatnije o{tetiti, ili }e, u najboljem slu~aju, biti bez efekta.

Zemljotres ne pobolj{ava grad, on donosi razaranje."15

Nimalo iznena|uju}e, ddoo ssaaddaa nniijjee uuoo~~eennaa nniittii jjeeddnnaa kkoorriissnnaa mmuuttaacciijjaa.

Sve mutacije su se pokazale {tetnima. Evolucionista, znanstvenik WWaarrrreenn

WWeeaavveerr, ovako je prokomentirao izvje{taj pripremljen od strane Committee

on Genetic Efects of Atomic Radiation, koji je formiran da istraùje mutaci-

je koje su mogle biti uzrokovane nuklearnim oru`jem kori{tenim u Drugom

svjetskom ratu:

"Mnogi }e biti zbunjeni u vezi s izjavom da su prakti~ki svi primjeri mu-

tacije {tetni po{to su mutacije jedan neophodni dio procesa evolucije. Kako

moè jedna dobra posljedica - evolucija ka vi{im formama ìvota - rezulti-

rati iz mmuuttaacciijjaa -- kkoojjee ssuu pprraakkttii~~kkii ssvvee {{tteettnnee?"16

28

Svaki napor uloèn u “izazivanje jedne korisne mutacije” rezultirao je

neuspjehom. U toku vi{e decenija evolucionisti su izveli mnoge eksperimente

da proizvedu mutacije kod vvoo}}nniihh mmuu{{iiccaa po{to se ovi insekti razmnoàvaju

veoma brzo, tako da bi se mutacije pojavile brzo. Generacija za generacijom

ovih mu{ica su mutirane, a ipak nijedna korisna mutacija nije uo~ena.

Evolucionista, geneti~ar GGoorrddoonn TTaayylloorr pi{e ovako:

""UU ssvviimm hhiilljjaaddaammaa eekkssppeerriimmeennaattaa ssaa uuzzggaajjaannjjeemm mmuu{{iiccaa,, kkoojjii ssuu iizzvveeddeennii

{{iirroomm ssvviijjeettaa ttookkoomm vvii{{ee oodd ppeeddeesseett ggooddiinnaa,, nniikkaadd nniijjee vvii||eennoo ddaa ssee rraazzvviillaa

jjeeddnnaa ppoosseebbnnaa vvrrssttaa...... iillii ~~aakk ssaammoo jjeeddaann nnoovvii eennzziimm..""17

NORMAL MUTANT

MMUUTTAACCIIJJEE SSUU UUVVIIJJEEKK [[TTEETTNNEE

GGoorree lliijjeevvoo:: NNoorrmmaallnnaa vvoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ((ddrroossoopphhiillaa)) GGoorree ddeessnnoo:: VVoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ssaa nnooggaa--mmaa iizzrraasslliimm iizz ggllaavvee;; mmuuttaacciijjaa iizzaazzvvaannaa rraaddiijjaacciijjoomm

NNeekkee kkaattaassttrrooffaallnneeppoosslljjeeddiiccee mmuuttaacciijjeennaa lljjuuddsskkoomm ttiijjeelluu..DDjjee~~aakk nnaa sslliiccii lliijjee--vvoo jjee jjeeddnnaa oodd `̀rrttaa--vvaa ^̂eerrnnoobbiillaa..

ookkoo

aanntteennaannooggaa



Jedan drugi istraìva~, MMiicchhaaeell PPiittmmaann, ovako komentira neuspjeh

eksperimenata izvr{enih na vo}nim mu{icama:

"Morgan, Goldschmidt, Müller i drugi geneti~ari podvrgli su generacije

vo}nih mu{ica ekstremnim uvjetima toplote, hladno}e, svjetla, tame i tret-

mana sa hemikalijama i radijacijom. Sve vrste mutacija koje su bile proizve-

dene bile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Evolucija na~injena od

strane ~ovjeka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta moglo je

preìvjeti izvan boca u kojima su bili uzgojeni. U praksi, mutanti umiru,

sterilni su ili naginju da se vrate u divlji tip."18

Isto vaì i kod ~ovjeka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih

bi}a imaju {tetne rezultate. Na ovu temu evolucionisti su bacili jednu dimnu

zavjesu i ~ak poku{ali pokazati primjere takvih {tetnih mutacija kao “dokaz

za evoluciju”. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim

deformitetima, slabostima takvim kao {to su mmoonnggoolliizzaamm,, DDoowwnnoovv ssiinnddrroomm,,

aallbbiinniizzaamm,, ddvvaarrffiizzaamm iillii kkaanncceerr. Ove mutacije su predstavljene u evolu-

cionisti~kim ud`benicima kao primjeri “evolucionog mehanizma na djelu”.

Nepotrebno je re}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili

bolesnim ne moè biti “evolucioni mehanizam” - evolucija bi trebala

proizvoditi bolje oblike, koji su sposobniji da preìve.

Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavl-

jene u slu`bu podràvanja evolucionisti~kih tvrdnji:

11.. DDiirreekkttnnee ppoolljjeeddiiccee mmuuttaacciijjaa ssuu {{tteettnnee: Budu}i da se de{avaju nasum-

ice, one uvijek o{te}uju ìve organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam

govori da nesvjesna intervencija na jednoj savr{enoj i kompleksnoj strukturi

ne}e pobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I, doista, nikada nije uo~ena

niti jedna “korisna mutacija”.

22.. MMuuttaacciijjee nnee ddooddaajjuu nnoovvee iinnffoorrmmaacciijjee uu DDNNAA jjeeddnnoogg oorrggaanniizzmmaa:

Djeli}i koji sa~injavaju genetsku informaciju bivaju ili otkinuti sa njihovih

mjesta, uni{teni ili razneseni na razli~ita mjesta. Mutacije ne mogu u~initi da

neko ìvo bi}e stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino

uzrokuju abnormalnosti, kao npr. da jedna noga str{i otpozadi, ili da uho str{i

iz abdomena.

33.. DDaa bbii mmuuttaacciijjaa mmooggllaa bbiittii pprreenneesseennaa nnaa sslliijjeeddee}}uu ggeenneerraacciijjuu,, oonnaa ssee

mmoorraa ooddiiggrraattii uu rreepprroodduukkttiivvnniimm }}eelliijjaammaa oorrggaanniizzmmaa: Jedna slu~ajna promje-

na koja se desi u jednoj “obi~noj”, tj. nereproduktivnoj }eliji ili organu tijela,

ne moè biti prenesena na slijede}u generaciju. Naprimjer, jedno ljudsko oko

promijenjeno efektima radijacije ili drugim uzrocima ne}e biti preneseno na

slijedeÊu generaciju.

Ukratko, nemogu}e je da su ìva bi}a evoluirala zato {to u prirodi ne

postoji mehanizam koji ih moè pota}i da evoluiraju. Ovo se slaè sa dokaz-

ima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije daleko od

realnosti.


VVjjee~~iittoo nneeddoossttaajjuu}}ee kkaarriikkee

Prema teoriji evolucije svaka ìva vrsta proiza{la je iz svoga prethodni-

ka. Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i sve

vrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji transformacija se odigravala

postepeno, milionima godina.

Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prijelazne vrste trebale posto-

jati i ìvjeti tokom ovog dugog transformacijskog perioda.

Naprimjer, neke pola-ribe/pola-reptili koje su stekle neke reptilske crte

kao dodatak crtama riba koje su ve} imale, trebale su ìvjeti u pro{losti. Ili,

trebali su postojati neki reptili-ptice, koji su stekli neke osobine ptica kao do-

datak reptilskim osobinama koje su ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova

imaginarna bi}a, za koja oni vjeruju da su postojala u pro{losti, kao na “pri-

jelazne oblike”.

Ukoliko su takve ìvotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i

~ak bilioni takvih primjerka u koli~ini i raznolikosti. [to je jo{ va`nije, ostaci

ovih ~udnih bi}a trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prije-

laznih oblika trebao bi biti ~ak i ve}i od broja prisutnih ìvotinjskih vrsta, i

njihovi ostaci trebali bi se nalaziti {irom svijeta. U Porijeklu vrsta, Darwin je

objasnio:

“Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojne prijelazne vrste, koje najbliè

povezuju sve vrste jedne iste grupe, posve sigurno su morale postojati...

Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|u

fosilnim ostacima.”19

âk je i sam Darwin bio svjestan odsustva fosila takvih prijelaznih for-

mi. On se nadao da }e oni biti prona|eni u budu}nosti. I sam je bio svjestan

da to predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u

svojoj knjizi Porijeklo vrsta, u poglavlju “Te{ko}e u teoriji”, napisao sli-

jede}e:

FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu

“...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstupanja,

za{to posvuda ne vidimo bezbrojne prijelazne oblike? Za{to sva priroda ni-

je u konfuziji, umjesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro definirane?...

Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prijelazne forme morale postojati, za{to

ih ne nalazimo ugra|ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?... Za{to ne

nalazimo blisko povezane prijelazne vrste u srednjoj regiji/sloju, koji poti~e

iz doba u kome su vladali posredni/prijelazni uvjeti za ìvot? Ova te{ko}a

me je dugi period vremena potpuno zbunjivala.”20

Jedino obja{njenje sa kojim je Darwin mogao do}i da pobije ovaj

prigovor bio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio nead-

ekvatan. On je ustvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, ne-

dostajuÊe karike biti pronaene.

Evolucionisti su, vjeruju}i u Darwinovo proro~anstvo, jo{ od sredine

XIX stolje}a, {irom svijeta tragali za fosilima i kopali traè}i nedostaju}e

karike. Uprkos njihovim najve}im naporima, jjoo{{ uuvviijjeekk nniijjee oottkkrriivveennaa nniittii

jjeeddnnaa pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa. Svi fosili izva|eni na iskopinama pokazali su da se,

suprotno vjerovanju evolucionista, ìvot pojavio na Zemlji iznenada i pot-

puno formiran. Poku{avaju}i dokazati svoju teoriju, evolucionisti su nesvjes-

no uzrokovali da ona kolabira.

Jedan ~uveni britanski paleontolog, DDeerreekk VV.. AAggeerr, priznaje ovu ~in-

jenicu ~ak iako je i sam evolucionista:

“Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na

nivou vrsta, mi uvijek i nanovo nalazimo nnee ppoosstteeppeennuu eevvoolluucciijjuu,, nneeggoo iizz--

nneennaaddnnuu eekksspplloozziijjuu jjeeddnnee ggrruuppee nnaa rraa~~uunn ddrruuggee.”21

Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog MMaarrkk CCzzaarrnneecckkii komentira

ovako:

“Glavni problem u dokazivanju teorije je bio fosilni zapis; utisnu}a i{~ezlih

vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapis nikada nije

otkrio tragove Darwinovih hipoteti~kih posrednih vrsta - uummjjeessttoo ttooggaa,, vvrrssttee

ssee ppoojjaavvlljjuujjuu ii nneessttaajjuu iizznneennaaddnnoo i ova anomalija podràla je argumente

kreacionista da je svaka vrsta kreirana od strane Boga.”22

Oni su se, tako|er, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se “nedosta-

Fosilni zapis pobija evoluciju 33


ju}i” prijelazni oblici pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio pro-

fesor paleoantropologije sa Glasgow University, TT.. NNeevviillllee GGeeoorrggee:

“Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Na neki

na~in, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postao nepogodan za

rukovanje i otkriva se brè nego {to se integrira... On ((ffoossiillnnii zzaappiiss)) ii ppoorreedd

ssvveeggaa ttooggaa nnaassttaavvlljjaa ddaa bbiivvaa ssaassttaavvlljjeenn uuggllaavvnnoomm oodd ppuukkoottiinnaa.”23

@@iivvoott ssee ppoojjaavviioo nnaa ZZeemmlljjii iizznneennaaddaa ii uu kkoommpplleekkssnniimm oobblliicciimmaa

Kada se zemljini slojevi i fosilni zapis ispitaju, moè se vidjeti da su se

svi ìvi organizmi pojavili istovremeno. Najstariji sloj Zemlje u kome su

na|eni fosili ìvih bi}a je onaj iz Kambrija. Njegova starost procijenjena je na

500-550 miliona godina.

@iva bi}a na|ena u slojevima koji pripadaju kambrijskom periodu po-

javila su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih prethodno postoje}ih

predaka. Fosili na|eni u kambrijskim stijenama pripadaju puèvima, trilobiti-

ma, spu`vama, ki{nim glistama, meduzama, morskim jeèvima i drugim

kompleksnim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaik ìvih organizama na~in-

jen od jednog tako velikog broja kompleksnih stvorenja, pojavio se tako iz-

nenadno da se taj ~udesni doga|aj u geolo{koj literaturi naziva “kambrijska

eksplozija”.

Najve}i dio ìvotnih oblika na|en u ovom sloju ima kompleksne sisteme

kao {to su o~i, {krge, cirkulatorni sistem i napredne fiziolo{ke strukture koje

nisu razli~ite od istih koji su uo~ljivi kod njihovih savremenih dvojnika.

Naprimjer, dvole}na, sa}asta gra|a oka kod trilobita je jedno ~udo dizajna.

DDaavviidd RRaauupp, profesor geologije na Harvardskom, Ro~esterskom, i îka{kom

univerzitetu, kaè: “TTrriilloobbiittii ssuu iimmaallii ooppttiimmaallaann ddiizzaajjnn kkoojjii bbii ddaannaass zzaahhttiijjee--

vvaaoo ddoobbrroo iissttrreenniirraannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg ooppttii~~kkoogg iinn`̀iinnjjeerraa ddaa ggaa rraazzvviijjee.”24

+++Ovi kompleksni beski~menjaci pojavili su se iznenada i kompletno

formirani, bez bilo kakve karike ili prijelazne forme izme|u njih i jedno}eli-

jskih organizama koji su bili jedini oblik ìvota prije njih.

RRiicchhaarrdd MMoonnaasstteerrsskkyy, urednik Earth Sciences, jedna od popularnih pub-

likacija evolucionisti~ke literature, izjavljuje sljede}e o “Kambrijskoj ek-

sploziji” koja je do{la kao jedno totalno iznena|enje za evolucioniste:

“Istraìva~i imaju otada otkrivene hiljade izvrsno sa~uvanih fosila koji nude

jedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u historiji ìvota. Taj mo-

menat, prije nekih 550 miliona godina, upravo na po~etku Zemljinog kam-

brijskog perioda, oozznnaa~~aavvaa eevvoolluucciioonnuu eekksspplloozziijjuu kkoojjaa jjee nnaappuunniillaa mmoorraa ssaa

pprrvviimm kkoommpplleekkssnniimm bbii}}iimmaa nnaa ssvviijjeettuu. U jednom treptaju geolo{kog vre-

mena, planetom kojom su dominirale jednostavne ìvotinje nalik na spu`vu,

ustupio je mjesto jednoj planeti kojom vlada {iroka raznolikost sofistici-

ranih zvijeri, ìvotinja ~iji srodnici jo{ i danas nastanjuju svijet.”25

Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim bro-

jem ìvotinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez

zajedni~kog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolu-

cionista. Zoolog sa Oxforda, RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss, jedan od najistaknutijih

zagovornika evolucionisti~ke misli u svijetu, ovako komentira ovu realnost

koja poni{tava same korijene svih argumenata koje on brani:

“Naprimjer, kambrijski slojevi stijena, stari oko 600 miliona godina, najs-


PPoossttoojjee pprriimmjjeerrccii ffoossiillaa ssttaarrii mmiilliioonnii--mmaa ggooddiinnaa kkoojjii nniissuu ddrruuggaa~~iijjii oodd nnjjii--hhoovviihh ssaaddaa{{nnjjiihh ""ppoottoommaakkaa"".. OOvviioossttaaccii ssuu jjaassnnii ddookkaazzii zzaa ~~iinnjjeenniiccuu ddaassuu oonnii ppoossttaallii,, nnee kkaaoo rreezzuullttaatt eevvoolluu--cciijjee,, vvee}} kkrroozz ppoosseebbnnoo ssttvvaarraannjjee::11)) AAjjkkuullaa ssttaarraa 440000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,,((22)) sskkaakkaavvaacc ssttaarr 4400 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,,((33)) mmrraavv ssttaarr 110000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((44))BBuubbaa{{vvaabbaa ssttaarraa 332200 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa 43

1 2

@@IIVVII FFOOSSIILLII

National Geographic, Vol.152 National Geographic, Vol.159

New Scientist, 20 Januar 1984 National Geographic, Vol.152


tariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. I

mnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadiju evolucije, u nji-

hovom samom startu tj. odmah nakon {to su se pojavili.

TToo jjee ttaakkoo ddaa ppoommiisslliittee ddaa ssuu bbiillii uussaa||eennii ttaammoo,, bbeezz bbiilloo kkaakkvvee eevvoolluucciioonnee

hhiissttoorriijjee.. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa|ivanja je odu{evila

kreacioniste.”26

Kao {to je Dawkin bio prisiljen priznati, kambrijska eksplozija je jak

dokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava ìv-

ota na Zemlji u njegovoj punoj formi. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa, jedan istaknuti bi-

olog - evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: “Organizmi su se ili

pojavili na Zemlji sasvim razvijeni ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razvi-

OO ^̂ II TT RR II LL OO BB II TT AA

TT rriilloobbiittii,, kkoojjii ssuu ssee ooddjjeeddnnoomm ppoojjaavviillii uu kkaammbbrriijjsskkoomm ppeerrii--oodduu,, iimmaajjuu jjeeddnnuu eekkssttrreemmnnoo--kkoommpplleekkssnnuu ggrraa||uu ookkaa..

SSaassttaavvlljjeennoo oodd mmiilliioonnaa ssaa}}aassttoo oobblliikkoovvaanniihh mmaalliihh ddjjeellii}}aa ii jjeeddnnoogg ddvvoossttrruukkoo--llee}}nnooggssiisstteemmaa,, oovvoo ookkoo,, ppoo rriijjee~~iimmaa pprrooffeessoorraa ggeeoollooggiijjee DDaavviiddaa RRaauuppaa,, ""iimmaa jjeeddaann ooppttii--mmaallnnii ddiizzaajjnn kkoojjii bbii bbiilloo mmoogguu}}ee kkrreeiirraattii jjeeddiinnoo uu ddaannaa{{nnjjee vvrriijjeemmee ii ttoo oodd ssttrraannee kkrraa--jjnnjjee ddoobbrroo oobbrraazzoovvaannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg iinn`̀iinnjjeerraa--ooppttii~~aarraa"".. OOvvoo ookkoo ssee ppoojjaavviilloo pprriijjee550000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ii ttoo uu oovvaakkoo ppeerrffeekkttnnoomm ssttaannjjuu.. NNeessuummnnjjiivvoo,, iizznneennaaddnnaa ppoojjaavvaajjeeddnnoogg ttaakkoo ~~uuddeessnnoogg ddiizzaajjnnaa nnee mmoo`̀ee bbiittii oobbjjaa{{nnjjeennaa eevvoolluucciijjoomm,, {{ttoo ddookkaazzuujjee ppooss--ttoojjaannjjee ssttvvaarraannjjaa..PPoovvrrhh ttooggaa,, ssaa}}aassttaa ggrraa||aa ookkaa ttrriilloobbiittaa jjee pprree`̀iivvjjeellaa ddoo nnaa{{iihh ddaannaa bbeezz iijjeeddnnee jjeeddiinneepprroommjjeennee.. NNeekkii iinnsseekkttii,, ppooppuutt pp~~eellaa iillii vviilliinnsskkoogg kkoonnjjiiccaa,, iimmaajjuu iissttuu ggrraa||uu ookkaa kkaaoo {{ttoossuu iimmaallii ii ttrriilloobbiittii..** OOvvaa ssiittuuaacciijjaa ooppoovvrrggaavvaa eevvoolluucciioonnuu tteezzuu ddaa ssuu `̀iivvaa bbii}}aaeevvoolluuiirraallaa nnaapprreedduujjuu}}ii oodd pprriimmiittiivvnniihh kkaa kkoommpplleekkssnniimmaa..

((**)) RR..LL.. GGrreeggoorryy,, EEyyee aanndd BBrraaiinn:: TThhee PPssyycchhoollooggyy ooff SSeeeeiinngg,, OOxxffoorrdd UUnniivveerrssiittyy PPrreessss,, 11999955..,, pp..3311

JJeeddnnoo ~~uuddoo kkoojjee zzbbuunnjjuujjee eevvoolluucciioonniissttee::

ti iz prethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako

su se ppoojjaavviillii uu jjeeddnnoomm ssaassvviimm rraazzvviijjeennoomm ssttaannjjuu,, oonnddaa ssuu ddooiissttaa mmoorraallii bbiittii

ssttvvoorreennii oodd nneekkee ssvveemmoo}}nnee iinntteelliiggeenncciijjee.”27 Sam Darwin je prepoznao ovu

mogu}nost kada je napisao: “Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom ro-

du ili familiji doista startale odjednom, ttaa ~~iinnjjeenniiccaa bbiillaa bbii ffaattaallnnaa zzaa tteeoorriijjuu

ppoossttaannkkaa ppuutteemm ppoollaaggaanniihh mmooddiiffiikkaacciijjaa kkrroozz pprriirrooddnnuu sseelleekkcciijjuu.”28

Kambrijski period nije ni{ta vi{e ili manje nego “smrtonosni udarac” za

Darwina. Zbog ovoga, [vicarski evolucionista, paleontropolog SStteeffaann

BBeennggssttoonn, priznaje nedostatak prijelaznih karika dok opisuje kambrijski peri-

od i kaè: “Zagonetan (i zbunjuju}i) za Darwina, ovaj doga|aj nas jo{ uvijek

zasljepljuje.”29

Kao {to se moè vidjeti, fosilni zapis ukazuje da ìva bi}a nisu evoluirala

iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umjesto toga pojavila iznena-

da, naprasno i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, ìva bi}a nisu postala

evolucijom, ona su bila stvorena.


EEvolucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se po-

javljuju u kambrijskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom deseti-

na miliona godina. Me|utim, upravo kao {to kambrijski beski~men-

jaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prijelazne karike koje bi pokazi-

vale da se izme|u ovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Tre-

ba primijetiti da beski~menjaci i ribe imaju enormne razlike u gra|i. Beski~-

menjaci imaju tvrda tkiva izvana, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvr-

da tkiva smje{tena unutar tijela. Jedna takva evolucija trebala bi milione ko-

raka da bude zavr{ena i trebali bi postojati bilioni prijelaznih oblika koji bi

predstavljali te korake.

Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima

oko 140 godina traè}i ove hipoteti~ne oblike. Oni

su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione

ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao

makar i jedan fosil koji je u sredini izme|u njih.

Jedan evolucionist, paleantropolog GGeerraalldd TT..

TToodddd, priznaje ovu ~injenicu u ~lanku naslovl-

jenom “Evolucija plu}a i porijeklo ko{~atih riba”:

“Sva tri podrazreda ko{tanih riba pojavljuju se

u fosilnom zapisu otprilike u isto vrijeme. Oni

su morfolo{ki ve} {iroko divergentni (razilaze

se) i oni su te{ko oklopljeni. Kako su oni

nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I,

za{to nema tragova ranijih, intermedijarnih (pri-

jelaznih) oblika?”30

Evolucioni scenarij ide jedan korak dalje i

tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale iz beski~men-

jaka, onda transformirale u amfibije. Ali za ovaj

BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo

PPrreemmaa hhiippootteettiiËËnnoomm sscceennaarr--iijjuu pprreellaasskkaa ""iizz mmoorraa nnaa

kkooppnnoo"",, nneekkee rriibbee ssuuoossjjeeÊÊaallee ppoottrreebbuu ddaa pprreeuu iizzmmoorraa nnaa kkooppnnoo zzbboogg pprroobbllee--

mmaa ssaa iisshhrraannoomm.. OOvvoo,, nnaarr--aavvnnoo,, nniijjee ppoottkkrriijjeepplljjeennooddookkaazzoomm.. OOvvaa ttvvrrddnnjjaa jjee

""ppoottkkrriijjeepplljjeennaa"" nneeoossnnoovvaann--iimm ii ssppeekkuullaattiivvnniimm ccrrtteeææiimmaa

kkaaoo ππttoo jjee oovvaajj ggoorree..

scenario tako|er nedostaju dokazi. Ne postoji niti jedan jedini fosil koji

potvr|uje da su neka pola ribe/pola amfibije stvorenja ikada postojala. Ova

~injenica je, iako nerado, potvr|ena od strane dobro poznatog evolu-

cionisti~kog autoriteta RRoobbeerrttaa LL.. CCaarrrroollllaa, koji je autor djela Paleontologija

ki~menjaka i evolucija: “MMii nneemmaammoo iinntteerrmmeeddiijjaarrnniihh ffoossiillaa iizzmmee||uu rrhhiippiiddiiss--

ttiiaann rriibbaa ((nnjjeeggoovv oommiilljjeennii ““pprreeddaakk”” tteettrraappooddaa)) ii rraanniihh aammffiibbiijjaa.”31 Dva evolu-

cionista, paleontolozi Colbert i Morales su u vezi s tri osnovne klase amfibi-

ja - àba, gu{tera i caecilija, dali ovakav komentar:

““NNeemmaa ddookkaazzaa bbiilloo kkaakkvviihh ppaalleeoozzooii~~nniihh aammffiibbiijjaa kkoojjee ssuu iimmaallee kkoommbbiinniirraannee

kkaarraakktteerriissttiikkee kkoojjee bbii bbiillee oo~~eekkiivvaannee zzaa jjeeddnnoogg jjeeddiinnoogg zzaajjeeddnnii~~kkoogg pprreettkkaa..

Najstarije poznate àbe, gu{teri i caecilije veoma su sli~ne svojim ìvim

prethodnicima.”32

Sve do prije pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo

bi}e doista i postojalo. Ova riba, zvana Coelacanth, ~ija je starost procijenje-

na na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prijelazna forma sa jed-

nim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkula-

tornim sistemom spremnim da funkcionira na zemlji i ~ak sa jednim primi-

tivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihva}ene su

kao nepobitna istina me|u znanstvenim krugovima sve do kraja 30-ih godina.

Coelacanth je bio predstavljen kao jedna prava prijelazna forma koja dokazu-

je evolucioni prijelaz iz vode na kopno.

441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee oonn bbiioo pprreellaazznnii oobblliikkiizz vvooddee nnaa kkooppnnoo.. ÆÆiivvii pprriimmjjeerrccii oovvee rriibbee uuhhvvaaÊÊeennii ssuu mmnnooggoo ppuuttaa oodd 11993388.. ggooddiinnee,, oossiigguu--rraavvaajjuuÊÊii ddoobbaarr pprriimmjjeerr oobbiimmaa ssppeekkuullaacciijjaa uu kkoojjee ssee uuppuuππttaajjuu eevvoolluucciioonniissttii..

Bajka o prijelazu iz vode na kopno 39

EE vvoolluucciioonniissttii ttvvrrddee ddaa jjee jjeedd--nnoogg ddaannaa jjeeddnnaa vvrrssttaa kkoojjaa jjeeææiivviillaa uu vvooddii nneekkaakkoo ssttuuppiillaa

nnaa kkooppnnoo ii bbiillaa ttrraannssffoorrmmiirraannaa uu vvrrssttuukkoojjaa ææiivvii nnaa kkooppnnuu.. PPoossttoojjii jjeeddaann bbrroojjooËËiigglleeddnniihh ËËiinnjjeenniiccaa kkoojjee ËËiinnee ttaakkaavvpprriijjeellaazz nneemmoogguuÊÊiimm::

11.. NNooππeennjjee vvllaassttiittee tteeææiinnee:: Bi}akoja æive u moru nemaju problema unoπenju svoje vlastite teæine.

Meutim, veÊina biÊa koja æive nakopnu troπe 40% svoje energije samo nanoπenje svojih tijela okolo. Stvorenjakoja bi prelazila iz vode na kopno treba-la bi razviti novi miπiÊni i koπtani sistem(!) da bi tako istovremeno odgovorilanovoj potrebi za energijom, πto je ne-moguÊe da se dogodi sluËajnim mutaci-jama.

22.. ZZaaddrrææaavvaannjjee ttoopplloottee:: Na kopnuse temperatura moæe brzo promijeniti ivarirati u πirokom opsegu. Stvorenja ko-ja æive na kopnu imaju tjelesne meha-nizme koji im omoguÊuju da mogu iz-dræati tako velike temperaturne promje-ne. Meutim, u moru se temperatura mi-jenja polahko i takve promjene ne deπa-vaju se unutar nekog velikog opsega.æivi organizmi koji imaju tjelesni sistemreguliran prema konstantnoj temperatu-ri mora trebali bi steÊi zaπtitni sistem dabi osigurali minimum πtete od tempera-turnih promjena na kopnu. Besmislenoje tvrditi da su ribe stekle jedan takavsistem sluËajnim mutacijama odmah na-kon πto su stupile na kopno.

33.. KKoorriiππtteennjjee vvooddee:: Ono πto je ne-ophodno za metabolizam je da voda, a

Ëak i vlaga, trebaju biti koriπteni πtedlji-vo zbog oskudnih izvora vode na kop-nu. Naprimjer, koæa treba biti dizajnira-na tako da dozvoli gubitak vode samodo odreene mjere, dok bi u isto vrijemespreËavala prekomjerno isparavanje.Zbog toga, æiva biÊa koja borave nakopnu imaju osjeÊaj æei, dok ga orga-nizmi koji æive u vodi nemaju. Pored to-ga, koæa æivotinja koje æive u vodi nijepogodna za jednu nevodenu sredinu.

44.. BBuubbrreezzii: Organizmi koji æive uvodi mogu lahko izbaciti otpadne mate-rije, posebno amonijak, iz svojih tijela,buduÊi da se tu u njihovoj sredini nalazimnogo vode. Na kopnu, voda mora bitikoriπtena ekonomiËno. Eto zaπto ova æi-va biÊa imaju bubrege. ZahvaljujuÊibubrezima, amonijak se skladiπti takoπto se pretvara u ureu, i na taj naËin sekoristi minimalna koliËina vode za nje-govo izluËivanje. Dodatno, potrebni sunovi sistemi da osiguravaju funkcioni-ranje bubrega. Ukratko, s ciljem dapreu iz vode na kopno æiva biÊa bezijednog bubrega trebala su iznenada iodjednom razviti cijeli bubreæni sistem.

55.. RReessppiirraattoorrnnii ssiisstteemm:: Ribe"diπu" uzimajuÊi kisik rastvoren u vodikoji onda propuπtaju kroz πkrge. Oni nemogu æivjeti viπe od nekoliko minuta iz-van vode. Da bi opstali i æivjeli na kop-nu, oni moraju naprasno, u jednomtrenu, steÊi jedan savrπen pluÊni sistem.

Nema zaista nimalo sumnje da jenemoguÊe da su se sve ove dramatiËnefizioloπke promjene mogle desiti sluËaj-no, u istom organizmu i u isto vrijeme.

ZZAA[[TTOO JJEE PPRRIIJJEELLAAZZ IIZZ VVOODDEE NNAA KKOOPPNNOO NNEEMMOOGGUU∆∆??

441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee

Me|utim, 22. decembra 1938. na~injeno je jedno veoma interesantno

otkri}e u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan ìvi ~lan familije Coelacantha,

prethodno predstavljenog kao jedna prijelazna forma koja je izumrla prije

sedamdeset miliona godina! Otkri}e jednog “ìvog” prototipa Coelacantha je,

bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, pale-

oantropolog JJ.. LL.. BB.. SSmmiitthh je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena|en ~ak

i kad bi nai{ao na ìvog dinosaura.33 U godinama koje su uslijedile, u vi{e

navrata, u razli~itim dijelovima svijeta ulovljeno je 200 Coelacantha.

+++@ivi Coelacanthi otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu oti}i u dot-

jerivanju svojih imaginarnih scenarija. Nasuprot tvrdnjama, Coelacanthi nisu

imali primitivna plu}a, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti pred-

stavili kao primitivna plu}a ispostavilo se da nije bio ni{ta drugo do jedna

lipidna kesa.34 [tavi{e, Coelacanth, koji je predstavljen kao “kandidat za rep-

tila koji je polahko postajao pripremljen da prije|e iz vode na kopno”, bio je

ustvari riba koja ìvi u dubinama okeana i koja se nikada ne pribliàva

povr{ini bliè od 180 metara.35

Bajka o prijelazu iz vode na kopno 41

Upravo kao πto evoluciona teorija ne moæe objasniti os-novne grupe æivih biÊa kao πto su ribe i reptili, ona, istotako, ne moæe objasniti porijeklo vrsta unutar ovih gru-pa. Na primjer, kornjaËe, koje su reptilska vrsta, po-javljuju se u fosilnom zapisu odjedanput sa svojim jedin-stvenim oklopom. "...Tokom sredine trijaskog perioda(prije oko 175.000,000 godina) njihovi (kornjaËini)Ëlanovi veÊ su bili brojni, i veÊ su posjedovali osnovnekarakteristike kornjaËa. Karike izmeu kornjaËa i cotylosaura, od kojih su kornjaËevjerovatno postale, gotovo potpuno nedostaju" (Encyclopaedia Brittanica, 1971, v.22, str. 418)Nema razlike izmeu fosila drevnih kornjaËa i æivih Ëlanova ove vrste danas.Jednostavno reËeno, kornjaËe nisu evoluirale; one su uvijek bile kornjaËe, otkako sustvorene takvima.

FFoossiill kkoorrnnjjaaËËee ssttaarr 110000mmiilliinnaa ggooddiinnaa:: NNiijjee rraa--

zzlliiËËiitt oodd ssvvoogg ssaavvrree--mmeennoogg ddvvoojjnniikkaa.. ((TThhee

DDaawwnn ooff LLiiffee,, OOrrbbiissPPuubb..,, LLoonnddoonn 11997722))

KKOORRNNJJAA»»EE SSUU UUVVIIJJEEKK BBIILLEE KKOORRNNJJAA»»EE

PPrema teoriji evolucije, ìvot je potekao i evoluirao u moru i onda je

transportiran na kopno pomo}u amfibija. Ovaj evolucioni scenario

tako|er predlaè da su amfibije evoluirale u reptile, bi}a koja ìve

samo na zemlji. Ovaj scenario je ponovo nevjerovatan zbog enormnih struk-

turalnih razlika izme|u ove dvije klase ìvotinja. Naprimjer, jaje amfibije je

dizajnirano za razvoj u vodi, dok je reptilsko jaje dizajnirano za razvijanje na

zemlji. Jedna “korak po korak” evolucija neke amfibije ne dolazi u obzir za-

to {to nije mogu}e da jedna vrsta preìvi bez savr{eno i potpuno dizajniranog

jajeta. [tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prijelaznim oblicima za koje se

pretpostavljalo da su vezali amfibije sa reptilima. Evolucionista, paleontolog

RRoobbeerrtt LL..CCaarroollll, jedan autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti

da su “rraannii rreeppttiillii bbiillii vveeoommaa rraazzllii~~iittii oodd aammffiibbiijjaa ii ddaa nnjjiihhoovvii pprreeccii jjoo{{ uuvviijjeekk

nniissuu mmooggllii bbiittii pprroonnaa||eennii.”36

Ipak, beznade`no osu|eni scenariji evolucionista ovdje jo{ nisu

zavr{eni. Jo{ uvijek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i da

evolucionisti vjeruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da su

one nastale transformiranjem iz reptila. Me|utim, nijedan od mehanizama

specifi~nih za ptice, koji imaju jednu potpuno druga~iju gra|u od ìvotinja

koje borave na zemlji, ne moè biti obja{njen postepenom evolucijom. Kao

prvo, krila, koja su crta karakteristi~na za ptice, jedan su veliki }orsokak za

evolucioniste. Jedan od turskih evolucionista, EEnnggiinn KKoorruurr, priznaje

nemogu}nost evolucije krila:

“Zajedni~ka karakteristika o~iju i krila je da ona mogu funkcionirati jedino

ako su potpuno razvijena. Drugim rije~ima, jjeeddnnoo ppoolluurraazzvviijjeennoo ookkoo nnee

mmoo`̀ee vviiddjjeettii;; jjeeddnnaa ppttiiccaa ssaa nnaappoollaa ffoorrmmiirraanniimm kkrriilliimmaa nnee mmoo`̀ee lleettjjeettii. Kako

su ovi organi postali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba biti rasvi-

jetljena.”37

PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa

Pitanje “kako je savr{ena gra|a krila nastala kao rezultat uzastopnih na-

sumi~nih mutacija” ostaje potpuno neodgovoreno. Nema na~ina da se objas-

ni kako su se prednje ruke reptila mogle promijeniti u perfektno funkcionira-

ju}a krila, kao rezultat izvrtanja u reptilskim genima (mutacija).

[tavi{e, samo posjedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa

kopna da poleti. Organizmi koji borave na zemlji li{eni su mnogih mehaniza-

ma u tjelesnoj gra|i koje ptice koriste za letenje. Naprimjer, kosti ptica su

mnogo lak{e nego kosti ìvotinja koje borave na zemlji. Njihova plu}a

funkcioniraju na druga~iji na~in. Oni imaju druga~iji mi{i}ni i ko{tani sistem

i veoma specijaliziran kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su predu-

vjeti za letenje, koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi

mehanizmi morali su postojati svi zajedno i u isto vrijeme; oni nisu mogli biti

formirani postepeno - “akumuliranjem”. Evo za{to je teorija koja tvrdi da su

zemljani organizmi evoluirali u zra~ne organizme potpuno pogre{na.

Sve ovo name}e jedno drugo pitanje: ~ak i ako pretpostavimo da je ova

nemogu}a pri~a istinita, za{to onda evolucionisti nisu u stanju prona}i bilo

kakav “polukrilati” ili “jednokrili” fosil da podrè svoju pri~u?

AAnnaattoommiijjaa ppttiiccaa jjee vveeoommaa rraazzlliiËËiittaa oodd aannaattoommiijjee rreeppttiillaa,, nnjjiihhoovviihh nnaavvooddnniihh pprreeddaakkaa.. PPttiiËËiijjaa pplluuÊÊaaffuunnkkcciioonniirraajjuu nnaa ttoottaallnnoo ddrruuggaaËËiijjii nnaaËËiinn oodd oonnooggaa uu ææiivvoottiinnjjaa kkoojjee bboorraavvee nnaa zzeemmlljjii.. @@iivvoottiinnjjee kkoojjee bboo--rraavvee nnaa zzeemmlljjii uuddiiππuu ii iizzddiiππuu kkrroozz iissttee ddiissaajjnnee ssuuddoovvee.. UU ppttiiccaa,, ddookk zzrraakk uullaazzii uu pplluuÊÊaa sspprriijjeeddaa,, oonn iizzllaazziissttrraaggaa.. OOvvaajj ppoosseebbnnii ""ddiizzaajjnn"" jjee ssppeecciijjaallnnoo nnaapprraavvlljjeenn zzaa ppttiiccee,, kkoojjee ttrreebbaajjuu vveelliikkuu kkoolliiËËiinnuu kkiissiikkaa zzaavvrriijjeemmee lleettaa.. NNeemmoogguuÊÊee jjee ddaa ssee jjeeddnnaa ttaakkvvaa ssttrruukkttuurraa rraazzvviillaa iizz pplluuÊÊaa rreeppttiillaa..

PPLLUU∆∆NNII RREE@@AANNJJ RREEPPTTIILLAA PPLLUU∆∆NNII RREE@@AANNJJ PPTTIICCEE

SSPPEECCIIJJAALLNNAA PPLLUU∆∆AA PPTTIICCEE

bronhije

alveola

ulazizlaz

parabronhije

Porijeklo ptica i sisara 43

JJooππ jjeeddaann ddiizzaajjnn kkoojjii eevvoolluucciijjaa nniijjee uussppjjeellaa oobbjjaassnniittii::

PPTTII»»IIJJEE PPEERRJJEE

TTeorija evolucije, koja tvrdida su ptice evoluirale izreptila, nije u stanju objas-

niti ogromne razlike izmeu ovedvije razliËite klase æivih biÊa. Upogledu takvih struktura kao πto sugraa kostura, pluÊni sistemi i top-lokrvni metabolizam, ptice su ve-oma mnogo razlikuju od reptila.Joπ jedna ka-rakteristika ko-ja postavljanepremostivijaz izmeu pti-ca i reptila jeperje ptica kojeima oblik pot-puno jedinst-ven za njih.

Tijela rep-tila prekrivenasu krljuπtima,dok su tijelaptica prekrive-na perjem. BuduÊi da evolucionis-ti smatraju reptile precima ptica,oni su primorani da tvrde da je pti-Ëije perje evoluiralo iz reptilskihkrljuπti. Meutim, nema sliËnostiizmeu krljuπti i perja.

Profesor psihologije i neuro-biologije sa University of Connec-

ticut, A. H. Brush, prihvata ovu re-alnost premda je evolucionist:"Svaka karakteristika, od strukturei organizacije gena do razvitka,morfogeneze i organizacije tkivaje razliËita (kod perja i krljuπti)."1

[taviπe, Profesor Brush se bavi is-pitivanjem i prouËavanjem prote-inske grae ptiËijeg perja i zago-

vara tezu da jeperje "jedinstve-no meu ki-Ëmenjacima".2

Ne postojifosilni dokazkoji bi dokazaoda je ptiËije per-je evoluiralo izkrljuπti reptila.»ak suprotno,kao πto profesorBrush izjavlju-je, "ppeerrjjee ssee ppoo--jjaavvlljjuujjee iizznneennaa--

ddaa uu ffoossiillnnoomm zzaappiissuu, kao "nepore-civo jedinstvena" osobina koja od-likuje i izdvaja perje ptica".3 Poredtoga, u reptila joπ nije otkrivenanikakva epidermalna struktura ko-ja bi osiguravala porijeklo za perjeptica.4

Godine 1996. paleontolozi su

KKaaddaa jjee ppeerrjjee ppttiiccaa ddeettaalljjnnoo iissppiittaannoo,,nnaaeennoo jjee ddaa jjee ssaaËËiinnjjeennoo oodd hhiilljjaaddaa ttaannkkiihhnniittii,, vviittiiccaa,, kkoojjee ssuu mmeeuussoobbnnoo ssppoojjeenneekkuukkiiccaammaa.. OOvvaajj jjeeddiinnssttvveennii ddiizzaajjnn rreezzuullttii--rraaoo jjee iizzvvaannrreeddnniimm aaeerrooddiinnaammiiËËkkiimm ppeerr--ffoorrmmaannccaammaa..

napravili larmu oko fosila takozva-nih pernatih dinosaura po imenu Si-nosauropteryx. Meutim, 1997. jeotkriveno da ovi fosili nemaju ni-kakve veze sa pticama i da oni nisuimali savremeno perje.5

Sa druge strane, kada pobliæeispitamo perje ptica, nailazimo naveoma kompleksan dizajn koji nemoæe biti objaπnjen nikakvim evo-lucionim procesom. »uveni ornito-log Alan Feduccia izjavljuje da"svaka njihova crta ima aerodina-miËne funkcije. Ono je izuzetno la-gano, ima sposobnost podizanja,πto se poveÊava pri niæim brzinama,i moæe se veoma lahko vratiti u svo-ju prijaπnju poziciju". On dalje nas-tavlja: "Ne mogu stvarno razumjetikako se jjeeddaann oorrggaann,, ppeerrffeekkttnnoo ddii--zzaajjnniirraann zzaa lleett,, na poËetku mogaopojaviti zbog neke sasvim drugepotrebe."6

Dizajn perja je takoer prisilioi Charlesa Darwina da razmiπlja onjemu. [taviπe, perfektna estetikapaunovog perja uËinila ga je "boles-nim" (njegove vlastite rijeËi). Upismu koje je napisao Asai Gray 3.aprila 1860. rekao je: "SjeÊam sedobro vremena kada me je pomisao

na oko znala cijelog zalediti, ali

sam preπao preko ovog stadija zab-

rinutosti...", i onda je nastavio "... a

sada, djeliÊi u grai æivih biÊa Ëesto

uËine da se osjeÊam veoma nela-

godno. Pogled na ppeerrjjee ppaauunnoovvoogg

rreeppaa,, kkaaddaa ggoodd zzuurriimm uu nnjjeeggaa,, ËËiinnii

mmee bboolleessnniimm!!"7

1 A. H. Brush, "On the Origin of Feat-

hers". Journal of Evolutionary Biology,

vol. 9, 1996, str. 132


hers", str. 131


hers", str. 133


hers", str. 131

5 "Plucking the Feathered Dinosaur",

Science, vol. 278, 14 November 1997,

str. 1229

6 Douglas Palmer, "Learning to Fly"

(Review of The Origin of and Evolution

of Birds by Alan Feduccia, Yale Univer-

sity Press, 1996), New Scientist, vol.153,

1 March 1997, str. 44

7 Norman Macbeth, Darwin Retried: An

Appeal to Reason. Boston, Gambit,

1971, str. 101


JJoo{{ jjeeddnnaa nnaavvooddnnoo pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa:: AArrcchhaaeeoopptteerryyxx

Evolucionisti kao odgovor izgovaraju ime jednog jedinog bi}a. To je

fosil jedne ptice zvane Archaeopteryx, koja je jedna od naj{ire poznatih tzv.

prijelaznih oblika izme|u samo nekoliko koje evolucionisti jo{ brane.

Archaeopteryx, prema evolucionistima predak savremenih ptica, ìvio je pri-

je 150 miliona godina. Teorija drì da su neki od dinosaura sa malim

krlju{tima po imenu Velociraptor ili Dromeosaur

evoluirali sti~u}i krila i onda po~inju}i letjeti. Tako se

za Archaeopteryxa pretpostavlja da je on prijelazna

forma koja je skrenula od svog dinosaurskog pretka i

po~ela po prvi puta da leti.

Me|utim, posljednje studije Archaeopteryxovih

fosila ukazuju da ovo bi}e uop}e nije prijelazni oblik,

nego jedna pti~ija vrsta koja ima karakteristike ne{to

razli~ite od dana{njih ptica.

Teza da je Archaeopteryx bio “poluptica” koja ni-

je mogla sasvim dobro letjeti bila je popularna u evolu-

cionisti~kim krugovima sve donedavno. Odsutnost

sternuma, to jest grudne kosti u ovog bi}a ili, u naj-

manju ruku, to {to ona nije bila kao u lete}ih ptica,

smatrana je najva`nijim dokazom da ova ptica nije mogla letjeti kako treba.

(Grudna kost je kost koja se nalazi ispod grudnog ko{a, a na koju su

pri~vr{}eni mi{i}i za letenje. U na{im danima ova grudna kost je uo~ena u

svih lete}ih i nelete}ih ptica, a ~ak i u slijepih mi{eva - lete}ih sisara koji pri-

padaju veoma druga~ijoj familiji.)

Me|utim, sseeddmmii ffoossiill AArrhhaaeeoopptteerriixxaa nnaa||eenn 11999922.. uzrokovao je veliko

zaprepa{tenje me|u evolucionistima. Razlog je bio to {to je kod ovog fosila

Archaeopteryxa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pretpostavl-

jalo da je ve} dugo nedostajala, ustvari postojala. Nedavno prona|eni fosil

opisan je u ~asopisu Nature slijede}im rije~ima:

“Nedavno otkriveni, sedmi primjerak Archaeopteryxa, sadràva djelimi~ni

pravougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio doku-

mentiran. OOvvoo ssvvjjeeddoo~~ii oo nnjjeeggoovviimm ssnnaa`̀nniimm mmii{{ii}}iimmaa zzaa lleetteennjjee.”38

Ovo otkri}e poni{tilo je glavnu potporu tvrdnji da je Archaeopteryx bio

FFoossiill AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa

poluptica koja nije mogla letjeti kako treba.

Na drugoj strani, struktura pti~ijeg perja postala je jedan od najva`nijih

dokaza koji potvr|uju da je Archaeopteryx bio lete}a ptica u pravom smislu

te rije~i. Asimetri~na struktura perja Archaeopteryxa je nerazlu~iva od one

kod savremenih ptica, {to pokazuje da je ìvotinja mogla savr{eno letjeti. Kao

{to je izjavio ~uveni paleontolog CCaarrll OO.. DDuunnbbaarr:: “Jasno je uo~ljivo da

Archaeopteryx, zbog svog perja, treba da bude klasificiran kao ptica.”39

Jo{ jedna ~injenica koja je otkrivena na osnovu gra|e

Archaeopteryxovog perja je bio toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao {to je

poznato, reptili i dinosauri su hladnokrvne ìvotinje na koje vi{e utje~e tem-

peratura okoli{a, nego {to oni sami, nezavisno, mogu regulirati temperaturu

tijela. Jedna veoma va`na funkcija perja u ptice je odràvanje toplote njezinog

tijela. înjenica da je Archaeopteryx imao perje pokazuje da je on, nasuprot

dinosaurima, bio prava toplokrvna ptica koja je sama odràvala toplotu svo-

ga tijela.

SSppeekkuullaacciijjee eevvoolluucciioonniissttaa:: zzuubbii ii kkaanndd`̀ee AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa

Dvije va`ne stvari na koje se evolucionisti oslanjaju kada tvrde da je

Archaeopteryx prijelazni oblik, jesu kandè na krilima ove ptice i njeni zubi.

Istina je da Archaeopteryx ima kandè na svojim krilima i zube u svo-

jim ustima, ali ove karakteristike ne impliciraju obavezno da ova bi}a imaju

ikakvu vrstu srodstva sa reptilima. Pored toga, dvije vrste ptica koje ìve

danas, Taouraco i Hoatzin, imaju kandè koje im sluè da se drè za grane.

Ova bi}a su bez ikakve dvojbe ptice, bez ikakvih karakteristika reptila. Eto

za{to je potpuno neosnovano tvrditi da je Archaeopteryx prijelazna forma

samo na osnovu postojanja kandì na njegovim krilima.

A ni zubi u Archaeopteryxovom kljunu ne upu}uju na to da je on prije-

lazni oblik. Evolucionisti su napravili namjernu varku govore}i da su ovi zu-

bi karakteristika reptila. Me|utim, zubi nisu tipi~na odlika reptila. Danas ne-

ki reptili imaju zube, a drugi ne. [tavi{e, Archaeopteryx nije jedina pti~ija

vrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kada

pogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Archaeopteryxa, kao i u do-

ba poslije njega, i ~ak do prili~no skoro, postojao jedan poseban rod ptica ko-

ji bi mogao biti nazvan “ptice sa zubima”.



Najva`nija stvar je to da je oobblliikk zzuubbaa AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa ii ddrruuggiihh ppttiiccaa ssaa

zzuubbiimmaa ppoottppuunnoo ddrruuggaa~~iijjii oodd oobblliikkaa zzuubbaa njihovih navodnih predaka, ddii--

nnoossaauurraa. ûveni ornitolozi Martin, Steward i Whetstone uo~ili su da

Archaeopteryx i druge ptice sa zubima imaju zube sa ravnim povr{inama na

vrhu i velikim korjenovima. Dok su zubi theropodnih dinosaura, navodnih

predaka ovih ptica, izbo~eni kao testera i imaju uske korjenove.40

Istraìva~i su tako|er uporedili kosti ru~nog zgloba Archaeopteryxa i

njihovih navodnih predaka, dinosaura, i nisu uo~ili sli~nosti me|u njima.41

Studije anatoma kao {to su Tarsitano, Hecht i A. D. Walker otkrile su da

su neke “sli~nosti” za koje se tvrdilo da postoje izme|u ovog stvorenja i di-

nosaura (kao {to je predloèno od strane JJoohhnnaa OOssttrroommaa, istaknutog autorite-

ta, koji tvrdi da je Archaeopteryx evoluirao iz dinosaura), bile ustvari samo

pogre{ne interpretacije.42

Svi ovi nalazi ukazuju da Archaeopteryx nije bio prijelazna karika, nego

samo ptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se moè nazvati “ptice sa

zubima”.

AArrcchhaaeeoopptteerryyxx ii ffoossiillii ddrruuggiihh ddrreevvnniihh ppttiiccaa

Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Archaeopteryx na-

jve}i dokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno

na|eni fosili poni{tavaju taj scenario u drugim aspektima.

LLiiaannhhaaii HHoouu i ZZhhoonngghhee ZZhhoouu, dva paleontologa na Kineskom institutu

za paleontologiju ki~menjaka, 1995. su otkrili novi pti~iji fosil kojeg su naz-

vali CCoonnffuucciiuussoorrnniiss. Ova ptica je bila gotovo iz istog doba kao i

Archaeopteryx (oko 140 miliona godina stara), ali nije imala nikakve zube u

ustima. Dodatno, njezin kljun i perje imaju iste karakteristike kao kod

dana{njih ptica. A uz to {to ima istu gra|u kostura kao savremene ptice, ova

ptica tako|er ima kandè na svojim krilima, upravo kao Archaeopteryx. Ona

je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu “pigostil”, koja je podupirala

repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iste dobi kao i Archaeopteryx (koji se

smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji je prihva}en kao polureptil), veo-

ma je li~ila savremenim pticama. Ova ~injenica poni{tila je sve evolu-

cionisti~ke teze koje drè da je Archaeopteryx primitivni predak svih ptica.43

48

Jedan drugi fosil, iskopan u Kini u novem-

bru 1996., uzrokovao je ~ak i ve}u konfuziju.

Postojanje ove 130 miliona godina stare ptice po

imenu LLiiaaoonniinnggoorrnniiss objavili su Hou, Martin i

Alan Feduccia u ~asopisu Science. Liaoningornis

je imao grudnu kost na koju su bili pripojeni

mi{i}i za letenje, upravo kao u savremenih ptica.

Ova ptica ne razlikuje se od savremenih ptica

tako|er ni u drugim aspektima. Jedina razlika su

zubi u njenim ustima. Ovakva situacija pokazala

je da ptice sa zubima uop}e nisu imale primitivnu

strukturu, kako su navodili evolucionisti.44 Ovo

je re~eno u jednom ~lanku u ~asopisu Discoverpod naslovom “Odakle su do{le ptice? Ovaj fosil

kaè da nisu od dinosaura”.45

Jo{ jedan fosil koji pobija evolucionisti~ku

tvrdnju u vezi sa Archaeopteryxom je EEooaalluullaavviiss.

Gra|a krila Eoalulavisa, za kojeg je re~eno da je

30 miliona godina mla|i od Archaeopteryxa, uo~ena je u “sporolete}ih”

savremenih ptica. Ovo dokazuje da su prije 120 miliona godina po nebu let-

jele ptice koje se u mnogim aspektima ne razlikuju od savremenih ptica.46

Ove ~injenice jo{ jednom zasigurno ukazuju da niti Archaeopteryx niti

neka druga drevna ptica sli~na njemu nisu bili prijelazne forme. Fosili ne

pokazuju da su razli~ite vrste ptica evoluirale jedna iz druge. Nasuprot tome,

fosilni zapis dokazuje da su dana{nje savremene ptice i neke arhai~ne ptice

kao Archaeopteryx ustvari ìvjele zajedno, u isto vrijeme. Ali su neke od ovih

vrsta ptica kao npr. Archaeopteryx i Confuciusornis izumrle i samo je jedan

dio od prvobitno postoje}ih vrsta bio u stanju sti}i do dana{njih dana.

+++Ukratko, neke posebne karakteristike Archaeopteryxa ne ukazuju da je

ovo ìvo bi}e prijelazna forma! SStteepphhaann JJaayy GGoouulldd i NNiilleess EEllddrreeddggee, dva pa-

leontologa sa Harwarda i {irom svijeta poznati evolucionisti, prihvataju da je

Archaeopteryx “mozai~no” ìvo bi}e koje posjeduje razli~ite karakteristike u

svojoj gra|i, ali da on ipak nikako ne moè biti smatran prijelaznom for-

mom!47


PPttiiccaa nnaazzvvaannaaCCoonnffuucciiuussoorrnniiss jjee iissttee ddoobbii

kkaaoo AArrcchhaaeeoopptteerryyxx..


IImmaaggiinnaarrnnaa ppttiiccaa--ddiinnoossaauurr kkaarriikkaa

Poku{avaju}i predstaviti Archaeopteryxa kao prijelaznu formu, evolu-

cionisti tvrde da su ptice evoluirale iz dinosaura. Me|utim, jedan od najpoz-

natijih ornitologa u svijetu, AAllaann FFeedduucccciiaa sa University of North Carolina,

suprotstavlja se teoriji da ptice imaju srodstvo sa dinosaurima, uprkos ~in-

jenici da je on i sam evolucionist. Feduccia o ovome kaè:

““EE ppaa jjaa ssaamm ssttuuddiirraaoo ppttii~~iijjee lloobbaannjjee ttookkoomm 2255 ggooddiinnaa ii kkaakkoo ggoodd ppoogglleeddaamm,,

nnee vviiddiimm nniikkaakkvvuu ssllii~~nnoosstt.. JJaa jjee jjeeddnnoossttaavvnnoo nnee vviiddiimm......”” Theropodno-kop-

neno porijekla ptica }e, po mom mi{ljenju, biti najve}a zabuna paleon-

tologije XX stolje}a.”48

LLaarrrryy MMaarrttiinn, specijalista na podru~ju drevnih ptica sa University of

Kansas, suprotstavlja se teoriji da su ptice do{le po istoj lozi kao i dinosauri.

Dok je komentirao kontradiktornosti u koje evoluci-

ja pada o ovom pitanju, Martin je izjavio:

“Da vam pravo kaèm, ukoliko bih morao po-

dràti dinosaursko porijeklo ptica sa ovim karak-

teristikama, ja bih se uznemirio i zbunio svaki

put kada bih morao ustati i govoriti o tome.”49

Da sumiramo. Scenario “Evolucije ptica”,

konstruiran jedino na bazi Archaeopteryxa, nije

ni{ta drugo do produkt predrasuda i puko prièljki-

vanje evolucionista.

PPoorriijjeekklloo ssiissaarraa

Kao {to smo naprijed istakli, teorija evolucije zastupa stav da su se neka

imaginarna bi}a koja su iza{la iz mora transformirala u reptile i da su ptice

formirane evolucijom reptila. Prema istom scenariju, reptili su preci ne samo

ptica nego isto tako i sisara. Me|utim, postoje velike strukturalne pukotine

izme|u reptila, koji imaju krlju{ti na svojim tijelima, koji su hladnokrvni i ko-

ji se razmnoàvaju polaganjem jaja, sa jedne strane, i sisara koji imaju krzno

na svojim tijelima, koji su toplokrvni i koji se razmnoàvaju ra|aju}i svoje

potomstvo kao ìvo, sa druge strane.

AAllaann FFeedduucccciiaa

Jedan primjer strukturalnih barijera izme|u reptila i sisara je ggrraa||aa nnjjii--

hhoovvee ~~eelljjuussttii. Donja ~eljust sisara sastoji se samo od jedne kosti u kojoj su

smje{teni zubi. U reptila postoje tri male kosti na objema stranama donje

~eljusti. Druga osnovna razlika je to {to svi sisari imaju tri kosti u srednjem

uhu (~eki}, nakovanj i uzengija). A u svih reptila postoji samo jedna kost u

srednjem uhu. Evolucionisti tvrde da su ~eljust i srednje uho reptila postepeno

evoluirali u ~eljust i uho sisara. A ipak, pitanje kako se ova promjena dogodila

ostaje neodgovoreno. Osobito, nikada ne moè biti obja{njeno pitanje kako je

uho sa samo jednom kosti evoluiralo u uho sa tri kosti i kako je proces slu{an-

ja nastavio funkcionirati u me|uvremenu. Nije iznena|enje da nije prona|en

niti jedan jedini fosil koji bi vezao reptile i sisare. Zbog ovoga je paleontolog

RRooggeerr LLeewwiinn bio prisiljen re}i da je “pprriijjeellaazz nnaa pprrvvoogg ssiissaarraa,, kkoojjii ssee vvjjeerroovvaatt--

nnoo ddeessiioo uu ssaammoo jjeeddnnoojj iillii nnaajjvvii{{ee ddvviijjee lloozzee,, jjoo{{ uuvviijjeekk eenniiggmmaa”.50

GGeeoorrggee GGaayylloorrdd SSiimmppssoonn, jedan od najve}ih evolucionih autoriteta i os-

niva~a neodarvinisti~ke teorije, daje slijede}i komentar na ovu ~injenicu koja

je potpuno zbunjuju}a za evolucioniste:

“Najzagonetniji doga|aj u historiji ìvota na Zemlji je pprroommjjeennaa iizz mmeezzoo--

zzooiikkaa,, ddoobbaa rreeppttiillaa,, uu ddoobbaa ssiissaarraa. Bilo je to kao da je iznenada spu{tena za-

vjesa na stadij gdje su sve vode}e uloge imali reptili, posebno dinosauri, u

velikom broju i zbunjuju}oj raznolikosti, i odmah ponovo podignuta da bi

otkrila istu okolinu, ali potpuno novi raspored uloga, raspored u kojem se

dinosauri uop}e ne pojavljuju, drugi reptili su malobrojni, aa ssvvee vvooddee}}ee

uullooggee iiggrraajjuu ssiissaarrii ttaakkvviihh vvrrssttaa kkoojjee ssuu ssee jjeeddvvaa nnaasslluu}}iivvaallee uu pprreetthhooddnniimm

ssttaaddiijjiimmaa.”51

[tavi{e, kada su se sisari iznenada pojavili bili su ve} tada vrlo razli~iti

jedni od drugih. Takve razli~ite, nesli~ne ìvotinje, kao sslliijjeeppii mmii{{eevvii,, kkoonnjjii,,

mmii{{eevvii ii kkiittoovvii svi su sisari i svi oni su se pojavili za vrijeme istog geolo{kog

doba. Ustanovljavanje evolucionog srodstva me|u njima je nemogu}e, ~ak i

unutar naj{irih granica ma{te. Evolucionisti~ki zoolog RR.. EErriicc LLoommbbaarrdd pravi

ovaj zaklju~ak u ~lanku koji je iza{ao u ~asopisu Evolution:

““OOnnii kkoojjii ttrraaggaajjuu zzaa ssppeecciiffii~~nnoomm iinnffoorrmmaacciijjoomm kkoorriissnnoomm uu kkoonnssttrruuiirraannjjuu

ffiillooggeenneezzee rrooddaa ssiissaarraa bbiittii }}ee rraazzoo~~aarraannii.”52

Sve ovo pokazuje da su se sva ìva bi}a pojavila na Zemlji iznenada i u


PPOORRIIJJEEKKLLOO MMUUHHAA

BB uduÊi da tvrde da su se di-nosauri transformirali uptice, evolucionisti po-

dræavaju svoje postavke tako πtogovore da su neki dinosauri koji sumahali svojim prednjim nogama daulove muhe "dobili krila i poletjeli",kao πto se vidi na slici.

BuduÊi da ova teorija nemanikakve znanstvene baze i buduÊi danije niπta drugo do jedna obiËnatvorevina maπte, ona takoer izisku-je jednu veoma priprostu logiËkukontradikciju: muha, primjer koji sudali evolucionisti da objasne pori-jeklo letenja, veÊ je imala savrπenusposobnost da leti. Dok prosjeËanËovjek ne moæe otvoriti i zatvoritisvoje oËi 10 puta u sekundi, jjeeddnnaapprroossjjeeËËnnaa mmuuhhaa mmaahhnnee ssvvoojjiimm kkrriillii--mmaa 550000 ppuuttaa uu sseekkuunnddii.. [taviπe, onamiËe oba svoja krila istovremeno.I

najmanji nesklad u vibraciji krilauzrokovao bi da muha izgubiravnoteæu, ali ovo se nikada ne do-gaa.

Evolucionisti bi trebali prvo doÊisa objaπnjenjem kako je muha steklaovu perfektnu sposobnost leta.Umjesto toga, oni su sastavili imag-inarni scenario o tome kako su nez-grapna biÊa kao reptili poËela letjeti.

Pored toga, perfektna kreacijakuÊne muhe poniπtava tvrdnjuevolucije. Engleski biolog RRoobbiinnWWoooottttoonn, u Ëlanku naslovljenom"MehaniËki dizajn krila muhe",napisao je slijedeÊe:

"[to bolje razumijemo funkcioni-ranje krila insekata, ukazuje namse sve suptilniji i ljepπi dizajn.Graa svakog od njih je redovnodizajnirana na naËin da se de-formira πto je moguÊe manje;mehanizmi su dizajnirani tako dapomjeraju sastavne dijelove upredvidivim pravcima. AA iippaakk,, oonniimmeeuussoobbnnoo iimmaajjuu ssaammoo nneekkoolliikkootteehhnnoollooππkkiihh ppaarraalleellaa ((uukkoolliikkoo iihhiikkaakkoo iimmaajjuu))..11

Sa druge strane, ne postoji nijedanjedini fosil koji moæe biti dokaz zaimaginarnu evoluciju muhe. To jeono πto je istaknuti francuski zoologGGrraassssee mislio kada je rekao: ""MMiissmmoo uu ttaammii ππttoo ssee ttiiËËee ppoorriijjeekkllaa iinn--sseekkaattaa..""2

1Robin J. Wooton, "The Mehanical Designof Insect Wings", Scientific American, v.263, November 1990, str. 1202 Pierre - P. Grasse, Evolution of LivingOrganisms, New York, Academic Press,1977, str. 30

JJeeddaann pprriimmjjeerr eevvoolluucciioonniissttiiËËkkiihh sscceennaarriijjaa:: DDiinnoossaauurrii kkoojjii ssuu iizznneennaaddaa ddoobbiillii kkrriillaa

ppookkuuππaavvaajjuuÊÊii ddaa uuhhvvaattee mmuuhhuu!!

svojoj punoj formi, bez ikakvog evolucionog procesa. Ovo je

konkretan dokaz ~injenice da su ona bila stvorena. Me|utim,

~injenicu da su ìve vrste nastale u odre|enom redoslijedu -

evolucionisti poku{avaju interpretirati kao pokazatelj

evolucije. A, ustvari, redoslijed po kojem su se

ìva bi}a pojavila je “rreeddoosslliijjeedd

ssttvvaarraannjjaa”, budu}i da nije mogu}e

(nema dokaza) govoriti o nekom

evolucionom procesu. Sa izvanrednim

stvaranjem, bez ikakve mahane, okeani, a onda

zemlja, bili su napunjeni ìvim bi}ima, a na kraju je

stvoren ~ovjek.

Suprotno pri~i o “~ovjeku majmunu” koja se natura masama po-

mo}u intenzivne medijske propagande, ~ovjek se tako|er pojavio na Zemlji

iznenada i potpuno formiran.


EE volucionisti predlaæu da su sve vrste sisara evoluirale iz zajedni-Ëkog pretka. Meutim, postoje velike razlike izmeu razliËitih vrs-

ta sisara takvih kao πto su medvjedi, kitovi, miπevi i slijepi miπevi. Sva-ka od ovih vrsta æivih biÊa posjeduje specifiËno dizajnirane sisteme.

Naprimjer, slijepi miπevi su stvorenisa veoma osjetljivim radarskim siste-mom koji im pomaæe da se orijentira-ju u tami. Ovi kompleksni sistemi ko-je moderna tehnologija moæe samoimitirati, nikako se nisu mogli pojavitikao rezultat sluËajnosti. Fosilni zapistakoer pokazuje da su πiπmiπi postaliodjednom, u njihovom sadaπnjem,perfektnom stanju, i da oni nisu proπlikroz bilo kakav "evolucioni proces".FFoossiill sslliijjeeppoogg mmiiππaa ssttaarr 5500 mmiilliioonnaa

ggooddiinnaa:: nniijjee rraazzlliiËËiitt oodd ssvvooggaa ddaannaa--ππnnjjeegg ppoottoommkkaa.. ((SScciieennccee,, vvooll.. 115544))

SSCCEENNAARRIIOO EEVVOOLLUUCCIIJJEE KKOONNJJAA

SS ve donedavno, imaginarni nizza koji se pretpostavljalo daprikazuje evoluciju konja bio je

reklamiran kao glavni fosilni dokaz zateoriju evolucije. Danas, meutim, mno-gi evolucionisti sami otvoreno priznajuda je scenario evolucije konja propao.Evolucionista BBooyyccee RReennssbbeerrggeerr, koji jeodræao govor za vrijeme Ëetverodnev-nog simpozija o temi problem postepeneevolucione teorije, odræanom 1980. uField Museum of Natural History u Chi-cagu, koji je pohaalo 150 evolucionis-ta, rekao je da scenario evolucije konjanema osnova u fosilnom zapisu i da nijeuoËen evolucioni proces koji bi govoriou prilog postepene evolucije konja:

"VeÊ je odavno poznato da je pogre-πan popularno ispriËan primjer evo-lucije konja, koji upuÊuje postepeniniz promjena od Ëetveronoænog biÊaveliËine lisice, koje je æivilo prije 50miliona godina, do danaπnjeg mnogoveÊeg "jednoprstog" konja. Umjestopostepene promjene, ffoossiillii ssvvaakkeeppoossrreeddnnee vvrrssttee ppoojjaavvlljjuujjuu ssee ppoottppuunnoorraazzlliiËËiittii,, oossttaajjuu nneepprroommiijjeennjjeennii i on-da izumiru. PPrriijjeellaazznnee ffoorrmmee ssuu nnee--ppoozznnaattee..""1

»asno priznajuÊi ovaj znaËajni Êor-sokak u scenariju evolucije konja, Rens-berger se posebno pozvao na "Êorsokakprijelaznih karika", koji je uistinu najve-Êi problem teorije, barem πto se tiËe fo-silnog zapisa.

»uveni paleontolog CCoolliinn PPaatttteerrssoonn,,direktor Natural History Museum ofEngland, gdje su izloæene sheme "evolu-cije konja", rekao je slijedeÊe o ovoj iz-loæbi koja se joπ pokazuje publici u pri-zemlju muzeja:

"Bilo je uæasno mnogo priËa, svejedna maπtovitija od druge, o tomekakav je ustvari karakter te historije(æivota). NajËuveniji primjer, joπ naizloæbi dolje, izloæba je evolucijekonja pripremljena otprilike prije pe-deset godina. Ona je bila predstavlje-na kao doslovna istina u udæbenikuza udæbenikom. Danas, ja mislim daje to jadno i æalosno, posebno kadaljudi koji nude takve priËe mogu i sa-mi biti svjesni ssppeekkuullaattiivvnnee pprriirrooddeenekih od tih stvari."2

[ta je osnova za scenario "evoluci-je konja"? Ovaj scenario je formuliranpomoÊu obmanljivih slika-shema kojesu smiπljene tako πto su u nizu poredanifosili razliËitih æivih vrsta koje su æivje-le u πirokom rasponu razliËitih perioda uIndiji, Juænoj Africi, Sjevernoj Americi iEvropi, potpuno u skladu sa bogatomsnagom maπte evolucionista. Postoji vi-πe od 20 slika-shema evolucije konjapredloæenih od strane razliËitih ist-raæivaËa. Evolucionisti nisu stigli niti dojednog jedinog zajedniËkog dogovora otemi ovih porodiËnih stabala, koja su,usput, potpuno razliËita jedna od drugih.Jedina zajedniËka taËka ovih stabala jevjerovanje da je biÊe veliËine psa nazva-no "Eohippus" (Hyracotherium), koje jeæivjelo u eocenu prije 55 miliona godi-na, bilo predak savremenog konja.Meutim, Eohippus je potpuno isti kaoæivotinja zvana "hyrax", koja joπ uvijekæivi u Africi i nema srodstva ili sliËnostisa konjem.3

Nekonzistentnost tvrdnje o evolucijikonja je dalje rasvijetljena sa drugim fo-silnim ostacima koji su nedavno iskopa-ni. Fosili savremene vrste konja (Equus

Nevadensis i Equus Occidentalis) otkri-veni su u istom sloju sa Eohippusom.4

Ovo pokazuje da su savremeni konj i nje-gov navodni predak æivjeli istovremeno, itako dokazuje da se nikakav evolucioniproces, takav kao evolucija konja, nije ni-kada odigrao.

[taviπe, Ëuveni paleontolog Pet-tingrew izjavljuje da je savremeni konjæivio 70 miliona godina prije njegovognavodnog pretka. Prema Pettingrewu,"jednoprsti" savremeni konji æivjeli su uMezozoiku prije 120 miliona godina,dok se njegov pretpostavljeni predak, vi-πeprsti konj, pojavio u Eocenu prije 50miliona godina i izumro prije 40 milionagodina.5 Paleontoloπki Êorsokak evolu-cijskog niza konja objasnio je FFrraanncciissHHiittcchhiinngg:

"Potupni niz fosila konja, smjeπten uslojevima stijena, u prikladnom evo-

lucionom poretku, od dna do vrha,nije naen ni na jednom mjestu usvijetu."6

Namjernim zanemarivanjem nekihfosila koji se nisu uklapali u njega, nizkonja, koji je ve} bio sasvim nevjerova-tan, postao je jo{ upitnijim. Naprimjer,"Moropus", koji je æivio u miocenu, nijebio ukljuËen u fosilni niz jednostavnozbog toga πto nije sluæio namjeramaevolucionista. U Enciklopediji prethis-torijskih æivotinja je reËeno da je dvametra visoki Moropus Ëak masivniji i odsvog savremenika Meryhippusa, a i odsvog danaπnjeg ekvivalenta. Zbog toga,on anulira postepeni evolucioni pore-dak.7

Sve ove Ëinjenice su jak dokaz dasheme evolucije konja, koje su preds-tavljene kao jedan od najËvrπÊih dokazaevolucije, nisu niπta drugo do fantas-tiËne i nevjerovatne priËe. Ovo jepriliËno znaËajno u pokazivanju odsust-va kredibiliteta i integriteta teorijeevolucije i u demonstriranju ciljeva imetoda kojima se sluæe njezini zagovor-nici.

1 Boyce Rensberger, Houston Chronicle, No-vember 5, 1980, blm.4, str. 152 Colin Patterson, Harper's, February 1984, str.603 Francis Hitching, The Neck of the Giraf-fe:Where Darwin Went Wrong, New York:Ticknor and Fields, 1982, str. 30-314 Francis Hitching, The Neck of the Giraffe,str. 30-315 L. Du Nouy, Human Destiny, New York: TheNew American Library, str. 746 Francis Hitching, The Neck of the Giraffe,1982, str. 30-31.7 Jean-Jacques Hublin, The Hamlyn Encyclo-paedia of Prehistoric Animals, New York: TheHamlyn Publishing Group Ltd., 1984, str. 252

MMnnooggoo kkoonnjjaa rraazzlliiËËiittiihh vveelliiËËiinnaa ææiivveennaa ZZeemmlljjii.. SShheemmaa ""eevvoolluucciijjee kkoonnjjaa""nniijjee nniiππttaa ddrruuggoo ddoo nniizz ffoossiillaa ssiissaarraa iiffoossiillaa oovviihh rraazzlliiËËiittiihh ttiippoovvaa kkoonnjjaa,,ppoorreeddaanniihh oodd mmaannjjeegg kkaa vveeÊÊeemm..

PPrije nego {to krenemo u detalje legende o evoluciji ~ovjeka, trebamo

spomenuti propagandni metod koji je uvjerio javnost u ideju da je

biÊe pola ~ovjek-pola majmun doista ìvjelo nekada u pro{losti. Ovaj

propagandni metod koristi se “rreekkoonnssttrruukkcciijjaammaa” na~injenim na osnovu fosi-

la. Rekonstrukcije se mogu definirati kao crtanje slika ili konstruiranje mod-

ela ìvog bi}a na bazi jedne jedine kosti - ponekad na bazi samo jednog frag-

menta - koji je iskopan. “Ljudi-majmuni” koje mi vidimo u novinama,

~asopisima ili filmovima, ustvari su rekonstrukcije.

Budu}i da su fosili obi~no neure|eni i nekompletni, bilo koja pret-

postavka bazirana na njima je vjerovatno potpuno spekulativna. Ustvari,

rekonstrukcije (crteì ili modeli) bazirane na fosilnim ostacima od strane

evolucionista smi{ljeno su precizno pripremljene samo da bi potvrdile evolu-

cione teze. Jedan antropolog sa Harwarda, DDaavviidd RR.. PPiillllbbeeaamm, nagla{ava ovu

~injenicu kada kaè: “U najmanju ruku, u paleoantropologiji podaci su jo{

uvijek oskudni i manjkavi tako da teorija veoma mnogo uti~e na interpretaci-

je. UU pprroo{{lloossttii,, tteeoorriijjee ssuu jjaassnnoo ooddrraa`̀aavvaallee nnaa{{ee ttrreennuuttnnee iiddeeoollooggiijjee uummjjeessttoo

ssttvvaarrnnee ppooddaattkkee..”53 Budu}i da su ljudi visoko impresionirani vizualnim infor-

macijama, ove rekonstrukcije veoma dobro sluè ciljevima evolucionista, a to

je da ubijede ljude da su ova rekonstruirana biÊa stvarno postojala u pro{losti.

Ovdje moramo ista}i jednu posebno va`nu stvar: rekonstrukcije bazirane

na ostacima kosti mogu otkriti jedino veoma op}enite karakteristike objekta,

budu}i da stvarni karakteristi~ni detalji i mehka tkiva vremenom brzo

propadaju i i{~ezavaju. Zbog toga, sa spekulativnom interpretacijom mehkih

tkiva, rekonstruirani crteì ili modeli postaju totalno ovisni o ma{ti osobe ko-

ja ih pravi. EEaarrnnsstt AA.. HHooootteenn sa Harward University obja{njava ovu situaciju

ovako:

“Poku{ati restaurirati mehke dijelove je jedan ~ak jo{ hazardniji poduhvat.

Usne, o~i, u{i i nagib nosa ne ostavljaju indicija na dijelovima kosti koji leè

OObbmmaannlljjiivvee iinntteerrpprreettaacciijjee ffoossiillaa oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa

IIMMAAGGIINNAARRNNII CCRRTTEEÆÆII:: UU ssvvoojjiimm sslliikkaammaa ii rreekkoonnssttrruukkcciijjaammaa,, eevvoolluucciioonniissttii nnaamm--jjeerrnnoo ddaajjuu oobblliikk ccrrttaammaa kkoojjee uussttvvaarrii nnee oossttaavvlljjaajjuu nniikkaakkvvee ffoossiillnnee ttrraaggoovvee,, nnaa nnaa~~iinn ddaa ppoo--ddrrææaavvaajjuu eevvoolluucciijjuu.. PPrriimmjjeerr:: ggrraaaa nnoossaa ii uussaannaa,, oobblliikk kkoossee,, oobblliikk oobbrrvvaa ii ddrruuggee ddllaakkee nnaa ttii--jjeelluu.. OOnnii ttaakkooeerr iizzrraauujjuu ddeettaalljjnnee sslliikkee,, sslliikkaajjuuÊÊii oovvaa iimmaaggiinnaarrnnaa bbiiÊÊaa kkaakkoo hhooddaajjuu ssaa ssvvoojjiimmoobbiitteelljjiimmaa,, kkaakkoo lloovvee iillii uu ddrruuggiimm pprriilliikkaammaa nnjjiihhoovvoogg ssvvaakkooddnneevvnnoogg ææiivvoottaa.. MMeeuuttiimm,, ssvvii oovviiccrrtteeææii ssaammoo ssuu ttvvoorreevviinnee mmaaππttee ii nneemmaajjuu eekkvviivvaalleenntt uu ffoossiillnnoomm zzaappiissuu..

Jun

ior

Lar

ou

sse

Tem

el B

ilgi

En

cycl

op

edia

, Vo

l. 1

s. 9

4

Nat

ion

al G

eog

rap

hic

, Mar

t 19

96Geheimnisse Der Urzeit, Tiere undMenschen, s. 200

Jun

ior

Lar

ou

sse

Tem

el B

ilgi E

ncy

clo

ped

ia,

Vo

l. 1

s. 9

6

ispod njih. VVii ssaa jjeeddnnaakkoomm llaahhkkoo}}oomm

nnaa nneeaannddeerrttaallooiiddnnoojj lloobbaannjjii mmoo`̀eettee

mmooddeelliirraattii oossoobbiinnee {{iimmppaannzzee kkaaoo ii ccrrttee

lliiccaa ffiilloozzooffaa..””

AAkkoo oovvee nnaavvooddnnee rreessttaauurraacciijjee ddrreevvnniihh

ttiippoovvaa ~~oovvjjeekkaa iimmaajjuu iikkaakkvvee zznnaannssttvvee--

nnee vvrriijjeeddnnoossttii,, oonnddaa jjee ttoo zzaaiissttaa ssaammoo uu

ssaassvviimm mmaalloojj mmjjeerrii i one su pogodne

jedino da zavedu javnost... zato, ne

vjerujte rekonstrukcijama.54

Ustvari, evolucionisti su izmislili tako

“besmislene pri~e” da oni ~ak pripisuju ra-

zli~ita lica jednoj te istoj lobanji. Tri ra-

zli~ito rekonstruirana crteà na~injena za

fosil nazvan Australopithecus robustus

(Zinjanthropus) ~uveni su primjer takvog

falsificiranja.

Pristrasna interpretacija fosila ili

fabriciranje mnogih imaginarnih rekon-

strukcija su pokazatelj kako ~esto evolu-

cionisti pribjegavaju trikovima. A ipak, to

izgleda nevino kada se uporedi sa nam-

jernim falsifikatima koji su bili izvr{eni u

historiji evolucije.

CCrrtteeææ kkoojjii jjee oobbjjaavvlljjeenn uu SSuunnddaayyTTiimmeessuu,, 55 aapprriillaa 11996644.. ggooddiinnee

MMaauurriiccee WWiillssoonnoovv ccrrtteeææ NN..PPaarrkkeerroovv ccrrtteeææ NN.. GGeeooggrraapphhiicc,, sseepptteemmbbaarr 11996600

TTRRII RRAAZZLLII»»IITTEE RREEKKOONNSSTTRRUUKKCCIIJJEE BBAAZZIIRRAANNEE NNAA IISSTTOOJJ LLOOBBAANNJJII

MMaauurriicceeWWiillssoonnoovv

ccrrtteeææ((FFrroomm AAppee ttoo

AAddaamm TThhee SSee--aarrcchh FFoorr TThheeAAnncceessttrryy OOff

MMaann,, HHeerrbbeerrttWWeennddtt))

SStteevveenn MM..SSttaannlleeyyccrrtteeææ ((HHuummaannOOrriiggiinnss))

DDvvaa ccrrtteeææaa JJaavvaannsskkoogg ËËoovvjjeekkaa kkoojjaa sseevviiddee ggoorree,, aa kkoojjaa ssuu ppoottppuunnoo rraazzlliiËËiittaajjeeddaann oodd ddrruuggoogg,, pprreeddssttaavvlljjaajjuu ddoobbaarrpprriimmjjeerr kkaakkoo eevvoolluucciioonniissttii ffaannttaassttiiËËnnooiinntteerrpprreettiirraajjuu ffoossiillee..

NNe postoji konkretan fosilni dokaz koji podràva sliku “~ovjeka-ma-

jmuna” koja se neprekidno nau~ava i propagira od strane medija i

evolucionisti~kih akademskih krugova. Sa ~etkicama u svojim

rukama evolucionisti proizvode imaginarna bi}a, a ~injenica da ovi crteì

ipak ne odgovaraju fosilima, predstavlja ozbiljan problem za njih. Jedan od

interesantnih metoda kojima se sluè da bi prevazi{li ovaj problem je da

““pprrooiizzvveedduu”” ffoossiillee kkoojjee nnee mmoogguu pprroonnaa}}ii. Piltdownski ~ovjek, najve}i skan-

dal u historiji znanosti, tipi~an je primjer ovog metoda.

PPiillttddoowwnnsskkii ~~oovvjjeekk:: OOrraanngguuttaannsskkaa ~~eelljjuusstt ii lloobbaannjjaa ~~oovvjjeekkaa!!

Dobro poznati doktor i tako|er amater paleoantropolog, CChhaarrlleess

DDaawwssoonn, tvrdio je da je 1912. godine prona{ao ~eljusnu kost i dio lobanje u

jami u Piltdownu u Engleskoj. Pa iako je ~eljusna kost bila vi{e nalik na ma-

jmunsku, zubi i lobanja bili su kao u ~ovjeka. Ovi primjerci su nazvani

“Piltdownski ~ovjek”. Za njih se tvrdilo da su bili 500 hiljada godina stari, a

izloèni su u nekolicini muzeja kao apsolutni dokaz evolucije ~ovjeka.

Tokom vi{e od 40 godina napisani su mnogi znanstveni ~lanci o

“Piltdownskom ~ovjeku”, na~injene su mnoge interpretacije i crteì, a ovaj

fosil je bio predstavljen kao vaàn dokaz evolucije ~ovjeka. Ne manje od pet

stotina doktorskih teza bilo je napisano o toj temi.55 ûveni ameri~ki pale-

oantropolog HHeennrryy FFaaiirrffiieelldd OOssbboorrnn, dok je bio u posjeti British Museumu

1935., rekao je: “...Moramo se uvijek nanovo podsje}ati da je priroda puna

paradoksa i ovo je jedno zadivljuju}e otkri}e o ranom ~ovjeku...”56

Godine 1949. KKeennnneett OOaakklleeyy iz paleontolo{kog odjela British Museuma

isku{ao je metod “testiranja florom”, jedan novi test kori{ten za odre|ivanje

dobi fosila. Proba je na~injena na fosilu Piltdownskog ~ovjeka. Rezultat je bio

zapanjuju}i. Za vrijeme testa se shvatilo da ~eljusna kost Piltdownskog ~ov-

jeka ne sadrì nimalo flourina. Ovo pokazuje da je bila sahranjena pod

FFaallssiiffiikkaattii eevvoolluucciijjee

zemljom ne vi{e od nekoliko godina. A lobanja, koja je, kako se na testu

pokazalo, sadràvala samo malu koli~inu fluorina, bila je stara samo nekoliko

hiljada godina.

Posljednje hronolo{ke studije napravljene metodom fluorina otkrile su

da je lobanja stara samo nekoliko hiljada godina. Utvr|eno je da zubi u

~eljusti pripadaju jednom orangutanu i da su bili vje{ta~ki umetnuti, kao i da

su “primitivne” alatke koje su otkrivene zajedno sa fosilima ustvari samo jed-

nostavne imitacije koje su bile izo{trene ~eli~nim oru|ima.57 U detaljnim

analizama upotpunjenim od strane Weinera ovaj falsifikat je javnosti otkriv-

en 1953. LLoobbaannjjaa jjee pprriippaaddaallaa 550000 ggooddiinnaa ssttaarroomm ~~oovvjjeekkuu,, aa ddoonnjjoo~~eelljjuussnnaa

kkoosstt jjee pprriippaaddaallaa nneeddaavvnnoo uuggiinnuulloomm mmaajjmmuunnuu!! Zubi su nakon toga bili speci-

jalno smje{teni u niz i dodani ~eljusti, a zglobovi su bili napunjeni u namjeri

da podsje}aju na zglobove ~ovjeka. Onda su svi ovi dijelovi obojeni kalijum-

dihromatom da bi dobili zastarjeli izgled. Ova boja po~ela je nestajati kada su

dijelovi fosila bili umo~eni u kiselinu. LLee GGrrooss CCllaarrkk, koji je bio ~lan tima ko-

ji je razotkrio falsifkat, nije mogao sakriti svoje zaprepa{tenje i rekao je da

““ttrraaggoovvii”” uummjjeettnnee aabbrraazziijjee ooddmmaahh uuppaaddaajjuu uu oo~~ii. Ustvari, toliko su bili

o~igledni da sa pravom moèmo pitati - kako to da su izmakli pa`nji ranije?58

Nakon svega ovoga “Piltdownski ~ovjek” je ùrno premje{ten iz British

Museuma gdje je bio izloèn vi{e od 40 godina.

NNeebbrraasskkaa ~~oovvjjeekk:: JJeeddaann jjeeddiinnii ssvviinnjjsskkii zzuubb

Godine 1922. HHeennrryy FFaaiirrffiieelldd OOssbboorrnn, menadèr American Museum of

Natural History, objavio je da je u Zapadnoj Nebraski, blizu Snake Broka,

prona{ao fosil u vidu zuba-molara koji pripada pliocenu. Ovaj zub je navod-

no imao karakteristike koje su zajedni~ke za ~ovjeka i majmuna. Zapo~ele su

»»EELLJJUUSSTT OORRAANNGGUUTTAANNAA II LLOOBBAANNJJAA »»OOVVJJEEKKAAFFoossiill PPiillttddoowwnnsskkoogg ËËoovvjjeekkaa,, kkoojjii jjee oobb--mmaannjjiivvaaoo ssvviijjeett zznnaannoossttii ttookkoomm vviiππee oodd 4400ggooddiinnaa,, bbiioo jjee uussttvvaarrii zznnaannssttvveennaa pprreevvaarraappooËËiinnjjeennaa oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa kkoomm--bbiinniirraannjjeemm ddvviijjee kkoossttii kkoojjee ssuu pprriippaaddaalleekkoossttuurriimmaa ddvvaajjuu rraalliiËËiittiihh vvrrssttaa -- mmaajjmmuunn--sskkoojj ii lljjuuddsskkoojj..LLiijjeevvoo jjee llaaæænnii ffoossiill ii iilluussttrriirraannii iimmaaggiinnaarrnniiPPiillttddoowwnnsskkii ËËoovvjjeekk bbaazziirraann nnaa nnjjeemmuu..

duboke znanstvene rasprave u kojima su neki tuma~ili da zub pripada

Pithecanthropus erectusu, dok su drugi tvrdili da je bliì ljudskom bi}u. Ovaj

fosil, koji je izazvao obimnu debatu, nazvan je “Nebraska ~ovjek”. Odmah

mu je, tako|er, dato i “znanstveno ime”: Hesperopithecus haroldcooki.

Mnogi autoriteti dali su Osbornu svoju podr{ku. SSaammoo nnaa oossnnoovvuu oovvoogg

jjeeddnnoogg zzuubbaa,, nnaaccrrttaannee ssuu rreekkoonnssttrruukkcciijjee ggllaavvee ii ttiijjeellaa NNeebbrraasskkaa ~~oovvjjeekkaa.

[tavi{e, Nebraska ~ovjek je ~ak naslikan zajedno sa njegovom ènom i dje-

com, kao cijela porodica u prirodnom ambijentu.

Svi ovi scenariji razvijeni su samo od jednog zuba. Evolucionisti~ki kru-

govi priznali su ovog “~ovjeka duha” do te mjere da je jedan istraìva~, po

imenu WWiilllliiaamm BBrraayyaann, kada se suprotstavio ovim pristrasnim odlukama ko-

je se oslanjaju samo na jedan zub, bio veoma strogo iskritiziran.

Godine 1927. prona|eni su tako|er i ostali dijelovi kostura ovog fosila.

Prema ovim novootkrivenim dijelovima, zub nije pripadao niti ~ovjeku, a ni-

ti majmunu. Shva}eno je da je pripadao jednoj izumrloj vrsti divlje ameri~ke

svinje - Prosthennophs. WWiilllliiaamm GGrreeggoorryy ovako je naslovio svoj ~lanak ob-

javljen u ~asopisu Science u kome je objavio svoju gre{ku: “Hesperopithecus:

O~ito ni majmun, a ni ~ovjek”.59 Tada su svi crteì Hesperopithecus harold-

cookija i “njegove porodice” bili ùrno izmje{teni iz evolucione literature.

Falsifikati evolucije 61

OOvvaa sslliikkaa jjee nnaaccrrttaannaa nnaa bbaazzii ssaammoo jjeeddnnoogg jjeeddiinnoogg zzuubbaa ii oobbjjaavvlljjeennaa uu ËËaassooppiissuu IIlllluussttrraatteeddLLoonnddoonn NNeewwss 2244.. jjuullaa 11992222.. MMeeuuttiimm,, eevvoolluucciioonniissttii ssuu bbiillii iizzuuzzeettnnoo rraazzooËËaarraannii kkaaddaa jjeeoottkkrriivveennoo ddaa oovvaajj zzuubb nniijjee pprriippaaddaaoo nnii mmaajjmmuunnoolliikkoomm bbiiÊÊuu,, nnii ËËoovvjjeekkuu,, nneeggoo jjeeddnnoojj iizzuumm--rrlloojj vvrrssttii ssvviinnjjee..


OOttaa BBeennggaa:: AAffrriikkaannaacc uu kkaaffeezzuu

Nakon {to je Darwin sa svojom knjigom The Descent of Man (Porijeklo

~ovjeka) promovirao tvrdnju da je ~ovjek evoluirao iz majmunolikog ìvog

bi}a, po~eo je traìti fosile koji bi ovu tvrdnju i podràli. Me|utim, neki

evolucionisti vjerovali su da se “pola ~ovjek-pola majmun” bi}a mogu na}i

ne samo u fosilnom zapisu, nego tako|er, kao ~ak i danas postoje}a ìva bi}a

u razli~itim dijelovima svijeta. U po~etku XX stolje}a ova potjera za “`̀iivviimm

pprriijjeellaazznniimm kkaarriikkaammaa” vodila je nesretnim incidentima, od kojih je jedan od

najokrutnijih bio onaj sa Pigmejcem po imenu OOttaa BBeennggaa.

Ota Benga je zatvoren 1904. od strane jednog evolucionisti~kog

istraìva~a u Kongu. Na njegovom jeziku, ime Ota Benga zna~ilo je “pri-

jatelj”. On je imao ènu i dvoje djece. Vezan lancima i ba~en u kafez kao ìv-

otinja, on je odveden u SAD gdje su ga evolucionisti~ki znanstvenici izloìli

javnosti u St. Louis World Fair zajedno sa nekim majmunskim vrstama i

predstavili ga kao “~~oovvjjeekkuu nnaajjbbllii`̀uu pprriijjeellaazznnuu kkaarriikkuu”. Dvije godine kasnije,

odveli su ga u Bronx Zoo-vrt u New Yorku i tamo ga izloìli pod oznakom

“drevni preci ~ovjeka” skupa sa nekoliko {impanzi, gorilom po imenu Dinah

i orangutanom zvanim Dohung. DDrr.. WWiilllliiaamm TT.. HHoorrnnaaddaayy, evolucionista, di-

rektor zoolo{kog vrta, drào je duge govore o tome kako je ponosan {to ima

ovu izuzetnu “prijelaznu formu” u svom zoo-vrtu i tretirao je zatvorenog Ota

Bengu kao obi~nu ìvotinju. Nemo}an da se nosi sa tretmanom kojemu je bio

podvrgnut, Ota Benga je na kraju po~inio samoubistvo.60

Piltdownski ~ovjek, Nebraska ~ovjek, Ota Benga

... Ovi skandali pokazuju da se evolucionisti~ki

znanstvenici ne ustru~avaju upotrijebiti bilo kakvu

vrstu neznanstvenog metoda da bi dokazali svoju teori-

ju. Imaju}i ovo na umu, susrest }emo se sa sli~nom

situacijom kada pogledamo i na druge takozvane

dokaze za legendu o “evoluciji ~ovjeka”. Imamo dakle

jednu izmi{ljenu pri~u i armiju dobrovoljaca spremnih

na sve da tu pri~u i potvrde.

UU prethodnim poglavljima vidjeli smo da u prirodi nema mehaniza-

ma koji bi naveli ìva bi}a da evoluiraju, i vidjeli smo da ìve vrste

postaju, ne kao rezultat evolucionog procesa, nego da se pojavljuju

sasvim iznenada u njihovoj sada{njoj savr{enoj formi. To jest, one su

stvorene svaka posebno. Zbog toga je o~igledno da je i “evolucija ~ovjeka”,

isto tako, samo pri~a koja se nikada nije desila.

[ta onda evolucionisti predlaù kao osnovu za svoju pri~u?

Njihova osnova je postojanje mno{tva fosila na kojima su evolucionisti

u stanju izgraditi i razvijati imaginarne interpretacije. Kroz cijelu historiju

ìvjelo je vi{e od 66..000000 majmunskih vrsta, a ve}ina njih su izumrle. Danas,

samo 112200 majmunskih vrsta ìvi na Zemlji. Ovih, otprilike, 6.000 majmun-

skih vrsta, od kojih su ve}ina izumrle vrste, predstavljaju bogat izvor za

evolucioniste.

Evolucionisti su napisali scenario evolucije ~ovjeka poredav{i u niz neke

lobanje koje su im odgovarale, od najmanje do najve}e, i ubaciv{i lobanje

nekih izumrlih ljudskih rasa me|u njih. Prema ovom scenariju, ljudi i savre-

meni majmuni imaju zajedni~ke pretke. Ova bi}a evoluirala su vremenom i

neka od njih su postala majmuni dana{njice, dok je druga grupa, koja je sli-

jedila drugu granu evolucije, postala dana{njim ~ovjekom.

Me|utim, svi paleontolo{ki, anatomski i biolo{ki nalazi pokazali su da

je ova tvrdnja evolucije jednako la`na i ni{tavna kao i sve druge. Nijedan

~vrst ili stvaran dokaz nije pruèn da dokaè da postoji srodstvo izme|u ~ov-

jeka i majmuna, izuzev falsifikata, izvrtanja i zavode}ih crteà i komentara.

Fosilni zapis pokazuje nam da su kroz cijelu historiju ljudi bili ljudi, a

majmuni - majmuni. Neki od fosila za koje evolucionisti tvrde da su preci

~ovjeka, ustvari pripadaju ljudskim rasama koje su ìvjele sve donedavno, do

prije, otprilike, 10.000 godina, i onda nestale. [tavi{e, mnoge dana{nje

ljudske zajednice imaju isti fizi~ki izgled i karakteristike kao ove izumrle

SScceennaarriioo eevvoolluucciijjee ~~oovvjjeekkaa


ljudske rase, za koje evolucionisti tvrde da su preci ljudi. Sve ovo su jasni

dokazi da ~ovjek nije pro{ao kroz evolucioni proces u bilo kojem periodu his-

torije.

[to je najva`nije, postoje brojne anatomske razlike izme|u majmuna i

~ovjeka, a nijedna od njih nije takve vrste da bi mogla nastati kroz evolucioni

proces. “DDvvoonnoo{{ttvvoo” je jedna od njih. Kao {to }emo kasnije detaljno opisati,

dvono{tvo je karakteristi~no jedino za ~ovjeka i ono je jedna od najva`nijih

osobina koja ~ovjeka izdvaja od drugih ìvotinja.

IImmaaggiinnaarrnnoo ppoorrooddii~~nnoo ssttaabblloo ~~oovvjjeekkaa

Darvinisti~ka teorija drì da je savremeni ~ovjek evoluirao iz neke vrste

majmunolikih bi}a. Tvrdi se da su za vrijeme ovog navodnog evolucionog

procesa, za koji se pretpostavlja da je po~eo prije 4-5 miliona godina, posto-

jale neke “prijelazne forme” izme|u savremenog ~ovjeka i njegovih predaka.

Prema ovom potpuno imaginarnom scenariju, postojale su 4 osnovne kate-

gorije:

1. Australopithecines (mnoìna od Australopithecus)

2. Homo habilis

3. Homo erectus

4. Homo sapiens

Imenom “AAuussttrraallooppiitthheeccuuss”, {to zna~i “Ju`noafri~ki majmun”, evolu-

cionisti nazivaju tzv. prve zajedni~ke pretke ljudi i majmuna.

Australopithecus, ni{ta drugo do stara majmunska vrsta koja je izumrla, ima

svoje razli~ite tipove. Neki od njih su jake gra|e, a drugi su maleni i vitke

gra|e.

Evolucionisti klasificiraju slijede}i stupanj ljudske evolucije kao “hhoo--

mmoo”, to jest “~ovjek”. Prema tvrdnji evolucionista, ìva bi}a u Homo seriji su

razvijenija nego Australopithecus i ne razlikuju se mnogo od savremenog

~ovjeka. Za savremenog ~ovjeka, to jest Homo sapiensa, re~eno je da je

formiran na posljednjem stadiju evolucije ove vrste.

Fosili kao “JJaavvaannsskkii ~~oovvjjeekk”, “PPeekkiinn{{kkii ~~oovvjjeekk” i “LLuuccyy”, koji se, s vre-

mena na vrijeme, pojavljuju u medijima i koji se mogu na}i u evolu-

64

cionisti~kim publikacijama i ud`benicima, uklju~eni su u jednu od ~etiri vrste

koje su gore navedene. Za ove vrste tako|er se pretpostavlja da bi se trebale

granati u podvrste.

Neki kandidati za prijelazne forme iz pro{losti, kao RRaammaappiitthheeccuuss,

morali su biti isklju~eni iz imaginarnog stabla evolucije ~ovjeka nakon {to je

shva}eno da su oni bili obi~ni majmuni.61

Skiciraju}i ovako lanac povezanosti: “Australopithecines>Homo ha-

bilis>Homo erectus>Homo sapiens”, evolucionisti impliciraju da je svaka od

ovih vrsta predak one koja slijedi iza nje. Me|utim, skora{nji pronalasci pa-

leoantropologa otkrili su da su Australopithecines, Homo habilis i Homo

erectus postojali na razli~itim dijelovima svijeta u isto vrijeme. [tavi{e, jedan

odre|eni segment ljudi, klasificiran kao Homo erectus, ìvio je sve do veoma

skoro. Homosapiens neandarthalensis i Homo sapiens (savremeni ~ovjek)

koegzistirali su u istoj regiji. Ova situacija o~ito pokazuje ni{tavnost tvrdnje

da su oni bili preci jedan drugome.

U su{tini, svi nalazi i znanstvena istraìvanja otkrila su da fosilni zapis

Scenario evolucije ~ovjeka 65

PPrrvvii ffoossiill RRaammaappiitthheeccuussaa ssee ssaassttoojjii oodd ssaammoo ddvvaa ddiijjeellaa~~eelljjuussttii ((ddeessnnoo)).. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ssee,, mmee||uuttiimm,, vveeoommaahhrraabbrroo uussuuddiillii nnaasslliikkaattii RRaammaappiitthheeccuussaa,, nnjjeeggoovvuu oobbiitteelljjii ookkoolliinnuu uu kkoojjoojj ssuu `̀iivvjjeellii ,, oossllaannjjaajjuu}}ii ssee jjeeddiinnoo nnaaoovvee ~~eelljjuussnnee kkoossttii..

JJEEDDNNAA ^̂EELLJJUUSSNNAA KKOOSSTT KKAAOO PPOOTTIICCAAJJ ZZAA IINNSSPPIIRRAACCIIJJUU


ne sugerira evolucioni proces kako su to evolucionisti predloìli. Fosili za ko-

je su evolucionisti tvrdili da poti~u od predaka ~ovjeka, ustvari pripadaju ili

razli~itim ljudskim rasama ili vrstama majmuna.

Onda, koji fosili su ljudski, a koji majmunski? Da li je uvijek bilo

mogu}e bilo kojeg od njih smatrati prijelaznom formom? U namjeri da dobi-

jemo odgovore, hajde da pobliè pogledamo svaku od kategorija.

AAuussttrraallooppiitthheeccuuss:: JJeeddnnaa mmaajjmmuunnsskkaa vvrrssttaa

Australopithecus, {to zna~i “ju`ni majmun”, prva je kategorija.

Pretpostavlja se da su se ova bi}a prvo pojavila u Africi prije 4 miliona god-

ina i da su ìvjeli do prije 1 milion godina. Postoje vi{e klasa me|u

Australopithecusima. Evolucionisti pretpostavljaju da je najstarija vrsta

Australopithecusa A. Afarensis. Poslije toga dolazi A. Africanus, koji ima

vitkije kosti, i onda A. Robustus, koji ima relativno ve}e kosti. [to se ti~e A.

Boisei, neki istraìva~i ga prihvataju kao razli~itu vrstu, a neki kao podvrstu

A. Robustusa.

SSvvee vvrrssttee AAuussttrraallooppiitthheeccuussaa ssuu iizzuummrrllii mmaajjmmuunnii kkoojjii ppooddssjjee}}aajjuu nnaa mmaa--

jjmmuunnee ddaannaa{{nnjjiiccee. Volumeni njihovih lubanja su isti ili manji nego u

dana{njih {impanzi. Postoje istureni dijelovi na njihovim rukama i stopalima

koje su oni koristili da se penju po drve}u, ba{ kao u dana{njih {impanzi, a

njihova stopala imaju obuhvatne sposobnosti, {to je sluìlo da se drè za

grane. Oni su niski (maksimum 130 cm), i upravo kao kod dana{njih {im-

panzi, mu`jak Australopithecus je ve}i od ènke. Mnoge karakteristike, kao

detalji na njihovim lobanjama, blizina o~iju, o{tar molarni zub, gra|a donje

~eljusti, duge ruke i kratke noge su dokazi koji pokazuju da ova ìva bi}a nisu

bila druga~ija od dana{njih majmuna.

Evolucionisti tvrde da su Australopithecusi, iako imaju anatomiju maj-

muna, hodali uspravno kao ljudi, a ne kao majmuni.

Ova tvrdnja o “uusspprraavvnnoomm hhoodduu” je ustvari gledi{te koje su decenijama

imali paleoantropolozi kao RRiicchhaarrdd LLeeaakkeeyy i DDoonnaalldd OO.. JJoohhaannssoonn. Me|utim,

mnogi znanstvenici su izveli veoma mnogo istraìvanja na skeletnim struktu-

rama Australopithecusa i dokazali ni{tavnost ove tvrdnje. Op{irna istraìvan-

ja koja su ura|ena na razli~itim primjercima Australopithecusa od strane dva

svjetski renomirana anatoma iz Engleske i SAD, po imenu, Lord SSoollllyy

ZZuucckkeerrmmaann i profesor CChhaarrlleess OOxxnnaarrdd, pokazala su da ova bi}a nisu bila

dvono`na i da su imali isti mehanizam kretanja kao dana{nji majmuni.

Studiraju}i kosti ovih fosila u periodu od 15 godina sa sredstvima osiguran-

im od strane britanske vlade, Lord Zuckerman i njegov tim od 5 specijalista

do{li su do zaklju~ka da su Australopithecusi bili ssaammoo jjeeddnnaa oobbii~~nnaa vvrrssttaa mmaa--

jjmmuunnaa ii ddaa ddeeffiinniittiivvnnoo nniissuu bbiillii ddvvoonnoo{{ccii, premda je Zuckerman i sam bio

evolucionista.62 Isto tako, Charles E. Oxnard, jo{ jedan evolucionist ~uven

zbog svojih istraìvanja o ovoj temi, tako|er je ustvrdio da je skeletna struk-

tura Australopithecusa nalik onoj kod savremenih orangutana.63 Kona~no,

1994., jedan tim sa Liverpool University u Engleskoj preduzeo je obimno is-

traìvanje da do|e do kona~nog zaklju~ka. Poslije obavljenog istraìvanja za-

klju~ili su da “ssuu AAuussttrraallooppiitthheeccuussii ~~eettvveerroonnoo{{ccii”.64

Ukratko, Australopithecinesi nemaju vezu sa ljudima i oni su samo

izumrla majmunska vrsta.

VVeelliikkaa ssllii~~nnoosstt iizzmmee||uu lloobbaannjjee AAuussttrraallooppiitthheeccuussaa ((lliijjeevvoo)) ii {{iimmppaannzzee ((ddeessnnoo)) ppookkaazzuujjee ddaajjee AAuussttrraallooppiitthheeccuuss,, nnaavvooddnnii pprreeddaakk ~~oovvjjeekkaa,, uu ssttvvaarrnnoossttii bbiioo ssaammoo jjeeddnnaa vvrrssttaa mmaajjmmuunnaa..

SSLLII^̂NNOOSSTT AAUUSSTTRRAALLOOPPIITTHHEECCUUSSAA II [[IIMMPPAANNZZEE



HHoommoo hhaabbiilliiss:: MMaajjmmuunn kkoojjii jjee pprreeddssttaavvlljjeenn kkaaoo ~~oovvjjeekk

Velika sli~nost izme|u skeletnih i lobanjskih struktura Australopitheci-

nesa i {impanzi i pobijanje tvrdnje da su ova bi}a hodala uspravno uzrokova-

lo je veliku te{ko}u za evolucionisti~ke paleoantropologe. Razlog je taj {to

prema imaginarnoj shemi evolucije Homo erectus dolazi poslije Australopit-

hecinesa. Kao {to prefiks “Homo” ({to zna~i “~ovjek”) i implicira, HHoommoo

eerreeccttuuss je ljudska vrsta i njegov skelet je uspravan. Njegov lobanjski volumen

je dva puta ve}i nego u Australopithecinesa. Direktan prijelaz od Australopit-

hecinesa, majmuna nalik {impanzi, ka Homo erectusu, koji ima skelet isti kao

u suvremenog ~ovjeka, ne dolazi u obzir ~ak i prema evolucionisti~koj teori-

ji. Zbog toga su potrebne “karike”, tj. “prijelazne forme”. Koncept HHoommoo hhaa--

bbiilliiss je proiza{ao iz ove neophodnosti.

Klasa Homo habilis je predloèna 60-ih od strane Leakeyevih (svi u

porodici su “lovci na fosile”). Prema Leakeyevim, ova nova vrsta, koju su oni

klasificirali kao Homo habilis, imala je relativno veliki lobanjski kapacitet,

sposobnost da hoda uspravno i da koristi kamen i drvene alatke. Zbog toga bi

to mogao biti predak ~ovjeka.

Novi fosili iste vrste, iskopani u kasnim 80-im, potpuno su promijenili

ovo gledi{te. Neki istraìva~i, kao BBeerrnnaarrdd WWoooodd i CC.. LLoorriinngg BBrraaccee, koji su

se oslanjali na ove novoprona|ene fosile, izjavili su da bi Homo habilis, {to

zna~i “~ovjek sposoban za kori{tenje alatki”, trebao biti klasificiran kao

Australopithecus habilis, {to zna~i “Ju`noafri~ki majmun sposoban za

kori{tenje alatki”, zato {to Homo habilis ima mnogo zajedni~kih karakteristi-

ka sa majmunima po imenu Australopithecines. On ima duge ruke, kratke

noge i majmunoliku gra|u kostura upravo kao Australopithecinesi. Njegovi

prsti, i na rukama i na nogama, bili su pogodni za penjanje. Struktura njegove

donje ~eljusti je bila veoma sli~na onoj kod dana{njih majmuna. Njegov

lobanjski volumen (500 cm3) bio je najbolji pokazatelj ~injenice da je on bio

mmaajjmmuunn. Ukratko, Homo habilis koji je, od strane nekih evolucionista, pred-

stavljen kao razli~ita vrsta, bio je, ustvari, jjeeddnnaa mmaajjmmuunnsskkaa vvrrssttaa upravo kao

68

i svi drugi Australopithecinesi.

Istraìvanje izvedeno u godinama koje su slijedile doista je pokazalo da

Homo habilis nije bio razli~it od Australopithecinesa. Fosil u vidu skeleta i

lobanje OH62 prona|en od strane TTiimmaa WWhhiitteeaa, pokazao je da je ova vrsta

imala mali lobanjski volumen, te duge ruke i kratke noge, {to im je

omogu}avalo da se penju po drve}u upravo kao dana{nji majmuni.

Detaljne analize provedene od strane ameri~kog antropologa HHoollllyy

SSmmiitthhaa 1994. pokazale su da Homo habilis nije bio “homo”, drugim rije~ima

“~ovjek”, nego “majmun”. O analizama koje je ona na~inila na zubima

Australopithecusa, Homo habilisa, Homo erectusa i Homo neandertalensisa,

Smith je izjavila slijede}e:

“Ograni~avaju}i analize fosila na primjerke koji zadovoljavaju ove kriteri-

je,, oobbrraassccii ddeennttaallnnoogg rraazzvviittkkaa ggrraacciillnniihh AAuussttrraallooppiitthheeccuussaa ii HHoommoo hhaabbiilliissaa

oossttaajjuu kkllaassiiffiicciirraannii ssaa aaffrrii~~kkiimm mmaajjmmuunniimmaa. Oni od Homo erectusa i

Neandertalaca su klasificirani sa ljudima.”65

U toku iste godine, FFrreedd SSppoooorr,, BBeerrnnaarrdd WWoooodd i FFrraannss ZZoonnnneevveelldd, svi

specijalisti u anatomiji, do{li su na isti zaklju~ak sluè}i se potpuno

druga~ijim metodom. Ovaj metod je baziran na komparativnoj analizi

polukru`nih kanala u unutra{njem uhu ljudi i majmuna (kanali koji osigu-

ravaju odràvanje ravnoteè). Ovi kanali u ljudi, koji hodaju uspravno, znat-

no se razlikuju od istih kanala u majmuna, koji hodaju savijeni nadolje.

Kanali unutra{njeg uha svih Australopithecusa i {tavi{e, Homo habilis prim-

jeraka, analizirani od strane Spoora, Wooda i Zonnevelda bili su isti kao u

savremenih majmuna. Kanali unutra{njeg uha u Homo erectusa bili su isti kao

u savremenog ~ovjeka.66

Ovi nalazi donijeli su dva va`na rezultata:

1. Fosili koji su ozna~eni kao Homo habilis ustvari ne pripadaju klasi

“homo”, tj. ljudi, nego klasi Australopithecinesa, tj. majmuna.

2. I Homo habilis i Australopithecusi su bili ìva bi}a koja su imala povi-

jen hod, i zbog toga kostur majmuna. Oni, ni u kom pogledu, nisu imali

nikakvu vezu sa ljudima.



HHoommoo rruuddoollffeennssiiss:: PPooggrree{{nnoo ssaassttaavvlljjeennoo lliiccee

Termin Homo rudolfensis je ime dato nekolicini fosilnih fragmenata

iskopanih 1972. Klasa koja je toboè bila predstavljena sa ovim fosilom je

tako|er bila ozna~ena kao Homo rudolfensis zato {to su ovi fosilni fragmen-

ti bili na|eni u blizini Rudolfove rijeke u Keniji. Ve}ina paleoantropologa pri-

hvataju da ovi fosili ne pripadaju posebnoj vrsti, nego da je ìvo bi}e zvano

Homo rudolfensis bilo ustvari Homo habilis.

RRiicchhaarrdd LLeeaakkeeyy, koji je iskopao fosile, predstavio je lobanju, koju je

nazvao “KNM-ER 1470” i rekao da je stara 2,8 miliona godina, kao najve}e

otkri}e u historiji antropologije i imao je dalekose`ni efekt. Prema Leakeyu,

ovo bi}e koje je imalo mali lobanjski volumen kao Australopithecus, a ipak

lice ~ovjeka, bilo je nedostaju}a karika izme|u Australopithecusa i ~ovjeka.

Ipak, nakon kratkog vremena je shva}eno da je ~ovjekoliko lice koje je imala

KNM-ER 1470 lobanja, koja se stalno pojavljivala na naslovnim stranicama

RREEZZUULLTTAATTII AANNAALLIIZZAA UUNNUUTTRRAA[[NNJJEEGG UUHHAA:: NNEEMMAA PPRRIIJJEELLAAZZAA OODD MMAAJJMMUUNNAA KKAA ^̂OOVVJJEEKKUU

KKoommppaarraattiivvnnaa aannaalliizzaappoolluukkrruu`̀nniihh kkaannaallaa uunn--uuttrraa{{nnjjeegg uuhhaa ~~oovvjjeekkaa iimmaajjmmuunnaa ppookkaazzaallaa jjee ddaa ssuubbii}}aa zzaa kkoojjaa ssee ttvvrrddiilloo ddaassuu bbiillii pprreeccii ~~oovvjjeekkaa,, uusstt--vvaarrii bbiillii oobbii~~nnii mmaajjmmuunnii..AAuussttrraallooppiitthheeccuuss ii HHoommoohhaabbiilliiss iimmaajjuu kkaannaallee uunn--uuttrraa{{nnjjeegg uuhhaa kkaaoo uu mmaajj--mmuunnaa,, ddookk HHoommoo eerreeccttuussiimmaa kkaannaallee uunnuuttrraa{{nnjjeegguuhhaa kkaaoo uu ~~oovvjjeekkaa..

polukru`ni kanali

ampulni i kristni kanal

stra`nji polukru`nikanal

srednji polukru`nikanali

gornji polukru`ni kanali

ampule

endolimfom na-punjeni kanali

koklea

sakule

ampulni nervi

znanstvenih magazina, bilo rezultat pogre{nog spajanja fragmenata lobanje -

{to je moglo biti namjerno. Profesor TTiimm BBrroommaaggee, autor mnogih studija o

anatomiji ljudskog lica, naglasio je ovu ~injenicu koju je otkrio uz pomo}

kompjuterske simulacije 1992.:

“Kada je ona (KNM-ER 1470) prvi put rekonstruirana, lice je postavljeno

na lobanju u gotovo vertikalnom poloàju, umnogome nalik ravnim licima

kod savremenih ljudi. Ali nedavne studije anatomskih odnosa pokazuju da

u stvarnosti ovo lice mora biti istureno znatno prema naprijed, kreiraju}i

tako majmunoliki izgled, vi{e nalik na lice Australopithecusa.”67

Evolucionisti~ki paleoantropolog JJ.. EE.. CCrroonniinn u vezi sa ovim izjavljuje

slijede}e:

“...Njegovo relativno robusno gra|eno lice, spljo{ten nazo-alveolarni clivus

(koji podsje}a na pljosnata lica australopithecinesa), niska maksimalna

lobanjska {irina (na sljepoo~nim kostima), jaka o~nja~ka izbo~ina i veliki

molari (na {to ukazuju zaostali korijeni), sve su to relativno primitivne crte

koje povezuju ovaj primjerak sa ~lanovima roda A. africanus.”68

CC.. LLoorriinngg BBrraaccee sa Michigan University do{ao je do istog zaklju~ka kao

rezultat analiza koje je napravio na ~eljusti i zubnim strukturama lobanje

1470 i rekao da je: “Veli~ina ~eljusti i onog dijela koji sadrì molare pokaza-

la da ER-1470 ima potpuno isto lice i zube kao u Australopithecusa.”69

Profesor AAllaann WWaallkkeerr, paleoantropolog sa John Hopkins University, ko-

ji je kao i Leakey izveo mnoga istraìvanja na KNM-ER 1470, brani stav da

ovo bi}e ne bi trebalo biti klasificirano kao “homo”, tj. kao ljudska vrsta

(Homo habilis ili Homo rudolfensis), nego obrnuto, mora biti uklju~eno pod

vrstu Australopithecus.70

Ukratko, klasifikacije kao HHoommoo hhaabbiilliiss iillii HHoommoo rruuddoollffeennssiiss, koje su

predstavljene kao prijelazne karike izme|u Australopithecinesa i Homo erec-

tusa, potpuno su imaginarne. Kao {to je potvr|eno od strane mnogih

istraìva~a danas, ova bi}a ssuu ~~llaannoovvii sseerriijjee AAuussttrraallooppiitthheecciinneessaa. Sve njihove

anatomske karakteristike otkrivaju da je svaki od njih majmunska vrsta.

+++Nakon ovih bi}a, od kojih je svako majmunska vrsta, dolaze “ho-

mo” fosili, ili fosili ljudskih bi}a.



HHoommoo eerreeccttuuss ii ppoosslliijjee nnjjeeggaa:: PPrraavvaa lljjuuddsskkaa bbii}}aa

Prema nestvarnoj - izmi{ljenoj shemi evolucionista, unutra{nja evoluci-

ja homo vrste odvijala se slijede}im redoslijedom: prvo Homo erectus, onda

Homo sapiens archaic i Neandertalski ~ovjek, onda Kromanjonski ~ovjek i,

na kraju, savremeni ~ovjek. Me|utim, sve ove klase u stvarnosti samo su orig-

inalne ljudske rase. Razlika izme|u njih nije ve}a od razlike izme|u jednog

Eskima i jednog crnca ili izme|u jednog Pigmeja i jednog Evropljanina.

Hajde da prvo ispitamo Homo erectusa, za kojeg se tvrdi da je najprim-

itivnija ljudska vrsta. Kao {to rije~ “erect” ({to zna~i uspravan) i implicira,

“Homo erectus” zna~i “~ovjek koji hoda uspravno”. Evolucionisti su morali

odvojiti ove ljude od prethodnih dodaju}i kvalitet “uspravnosti”, zato {to su

svi dostupni fosili Homo erectusa uspravni u takvoj mjeri koja nije uo~ena u

bilo kojeg primjerka Australopithecusa ili Homo habilisa. NNee ppoossttoojjii rraazzlliikkaa

iizzmmee||uu kkoossttuurraa ssaavvrreemmeennoogg ~~oovvjjeekkaa ii HHoommoo eerreeccttuussaa..

Glavni razlozi za evolucioniste u definiranju Homo erectusa kao “prim-

itivnog ~ovjeka” su volumen njegove lobanje (900-1100 ccm), koji je manji

nego u prosje~nog savremenog ~ovjeka, i njegove debele obrvne izbo~ine.

Me|utim, danas u svijetu ppoossttoojjee mmnnooggii nnaarrooddii kkoojjii iimmaajjuu iissttii vvoolluummeenn lloobbaann--

jjee kkaaoo HHoommoo eerreeccttuuss (naprimjer Pigmeji) i postoje neke druge rase koje ima-

ju izbo~ene obrve (naprimjer australijski Aboridìni).

Op}enito je prihva}ena ~injenica da razlike u lobanjskom volumenu ne

zna~e obavezno razlike u inteligenciji ili sposobnostima. Inteligencija prije

ovisi o unutra{njoj organizaciji mozga, nego o njegovom volumenu.71

Fosili koji su u~inili Homo erectusa poznatim svijetu su fosili PPeekkiinn{{kkoogg

i JJaavvaannsskkoogg ~~oovvjjeekkaa na|eni u Aziji. Me|utim, vremenom se shvatilo da ova

dva fosila nisu bila pouzdana. Pekin{ki ~ovjek sastojao se od nekih dijelova

koji su izra|eni od gipsa, a ~iji originali su izgubljeni, a Javanski ~ovjek je

”sastavljen” od fragmenata lobanje i od karli~ne kosti koja je na|ena metrima

daleko od lobanje, bez ikakvih pokazatelja da su obje pripadale istom bi}u.

Zbog ovoga su fosili Homo erectusa na|eni u

Africi dobili tako uve}anu va`nost. (Tako|er bi

trebalo biti primije}eno da su neki od fosila za ko-

je je re~eno da su Homo erectus od strane nekih

evolucionista bili uklju~eni u jednu drugu klasu -

zvanu “HHoommoo eerrggaasstteerr”. O ovome izme|u njih

postoji neslaganje. Mi }emo tretirati sve ove fos-

ile pod klasifikacijom Homo erectusa.)

Naj~uveniji od svih primjeraka Homo erec-

tusa na|enih u Africi je fosil “Narikotome homo

erectus” ili “TTuurrkkaannaa ddjjee~~aakk”, koji je na|en blizu

jezera Turkana u Keniji. Potvr|eno je da je to fos-

il 12 godina starog dje~aka, koji bi bio 1,83 m vi-

sok u svom adolescentnom dobu. Uspravna gra|a

kostura ovog fosila nije druga~ija od one u savre-

menog ~ovjeka. [to se toga ti~e, ameri~ki pale-

oantropolog AAllaann WWaallkkeerr rekao je da on sumnja

da bi “jedan prosje~ni patolog mogao re}i koja je

razlika izme|u skeletona ovog fosila i onog u

savremenog ~ovjeka.”72 [to se ti~e lobanje,

Walker je rekao da “ona veoma mnogo li~i onoj u

Neandertalca.”73 Kao {to }emo vidjeti u

slijede}em poglavlju, Neandertalci su savremena

ljudska rasa. Zbog toga je Homo erectus tako|er

savremena ljudska rasa.

âk i evolucionista RRiicchhaarrdd LLeeaakkeeyy izjavlju-

je da razlike izme|u Homo erectusa i savremenog

~ovjeka nisu ni{ta vi{e do rasna varijanta:

"Neko bi tako|er mogao vidjeti razlike u obliku

lobanje, u stepenu isturenosti lica, robusnosti obrva i tako dalje. OOvvee rraazzlliikkee

vvjjeerroovvaattnnoo nniissuu nnii{{ttaa iizzrraa`̀eenniijjee nneeggoo {{ttoo mmii ttoo vviiddiimmoo ddaannaass,, iizzmmee||uu rraa--

zzllii~~iittiihh ggeeooggrraaffsskkiihh rraassaa ssaavvrreemmeennoogg ~~oovvjjeekkaa.. Takva biolo{ka varijacija

nastaje kada su populacije geografski odvojene jedna od druge tokom


FFoossiill TTuurrkkaannaa ddjjeeËËaakkaa,, kkoojjii jjeepprriippaaddaaoo rraassii HHoommoo eerreeccttuuss;;

ggoottoovvoo ddaa ssee nnee mmooææee rraazz--lliikkoovvaattii oodd kkoossttuurruu ssaavvrree--

mmeennoogg ËËoovvjjeekkaa..


jednog zna~ajnog perioda vremena."74

Profesor WWiilllliiaamm LLaauugghhlliinn, sa University of Connecticut, obavio je

obimna anatomska ispitivanja na Inuitima i narodu koji ìvi na Aleutskim os-

trvima i primijetio da su ovi ljudi neobi~no sli~ni Homo erectusu. Zaklju~ak

na koji je Laughlin do{ao je bio da su sve ove posebne rase bile ustvari ra-

zli~ite vrste Homo sapiensa (savremenog ~ovjeka):

"Kada razmotrimo {iroke razlike koje postoje izme|u udaljenih grupa kao

{to su Eskimi i Bu{mani, za koje je poznato da pripadaju unutar jedne jedine

vrste - Homo sapiens, izgleda opravdano zaklju~iti da Sinanthropus (jedan

primjerak Homo erectusa -ALC) pripada unutar ove iste raznolike vrste."75

Na drugoj strani, postoji veliki jaz izme|u Homo erectusa, jedne ljudske

rase, i majmuna koji su prethodili Homo erectusu u scenariju “evolucije ~ov-

jeka”, (Australopithecus, Homo habilis, Homo rudolfenis). Ovo zna~i da su

se prvi ljudi pojavili u fosilnom zapisu iznenada i bez ikakve evolucione his-

IINN@@IINNJJEERRII BBRROODDOOGGRRAADDNNJJEE PPRRIIJJEE 770000 HHIILLJJAADDAA GGOODDIINNAA

DDRREEVVNNII MMOORRNNAARRII::""PPrreetthhiissttoorriijjsskkii lljjuuddii ssuu bbiillii mmnnooggoo ppaammeettnniijjii nneeggoo ππttoo ssmmoo pprreettppoossttaavvlljjaallii......"" VViijjeessttii oobbjjaavvlljjeenneeuu NNeeww SScciieennttiisstt 1144.. mmaarrttaa 11999988.. ggoovvoorree nnaamm ddaa ssuu ooddrreeeennii lljjuuddii,, oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa zzvvaanniiHHoommoo eerreeccttuuss,, pprraakkttiicciirraallii ppoommoorrssttvvoo jjooππ pprriijjee 770000 hhiilljjaaddaa ggooddiinnaa.. OOvvii lljjuuddii,, kkoojjii ssuu iimmaallii ddoo--vvoolljjnnoo zznnaannjjaa ii tteehhnnoollooggiijjuu ddaa iizzggrraaddee bbrrooddoovvee ii kkoojjii ssuu ppoossjjeeddoovvaallii ssmmiissaaoo ii ssppoossoobbnnoosstt ddaannaapprraavvee kkoorriisstt oodd ppoommoorrsskkoogg ttrraannssppoorrttaa,, tteeππkkoo mmoogguu bbiittii nnaazzvvaannii ""pprriimmiittiivvnniimm""..

torije. Ne moè biti jasnijeg pokazatelja da su oni bili stvoreni.

Ipak, priznavanje ove ~injenice je totalno protivno dogmatskoj filozofi-

ji i ideologiji evolucionista. Zbog toga, oni poku{avaju portretirati Homo

erectusa, jednu ~isto ljudsku rasu, kao napola majmunsko bi}e. U njihovim

rekonstrukcijama Homo erectusa oni uporno crtaju majmunolike karakteris-

tike. Na drugoj strani, sa sli~nim grafi~kim metodima, oni humaniziraju maj-

mune kao {to su Australopithecus ili Homo habilis. Time oni nastoje “prib-

liìti” majmune i ljudska bi}a i popuniti prazninu izme|u ove dvije odvojene

ìve klase.

NNeeaannddeerrttaallaaccii:: JJeeddnnaa rroobbuussnnaa lljjuuddsskkaa rraassaa

Neandertalci su ljudska bi}a koja su se iznenada pojavila prije 100 hil-

jada godina u Evropi i nestala - ili bila asimilirana pomje{av{i se sa drugim

rasama - tiho, a ipak brzo, prije 35 hiljada godina. Od savremenog ~ovjeka ra-

zlikuju se jedino po tome {to je njihov kostur krupniji, a lobanjski volumen

malo ve}i.

Neandertalci su ljudska rasa i ovu ~injenicu danas priznaje gotovo

svako. Evolucionisti su se veoma potrudili poku{avaju}i ih predstaviti kao


IIGGLLAA SSTTAARRAA 2266 HHIILLJJAADDAA GGOODDIINNAAIInntteerreessaannttaann ffoossiill kkoojjii ppookkaazzuujjee ddaa ssuu NNeeaannddeerrttaallcciippoossjjeeddoovvaallii zznnaannjjee vveezzaannoo zzaa ooddiijjeevvaannjjee:: iiggllaa ssttaarraa2266 hhiilljjaaddaa ggooddiinnaa.. ((DD.. JJoohhaannssoonn,, BB..EEddggaarr,, FFrroommLLuuccyy ttoo LLaanngguuaaggee,, ssttrr.. 9999))

LLAA@@NNEE MMAASSKKEE IIaakkoo nniissuu zznnaa~~aajjnnoo ddrruuggaa~~iijjii oodd ssaavvrreemmeennoogg ~~oovvjjeekkaa,, NNeeaannddeerrttaallccii ssee,, oodd ssttrraannee eevvoolluu--cciioonniissttaa,, nnaammjjeerrnnoo pprreeddoo~~aavvaajjuu ss mmaajjmmuunnoolliikkoomm vvaannjj{{ttiinnoomm..


“primitivnu vrstu”, ipak, svi nalazi pokazuju da oni nisu bili druga~iji od

nekog “krupnijeg” ~ovjeka koji danas ide ulicom. Jedan istaknuti autoritet u

ovom podru~ju, EErriikk TTrriinnkkaauuss, paleoantropolog sa New Mexico University,

pi{e:

“Detaljna usporedba ostataka kostura Neandertalca sa kosturima savremenih

ljudi pokazala su da nnee ppoossttoojjii nnii{{ttaa uu aannaattoommiijjii NNeeaannddeerrttaallccaa {{ttoo bbii uubb--

jjeeddlljjiivvoo uukkaazziivvaalloo nnaa lokomotorne, manipulativne, intelektualne ili jezi~ne

ssppoossoobbnnoossttii kkoojjee bbii bbiillee iinnffeerriioorrnniijjee oodd oonniihh kkoodd ssaavvrreemmeenniihh lljjuuddii.”76

Mnogi savremeni istraìva~i definiraju neandertalskog ~ovjeka kao pod-

vrstu savremenog ~ovjeka i zovu ga “Homo sapiens neandertalensis”. Nalazi

svjedo~e da su Neandertalci sahranjivali svoje mrtve, modelirali muzi~ke in-

strumente i imali kulturne povezanosti sa Homo sapiensom ìve}i tokom is-

tog vremenskog perioda. Da kaèmo to precizno, Neandertalci su “robusna”

ljudska rasa koja je, jednostavno, vremenom i{~ezla.

HHoommoo ssaappiieennss aarrcchhaaiicc,, HHoommoo hheeiillddeerrbbeerrggeennssiissii KKrroommaannjjoonnsskkii ~~oovvjjeekk

Arhai~ni Homo sapiens je po imaginarnoj evolucionoj shemi posljednji

korak prije savremenog ~ovjeka. Ustvari, evolucionisti nemaju mnogo toga

kazati o ovim ljudima, budu}i da postoje veoma male razlike izme|u njih i

savremenih ljudi. Neki istraìva~i su ~ak izjavili da predstavnici ove rase i

danas jo{ uvijek ìve i ukazali na Aboridìne u Australiji kao primjer. Kao

Homo sapiens vrsta, Aboridìni tako|er imaju isturenu kost ispod obrve, pre-

ma unutra nagnutu donju vilicu i malo manji lobanjski volumen. [tavi{e,

zna~ajna otkri}a su nagovijestila da su takvi ljudi, sve donedavno, ìvjeli u

Ma|arskoj i u nekim selima u Italiji.

Grupa koja je u evolucionisti~koj literaturi okarakterizirana kao Homo

heilderbergensis je, ustvari, ista kao Homo sapiens archaic. Razlog za{to su

dva razli~ita termina upotrijebljena da definiraju istu ljudsku rasu su odre|ene

konceptualne razlike me|u evolucionistima. Svi fosili uklju~eni pod klasu

Homo heilderbergensis upu}uju na to da su ljudi koji su bili anatomski veo-

ma sli~ni modernim Evropljanima, ìvjeli prije 500 hiljada i ~ak prije 740 hil-

76

jada godina, prvo u Engleskoj, a onda u [paniji.

Procijenjeno je da je Kromanjonski ~ovjek ìvio prije 30.000 godina. On

je imao lobanju u obliku kupole i {iroko ~elo. Njegova lobanja od 1.600 cm3

je iznad prosjeka lobanje savremenog ~ovjeka. Ona ima debele izbo~ine obr-

va i ko{tanu izbo~inu straga, {to je karakteristika kako Neandertalskog ~ovje-

ka tako i Homo erectusa.

Iako je Kromanjonski ~ovjek smatran evropskom rasom, gra|a i volu-

men njegove lobanje veoma mnogo su nalik na gra|u i volumen lobanja kod

nekih rasa koje danas ìve u Africi i tropskim predjelima. Oslanjaju}i se na

ovu sli~nost, procijenjeno je da je Kromanjonski ~ovjek bio arhai~na afri~ka

rasa. Neki drugi paleoantropolo{ki nalazi pokazali su da su se kromanjonska

i neandertalska rasa izmije{ale jedna sa drugom i postavili temelje za

dana{nje rase. [tavi{e, danas je prihva}eno da predstavnici kromanjonske

rase jo{ uvijek ìve u razli~itim regijama afri~kog kontinenta i nekim regija-

ma Francuske (Salute i Dordogne). Ljudi koji imaju sli~ne karakteristike

primije}eni su da ìve u Poljskoj i Ma|arskoj.

VVrrssttee kkoojjee ssuu `̀iivvjjeellee uu iissttoo vvrriijjeemmee kkaadd ii nnjjiihhoovvii pprreeccii

Ono {to smo do sada istraìvali formira nam jasnu sliku: scenario

“evolucije ~ovjeka” je totalna izmi{ljotina. Da bi takvo porodi~no stablo pos-

tojalo, trebala se odigrati postepena evolucija od majmuna do ~ovjeka i tre-

bao bi biti prona|en fosilni zapis ovog procesa. Me|utim, ppoossttoojjii ooggrroommaann jjaazz

iizzmmee||uu mmaajjmmuunnaa ii lljjuuddii. Gra|a kostura, volumeni lobanje i kriteriji kao {to su

uspravan hod ili povijenost o{tro prema naprijed izdvajaju ljude od majmuna.

(Spomenuli smo da su sa istraìvanjem, izvr{enim 1994. na kanalima za

ravnoteù u unutra{njem uhu, Australopithecus i Homo habilis klasificirani

kao majmuni, dok je Homo erectus klasificiran kao ~ovjek.)

Jo{ jedan zna~ajan nalaz, koji dokazuje da ne moè biti porodi~nog sta-

bla izme|u ovih razli~itih vrsta, je ~injenica da su vrste koje su predstavljene

kao preci jedni drugima, ustvari, ìvjeli u isto vrijeme. Ako se, kao {to evolu-

cionisti tvrde, Australopithecus preobrazio u Homo habilisa, i ako se on onda

preobrazio u Homo erectusa, doba u kojima su ìvjeli trebala bi obavezno sli-



jediti jedna drugo. Me|utim, ne postoji takav hronolo{ki red.

Prema procjenama evolucionista, Australopithecinesi su ìvjeli od prije

4 miliona godina pa sve do prije milion godina. Na drugoj strani, smatra se da

su ìva bi}a klasificirana kao Homo habilis ìvjela do prije 1,7-1,9 miliona

godina. Zna se da je Homo rudolfensis, za koga je re~eno da je “napredniji”

nego Homo habilis, star 2,5-2,8 miliona godina! Da tako kaèmo, Homo

rudolfensis je blizu milion godina stariji nego Homo habilis, za koga se pret-

postavljalo da je njegov “predak”. Na drugoj strani, starost Homo erectusa

datira do 1,6-1,8 miliona godina unazad, {to zna~i da su se primjerci Homo

erectusa pojavili na Zemlji u istom vremenskom okviru kao i njegov tzv.

predak, to jest Homo habilis.

Alan Walker potvr|uje ovu ~injenicu izjavljuju}i da “postoji dokaz iz is-

to~ne Afrike za “kasno” preìvljavanje jednog broja iinnddiivviidduuaa mmaalloogg

AAuussttrraallooppiitthheeccuussaa,, kkoojjee bbii bbiillee ssaavvrreemmeenniiccii pprrvvoo ssaa HH.. hhaabbiilliissoomm,, aa oonnddaa ssaa

HH.. eerreeccttuussoomm”.77 Louis Leakey je na{ao fosile Australopithecusa, Homo ha-

bilisa i Homo erectusa gotovo jedne pored drugih u Olduvai Gorge oblasti

(Bed II layer/sloj).78

Sasvim je sigurno da ne postoji takvo porodi~no stablo. Jedan paleon-

tolog sa Harward University, SStteepphheenn JJaayy GGoouulldd, premda je i sam evolu-

cionist, obja{njava ovaj }orsokak evolucije:

““[[ttaa bbiivvaa ssaa nnaa{{oomm eevvoolluucciioonnoomm lljjeessttvviiccoomm ako postoje tri koegzistiraju}e

loze (A. africanus, robusni Australopithecinesi i Homo habilis), od kojih ni-

jedna nije jasno nastala iz druge. [tavi{e, nijedna od njih tri ne pokazuje bi-

lo kakav evolucioni trend za vrijeme svog boravka na Zemlji.”79

Kada pre|emo sa Homo erectusa na Homo sapiensa, ponovo vidimo da

ne postoji nekakvo porodi~no stablo o kome bi se moglo govoriti. Postoji

dokaz koji pokazuje da su Homo erectus i arhai~ni Homo sapiens nastavili

ìvjeti do 27.000 godina i ~ak do 10.000 godina prije na{e ere. U Kow

mo~vari u Australiji na|ena je jedna 13.000 godina stara lobanja Homo erec-

tusa. Na ostrvu Java na|ena je lobanja Homo erectusa, koja je bila stara

27.000 godina.80

78

TTaajjnnaa hhiissttoorriijjaa HHoommoo ssaappiieennssaa

Najinteresantnija i najzna~ajnija ~injenica koja poni{tava samu osnovu

imaginarnog porodi~nog stabla evolucione teorije, jeste nneeoo~~eekkiivvaannoo ssttaarraa

hhiissttoorriijjaa ssaavvrreemmeennoogg ~~oovvjjeekkaa. Paleoantropolo{ki podaci otkrivaju da su

Homo sapiens, ljudi koji su izgledali potpuno isto kao i mi, ìvjeli prije mil-

ion godina.

LLoouuiiss LLeeaakkeeyy, ~uveni evolucionista - paleoantropolog, bio je taj koji je

otkrio prve nalaze u vezi s ovim. Godine 1932. u Kanjera oblasti, oko jezera

Victoria u Keniji, Leakey je na{ao nekoliko fosila koji su pripadali srednjem

pleistocenskom dobu, a koji se nisu razlikovali od savremenog ~ovjeka.

Me|utim, srednje pleistocensko doba ozna~ava doba prije milion godina.81

Budu}i da su ova otkri}a naglava~ke okrenula porodi~no stablo “evolucije

~ovjeka”, ona su bila odba~ena od nekih evolucionista - paleoantropologa. A

ipak, Leakey je stalno tvrdio da su njegove procjene bile ta~ne.

Upravo kada je ovaj spor bio na putu da bude zaboravljen, fosil iskopan

u [paniji 1995. otkrio je, na jedan zaista izvanredan na~in, da je historija

Homo sapiensa bila mnogo starija nego {to se pretpostavljalo. Fosil o kome

se radi je otkriven u pe}ini zvanoj Gran Dolina, u oblasti AAttaappuueerrccaa u [pani-

ji, od strane tri {panska paleoantropologa sa Madridskog univeziteta. Fosil je

pripadao licu jednog 11 godina starog dje~aka koji je izgledao potpuno isto

kao savremeni ljudi. Premda je pro{lo 800.000 godina otkad je ovo dijete um-

rlo, ~asopis Discover pokrio je pri~u u sjajnim detaljima u decembarskom

broju od 1997. godine.

Ovaj fosil je ~ak protresao ubje|enja FFeerrrreerraassaa, koji je rukovodio

iskopavanjem u Gran dolini. Ferreras je rekao:

“O~ekivali smo, znate, ne{to veliko, ne{to krupno, ne{to napuhano... ne{to

‘primitivno’. Na{a o~ekivanja od 800.000 starog dje~aka bila su takva da

smo mislili da }e to biti ne{to kao Turkana dje~ak. A ono {to smo na{li bi-

lo je totalno savremeno lice... za mene je to najspektakularnije... ovo je ona

vrsta stvari koja vas protrese. Pronalaènje ne~ega potpuno neo~ekivanog

kao {to je bilo to. Ne radi se tu samo o nalaènju fosila; nalaènje fosila je



tako|er neo~ekivano, i to je uredu, ali

najspektakularnija stvar je pronalaèn-

je u pro{losti, ne~ega za {to ste vi mis-

lili da pripada sada{njosti. To je kao

pronalaènje ne~ega kao... kao kaseto-

fon u Gran Dolini. To bi bilo veoma iz-

nena|uju}e. MMii nnee oo~~eekkuujjeemmoo kkaasseettee ii

kkaasseettooffoonnee uu ddoonnjjeemm pplleeiissttoocceennuu..

PPrroonnaallaazzaakk jjeeddnnoogg ssaavvrreemmeennoogg lliiccaa jjee

iissttaa ssttvvaarr.. Bili smo veoma iznena|eni

kada smo to vidjeli.”82

Ovaj fosil nagla{ava ~injenicu da his-

torija Homo sapiensa mora biti protegnuta

unazad do prije 800.000 godina. Nakon

oporavka od po~etnog {oka, evolucionisti

koji su otkrili fosil odredili su da on pripa-

da druga~ijoj vrsti zato {to prema evolu-

cionom porodi~nom stablu nijedan Homo sapiens nije ìvio prije 800 hiljada

godina. Zbog toga su oni i izmislili jednu imaginarnu vrstu, nazvanu “HHoommoo

aanntteecceessssoorr”, i uklju~ili Atapuerca lobanju pod ovu klasu.

KKoolliibbaa ssttaarraa 11,,77 mmiilliioonn ggooddiinnaa

Bilo je mnogo pronalazaka koji su

pokazivali da Homo sapiens datira ranije od

800.000 godina. Jedno od njih je otkri}e

Louisa Leakeya na~injeno u ranim 70-im u

Olduvai Gorge. Tu, u Bed II layer/sloju,

Leakey je otkrio da su vrste Australopithecus,

Homo habilis i Homo erectus ìvjele u isto

vrijeme. Ono {to je bilo jo{ interesantnije jeste

gra|evina koju je Leakey na{ao u istom sloju

80

JJeeddaann oodd nnaajjppooppuullaarrnniijjiihh ppeerriiooddiiËËnniikkaaeevvoolluucciioonniissttiiËËkkee lliitteerraattuurree,, DDiissccoovveerr,,

ssttaavviioo jjee 880000 hhiilljjaaddaa ggooddiinnaa ssttaarroo lliicceennaa ssvvoojjuu nnaasslloovvnnuu ssttrraannuu ssaa ppiittaannjjeemmeevvoolluucciioonniissttaa:: ""DDaa llii jjee oovvoo lliiccee,, lliiccee

nnaaππee pprrooππlloossttii??""

OOssttaattaakk oodd 11,,77 mmiilliioonnaa ssttaarreekkoolliibbee:: OOnnaa uummnnooggoommee iizzgglleeddaa

nnaalliikk nnaa kkoolliibbee kkoojjee ddaannaass kkoo--rriissttee nneekkii AAffrriikkaannccii..

(Bed II). Ovdje je Leakey na{ao ostatke jedne kkaammeennee kkoolliibbee. Neobi~an as-

pekt ovog doga|aja je bio to {to je ova gra|evina, koja se jo{ koristi u nekim

dijelovima Afrike, mogla biti konstruirana jedino od strane Homo sapiensa!

Tako da su prema nalazima Leakeya, Australopithecus, Homo habilis, Homo

erectus i savremeni ~ovjek morali istovremeno ìvjeti prije, otprilike, 1,7 mil-

iona godina.83 Ovo otkri}e zasigurno poni{tava evolucionu teoriju koja tvrdi

da je savremeni ~ovjek evoluirao iz majmunolike vrste kao {to je

Australopithecus.

OOttiissccii ssttooppaallaa ssaavvrreemmeennoogg ~~oovvjjeekkaa ssttaarrii 33,,66 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa!!

Zaista, neka druga otkri}a ulaze u trag porijeklu savremenog ~ovjeka un-

azad do u vrijeme prije 1,7 miliona godina. Jedan od ovih najva`nijih nalaza

su otisci stopala na|eni u Laetoli u Tanzaniji, a prona{la ih je MMaarryy LLeeaakkeeyy

1977. Ovi otisci stopala bili su na|eni u sloju za koji je izra~unato da je 3,6

miliona godina star, a {to je jo{ va`nije, oni nisu druga~iji od otisaka koje bi

ostavio dana{nji ~ovjek.

Ovi otisci koje je na{la Mary Leakey bili su kasnije ispitani od jednog

broja ~uvenih paleoantropologa kao {to su npr. DDoonn JJoohhaannssoonn i TTiimm WWhhiittee.

Rezultati su bili isti. White je pisao:

“Nemojte uop}e sumnjati... OOnnii ssuu iissttii kkaaoo oottiissccii ssttooppaallaa ssaavvrreemmeennoogg ~~oovv--

jjeekkaa. Ukoliko bi jedan takav bio ostavljen na pijesku neke kalifornijske

plaè danas i ukoliko bi upitali nekog ~etverogodi{njaka da nam kaè {ta je

to, on bi odmah rekao da je neko tu hodao. On ih ne bi bio u stanju razliko-

vati od stotine drugih otisaka na plaì, a niti biste vi to mogli.”84

Nakon ispitivanja ovih otisaka, LLoouuiiss RRoobbbbiinnss sa North California

University dao je slijede}i komentar:

“Tabanski luk je izdignut, povi{en - to je bila manja osoba i imala je vi{i ta-

banski luk nego {to imam ja - a veliki no`ni prst je krupan i poravnat sa

drugim prstom... Prsti prilijeù na zemlju ba{ kao ljudski prsti. Vi to ne

moète vidjeti u drugih ìvotinjskih oblika.”85

Ispitivanja ra|ena na morfologiji otisaka stopala pokazala su po ko zna

koji put da oni moraju biti prihva}eni kao otisci ~ovjeka, {tavi{e, savremenog


OBMANA TEORIJE EVOLUCIJE

~ovjeka (Homo sapiens). RRuusssseell TTuuttttllee koji je ispitivao ove otiske napisao je:

""MMooggaaoo iihh jjee nnaa~~iinniittii jjeeddaann mmaallii bboossoonnooggii HHoommoo ssaappiieennss...... U svim primjet-

nim morfolo{kim karakteristikama, stopala individua koja su napravila ove

tragove ne mogu se razlikovati od onih kod savremenih ljudi."86

Nepristrasna ispitivanja ovih otisaka otkrila su njihove prave vlasnike. U

biti, ovi otisci stopala sastoje se od 20 fosiliziranih otisaka nekog 10 godina

starog savremenog ~ovjeka i 27 otisaka jednog ~ak jo{ mla|eg savremenog

~ovjeka. Oni su nesumnjivo bili savremeni ljudi poput nas.

Ova situacija je gurnula Laetoli otiske stopala u centar diskusije tokom

mnogih godina. Evolucionisti - paleoantropolozi su beznade`no poku{avali

ovo nekako objasniti, po{to im je bilo te{ko prihvatiti ~injenicu da je neki

savremeni ~ovjek hodao po Zemlji jo{ prije 3,6 miliona godina. Tokom 90-ih

ovo “obja{njenje” po~elo je poprimati obrise. Evolucionisti su odredili da su

ovi otisci stopala na~injeni od strane Australopithecusa zato {to je prema nji-

hovoj teoriji nemogu}e da je homo vrsta postojala prije 3,6 miliona godina.

Russel H. Tuttle napisao je slijede}e

u jednom svom ~lanku iz 1990.:

“Sve u svemu, 3,5 miliona godina

stari tragovi na G lokaciji u

Leatoli podsje}aju na one od stal-

no izuvenih savremenih ljudi.

Nijedna od njihovih karakteristi-

ka ne sugerira da su Laetoli ljudi

bili manje sposobni dvono{ci

nego {to smo to mi. Da nije poz-

nato da su G otisci stopala toliko

stari, mi bismo spremno

zaklju~ili da su oni bili na~injeni

od strane ~lana roda Homo... U

bilo kom drugom slu~aju mi bis-

mo uklonili labavu pretpostavku

da su Laetoli otisci stopala bili

82

napravljeni od strane Lucy vrste, Australopithecusa afarensis.”87

Ukratko re~eno, ovi otisci, za koje se pretpostavlja da su stari 3,6 mil-

iona godina, ne bi mogli pripadati Australopithecusu. Jedini razlog za{to se

ipak smatra da su ti otisci ostavljeni od strane Australopithecusa je 3,6 mil-

iona star vulkanski sloj u kome su otisci na|eni. Ovi otisci su pripisani

Australopitecusu samo zato {to se pretpostavlja da ljudi nisu mogli ìvjeti u

tako rano doba.

Ove interpretacije Laetoli otisaka ukazuju na jednu veoma va`nu ~in-

jenicu. Evolucionisti podràvaju svoju teoriju ne tako da uvaàvaju

znanstvene pronalaske, nego uprkos njima. Ovdje imamo jednu teoriju koja

se slijepo brani, bez obzira na sve, usput ignoriraju}i ili izvr}u}i sve nove

pronalaske koji su protiv te teorije, da posluè njenim ciljevima.

Ukratko, evoluciona teorija nije znanost, nego jedna dogma koja se

odràva na ìvotu uprkos znanosti.

DDvvoonnoo{{ttvvoo kkaaoo }}oorrssookkaakk eevvoolluucciijjee

Osim fosilnih zapisa koje smo razmatrali do sada, nepremostiva anatom-

ska pukotina izme|u ~ovjeka i majmuna tako|er poni{tava izmi{ljotinu o


JJoo{{ jjeeddaann pprriimmjjeerr kkoojjii ppookkaazzuujjeennii{{ttaavvnnoosstt iimmaaggiinnaarrnnoogg ppoorrooddii~~nnoogg

ssttaabbllaa ssmmii{{lljjeennoogg oodd ssttrraannee eevvoolluu--cciioonniissttaa:: vviilliiccaa mmooddeerrnnoogg ~~oovvjjeekkaa

((HHoommoo ssaappiieennss)) ssttaarraa 22..33 mmiilliioonnaa ggoodd--iinnaa.. OOvvaa vviilliiccaa {{iiffrriirraannaa kkaaoo AA..LL..666666--

11 iisskkooppaannaa jjee uu HHaaddaarruu uu EEttiiooppiijjii..EEvvoolluucciioonniissttii~~kkee ppuubblliikkaacciijjee nnaassttoojjaallee

ssuu ddaa jjee zzaabbaa{{uurree ii zzaattaa{{kkaajjuu nnaazziivvaa--jjuu}}ii jjee ""vveeoommaa iizznneennaa||uujjuu}}iimm

oottkkrrii}}eemm"".. ((DD.. JJoohhnnssoonn,, BBllaakkee EEddggaarr,,FFrroomm LLuuccyy ttoo LLaanngguuaaggee,, ssttrr.. 116699))

VVIILLIICCAA MMOODDEERRNNOOGG ^̂OOVVJJEEKKAA SSTTAARRAA

22,,33 MMIILLIIOONNAA GGOODDIINNAA


evoluciji ~ovjeka. Jedna od ovih pukotina ima veze sa na~inom hodanja.

Ljudsko bi}e hoda uspravno na svoje dvije noge. Ovo je jedan veoma

poseban na~in kretanja koji nije vi|en ni u jedne druge vrste. Neke ìvotinje

imaju ograni~enu sposobnost da se kre}u kada stoje na svoje dvije zadnje

noge. @ivotinje kao medvjedi i majmuni kre}u se na ovaj na~in samo

ponekad, npr. kada èle doprijeti do nekog izvora hrane, ali i tada samo

nakratko. Normalno, njihovi se skeleti naginju prema naprijed i oni hodaju na

sve ~etiri.

Ali dobro, da li se onda dvono{tvo razvilo iz ~etverono`nog hoda maj-

muna kao {to evolucionisti tvrde?

Naravno da ne. Istraìvanje je pokazalo da se nastanak dvono{tva nije

nikad ni desio, niti je bilo mogu}e da se desi. Kao prvo, dvono{tvo nije neka

evolutivna prednost. Na~in na koji se majmuni kre}u je mnogo lak{i, brì i

efikasniji nego ~ovjekov dvono`ni hod. ôvjek se ne moè kretati ska~u}i sa

drveta na drvo bez spu{tanja na zemlju kao {impanza, a ne moè ni tr~ati brzi-

nom 125 km na sat kao gepard. Naprotiv, budu}i da ~ovjek hoda na svoje dvi-

je noge, on se mnogo sporije kre}e po zemlji. Zbog istog razloga, on je jedna

od najneza{ti}enijih od svih vrsta u pogledu pokretljivosti i odbrane. Prema

NNeeddaavvnnoo iissttrraaææiivvaannjjee oottkkrriivvaa ddaa jjee nneemmoogguuÊÊee zzaa ssaavviijjeennii mmaajjmmuunnsskkii sskkeelleett,, kkoojjii ooddggoovvaarraaËËeettvveerroonnooæænnoomm hhoodduu,, ddaa eevvoolluuiirraa uu uusspprraavvnnii lljjuuddsskkii sskkeelleett kkoojjii ooddggoovvaarraa ddvvoonnooæænnoomm hhoodduu..

logici evolucije, majmuni ne bi trebali evoluirati tako da usvoje dvono`ni

hod: umjesto toga ljudi bi trebali evoluirati u ~etverono{ce.

Drugi }orsokak evolucione tvrdnje je da dvono{tvo nije sukladno

darvinisti~kom modelu “postepenog razvoja”. Ovaj model, koji sa~injava os-

novu evolucije, zahtijeva da treba postojati mje{ovita (prijelazna) vrsta hoda

izme|u dvono{tva i ~etverono{tva. Me|utim, kompjuteriziranim istraìvan-

jem koje je izveo 1996. engleski paleoantropolog RRoobbiinn CCrroommppttoonn, pokazao

je da takav “mje{oviti” hod nije bio mogu}. Crompton je do{ao do slijede}eg

zaklju~ka: ìvo bi}e moè hodati ili uspravno ili na sve ~etiri.88 Tip hoda ko-

ji bi bio ne{to izme|u ovoga dvoga nije mogu} zbog ekstremne potro{nje en-

ergije. Zbog ovoga je nemogu}e da postoji poludvono`no bi}e.

Ogromni jaz izme|u ~ovjeka i majmuna nije ograni~en samo na

dvono{tvo. Mnoge druge stvari jo{ uvijek ostaju neobja{njene, kao npr. ka-

pacitet mozga, sposobnost govora, itd. EEllaaiinnee MMoorrggaann, evolucionista pale-

oantropolog, priznaje slijede}e:

“êtiri najve}e zagonetke u vezi sa ljudima su: 1) Za{to oni hodaju na dvi-

je noge? 2) Za{to su izgubili svoje krzno? 3) Za{to su razvili tako veliki

mozak? 4) Za{to su nau~ili govoriti?

Ortodoksni odgovori na ova pitanja su slijede}i: 1) “Mi to jo{ ne znamo”.

2) “Mi to jo{ ne znamo”. 3) “Mi to jo{ ne znamo”. 4) “Mi to jo{ ne znamo”.

Lista pitanja mogla bi biti znatno duà, a ipak ne bi imala utjecaja na mo-

notonost odgovora.”89

EEvvoolluucciijjaa:: JJeeddnnaa ppoottppuunnoo nneezznnaannssttvveennaa vvjjeerraa

Lord Solly Zuckerman je jedan od naj~uvenijih i najpo{tovanijih

znanstvenika u Velikoj Britaniji. On je godinama studirao fosilne zapise i

izveo mnoga detaljna istraìvanja. Za svoj doprinos znanosti data mu je titu-

la “lord”. Zuckerman je evolucionist. Zbog toga njegovi komentari o evolu-

ciji ne mogu biti ozna~eni kao namjerno izvrnuta i pristrasna opaànja tj.

primjedbe. Me|utim, nakon godina istraìvanja fosila uklju~enih u scenario

evolucije ~ovjeka, do{ao je do zaklju~ka da, u biti, takvo porodi~no stablo ne

postoji.



Zuckerman je tako|er sa~inio jedan interesantan “spektar znanosti”. On

je formirao jedan spektar znanosti rangiraju}i ih - od onih koje on smatra

znanstvenim, do onih koje smatra neznanstvenim. Prema Zuckermanovom

spektru, “najznanstvenije”, a to zna~i one koje ovise se o konkretnim poljima

podataka znanosti, jesu hemija i fizika. Poslije njih dolaze biolo{ke, a onda

socijalne znanosti. Na samom kraju spektra, u dijelu koji Zuckerman smatra

da je “najneznanstveniji”, jeste “izvanosjetilna percepcija” - tu spadaju kon-

cepti poput telepatije i {estog ~ula - i, kona~no, koncept “ljudske evolucije”.

Zuckerman obja{njava svoje rezoniranje:

"Pomaknuv{i se na kraj ovog spektra, pomakli smo se sa registriranja ob-

jektivne istine i stvarnosti u ona polja pretpostavljenih biolo{kih znanosti,

poput izvanosjetilne percepcije ili iinntteerrpprreettiirraannjjaa hhiissttoorriijjee ffoossiillaa ~~oovvjjeekkaa,,

ggddjjee jjee ““vviijjeerrnniimmaa”” ssvvee mmoogguu}}ee - i gdje je “revnosni vijernik” ponekad u

stanju vjerovati u nekoliko suprotnih ~injenica u isto vrijeme."90

[ta je onda razlog koji navodi toliko mnogo znanstvenika da budu

uporni, ustrajni i ~vrsti u ovoj dogmi? Za{to su se tako jako trudili da odrè

svoju teoriju ìvom, po cijenu da priznaju bezbrojne protivrje~nosti i po ci-

jenu odbacivanja dokaza koje su prona{li?

Jedini odgovor je da se oni pla{e ~injenice sa kojom }e se morati suo~iti

u slu~aju napu{tanja teorije evolucije. A ~injenica sa kojom }e se morati

suo~iti ukoliko napuste teoriju evolucije jeste to da je ~ovjeka stvorio Bog.

Me|utim, uzimaju}i u obzir predrasude koje oni imaju i materijalisti~ku filo-

zofiju u koju vjeruju, stvaranje je neprihvatljiv koncept za evolucioniste.

Zbog toga oni obmanjuju sami sebe, kao i cijeli svijet, koriste}i medije

sa kojima sura|uju. Ukoliko ne mogu na}i neophodne fosile, oni ih

“proizvode”, ili u obliku imaginarnih slika ili u vidu izmi{ljenih modela i

poku{avaju ostaviti utisak da stvarno postoje fosili koji dokazuju evoluciju.

Neki mediji koji dijele njihov materijalisti~ki pogled na ìvot tako|er

poku{avaju prevariti javnost i ljudima u podsvijest usaditi pri~u o evoluciji.

Bez obzira koliko jako oni to poku{avali, istina je o~igledna: ~ovjek je

postao ne kroz neki evolutivni proces, nego Boìjim stvaranjem. Zbog toga,

on Mu je odgovoran, pa ma kako nerado preuzimao ovu odgovornost.

86

UU prethodnom dijelu ove knjige pokazali smo kako fosilni zapisi

poni{tavaju teoriju evolucije. Ustvari, nismo morali iznositi ni{ta

od svega toga jer se teorija evolucije ru{i mnogo prije nego {to se i

do|e do tvrdnji o “evoluciji vrsta” i fosilnim dokazima za nju. Ono {to ~ini

teoriju besmislenom od njenog samog po~etka je pitanje “kako se ìvot na

Zemlji pojavio, tj. zapo~eo”.

Kada se ovo pitanje postavi, teorija evolucije odgovara da je ìvot za-

po~eo sa jednom }elijom koja se formirala slu~ajno. Prema tom scenariju, pri-

je ~etiri milijarde godina razli~ite anorganske hemijske supstance reagirale su

me|usobno u prvobitnoj atmosferi Zemlje, u kojoj su efekti gromova i pri-

tiska uzrokovali da te supstance formiraju prvu ìvu }eliju.

Prvo {to se mora re}i je da je tvrdnja da se neorganske materije mogu

udruìti i formirati ìvot jedna neznanstvena tvrdnja, koja sve do danas nije

provjerena nekim eksperimentom ili promatranjem. Svaka ìva }elija je

formirana repliciranjem (kopiranjem) druge }elije. Niko u svijetu, nikada, ni-

je uspio formirati ìvu }eliju stavljaju}i zajedno razli~ite neorganske materi-

je, ~ak ni u najnaprednijim laboratorijama.

Teorija evolucije tvrdi da su }elije ìvih bi}a, koje ne mogu biti proizve-

dene ~ak ni kada se sve snage ljudskog intelekta, znanja i tehnologije upotri-

jebe, nastale slu~ajno u prvobitnim uvjetima na Zemlji. Na slijede}im strani-

cama ispitat }emo za{to je ova tvrdnja suprotna najosnovnijim principima

znanosti i razuma.

PPrrii~~aa oo ““}}eelliijjii kkoojjaa jjee pprrooiizzvveeddeennaa sslluu~~aajjnnoo””

Ako neko vjeruje da ìva }elija moè postati slu~ajno, tada ne postoji

ni{ta {to bi ga moglo sprije~iti da vjeruje u sli~nu pri~u koju }emo sada is-

MMoolleekkuullaarrnnii }}oorrssookkaakk eevvoolluucciijjee

pri~ati. To je pri~a o jednom gradu:

Jednog dana gruda ilova~e, pritisnuta izme|u stijena na neplodnoj

zemlji, nakon ki{e postade vla`na. Kada je sunce iza{lo, ova vla`na ilova~a se

osu{i, stvrdnu i poprimi krut, otporan oblik. Kasnije se ove stijene koje su

posluìle kao kalup nekako raspado{e u komadi}e i onda se pojavi pravilna,

dobro oblikovana i ~vrsta cigla. Ova cigla je godinama ~ekala, pod istim

prirodnim uvjetima, da se formiraju druge cigle sli~ne njoj. Ovaj proces se

nastavio sve dok se stotine i hiljade istih takvih cigli nisu formirale na tom is-

tom mjestu. Me|utim, sasvim slu~ajno, nijedna od ovih cigli, koje su prethod-

no formirane, nije bila o{te}ena. Iako su, u periodu od nekoliko hiljada godi-

na, bile izloène oluji, ki{i, vjetru, suncu i hladno}i, te cigle nisu napukle, nisu

se prelomile, niti su bile odvu~ene sa tog mjesta, nego su ~ekale tu, na istom

mjestu, sve sa istom “namjerom”.

Kada je njihov broj postao adekvatan, one su podigle zgradu poredav{i

se jedna uz drugu i postaviv{i se jedna iznad druge sasvim slu~ajno, uz po-

mo} djelovanja prirodnih sila, vjetrova, oluja ili tornada. U me|uvremenu,

pod utjecajem prirodnih sila, u savr{enom vremenskom slijedu, nastali su ma-

terijali kao cement ili {ljunak i umetnuli se izme|u njih, da bi ih spojili. Dok

se sve ovo de{avalo, èljezna ruda se pod zemljom, uz pomo} prirodnih utje-

caja, oblikovala i poloìla temelje zgrade koja }e nastati od ovih cigli. Na kra-

ju ovog procesa podignuta je jedna kompletna zgrada, nimalo o{te}ena, sa

svim njenim gra|evnim materijalom, drvenarijom i instalacijama.

Naravno, zgrada se ne sastoji samo od temelja, cigli i cementa. Kako je

onda ostali materijal pribavljen? Odgovor je jednostavan: sav materijal koji je

bio potreban za izgradnju zgrade postojao je u zemlji, na mjestu gdje je zgra-

da izrasla. Silikon za staklo, bakar za elektri~ne kablove, èljezo za stubove

(armaturu), grede, itd. itd. Sve se to nalazilo ispod zemlje u ogromnim

koli~inama. Bila je potrebna jo{ jedino vje{tina prirodnih sila da oblikuje i

smjesti ove materijale na njihovo mjesto unutar zgrade. Sve instalacije, drve-

narija i ostalo, smje{teno je izme|u cigli uz pomo} vjetrova, ki{e i zemljotre-

sa. Sve je i{lo toliko dobro da su se cigle razmjestile na takav na~in da su

me|u sobom ostavile neophodan prostor za prozore, kao da su znale da }e se

kasnije, pod djelovanjem “prirodnih uvjeta”, formirati ne{to po imenu staklo.


[tavi{e, one nisu zaboravile ostaviti prostora za instaliranje vode, struje i sis-

tema za grijanje, koji }e se tako|er kasnije slu~ajno formirati. Sve je i{lo tako

dobro da su slu~ajnosti i “prirodni uvjeti” proizveli savr{eno dizajniranu

zgradu.

Ako ste uspjeli odràti vjeru u ovu pri~u do sada, tada ne}ete imati prob-

lema pretpostaviti kako su druge zgrade, fabrike, autoputevi, trotoari, infra-

struktura, komunikacije i transportni sistemi ovoga grada nastali. Ako imate

tehni~ko znanje i ako ste pristojno upoznati sa temom, moète ~ak napisati

izuzetno “znanstveno potkrijepljenu” knjigu od nekoliko tomova, iznose}i

svoje teorije o “evolucijskom procesu sistema kanalizacije i njegovoj prila-

go|enosti postoje}im strukturama”. Moète biti odlikovani akademskom na-

gradom za va{e sjajne studije i moète se smatrati genijem koji prosvjetljuje

~ovje~anstvo.

Teorija evolucije tvrdi da je ìvot nastao slu~ajno. To je tvrdnja koja ni-

je ni{ta manje apsurdna nego na{a pri~a, zato {to }elija, sa svim svojim vi-

sokokvalificiranim sistemima za komuniciranje, transport i upravljanje, nije

ni{ta manje sloèna od bilo kojeg grada.

^̂uuddoo uu }}eelliijjii ii kkrraajj tteeoorriijjee eevvoolluucciijjee

Kompleksna gra|a ìve }elije nije bila poznata u Darwinovo doba, i

pripisivati ìvot slu~ajnostima i prirodnim uvjetima je, u to vrijeme, za evolu-

cioniste bilo dovoljno ubjedljivo.

Tehnologija XX stolje}a je zavirila i zadubila se u najsitnije djeli}e ìv-

ota i otkrila da je }elija najkompliciraniji sistem sa kojim se ~ovje~anstvo ika-

da susrelo. Danas, mi znamo da }elija sadrì energetske stanice koje

proizvode energiju koju onda }elija upotrebljava, fabrike koje proizvode en-

zime i hormone neophodne za ìvot, banku podataka gdje su zapisane sve

neophodne informacije o svim proizvodima koji trebaju biti napravljeni u

}eliji, zatim sloène transportne sisteme i cjevovode za prevoènje sirovina i

proizvoda sa jednog mjesta na drugo, napredne laboratorije i rafinerije za

pretvaranje vanjskih sirovina u upotrebljive tvari, i specijalizirane proteine

}elijske membrane za kontrolu ulaska materija u }eliju i izlaska iz }elije. Sve

Molekularni }orsokak evolucije 89


ovo sa~injava samo jedan mali dio ovog nevjerovatno sloènog sistema.

WW.. HH.. TThhoorrppee, jedan evolucionista - znanstvenik, priznaje da “nnaajjjjeedd--

nnoossttaavvnniijjii ttiipp }}eelliijjee pprreeddssttaavvlljjaa ‘‘mmeehhaanniizzaamm’’ nneezzaammiisslliivvoo sslloo`̀eenniijjii oodd bbiilloo kkoo--

jjee mmaa{{iinnee ddoossaadd zzaammii{{lljjeennee ii kkoonnssttrruuiirraannee oodd ssttrraannee ~~oovvjjeekkaa”.91

Ona je toliko kompleksna da ~ak ni visoki nivo tehnologije koji je ~ov-

je~anstvo postiglo ne moè proizvesti jednu takvu }eliju. Nikada nijedan

poku{aj da se kreira umjetna }elija nije postigao uspjeh. Ustvari, svi poku{aji

da se to u~ini su napu{teni.

Teorija evolucije tvrdi da je ovaj sistem, koji ~ovje~anstvo sa svom svo-

jom inteligencijom, znanjem i tehnologijom na raspolaganju ne moè

proizvesti, nastao “slu~ajno”, pod utjecajem prvobitnih uvjeta na Zemlji. Da

damo drugi primjer. Vjerovatno}a formiranja }elije igrom slu~aja je poput

vjerovatno}e da se od{tampa jedna knjiga prilikom eksplozije u {tampariji.

SSaa ssvviimm ssvvoojjiimm vvii--ssookkookkvvaalliiffiicciirraanniimm,,ssooffiissttiicciirraanniimm iieeffiikkaassnniimm ssiisstteemmii--mmaa,, ssiisstteemmiimmaa kkoo--mmuunniikkaacciijjaa,, ttrraannss--ppoorrttnniimm ssiisstteemmiimmaa,,ii ssiisstteemmiimmaa uupprraavvll--jjaannjjaa,, ÊÊeelliijjaa nniijjeenniiππttaa mmaannjjee kkoomm--pplleekkssnnaa oodd bbiilloo kkoo--jjeegg ggrraaddaa..

ZZIIDDOOVVII ]]EELLIIJJSSKKEEMMEEMMBBRRAANNEE

JJEEZZGGRROO

EENNDDOOPPLLAAZZMMAATTSSKKII

RREETTIIKKUULLUUMM

MMIITTOOHHOONNDDRRIIJJII

]]EELLIIJJSSKKAA MMEEMMBBRRAANNAA

Engleski matemati~ar i astronom SSiirr FFrreedd HHooyyllee napravio je sli~nu us-

poredbu u jednom od njegovih intervjua objavljenom 12. 11. 1981. godine u

~asopisu Nature. Iako i sam evolucionista, Hoyle je rekao da je vjerovatno}a

da vi{e forme ìvota nastanu na ovaj na~in (slu~ajno), uporediva sa vjerovat-

no}om da jjeeddaann ttoorrnnaaddoo bbrrii{{uu}}ii kkrroozz ddeeppoonniijjuu ssttaarroogg ggvvoo`̀||aa kkoonnssttrruuiirraa aavviioonn

““BBooiinngg 774477”” oodd mmaatteerriijjaallaa ii ssttaarruuddiijjaa kkoojjee ssee ttuu nnaallaazzee.92 Ovo zna~i da nije

mogu}e da }elija nastane slu~ajno i zato je ona definitivno morala biti

“stvorena”.

Jedan od glavnih razloga za{to teorija evolucije ne moè objasniti kako

je nastala }elija, jeste “nesvodljiva kompleksnost” }elije. @iva }elija odràva

se uz pomo} harmoni~ne saradnje mno{tva njezinih organela (“}elijski or-

gani”). Ukoliko samo jedna od ovih organela ne funkcionira, }elija ne moè

ostati u ìvotu. ]elija nema vremena da ~eka nesvjesne mehanizme kao {to su

prirodna selekcija ili mutacija da joj dozvole da se razvija. Tako da je prva

}elija na Zemlji morala biti kompletna-potpuna }elija, koja je posjedovala

sve, za ìvot potrebne, organele i funkcije, a ovo definitivno zna~i da je }eli-

ja morala biti stvorena.

PPrrootteeiinnsskkii iizzaazzoovv sslluu~~aajjnnoossttiimmaa

Toliko o }eliji. Ali, evolucija nije uspjela objasniti ~ak ni postanak gradi-

vnih blokova }elije. U prirodnim uvjetima nije mogu}e formiranje ~ak i samo

jednog proteina od hiljada sloènih proteinskih molekula koje izgra|uju }eliju.

Proteini su gigantske molekule koje se sastoje od manjih jedinica zvanih

“aminokiseline”, koje su razmje{tene u specifi~nom nizu u odre|enim

koli~inama i strukturama. Ove molekule predstavljaju gradivne blokove ìve

}elije. Najjednostavnija je sastavljena od 50, ali postoje neke proteinske

molekule koje su sastavljene od nekoliko hiljada aminokiselina.

+++Klju~na stvar u ovome je da: odsustvo, dodavanje ili zamjena samo jedne

aminokiseline u strukturi proteinske molekule uzrokuje da taj protein postane

beskorisna gomila molekula. Svaka aminokiselina mora biti na pravom mjes-

tu i u pravilnom poretku. Teorija evolucije, koja tvrdi da se ìvot pojavio

pukim slu~ajem, nema izgleda pred ovim poretkom, budu}i da je on isuvi{e

~udesan da bi se objasnio slu~ajno{}u. ([tavi{e, teorija nije u stanju niti ob-

jasniti tvrdnju o “slu~ajnom formiranju” aminokiselina, {to }e biti razmatra-


PPRRIIZZNNAANNJJAA EEVVOOLLUUCCIIOONNIISSTTAA

TTeorija evolucije nigdje se nesusreÊe sa veÊom krizom negona taËki objaπnjavanja pojave -

nastanka æivota. Razlog je to πto su or-ganske molekule toliko kompleksne dase za njihovo formiranjenikako ne moæe tvrditi daje bilo sluËajno, a oËigled-no je nemoguÊe da je jednaorganska Êelija bila formi-rana pukim sluËajem.

Evolucionisti su se su-oËili sa pitanjem porijeklaæivota u drugoj poloviniXX stoljeÊa. Jedan od vo-deÊih autoriteta teorije omolekularnoj evoluciji,ruski evolucionist AAlleekk--ssaannddaarr OOppaarriinn, u svojojknjizi Porijeklo æivota, ko-ja je objavljena 1936., re-kao je slijedeÊe:

""NNaa nneessrreeÊÊuu,, ppoorriijjeekkllooÊÊeelliijjee oossttaajjee ppiittaannjjeemmkkoojjee jjee uu ssttvvaarrii nnaajjttaamm--nniijjaa ttaaËËkkaa cciijjeellee tteeoorriijjeeeevvoolluucciijjee..""1

Od Oparina, evoluci-onisti su izveli bezbrojneeksperimente, provelimnoga istraæivanja i izvrπili mnoga pro-matranja da dokaæu da je Êelija mogla bi-ti formirana sluËajno. Meutim, svaki ta-kav pokuπaj jedino je joπ jasnijim uËiniokompleksni dizajn Êelije i tako, Ëak joπviπe, pobio teze evolucionista. ProfesorKKllaauuss DDoossee, predsjednik Instituta biohe-

mije na Univerzitetu "Johannes Guten-berg", izjavljuje:

""VViiππee oodd 3300 ggooddiinnaa eekkssppeerriimmeennttiirraann--jjaa,, uu vveezzii ss ppoorriijjeekklloomm ææiivvoottaa,, nnaa ppooll--jjiimmaa hheemmiijjsskkee ii mmoolleekkuullaarrnnee eevvoolluuccii--

jjee vvooddiillii ssuu ddoo bboolljjeeggooppaaææaannjjaa nneeiizzmmjjeerrnnoossttiipprroobblleemmaa ppoorriijjeekkllaa ææiivvoottaannaa ZZeemmlljjii pprriijjee nneeggoo ππttoo ssuuddoovveellii ddoo nnjjeeggoovvoogg rrjjeeππeenn--jjaa.. SSaaddaa ssvvee ddiisskkuussiijjee ooggllaavvnniimm tteeoorriijjaammaa ii eekkssppee--rriimmeennttiimmaa nnaa oovvoomm ppoolljjuu,,iillii zzaavvrrππaavvaajjuu uu ppaattuu iillii uupprriizznnaannjjuu nneezznnaannjjaa..""2

SlijedeÊa izjava odstrane geohemiËara JJeeffffrree--yyaa BBaaddaaaa, sa San DiegoScripps Institute, Ëini oËig-lednom bespomoÊnostevolucionista πto se tiËeovog problema:

"Danas kada napuπtamodvadeseto stoljeÊe, joπ uvi-jek se susreÊemo sa nnaajjvvee--ÊÊiimm nneerriijjeeππeenniimm pprroobbllee--mmoomm kkoojjii ssmmoo iimmaallii kkaaddaassmmoo uullaazziillii uu ddvvaaddeesseettoossttoolljjeeÊÊee:: kkaakkoo jjee ææiivvoott nnaaZZeemmlljjii zzaappooËËeeoo??""3

1 Alexander I. Oparin, Origin of Life, (1936)New York, Dover Publications, 1953 (Reprint),str. 1962 Klaus Dose, "The Origin of Life: MoreQuestions Than Answers" InterdisciplinaryScience Reviews, vol 13, no. 4, 1988, str. 3483 Jeffrey Bada, Earth, February 1998, str. 40

PPrrooffeessoorr AAlleekkssaannddaarrOOppaarriinn::""PPoorriijjeekklloo ÊÊeelliijjeeoossttaajjee nneeooddggoovvoorreennoo ppii--ttaannjjee""

PPrrooffeessoorr JJeeffffrreeyyBBaaddaa::""PPooËËeettaakk ææiivvoottaa nnaazzeemmlljjii jjee nnaajjvveeÊÊiinneerriijjeeππeennii pprroobblleemm""

no kasnije.)

înjenica da funkcionalna gra|a proteina nikako ne moè nastati

slu~ajno, moè se uo~iti jednostavnim ra~unom vjerovatno}e koji moè sh-

vatiti bilo ko.

Jedna proteinska molekula prosje~ne veli~ine sastavljena je od 280

aminokiselina me|u kojima postoji 12 razli~itih vrsta. One mogu biti

poredane na 10300 (10 na tristotu) razli~itih na~ina. (Ovo je astronomsko veli-

ki broj koji se sastoji od jedinice - “1”, iza koje slijedi 300 nula.) Od svih ovih

mogu}ih kombinacija samo jedna od njih formira èljenu proteinsku moleku-

lu. Ostatak su aminokiselinski lanci koji su ili potpuno beskorisni ili potenci-

jalno {tetni za ìve tvari.

Drugim rije~ima, vjerovatno}a formiranja samo jedne proteinske

molekule je “1 naprema 10300”. Mogu}nost da se ovo desi prakti~no ne pos-

toji. (U matematici su vjerovatno}e koje su manje od 1 naprema 1050 prih-

va}ene kao “nulta vjerovatno}a”.)

Osim toga, jedna proteinska molekula od 280 aminokiselina je skromne

veli~ine u odnosu na neke gigantske proteinske molekule koje se sastoje od

hiljada aminokiselina. Kada primijenimo sli~an ra~un vjerovatno}e na ove gi-

gantske molekule, vidimo da ~ak ni rije~ nemogu}e nije vi{e “adekvatna”.

Kada krenemo jedan korak dalje u razvojnoj shemi ìvota, uo~avamo da

jedan protein, sam po sebi, ne zna~i ni{ta. Jedna od najmanjih bakterija koja

je ikad otkrivena, Mycoplasma Hominis H39, sadrì 600 “tipova” proteina. U

ovom slu~aju bismo trebali ra~un vjerovatno}e koji smo gore uradili za samo

jedan protein uraditi sada za svaki od 600 razli~itih tipova proteina ({to zna~i

da je vjerovatno}a slu~ajnog nastanka ovakve bakterije jo{ puno, puno man-

ja). Rezultat iscrpljuje ~ak i koncept nemogu}nosti.

Neko ko sada ~ita ove retke, a ko je do sada prihvatao teoriju evolucije

kao znanstveno obja{njenje, moè posumnjati da su ovi brojevi preuveli~ani i

da ne odraàvaju pravo ~injeni~no stanje. To nije tako: ovo su nedvosmislene

i konkretne ~injenice. Nijedan evolucionist nema prigovor ovim brojkama. Oni

prihvataju da je vjerovatno}a slu~ajnog formiranja jednog proteina “slaba kao

i vjerovatno}a da majmun napi{e historiju ~ovje~antva na daktilo-ma{ini a da

ne na~ini nijednu gre{ku”.93 Me|utim, umjesto prihva}anja drugog obja{njen-

ja, tj. stvaranja, oni nastavljaju sa branjenjem ove nemogu}nosti.


KKoommppjjuutteerrsskkaa ssiimmuullaacciijjaa ddvviijjee rraazzllii~~iittee kkoommpplleekkssnnee pprrootteeiinnsskkee mmooll

ccIsta ~injenica priznata je od strane mnogih evolucionista. Naprimjer,

HHaarroolldd FF.. BBlluumm, ~uveni evolucionista, izjavljuje da je “ssppoonnttaannoo ffoorrmmiirraannjjee

ppoolliippeeppttiiddaa ((uu kkoojjee ssppaaddaajjuu pprrootteeiinnii)) vveellii~~iinnee nnaajjmmaannjjeegg ppoozznnaattoogg pprrootteeiinnaa,,

iizzgglleeddaa,, iizzvvaann ssvvaakkee vvjjeerroovvaattnnoo}}ee”.94

Evolucionisti tvrde da se molekularna evolucija odigrala tokom veoma

dugog perioda vremena i da je taj dugi vremenski period nemogu}e u~inio

mogu}im. Ipak, bez obzira koliko dati vremenski period bio dug, nije mogu}e

da aminokiseline formiraju proteine slu~ajno. WWiilllliiaamm SSttookkeess, jedan ameri~ki

geolog, priznaje ovu ~injenicu u svojoj knjizi Essentials of Earth History

pi{u}i da su {anse da se ovo desi toliko male da ““pprrootteeiinn nnaa ttaajj nnaa~~iinn nnee bbii

nnaassttaaoo ttookkoomm mmiilliijjaarrddii ggooddiinnaa nnaa mmiilliijjaarrddaammaa ppllaanneettaa,, ssvvaakkoojj pprreekkrriivveennoojj sslloo--

jjeemm oodd kkoonncceennttrriirraannoogg vvooddeennoogg rraassttvvoorraa ppoottrreebbnniihh aammiinnookkiisseelliinnaa”.95

“[ta dakle, sve ovo zna~i?" PPeerrrryy RReeeevveess, profesor hemije, odgovara na

ovo pitanje:

"Kada neko ispituje {iroki spektar mogu}ih struktura koji bi mogao rezulti-

rati iz jednostavne nasumice nastale kombinacije aminokiselina u isparava-

ju}oj prvobitnoj smjesi - moru, zapanjuju}e je vjerovati da je ìvot mogao

nastati na ovaj na~in. VVjjeerrooddoossttoojjnniijjee jjee rree}}ii ddaa jjee jjeeddaann VVeelliikkii GGrraaddiitteelljj,, ssaa

jjeeddnniimm mmaajjssttoorrsskkiimm ppllaannoomm,, bbiioo ppoottrreebbaann zzaa ttaakkaavv zzaaddaattaakk."96

Ako je slu~ajno formiranje ~ak i samo jednog od ovih proteina

nemogu}e, tada je milijardu puta vi{e nemogu}e da se milioni proteina igrom

KKoommppjjuutteerrsskkaa ssiimmuullaacciijjaa ddvviijjee rraazzlliiËËiittee kkoommpplleekkssnnee pprrootteeiinnsskkee mmoolleekkuullee kkoojjee ssuu bbiittnnee zzaa ææiivv--oott.. NNaa lliijjeevvoojj ssttrraannii jjee pprrootteeiinn eennzziimmaa ""aacceettookkoolliinneesstteerraazzee"" kkoojjii ffuunnkkcciioonniirraa ssaa eennzziimmoomm zzvvaann--iimm aacceettiill kkoolliinn,, oossiigguurraavvaajjuuÊÊii pprreennooππeennjjee eelleekkttrriiËËnnoogg iimmppuullssaa iizzmmeeuu nneerraavvaa.. KKaaddaa jjee oovvaajj pprroo--tteeiinn mmaannjjkkaavv,, nneerrvvnnii ssiisstteemm nnee mmooææee ffuunnkkcciioonniirraattii ii oorrggaanniizzaamm uummiirree.. NNaa ddeessnnoojj ssttrraannii jjee jjooππjjeeddnnaa pprrootteeiinnsskkaa mmoolleekkuullaa zzvvaannaa ""aacceettiillkkooAA vveezzuujjuuÊÊaa""..

slu~aja udruè na odgovaraju}i na~in da bi formirali kompletnu ljudsku }eli-

ju. Da stvar bude jo{ nevjerovatnija, }elija se ne sastoji samo od gomile pro-

teina. Uz proteine, }elija se sastoji od nukleinskih kiselina, karbonhidrata,

masti, vitamina i mnogih drugih hemikalija kao {to su npr. elektroliti, u speci-

fi~nom odnosu, harmoniji i dizajnu u pogledu i strukture i funkcije. Svaki od

ovih sastojaka funkcionira kao gradivni blok ili ko-molekula u razli~itim or-

ganelama.

RRoobbeerrtt SShhaappiirroo, profesor hemije na New York University i DNA

ekspert, izra~unao je vjerovatno}u slu~ajnog formiranja 2000 tipova proteina

na|enih u jednoj jedinoj bakteriji (u ljudskoj }eliji nalazi se 200.000 razli~itih

tipova proteina). Broj koji je dobio bio je 1 naprema 1040.000.97 (Ovo je nev-

jerovatan broj koji se dobije stavljanjem 40.000 nula iza jedinice.)

Profesor primijenjene matematike i astronomije sa University College

(Cardiff, Wales), CChhaannddrraa WWiicckkrraammaassiinngghhee, komentira:

““VVjjeerroovvaattnnoo}}aa ssppoonnttaannoogg ffoorrmmiirraannjjaa `̀iivvoottaa iizz nnee`̀iivvee ttvvaarrii jjee jjeeddaann nnaapprreemmaa

bbrroojjuu ssaa 4400..000000 nnuullaa iizzaa ttooggaa...... ttoo jjee ddoovvoolljjnnoo vveelliikkoo ddaa ssaahhrraannii DDaarrwwiinnaa ii

cciijjeelluu tteeoorriijjuu eevvoolluucciijjee.. @ivot je morao biti smi{ljeni produkt jedne

Inteligencije, obzirom da nije nastao slu~ajno ili iz neke primitivne smjese,

koje nije bilo ni na ovoj, a ni na bilo kojoj drugoj planeti.”98

Sir Fred Hoyle komentirao je ovako ove nevjerovatne brojke:

“Zaista, ovakva teorija (da je ìvot produkt neke inteligencije) je toliko

o~igledna da se moèmo samo ~uditi za{to, zbog te o~iglednosti, nije {iroko

prihva}ena. Razlozi za ovo su prije psiholo{ki nego znanstveni.”99

Razlog za{to je Hoyle upotrijebio termin psiholo{ki je samouvjetovanje

evolucionista da ne prihvate tezu da bi ìvot mogao biti stvoren. Ovi ljudi su

postavili odbijanje Boìjeg postojanja kao svoj glavni cilj. Jedino zbog ovog

razloga oni nastavljaju braniti nerazumne scenarije za koje i oni sami prizna-

ju da su nemogu}i.

LLjjeevvoorruukkii pprrootteeiinnii

Hajde da sada u detalje ispitamo za{to je nemogu} evolucionisti~ki sce-

nario koji se odnosi na formiranje proteina.



Samo ta~an redoslijed pogodnih aminokiselina nije dovoljan za formi-

ranje proteinske molekule. Pored ovoga, svaka od 20 razli~itih tipova

aminokiselina, prisutnih u sastavu proteina, mora biti takozvana “ljevoruka”.

Postoje dva tipa aminokiselina, ljevoruki i desnoruki tip. Razlika me|u njima

je u tzv. zrcalnoj simetriji, tj. u njihovim trodimenzionalnim strukturama, one

su razli~ite, ali sli~e jedne drugima kao {to me|usobno sli~e lijeva i desna ru-

ka u jedne osobe.

Aminokiseline jednog tipa lahko se spajaju sa aminokiselinama drugog

tipa. Kroz istraìvanje je otkrivena jedna za~u|uju}a ~injenica. Svi proteini u

biljaka i ìvotinja, od najjednostvnijih do najsloènijih organizama, napravl-

jeni su od tzv. ljevorukih aminokiselina. Ukoliko bi se i jedna jedina desnoru-

ka aminokiselina spojila na strukturu proteina, taj protein bi postao beskoris-

tan. [to je dosta interesantno, u nekim eksperimentima su bakterije, kojima su

date desnoruke aminokiseline, odmah uni{tile te aminokiseline, a, da bi ih

mogle iskoristiti, u nekim slu~ajevima su formirale ljevoruke aminokiseline

od komponenata koje su preostale nakon razaranja desnorukih aminokiselina.

Pretpostavimo na trenutak da je ìvot nastao slu~ajno, ba{ kako evolu-

cionisti tvrde da se desilo. U ovom slu~aju desnoruke i ljevoruke aminokise-

line, koje su stvorene slu~ajno, trebale bi u prirodi biti prisutne u, otprilike,

jednakim koli~inama. Zbog toga bi sva ìva bi}a u svojoj gra|i trebala imati

i desnoruke i ljevoruke aminokiseline, po{to je hemijski mogu}e da se

aminokiseline oba tipa me|usobno spajaju. U biti, proteini koji postoje u svim

ìvim organizmima na~injeni su samo od ljevorukih aminokiselina.

Pitanje kako proteini mogu odabrati jedino ljevoruke izme|u svih

aminokiselina i kako ~ak nijedna jedina desnoruka aminokiselina ne biva

umije{ana u ìvotni proces je ne{to {to se jo{ uvijek suprotstavlja evolu-

cionistima. Oni nemaju na~ina da objasne takav specifi~an i svjestan izbor.

[tavi{e, ova karakteristika proteina intenzivira konfuziju koju kao }or-

sokak evolucionista pravi “slu~ajnost”. Da bi bio formiran smislen protein,

nije dovoljno da aminokiseline budu samo prisutne u odre|enom broju, u

savr{enom redoslijedu i da budu kombinirane zajedno u pravilnom, u trodi-

menzionalnom dizajnu. Uz sve to, sve ove aminokiseline moraju biti

odabrane izme|u ljevorukih, a da, pri tome, nijedna desnoruka aminokiselina

96

ne smije postojati me|u njima. A ipak, ne postoji mehanizam prirodne selek-

cije koji bi prepoznao da je desnoruka aminokiselina dodata redoslijedu

aminokiselina, mehanizam koji bi prepoznao da je to pogre{no i da ona zbog

toga mora biti odstranjena iz lanca. Ova situacija jo{ jednom, zauvijek, elim-

inira mogu}nost slu~ajnosti i slu~aja.

U Brittanica Science Encyclopaedia, koja je otvoreni branilac evolucije,

ukazano je na ~injenicu da aminokiseline svih ìvih organizama na Zemlji i

gradivni blokovi sloènih polimera, kao {to su proteini, imaju istu - ljevoruku

simetriju. Jo{ je re~eno da je to isto kao kada bi bacili nov~i} milion puta i

uvijek dobili npr. glavu. U istoj enciklopediji je tako|er re~eno da nije

mogu}e shvatiti za{to molekule postaju ljevoruke ili desnoruke i da je ovaj iz-

bor fascinantno povezan sa izvorom ìvota na Zemlji.100

Ukoliko bi nov~i} svaki put prilikom milion bacanja pao na glavu, da li

bi bilo logi~nije da to pripi{emo slu~aju ili da prihvatimo da postoji neka sv-

jesna intervencija? Odgovor bi trebao biti o~igledan. Me|utim, uprkos ovoj

o~itoj o~iglednosti, evolucionisti su poduzeli bijeg u slu~ajnost, jednostavno

zbog toga {to ne èle prihvatiti mogu}nost “svjesne intervencije”.

Situacija sli~na ovoj sa ljevoruko{}u aminokiselina postoji i sa nukleo-

tidima, najmanjim jedinicama DNA i RNA. Suprotno od aminokiselina u

ìvim organizmima, jedino desnoruki nukleotidi bivaju izabrani. Ovo je jo{

jedna situacija koja ne moè biti obja{njena slu~ajno{}u.

Kao zaklju~ak, sa vjerovatno}om koju smo ispitivali do sada, definitivno

je dokazano da postanak ìvota ne moè biti obja{njen slu~ajno{}u. Ako

poku{amo izra~unati vjerovatno}u slu~ajnog nastanka za protein prosje~ne

veli~ine, sastavljen od 400 aminokiselina, izabranih jedino izme|u ljevoruk-

ih aminokiselina, dobijamo da je vjerovatno}a 1 naprema 2400, tj. 10120.

Usporedbe radi, podsjetimo se da je broj elektrona u univezumu procijenjen

na 1079, {to je mnogo manje od vjerovatno}e u na{em slu~aju. Ra~unanjem

vjerovatno}e da ove aminokiseline formiraju potreban redoslijed i

funkcionalni oblik dalo bi jo{ ve}i broj. Ako udruìmo ove vjerovatno}e i ako

pro{irimo predmet razmatranja vjerovatno}e na formiranje ve}eg broja i na

formiranje razli~itih tipova proteina, rezultati postaju nepojmljivi.



IIsspprraavvnnaa vveezzaa jjee oodd vviittaallnnoogg zznnaa~~aajjaa

âk i ova duga lista }orsokaka ne stavlja ta~ku na sve }orsokake evolu-

cije. Nije dovoljno da aminokiseline samo budu smje{tene u potrebnom bro-

ju, redoslijedu i potrebnoj trodimenzionalnoj strukturi. Formiranje proteina

tako|er zahtijeva da aminokiselinske molekule sa vi{e od jedne “ruke” budu

me|usobno povezane preko pojedinih, ta~no odre|enih “ruku”. Takva veza

naziva se “peptidna-veza”. Aminokiseline mogu formirati razli~ite vrste veza

me|usobno; ali proteini su izgra|eni samo i jedino od onih aminokiselina ko-

je su spojene “peptidnim vezama”.

Jedna usporedba }e nam ovo pojasniti: Pretpostavimo da su svi dijelovi

jednog automobila korektno izra|eni i sastavljeni, sa izuzetkom da je jedan

od to~kova pri~vr{}en sa komadom ìce, a bez matica i {arafa, na na~in da je

njegova sredina okrenuta prema zemlji. Takav automobil ne bi se mogao kre-

tati ~ak niti jedan jedini metar, bez obzira kako sloèna bila njegova

tehnologija ili kako je mo}an njegov motor. Na prvi pogled sve izgleda da je

na svom mjestu, ali pogre{an spoj samo jednog to~ka ~ini cijeli auto ne-

upotrebljivim. Na isti na~in, udruìvanje samo jedne aminokiseline u protein-

skoj molekuli sa vezom druga~ijom od peptidne veze ~ini cijelu molekulu ne-

upotrebljivom.

Istraìvanje je pokazalo da nasumi~no kombiniranje aminokiselina

rezultira peptidnim vezama samo u 50% slu~ajeva, a da ostatak otpada na

druge veze koje ne nalazimo u proteinima. Da bi ispravno funkcionirala, sva-

ka aminokiselina koja sa~injava protein mora biti povezana jedino peptidnom

vezom sa drugom aminokiselinom, isto kao {to mora biti samo od ljevorukih

aminokiselina.

Vjerovatno}a da se ovo dogodi je ista kao vjerovatno}a da svaki protein

bude ljevoruk. To jest, kada razmotrimo protein izgra|en od 400 aminokiseli-

na, vjerovatno}a da se sve njegove aminokiseline veù peptidnim vezama je

1 naprema 2399.

NNuullttaa vvjjeerroovvaattnnoo}}aa

Kao {to se moè vidjeti ispod, vjerovatno}a slu~ajnog formiranja pro-

98

teina izgra|enog od 500 aminokiselina je 1 naprema broju koji se dobije

stavljanjem 950 nula iza jedinice. [to je broj koji ljudski um ne moè pojmi-

ti. Ovo je ra~un vjerovatno}e samo na papiru. Prakti~ki, u stvarnosti se takva

vjerovatno}a svodi na nulu. U matematici, vjerovatno}a koja je manja od 1

naprema 1050 statisti~ki se smatra da ima nultu vjerovatno}u za realizaciju.

Vjerovatno}a od 1 naprema 10950 je daleko izvan granica ove definicije.

Dok nemogu}nost formiranja proteina od 500 aminokiselina dostiè

takvu mjeru, mi moèmo dalje nastaviti pomjerati granice uma, sa jo{ vi{im

nivoima nemogu}nosti. U molekuli “hemoglobina”, koji predstavlja protein

vrlo bitan za ìvot, postoji 574 aminokiselina, {to je vi{e nego u proteina

spomenutog u prethodnom ra~unanju vjerovatno}e. Sada razmotrimo ovo: u

samo jednoj od milijardi crvenih krvnih }elija u na{em tijelu, nalazi se


1100995500 ==100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000

VVjjeerroovvaattnnooÊÊaa ddaa pprroossjjeeËËnnaa pprrootteeiinnsskkaa mmoolleekkuullaa iizzggrraaeennaa oodd 550000 aammiinnookkiisseelliinnaa pprriissuuttnniihhuu ttaaËËnnoo ooddggoovvaarraajjuuÊÊoojj kkoolliiËËiinnii ii ssmmjjeeππtteenniihh uu ttaaËËnnoo ooddggoovvaarraajjuuÊÊeemm rreeddoosslljjeedduu,, uuzz

vvjjeerroovvaattnnooÊÊuu ddaa ssvvee aammiinnookkiisseelliinnee kkoojjee oonnaa ssaaddrrææii bbuudduu ssaammoo lljjeevvoorruukkee ii ddaa bbuudduu ssppoojjeenneejjeeddiinnoo ppeeppttiiddnniimm vveezzaammaa jjee ""11"" nnaapprreemmaa 1100995500.. OOvvaajj bbrroojj kkoojjii ssee ddoobbiijjaa kkaaddaa ssttaavviimmoo

995500 nnuullaa iizzaa 11 ((jjeeddiinniiccee)) ppiiππee ssee oovvaakkoo::

Postoje tri osnovna uvjeta za formiranje upotrebljivog proteina:PPrrvvii uuvvjjeett:: da su sve aminokiseline u proteinskom lancu odgovarajuÊeg tipa i da suporedane u pravilnom redoslijeduDDrruuggii uuvvjjeett:: da su sve aminokiseline u lancu ljevorukeTTrreeÊÊii uuvvjjeett:: da se sve ove aminokiseline meusobno spajaju formiranjem hemijskih vezazvanih "peptidne veze".Da bi se protein formirao sluËajno, sva tri osnovna uvjeta moraju postojati iissttoovvrreemmeennoo.VjerovatnoÊa sluËajnog formiranja proteina je jednaka umnoπku vjerovatnoÊa za real-iziranje svakog od ova tri uvjeta posebno. Naprimjer, za prosjeËnu molekulu koja se sas-toji od 550000 aminokiselina:11.. VVjjeerroovvaattnnooÊÊaa ddaa ssee aammiinnookkiisseelliinnee ssppoojjee uu pprraavviillnnoomm rreeddoosslljjeedduu::Postoji 20 tipova aminokiselina koji sudjeluju u formiranju proteina. Prema tome:-VjerovatnoÊa da svaka od aminokiselina bude korektno izabrana izmeu ovih 20 tipova =1/20-VjerovatnoÊa da sve od ovih 500 aminokiselina budu korektnoodabrane = 1/20500 = 1/10650

Dakle 1 sluËaj od 10650 (pokuπaja), odnosno, jednom u 10650

22.. VVjjeerroovvaattnnooÊÊaa ddaa ssuu aammiinnookkiisseelliinnee lljjeevvoorruukkee::-VjerovatnoÊa da samo jedna aminokiselina bude ljevoruka = 1/2-VjerovatnoÊa da sve od ovih 500 aminokiselina budu ljevoruke u isto vrijeme =1/2500 = 1/10150

Dakle 1 sluËaj od 10150 (pokuπaja), odnosno, jednom u 10150

33.. VVjjeerroovvaattnnooÊÊaa ddaa ssvvee aammiinnookkiisseelliinnee bbuudduu ssppoojjeennee ssaa ""ppeeppttiiddnniimm vveezzaammaa""::Aminokiseline mogu se kombinirati meusobno sa razliËitim vrstama hemijskih veza. Dabi se formirao upotrebljiv protein, sve aminokiseline u lancu moraju biti kombinirane saspecijalnom hemijskom vezom zvanom "peptidna veza". IzraËunato je da vjerovatnoÊa dase aminokiseline spajaju baπ sa peptidnom, a ne sa nekom drugom vrstom veze iznosi 50%.U odnosu na ovo:-VjerovatnoÊa da ddvviijjee aammiinnookkiisseelliinnee budu spojene peptidnom vezom =1/2-VjerovatnoÊa da od 550000 aammiinnookkiisseelliinnaa sve budu spojene peptidnim vezama = 1/2499 = 1/10150

Dakle 1 sluËaj u 10150 (pokuπaja), odnosno, jednom u 10150

UUKKUUPPNNAA VVJJEERROOVVAATTNNOO∆∆AA== 11//1100665500 xx 11//1100115500 xx 11//1100115500 == 11//1100995500

== 11 sslluuËËaajj oodd 1100995500 ((ppookkuuππaajjaa)),, ooddnnoossnnoo,, jjeeddnnoomm uu 1100995500

VVjjeerroovvaattnnooÊÊaa ddaa jjeeddaann pprrootteeiinn oodd 550000 aammiinnookkiisseelliinnaa bbuuddee ffoorrmmiirraann sslluuËËaajjnnoo jjee......

NNUULLTTAA VVJJEERROOVVAATTNNOO∆∆AA

280.000.000 (280 miliona) hemoglobinskih molekula.

Pretpostavljena starost Zemlje nije dovoljna da pruì priliku za formi-

ranje jednog jedinog proteina “metodom poku{aja i pogre{ke”, a da ne govo-

rimo o crvenoj krvnoj }eliji. âk i da pretpostavimo da su se, od postanka svi-

jeta, bez gubitka vremena, aminokiseline sastavljale i rastavljale “metodom

poku{aja i pogre{ke” da bi formirale jednu jedinu proteinsku molekulu, potre-

ban bi im bio vremenski period duì nego {to je starost svijeta da bi se mogao

nositi sa vjerovatno}om od 1 naprema 10950.

Zaklju~ak izveden iz svega ovoga je da evolucija pada u stra{an ambis

nevjerovatno}e upravo ve} na stadiju formiranja jednog jedinog proteina.

DDaa llii ppoossttoojjii mmeehhaanniizzaamm ““ppookkuu{{aajjaa ii ppooggrree{{kkee”” uu pprriirrooddii??

Kona~no, zavr{avamo sa jednom veoma va`nom poentom u odnosu na

osnovnu logiku ra~una vjerovatno}e, za {to smo naveli neke primjere.

Pokazali smo da je gore ura|eni ra~un vjerovatno}e dostigao astronomske

granice i da su ove astronomske mogu}nosti prakti~no nemogu}e da se dese.

Me|utim, postoji jedan mnogo va`niji i mnogo vi{e haoti~an aspekt za evolu-

cioniste. A to je, da pod prirodnim uvjetima ove mogu}nosti ne mogu uop}e

~ak ni otpo~eti nekakav period poku{aja, i zato nema mehanizma poku{aja i

pogre{ke u prirodi kojim bi se poku{alo proizvesti proteine.

Prora~uni na koje smo gore ukazali da pokaèmo vjerovato}u slu~ajnog

formiranja proteinske molekule sa 500 aminokiselina, vrijedi jedino za ideal-

nu okolinu “poku{aja i pogre{ke” koja ne postoji u stvarnom ìvotu. Tj.

vjerovatno}a dobivanja korisnog proteina je 1 naprema 10950 jedino ako pret-

postavimo da postoji jedan imaginarni mehanizam u kojemu nevidljive ruke

udruùju 500 aminokiselina nasumice i tada vidjev{i da nisu uspjele, razjed-

injuju ih jednu po jednu i onda ih opet sjedinjuju, ali u druga~ijem rasporedu

itd. U svakom poku{aju aminokiseline bi trebale biti razdvojene jedna po jed-

na i onda opet spojene u novom redoslijedu. Spajanje bi trebalo prestati nakon

{to je dodato svih 500 aminokiselina i trebalo bi biti osigurano da ~ak niti jed-

na ekstra aminokiselina nije umije{ana. Poku{aj bi trebao tada biti zaustavl-

jen, da se vidi da li se protein ve} formirao ili ne, a u slu~aju proma{aja, sve

bi trebalo biti rastvoreno i onda poku{ati druga~iji redoslijed. Dodatno, u



svakom poku{aju, ~ak niti jedna strana supstanca ne bi smjela biti umije{ana.

Tako|er je neophodno da lanac koji se formira tokom jednog poku{aja ne

bude razdvojen i uni{ten prije no {to se na njega sveè njegova 499. karika.

Svi ovi uvjeti zna~e da vjerovatno}e koje smo spominjali vaè jedino u kon-

troliranoj okolini, gdje postoje svjesni mehanizmi koji usmjeravaju po~etak i

kraj, i svaki stadij procesa, i gdje je jedino odabir aminokiseline “prepu{ten

slu~aju”. Bez sumnje je nemogu}e da takva okolina postoji pod prirodnim

uvjetima. Zbog toga je formiranje proteina u prirodnoj okolini logi~ki i

tehni~ki nemogu}e, bez obzira na “aspekt vjerovatno}e”. Ustvari, govoriti o

vjerovatno}i da se desi takav doga|aj je sasvim neznanstveno.

Neki neupu}eni evolucionisti ne shva}aju ovo. Budu}i da oni pret-

postavljaju da je formiranje proteina obi~na hemijska reakcija, oni prave smi-

je{ne dedukcije, kao npr. “aminokiseline su se kombinirale putem reakcija i

formirale proteine”. Me|utim, slu~ajne hemijske reakcije koje se odigravaju

u anorganskim strukturama mogu dati jedino jednostavne i primitivne prom-

jene. Njihov broj je odre|en i ograni~en. Za ne{to sloènije hemijske materi-

je, moraju biti uklju~ene velike fabrike, hemijske plantaè i laboratorije.

Takav slu~aj je sa lijekovima, kao i sa mnogim drugim hemijskim materija-

ma koje koristimo u svakodnevnom ìvotu. Proteini imaju mnogo sloèniju

strukturu nego one hemikalije koje proizvodi industrija. Zbog toga je

nemogu}e da su proteini, od kojih je svaki ~udo dizajna i tehnike, u kojemu

svaki dio pristaje na svoje mjesto u odre|enom redoslijedu, postali kao rezul-

tat nasumi~nih hemijskih reakcija.

No, hajde da za trenutak ostavimo sve ove nemogu}nosti koje smo do

sada opisali i pretpostavimo da je upotrebljiva, svrhovita proteinska moleku-

la ipak evoluirala - spontano i “pukim slu~ajem”. Ve} na ovoj ta~ki evoluci-

ja opet nema odgovora, zato {to je, da bi se proteini odràli, potrebno da budu

izolirani od prirodne okoline u kojoj se nalaze i da budu za{ti}eni pod veoma

posebnim uvjetima. U suprotnom, ovaj protein bi se ili dezintegrirao, zbog iz-

loènosti prirodnim uvjetima na Zemlji, ili bi mu se pridruìle druge kiseline,

aminokiseline, ili hemijski sastojci, ~ime bi izgubio svoje osobine i pretvorio

se u potpuno druga~iju i neupotrebljivu supstancu.

102

EEvvoolluucciioonniissttii~~kkii ttrrzzaajjii uu ttrraa`̀eennjjuu ooddggoovvoorraa nnaa ppiittaannjjee ooppoorriijjeekklluu `̀iivvoottaa

Pitanje “kako se ìvot prvobitno pojavio” je tako kriti~an }orsokak za

evolucioniste da oni obi~no ~ak ni ne poku{avaju da se doti~u ove teme. Oni

poku{avaju da pre|u preko ovog pitanja govore}i: “Prva bi}a su nastala kao

rezultat nekih slu~ajnih doga|anja u vodi”. Oni su nai{li na barikadu koju

nikakvim sredstvima ne mogu zaobi}i. Uprkos paleontolo{kim argumentima

za evoluciju, u ovom podru~ju oni nemaju dostupne fosile da ih izvrnu i

samovoljno interpretiraju, da bi podràli svoje tvrdnje. Zbog toga je teorija

evolucije pobijena od samoga po~etka.

Postoji jedna va`na stvar koju treba razmotriti: AAkkoo jjee zzaa ssvvaakkii kkoorraakk

eevvoolluucciioonnoogg pprroocceessaa ddookkaazzaannoo ddaa jjee nneemmoogguu}},, oonnddaa ttoo uu ddoovvoolljjnnoojj mmjjeerrii

ddookkaazzuujjee ddaa jjee cciijjeellaa tteeoorriijjaa ppoottppuunnoo llaa`̀nnaa ii nneevvaa`̀ee}}aa.. Naprimjer, dokazuju}i

da je nasumi~no formiranje proteina nemogu}e, sve druge tvrdnje o

slijede}im koracima evolucije su tako|er pobijene. Nakon ovog, postaje be-

smisleno uzeti neke ljudske i majmunske lobanje i praviti spekulacije u vezi

sa njima.

Kako su ìvi organizmi postali od neorganskih tvari? - pitanje je koje

evolucionisti dugo vremena nisu èljeli spominjati. Me|utim, ovo pitanje, ko-

je je konstantno bilo izbjegavano, naraslo je u tolikoj mjeri da je postalo

neizbje`ni problem, te se to poku{alo srediti jednom serijom studija u drugoj

~etvrtini XX stolje}a.

Glavno pitanje je bilo: kako se prva ìva }elija pojavila u prvobitnoj at-

mosferi Zemlje? Drugim rije~ima, kakvo bi obja{njenje za ovaj problem

mogli dati evolucionisti?

Smatralo se da bi odgovore na ova pitanja mogli dati eksperimenti.

Evolucionisti~ki znanstvenici i istraìva~i izvr{ili su odre|ene laboratorijske

eksperimente upravljene na odgovore ovih pitanja, ali oni nisu izazvali mno-

go interesovanja. Najrespektabilnija studija porijekla ìvota je eksperiment

nazvan MMiilllleerroovv eekkssppeerriimmeenntt, izveden od strane ameri~kog istraìva~a

SSttaannlleeyyaa MMiilllleerraa 1953. godine. (Eksperiment je tako|er poznat kao “Urey-



Millerov eksperiment” zbog doprinosa Millerovog instruktora na Chicago

Univerzitetu, HHaarroollddaa UUrreeyyaa.)

Ovaj eksperiment je jedini “dokaz” koji je, navodno, dokazivao “tezu o

molekularnoj evoluciji”, predstavljenu kao prvi stadij evolutivnog perioda.

Uprkos tome {to je pro{lo vi{e od pola stolje}a, i {to je postignut veliki tehno-

lo{ki razvitak, niko nije poduzeo bilo kakve daljnje korake. Uprkos ovome,

Millerov eksperiment se jo{ uvijek nau~ava u ud`benicima kao evolu-

cionisti~ko obja{njenje najranije generacije ìvih bi}a. Evolucionisti namjer-

no izbjegavaju takve eksperimente, budu}i da su svjesni ~injenice da ih takve

studije ne podràvaju i da, naprotiv, pobijaju njihove teze.

MMiilllleerroovv eekkssppeerriimmeenntt

Namjera Stanleya Millera je bila da postigne eksperimentalno otkri}e

pokazuju}i da su aminokiseline, gradivni elementi proteina, mogle postati

slu~ajno na beìvotnoj Zemlji milijardama godina ranije.

U svom eksperimentu Miller je upotrijebio mje{avinu gasa za kakvu je

pretpostavio da je postojala na prvobitnoj Zemlji (ali za koju je kasnije

dokazano da je bila nerealna) sastavljenu od amonijaka, metana, hidrogena i

vodene pare. Budu}i da ovi gasovi ne bi reagirali jedni sa drugima u prirod-

nim uvjetima, on je u ovaj milje uveo energetsku stimulaciju da bi otpo~eo

reakciju me|u njima. Pretpostavljaju}i da bi ova energija mogla do}i od

odbljesaka gromova u primordijalnoj atmosferi, on je upotrijebio izvor um-

jetnog pra`njenja elektriciteta da bi osigurao potrebnu energiju.

Miller je kuhao ovu mje{avinu gasa na 100°C u toku jedne sedmice i do-

datno je uklju~io elektri~nu struju. Na kraju sedmice Miller je analizirao

hemikalije koje su se formirale na dnu posude i uo~io da su stvorene 3 od 20

aminokiselina koje sa~injavaju osnovne gradivne elemente proteina.

Ovaj eksperiment je izazvao veliko uzbu|enje me|u evolucionistima i

bio je promoviran kao izvanredan uspjeh. [tavi{e, u stanju opojne euforije ra-

zli~ite publikacije su donijele naslove kao “Miller stvara ìvot”. Me|utim, sve

molekule koje je Miller uspio na~initi bile su samo neke anorganske

molekule.

104

Ohrabreni ovim eksperimentom, evolucionisti su smjesta stali praviti

nove scenarije. Stadiji koji su slijedili iza aminokiselina bili su ubrzano pret-

postavljani. Navodno su se aminokiseline kasnije ujedinile u odgovaraju}e ni-

zove da bi igrom slu~aja formirale proteine. Neki od ovih slu~ajno nastalih

proteina postavili su se u strukture nalik na }elijsku membranu koje su

“nekako” nastale i formirale primitivnu }eliju. ]elije su se tokom vremena

ujedinile i formirale ìve organizme. Me|utim, Millerov eksperiment nije bio

ni{ta drugo do prividan uspjeh i otada je bio opovrgnut kao neta~an iz

mno{tva aspekata.

MMiilllleerroovv eekkssppeerriimmeenntt nniijjee bbiioo nnii{{ttaa ddrruuggoo ddoo pprriivviidd

Izgledalo je da je Millerov eksperiment dokazao da su se aminokiseline

mogle same formirati pod uvjetima koji su postojali na prvobitnoj Zemlji,

me|utim, imao je nedosljednosti u brojnim aspektima. Evo tih nedosljednosti:

11.. KKoorriissttee}}ii mmeehhaanniizzmmee ttzzvv.. ““hhllaaddnnee rree{{eettkkee ((zzaammkkee))”” MMiilllleerr jjee iizzoolliirraaoo

aammiinnookkiisseelliinnee ~~iimm bbii oonnee bbiillee ffoorrmmiirraannee.. Da nije tako radio, uvjeti u okolini

u kojoj su se aminokiseline formirale smjesta bi uni{tili ove molekule.

Bez sumnje, ova vrsta svjesnog mehanizma izoliranja nije postojala u

prvobitnim uvjetima na Zemlji. Bez ovakvog mehanizma, ~ak i ako bi neka

aminokiselina i nastala, odmah bi bila uni{tena. Hemi~ar RRiicchhaarrdd BBlliissss ovako

je izrazio ovu kontradiktornost: “Zaista, bez ove hladne re{etke, hemijski pro-

dukti bili bi uni{teni od strane elektri~nog izvora.”101

Ustvari, Miller u svom prethodnom eksperimentu nije mogao formirati

niti jednu jedinu aminokiselinu koriste}i iste supstance, a bez mehanizma

hladne re{etke.

22.. PPrrvvoobbiittnnaa aattmmoossffeerrsskkaa ookkoolliinnaa kkoojjuu jjee MMiilllleerr ppookkuu{{aaoo ssiimmuulliirraattii nniijjee

bbiillaa rreeaallnnaa.. 80-ih godina, znanstvenici su se sloìli na stajali{tu da bi u ovoj

umjetnoj okolini, umjesto metana i amonijaka, trebali postojati nitrogen i kar-

bondioksid. Poslije dugog perioda {utnje, sam Miller je tako|er priznao da at-

mosferski uvjeti koje je on koristio u svom eksperimentu nisu bili realni.102

A zbog ~ega je onda Miller insistirao na ovim gasovima? Odgovor je

jednostavan: bez amonija bilo je nemogu}e prizvesti aminokiseline. KKeevviinn



MMcc KKeeaann govori o ovome u ~lanku objavljenom u magazinu Discover:

"Miller i Urey imitirali su prvobitnu atmosferu Zemlje sa mje{avinom

metana i amonija. Prema njima, Zemlja je bila prava homogena mje{avina

metala, stijena i leda. Me|utim, iz posljednjih studija se razumije da je

Zemlja bila veoma vrela u to vrijeme i da je bila sastavljena od rastopljenog

nikla i èljeza. Zbog toga, hemijska atmosfera tog vremena trebala bi biti

formirana uglavnom od nitrogena (N2), karbondioksida (CO2) i vodene

pare (H2O). Me|utim, sve ovo, za razliku od metana i amonija nije pogod-

no za formiranje organskih molekula."103

Ameri~ki znanstvenik JJ.. PP.. FFeerrrriiss i CC.. TT.. CChheenn ponovili su Stanley-

Millerov eksperiment pod atmosferskim uvjetima koji su sadràvali karbon-

dioksid, hidrogen, nitrogen i vodenu paru, i nisu bili u stanju proizvesti niti

jednu jedinu aminokiselinu.104

33. Jo{ jedna va`na stvar koja poni{tava Millerov eksperiment je to da

je uu aattmmoossffeerrii,, uu vvrriijjeemmee kkaaddaa ssee ssmmaattrraalloo ddaa ssuu ssee aammiinnookkiisseelliinnee ttrreebbaallee

ffoorrmmiirraattii,, bbiilloo ddoovvoolljjnnoo kkiissiikkaa ddaa iihh ssvvee uunnii{{ttii.. Ova ~injenica koju je Miller

previdio je otkrivena pomo}u tragova oksidiranog èljeza i uranija na|enih

u stijenama ~ija je starost procijenjena na 3,5 milijarde godina.105

Postoje i drugi pokazatelji koji govore da je koli~ina kisika u tom stadi-

ju bila mnogo ve}a nego {to su po~etno evolucionisti tvrdili. Studije tako|er

pokazuju da je u to vrijeme koli~ina ultraljubi~astog zra~enja kojemu je

Zemlja bila izloèna bila deset hiljada puta ve}a nego {to su evolucionisti pro-

cijenili. Ovo intenzivno ultraljubi~asto zra~enje bi neizbje`no oslobodilo

kisik, razlaù}i vodenu paru i karbondioksid u atmosferi.

Ova situacija potpuno poni{tava Millerov eksperiment u kojemu je kisik

bio potpuno zanemaren. Ukoliko bi kisik bio upotrijebljen u eksperimentu,

metan bi se razloìo na karbondioksid i vodu, a amonijak bi bio razloèn na

nitrogen i vodu. Na drugoj strani, u okoli{u gdje kisik ne postoji ne bi bilo ni

ozonskog sloja, i zbog toga bi aminokiseline odmah bile uni{tene, budu}i da

bi bile izloène veoma jakim ultraljubi~astim zrakama bez za{tite ozonskog

sloja. Drugim rije~ima, sa ili bez kiseonika u prvobitnom svijetu, rezultat bi

bio: okolina destruktivna za aminokiseline.

106

44.. Na kraju Millerovog eksperimenta formirane su mnoge aminokiseline

sa osobinama {kodljivim za strukturu i funkciju ìvih tvari. Ako aminokise-

line ne bi bile izolirane i ako bi bile ostavljene u istom okoli{u sa ovim

hemikalijama, njihovo uni{tenje ili transformiranje u druga~ije spojeve, kroz

hemijske reakcije, bilo bi neizbje`no.

[tavi{e, na kraju ovog eksperimenta bio je formiran veliki broj

“desnorukih” aminokiselina.106 Postojanje ovih aminokiselina pobilo je teori-

ju ~ak unutar njenog vlastitog rezoniranja, zato {to su desnoruke aminokise-

line od onih aminokiselina koje ne mogu funkcionirati u sastavu ìvih orga-

nizama. Da zaklju~imo: okolnosti, u kojima su formirane aminokiseline u

Millerovom eksperimentu, nisu bile prikladne za ìvot. Uistinu, ovaj medij

dobio je oblik jedne kisele mje{avine koja uni{tava i oksidira korisne

molekule koji su nastali.

Postoji jedna konkretna istina na koju sve ove ~injenice upu}uju: ZZaa

MMiilllleerroovv eekkssppeerriimmeenntt nnee mmoo`̀ee ssee ttvvrrddiittii ddaa jjee ddookkaazzaaoo ddaa ssuu `̀iivvee ttvvaarrii ffoorrmmii--

rraannee sslluu~~aajjnnoo ppoodd pprrvvoobbiittnniimm uuvvjjeettiimmaa nnaa ZZeemmlljjii.. Cijeli eksperiment nije

ni{ta vi{e do smisleni i kontrolisani laboratorijski eksperiment sa svrhom da

se proizvedu aminokiseline. Koli~ina i tipovi gasova kori{tenih u eksperi-

mentu su idealno pode{eni da omogu}e nastanak aminokiselina.

Koli~ina energije kojom je sistem bio snabdjeven nije bila ni prevelika

niti premalena, nego precizno pode{ena da omogu}i da se potrebna reakcija

desi. Eksperimentalna aparatura bila je izolirana tako da ne dozvoli prodor bi-

lo kakve {tetne, destruktivne supstance ili bilo kojeg drugog elementa koji bi

sprije~io formiranje aminokiselina koje su bile pogodne (za teoriju evolucije)

da budu prisutne u prvobitnim uvjetima na Zemlji. Nijedan element, mineral

ili sastojak koji su bili prisutni u prvobitnim uvjetima na Zemlji i koji su bili

podesni da promijene tok reakcije, nisu bili uklju~eni u eksperiment. Kisik,

koji bi sprije~io formiranje aminokiselina zbog oksidacije, samo je jedan od

ovih destruktivnih elemenata. âk i pod idealnim laboratorijskim uvjetima,

nemogu}e je proizvedene aminokiseline sa~uvati i izbje}i njihovo uni{tenje

bez mehanizma “hladne re{etke”.

Ustvari, ovim eksperimentom sami evolucionisti su pobili evoluciju, jer

ako eksperiment i{ta dokazuje, to je da aminokiseline mogu biti proizvedene



samo u kontroliranim laboratorijskim uvjetima, gdje su svi uvjeti specijalno

dizajnirani svjesnom intervencijom. To jest, sila koja dovodi do ìvota ne ~ini

to nesvjesnim slu~ajem, nego radije svjesnom kreacijom - stvaranjem.

Razlog zbog kojega evolucionisti ne prihvataju ovu evidentnu realnost

je njihovo slijepo pristajanje uz predrasude koje su totalno neznanstvene. [to

je dosta interesantno, Harold Urey, koji je, sa Stanleyem Millerom, orga-

nizirao Millerov eksperiment je, u aktualnom kontekstu, priznao slijede}u

~injenicu:

"Svi mi koji smo prou~avali porijeklo ìvota, na{li smo da {to vi{e gledamo

u “ìvot”, ssvvee vvii{{ee oossjjee}}aammoo ddaa jjee oonn pprreevvii{{ee sslloo`̀eenn ddaa bbii eevvoolluuiirraaoo bbiilloo

ggddjjee. Mi svi vjerujemo, kao stvar vjere, da je ìvot na ovoj planeti evoluirao

iz neìve tvari. Samo zbog toga {to je njegova sloènost toliko velika, nama

je te{ko zamisliti da se tako i zbilo."107

PPrrvvoobbiittnnaa aattmmoossffeerraa ssvviijjeettaa ii pprrootteeiinnii

Uprkos svim nedosljednostima koje smo naprijed naveli, evolucionisti

se jo{ uvijek pozivaju na Millerov eksperiment da bi izbjegli pitanje kako su

se aminokiseline same od sebe formirale u prvobitnoj atmosferi. âk i danas

oni nastavljaju varati ljude pretvaraju}i se da je problem rije{en sa ovim

varljivim eksperimentom.

Me|utim, da bi objasnili drugi stadij porijekla ìvota, evolucionisti su se

susreli sa neuporedivo ve}im problemom nego {to je to formiranje

aminokiselina: “pprrootteeiinnii”, tj. gradivni blokovi ìvota, sastavljeni su od hilja-

da razli~itih aminokiselina sjedinjenih me|usobno u ta~no odre|enom

poretku.

Tvrditi da su se proteini formirali slu~ajno pod prirodnim uvjetima mno-

go je vi{e nerealno i nerazumno nego tvrditi da su se aminokiseline formirale

slu~ajno. Na prethodnim stranicama smo pomo}u ra~una vjerovatno}e

prou~avali matemati~ku (ne)mogu}nost za slu~ajno ujedinjenje aminokiseli-

na u odgovaraju}em redoslijedu - za njihovo potonje formiranje proteina.

Sada }emo ispitati (ne)mogu}nost formiranja proteina (u slu~ajnim hemi-

DDanas, Millerov eksperiment je stvar na koju se uopÊe ne obraÊa paænja, Ëak i

meu evolucionistiËkim znanstvenicima. U februarskom broju iz 1998. go-

dine, Ëuvenog evolucionistiËkog znanstvenog Ëasopisa Earth, u Ëlanku

naslovljenom "Life's Crucible", pojavila se slijedeÊa izjava:

"Geolozi sada misle da se prvobitna atmosfera

sastojala uglavnom od karbondioksida i nitroge-

na, gasova koji su manje reaktivni nego oni koji

su koriπteni u eksperimentu iz 1953. »»aakk ii aakkoo jjee

MMiilllleerroovvaa aattmmoossffeerraa ppoossttoojjaallaa, kako se postiglo

da jednostavne molekule, kao aminokiseline, idu

kroz neophodne hemijske promjene koje bi ih

preobrazile u sloæenije sastojke ili polimere, kao

πto su proteini? Sam Miller je raπirio ruke na

ovom dijelu zagonetke. "To je problem", uzdah-

nuo je on sa ogorËenjem. "Kako Êete napraviti

polimere? To nije tako lahko."1

Kako smo vidjeli, Ëak je i sam Miller prihvatao

da danas njegov eksperiment neÊe voditi nikakvom

zakljuËku u smislu donoπenja objaπnjenja za porijek-

lo æivota. »injenica da su naπi evolucionistiËki znanstvenici strasno prigrlili ovaj eksper-

iment jedino pokazuje bijedu evolucije i beznadeænost njenih zagovornika.

U martovskom broju National Geographica iz 1998., u Ëlanku naslovljenom

"Pojavljivanje æivota na Zemlji" reËeno je slijedeÊe:

"Mnogi znanstvenici sada sumnjaju da je rraannaa aattmmoossffeerraa bbiillaa ddrruuggaa~~iijjaa oodd oonnee kkaakkvvuu

jjee MMiilllleerr uu ppoo~~eettkkuu pprreettppoossttaavvlljjaaoo.. Oni misle da se ona prije sastojala od karbon-

dioksida i nitrogena, nego od hidrogena, metana i amonija.

To su loπe vijesti za hemi~are. Kada pokuπaju izreagirati karbondioksid i nitrogen oni

dobijaju bezna~ajnu koli~inu anorganskih molekula koja je jednaka (ekvivalentna) rast-

varanju jedne kapi za kolorizaciju hrane u vodi ogromnog bazena za plivanje.

Znanstvenicima je tteeππkkoo zzaammiisslliittii ddaa ssee `̀iivvoott ppoojjaavviioo iizz ttaakkoo bbeezznnaa~~aajjnnee ssmmjjeessee.."" 2

Ukratko, niti Millerov eksperiment, a niti drugi pokuπaji evolucionista ne mogu

odgovoriti na pitanje kako se æivot na Zemlji pojavio. Sva istraæivanja koja su izvrπena

pokazuju da je nemoguÊe da se æivot pojavi sluËajno i tako potvruju da je æivot stvoren.

1. Earth, "Life's Crucible", February 1998, str. 34

2. National Geographic, "The Rise of Life on Earth", March 1998, str. 68

SSttaannlleeyy MMiilllleerr ssaa ppookkuussnniimm aappaarraattoomm

NNAAJJNNOOVVIIJJII EEVVOOLLUUCCIIOONNIISSTTII»»KKII IIZZVVOORRII OOSSPPOORRAAVVAAJJUU MMIILLLLEERROOVV EEKKSSPPEERRIIMMEENNTT


jskim reakcijama), u pogledu prvobitnih uvjeta na Zemlji. SSiinntteezzaa pprrootteeiinnaa nniijjee mmoogguu}}aa uu vvooddii

Kada se kombiniraju da bi formirale proteine, aminokiseline me|usob-

no formiraju jednu specijalnu vrstu veze - “peptidnu vezu”. Prilikom formi-

ranja ove veze osloba|a se jedna molekula vode.

Ova ~injenica definitivno pobija evolucionisti~ko obja{njenje da je pr-

vobitni ìvot potekao u vodi, budu}i da prema LLee CChhaatteelliieerr PPrriinncciippllee ([atel-

jeovom principu) u hemiji nije mogu}e da se reakcija u kojoj se osloba|a vo-

da (reakcija kondenzacije) odigra u vodenoj sredini. Odigravanje ovakve

vrste reakcije u vodenom okoli{u “ima najmanju vjerovatno}u da se desi” od

svih hemijskih reakcija.

Stoga, okeani, za koje se tvrdilo da su mjesto gdje je ìvot po~eo i gdje

su postale prve aminokiseline, definitivno nisu pogodna okolina gdje bi

aminokiseline formirale proteine. Sa druge strane, bilo bi iracionalno za

evolucioniste da promijene mi{ljenje i da tvrde da je ìvot otpo~eo na kopnu

zato {to su mora i okeani jedina mjesta gdje su aminokiseline mogle biti

za{ti}ene od ultra~aljubi~astog zra~enja. Na kopnu, oni bi bili razoreni zbog

ultraljubi~astog zra~enja. Le Cahatelierov princip opovrgava tvrdnju o formi-

ranju ìvota u moru. Ovo je jo{ jedna dilema koja se suprotstavlja evoluciji.

JJoo{{ jjeeddaann oo~~aajjnnii~~kkii ppookkuu{{aajj:: FFooxxoovv eekkssppeerriimmeenntt

Izazvani gornjom dilemom, evolucionisti su po~eli izmi{ljati nerealne

scenarije da bi prevazi{li ovaj “vodeni problem” koji apsolutno pobija njihove

teorije. SSyyddnneeyy FFooxx bio je jedan od najpoznatijih me|u ovim istraìva~ima.

Da bi rije{io ovaj problem, Fox je izloìo slijede}u teoriju. Prema njemu, mo-

ra da su, nakon formiranja u prvobitnim okeanima, prve aminokiseline bile

povu~ene na neke litice blizu vulkana. Mora da se voda, sadràna u ovoj

mje{avini koja je uklju~ivala aminokiseline prisutne na liticama, isparila ka-

da se temperatura povisila iznad ta~ke klju~anja. Tako su se aminokiseline,

koje su bile “isu{ene”, mogle kombinirati da bi formirale proteine.

Me|utim ovo “komplicirano” rje{enje nije priznato od strane mnogih,

jednostavno zato {to aminokiseline ne bi mogle izdràti tako visoke tempera-

ture. Istraìvanje potvr|uje da bi aminokiseline smjesta bile uni{tene na tako

110

visokim temperaturama.

Ali, Fox nije odustao. On je kombinirao pro~i{}ene aminokiseline u lab-

oratoriji “pod vrlo posebnim uvjetima” zagrijavaju}i ih u suhoj okolini.

Aminokiseline su se kombinirale, ali jo{ uvijek nisu bili dobiveni proteini.

Ustvari, ono {to je on dobio bile su jednostavne, neure|ene om~e aminokiseli-

na, namjerno kombinirane jedne sa drugima, i koje su bile daleko od toga da

podsje}aju na bilo koji protein koji izgra|uje ìva bi}a. [tavi{e, kada bi Fox

drào ove aminokiseline na stalnoj temperaturi, tada bi ove neupotrebljive

om~e aminokiselina tako|er bile dezintegrirane.108

Druga stvar koja poni{tava eksperiment je to {to Fox nije koristio ne-

upotrebljive zavr{ne produkte dobivene u Millerovom eksperimentu, nego

~iste aminokiseline iz ìvih organizama. Me|utim, ovaj eksperiment, koji je

pretendirao da bude nastavak Millerovog eksperimenta, morao je krenuti od

rezultata koje je postigao Miller. A, ipak, ni Fox, a niti bilo koji drugi

istraìva~, nisu upotrijebili beskorisne aminokiseline koje je proizveo

Miller.109

Foxov eksperiment nije primljen pozitivno ~ak ni u evolucionisti~kim

krugovima zato {to je bilo jasno da se besmisleni aminokiselinski lanci (pro-

teinoidi), koje je on dobio, ne bi mogli formirati u prirodnim uvjetima.

[tavi{e, proteini - osnovne jedinice ìvota, jo{ uvijek ne bi mogli biti proizve-

deni. Problem porijekla proteina jo{ uvijek ostaje nerije{en. U jednom ~lanku

u popularnom znanstvenom ~asopisu iz 70-ih, Chemical Engineering News,

Foxov eksperiment je spomenut ovako:

“Sydney Fox i drugi istraìva~i uspjeli su da ujedine aminokiseline u oblik

‘proteinoida’ koriste}i veoma posebne tehnike zagrijavanja pod uvjetima

koji ustvari nikako nisu ni postojali u prvobitnim stadijima Zemlje.

Tako|er, oni nikako nisu sli~ni vrlo pravilnim proteinima prisutnim u ìvim

bi}ima. Oni nisu ni{ta drugo do beskorisne, nepravilne mrlje. Istina je da bi

one definitivno bile uni{tene, ~ak i ako su ovakve molekule bile formirane

u ranim stadijima.”110

Ustvari, proteinoidi koje je Fox proizveo bili su, i u gra|i i u funkciji,

potpuno druga~iji od pravih proteina. Razlika izme|u proteina i “proteinoida”

bila je velika kao razlika izme|u opreme visoke tehnologije i gomile sirovog,


NNEEÆÆIIVVAA MMAATTEERRIIJJAA NNEE MMOOÆÆEE PPRROOIIZZVVEESSTTII ÆÆIIVVOOTT

JJ edan broj evolucionistiËkih eksperimenata, kao πto su Millerov iFoxov eksperiment, bili su smiπljeni da dokaæu tvrdnju da neæivamaterija moæe samu sebe organizirati i proizvesti kompleksno æivo

biÊe. Ovo je potpuno neznanstveno ubjeenje. Svako promatranje ieksperiment su nepobitno dokazali da materija nema takvu sposobnost.»uveni engleski astronom i matematiËar SSiirr FFrreedd HHooyyllee primjeÊuje da ma-terija ne moæe proizvesti æivot sama od sebe, bez namjernog, promiπljenoguplitanja:

""AAkkoo ssuu ppoossttoojjaallii oossnnoovvnnii pprriinncciippii mmaatteerriijjee kkoojjii ssuu nneekkaakkoo ddoovveellii oorr--ggaannsskkee ssiisstteemmee ddoo ææiivvoottaa,, nnjjiihhoovvoo ppoossttoojjaannjjee bbii ssee ttrreebbaalloo llaahhkkoo mmooÊÊiiddeemmoonnssttrriirraattii uu llaabboorraattoorriijjuu.. Neko bi, naprimjer, mogao uzeti bazen zaplivanje da predstavlja prvobitnu "juhu". Napunite ga molim, sa bilo ko-jim hemikalijama nebioloπke prirode. Pumpajte, molim, bilo kojegasove preko toga, ili kroz to, i izloæite to bilo kojoj vrsti zraËenja kojuvaπa maπta zahtijeva. Neka eksperiment traje godinu dana, i pogledajmokoliko mnogo od onih 2.000 enzima (proteina proizvedenih od straneæivih Êelija) su se pojavili u kupki. Dat Êu vam odgovor i tako Êu vamsaËuvati vrijeme i spasiti vas poblema i troπkova izvoenja eksperimen-ta. NNeeÊÊeettee nnaaÊÊii aammaa bbaaππ nniiππttaa, izuzev moguÊeg taloga od stojanja sas-tavljen od aminokiselina i drugih jednostavnih organskih hemikalija."1

EvolucionistiËki biolog AAnnddrreeww SSccootttt priznaje istu Ëinjenicu:

""UUzzmmiittee nneekkuu mmaatteerriijjuu,, zzaaggrriijjaavvaajjttee jjee ddookk jjee mmiijjeeππaattee ii ËËeekkaajjttee.. Ovo jemoderna verzija Postanka. 'Fundamentalne' sile gravitacije, elektromag-netizma i jake i slabe nuklearne sile uËinile ostatak posla... Ali, kolikomnogo od ove privlaËne priËe je Ëvrsto ustanovljeno, a koliko mnogo os-taje spekulacija puna nade? Uistinu, mehanizam gotovo svakog glavnogkoraka, od hemijskih prekursora pa sve do prvih prepoznatljivih Êelija,predmet je ili kontroverzija ili potpune zbunjenosti."2

1 Fred Hoyle, The Intelligent Universe, New York, Holt, Rinehard & Winston, 1983, str. 256

2 Andrew Scott, "Update on Genesis", New Scientist, Vol. 106, May 2nd, 1985, str. 30

neobra|enog materijala.

Nadalje, nije bilo {anse ~ak i za ove iregularne aminokiselinske lance da

preìve u prvobitnoj atmosferi. [tetni i destruktivni fizi~ki i hemijski efekti,

uzrokovani jakom izloèno{}u ultraljubi~astom zra~enju, i nestabilni prirod-

ni uvjeti, uzrokovali bi da se ovi proteinoidi dezintegri{u. Zbog Le

Chatelierovog principa bilo je nemogu}e da se aminokiseline kombiniraju

pod vodom, gdje ultraljubi~asti zraci ne dopiru do njih. S obzirom na ovo,

ideja da su proteinoidi osnova ìvota kona~no je izgubila podr{ku me|u

znanstvenicima.

^̂uuddeessnnaa mmoolleekkuullaa:: DDNNAA

Na{a ispitivanja na molekularnom nivou do sada su pokazala da formi-

ranje aminokiselina uop}e nije bilo rasvijetljeno od strane evolucionista.

Formiranje proteina je misterija za sebe i, jo{ k tome, problem nije ograni~en

samo na aminokiseline i proteine: oni su samo po~etak. Pored njih, savr{ena

gra|a }elije vodi evolucioniste u }orsokak. Razlog je to {to }elija nije samo

gomila proteina koji se sastoje od aminokiselina, ona je jedan ìvi mehanizam

koji ima stotine razvijenih sistema i koji je tako kompleksan da ~ini ~ovjeka

nemo}nim da rije{i njegovu misteriju. âk i da ostavimo te sloène sisteme

po strani, eevvoolluucciioonniissttii ssuu nneemmoo}}nnii ddaa oobbjjaassnnee ffoorrmmiirraannjjee ~~aakk ii ssaammoo oossnnoovvnnee

jjeeddiinniiccee }}eelliijjee..

Dok je teorija evolucije bila nemo}na da osigura razumno i dosljedno

obja{njenje za nastanak molekula koje su osnova }elijske strukture, razvitak

u geneti~koj znanosti i otkri}e nukleinskih kiselina (DNA i RNA) proizvelo

je nove zna~ajne probleme za teoriju evolucije. Rad dvojice znanstvenika,

JJaammeessaa WWaattssoonnaa i FFrraanncciiss CCrriicckkaa, na DNA, lansirao je, 1955. godine, novu

eru u biologiji. Mnogi znanstvenici upravili su svoju pa`nju ka genetici.

Danas, nakon godina istraìvanja, struktura DNA je otkrivena u velikoj mjeri.

Molekula zvana DNA koja je na|ena u jezgru svake od 100 triliona }eli-

ja u na{emu tijelu, sadrì kompletan konstrukcijski plan ljudskoga tijela.

Informacije u vezi sa svim karakteristikama jedne osobe, od fizi~ke pojave do

strukture unutra{njih organa, zapisane su u DNA pomo}u specijalnog {ifrira-

ju}eg sistema. Informacije u DNA su {ifrirane pomo}u redoslijeda ~etiri


specijalne baze koje ~ine ovu molekulu. Ove baze su ozna~ene kao A, T, G,

C prema po~etnim slovima njihovih imena. Sve strukturalne razlike me|u

ljudima ovise o varijacijama u redoslijedu ovih slova.

Ovo je jedna vrsta banke podataka sastavljenih od ~etiri slova.

Redoslijed ovih slova u DNA odre|uje strukturu ljudskog bi}a do u na-

jmanje detalje. Uz osobine kao {to su teìna, o~i, kosa i boja koè, DNA svake

}elije tako|er sadrì dizajn 206 kostiju, 600 mi{i}a, mreù 10.000 slu{nih

mi{i}a, mreù od 2.000,000 opti~kih ìvaca, 100 milijardi nervnih }elija i 100

triliona }elija u tijelu. UUkkoolliikkoo bbiissmmoo ppookkuu{{aallii zzaappiissaattii iinnffoorrmmaacciijjee {{iiffrriirraannee uu

DDNNAA,, ttaaddaa bbii ttoo zznnaa~~iilloo ddaa }}eemmoo ssaassttaavviittii bbiibblliiootteekkuu kkoojjaa ssaaddrr`̀ii 990000 ttoommoovvaa

eenncciikkllooppeeddiijjaa,, oodd kkoojjiihh ssvvaakkaa iimmaa 550000 ssttrraanniiccaa.. Ova nevjerovatno velika

koli~ina informacija je {ifrirana u dijelovima DNA koji se zovu “geni”.

MMoo`̀ee llii DDNNAA nnaassttaattii sslluu~~aajjnnoo??

Na ovom mjestu postoji vaàn detalj koji zasluùje pa`nju. Gre{ka u re-

doslijedu nukleotida koji sa~injavaju gene u~inila bi te gene neupotrebljivim.

Kada razmislimo o tome, tj. uzmemo u obzir da je u ljudskom tijelu 200.000

gena, postaje o~iglednije koliko je nemogu}e da se milioni nukleotida koji

sa~injavaju ove gene slu~ajno postave u pravilnom redoslijedu. Evolucionista

- biolog, FFrraannkk SSaalliissbbuurryy, komentira ovu nevjerovatno}u slijede}im rije~ima:

“Jedan protein srednje veli~ine moè sadràvati oko 300 aminokiselina.

DNA gen koji ovo kontrolira imao bi oko 1000 nukleotida u svom lancu.

Budu}i da postoje ~etiri vrste nukleotida u DNA lancu, jedan lanac koji se

sastoji od 1000 karika mogao bi postojati u 41.000 oblika. Koriste}i malo al-

gebre (logaritme), moèmo vidjeti da je 41.000 = 10600. Deset pomnoèn

samim sobom 600 puta daje cifru koja se sastoji od 1 (jedinice) iza koje sli-

jedi 600 nula! Ovaj broj je potpuno iznad na{eg shva}anja.”111

Broj 41.000 je jednak 10600. Ovaj se dobiva dodavanjem 600 nula uz 1 (je-

dinicu). Po{to desetka (10) sa 11 nula napisanih iza nje sa~injava jedan tril-

ion, onda cifra sa 600 nula stvarno predstavlja broj koji je te{ko zamisliti.

Nemogu}nost formiranja RNA i DNA slu~ajnim nagomilavanjem nukleotida

je na slijede}i na~in izraèno od strane francuskog znanstvenika PPaauullaa



AAuuggeerraa:

"Mi moramo o{tro razlu~iti dva stadija prilikom formi-

ranja kompleksnih molekula kao {to su nukleotidi

putem nasumi~nih hemijskih reakcija. (1) Proizvodnja

nukleotida jedan po jedan, {to je mogu}e, i (2) njihovo

kombiniranje u vrlo posebne nizove-redoslijede. Ovo

drugo je apsolutno nemogu}e."112

âk je, nakon otkri}a DNA, i FFrraanncciiss CCrriicckk, koji je

dugo godina vjerovao u teoriju molekularne evolucije,

priznao sam sebi da takva kompleksna molekula nije

mogla biti formirana slu~ajno{}u, spontano, kao rezultat

evolutivnog procesa:

"Jedan po{ten ~ovjek, naoruàn svim znanjem koje je

nama danas dostupno, moè jedino izjaviti da, u nekom smislu, nastanak

ìvota na momente izgleda gotovo kao neko ~udo."113

Turski evolucionista profesor AAllii DDeemmiirrssooyy bio je prisiljen da napravi

slijede}e priznanje o ovoj temi:

“Ustvari, vjerovatno}a formiranja proteina i nukleinskih kiselina je neproc-

jenjivo mala. [tavi{e, {ansa za pojavljivanje ta~no odre|enih proteinskih

lanaca je tako mala da se moè nazvati ‘astronomski’ malom.”114

Ovdje se pojavljuje jedna veoma interesantna dilema: dok se DNA moè

replicirati (kopirati, umnoàvati) jedino uz pomo} nekih enzima koji su ust-

vari proteini, sinteza ovih enzima moè biti realizirana jedino pomo}u infor-

macija {ifriranih u DNA. Po{to oboje podjednako zavise jedno od drugog,

jedno je moralo postojati izvjesno vrijeme da bi moglo nastati drugo.

Ameri~ki mikrobiolog JJaaccoobbssoonn, komentira o ovoj temi:

“Uputstva za reprodukciju planova, za energiju i ekstrakciju dijelova posto-

je}e okoline, za rast niza i za efektorski mehanizam prevo|enja instrukcija

u rast - sve je to, u isto vrijeme, moralo biti prisutno u momentu kada je nas-

tao ìvot. Ova kombinacija doga|aja izgleda nemogu}e nevjerovatna da bi

se desila slu~ajno.”115

Gornji citat je napisan dvije godine nakon objelodanjivanja strukture

DNA od strane Jamesa Watsona i Francisa Cricka. Ali, uprkos svom razvitku

PPrrooffeessoorr FFrraanncciiss CCrriicckk::""IIzzgglleeddaa ddaa jjee nnaassttaannaakk ææiivvoottaa

ggoottoovvoo ËËuuddoo..""

u znanosti, problem ostaje nerije{en za evolucioniste.

Dva Njema~ka znanstvenika, Junker i Scherer, objasnili su da sinteza

svake od molekula (potrebnih za hemijsku evoluciju) zahtijeva posebne,

ta~no odre|ene uvjete i da je vjerovatno}a spajanja ovih materijala (koji ima-

PPRRIIZZNNAANNJJAA EEVVOOLLUUCCIIOONNIISSTTAA

RRaËun vjerovatnoÊe jasno pokazuje da kompleksne molekule, kao

πto su proteini i nukleinske kiseline (RNA i DNA), nikada ne bi

mogle biti formirane sluËajno, nezavisno jedne od drugih. A, ipak,

evolucionisti se moraju suoËiti sa Ëak joπ veÊim problemom, da su sve ove

kompleksne molekule morale postojati istovremeno da bi æivot uopÊe mogao

nastati. Evoluciona teorija je potpuno zbunjena ovim zahtjevom. Ovo je

taËka na kojoj su neki vodeÊi evolucionisti bili prisiljeni na priznanje.

Naprimjer, Stanley Millerov i Francis Crickov bliski saradnik sa University

of San Diego California, uvaæeni evolucionista DDrr.. LLeesslliiee OOrrggeell kaæe:

"Izuzetno je nevjerovatno da proteini i nukleinske kiseline, oboje izuzetno

kompleksne grae, nastanu spontano na istom mjestu i u isto vrijeme. A

ipak, izgleda nevjerovatno da je jedno nastalo bez drugoga. Tako da bi, na

prvi pogled, neko mogao zakljuËiti da æivot ustvari nikada ne bi mogao po-

stati putem sluËajnih hemijskih reakcija."1

Ista Ëinjenica je priznata od strane drugih znanstvenika:

"DNA ne moæe obaviti svoj posao, ukljuËujuÊi formiranje drugih DNA, bez

pomoÊi katalitiËkih proteina ili enzima. Ukratko, proteini se ne mogu

formirati bez DNA, ali ni DNA ne moæe se formirati bez proteina.2

Kako je genetska πifra, zajedno sa mehanizmima za njeno prevoenje (ri-

bozomi i RNA molekule), nastala? Za trenutak Êemo se morati zadovoljiti

sa osjeÊanjem Ëuenja i divljenja, prije nego sa odgovorom."3

1 Leslie E. Orgel, "The Origin of Life on Earth", Scientific American, vol. 271, October 1994.str. 782 John Horgan, "In the Beginning", Scientific American, vol. 264, February 1991, str. 1193 Douglas R. Hofstadter, Godel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid, New York, VintageBooks, 1980, str. 548

ju teoretski veoma razli~ite metode nastajanja) jednaka nuli:

“Do danas nije poznat nijedan eksperiment koji bi proizveo sve molekule

neophodne za hemijsku evoluciju. Zbog toga je neophodno proizvesti ra-

zli~ite molekule na razli~itim mjestima, pod veoma pogodnim uvjetima i ta-

da ih odnijeti na drugo mjesto gdje }e me|usobno reagirati, {tite}i ih tako

od {tetnih utjecaja kao {to su hidroliza i fotoliza.”116

Ukratko, teorija evolucije nije u stanju dokazati bilo koji od evolutivnih

stadija koji su se navodno desili na molekularnom nivou. Prije nego {to osig-

urava odgovore ovakvim pitanjima, progres znanosti ~ini ih jo{ sloènijim i

sve vi{e nerazmrsivim.

Dosta interesantno, evolucionisti vjeruju u sve ove nemogu}e scenarije

kao da su oni znanstvene ~injenice. Po{to su oni uvjetovani-automatizirani

tako da ne priznaju stvaranje, oni nemaju drugog izbora nego da vjeruju u

nemogu}e. Jedan ~uveni biolog iz Austrije, MMiicchhaaeell DDeennttoonn, govori o ovome

u svojoj knjizi Evolucija: Jedna teorija koja je u krizi:

“Za skeptika je prijedlog da su genetski programi vi{ih organizama (koji se

sastoje od ne{to blizu 1000 miliona bita informacija, koji su jednaki re-

doslijedu slova u maloj biblioteci od hiljadu tomova, i koji su sadràni u

{ifriranom obliku u vidu bezbrojnih hiljada kompliciranih algoritama koji

kontroliraju, specificiraju i upravljaju rastom i razvitkom milijardi i milijar-

di }elija u oblik jednog kompleksnog organizma) sastavljeni jjeeddnniimm ~~iissttoo

sslluu~~aajjnniimm pprroocceessoomm,, jjeeddnnoossttaavvnnoo uuvvrreeddaa zzaa rraazzuumm.. AAllii,, bbeezz iizzrraa`̀aavvaannjjaa bbii--

lloo kkaakkvvee ssuummnnjjee,, ttaa iiddeejjaa ssee pprriihhvvaattaa oodd ssttrraannee nneekkoogg ddaarrvviinniissttee!!””117

JJoo{{ jjeeddaann uuzzaalluuddnnii ppookkuu{{aajj eevvoolluucciioonniissttaa:: ““RRNNAA ssvviijjeett””

Otkri}e iz 70-ih godina da su gasovi koji su nesumnjivo postojali u pr-

vobitnoj atmosferi u~inili sintezu aminokiselina nemogu}om bio je veliki

{amar za molekularnu evolucionu teoriju. Tada je shva}eno da su “eksperi-

menti prvobitne atmosfere” evolucionista poput Millera, Foxa i

Ponnamperuma bili nevaè}i. Zbog ovog razloga, 80-ih su izvr{eni novi

evolucionisti~ki poku{aji. Kao rezultat, promoviran je scenario “RNA svije-

ta”, po kojem proteini nisu bili ti koji su prvi formirani, nego RNA molekule



koje su sadràvale informacije o proteinima.

Prema ovom scenariju, predloènom 1986. godine od strane WWaalltteerraa

GGiillbbeerrttaa, hemi~ara sa Harwarda, prije vi{e milijardi godina slu~ajno je nasta-

la jedna RNA molekula koja se nekako uspjela samoreplicirati. Tada je ova

RNA molekula, potaknuta od vanjskih efekata, po~ela proizvoditi proteine.

Poslije toga, postalo je neophodno pohraniti ovu informaciju u drugu moleku-

lu i nekako se pojavila DNA molekula.

Budu}i da je u svakom pojedinom stadiju izgra|en od lanaca

nemogu}nosti, ovaj te{ko zamislivi scenario je, prije nego {to je osigurao bi-

lo kakvo obja{njanje porijekla ìvota, samo uve}ao problem i donio mnoga

te{ko razmrsiva pitanja:

1. Kada je nemogu}e objasniti slu~ajno formiranje ~ak samo jednog

nukleotida koji sa~injava RNA, kako onda ovi imaginarni nukleotidi mogu

formirati RNA spajaju}i se me|usobno u pogodnom redoslijedu?

Evolucionista - biolog JJoohhnn HHoorrggaann, priznaje nemogu}nost slu~ajnog formi-

ranja RNA slijede}im rije~ima:

“Pojavilo se jo{ vi{e problema, po{to su istraìva~i nastavili pobliè ispiti-

vati koncept ‘RNA - svijet’. Kako je RNA nastala na samom po~etku? RNA

i njene komponente je te{ko sintetizirati u laboratoriju pod najboljim uvje-

tima, a kamoli pod onakvim kakvi su prvobitno vladali na Zemlji.”118

2. âk i da pretpostavimo da je RNA formirana slu~ajno, kako je ova

RNA - napravljena od jednostavnog nukleotidnog lanca, mogla odlu~iti da

samu sebe replicira i sa kakvim mehanizmom bi mogla izvesti ovaj

samorepliciraju}i proces? Gdje je na{la nukleotide koje je iskoristila za

samorepliciranje? âk su i evolucionisti - mikrobiolozi, GGeerraalldd JJooyyccee i LLeesslliiee

OOrrggeell, izrazili beznade`nost ove situacije u njihovoj knjizi pod naslovom URNA svijetu.119

3. âk i ako pretpostavimo da je postojala samorepliciraju}a RNA u pr-

vobitnom svijetu i da su brojne aminokiseline svih tipova, spremne da ih

RNA upotrijebi, bile dostupne i da su se sve ove nemogu}nosti nekako odi-

grale, situacija jo{ uvijek ne vodi ka formiranju ~ak niti jednog jedinog pro-

teina. To je zato {to RNA jedino posjeduje infomaciju koja se ti~e strukture

proteina, a aminokiseline su, sa druge strane, samo sirovinski materijali.

Pored svega toga, nije postojao mehanizam za proizvodnju proteina.

Smatranje postojanja RNA dovoljnim za proizvodnju proteina je toliko be-

smisleno kao i o~ekivati da se jedan automobil samostalno sklopi i proizvede

pomo}u jednostavnog bacanja njegovog dizajna nacrtanog na papiru na hil-

jade njegovih nagomilanih dijelova. I u ovom slu~aju proizvodnja je upitna,

budu}i da niti fabrika, a niti radnici nisu uklju~eni u proces.

Jedan protein se proizvodi u ribozomalnoj fabrici uz pomo} mnogobro-

jnih enzima i kao rezultat ekstremno kompleksnog procesa unutar }elije.

Ribozom je jedna kompleksna }elijska organela izgra|ena od proteina. Zbog

toga, ova situacija iznosi jo{ jednu nerazumnu pretpostavku tj. da bi tako|er

ribozomi trebali nastati slu~ajno, u isto vrijeme. âk i nobelovac JJaaccqquueess

MMoonnoodd, koji je jedan od najfanati~nijih branitelja evolucije, obja{njava da sin-

teza proteina nikako ne moè toliko biti potcijenjena, tj. ne moè se smatrati

da ovisi samo o informacijama u nukleinskim kiselinama:

“[ifra je bezna~ajna ako se ne prevede. Ma{inerija za prevo|enje kod

dana{njih }elija sastoji se od najmanje 50 makromolekularnih komponenti

koje su i same {ifrirane u DNA. [ifra ne moè biti prevedena druga~ije os-

im uz pomo} produkata samog prevo|enja. To je moderni izraz za izreku:

Omne vivum ex ovo (Sve ìvo iz jajeta). Kada i kako je ovaj krug postao

zatvoren? To je isuvi{e te{ko zamisliti.”120

Kako je jedan RNA lanac u prvobitnom svijetu mogao poduzeti takve

odluke i koje je metode mogao uposliti da realizira proizvodnju proteina, a da

pri tome sam preduzima posao koji obi~no izvr{ava pedeset specijaliziranih

partikula? Evolucionisti nemaju odgovore na ova pitanja.

DDrr.. LLeesslliiee OOrrggeell, jedan od saradnika Stanleya Millera i Francisa Cricka

sa Univerziteta San Diego u Kaliforniji, koristi termin “scenario” za

mogu}nost “zapo~injanja ìvota kroz RNA svijet”. U ~lanku naslovljenom

kao “Porijeklo ìvota”, objavljenom u American Scientist oktobra 1994.

Orgel je opisao kakvu vrstu karakteristika ova RNA je trebala imati i kako je

ovo bilo nemogu}e:

“Ovaj scenario mogao se dogoditi, ali mi dodajemo - jedino ako su prebi-



oti~ne RNA imale dvije osobine koje nisu evidentne danas: kapacitet da se

replicira bez proteina i sposobnost da katalizira svaki korak sinteze pro-

teina.”121

Kao {to bi trebalo biti jasno, o~ekivati ova dva kompleksna i ekstremno

neophodna procesa od molekule RNA, mogu}e je jedino uz pomo} snage

ma{te i gledi{ta koje imaju evolucionisti. Konkretne znanstvene ~injenice, sa

druge strane, eksplicitno govore da je teza o “RNA svijetu”, koja predstavlja

novi model slu~ajnog formiranja ìvota, podjednako nevjerovatna bajka.

@@iivvoott jjee jjeeddaann kkoonncceepptt kkoojjii jjee ddaalleekkoo iizznnaadd oobbii~~nnee ggoommiillee mmoolleekkuullaa

Hajde da na trenutak zaboravimo sve ove nemogu}nosti i da pret-

postavimo da je proteinska molekula ipak formirana u najnepogodnijim uvje-

tima i u najnekontroliranijoj okolini kao {to su bili uvjeti na prvobitnoj

Zemlji. Formiranje samo jednog proteina ne bi bilo dovoljno; ovaj protein

morao bi strpljivo ~ekati hiljadama, a mo`da i milionima godina u ovoj

nekontroliranoj okolini, bez popravljanja bilo kakvog o{te}enja, dok se ne

formira druga molekula pored nje, slu~ajno i pod istim uvjetima. Morala bi

~ekati dok milioni korektnih i potrebnih proteina ne budu formirani jedan

pored drugog, u istim okolnostima, a sve to “slu~ajno”. One koje su formirane

ranije morale su biti dovoljno strpljive da ~ekaju da druge budu formirane up-

ravo do njih, a bez da budu uni{tene, uprkos ultravioletnim zracima i grubim

mehani~kim djelovanjima. Tada bi se ovi proteini u adekvatnom broju, svi

potekli sa istog mjesta, trebali sakupiti i sloìti, prave}i zna~ajne - svrhovite

kombinacije i formiraju}i }elijske organele. Nijedan vanjski materijal, {tetna

molekula ili neiskoristivi proteinski lanac, “ne bi ih smjeli” ometati. Onda,

~ak i ako bi se ove organele skupile na jedan ekstremno harmoni~an i koop-

erativan na~in, unutar plana i poretka, one bi morale uzeti neophodne enzime

izvan njih samih (iz okoline) i postati pokrivene sa membranom, s tim {to bi

prostor unutar nje morao biti ispunjen specijalnom teku}inom da bi se

pripremila okolina idealna za njih. E sada, ~ak i kad bi se svi ovi “visoko nev-

jerovatni” doga|aji slu~ajno desili, da li bi ova gomila molekula postala ìva?

Odgovor je NE, zato {to su istraìvanja otkrila da ppuukkaa kkoommbbiinnaacciijjaa oovviihh

120

mmaatteerriijjaallaa ppoottrreebbnniihh zzaa `̀iivvoott nniijjee ddoovvoolljjnnaa ddaa bbii `̀iivvoott ii oottppoo~~eeoo. âk i kada

bi se svi potrebni proteini sakupili i stavili u pokusnu tubu, ovi napori ne bi

rezultirali proizvodnjom ìve }elije. Svi eksperimenti koji su izvedeni o ovoj

temi pokazali su se neuspje{nim. Sva promatranja i eksperimenti pokazuju da

ìvot moè pote}i samo iz ìvota. Tvrdnja da je ìvot evoluirao iz neìvih

tvari, drugim rije~ima, “abiogeneza” jedna je bajkovita pri~a koja postoji jedi-

no u snovima evolucionista i potpuno je u nesuglasju sa rezultatima svakog

eksprimenta i promatranja.

S obzirom na ovo, prvi ìvot na Zemlji mora da je potekao iz nekog dru-

gog “ìvota”. A to je Allah, “Hayy” (@ivi; Posjednik ìvota). @ivot moè ot-

po~eti, trajati i zavr{iti se jedino Njegovom voljom. [to se ti~e evolucije, ne

samo da nije u stanju objasniti kako je ìvot po~eo nego, tako|er, nije u stan-

ju objasniti kako su se formirali materijali neophodni za ìvot i kako su se oni

sastavili.


DD rugi zakon termodinamike,koji je prihvaÊen kao jedanod osnovnih zakona fizike,

dræi da Êe pod normalnim uvjetima svisistemi koji su prepuπteni sami sebinaginjati da postanu neureeni, rasprπ-eni i iskvareni, u direktnoj povezanos-ti sa koliËinom vremena koje protek-ne. Sve æivo i neæivo se pohaba, pogo-rπa, raspada, propada, dezintegrira ibiva uniπteno. Ovo je apsolutni kraj sakojim se sva biÊa suoËavaju na ovaj ilionaj naËin, i prema ovom zakonu, ovajneizbjeæni proces nema povrata.

Ovo je neπto πto smo svi mi vidje-li. Naprimjer, ako odvezete auto u pus-tinju i ostavite ga tamo, teπko moæeteoËekivati da ga naete u boljem stanjukada se godinama kasnije vratite ponjega. Nasuprot tome, vidjeli biste dasu njegove gume ispuhale, da su nje-govi prozori razbijeni, njegova πasijazahrala i da je njegov motor propao.Isti neizbje`ni, ~ak joπ i brì, procesvaì i za ìva bi}a.

Drugi zakon termodinamike jesredstvo pomoÊu koga je ovaj prirodniproces definiran sa fiziËkim jednaËi-nama i proraËunima.

Ovaj ~uveni zakon fizike je, ta-ko|er, poznat i kao "Zakon o entropi-ji". Entropija u fizici ozna~ava mjerunereda u sistemu. Entropija sistema jepove}ana kako se on kre}e prema ne-urednijem, rasprπenijem i neplanirani-jem stanju od ure|enog, organiziranogi planiranog. [to je ve}i nered u siste-mu, ve}a je entropija. Zakon o entropi-

ji drì da cijeli univerzum neizbje`noide kao neure|enijem, neplaniranijemi neorganiziranijem stanju.

Vrijednost Drugog zakona termo-dinamike je eksperimentalno i teorets-ki dokazana. Najvaæniji znanstvenicinaπeg doba slaæu se u Ëinjenici da ÊeZakon o entropiji predsjedavati kaovladajuÊa paradigma u sljedeÊem peri-odu historije. AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, najveÊiznanstvenik naπega doba, rekao je daje to "ggllaavvnnii zzaakkoonn cciijjeellee zznnaannoossttii".SSiirr AArrtthhuurr EEddddiinngg--ttoonn je takoer, re-kao za ovaj zakonda je to "vvrrhhoovvnniimmeettaaffiizziiËËkkii zzaakkoonncciijjeelloogg uunniivveerrzzuu--mmaa".1

Evoluciona te-orija je tvrdnja kojaje postavljena uztotalno ignoriranjeovog osnovnog i univezalno istinitogzakona fizike. Mehanizam koji nudievolucija totalno je kontradiktoranovom zakonu. Teorija evolucije kaæeda se neorganizirani, rasprπeni i neor-ganski atomi i molekule vremenomspontano zajedno skupljaju u od-reenom poretku i po odreenom pla-nu, da bi formirali ekstremno komp-leksne molekule kao πto su proteini,DNA i RNA, nakon Ëega oni postepe-no stvaraju milione razliËitih æivihvrsta sa Ëak joπ kompleksnijomgraom. Prema evolucionoj teoriji,ovaj pretpostavljeni proces koji dono-

DDrruuggii zzaakkoonntteerrmmooddiinnaammiikkee ddrrææii

ddaa pprriirrooddnnii uuvvjjeettiiuuvviijjeekk vvooddee kkaa

nneerreedduu.. EEvvoolluucciioonnaatteeoorriijjaa,, ssaa ddrruuggeessttrraannee,, jjeeddnnaa jjee

nneezznnaannssttvveennaa tteeoorrii--jjaa kkoojjaa jjee ppoottppuunnoo

kkoonnttrraaddiikkttoorrnnaaoovvoomm zzaakkoonnuu..

DDRRUUGGII ZZAAKKOONN TTEERRMMOODDIINNAAMMIIKKEE PPOONNII[[TTAAVVAA TTEEOORRIIJJUU EEVVOOLLUUCCIIJJEE

si sve planiraniju, sve ureeniju, svekompleksniju i sve organiziranijustrukturu, na svakom stadiju, pod pri-rodnim uvjetima, formirao je sve samod sebe. Zakon o entropiji jasno poka-zuje da je ovaj, takozvani prirodni pro-ces, u potpunoj kontradikciji sa zako-nima fizike.

EvolucionistiËki znanstvenici sutakoer svjesni ove Ëinjenice. J. H.Rush izjavljuje:

""UU kkoommpplleekkssnnoomm ttookkuu ssvvoojjee eevvoo--lluucciijjee,, ææiivvoott iissppoolljjaavvaa iizzvvaannrreeddaannkkoonnttrraasstt tteennddeenncciijjii iizzrraaææeennoojj uuDDrruuggoomm zzaakkoonnuu termodinamike.Dok Drugi zakon termodinamikeispoljava nepovratan napredak pre-ma poveÊanju entropije i nereda,æivot kontinuirano evoluira premaviπim stupnjevima reda."2

EvolucionistiËki znanstvenik RRoo--ggeerr LLeewwiinn izraæava ovaj termodinami-Ëki Êorsokak evolucije u jednom Ëlan-ku u Ëasopisu Science:

"Jedan pprroobblleemm sa kojim su se bi-olozi suoËili je ooËËiittaa kkoonnttrraaddiikkttoorr--nnoosstt Drugog zakona termodinami-ke sa evolucijom. Sistem bi trebaopropadati vremenom, ddaajjuuÊÊii mmaann--jjee,, aa nnee vviiππee rreeddaa..""3

Jedan drugi evolucionistiËkiznanstvenik, GGeeoorrggee SSttrraavvrrooppuullooss,, iz-javljuje termodinamiËku nemoguÊnostspontanog formiranja æivota i neiz-vodljivost objaπnjavanja postojanjakompleksnih æivuÊih mehanizama po-moÊu prirodnih zakona, u dobro poz-natom Ëasopisu American Scientist:

""IIppaakk,, ppoodd oobbii~~nniimm uuvvjjeettiimmaa,, nnii--jjeeddnnaa kkoommpplleekkssnnaa oorrggaannsskkaa mmoollee--kkuullaa nniikkaaddaa nnee bbii mmooggllaa bbiittii ffoorrmmii--rraannaa ssppoonnttaannoo,, nneeggoo bbii ssee pprriijjee ddee--zziinntteeggrriirraallaa,, ππttoo jjee uu sskkllaadduu ssaa DDrruu--ggiimm zzaakkoonnoomm tteerrmmooddiinnaammiikkee.. Do-ista, πto je molekula kompleksnijato je ona i nestabilnija i sve je si-gurnija, prije ili kasnije, njena de-zintegracija. Fotosinteza i svi ì-votni procesi, i sam ìvot, joπ nemoè biti shva}en,, uupprrkkooss zzbbrrkkaa--nnoogg iillii nnaammjjeerrnnoo zzbbuunnjjuujjuu}}eegg jjeezzii--kkaa tteerrmmooddiinnaammkkee iillii bbiilloo kkoojjee ddrruu--ggee eeggzzaakkttnnee zznnaannoossttii..""4

Kao πto je priznato, Drugi zakontermodinamike predstavlja nepremos-tivu prepreku za scenario evolucije, i upogledu znanosti, i u pogledu logike.NemoÊni da daju bilo kakvo znanstve-no ili konzistentno objaπnjenje da biprevladali ovu zapreku, evolucionistije mogu prevaziÊi jedino u svojoj ma-πti. Naprimjer, Ëuveni evolucionist JJee--rreemmyy RRiiffkkiinn ovako saopÊava svojevjerovanje da evolucija nadvladavaovaj zakon fizike pomoÊu "mmaaggiiËËnneessiillee":

""ZZaakkoonn oo eennttrrooppiijjii kaæe da evoluci-ja rasipa ukupnu energiju dostupnuza æivot na ovoj planeti. NNaaππ kkoonn--cceepptt eevvoolluucciijjee jjee uupprraavvoo oobbrrnnuutt.. Mivvjjeerruujjeemmoo da evolucija nekako mmaa--ggiiËËnnoo stvara veÊe ukupne vrijed-nosti i red na Zemlji."5

Ove rijeËi vrlo dobro pokazuju da jeevolucija totalno dogmatiËno vjerovan-je.

SSuoËeni sa svim ovim istinama,evolucionisti su morali poduzetibijeg u unakazivanje Drugog

zakona termodinamike, govoreÊi da onvaæi jedino za "zatvorene sisteme", ada su otvoreni sistemi izvan dosegaovog zakona.

"Otvoreni sistem" je termodinami-Ëki sistem gdje energija ulazi, ali i izla-zi, za razliku od zatvorenog sistema ukome poËetna energija i materija ostajukonstantni. Evolucionisti smatraju daje svijet otvoreni sistem: tj. da je kons-tantno izloæen energiji, koja dotiËe odSunca, i da se Zakon o entropiji neprimjenjuje na svijet kao cjelinu, takoda ureena i kompleksna æiva biÊa ipakmogu biti proizvedena iz neureenih,jednostavnih i neæivih struktura.

Meutim, ovdje postoji oËiglednoizvrtanje istine. »»iinnjjeenniiccaa ddaa ssiisstteemmiimmaa ddoottookk eenneerrggiijjee nniijjee ddoovvoolljjnnaa ddaa uuËË--iinnii ssiisstteemm uurreeeenniimm.. PPoottrreebbnnii ssuu ssppeeccii--ffiiËËnnii mmeehhaanniizzmmii ddaa uuËËiinnee eenneerrggiijjuuffuunnkkcciioonnaallnnoomm.. Naprimjer, da bi seokoristilo energijom iz benzina, autu jepotreban motor, prijenosni sistem i od-govaraju}i kontrolni mehanizam. Beztakvog sistema, auto ne}e biti u stanjuupotrijebiti energiju iz benzina.

Ista stvar takoer vrijedi i u sluËajuæivota. Istina je da æivot crpi svojuenergiju od Sunca, meutim, SunËevaenergija moæe biti pretvorena u hemijs-ku jedino pomoÊu nevjerovatno komp-leksnih sistema za pretvaranje energije

u æivim biÊima (kao πto su fotosintezau biljkama i digestivni sistem kod ljudii æivotinja). Nijedno æivo biÊe ne moæeæivjeti bez takvih sistema za pretvaran-je energije. Bez jednog sistema za pret-varanje energije, Sunce nije niπta drugodo izvor destruktivne energije kojispaljuje, sasuπuje i topi.

Kao πto se moæe vidjeti, termodina-miËki sistem bez neke vrste mehaniz-ma za pretvaranje energije nije pogo-dan za evoluciju, pa bio on otvoren ilizatvoren. Niko ne tvrdi da je takavkompleksan i svjestan mehanizam mo-gao postojati u prirodi u uvjetima pras-tare Zemlje. Doista, pravi problem sakojim se suoËavaju evolucionisti je pi-tanje - kako su kompleksni mehanizmiza pretvaranje energije, kao fotosintezau biljkama, koji ne mogu biti duplicira-ni Ëak ni pomoÊu moderne tehnologije,mogli nastati sami od sebe?

Priliv Sun~eve energije na svijet ne-ma takvu mo} da bi sam od sebe doniored. Bez obzira koliko visoka tempera-tura postala, aminokiseline se odupiruformiranju veza u ure|enim nizovima.Energija sama po sebi nije dovoljna dau~ini da aminokiseline formiraju mno-go kompleksnije molekule proteina ilida proteini formiraju mnogo kompleks-nije i organiziranije strukture }elijskihorganela. Pravi i suπtinski izvor ove or-ganizacije na svim nivoima je svjesnidizajn, odnosno stvaranje.

MMIITT OO ""OOTTVVOORREENNOOMM SSIISSTTEEMMUU""

SSasvim svjesni da Drugi zakontermodinamike Ëini evolucijunemoguÊom, neki evolucionisti-

Ëki znanstvenici naËinili su πpekulants-ke pokuπaje da zatvore pukotinu iz-meu ovoga dvoga, te da uËine evolu-ciju moguÊom. Kao i obiËno, Ëak i ovinapori pokazuju da se teorija evolucijesuoËava sa Êorsokakom iz koga nemoæe pobjeÊi.

Jedna osoba poznata po svojim na-porima da objedini termodinamiku ievoluciju je belgijski znanstvenik IIllyyaaPPrriiggooggiinnee. Krenuvπi od TTeeoorriijjee hhaaoossaa,Prigogine je predloìo brojne hipotezeu kojima se red formira iz haosa (nere-da). Me|utim, uprkos najve}im napori-ma, Prigogine je bio nemo}an da pos-tigne to objedinjenje. Ovo se jasno vidiiz onoga πto on kaè:

""PPoossttoojjii jjeeddnnoo ddrruuggoo ppiittaannjjee kkoojjeennaass jjee mmuuËËiilloo vviiππee oodd jjeeddnnoogg ssttoolljjee--ÊÊaa:: KKaakkvvoo zznnaaËËeennjjee iimmaa eevvoolluucciijjaaææiivviihh bbiiÊÊaa uu ssvviijjeettuu ooppiissaannoomm ppoo--mmooÊÊuu tteerrmmooddiinnaammiikkee,, ssvviijjeettuu ssttaallnnooppoovveeÊÊaavvaajjuuÊÊeegg nneerreeddaa??""6

PPrriiggooggiinnee,, kkoojjii ssaassvviimm ddoobbrroo zznnaa ddaatteeoorriijjee nnaa mmoolleekkuullaarrnnoomm nniivvoouu nniissuupprriimmjjeennjjiivvee nnaa ææiivviimm ssiisstteemmiimmaa,, ttaakk--vviimm kkaaoo ππttoo jjee ææiivvaa ÊÊeelliijjaa,, nnaaggllaaππaavvaassvvoojj pprroobblleemm::

"Problem bioloπkog poretka ukl-juËuje prijelaz od molekularne ak-tivnosti do nnaaddmmoolleekkuullaarrnnoogg ppoorreett--kkaa uu ÊÊeelliijjii.. Problem jjee ddaalleekkoo oodd ttoo--ggaa ddaa bbuuddee rriijjeeππeenn..""7

Ovo je taËka do koje se skoro stiglopomoÊu Teorije haosa i srodnih πpeku-lacija. NNiijjee ppoossttiiggnnuutt nniikkaakkaavv kkoonnkk--

rreettaann rreezzuullttaatt kkoojjii bbii ppooddrrææaaoo iillii vveerriiffii--cciirraaoo eevvoolluucciijjuu iillii eelliimmiinniirraaoo kkoonnttrraaddiikk--cciijjuu iizzmmeeuu eevvoolluucciijjee,, eennttrrooppiijjee iiddrruuggiihh ffiizziiËËkkiihh zzaakkoonnaa..

Uprkos svih ovih navednih Ëin-jenica, evolucionisti pokuπavaju pob-jeÊi pomoÊu priprostih izvrdavanja.Jasne znanstvene istine pokazuju da æi-va biÊa i ureene, planirane i komp-leksne strukture æivih biÊa, ni u komsluËaju pod normalnim okolnostimanisu mogle postati sluËajnoπÊu. Ovasituacija jasno pokazuje da postojanjeæivih biÊa moæe biti objaπnjeno jedinosa intervencijom natprirodne sile. Tanatprirodna sila je Allahovo stvaranje,On je stvorio cijeli univerzum ni izËega. Znanost je dokazala da je evolu-cija, koliko se to tiËe termodinamike,joπ uvijek nemoguÊa, a postojanje æiv-ota nema drugo objaπnjenje osimStvaranja.

1 Jeremy Rifkin, Entropy: A New World View,New York,Viking Press, 1980, str. 62 J.H.Rush, The Dawn of Life, New York, Sig-net, 1962, str. 353 Roger Lewin, "A Downward Slope to GreaterDiversity", Science, vol. 217, 24.9.1982, str.12394 George P. Stravropoulos, "The Frontiers andLimits of Science", American Scientist, vol. 65,November-December 1977, str. 6745 Jeremy Rifkin, Entropy: A New World View,str. 556 Ilya Prigogine, Isabelle Stengers, Order Outof Chaos, New York, Bantam Books, 1984,str.1297 Ilya Prigogine, Isabelle Stengers, Order Outof Chaos, str. 175

IIZZVVRRDDAAVVAANNJJEE PPOOMMOO∆∆UU ""TTEEOORRIIJJEE OO HHAAOOSSUU""

UUprethodnom poglavlju razmatrali smo koliko je nemogu}e slu~ajno

formiranje ìvota. Hajde da opet, na momenat, prihvatimo ove

nemogu}nosti. Hajde da pretpostavimo da se prije niza miliona go-

dina formirala jedna }elija, da je “oìvjela” stekav{i sve {to je neophodno za

ìvot. Na ovoj ta~ki evolucija opet kolabira. Jer, ~ak i da je ova }elija posto-

jala jedno vrijeme, ona bi jednog dana umrla, a poslije njene smrti ne bi pre-

ostalo ni{ta i sve bi se vratilo tamo gdje je i po~elo. Ovo je razlog zbog ~ega

ova prva ìva }elija, ne posjeduju}i nikakvu genetsku informaciju, ne bi bila

u stanju razmnoàvati se i zapo~eti novu generaciju. @ivot bi se zav{io sa

njezinom smr}u.

Genetski sistem ne sastoji se samo od DNA. Slijede}i faktori bi tako|er

trebali postojati u istoj okolini: eennzziimmii - da pro~itaju {ifru na DNA , mmeesssseenn--

ggeerr ((ggllaassnniikk)) RRNNAA - koji bi trebao biti proizveden nakon ~itanja ove {ifre, rrii--

bboozzoommii - na koje }e se ova messenger RNA postaviti prema ovoj {ifri i veza-

ti radi proizvodnje, ttrraannssffeerr RRNNAA - da prenese aminokiseline do ribozoma da

bi bile upotrijebljene za proizvodnju i eekkssttrreemmnnoo kkoommpplliicciirraannii eennzziimmii - da

izvedu brojne intermedijarne procese. Takva okolina ne moè postojati nigdje

drugo do samo u potpuno izoliranoj i potpuno kontroliranoj okolini poput

}elije, gdje postoje sve neophodne sirovine i energetski resursi.

Kao rezultat, organska materija moè se samoreproducirati jedino ako

postoji kao potpuno razvijena }elija, sa svim svojim organelama i u priklad-

noj okolini - gdje ona moè preìvjeti, izmjenjivati materijale i dobiti energi-

ju iz svoga okruènja. Ovo zna~i da je prva }elija na Zemlji formirana “sva

odjednom”, sa svom svojom nevjerovatno kompleksnom gra|om.

Dakle, aakkoo jjee jjeeddnnaa iizzuuzzeettnnoo kkoommpplleekkssnnaa ggrraa||aa nnaassttaallaa ssvvaa ooddjjeeddnnoomm,,

{{ttaa oonnddaa ttoo zznnaa~~ii??

Hajde da postavimo ovo pitanje koriste}i se jednim primjerom. Hajde

da, u pogledu njihove kompleksnosti, uporedimo }eliju sa jednim automo-

bilom visoke tehnologije. (Ustvari, }elija je mnogo kompleksniji i razvijeniji

DDiizzaajjnn ii sslluuËËaajjnnoosstt

sistem nego {to je to automobil sa svojim motorom i sa svom svojom

tehni~kom opremom.) Zapitajmo se sada: [ta biste pomislili kada biste ot-

putovali u dubine veome guste {ume i nai{li na najnoviji model automobila

me|u drve}em? Da li biste pomislili da su se razli~iti elementi u {umi tokom

miliona godina sasvim slu~ajno okupili i proizveli takvo vozilo? Sav materi-

jal koji sa~injava automobil dobiven je od èljeza, plastike i gume, dakle od

zemlje ili njenih prera|evina. Ali, da li bi vas ova ~injenica navela da pomis-

lite da su ovi materijali proizvedeni “slu~ajno” i da su se onda sastavili i

proizveli auto?

Bez sumnje, bilo ko sa zdravim razumom znao bi da je auto produkt sv-

jesnog dizajnera, a to je fabrika, i ~udio bi se {ta taj auto radi ovdje, usred

dùngle. Iznenadno stvaranje jedne kompleksne strukture, u potpunom obliku

i iz vedra neba, pokazuje da je ona stvorena od strane svjesnog uzroka-sile.

Jedan kompleksni sistem kao {to je }elija, bez sumnje, kreiran od strane vi{e

- nadmo}ne volje i mudrosti. Drugim rije~ima, ona je nastala kao Allahova

kreacija-djelo.

Vjeruju}i da ~isti slu~aj moè proizvesti perfektan dizajn, evolucionisti

su pre{li granice razuma i znanosti. Jedan od iskrenih autoriteta na ovom

polju je ~uveni francuski zoolog PPiieerrrree GGrraassssee, biv{i predsjednik Francuske

akademije znanosti. Grasse je materijalist, ali on, ipak, priznaje da je

Darwinova teorija nemo}na da objasni ìvot, te daje svoje gledi{te o logici

“slu~ajnosti” koja predstavlja ki~mu darvinizma:

“Podesna pojava mutacija, koje omogu}avaju ìvotinjama i biljkama da

udovolje svojim potrebama, izgleda te{ka za vjerovanje. A, Darwinova

teorija je, ipak, jo{ zahtjevnija: jedna jedina biljka, jedna jedina ìvotinja

trebala bi hiljadama i hiljadama godina biti podloèna korisnim slu~ajnosti-

ma. Tako da bi ~uda trebala postati pravilo: doga|aji sa infitenzimalnom

vjerovatno}om de{avanja sa lahko}om bi se realizirali... NNee ppoossttoojjii zzaakkoonn

kkoojjii zzaabbrraannjjuujjee ssaannjjaarreennjjaa,, aallii ssee zznnaannoosstt nnee bbii ssmmjjeellaa pprreeppuu{{ttaattii ttoommee."123

Grasse je rezimirao {ta koncept “slu~ajnosti” zna~i za evolucioniste:

"......SSlluu~~aajjnnoosstt ppoossttaajjee jjeeddnnaa vvrrssttaa bboo`̀aannssttvvaa kkoojjee ssee,, ppoodd ppllaa{{ttoomm aatteeiizzmmaa,,

ppoottaajjnnoo oobboo`̀aavvaa.."124

Logi~ni neuspjeh evolucionista je rezultat njihovog zatvaranja u

Dizajn i sluËajnost 127


svetili{te koncepta slu~ajnosti. U Kur’anu je napisano da su oni koji oboàva-

ju druga bi}a, a ne Allaha, li{eni razumijevanja:

“......OOnnii ppaammeettii iimmaajjuu -- aa nnjjiimmaa nnee sshhvvaattaajjuu,, oonnii oo~~ii iimmaajjuu -- aa nnjjiimmaa nnee vviiddee,,

oonnii uu{{ii iimmaajjuu -- aa nnjjiimmaa nnee ~~uujjuu;; oonnii ssuu kkaaoo ssttookkaa,, ~~aakk ii ggoorrii -- oonnii ssuu zzaaiissttaa

nneemmaarrnnii..” (Al-A'raf,179)

DDaarrwwiinnoovvaa ffoorrmmuullaa!!

Pored svih tehni~kih dokaza sa kojima smo do sada imali posla, hajde da

sada, na jednom primjeru tako jednostavnom da ga mogu razumjeti ~ak i dje-

ca, ispitamo kakvu to vrstu praznovjerja posjeduju evolucionisti:

Evoluciona teorija tvrdi da je ìvot stvoren slu~ajno. Prema ovoj tvrdnji,

neorganski i nesvjesni atomi sakupili su se i sastavili da bi formirali }eliju, a

tada su }elije nekako formirale druga ìva bi}a, uklju~uju}i ~ovjeka. Hajde da

razmislimo o tome. Kada sakupimo zajedno elemente koji ~ine gradivne

blokove ìvota, kao {to su karbon, fosfor, nitrogen, kalij... formirali smo samo

jednu obi~nu gomilu. Bez obzira kroz kakve tretmane ona prolazila, ova

gomila atoma ne moè formirati ~ak niti jedno jedino ìvo bi}e. Hajde da

formuliramo jedan “eksperiment” o ovoj temi i hajde da, bez zvu~nih izjava,

u ime evolucionista, ispitamo {ta oni stvarno tvrde, pod imenom “Darwinove

formule”:

Neka evolucionisti u velika burad stave mno{tvo materija prisutnih u

sastavu ìvih bi}a, kao {to su fosfor, karbon, kisik, èljezo i magnezij.

[tavi{e, neka dodaju u ovu burad bilo koji materijal koji ne postoji u normal-

nim uvjetima, ali koji oni smatraju neophodnim. Pustimo ih da dodaju u ovu

smjesu koliko god ho}e aminokiselina koje nemaju mogu}nost formiranja

pod prirodnim uvjetima i koliko god èle proteina, od kojih samo jedan ima

vjerovatno}u formiranja 10950. Dozvolimo im da ovu mje{avinu izloè èl-

jenoj temperaturi i vlagi. Dozvolimo im da ovu mje{avinu pobu|uju kakvom

god tehnologijom èle. Neka najistaknutije znanstvenike stave pored ovih bu-

radi. Neka ovi znanstvenici po redu ~ekaju pored ovih buradi milijardama i

~ak trilionima godina. Neka se osje}aju slobodni da upotrijebe sve vrste uvje-

ta koje smatraju neophodnim za formiranje ~ovjeka. Bez obzira {ta oni radili,

128

oni ne mogu u ovim buradima proizvesti ~ovjeka. Oni ne mogu proizvesti

ìrafe, lavove, p~ele, kanarince, konje, delfine, ruè, orhideje, ljiljane, karan-

file, banane, narandè, jabuke, datule, paradajz, dinje, lubenice, smokve,

masline, grejpfrut, breskve, paunove, fazane, vi{ebojne leptirove, ili milione

drugih ìvih bi}a kao {to su ova. Doista, oni ne mogu na~initi niti jednu jed-

inu njihovu }eliju.

UUkkrraattkkoo,, nneessvvjjeessnnii aattoommii nnee mmoogguu ffoorrmmiirraattii }}eelliijjuu jjeeddnnoossttaavvnniimm ssaakkuuppll--

jjaannjjeemm.. Oni ne mogu donijeti novu odluku i podijeliti se u dvije }elije, a tada

donijeti i druge odluke i kreirati profesore koji }e prvo izumiti elektronski

mikroskop, a onda pod tim mikroskopom ispitivati svoju vlastitu }elijsku

gra|u. MMaatteerriijjaa jjee jjeeddnnaa nneessvvjjeessnnaa,, bbee`̀iivvoottnnaa ggoommiillaa,, ii ppoossttaajjee `̀iivvaa jjeeddiinnoo ssaa

AAllllaahhoovvoomm nnaaddmmoo}}nnoomm kkrreeaacciijjoomm..

Evoluciona teorija, koja tvrdi suprotno, totalna je zabluda potpuno

opre~na razumu. âk i malo razmi{ljanja o tvrdnjama evolucionista otkriva

ovu realnost, ba{ kao u gornjem primjeru.

TTeehhnnoollooggiijjaa uu ookkuu ii uuhhuu

Jo{ jedna tema koja ostaje neodgovorena od strane evolucione teorije je

izvrstan kvalitet opaànja u oku i uhu.

Prije nego {to pre|emo na razmatranje o oku, hajde da ukratko odgovo-

rimo na pitanje: “kako mi vidimo?”. Zrake svjetlosti koje dolaze od objekta

gledanja padaju obrnuto na retinu oka. Ovdje se ove svjetlosne zrake pomo}u

specijalnih }elija pretvaraju u elektri~ne signale i oni idu do jedne veoma

male ta~ke u stra`njem dijelu mozga, zvane centar vida. Ovi elektri~ni signali

se, nakon serije procesa, registriraju kao slika u ovom centru u mozgu.

Imaju}i u vidu ovu tehnologiju, hajde da malo razmi{ljamo.

Mozak je izoliran od svjetlosti. To zna~i da je unutar mozga neprekidni

mrak i da svjetlo ne dopire do mjesta gdje je mozak smje{ten. Mjesto zvano

centar vida je neprestano mra~no mjesto, gdje nikakva svjetlost nikada ne

stiè; to je mo`da najmra~nije mjesto za koje ste ikada znali. Me|utim, mi

promatramo sjajan, jasan i svijetao svijet u ovoj najve}oj tami.

Slika formirana u oku je tako o{tra i razgovjetna da je ~ak ni tehnologi-


ja XX stolje}a ne moè posti}i. Naprimjer, pogledajte u knjigu koju ~itate i

svoje ruke sa kojima je drìte, zatim podignite svoju glavu i pogledajte oko

sebe. Da li ste ikada, na bilo kojem reproducentu, vidjeli tako o{tru i razgov-

jetnu sliku kao {to je ta?

âk i najrazvijeniji televizijski ekrani, proizvedeni od strane najve}ih

proizvo|a~a televizora u svijetu, ne mogu vam osigurati tako perfektnu sliku.

To je trodimenzionalna, kolor i izuzetno vjerodostojna slika. Vi{e od 100 go-

dina, hiljade inìnjera poku{avali su postignuti ovu vjerodostojnost. Fabrike,

sva mogu}a sredstva i svi preduvjeti su osigurani, obavljena su mnoga is-

traìvanja, napravljeni mnogi planovi i nacrti u ovu svrhu. A opet, pogledajte

u TV ekran i knjigu koju drìte u svojim rukama. Vidjet }ete da postoji veli-

ka razlika u odnosu na ìvu sliku koju registrira va{e oko. [tavi{e, TV ekrani

vam pokazuju dvodimenzionalnu sliku, dok sa o~ima gledate jednu trodi-

menzionalnu perspektivu imaju}i osje}aj prostora-dubine. Kada pa`ljivo

pogledate, vidjet }ete da postoji neka vrsta zamagljenosti na slici sa TV

ekrana, a da li ima ikakve zamagljenosti kada gledamo ìvu sliku? Sigurno da

nema.

Tokom mnogo godina, desetine hiljada inìnjera poku{avali su napravi-

KKaaddaa uuppoorreeddiimmoo ookkoo ii uuhhoo ssaa kkaammeerraammaa ii zzaappiissiivvaaËËiimmaa zzvvuukkaa,, uuooËËaavvaammoo ddaa ssuu ookkoo ii uuhhooddaalleekkoo kkoommpplleekkssnniijjii,, ffuunnkkcciioonnaallnniijjii ii ssaavvrrππeenniijjii nneeggoo oovvii tteehhnnoollooππkkii pprrooiizzvvooddii..

ti trodimenzionalni TV i posti}i sliku kvalitete kao {to oko neposredno reg-

istrira. Da, oni su napravili trodimenzionalni televizijski sistem, ali nije

mogu}e gledati ga bez stavljanja pomo}nih nao~ara, {tavi{e, to je samo um-

jetna tre}a dimenzija. Pozadina je mutnija, a prvi plan izgleda kao da je na pa-

piru. Nikada nije bilo mogu}e proizvesti o{tru i razgovjetnu sliku kao kod

oka. U oba slu~aja, i kod kamere i kod televizije, postoji gubitak kvaliteta

slike.

Evolucionisti tvrde da je mehanizam produciranja ove o{tre i razgov-

jetne slike nastao slu~ajno. Sada, ako bi vam neko rekao da je televizor u

va{oj sobi nastao kao proizvod slu~ajnosti, da su se svi njegovi atomi jednos-

tavno sakupili, sastavili i napravili ovaj ure|aj koji proizvodi sliku, {ta biste

vi pomislili? Kako atomi mogu uraditi ono {to hiljade ljudi ne mogu?

Gotovo jedno cijelo stolje}e, desetine hiljada inìnjera su istraìvali i

trudili se u laboratorijama visoke tehnologije i u velikim inudstrijskim kom-

pleksima koriste}i najnaprednije tehnolo{ke ure|aje i nisu bili u stanju uradi-

ti ni{ta vi{e od ovoga.

Ako jedan ure|aj koji proizvodi primitivniju sliku nego oko nije mogao

nastati slu~ajno, tada je veoma o~igledno da oko i slika vi|ena okom nisu

mogli nastati slu~ajno. Za to su potrebni mnogo detaljniji i mudriji plan i nacrt

od onog za TV. Plan i nacrt za sliku koja je o{tra i razgovjetna kao ova, pri-

pada Allahu, koji moè sve.

Ista situacija vrijedi za uho. Vanjsko uho kupi sve dostupne zvukove po-

mo}u u{ne {koljke i usmjerava ih u srednje uho, srednje uho prenosi zvu~ne

vibracije poja~avaju}i ih; unutra{nje uho {alje ove vibracije u mozak pre-

vode}i ih u elektri~ne signale. Ba{ kao i sa okom, ~in slu{anja dovr{ava se u

slu{nom centru u mozgu.

Situacija u oku tako|er vrijedi i za uho. To jest, mozak je izoliran od

zvukova ba{ kao i od svjetla: unutra se ne propu{ta nijedan zvuk. Zbog toga,

bez obzira kako je bu~no napolju, unutar mozga je potpuna ti{ina. Pored sve-

ga toga, u mozgu se opaàju najo{triji zvukovi. U va{em mozgu, koji je izoli-

ran od zvuka, vi slu{ate orkestarske simfonije i ~ujete svu buku npr. na mjes-

tu gdje je gu`va. Me|utim, ukoliko bi se u tom trenutku u va{em mozgu izm-

jerio zvu~ni nivo, vidjelo bi se da u njemu vlada potpuna ti{ina.



Hajde da opet uporedimo visoki kvalitet i najvi{u tehnologiju prisutnu u

uhu i mozgu sa tehnologijom koju su proizvela ljudska bi}a. Kao i u slu~aju

sa slikom, decenije napora su bile utro{ene u poku{ajima da se zabiljeì zvuk

koji je vjeran originalu. Rezultat ovih napora su zvu~ni rekorderi, HI-FI sis-

temi i sistemi za opaànje zvuka. Uprkos svoj ovoj tehnologiji i hiljadama

inìnjera i eksperata koji su radili na ovome, jo{ nije postignut aparat koji per-

fektno biljeì zvuk onako kako to ljudsko uho radi. Razmislite o HI-FI sis-

temima najvi{e kvalitete, proizvedenim od strane najve}ih kompanija u

glazbenoj industriji. âk kada se zvuk snimi u ovim ure|ajima, ne{to od toga

biva izgubljeno. Ili, kada okrenete na HI-FI, vi uvijek ~ujete {u{te}i zvuk pri-

je nego muzika po~ne. A zvuk koji je produkt tehnologije ljudskog tijela je

ekstremno o{tar i jasan. Ljudsko uho nikada ne opaà zvuk udruèn sa

{ume}im zvukom ili sa atmosferskim smetnjama kao {to to opaà Hi-Fi; uho

prima zvuk upravo onakav kakav jeste, o{tar i ~ist. To je bilo tako jo{ od

stvaranja ~ovjeka.

Ukratko, tehnologija u na{em tijelu je daleko superiornija od tehnologi-

je koju je ~ovje~anstvo proizvelo koriste}i svoje nagomilano znanje, iskustvo

i mogu}nosti. Niko ne bi mogao re}i da su HI-FI i kamera nastali kao rezul-

tat slu~aja. Pa kako se onda moè tvrditi da su tehnologije koje postoje u ljud-

skom tijelu, koje su ~ak superiornije od ovih, mogle nastati kao rezultat lan-

ca slu~ajnosti zvanog evolucija?

Evidentno je da su oko i uho i zaista svi drugi dijelovi ljudskog tijela,

produkti jednog veoma superiornog stvaranja. Ovo su kristalno jasni pokaza-

telji Allahove jedinstvenosti i nenadma{nog stvaranja, Njegovog vje~nog

znanja i mo}i.

Razlog {to smo mi posebno pomenuli osjet vida i sluha ovdje je nes-

posobnost evolucionista da razumiju znakove stvaranja, tako jasne i o~ite kao

{to su ovi. Ako jednog dana pitate nekog evolucionistu da vam objasni kako

to da su ovaj izvrsni dizajn i tehnologija u oku i uhu nastali kao rezultat

slu~aja, vidjet }ete da on ne}e biti u stanju dati vam bilo kakav razuman ili lo-

gi~an odgovor. âk i Darwin, u svom pismu AAssaaii GGrraayyuu od 3. aprila 1860.,

pi{e da ga “ppoommiissaaoo nnaa ookkoo cciijjeellooggaa zzaalleeddii” i priznaje beznade`nost evolu-

cionista u susretu sa izvanrednim dizajnom ìvih bi}a.125

UUprethodnim poglavljima ispitali smo ni{tavnost teorije evolucije u

smislu fizi~kih dokaza na|enih u fosilima, kao i sa gledi{ta moleku-

larne biologije. U ovom poglavlju }emo govoriti o jednom broju bi-

olo{kih fenomena i koncepata koji su od strane evolucionista predstavljeni

kao teoretski dokazi. Ove teme su posebno va`ne zato {to one dokazuju da ne-

ma znanstvenih nalaza koji podràvaju evoluciju i {to, ~ak, suprotno tome,

otkrivaju stepen izvrtanja i prevare kojima se koriste evolucionisti.

NNeepprreemmoossttiivvee ggrraanniiccee iizzmmee||uu vvaarriijjaacciijjaa ii vvrrssttaa

Varijacija je jedan termin koji se koristi u genetici, a odnosi se na do-

ga|aj koji uzrokuje da individue ili grupe odre|enog tipa neke vrste razviju

razli~ite karakteristike od drugih tipova iste vrste. Naprimjer, svi ljudi na

Zemlji nose u osnovi iste genetske informacije, a ipak neki imaju kose o~i,

neki crvenu kosu, neki imaju duge noseve, a neki kratke, ovisno o mjeri var-

ijacionog potencijala ove geneti~ke informacije.

Evolucionisti uzimaju varijacije unutar jedne vrste kao dokaz za svoju

teoriju. Me|utim, vvaarriijjaacciijjaa nnee pprreeddssttaavvlljjaa ddookkaazz zzaa eevvoolluucciijjuu zzaattoo {{ttoo vvaarrii--

jjaacciijjee nniissuu nnii{{ttaa ddrruuggoo ddoo rreezzuullttaatt rraazzllii~~iittiihh kkoommbbiinnaacciijjaa vvee}} ppoossttoojjee}}iihh ggeenneett--

sskkiihh iinnffoorrmmaacciijjaa ii oonnee nnee ddooddaajjuu nnoovvee kkaarraakktteerriissttiikkee ggeenneettsskkiimm iinnffoorrmmaacciijjaammaa..

Varijacija se uvijek odigrava unutar granica genetske informacije. U ge-

netici, ova granica je nazvana genetski bazen. Sve karakteristike prisutne u

genetskom bazenu jedne vrste mogu do}i u obzir, mogu se ispoljiti usljed var-

ijacije. Naprimjer, kao rezultat varijacije u jednoj reptilskoj vrsti mogu se po-

javiti varijeteti koji imaju relativno duè repove ili kra}e noge. Za oboje, i za

duge i za kratke noge, informacija ve} postoji u genetskom bazenu reptila.

Me|utim, varijacije ne transformiraju reptile u ptice, dodaju}i im krila ili

neke druge karakteristike, ili mijenjaju}i njihov metabolizam. Takve prom-

EEvvoolluucciioonniissttiiËËkkee ttvvrrddnnjjee iissttvvaarrnnoo ~~iinnjjeenniiËËnnoo ssttaannjjee


jene zahtijevaju pove}anje u geneti~koj informaciji ìvih bi}a, {to nikako ni-

je mogu}e prilikom varijacija.

Darwin nije bio svjestan ove ~injenice kada je formulirao svoju teoriju.

On je mislio da varijacijama nema granice. U ~lanku koji je napisao 1844. iz-

javio je da “mmnnooggii aauuttoorrii pprreettppoossttaavvlljjaajjuu ddaa ppoossttoojjii ggrraanniiccaa vvaarriijjaacciijjaammaa uu

pprriirrooddii,, iiaakkoo jjaa nniissaamm uu ssttaannjjuu oottkkrriittii nniittii jjeeddnnuu ~~iinnjjeenniiccuu nnaa kkoojjoojj oovvoo

vvjjeerroovvaannjjee ppoo~~iivvaa”.126 U Porijeklu vrsta on je naveo razli~ite primjere vari-

jacija kao najva`niji dokaz za svoju teoriju.

Naprimjer, prema Darwinu, uzgajiva~i ìvotinja koji su sparili razli~ite

varijetete stoke da bi dobili nove varijetete koji daju vi{e mlijeka, bili su na

putu da ih na kraju transformiraju u jednu druga~iju vrstu. Darwinova pred-

stava o “neograni~enoj varijaciji” najbolje se vidi u slijede}oj re~enici iz

Porijekla vrsta:

“Ja ne vidim pote{ko}e da jedna rasa medvjeda prirodnom selekcijom ne

poprimi karakteristike u skladu sa ìvotom u vodi, da poprimi velika usta i

da se, na kraju, preobrati u jednog ogromnog kita”.127

Razlog {to je Darwin naveo primjer koji ide isuvi{e daleko je posljedica

primitivnog razumijevanja znanosti u njegovo doba. Od tada, u XX stolje}u,

znanost je na osnovu rezultata eksperimenata izvedenih na ìvim bi}ima

UU PPoorriijjeekklluu vvrrssttaa DDaarrwwiinn jjee uussttvvrrddiioo ddaa ssuu kkiittoovvii eevvoolluuiirraallii iizz mmeeddvvjjeeddaa kkoojjii ssuu ppookkuuππaallii ppllii--vvaattii!! DDaarrwwiinn jjee ppooggrreeππnnoo pprreettppoossttaavviioo ddaa jjee mmoogguuÊÊnnoosstt vvaarriijjaacciijjee uunnuuttaarr vvrrssttaa nneeooggrraanniiËËeennaa..ZZnnaannoosstt XXXX ssttoolljjeeÊÊaa jjee ddookkaazzaallaa ddaa jjee oovvaajj eevvoolluucciioonnii sscceennaarriioo ssaammoo pprroodduukktt mmaaππttee..

DDAA LLII SSUU KKIITTOOVVII EEVVOOLLUUIIRRAALLII IIZZ MMEEDDVVJJEEDDAA??

postavila princip “ggeenneettsskkee ssttaabbiillnnoossttii” (genetske homeostaze). Princip

nalaè da su svi poku{aji sparivanja koji su izvedeni da produciraju nove var-

ijacije bili neubjedljivi i da ppoossttoojjee ssttrriikkttnnee bbaarriijjeerree iizzmmee||uu rraazzllii~~iittiihh vvrrssttaa

`̀iivviihh bbii}}aa. Ovo zna~i da je apsolutno nemogu}e da uzgajiva~i ìvotinja

pretvore stoku u druga~iju vrstu sparuju}i njezine razli~ite varijacije, kao {to

je postulirao Darwin.

NNoorrmmaann MMaacchhbbeett, koji je opovrgnuo darvinizam u svojoj knjizi Darwin

Retried, izjavljuje:

“Sr` problema je da li ìva bi}a doista variraju u neograni~enom opsegu…

Vrste su zauvijek postojne. Mi smo svi ~uli o razo~aranim uzgajiva~ima ko-

ji su izveli svoj rad do odre|ene ta~ke jedino da bi uvidjeli da su se ìvotin-

je i biljke vratile na mjesto sa koga su i po{le. Uprkos napornim poku{aji-

ma tokom dva ili tri stolje}a, nikada nije bilo mogu}e proizvesti plavu ruù

ili crni tulipan”.128

LLuutthheerr BBuurrbbaannkk, koji je smatran najkompetentnijim uzgajiva~em ìvot-

injaisvih vremena, izrazio je ovu ~injenicu kada je rekao da “postoje granice

mogu}em razvitku, a ove granice slijede jedan zakon”.129 Govore}i o ovoj te-

mi, Danski znanstvenik WW.. LL.. JJoohhaannnnsseenn prokomentirao je:

“Varijacije na koje su Darwin i Wallace stavili svoj naglasak ne mogu biti

selektivno potisnute preko odre|ene ta~ke, a to je, ddaa jjeeddnnaa ttaakkvvaa pprroommjjeenn--

jjiivvoosstt nnee ssaaddrr`̀ii ttaajjnnuu ““nneeooggrraannii~~eennoogg ooddssttuuppaannjjaa -- uuddaalljjaavvaannjjaa.”130

OOttppoorrnnoosstt nnaa aannttiibbiioottiikkee ii iimmuunniitteett nnaa DDDDTT nniissuu ddookkaazzii uu kkoorriisstteevvoolluucciijjee

Evolucionisti tvrde da su otpornost koju bakterije razvijaju protiv an-

tibiotika i imunitet koji neki insekti razvijaju na DDT (DDT - sredstvo za

uni{tavanje gamadi, koje se po ameri~kom na~inu izgovaranja slova u abece-

di izgovara di-di-ti, skra}enica je od: dihlor-difenil-trihlormetil-metan; to je

bijela kristalna tvar slabog aromatskog mirisa koja se odlikuje svojstvom da

je za bilje i vi{e ìvotinjske organizme sasvim ne{kodljiva, ali je za kukce jak

ìv~ani otrov; izumitelj {vicarac Paul Müller 1939., Nobelovu nagradu dobio

1948. - op. E. I.) dokazi za evoluciju. Oni kaù da su ovo primjeri ste~ene ot-

EvolucionistiËke tvrdnje i stvarno ~injeniËno stanje 135


pornosti i imuniteta koji su postignuti mutacijama {to su se odigrale u ìvim

organizmima koji su bili izloèni ovim supstancama.

U oba slu~aja, i u bakterija, i u insekata, ove karakteristike nisu osobine

koje su bile postepeno ste~ene protiv DDT-ija ili antibiotika kao rezultat mu-

tacija. Neke od varijacija ovih ìvih bi}a posjedovale su ove karakteristike

prije nego je populacija kao cjelina bila izloèna antibioticima ili DDT-iju.

Scientific American, premda je jedan pravi evolucionisti~ki ~asopis, donosi

slijede}e priznanje u svom martovskom broju iz 1988.:

“MMnnooggee bbaakktteerriijjee ppoossjjeeddoovvaallee ssuu oottppoorrnnoossnnee ggeennee ~~aakk ii pprriijjee nneeggoo ssuu

kkoommeerrcciijjaallnnii aannttiibbiioottiiccii uu{{llii uu uuppoottrreebbuu.. Znanstvenici ne znaju ta~no za{to

su ovi geni bili razvijeni i odràvani.”131

Kao {to se moè vidjeti, genetske informacije koje donose otpornost i

koje su postojale prije izlaganja antibioticima ne mogu biti obja{njene od

strane evolucionista i to dokazuje da je tvrdnja njihove teorije la`na.

înjenica da su rezistentne bakterije bile prisutne godinama prije otkri}a

antibiotika izraèna je u Medical Tribune, jednoj izvanrednoj znanstvenoj

publikaciji, u decembarskom broju iz 1998. godine. ^lanak se bavi jednim in-

teresantnim doga|ajem: u studiji koja je izvedena 1986., tijela nekih mornara,

koji su se razboljeli i umrli za vrijeme polarne ekspedicije 1845. godine,

na|ena su o~uvana u ledu. U njihovim tijelima na|eni su neki tipovi bakteri-

ja karakteristi~ni za XIX stolje}e, a kada su testirani, istraìva~i su bili izne-

na|eni nalazima da su ove bakterije bile otporne na mnoge savremene antibi-

otike koji nisu bili proizvedeni sve do XX stolje}a.132

U medicinskim krugovima je dobro znana ~injenica da je ova vrsta ot-

pornosti bila prisutna u mnogih populacija bakterija i prije otkri}a penicilina.

Zbog toga je apsolutno obmanjivo smatrati ovu otpornost bakterija jednim

evolucijskim razvitkom. Kako se onda odigrao proces takozvanog “bakteri-

jskog sticanja imuniteta”?

OOttppoorrnnoosstt bbaakktteerriijjaa nnaa aannttiibbiioottiikkee

Bakterije imaju brojne varijacije unutar svojih tipova. Neke od ovih var-

ijacija posjeduju genetsku informaciju da budu otporne na razli~ite lijekove,

136

hemikalije ili neke druge supstance. Kada se bakterije podvrgnu odre|enom

tipu lijeka, one bakterije koje nisu otporne na taj lijek bivaju uni{tene, dok one

koje su otporne preìve i dobiju {ansu da se jo{ razmnoàvaju. Neotporne

bakterije uskoro nestaju iz populacije i bivaju zamijenjene onima koje su ot-

porne, a koje se tada brzo razmnoàvaju. Na kraju, zavr{avamo sa bakteri-

jskom kolonijom koja je sa~injena jedino od individua koje su otporne na

odre|eni antibiotik i, od tada pa nadalje, taj antibiotik postaje neefikasan pro-

tiv ovog tipa bakterija. Klju~na stvar je da je bakterija jo{ uvijek ona ista bak-

terija i da je vrsta jo{ uvijek ona ista.

Ovdje je va`no ista}i da se, suprotno tvrdnjama evolucionista, nije odi-

grao evolucioni proces u kojemu bi neotporne bakterije mutirale i pre{le u rod

otpornih bakterija nakon {to su bile izloène antibioticima i tako stekle novu

genetsku informaciju. Ono {to se odigravalo je bila eliminacija odre|ene var-

ijacije bakterija iz ukupne populacije otpornih i neotpornih bakterija koje su

postojale od samoga po~etka. Ovo ne zna~i pojavu nove vrste bakterija: to ni-

je “evolucija”. Nasuprot tome, jedna ili vi{e postoje}ih varijacija je i{~ezla,

{to je sasvim suprotan proces, budu}i da je genetska informacija izgubljena.

IImmuunniitteett iinnsseekkaattaa nnaa DDDDTT

Jo{ jedan fenomen koji su evolucionisti nastojali iskriviti i ponuditi kao

dokaz za evoluciju je naizgled “ste~eni” imunitet insekata na DDT, koji smo

spomenuli na po~etku ovoga poglavlja. Ovaj imunitet razvija se na isti na~in

kao bakterijska otpornost na antibiotike. Za imunitet na DDT nikako se ne

moè re}i da je “ste~en” od strane pojedinih inividua populacije insekata.

Neki insekti ve} su bili otporni na DDT. Nakon otkri}a DDT-ija, oni instekti

koji su bili izloèni ovoj hemikaliji, a nisu imali ovaj nasljedni imunitet, bili

su eliminirani iz populacije, izumrli su. Oni koji su bili imuni, a njih je od

po~etka bilo samo nekoliko u populaciji, vremenom su pove}ali brojnost.

Najzad, cijela vrsta insekata postala je populacija ~iji su svi ~lanovi bili imu-

ni. Kada se to desilo, DDT je prestao biti efikasan protiv ove vrste insekata.

Ovaj fenomen je op}enito, ali obmanjuju}e, bio smatran kao “sticanje imu-

niteta na DDT kod insekata”.



Evolucionista, biolog FFrraanncciissccoo AAyyaallaa priznaje ovu ~injenicu kazav{i:

“Genetske varijante potrebne za otpornost na najrazli~itije vrste pesticida

o~ito su bile prisutne u svakoj od populacija izloènih ovim jedinjenjima

napravljenim od strane ~ovjeka.”133

Budu}i da su dobro svjesni da ve}ina ljudi nema priliku u~iti o mikrobi-

ologiji ili provoditi istraìvanja na tom polju, evolucionisti su se u ovom

slu~aju (rezistencije i imuniteta) posluìli ~istom obmanom. Oni stalno

navode ove primjere kao vaàn dokaz za evoluciju. Kako bi do sada trebalo

biti veoma jasno, niti rezistencija bakterija na antibiotike, a niti imunitet in-

sekata na DDT ne pruàju dokaze za evoluciju. Ono {to oni pruàju, jesu do-

bri primjeri izvrtanja i metoda obmanjivanja kojima evolucionisti pribjegava-

ju u namjeri da opravdaju svoju teoriju.

ZZaabblluudduu oo ddeeggeenneerriirraanniimm ((nneeppoottrreebbnniimm)) oorrggaanniimmaa

Dugo vremena se koncept “nepotrebnih organa” u~estalo pojavljivao u

evolucionisti~koj literaturi kao “dokaz” evolucije. Na kraju je taj koncept, ka-

da je dokazano da je nevaè}i, sasvim tiho ostavljen po strani. Ali neki evolu-

cionisti jo{ uvijek vjeruju u njega i, s vremena na vrijeme, neko poku{a pro-

movirati “degenerirane organe” kao vaàn dokaz evolucije.

Pojam “degenerirani organi” je prvi put upotrijebljen prije jednog stol-

je}a. Kako bi rekli evolucionisti, u tijelima nekih bi}a postoji jedan broj ne-

funkcionalnih organa. Ovi organi naslije|eni su od predaka i zbog toga {to

nisu bili kori{teni, postepeno su postali “degenerirani”

Cijela pretpostavka je sasvim neznanstvena i potpuno je bazirana na ne-

dostatnom znanju. Ovi “nneeffuunnkkcciioonnaallnnii oorrggaannii” bili su, ustvari, organi ~ija

“ffuunnkkcciijjaa jjoo{{ nniijjee bbiillaa oottkkrriivveennaa”. Najbolji pokazatelj ovoga je bilo postepeno,

a ipak znatno smanjenje duge liste organa koje su evolucionisti dràli za “de-

generirane organe.” SS.. RR.. SSccaaddddiinngg, i sam evolucionista, sloìo se sa ovom

~injenicom u ~lanku nazvanom “Mogu li degenerirani organi biti dokaz za

evoluciju?” objavljenom u magazinu Evoluciona teorija:

“Budu}i da nije mogu}e nedvosmisleno identificirati beskorisne strukture i

budu}i da struktura argumenata koja je upotrebljena nije znanstveno puno-

138

va`na, zzaakklljjuu~~iioo ssaamm ddaa ““ddeeggeenneerriirraannii oorrggaannii”” nnee oossiigguurraavvaajjuu nneekkii ppoosseebbaann

ddookkaazz zzaa tteeoorriijjuu eevvoolluucciijjee..”134

Lista degeneriranih organa koju je napravio njema~ki anatom RR..

WWiieeddeerrsshheeiimm 1985. godine, sadràvala je otprilike oko 100 organa,

uklju~uju}i slijepo crijevo i trti~nu kost. Sa napretkom koji je napravila

znanost, otkriveno je da ovi organi sa Wiedersheimove liste, ustvari, imaju vr-

lo va`ne funkcije u tijelu. Naprimjer, otkriveno je da je slijepo crijevo, za ko-

je se pretpostavljalo da je degeneriran (nepotreban) organ, ustvari, limfoidni

organ koji se bori protiv infekcije u tijelu. Ova ~injenica je postala jasna 1997.

godine: “Drugi tjelesni organi i tkiva - timus, jetra, slezena, sslliijjeeppoo ccrriijjeevvoo,

ko{tana sr`, i male nakupine limfnog tkiva, kao {to su krajnici u grlu i

Peyerove plo~e u tankom crijevu - tako|er su dio limfnog sistema. Oni,

tako|er, ppoommaa`̀uu ttiijjeelluu uu bboorrbbii pprroottiivv iinnffeekkcciijjee.”135

Tako|er je otkriveno da krajnici, koji su bili uklju~eni u istu listu de-

generiranih organa, imaju zna~ajnu ulogu u za{titi grla od infekcije, pogoto-

vo do doba adolescencije. Prona|eno je da ttrrttii~~nnaa kkoosstt,, koja se nalazi na don-

jem kraju ki~menog stuba, podràva kosti oko zdjelice i da je ona ta~ka kon-

vergencije nekih malih mi{i}a. U godinama koje su slijedile shvatilo se da

ttiimmuuss podsti~e odbrambeni sistem u ljudskom tijelu aktiviraju}i T-}elije, da

eeppiiffiizzaa brine o lu~enju nekih va`nih hormona, da je {{ttiittnnaa `̀lliijjeezzddaa efikasna u

osiguravanju stalnog rasta beba i djece i da hhiippooffiizzaa kontrolira korektno

funkcioniranje mnogih hormonalnih `lijezda. Svi oni su jednom bili smatrani

degeneriranim organima. Polumjese~asti nabor u oku, koji je smatran de-

generiranim organom od strane Darwina, ima, ustvari, funkciju ~i{}enja i

podmazivanja o~nih vje|a.

Postojala je jedna veoma va`na logi~ka gre{ka u evolucionisti~koj tvrd-

nji o degeneriranim organima. Kao {to je upravo obja{njeno, tvrdnja evolu-

cionista bila je da su degenerirani organi naslije|eni od predaka. Me|utim,

neki od navodno “degeneriranih” organa, nisu na|eni u ìvim vrstama za ko-

je se tvrdilo da su preci ljudskih bi}a! Naprimjer, slijepo crijevo ne postoji u

nekih majmunskih vrsta za koje se govorilo da su preci ~ovjeka. ûveni bi-

olog HH.. EEnnoocchh, koji je uputio izazov teoriji degeneriranih organa, izrazio je



ovu logi~ku gre{ku slijede}im rije~ima:

“Majmuni posjeduju slijepo crijevo, dok ga njihovi manje napredni ro|aci,

niì majmuni, ne posjeduju. Slijepo crijevo se opet pojavljuje kod sisara

vi{e gra|e, kao {to je oposum. Kako ovo evolucionisti mogu objasniti?”136

Jednostavno re~eno, scenario degeneriranih organa, promoviran od

strane evolucionista, sadrì izvjestan broj ozbiljnih logi~kih defekata i taj sce-

nario je, u svakom slu~aju, dokazan kao znanstveno laàn. Ne postoji nijedan

naslije|eni degenerirani organ u ljudskom tijelu budu}i da ljudska bi}a nisu,

kao rezultat slu~aja, evoluirala iz drugih bi}a, nego su stvorena u svojoj sa-

da{njoj, kompletnoj i perfektnoj formi.

SSllii~~nnoosstt kkoodd `̀iivviihh bbii}}aa nnee mmoo`̀ee bbiittii ddookkaazz zzaa eevvoolluucciijjuu

Sli~nosti u gra|i me|u razli~itim vrstama u biologiji nazivaju se “hhoo--

mmoollooggiijjaa”. Evolucionisti poku{avaju predstaviti ove sli~nosti kao dokaz za

evoluciju.

Darwin je mislio da su bi}a sa sli~nim (homolognim) organima imala

evolucionu povezanost i da ovi organi moraju biti naslije|eni od zajedni~kog

pretka. S obzirom da i golubovi i orlovi imaju krila, oni, a i sve ostale ptice sa

krilima, prema njegovoj tvrdnji, evoluirali su iz jednog zajedni~kog pretka.

Homologija je varljiv argument postavljen jedino na bazi pojavne

fizi~ke sli~nosti i ni~emu drugom. Ovaj argument nikada nije bio provjeren

niti na jednom jedinom konkretnom otkri}u u svim ovim godinama jo{ od

Darwinovog doba. Niko ni u jednom sloju zemlje nije prona{ao fosil imagi-

narnog zajedni~kog pretka, bi}a sa homolognim strukturama. [tavi{e, ~in-

jenice koje }emo sada navesti jasno pokazuju da homologija ne osigurava

dokaz da se evolucija dogodila:

1. Na|eni su sli~ni organi u bi}ima potpuno razli~itih vrsta, me|u koji-

ma evolucionisti nisu u mogu}nosti uspostaviti bilo kakvu vrstu evolucionog

odnosa.

2. Genetske {ifre nekih bi}a koja imaju sli~ne organe potpuno su ra-

zli~ite.

3. Embriolo{ki razvitak sli~nih organa u razli~itih bi}a je potpuno dru-

140

ga~iji.

Da sada ispitamo svaku od ovih ta~aka, jednu po jednu.

SSllii~~nnii oorrggaannii uu ppoottppuunnoo rraazzllii~~iittiihh `̀iivviihh vvrrssttaa

Postoji jedan broj sli~nih organa koji posjeduju razli~ite vrste, a me|u

kojima evolucionisti ne mogu ustanoviti bilo kakvu vrstu evolucione

povezanosti. Krila su jedan primjer. Pored ptica, krila nalazimo i u slijepih

mi{eva, koji su sisari, i u insekata, i ~ak u nekih dinosaura, koji su izumrli rep-

tili. Niko od evolucionista nije uspostavio povezanost ili srodstvo izme|u ove

~etiri razli~ite klase ìvotinja.

Jo{ jedan upadljiv primjer je za~u|uju}a sli~nost i strukturalna istovjet-

nost prona|ena u o~ima razli~itih bi}a. Naprimjer, hobotnica i ~ovjek su dvi-

je ekstremno razli~ite vrste me|u kojima nije mogu}e uspostaviti nikakvu

evolucionu srodnost, a ipak su o~i, i kod jednog i kod drugog, veoma mnogo

sli~ne u pogledu njihove gra|e i funkcije. âk niti evolucionisti ne tvrde da

su ~ovjek i hobotnica imali zajedni~kog pretka na ra~un njihovih sli~nih o~iju.

Ovi i brojni drugi primjeri potvr|uju da evolucionisti~ka tvrdnja da “sli~ni or-

gani dokazuju da su ìve vrste evoluirale iz njihovog zajedni~kog pretka” ne-

ma znanstvenu osnovu.

Ustvari, sli~ni organi trebali bi izazvati veliku zbunjenost kod evolu-

cionista. Priznanja ~uvenog evolucioniste FFrraannkkaa SSaallyyssbbuurryyjjaa izre~ena u nje-

govom osvrtu o temi “kako se desilo da ekstremno razli~ite vrste imaju vrlo

sli~ne o~i”, nagla{avaju }orsokak homologije:

“âk se takav organ, koji je kompleksan kao {to je ookkoo,, ppoojjaavviioo nneekkoolliikkoo

ppuuttaa, naprimjer kod lignje, ki~menjaka i zglavakara. Za sinteti~ku (neo-

darvinisti~ku) teoriju dovoljan problem predstavljalo je obja{njenje za

slu~ajni postanak tog organa samo jednom, aallii mmii ssee zzaavvrrttii uu ggllaavvii oodd ppoommiiss--

llii nnaa nnjjiihhoovvoo ooddvvoojjeennoo ppoojjaavvlljjiivvaannjjee kkoodd nneekkoolliikkoo rraazzllii~~iittiihh bbii}}aa.”137

GGeenneettsskkii ii eemmbbrriioolloo{{kkii }}oorrssookkaakk hhoommoollooggiijjee

Da bi evolucionisti~ku tvrdnju, koja se ti~e njihovih stavova o pitanju

homologije, uzeli ozbiljno, prije svega sli~ni (homologni) organi u razli~itih

bi}a trebali bi, u isto vrijeme, biti {ifrirani sa sli~nim (homolognim) DNA



{iframa. Me|utim, oni to nisu. U ve}ini slu~ajeva genetsko {ifriranje je

sasvim razli~ito. [tavi{e, sli~ne genetske {ifre u DNA molekulama razli~itih

bi}a ~esto su povezane sa veoma razli~itim organima.

MMiicchhaaeell DDeennttoonn, australijski profesor biohemije, u svojoj knjizi

Evolucija: Teorija koja je u krizi opisuje genetski }orokak evolucionisti~ke

interpretacije homologije: “Temelji evolucije su vjerovatno najozbiljnije uz-

drmani kada se ustanovilo da su, naizgled, hhoommoollooggnnee ssttrruukkttuurree ~~eessttoo ssppeeccii--

ffiicciirraannee ssaa nneehhoommoollooggnniimm ggeenneettii~~kkiimm ssiisstteemmiimmaa.. “138

Pored toga, da bi tvrdnja o homologiji bila smatrana valjanom, onda bi

embriolo{ki razvoj (razvojni stadiji u jajetu ili maternici) u vrste sa homolog-

nim organima trebao biti paralelan jedan drugom. Ustvari, embriolo{ki razvoj

takvih organa je potpuno druga~iji u svakoj ìvoj vrsti.

Da zaklju~imo. Moèmo re}i da su genetska i embriolo{ka istraìvanja

dokazala da koncept homologije, definiran od strane Darwina kao “dokaz za

evoluciju ìvih bi}a iz zajedni~kog pretka”, ama ba{ nikako ne moè biti sma-

tran kao bilo kakav dokaz. U ovom pogledu, za znanost se moè re}i da je, po

ko zna koji put, pobila darvinisti~ku tezu.

NNii{{ttaavvnnoosstt ttvvrrddnnjjee oo mmoolleekkuullaarrnnoojj hhoommoollooggiijjii

Evolucionisti~ko promoviranje homologije kao dokaza za evoluciju je

ni{tavno ne samo na nivou organa nego, isto tako, i na molekularnom nivou.

Evolucionisti kaù da su DDNNAA {{iiffrree iillii pprrootteeiinnsskkee ssttrruukkttuurree razli~itih ìvih

bi}a sli~ne i da je ta sli~nost dokaz da su ove ìve vrste evoluirale iz zajed-

ni~kih predaka ili jedne od drugih. Naprimjer, redovno se u evolucionisti~koj

{tampi izjavljuje da “postoji velika sli~nost izme|u ljudske i majmunske

DNA” i ova sli~nost je predstavljena kao dokaz za evolucionisti~ku tvrdnju

da postoji evoluciona povezanost izme|u ~ovjeka i majmuna.

Najo~itiji primjer ove vrste argumenata je postojanje 46 hromosoma kod

~ovjeka i 48 hromosoma u nekih majmuna, npr. u {impanzi. Evolucionisti

smatraju blizinu broja hromosoma me|u razli~itim vrstama kao dokaz za

evolucionu povezanost. Me|utim, ako je ovo ta~no, onda je ~ovjek jo{ bliì

srodnik krompiru, nego {to je to majmunu. Broj hromosoma u krompirima je

142

mnogo bliì broju hromosoma kod ~ovjeka, negoli broju hromosoma kod go-

rila ili {impanzi: on iznosi ravno 46! Drugim rije~ima, ljudsko bi}e i krompiri

imaju isti broj hromosoma! Ovo je frapantan primjer koji pokazuje da sli~nos-

ti u DNA ne mogu biti dokaz za evolucionu povezanost.

Sa druge strane, ppoossttoojjee ooggrroommnnee mmoolleekkuullaarrnnee rraazzlliikkee iizzmmee||uu bbii}}aa kkoojjaa

iizzgglleeddaajjuu vveeoommaa ssllii~~nnaa ii ssrrooddnnaa. Naprimjer, struktura citohroma-C, jednog

proteina koji je od vitalnog zna~aja za disanje, nevjerovatno je razli~ita u

ìvih bi}a iste klase. Prema istraìvanju izvr{enom na ovom podru~ju, razli-

ka izme|u dvije vrste reptila je ve}a negoli razlika izme|u ptice i ribe, ili ribe

i sisara. Jedna druga studija je pokazala da je

molekularna razlika izme|u nekih ptica ve}a

nego razlika izme|u tih istih ptica i sisara.

Tako|er je otkriveno da je molekularna razlika

izme|u bakterija koje su izgledale veoma

sli~no, ve}a nego razlika izme|u sisara i

vodozemaca ili insekata.139

Sli~ne usporedbe su na~injene i u slu~aje-

vima hemoglobina, mioglobina, hormona i

gena, i izvu~eni su sli~ni zaklju~ci.140

U vezi sa ovim i drugim srodnim nalazi-

ma, DDrr.. MMiicchhaaeell DDeennttoonn izjavljuje:

“SSvvaakkaa kkllaassaa nnaa mmoolleekkuullaarrnnoomm nniivvoouu jjee

jjeeddiinnssttvveennaa,, iizzoolliirraannaa ii nneeppoovveezzaannaa ssaa ppoossrreeddnniicciimmaa. Prema tome, molekule

su, kao i fosili, pokazale da ne postoje prijelazi koji su dugo vremena traèni

od strane evolucione biologije... NNaa mmoolleekkuullaarrnnoomm nniivvoouu nniijjeeddaann oorrggaanniizzaamm

nniijjee ‘‘pprraaoottaacc’’ ttjj.. ‘‘pprriimmiittiivvaann’’,, aa,, ttaakkoo||eerr,, nniijjee nnii ‘‘nnaapprreeddaann’’ uu ooddnnoossuu nnaa

ddrruuggee oorrggaanniizzmmee…… Da su ovi molekularni dokazi bili ustanovljeni prije

jednog stolje}a … ideja organske evolucije mo`da ne bi nikada bila ni pri-

hva}ena.”141

PPrrooffeessoorr MMiicchhaaeell DDeennttoonn:: ““EEvvoolluucciijjaa jjee tteeoorriijjaa uu kkrriizzii””


PPrrooffeessoorr MMiicchhaaeell DDeennttoonn::""EEvvoolluucciijjaa jjee tteeoorriijjaa uu kkrriizzii""


TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee nneemmaa eemmbbrriioolloo{{kkuu bbaazzuu

Ono {to se nazivalo “rekapitulacionom teorijom” ve} duè vrijeme je iz-

ba~eno iz znanstvene literature, ali se jo{ uvijek predstavlja kao znanstvena

realnost od strane nekih evolucionisti~kih publikacija. Termin “rekapitulaci-

ja” je saètak izreke “Ontogeneza rekapitulira filogenezu”, formulirane od

strane evolucioniste biologa EErrnnssttaa HHaaeecckkeellaa na kraju XIX stolje}a.

Ova teorija postavljena od strane Heackela smatra da embrioni ìvih

bi}a ponovo proìvljavaju evolucioni proces koji su pro{li njihovi pseudopre-

ci. On je postavio teoriju da za vrijeme svog razvoja u maj~inoj utrobi ljuds-

ki embrio prvo ispoljava karakteristike ribe, a zatim karakteristike reptila i, na

kraju, ~ovjeka.

U godinama koje su uslijedile nakon toga ddookkaazzaannoo jjee ddaa jjee oovvaa tteeoorriijjaa

ppoottppuunnoo llaa`̀nnaa. Danas je poznato da su “{krge”, za

koje se pretpostavljalo da se pojavljuju u ranim

stadijima ljudskog embrija, ustvari inicijalna faza

kanala srednjeg uha, paratireoidne `lijezde i

timusa. Za embrionski dio koji je upore|en sa “ke-

som od ùmanca jajeta” ispostavilo se da je bio

vre}ica koja proizvodi krvne }elije za dijete. Dio

koji je, od strane Heackela i njegovih sljedbenika

identificiran kao rep, ustvari je ki~ma koja podsje}a

na rep zato {to dobija svoj oblik prije nego noge.

Ovo su, u znanstvenom svijetu, op}epoznate

~injenice i one su prihva}ene ~ak i od samih evolu-

cionista. GGeeoorrggee GGaayylloorrdd SSiimmppssoonn, jedan od osni-

va~a neodarvinizma pi{e:

“Haeckel je na pogre{an na~in izloìo evolu-

cioni razvoj. SSaaddaa jjee ~~vvrrssttoo uussttaannoovvlljjeennoo ddaa oonn--

ttooggeenneezzaa nnee oosslliikkaavvaa ffiillooggeenneezzuu.”142

U ~lanku objavljenom u American Scientist~itamo:

144

HHaaeecckkeell jjee bbiioo eevvoolluu--cciioonniissttaa uu mmnnooggiimm aassppeekk--ttiimmaa ~~aakk rreevvnnoossnniijjii nneeggoo

DDaarrwwiinn.. ZZbboogg oovvoogg rraazzlloo--ggaa,, oonn ssee nniijjee uussttrruu~~aavvaaooiizzvvrrnnuuttii zznnaannssttvveennee ~~iinn--jjeenniiccee ii nnaa~~iinniittii rraazzllii~~iittee

ffaallssiiffiikkaattee..

“Zasigurno, bbiiooggeenneettii~~kkii zzaakkoonn jjee mmrrttaavv. Iz ud`benika biologije kona~no je

izba~en pedesetih godina XX stolje}a. A kao tema ozbiljnog teoretskog is-

traìvanja i{~ezao je ve} u dvadesetim...”143

Jo{ jedan interesantan aspekt bila je ~injenica da je Ernst Haeckel bio

{arlatan koji je iznosio la`ne crteè u namjeri da podrì teoriju rekapitulacije

koju je postavio. HHaaeecckkeelloovvii falsifikati ude{eni su tako da pokaù da riblji i

~ovje~iji embrio podsje}aju jedan na drugi. Kada je razotkriven, jedina

odbrana koju je ponudio bila je to da su i drugi evolucionisti po~inili sli~ne

prekr{aje:

“NNaakkoonn oovvoogg kkoommpprroommiittiirraajjuu}}eegg pprriizznnaannjjaa ““ffaallssiiffiikkaattaa”” ttrreebbaaoo bbiihh bbiittii

oobbaavveezzaann ddaa ssmmaattrraamm ssaammooggaa sseebbee oossuu||eenniimm ii uunnii{{tteenniimm, kada ne bih imao

utjehu da vidim uporedo sa mnom na optuèni~koj klupi stotine kolega kri-

vaca, izme|u kojih su mnogi najpovjerljiviji istraìva~i i najcjenjeniji bi-

olozi. Velika ve}ina dijagrama u najboljim ud`benicima biologije, studija-

ma i ~asopisima, navukla bi isti stepen optu`be za “falsifikat” zato {to su svi

oni neta~ni i, vi{e ili manje, dotjerani, ude{eni, prera|eni i konstruirani.”144

I, stvarno, postoji “na stotine kolega krivaca, izme|u kojih su mnogi na-

jpovjerljiviji istraìva~i i najcjenjeniji biolozi”, ~ije studije su pune zalju~aka

na osnovu predrasuda, pune iskrivljavanja i ~ak izmi{ljanja. Ovo je zbog to-

ga {to su svi oni sebe automatizirali da se bore za evolucionu teoriju, iako ne

postoji ni trunka znanstvenog dokaza koji je podràva.

GGoorree:: LLaa`̀nnii ((nneettaa~~nnii)) ccrrttee`̀ii kkoojjeejjee HHaaeecckkeell nnaa~~iinniioo ddaa ppookkaa`̀ee ddaalljjuuddsskkii ii rriibblljjii eemmbbrriioo ppookkaazzuujjuu

vveelliikkuu ssllii~~nnoosstt uu nnjjiihhoovviimm rraanniimmssttaaddiijjiimmaa..

DDoolljjee:: KKaaddaa ssee HHaaeecckkeelloovvii ccrrttee`̀iiuuppoorreeddee ssaa pprraavviimm lljjuuddsskkiimm eemm--

bbrriioomm vviiddii ssee ddaa ssuu mmnnooggii oorrggaanniinnaammjjeerrnnoo iizzoossttaavvlljjeennii..

((FFrraanncciiss HHiittcchhiinngg,, TThhee NNeecckk ooff tthhee

GGiirraaffffee:: WWhheerree DDaarrwwiinn WWeenntt WWrroonngg??,,

ssttrr..220055))

HHAAEECCKKEELLOOVVII LLAA@@NNII CCRRTTEE@@II

FFAALLSSIIFFIICCIIRRAANNII CCRRTTEE@@

uuhhoozzuubbiinnaabboorriissrrcceennooss

kkii~~mmaa

nnooggaa

rruukkaa

VVJJEERROODDOOSSTTOOJJAANN CCRRTTEE@@

IInformacije koje smo predstavili kroz cijelu ovu knjigu pokazuju nam da

teorija evolucije nema znanstvenu bazu i da se ~ak, nasuprot tome, tvrd-

nje o evoluciji otvoreno sukobljavaju sa znanstvenim otkri}ima. Drugim

rije~ima, snaga koja podràva evoluciju nije znanost. Evolucija moè biti

branjena od strane nekih “znanstvenika”, ali mora postojati neka druga sna-

ga-zastupnik na djelu.

Taj drugi zastupnik je materijalisti~ka filozofija.

Materijalisti~ka filozofija je jedan od najstarijih sistema mi{ljenja u his-

toriji. Njezina najosnovnija karakteristika je smatranje materije kao apsoluta.

Prema ovoj filozofiji, materija je vje~na i sve {to postoji je sastavljeno od ma-

terije i samo od materije. Ovaj prilaz obavezno ~ini nemogu}im da se vjeruje

u Stvoritelja. Materijalizam je zbog toga dugo bio neprijateljski raspoloèn

prema religijama bilo koje vrste.

Name}e se pitanje da li je materijalisti~ko gledi{te ispravno. Na~in da se

ispita da li je neka filozofija istinita ili la`na je da se znanstvenim metodama

ispitaju tvrdnje te filozofije koje se odnose na znanost. Naprimjer, neki filo-

zof u X stolje}u mogao je tvrditi da je postojalo boànsko drvo na povr{ini

Mjeseca i da su sva ìva bi}a, ustvari, narasla na granama ovog velikog drve-

ta poput vo}a i da su onda pala na Zemlju. Neki ljudi bi mogli smatrati tu filo-

zofiju privla~nom i vjerovati u nju. Ali u XX stolje}u, u vrijeme kada su lju-

di uspjeli hodati po Mjesecu, nije mogu}e propagirati takvu filozofiju. Da li

je takvo drvo postojalo ili ne, moè biti ustanovljeno znanstvenim metodima,

a to su promatranje i eksperiment.

Zato moèmo pomo}u znanstvenog metoda istraìvati materijalisti~ku

tvrdnju: to jest, da je materija postojala kroz svu vje~nost i da se ova materi-

ja moè organizirati bez nadmaterijalnog Kreatora i uzrokovati nastanak ìv-

ota. Kada to uradimo, vidimo da je materijalizam ve} kolabirao, budu}i da je

ideja da je materija uvijek postojala jo{ od vje~nosti, oobboorreennaa ssaa tteeoorriijjoomm

TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee:: jjeeddnnaammaatteerriijjaalliissttiiËËkkaa oobbaavveezzaa

VVeelliikkoogg pprraasskkaa ((BBiigg BBaanngg)),, kkoojjaa ppookkaazzuujjee ddaa jjee uunniivveerrzzuumm kkrreeiirraann iizz nnii{{ttaavvii--

llaa. Tvrdnja da se materija sama organizirala i stvorila ìvot je tvrdnja koju mi

zovemo “teorija evolucije”- ona koju je ova knjiga ispitivala i za koju je isto

tako pokazala da je pobijena.

Me|utim, ukoliko se neko unaprijed odlu~io da vjeruje u materijalizam

i da se preda i posveti materijalisti~koj filozofiji prije svega drugoga, tada se

on ne pona{a ovako. Ukoliko je on “pprriijjee ssvveeggaa mmaatteerriijjaalliissttaa,, aa oonnddaa

zznnaannssttvveenniikk”, onda on ne napu{ta materijalizam kada vidi da je evolucija pro-

tivrje~na znanosti. Potpuno suprotno tome, on poku{ava potvrditi i spasiti ma-

terijalizam, poku{avaju}i podràti evoluciju bez obzira na sve. Upravo je ovo

ona neprilika u kojoj su se danas na{li evolucionisti brane}i teoriju evolucije.

[to je dosta interesantno, oni, tako|er, s vremena na vrijeme priznaju

ovu ~injenicu. Dobro poznati geneti~ar i otvoreni evolucionista RRiicchhaarrdd CC..

LLeewwoonnttiinn sa Harvardskog univerziteta priznaje da je on “prije svega materi-

jalista, a onda znanstvenik”, ovim rije~ima:

“Mi imamo jednu materijalisti~ku vjeru, koja je ‘a priori’ vjera. Ono {to nas

primorava da na svijet donosimo materijalisti~ka obja{njenja nisu nau~ne

metode ni principi. Naprotiv, zbog na{e apriorne privrènosti materijalizmu

mi montiramo istraìva~ke pojmove i principe koji }e iznijeti neko materi-

jalisti~ko obja{njenje. A i s obzirom da je materijalizam apsolutan, mi ne

moèmo dozvoliti pojavljivanje nekih stavova koji upu}uju na religiju.”145

Termin “a priori”, koji je Lewontin ovdje upotrijebio, veoma je bitan.

Ovaj filozofski termin odnosi se na pretpostavke koje se ne baziraju ni na

kakvom eksperimentalnom znanju. Neka postavka ili misao je “a priori” ka-

da je smatra{ kao ispravnu i prihvata{, ~ak iako nema dostupnih informacija

o ta~nosti te misli. Mada evolucionist, Lewontin se izraàva iskreno i

otvoreno. Materijalizam je “a priori” dat evolucionistima i oni, onda, nastoje

podesiti znanost prema onome {to im je dato. Budu}i da materijalizam defin-

itivno ~ini neophodnim poricanje postojanja Stvoritelja, oni su prigrlili jedinu

alternativu koju imaju u rukama, a to je teorija evolucije. Za njih nema veze

{to je evolucija u suprotnosti sa znanstvenim ~injenicama, takvi znanstvenici

je prihvataju “a priori” kao ta~nu.

Teorija evolucije: jedna materijalistiËka obaveza 147


Ovakvo pona{anje, puno predrasuda, vodi evolucioniste vjerovanju da je

“nesvjesna materija sastavila samu sebe”, {to je u suprotnosti ne samo sa

znano{}u nego, tako|er, i sa razumom. Jedan profesor hemije sa Njujor{kog

univerziteta i DNA ekspert, RRoobbeerrtt SShhaappiirroo, ovako obja{njava ovo vjerovan-

je evolucionista i materijalisti~ku dogmu koja leì u njegovoj osnovi:

“Jedan drugi evolucioni princip potreban je da nas prevede preko praznine

izme|u mje{avine jednostavnih prirodnih hemikalija do prvog djelotvornog

replikatora (sistema koji bi mogao dati kopiju samoga sebe). Ovaj princip,

jo{ uvijek, nije opisan u detalje ili demonstriran, ali je naslu}en i data su mu

imena, kao hemijska evolucija ili ssaammoooorrggaanniizziirraannjjee mmaatteerriijjee. PPoossttoojjaannjjee

oovvoogg pprriinncciippaa uuzzeettoo jjee zzddrraavvoo zzaa ggoottoovvoo uu ffiilloozzooffiijjii ddiijjaalleekkttii~~kkoogg mmaatteerriijjaall--

iizzmmaa, isto kao {to je, od strane Aleksandra Oparina, primijenjeno i na pori-

jeklo ìvota.”146

Evolucionisti~ka propaganda na koju konstantno nailazimo u vode}im

zapadnim medijima i u ~uvenim i “visoko po{tovanim” znanstvenim maga-

zinima, rezultat je ove ideolo{ke neophodnosti. Budu}i da je evolucija sma-

trana nu`nom, ona se pretvorila u tabu temu u krugovima koji postavljaju

standarde znanosti.

PPoossttoojjee zznnaannssttvveenniiccii kkoojjii ssuu ssee nnaa{{llii uu ppoozziicciijjii ggddjjee ssuu pprriissiilljjeennii ddaa bbrraannee

oovvuu iissuuvvii{{ee nnaatteeggnnuuttuu tteeoorriijjuu iillii,, uu nnaajjmmaannjjuu rruukkuu,, ddaa iizzbbjjeeggaavvaajjuu iizzggoovvaarraann--

jjee bbiilloo ~~eeggaa {{ttoo jjee pprroottiivv nnjjee,, uu nnaammjjeerrii ddaa ooddrr`̀ee ssvvoojjuu rreeppuuttaacciijjuu.. Akademici

u zapadnim zemljama obavezani su imati svoje ~lanke objavljene u odre|en-

im ~asopisima da bi postigli i sa~uvali titulu profesora. Svi ~asopisi koji se

bave biologijom pod kontrolom su evolucionista i oni ne dozvoljavaju da se

u njihovim magazinima pojavi bilo kakav antievolucionisti~ki ~lanak. Zbog

toga, svaki biolog mora izvoditi svoje studije pod dominacijom ove teorije.

Oni su, tako|er, dio ustanovljenog poretka u pogledu evolucije kao jedne ide-

olo{ke neophodnosti, {to je razlogom da oni slijepo brane sve “nemogu}e

slu~ajnosti” koje smo do sada ispitivali u ovoj knjizi.

148

PPrriizznnaannjjaa mmaatteerriijjaalliissttaa

Njema~ki biolog HHooiimmaarr vvoonn DDiitthhffuurrtt, ~uveni evolucionista, dobar je

primjer ovog materijalisti~kog shvatanja punog predrasuda. Nakon {to je

Dithfurt naveo primjer ekstremno kompleksnog sastava ìvota, on nastavlja,

iznose}i slijede}e u vezi sa pitanjem “da li se takav kompleksan sastav mo-

gao pojaviti slu~ajno ili ne?”:

“Da li je u stvarnosti mogu}a takva harmonija koja bi se pojavila samo kao

rezultat slu~ajnosti? Ovo je osnovno pitanje cijele biolo{ke evolucije.


JJ edini razlog da se Darwinova teorija joπ

brani uprkos njezinog pobijanja od strane

znanosti, bliska je veza izmeu ove teorije i

materijalizma. Darwin je primjenio materi-

jalistËku filozofiju na pri-rodne znanosti tako

da zagovornici ove filozofije, meu kojima

su najistaknutiji marksisti, nastavljaju braniti

darvinizam, bez obzira na sve.

Jedan od najËuvenijih savremenih pobornika teorije evolucije, biolog,

Douglas Futuyma, napisao je: "Zajedno sa Marksovom

materijalistiËkom teorijom historije... DDaarrwwiinnoovvaa tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee bbiillaa

jjee kkrruucciijjaallnnoo nnaaËËeelloo uu oossnnoovvii mmaatteerriijjaalliizzmmaa.."" Ovo je veoma jasno priz-

nanje razloga zbog kojih je teorija evolucije doista toliko vaæna njezin-

im braniteljima.1

Jedan drugi Ëuveni evolucionista, paleontolog Stephen J. Gould, rekao

je: ""DDaarrwwiinn jjee pprriimmjjeenniioo jjeeddnnuu kkoonnzziisstteennttnnuu ffiilloozzooffiijjuu mmaatteerriijjaalliizzmmaauu ssvvoojjoojj iinntteerrpprreettaacciijjii pprriirrooddee""..2 LLeeoonn TTrroottsskkyy, skupa sa Lenjinom,jedan od velikih umova Ruske komunistiËke revolucije, komentiraoje: "Darwinovo otkriÊe je najveÊi trijumf dijalektike u cijelom poljuorganske materije."3Meutim, znanost je pokazala da darvinizam nije bio pobjeda za materijalizam nego,radije, znak ruπenja te filozofije.

1 Douglas Futuyma, Evolutionary Biology, 2nd ed., Sunderland, MA: Sinauer, 1986, str. 32 Alan Woods and Ted Grant, "Marxism and Darwinism", Reason in Revolt: Marxism and Modern Science,London, 19933 Alan Woods and Ted Grant, "Marxism and Darwinsm", London, 1993

DDAARRVVIINNIIZZAAMM II MMAATTEERRIIJJAALLIIZZAAMM

Carl Marx

Leon Trotsky


Odgovoriti na ovo pitanje rije~ima: ‘Da, to je mogu}e’, ne{to je kao

potvr|ivanje vjere u modernu znanost o prirodi. Kriti~ki govore}i, moèmo

re}i da neko ko prihvata modernu znanost o prirodi nema drugog izbora

nego da kaè “da” zato {to bi on nastojao objasniti prirodne pojave na

razumljive na~ine i poku{ao ih izvesti iz zakona prirode, bez primjene

metafizi~kog uplitanja. Me|utim, kada je zauzeo ovaj stav, stav obja{nja-

vanja svega pomo}u zakona prirode - tj. pomo}u slu~ajnosti, tada je pot-

pisao da on nema drugog mjesta kamo bi mogao pobje}i. Zbog toga, {ta bi

on drugo mogao uraditi nego vjerovati u slu~ajnosti.”147

Da, upravo kao {to Dithfurt izjavljuje, materijalisti~ki znanstveni prist-up usvaja kao svoj osnovni princip da obja{njava ìvot sa poricanjem “nat-prirodnog uplitanja”, tj. stvaranja. Jednom kada je ovaj princip usvojen, ~aksu i apsolutne nemogu}nosti lahko prihva}ene. Mogu}e je na}i primjereovakvog dogmatskog mentaliteta u gotovo svoj evolucionisti~koj literaturi.Profesor AAllii DDeemmiirrssooyy, ~uveni zagovornik evolucione teorije u Turskoj, samoje jedan od mnogih. Kao {to smo ukazali na prethodnim stranicama, premaDemirsoyu je mogu}nost slu~ajnog formiranje citokroma-C, proteinaneophodnog za preìvljavanje, “jjeeddnnaakkoo nneevvjjeerroovvaattnnaa kkaaoo ii mmoogguu}}nnoosstt ddaajjeeddaann mmaajjmmuunn nnaappii{{ee hhiissttoorriijjuu ~~oovvjjee~~aannssttvvaa nnaa ddaakkttiilloo--mmaa{{iinnii,, aa ddaa nnee nnaapprraavviinniittii jjeeddnnuu ggrree{{kkuu”.148

Nema sumnje da je prihvatanje takve mogu}nosti, ustvari, suprotno os-novnim principima razuma i komon sensa. âk i samo jedno korektnonapisano slovo na papiru garantira da je ono napisano od strane neke osobe.Kada neko vidi knjigu svjetske historije, postaje jo{ sigurnije da je knjigunapisalo jedno razumno bi}e. Niko sa zdravim rezoniranjem ne bi se mogaosloìti da su se slova tako velike knjige “slu~ajno” sakupila i pravilnoporedala.

Me|utim, veoma je interesantno vidjeti da evolucionista - znanstvenikAli Demirsoy prihvata ovu vrstu iracionalnog prijedloga:

“U su{tini, vjerovatno}a slu~ajnog formiranja Citokrom-C niza je vjerovat-

no nula. To jest, ako ìvot zahtijeva jedan ta~no odre|en niz, moè se re}i

da vjerovatno}a da se to desi jeste jedanput u cijelom univerzumu. Ina~e su

neke mmeettaaffiizzii~~kkee ssiillee izvan na{eg poimanja morale u~estvovati u njegovom

formiranju. PPrriihhvvaattiittii oovvoo ddrruuggoo,, nniijjee pprriikkllaaddnnoo zznnaannssttvveennoomm cciilljjuu. Tako da

moramo pogledati u prvu hipotezu.”149

150

Demirsoy nastavlja izjavljuju}i da on prihvata nemogu}e u namjeri da“nnee pprriihhvvaattii mmeettaaffiizzii~~kkee ssiillee”, to jest, u namjeri da ne prizna stvaranje odstrane Boga. Jasno je da ovaj pristup nema nikakve veze sa znano{}u. Nimaloneo~ekivano, Demirsoy, tako|er, govore}i o jednom drugom problemu, pori-jeklu mitohondrija u }elijama, otvoreno pristaje na slu~ajnost kao obja{njen-je, iako je to “sasvim suprotno znanstvenoj misli”:

“Sr` problema je pitanje kako su mitohondrije stekle ovu osobinu, budu}i

da postizanje ove osobine igrom slu~aja, ~ak i samo kod jedne individue, za-

htijeva ekstremne vjerovatno}e koje su nepojmljive… enzimi prilikom os-

iguravanja (}elijskog) disanja i funkcioniraju}i kao katalizatori, u svakom

koraku u razli~itoj formi, ~ine sr` ovoga mehanizma. ]elija mora sadràvati

ovaj enzimski niz u potpunosti, ina~e on je bez ikakvog zna~enja. Ovdje,

uupprrkkooss {{ttoo jjee ttoo ssuupprroottnnoo bbiioolloo{{kkoojj mmiissllii, u namjeri da izbjegnemo jedno

dogmati~nije obja{njenje ili spekuliranje, mi moramo prihvatiti, iako nera-

do, da su svi respiracijski enzimi uu ppoottppuunnoossttii ppoossttoojjaallii uu }}eelliijjii prije nego

{to je prva }elija do{la u kontakt sa kisikom.”150

Zaklju~ak koji se moè izvu}i iz ovakvih izjava je taj da je evolucijateorija do koje se nikako nije do{lo kroz znanstveno istraìvanje. Nasuprottome, forma i su{tina ove teorije su diktirani zahtjevima materijalisti~ke filo-zofije. Ona se onda pretvorila u jedno vjerovanje ili dogmu, usprkos konkret-nim znantvenim ~injenicama. I, ponovo moèmo jasno vidjeti iz evolu-cionisti~ke literature da sve vrste ovih napora stvarno imaju “svrhu”. A tasvrha isklju~uje bilo koje vjerovanje da su sva ìva bi}a stvorena od straneStvoritelja.

Evolucionisti definiraju ovu svrhu kao “znanstvenu”. Me|utim, ono na{to se oni pozivaju nije znanost, nego materijalisti~ka filozofija.Materijalizam apsolutno odbacuje postojanje bilo ~ega “izvan” materije (ilibilo ~ega natprirodnog). Sama znanost nije obavezna da prihvati takvu dog-mu. Znanost predstavlja istraìvanje prirode i izvo|enje zaklju~aka iz nalazasvoga istraìvanja. Ukoliko ovi nalazi vode zaklju~ku da je priroda stvorena,znanost to mora prihvatiti. Du`nost je pravog znanstvenika da ne braninemogu}e scenarije drè}i se zastarjelih materijalisti~kih dogmi iz XIX stol-je}a.


ZZNNAANNSSTTVVEENNII KKOOLLAAPPSS MMAATTEERRIIJJAALLIIZZMMAA

KKonstituiraju}i se kao

filozofski podupira~

teorije evolucije, materi-

jalizam XIX stolje}a predlaè da je

univerzum postojao od vje~nosti, da

nije bio stvoren i da organski svijet

moè biti obja{njen jezikom interak-

cija materije. Me|utim, otkri}a

znanosti XX stolje}a potpuno

poni{tavaju ove hipoteze.

Pretpostavka da je univerzum

postojao oduvijek pobijena je

otkri}em da je univerzum nastao iz

velike eksplozije (takozvani "Big

Bang"), koja se odigrala prije skoro

pet milijardi godina. Big Bang

pokazuje da su sve fizi~ke supstance

u univerzumu postale ni iz ~ega:

drugim rije~ima, one su stvorene.

Jedan od najistaknutijih zagovornika

materijalizma, ateista filozof

AAnntthhoonnyy FFlleeww, priznaje:

"Kako je poznato, priznanje je

dobro za du{u. Ja }u, zbog toga,

po~eti priznaju}i da stratonicijan-

ski ateist mora biti zbunjen savre-

menim kosmolo{kim konsenzu-

som (Big Bang). Zbog toga {to

izgleda da kosmolozi imaju

znanstveni dokaz… da je uni-

verzum imao po~etak."1

Veliki prasak, tako|er, pokazuje

da je univerzum na svakom stadiju

bio oblikovan kontroliranim stvaran-

jem. Ovo je postalo jasno pomo}u

poretka koji se zbio nakon velikog

praska, koji je bio isuvi{e perfektan

da bi bio formiran od strane nekon-

trolirane eksplozije. ûveni fizi~ar

PPaauull DDaavviieess obja{njava ovu situaci-

ju:

"Te{ko se oteti utisku da su sa-

da{nje strukture univerzuma, ko-

je su o~ito toliko osjetljive na

male alteracije u brojevima, bile

pa`ljivo smi{ljene… Po izgledu,

~udesno poklapanje broj~anih

vrijednosti koje je priroda dodi-

jelila njenim fundamentalnim

konstantama, zasigurno ostaje

prisiljavaju}i dokaz za jedan sv-

jesni element kosmi~kog dizaj-

na."2

Ista realnost natjerala je

ameri~kog profesora astronomije

GGeeoorrggeeaa GGrreeeennsstteeiinnaa da kaè:

"Nakon {to smo pregledali sve

dokaze, uporno navaljuje misao

da je neko natprirodno posred-

ni{tvo ili, radije, Posredni{tvo,

moralo biti umije{ano u nastanku

kosmosa."3

Tako materijalisti~ka hipoteza

(da ìvot moè u potpunosti biti ob-

ja{njen jezikom interakcija izme|u

materije) tako|er kolabira pred

licem otkri}a znanosti. Naro~ito se

porijeklo genetske informacije, koja

odre|uje sva ìva bi}a, nikako ne

moè objasniti bilo kakvim ~isto ma-

terijalnim posredni{tvom. Jedan od

vode}ih branitelja teorije evolucije,

GGeeoorrggee CC.. WWiilllliiaammss, priznaje ovu

~injenicu u ~lanku kojeg je napisao

1995.:

"Evolucionisti-biolozi propustili

su da shvate da oni rade sa dva,

vi{e ili manje, nesamjerljiva

domena: domen informacije i

domen materije… gen je paket

informacija, a ne stvar… Ova

nesta{ica opisiva~a ~ini materiju i

infomaciju dvama odvojenim

domenima postojanja koji se

moraju diskutirati odvojeno, u

njihovim vlastitim jezicima."4

Ova situacija je dokaz za posto-

janje nadmaterijalne Mudrosti, koja

~ini da genetska informacija postoji.

Nemogu}e je za materiju da

proizvede informaciju unutar same

sebe. Direktor Njema~kog saveznog

Instituta za fiziku i tehnologiju, pro-

fesor WWeerrnneerr GGiitttt, primje}uje:

"Sva iskustva ukazuju na to da je

za pojavljivanje informacija

potrebno postojanje slobodne

volje, jednog razuma koji }e ko-

ristiti svoj sud i kreativnost... Ne

postoji zakon prirode, ne postoji

fizi~ki proces i ne postoji materi-

jalisti~ki proces koji moè

uzrokovati da informacija sama

od sebe nastane u materiji."5

Sve ove znanstvene ~injenice

ilustriraju da su univerzum i sva ìva

bi}a kreirana od strane Kreatora, ko-

ji ima vje~nu snagu i znanje, tj. od

strane Boga. [to se ti~e materijaliz-

ma, AArrtthhuurr KKooeessttlleerr, jedan od

naj~uvenijih filozofa na{ega

stolje}a, kaè: "On (materijalizam)

ne moè vi{e za sebe tvrditi da je

znanstvena filozofija."6

1 Henry Margenau, Roy A. Vargesse.

Cosmos, Bios, Theos. La Salle IL: Open

Court Publishing, 1992, str. 241

2 Paul Davies, God and the New Physics.

New York: Simon & Schuster, 1983, str.189

3 Hugh Ross. The Creator and the Cosmos.

Colorado Springs, CO: Nav-Press, 1993, str.

114-15

4 George C. Williams. The Third

Culture:Beyond the Scientific Revolution,

New York, Simon & Schuster, 1995, str. 42-

43

5 Werner Gitt. In the Beginning Was

Information. CLV, Bielefeld, Germany, str.

107, 141

6 Arthur Koestler, Janus: A Summing Up,

New York, Vintage Books, 1978 str. 250


MMaatteerriijjaalliissttii,, llaa`̀nnaa rreelliiggiijjaa ii pprraavvaa -- iissttiinnsskkaa rreelliiggiijjaa

Do sada smo ispitivali kako krugovi posve}eni materijalisti~koj filozofi-

ji izvr}u znanost, kako varaju ljude radi evolucionisti~kih bajki u koje slijepo

vjeruju i kako prikrivaju ~injenice. Me|utim, moramo priznati da, premda

nesvjesno, ovi materijalisti~ki krugovi obavljaju i jednu zna~ajnu “uslugu”,

da oni igraju jednu pozitivnu ulogu.

@ele}i opravdati svoje vlastite neistine i ateisti~ke misli, oni, pritom,

izlaù svu besmislenost i nedosljednost tradicionalne misli, koja je, tako|er,

puna predrasuda, a koja se predstavlja kao islamska. Napadi materijalisti~ko-

ateisti~kog kruga pomogli su da se otkrije la`na religija koja nema nikakve

veze sa Kur’anom ili islamom, koja se zasniva na ~ula-kazala, sujevjerju i

praznim pri~ama i koja ne moè iznijeti nijedan dosljedan argument. Tako da

su razotkrivene sve nedosljednosti, protivrje~nosti i sva nelogi~nost la`ne re-

ligije branjene od neiskrenih krugova, koji pogre{no i nepravedno nastupaju

u ime islama, bez oslanjanja na validne dokaze.

Materijalisti su pomogli mnogim ljudima da shvate svu turobnost men-

taliteta koji po~iva na predrasudama i tradiciji, i ohrabrili ih da traè su{tinu i

pravi izvor religije obra}aju}i se i prijanjaju}i uz Kur’an. Iako nenamjerno,

oni su se pokorili Allahovoj komandi i sluìli njegovoj religiji. [tavi{e, oni su

objelodanili svu prostotu mentaliteta koji predstavlja jednu la`nu religiju, iz-

mi{ljenu u ime Allaha i ponu|enu svima kao islam, i oni su pomogli da se

oslabi ovaj sistem koji po~iva na predrasudama, a koji prijeti velikom dijelu

dru{tva.

Tako da su, htjeli-ne htjeli, i u skladu sa svojom sudbinom, postali sred-

stvo pomo}u kojega je obistinjen Allahov dekret o Njegovom podràvanju is-

pravne Boìje religije - tako {to }e poticati njene protivnike da djeluju jedan

protiv drugog. Ovaj Allahov zakon je ovako izraèn u Kur’anu:

AA ddaa nniijjee AAllllaahhoovvoogg ssuuzzbbiijjaannjjaa lljjuuddii jjeeddnniihh ddrruuggiimmaa -- ssiigguurrnnoo bbii ssee iisskkvvaarr--

iillaa zzeemmlljjaa...... (II/251)

Na ovom mjestu, mislimo da je neophodno ostaviti otvorena vrata za

neke zagovornike evolucionisti~ke materijalisti~ke misli. Ovi ljudi bi mogli

jednom postaviti fer pitanje, a ipak oni su odvu~eni od istinske religije pod ut-

154

jecajem praznih pri~a, naàlost, proizvedenih u ime islama, laì izmi{ljenih u

ime Vjerovjesnika i ~ula-kazala pri~a, kojima su oni bili izloèni jo{ od svo-

ga djetinjstva i tako nikada nisu imali {ansu sami otkriti istinu. Oni su mogli

nau~iti o religiji iz knjiga protivnika religije, koji poku{avaju identificirati is-

lam sa laìma i zabludama koje se ne nalaze u Kur’anu, i sa tradicionalizmom

i predrasudama. Su{tina i porijeklo islama su sasvim druga~iji i, povrh toga,

potpuno inkompatibilni sa svim onim {to su ih u~ili. Zbog ovog razloga, pred-

laèmo da oni uzmu Kur’an {to je mogu}e prije i ~itaju Allahovu Knjigu sa

otvorenim srcem, savjesno i bez predrasuda, i da u~e originalnu religiju iz

njenog istinskog izvora.


PPrema onome {to smo ispitali do sada, pokazalo se da teorija evoluci-

je ne po~iva na znanstvenim osnovama. Me|utim, mnogi ljudi {irom

svijeta nisu toga svjesni i pretpostavljaju da je evolucija jedna

znanstvena ~injenica. Najve}i razlog za ovu obmanu je sistematska indoktri-

nacija i propaganda o evoluciji, vo|ena od strane medija. Zbog ovog razloga,

mi tako|er moramo spomenuti neke specifi~ne karakteristike ove indoktri-

nacije i propagande.

Kada pa`ljivo pogledamo zapadne medije, ~esto }emo nai}i na vijesti

koje se bave teorijom evolucije. Vode}i mediji, i dobro poznati i “respekta-

bilni” ~asopisi, povremeno se bave ovom temom. Kada se ispita njihov prist-

up, sti~e se utisak da je ova teorija apsolutno dokazana ~injenica koja ne os-

tavlja prostora za diskusiju.

îtaju}i ovu vrstu tekstova, obi~ni ljudi, prirodno, po~inju misliti da je

teorija evolucije ~injenica toliko sigurna kao i bilo koji zakon matematike.

Vijesti ove vrste, koje se pojavljuju u ma{ineriji prominentnih medija, tako|er

prenesu i lokalni mediji. Oni {tampaju naslove velikim slovima: “Prema mag-

azinu Time, prona|en je novi fosil koji popunjava prazninu u fosilnom lancu”

ili “âsopis Nature ukazuje da su znanstvenici bacili svjetlo na posljednja

nerazja{njena pitanja u vezi sa teorijom evolucije”. Pronalazak “zadnje ne-

dostaju}e karike evolucionog lanca” ne zna~i apsolutno ni{ta, jer ne postoji

nijedna jedina stvar u vezi sa evolucijom koja je dokazana. Sve {to je nave-

deno kao dokaz je la`no, kao {to smo to i opisali u prethodnim poglavljima.

Kao dodatak medijima, sve isto vaì i za znanstvene izvore, enciklopedije i

knjige biologije.

Ukratko, i mediji i akademski krugovi, koji su na rapolaganju antireligi-

jskim centrima mo}i, odràvaju jedan isklju~ivo evolucionisti~ki pogled i

name}u ga dru{tvu. Ovo nametanje je toliko efikasno da je ono vremenom

pretvorilo evoluciju u jednu ideju koja se nikada ne bi trebala odbaciti.

MMeeddiijjii:: ppllooddnnoo ttlloo zzaa eevvoolluucciijjuu

Poricanje evolucije se smatra kao ne{to kontradiktorno znanosti i kao neu-

vaàvanje fundamentalnih realiteta i ~injenica. Eto zbog ~ega je, uprkos to-

liko mnogo manjkavosti koje su do sada bile otkrivene (posebno od 50-ih go-

dina) i ~injenice da su one priznate od samih evolucionista-znanstvenika,

danas gotovo nemogu}e na}i bilo kakvu kritiku evolucije u znanstvenim kru-

govima ili medijima.

[iroko prihva}eni kao “najrespektabilnije” izdava~ke ku}e na polju bi-

ologije i prirode na Zapadu, ~asopisi kao Scientific American, Nature, Focus,

i National Geographic, usvojili su teoriju evolucije kao slu`benu ideologiju i

poku{ali predstaviti ovu teoriju kao dokazanu ~injenicu.

Mediji: plodno tlo za evoluciju 157

EEVVOOLLUUCCIIOONNIISSTTII»»KKAA PPRROOPPAAGGAANNDDAA

PPooppuullaarrnnii zzaappaadd--nnii zznnaannssttvveenniiËËaassooppiissii,, pprreeuuzzii--mmaajjuuÊÊii vvooddssttvvoo uupprrooppaaggiirraannjjuueevvoolluucciijjee,, iiggrraajjuuvvaaæænnuu uulloogguu uuoohhrraabbrriivvaannjjuujjaavvnnoossttii ddaa pprriihhvvaattee tteeoorriijjuueevvoolluucciijjee..


UUmmoottaannee llaa`̀ii

Evolucionisti su uveliko iskoristili prednost koja im je data sa “mozgo-

ispiraju}im” programom medija. Mnogi ljudi toliko bezuvjetno vjeruju u

evoluciju da se ~ak i ne trude da se zapitaju “kako?” i “za{to?”. Ovo zna~i da

evolucionisti mogu upakirati svoje laì tako dobro da one budu lahko ub-

jedljive.

Naprimjer, ~ak i u “najznanstvenijim” evolucionisti~kim knjigama,

“transfer iz vode na zemlju” - {to je jedan od najve}ih neobja{njivih fenome-

na evolucije, “obja{njen” je sa naprosto smije{nom jednostavno{}u. Prema

evoluciji, ìvot je otpo~eo u vodi, a prve razvijene ìvotinje bile su ribe.

Teorija smatra da su se jednoga dana, iz ovog ili onog razloga (naj~e{}e se

kao razlog isti~e su{a!), ove ribe po~ele bacati na kopno i da su odabrale da

ìve na kopnu. Dogodilo se da dobiju stopala umjesto peraja i plu}a umjesto

{krga.

JJedna od naj~udnijih evolucionisti~kih bajki je ona o "evoluciji kita", koja

je objavljena u ~asopisu National Geographic, naπiroko prihva}en kao

jedan od najznanstvenijih i najozbiljnijih publikacija u svijetu:

"Uspon kita na danaπnju veli~inu o~ito je zapo~eo prije 60 miliona godina,

kada se dlakavi, ~etverono`ni sisar, u potrazi za hranom ili uto~iπtem, od-

vaìo da u|e u vodu. Vremenom su se deπavale lagane promjene. Zadnje

noge su nestale, prednje noge su se promijenile u peraje, dlaka je ustupila

mjesto debelom glatkom pokriva~u od kitove masti, nozdrve su se prem-

jestile na vrh glave, rep se proπirio u krakove i u plovnim vodama svijeta

njegovo tijelo postalo je ogromno."*

Pored ~injenice da ne postoji nijedna jedina znanstvena osnova za bilo

πta od ovoga, takvo deπavanje je, tako|er, suprotno i principima prirode. Ova

bajka, objavljena u National Geographicu, vrijedna je pa`nje jedino zato πto

je dobar pokazatelj opsega zabluda naizgled ozbiljnih evolucionisti~kih pub-

likacija.

* Victor B. Scheffer, "Exploring the Lives of Whales", National Geographic, vol. 50, Decembar 1976, str. 752

EEVVOOLLUUCCIIOONNIISSTTII»»KKAA BBAAJJKKAA OO KKIITTUU

Ve}ina evolucionisti~kih knjiga ne kaè “kako” se ne{to desilo. âk i u

“najznanstvenijim” izvorima, apsurdnost ove tvrdnje sakrivena je iza takvih

re~enica kao “postignut je transfer iz vode na kopno”.

Kako je ovaj transfer postignut? Mi znamo da riba ne moè ìvjeti vi{e

od nekoliko minuta izvan vode. Ukoliko pretpostavimo da se navodna su{a i

desila i da su se ribe morale kretati prema kopnu, {ta bi se desilo sa ribama?

Odgovor je o~igledan. Sve ribe koje bi iza{le iz vode umrle bi, jedna po jed-

na, za nekoliko minuta. âk i kad bi se ovaj proces de{avao tokom perioda od

10 miliona godina, odgovor bi jo{ uvijek bio isti: ribe bi umrle jedna po jed-

na. Razlog tome je ~injenica da jedan takav kompleksan organ kao {to su

kompletna plu}a ne moè postati iznenadnim “slu~ajem”, to jest mutacijom,

a, sa druge strane, pola plu}a uop}e nisu od koristi.

Ali, upravo je to ono {to evolucionisti predlaù. “TTrraannssffeerr iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo”,

“ttrraannssffeerr ssaa kkooppnnaa uu zzrraakk” i jo{ mnogo drugih navodnih skokova, “obja{njeni” su

ovakvim nelogi~nim izrazima. [to se ti~e formiranja izuzetno kompleksnih organa,

kao {to su oko i uho, evolucionisti preferiraju da o tome uop}e i ne govore, da ne

kaù ni{ta.

Lahko je, uz pomo} paketa “znanosti”, utjecati na obi~nog ~ovjeka na

ulici. Nacrtate jednu imaginarnu sliku koja predstavlja transfer iz vode na

kopno, izmislite latinske rije~i za ìvotinju u vodi, njegovog “potomka” na

kopnu, i “prijelaznu intermedijernu formu” ({to je zapravo jedna imaginarna

ìvotinja), i onda proizvedete elaboriranu la`: “Eusthenopteron se prvo trans-

formirao u Rhipitistian Crossoptergian, zatim u Ichthyostega u dugom evolu-

cionom procesu.” Ako stavite ove rije~i u usta nekog znanstvenika s debelim

nao~arima i bijelim mantilom, uspjet }ete ubijediti mnoge ljude zato {to bi

mediji, koji su se posvetili promoviranju evolucije, sa velikim entuzijazmom

oglasili dobre vijesti svijetu.


PPostoji jo{ niz nau~nih ~injenica koje pobijaju teoriju evolucije.

Me|utim, ~ak i ono {to smo iznijeli u ovoj knjizi je sasvim dovoljno

da se do|e do sasvim jasnog zaklju~ka. Teorija evolucije je jedna ob-

mana koja je zaogrnuta maskom nauke, a koja se brani samo radi oìv-

otvorenja materijalisti~ke filozofije. Obmana koja se ne zasniva na nauci, ve}

na metodama ispiranja mozga, propagandi i raznovrsnim falsificiranjima...

Temeljne ~injenice do kojih smo do{li i izloìli ih na prethodnim strani-

cama moèmo rezimirati u slijede}em:

TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee jjee ppoobbiijjeennaa uu pprrvvoomm ssttaaddiijjuu

Teorija evolucije je teorija koja je pobijena u samom startu. Ovaj za-

klju~ak zasniva se na ~injenici da evolucionisti jo{ nisu u stanju objasniti ~ak

ni nastanak samo jednog proteina neophodnog za ìvot. Prora~uni mogu}nos-

ti, fizi~ke i hemijske formule su dokazale nemogu}nost slu~ajnog postanka

ìvota.

Dok jo{ nije postojao niti jedan protein koji bi mogao slu~ajno nastati,

da li smatrate razumnom i logi~nom tvrdnju da su se ovi proteini, kao produkt

miliona slu~ajnosti, spajanjem u jedan red oformili ìvu }eliju, da su ove }eli-

je, opet trilionima slu~ajnosti, me|usobnim udruìvanjima oformili ìva bi}a,

od kojih su potom nastale ribe, da su ribe iza{le na kopno i da su se preobratile

u reptile, ptice i sisare i da su tako nastali milioni razli~itih vrsta?

âk iako vi i ne vjerujete u to, evolucionisti su zaista ubije|eni u istini-

tost ove bajke.

Ovo je, me|utim, zasnovano samo na jednom pukom ubje|enju i vjeri

po{to ne postoji nijedan dokaz koji bi potvrdio ovu pri~u. Nisu mogli na}i pri-

jelazne forme pola riba-pola reptil, pola reptil-pola ptica, a niti su u krajnje

razvijenim laboratorijama uspjeli dokazati da je mogu} nastanak jednog pro-

ZZaakklljjuu~~aakk:: eevvoolluucciijjaa jjee jjeeddnnaa oobbmmaannaa

teina, pa ~ak i jedan molekul aminokiseline iz gra|e proteina, u, kako to oni

nazivaju, uvjetima primitivnog svijeta. Naprotiv, svim svojim naporima

evolucionisti su sami dokazali da se ni u jednom periodu historije nije, a niti

}e se ikada dogoditi proces evolucije.

TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee nnee}}ee bbiittii ppoottvvrr||eennaa nnii uu bbuudduu}}nnoossttii

Suo~eni sa ovakvom situacijom, evolucionisti~ki nau~nici jedinu utjehu

vide u snu o nauci koja }e vremenom odgovoriti na ovu bezizlaznost.

Me|utim, nauka ni nakon miliona godina ne}e dokazati jednu krajnje neosno-

vanu i nelogi~nu tvrdnju. Naprotiv, razvojem nauke neosnovanost ovakve

tvrdnje sve vi{e postaje jasnija i otvorenija.

Doista je tako bilo i do danas: otkrivanjem, naprimjer, detalja vezanih za

gra|u i funkciju ìve }elije postignuta je mnogo ve}a kategori~nost da }elija

nije toliko proste gra|e da bi se, kao {to se to smatralo u vrijeme primitivne

nauke iz Darwinova vremena, mogla oformiti sama kao produkt nekih

slu~ajnosti.

Nakon ovako kristalno jasne situacije odbijati fenomen stvaranja,

po~etak ìvota temeljiti na krajnje nelogi~nim slu~ajnostima i uporno insisti-

rati na tome }e ubudu}e predstavljati veliko poniènje za ~ovjeka. Pozadina i

neutemeljenost teorije evolucije svakim danom postaje sve jasnija i za svega

nekoliko godina fanati~ni i slijepi zagovara~i evolucije ne}e se smjeti po-

javljivati pred javno{}u koja }e biti upoznata sa stvarnom situacijom.

NNeepprreemmoossttiivvii pprroobblleemm eevvoolluucciijjee:: dduu{{aa

Na Zemljinoj povr{ini postoji niz ìvih vrsta koje me|usobno nalikuju.

Mogu postojati razli~ite vrste koje, naprimjer, li~e na konja ili na ma~ku. I

mnogi insekti, tako|er, imaju izglede koji me|usobno nalikuju. Ove sli~nos-

ti, me|utim, ni kod koga ne izazivaju zbunjenost.

Povr{na sli~nost izme|u majmuna i ~ovjeka, me|utim, iz nekog razloga

kod odre|enih ljudi pobu|uje krajnju pa`nju i zainteresiranost i to u tolikoj

mjeri da ih to dovodi do usvajanja apsurdnih scenarija teorije evolucije.

Me|utim, povr{na sli~nost izme|u majmuna i ~ovjeka ne zna~i apsolutno



ni{ta. Nosorog i insekt nosorog (Oryctes nasicornis) veoma mnogo li~e jedan

na drugog, ali bilo bi krajnje komi~no uzimati ovu sli~nost kao osnovu za us-

postavljanje bilo kakvog evolucionog odnosa ovih dvaju razli~itih vrsta ìv-

otinja od kojih je jedna sisar, a druga insekt.

Osim povr{ne sli~nosti, bliskost majmuna i ~ovjeka nije ni{ta ve}a od

bliskosti ostalih ìvotinja. Ako se usporedba napravi ~ak sa pozicije in-

teligencije, onda je ~ovjeku blià p~ela, proizvo|a~ geometrijskog fenomena

- sa}a, ili pauk, proizvo|a~ inìnjering ~uda - mreè, mnogo vi{e nego {to je

majmun. U odre|enom smislu su ~ak i iznad...

To nije sve. Izme|u ~ovjeka i majmuna postoji jedna velika razlika. Na

koncu, majmun je ìvotinja i, sa pozicije razuma, ne razlikuje se od konja ili

od psa. ôvjek je, pak, svjesno bi}e; posjeduje volju, mo} razmi{ljanja, gov-

ora, mo} dono{enja odluke, rasu|ivanja... Sve ove odlike su funkcije du{e ko-

ju ~ovjek posjeduje. Du{a je najve}a razlika koja stvara jaz izme|u ~ovjeka i

ostalih ìvotinja. Nikakva fizi~ka sli~nost ne moè nadomjestiti ovu najve}u

razliku izme|u ~ovjeka i ostalih ìvih bi}a.

AAllllaahh ssttvvaarraa oonnaakkoo kkaakkoo ttoo OOnn hhoo}}ee

Dobro, kakve veze ima ~ak i da se odigrao scenario kao {to predvi|aju

evolucionisti? Nikakve... po{to svaki stadij koji predvi|a evolucija i koji se

zasniva na slu~ajnostima je mogu} jedino kao produkt ~uda (mudìze). Da je

ìvot, dakle, i nastao putem ovih stadija, svaki stadij bi se mogao realizirati

jedino uz pomo} fenomena stvaranja. Apsolutno je nemogu}e da se ovi stadi-

ji odvijaju zahvaljuju}i slu~ajnostima.

âk i ako je i nastao u primitivnoj atmosferi, matemati~ki prora~uni

mogu}nosti, fizi~ke i hemijske formule su dokazale da protein nije nastao

slu~ajno. Ako se tvrdi da je on sigurno nastao, onda ne postoji druga alterna-

tiva osim priznanja da je stvoren od strane Stvoritelja. Ista logika vaì i za sve

ostale teze koje brane evolucionisti. Ne postoji, naprimjer, nijedan paleonto-

lo{ki dokaz o nastanku kopnenih ìvih bi}a izlaskom riba na kopno, nijedan

fizi~ki, hemijski, biolo{ki, a ni logi~ki zakon ne potvr|uje jedan ovakav pri-

jelaz. Ako }e se, pak, po svaku cijenu stajati iza tvrdnje da su “ribe iza{le na

162

kopno i da su se preobratile u reptile”, onda, iznad svih zakona i pravila, mo-

ra prihvatiti postojanje Uzvi{enog Stvoritelja koji sve stvara kada kaè “bu-

di!”. Svako drugo mi{ljenje mimo ovoga je u protivrje~nosti sa sobom i

neuskladivo sa bilo kojim logi~kim pravilom.

Istina je sasvim o~ita. Apsolutno besprijekoran dizajn svih ìvih bi}a je

produkt jednog superiornog stvaranja. A to je za nas dokaz postojanja Jednog

Stvoritelja, postojanja Stvoritelja neograni~ene mo}i, znanja i pameti. Taj

Stvoritelj je Gospodar svega na Zemlji, nebesima i onoga izme|u. Taj

Gospodar je Allah.


UUprethodnim poglavljima knjige analizirali smo i ustanovili kako je

teorija evolucije, koja tvrdi da ìvot nije stvoren, jedan paralo-

gizam koji je u totalnoj opre~nosti sa nau~nom realno{}u. Vidjeli

smo da je uz pomo} moderne nauke, kao paleontologija, biohemija i anatomi-

ja, ustanovljena jedna kategori~na realnost. Ta realnost je ~injenica da su sva

ìva bi}a stvorena od strane Allaha.

Zapravo, da bi se do{lo do ovog saznanja, nisu bile neodlo`no potrebne

biohemijske laboratorije ili sloèni rezultati geolo{kih iskopina. Ako ~ovjek

analizira bilo koje ìvo bi}e iz svog okruènja vidjet }e dokaz da je to ìvo

bi}e djelo jednog izvanrednog Genija. U tijelu jednog insekta ili u tijelu jedne

male ribe morskih dubina postoji jedan veliki dizajn i tehnologija koju ~ovjek

nikada ne}e posti}i. Odre|ena ìva bi}a, koja ne posjeduju ~ak ni mozak, sa

tako velikom nepogre{ivo{}u obavljaju toliko sloène poslove koje ponekad

~ak ni ~ovjek ne uspijeva.

Ovaj veliki mozak, plan i dizajn je svakako dokaz postojanja gospodara

prirode, Uzvi{enog Stvoritelja - Allaha. Allah je svemu ìvom podario iz-

vanredne odlike i na taj na~in ~ovjeku pokazao jasne dokaze Svoje mo}i i

Svog postojanja. Na narednim stranicama }emo se osvrnuti na samo neka od

nebrojeno mnogo dokaza stvaranja.

PP~~eellee rraaddiilliiccee ii aarrhhiitteekkttoonnsskkii ffeennoommeenn -- ssaa}}ee

Kao {to je poznato, p~ele proizvode mnogo vi{e meda nego {to im je

potrebno i skrivaju ga u sa}u. [estougaoni oblik sa}a je specifi~nost koju svi

znamo. Da li ste, pak, razmi{ljali za{to p~ele grade ba{ {estougaoni geometri-

jski oblik sa}a? Za{to to, naprimjer, nije osmougaonik ili petougaonik?

Matemati~ari koji su istraìvali odgovor na ovo pitanje do{li su do zan-

imljivog zaklju~ka: “Najprikladniji geometrijski oblik za maksimalnu upotre-

RReeaallnnoosstt ssttvvaarraannjjaa

bu jedne povr{ine je oblik {estougaonika.” [estougaona }elija je oblik u koji

se najvi{e moè deponirati meda, a za ~iju izgradnju treba najmanje voska.

P~ele, dakle, koriste najprikladniji mogu}i oblik.

A, {to se ti~e metoda izgradnje sa}a, on je veoma zapanjuju}i: Izgradnju

sa}a p~ele zapo~inju sa dva-tri razli~ita mjesta i istovremeno pletu sa}e u dva-

tri niza. Dakle, startuju}i sa razli~itih mjesta, veliki broj p~ela prave {es-

tougaonike identi~nih dimenzija vezuju}i ih jedan za drugi, da bi se na kraju

sastale na sredini... Mjesta spajanja {estougaonika su ura|ena tako majstors-

ki da ne postoji nikakav trag da su se {estougaonici naknadno spajali.

Suo~eni sa ovako izvanrednim poslom p~ela, nezaobilazno moramo pri-

hvatiti postojanje jedne nadnaravne volje koja usmjerava ova ìva bi}a. Preko

ovog fenomena evolucionisti prelaze obja{njavaju}i to pojmom “instikt” i

suhoparnim isticanjem kako je to specifi~nost svojstvena p~eli. Ako,

me|utim, postoji neki “instikt”, ako on gospodari svim p~elama i ako osigu-

rava skladni rad me|usobno nepovezanih p~ela, to zna~i da postoji jedan per-

fektni Mozak, koji gospodari i upravlja svim ovim malim bi}ima.

Drugim rije~ima, stvoritelj ovih malih bi}a, Allah, “inspirira” ih za-

datkom koji trebaju obavljati. Ova realnost je prije 14 vjekova u Kur’anu

ovako obznanjena ~ovjeku:

GGoossppooddaarr ttvvoojj jjee pp~~eelluu nnaaddaahhnnuuoo:: ““PPrraavvii sseebbii kkuu}}ee uu bbrrddiimmaa ii uu dduubboovviimmaa ii

uu oonnoommee {{ttoo nnaapprraavvee lljjuuddii,, zzaattiimm,, hhrraannii ssee ssvvaakkoovvrrssnniimm ppllooddoovviimmaa,, ppaa oonn--

ddaa iiddii ssttaazzaammaa GGoossppooddaarraa ssvvooggaa,, ppoosslluu{{nnoo!!”” IIzz uuttrroobbaa nnjjiihhoovviihh iizzllaazzii ppii}}ee

rraazzllii~~iittiihh bboojjaa kkoojjee jjee lliijjeekk lljjuuddiimmaa.. TToo jjee,, uuiissttiinnuu,, ddookkaazz zzaa lljjuuddee kkoojjii rraazz--

mmii{{lljjaajjuu.. ((AAnn--NNaahhll,, 6688--6699))

ZZbbuunnjjuujjuu}}ii iinn`̀iinnjjeerrii:: tteerrmmiittii

“Niko ne moè ostati ravnodu{an na susret sa termitskim gnijezdom (ter-

mitnjak) izgra|enim na povr{ini zemlje. Rije~ je o arhitektonskom ~udu, ter-

mitnjacima ~ija visina ponekad dostiè ~ak i 5-6 metara. U ovim gnijezdima

nalaze se veoma sloèni sistemi koji podmiruju sve potrebe termita koji zbog

svoje tjelesne gra|e nikako ne smiju dolaziti u dodir sa sun~evom svjetlo{}u.

U gnijezdu se nalaze rashladni sistemi, kanali, prostorije za larve, prijelazi,

Realnost stvaranja 165


specijalne plantaè za proizvodnju gljiva, sigurnosni

izlazi, prostorije koje se koriste prilikom vru}ine

ili hladno}e..., ukratko - sve. A ~injenica da su

graditelji ovako izvanrednog gnijezda, termiti,

slijepi, kod ~ovjeka izaziva jo{ ve}e odu{evl-

jenje.”155

Ali, unato~ tome, vidimo da termiti kra-

jnje uspje{no realiziraju arhitektonski projekat

koji, u pore|enju sa njihovom veli~inom, dostiè

visinu i do 300 puta ve}u od njih.

Termiti imaju jo{ jednu krajnje zbunjuju}u stranu: ako u prvom stadiju

gradnje razdvojimo termitnjak na dva dijela i kada, nakon izvjesnog vreme-

na, ponovo spojimo ova dva gnijezda, vidjet }emo da se svi prolazi, kanali i

putevi me|usobno podudaraju. Termiti kao da nisu bili razdvojeni obavljaju

svoje zadatke kao da sa jednog zajedni~kog mjesta primaju naredbe.

DDjjeettllii}}

Svi znamo da djetli}i kljucanjem u drvo

sebi prave gnijezda. Me|utim, rijetko se ko za-

pita kako ova ìvotinja ne zadobije krvarenje

mozga nakon ovako jakih udara glavom, s

obzirom da je u ovom slu~aju djetli} identi~an

~ovjeku koji bi koristio glavu prilikom zaku-

cavanja eksera. Kada bi se ~ovjek odlu~io na

ovakav poduhvat, nesumnjivo je da bi prvo

zadobio potres mozga, a potom krvarenje

mozga. Djetli}, me|utim, napravi 38-43 udara

kljunom u drvo u periodu od 2.10- 2.69 sekun-

di i ne zadobije nikakve povrede.

Gra|a djetli}eve lobanje je stvorena u skladu sa ovim poslom. U glavi

djetli}a postoji jedan sistem “suspenzije” koji upija i ublaàva ja~inu udarca.

To osiguravaju specijalna ublaàvaju}a tkiva koja se nalaze izme|u kostiju

lobanje.156

166

SSoonnaarrnnii ssiisstteemm sslliijjeeppoogg mmii{{aa

Slijepi mi{ u mrklom mraku leti bez ikakvih problema, a to postiù zah-

valjuju}i zanimljivom sistemu za pronalazak smijera. Taj sistem ~ovjek nazi-

va “sonarni” sistem, odnosno navigacija i odre|ivanje udaljenosti uz pomo}

zvu~nog talasa.

Uho mladog ~ovjeka veoma te{ko raspoznaje zvuk frekvencije od

20.000 vibracija u sekundi. Me|utim, slijepi mi{ koji leti uz pomo} speci-

jalnog “sonarnog sistema” koristi zvukove izme|u 50.000 i 200.000 vibraci-

ja u sekundi, a te zvukove oda{ilja 20 ili 30 puta svake sekunde. Opaàj koji

uzima od odjeka svakog signala je toliko jak da slijepi mi{ ne samo da dobi-

ja podatke o poziciji odre|enih predmeta ve} je, u isto vrijeme, u stanju

utvrditi i mjesto svoje `rtve koja tako|er brzo leti.157

KKiitt

Sisari moraju stalno disati, te zbog

toga voda za njih ne predstavlja pogodno

okruènje. Me|utim, kod kita, kao jednog

vodenog sisara, ovaj problem je rije{en uz po-

mo} disajnog sistema koji je procentualno

efektniji od mnogih disajnih sistema kop-

nenih ìvotinja. Samo jednim izdisajem, kit

izbacuje iz plu}a 90% upotrijebljenog zraka.

Iz tog razloga on moè izdràti prili~no veliki

vremenski period a da ne osjeti potrebu za disanjem. U is-

to vrijeme, on u mi{i}ima ima prili~nu visoku koncentraciju “mioglobina” ko-

ji osigurava deponiranje kisika. Uz pomo} ovog sistema gin-back kit, naprim-

jer, uspijeva se spustiti na dubine i do 500 metara, te bez uzimanja zraka moè

plivati i do 40 minuta.158 A “nosni otvori” kita su, za razliku od kopnenih sis-

ara, smje{teni na le|ima, {to mu omogu}ava lak{e disanje.



DDiizzaajjnn kkoommaarrccaa

Svi znamo da je komarac

ìvo bi}e koje leti, ali rijetko ko

zna da komarac period odrastanja

provodi pod vodom i da iz pod-

vodnog svijeta izlazi kao perfekt-

no “dizajniran” sa svim organima

potrebnim za ìvot na kopnu.

Komarac po~inje letjeti opremljen specijalnim sistemom opaànja po-

mo}u kojega utvr|uje mjesto svoje `rtve. U ovakvom stanju, komarac li~i na

borbeni avion opremljen detektorima za ustanovljavanje temperature, gasa,

vlage i mirisa. âk ima posebnu mo} “opaànja pomo}u temperature”, {to mu

omogu}ava da `rtvu otkrije i u mrklom mraku.

Komar~eva tehnika “crpljenja krvi” je vezana za tako kompleksan sis-

tem da ~ovjeku naprosto staje mozak. Uz pomo} sistema za sje~enje, koji

sa~injava 6 nogu, komarac sije~e koù kao pilom. U toku procesa rezanja, uz

pomo} ubrizgavanja odre|enog sekreta u ranu, dolazi do trnjenja tkiva i iz tog

razloga ~ovjek ~ak i ne primje}uje da mu se crpi krv. U isto vrijeme, ovaj

sekret spre~ava i zgru{avanje krvi, {to komarcu osigurava nesmetano crpljen-

je.

Da nema toga, komarac se ne bi mogao hraniti krvlju, a to opet zna~i i

izumiranje njegove vrste. Zahvaljuju}i ovom izvanrednom dizajnu, ovo mini-

jaturno bi}e jasan je dokaz da je ono jedan zaseban produkt stvaranja. [tavi{e,

komarac se u Kur’anu (Al-Baqarah, 26) isti~e kao primjer Allahova posto-

janja, ljudima obdarenim razumom. A u drugom ajetu Allah se ovako obra}a

ljudima:

OO lljjuuddii,, eevvoo jjeeddnnoogg pprriimmjjeerraa,, ppaa ggaa ppoosslluu{{aajjttee;; ““OOnnii kkoojjiimmaa ssee vvii,, ppoorreedd

AAllllaahhaa,, kkllaannjjaattee nnee mmoogguu nniikkaakkoo nnii mmuu{{iiccuu ssttvvoorriittii,, mmaakkaarr ssee rraaddii nnjjee

ssaakkuuppiillii.. AA aakkoo bbii mmuu{{iiccaa nnee{{ttoo uuggrraabbiillaa,, oonnii ttoo nnee bbii mmooggllii oodd nnjjee iizzbbaavviittii;;

nneejjaakk jjee ii oonnaajj kkoojjii ssee kkllaannjjaa,, aa ii oonnaajj kkoommee ssee kkllaannjjaa!!”” ((AAll--HHaajjjj,, 7733))

168

IIzzoo{{ttrreennii vviidd ppttiiccaa ggrraabblljjiivviiccaa

Ptice grabljivice imaju o~i koje vide na ve-

like daljine. Zahvaljuju}i tome, one veoma do-

bro mogu izvr{iti pode{avanje udaljenosti u

toku napada na `rtvu. Osim toga, velike o~i

zna~e i vi{e vidnih }elija, a u isto vrijeme to

zna~i i ~i{}u sliku. U oku jedne ptice grabljivice

nalazi se preko milion vidnih }elija.

Iz tog razloga, orao koji leti na visinama

od nekoliko hiljada metara ima toliko jake o~i

da povr{inu zemlje moè sasvim detaljno pre-

traìvati ~ak i sa tako velike visine. Kao {to

moderni vojni avioni otkrivaju ciljeve sa visine

od nekoliko hiljada metara, isto tako su i orlovi u stanju, uz pomo} registri-

ranja i najmanjih pokreta, ili najmanjih razlika u boji, ustanoviti mjesto svo-

ga plijena. Orlovo oko ima {iroki ugao od 300 stepeni, a u isto vrijeme i mo}

uve}ati èljenu sliku od {est do osam puta. Dok leti na visini od 4.500 metara,

orao moè o~ima pretraìvati povr{inu od 30.000 hektara. Sa visine od 1.500

metara je u stanju veoma lahko registrirati zeca koji se kamuflirao u travi.

Sasvim je jasno da je izvanredna gra|a orlovog oka dizajnirana specijalno za

ìvotinju ove vrste.

@@iivvoottiinnjjee ssaa zziimmsskkiimm ssnnoomm

@ivotinje u zimskom snu nastavljaju ìvjeti ~ak i kada im se tjelesna

temperatura spusti na nivo vanjske temperature. Kako to postiù?

Sisari su toplokrvna ìva bi}a. Dakle, u normalnim uvjetima njihova tje-

lesna temperatura uvijek ostaje stati~na, prirodni termostati u njihovom tijelu

konstantno reguliraju ovu temperaturu. Me|utim, tjelesna temperatura malih

sisara u toku zimskog sna, naprimjer mi{ vjeveri~njak (Mus - mi{, Sciurus

vulgaris - vjeverica) ~ija normalna tjelesna temperatura iznosi 40 stepeni, kao

okretanjem klju~a, spu{ta se na nekoliko stepeni iznad ta~ke mr`njenja.

Tjelesni metabolizam znatno se uspori. @ivotinja po~inje sa usporenim disan-


PPAAUUKKOOVVAA NNIITT

PPauk po imenu Dinopis imaizuzetnu mo} lova. Umjestoda saplete stati~nu mreù i

da ~eka plijen, ovaj pauk ispletemalu mreù, ali sa daleko superi-ornijim karakteristikama i tu mreùon potom baca na plijen. Potom`rtvu ~vrsto umota u mreù, tako daulovljeni insekt postaje totalno be-spomo}an. Mreà je toliko savr{enada ima odliku ve}eg saplitanja napokrete i trzaje lovine. Da bi za{titio svoju hranu, pauk `rtvu prekriva novim niti-ma, te je na taj na~in u izvjesnom smislu "ambalaìra".

Kako pauk uspijeva izraditi takvu mreù koja je idealna tvorevina u pogle-du hemijskog sastava i mehani~kog dizajna? Sasvim je isklju~ena mogu}nost dato, kao {to tvrde evolucionisti, pauk radi slu~ajno. Pauk je li{en sposobnosti kao{to su sticanje znanja i u~enje napamet, on ~ak ne posjeduje ni mozak kapacitetapotrebnog za ovakav poduhvat. Nesumnjivo, ova sposobnost je pauku dodijel-jenja od strane njegovog Tvorca, Allaha d`. {.

NNiti koje koristi pauk u sebi kriju veomazna~ajno ~udo, mudìzu. Presjekamanjeg od jednog hiljaditog dijela

milimetra, ova nit je pet puta ja~a od ~eli~ne ni-ti iste debljine. Druga karakteristika niti je njenakrajnje mala teìna. Teìna niti duìne kojom semoè jednom omotati Zemlja je svega 320 gra-ma.* êlik je jedan od naj~vr{}ih materijala ko-ji je ~ovjek uspio proizvesti u dosta zahtjevnimindustrijskim postrojenjima. Pauk, me|utim, u svom tijelu uspijeva proizvestimateriju koja je znatno ~vr{}a od ~elika. Za proizvodnju ~elika ~ovjek je moraopre}i znatno velik put, do}i do odre|enih saznanja, te razviti i upotrijebititehnologiju. Kakvu tehnologiju i koja saznanja koristi pauk prilikom proizvodnjesvoje niti? Iz svega se da zaklju~iti da je ~ovjek, unato~ nau~nim sazanjima itehnologiji, u znatnom zaostatku iza jednog si}u{nog pauka.

(*) "Structure and Properties of Spider Silk", Endeavour, januar 1986, broj 10, str. 42.

jem, a rad srca, koje u normalnim uvjetima radi sa 300 otkucaja u minuti,

svede se na svega 7-10 otkucaja. Zaustavljaju se normalni tjelesni refleksi, a

elektrofunkcije mozga uspore se do nivoa kada se skoro ne primje}uju. Jedna

od opasnosti nepokretljivosti je mr`njenje tkiva na niskim temperaturama i

njihovo uni{tavanje od strane kristala leda. Me|utim, opet uz karakteristiku

koju posjeduju, ìvotinje sa zimskim snom za{ti}ene su od ovakve opasnosti.

Te~nost u njihovom tijelu je za{ti}ena zahvaljuju}i hemijskim supstancama

visoke molekularne teìne. Zahvaljuju}i tome opada ta~ka mr`njenja, te bi-

vaju za{ti}ene od stradanja.159

EElleekkttrrii~~nnee rriibbee

Da bi se za{titile od neprijatelja ili da bi onesposobile plijen, posebne

vrste jegulja i raà (vrsta ribe grabe`ljivice spljo{tenog tijela, u obliku romba,

i hrapave koè, op. E. I.) u tu svrhu koriste elektri~nu energiju koju proizvode

u svojim tijelima. U svim ìvim bi}ima - ra~unaju}i i ~ovjeka - postoje mala

koli~ina elektri~ne energije. Me|utim, ~ovjek nije u stanju usmjeravati ovu

energiju i staviti je pod svoju kontrolu kako bi je korisno i racionalno isko-

ristio. Aktualne ìvotinje (posebne vrste jegulja i raà), pak, nose struju od

500 do 600 volti i u stanju su je kontrolirati i koristiti protiv neprijatelja.

Povrh toga, ova struja nema nikakvih negativnih posljedica za njih.

Potro{ena energija se nakon izvjesnog vremena, kao baterija, puni i

stvara se elektri~na snaga koja je spremna za ponovnu upotrebu. Visoku elek-

tri~nu energiju u svojim malim tijelima ribe ne koriste samo kao mehanizam

odbrane. Elektri~na energija za ove ribe ima u isto vrijeme i veoma veliki

zna~aj prilikom odre|ivanja smijera u tamnim morskim dubinama, osigurava

im da osjete predmete a da ih i ne vide. Zahvaljuju}i ovoj energiji u tijelu, ribe

su u mogu}nosti oda{iljati signale. Nakon sudara sa tvrdim predmetom, sig-

nali se mijenjaju i vra}aju nazad nose}i ribi potrebne podatke o predmetu. Na

taj na~in riba utvr|uje udaljenost i veli~inu predmeta.160


UUmjetnos skrivanja, odnosno

"kamuflaà" jedna je od os-

obina ìvotinja koja im

omogu}ava za{titu i neometan ìvot.

@ivotinje iz dva razloga osje}aju

potrebu za kamuflaòm: lov i skrivanje

od napada~a. A najva`nija karakteristi-

ka koja kamuflaù odvaja od ostalih

metoda je {to kamuflaà iziskuje krajn-

je veliku inteligenciju, vje{tinu, estetiku

i prilagodljivost.

Metode kamufliranja ìvotinja su

zbunjuju}e do nepojmljivosti. Skoro da

je nemogu}e otkriti insekta koji se skri-

va na kori drveta ili drugo ìvo bi}e ko-

je se skriva ispod lista. A biljne va{i ko-

je si{u biljnu sr` se hrane tako {to na

stabljici biljke opona{aju izgled trna.

Ova metoda je najdjelotvornija prilikom za{tite od najve}eg neprijatelja, pti-

ca, koje se ne spu{taju na biljku koja na sebi ima trnje.

LLuukkaavvii ppllaann `̀iivvoottiinnjjaa:: kkaammuuffllaa`̀aa

SSlliikkaa ggoorree:: biljne va{i u opona{anju trnja, ddeessnnoo ddoolljjee:: da bi ostala neprimije}ena, gusjenica se smjestila ta~no po sredini lista, lliijjeevvoo ddoolljjee:: zmija zakamuflirana me|u li{}em

SSppeecciijjaallnnii ssiisstteemm mmrr`̀nnjjeennjjaa

Smrznuta àba je neuobi~ajena biolo{ka pojava. Ne pokazuje nikakveznakove ìvota. Rad srca, disanje i cirkulacija krvi funkcije su koje su upot-punosti obustavljene. Me|utim, nakon otapanja leda, àba se, poput bu|enjaiz sna, ponovo vra}a u normalan ìvot.

@ivi organizam u smrznutom stanju je suo~en sa nizom smrtnonosnihrizika. @aba, me|utim, ne nosi nijedan od tih rizika. Temeljna osobenost àbeje da u smrznutom stanju moè proizvoditi velike koli~ine glikoze. Poput di-jabeti~ara, koli~ina {e}era u krvi àbe se pove}ava do veoma velikog nivoa.Zabiljeèno je da koli~ina {e}era nekada dostiè vrijednost i do 550 mmol/l.(U normalnim okolnostima ova vrijednost kod àba iznosi od 1 do 5, a kod~ovjeka od 4 do 5 mmol/l.) Ovako pretjerano velika koncentracija glikoze unormalnim okolnostima moè prouzrokovati veoma zna~ajna poreme}enja.

A pretjerano velika koli~ina glikoze u smrznutoj àbi, pak, spre~avapovla~enje vode iz }elija i onemogu}ava slu~aj skupljanja. ]elijska opna kodàba je prili~no propustljiva za glikozu, {to omugu}ava da glikoza veomalahko prodre u }eliju. Velika koli~ina glikoze u tijelu smanjuje ta~ku mr`njen-ja, na taj na~in dolazi do mr`njenja samo veoma male koli~ine te~nosti u ti-jelu ìvotinje. Istraìva~i su ustanovili da glikoza moè hraniti i }elije koje susmrznute. Pored toga {to predstavlja prirodno gorivo za organizam, glikozazaustavlja i mnoge metaboli~ne reakcije, poput sinteze urina, te zbog toga nedolazi do brzog tro{enja razli~itih izvora hrane }elija.

Kako dolazi do tako naglog i velikog porasta glikoze u organizmu àbe?Odgovor je veoma zanimljiv: u tijelima ìvih bi}a postoji jedan speci-

jalni sistem koji je zaduèn za ovaj posao. Odmah nakon pojavljivanja ledana povr{ini koè, u jetru stiè signal nakon ~ega ovaj organ odmah u glikozupretvara jedan glikogen kojeg posjeduje. Jo{ uvijek je nauci nepoznato svo-jstvo ovog signala koji se oda{ilja jetri. Pet minuta nakon pristizanja signalakoli~ina {e}era u krvi se naglo po~inje pove}avati.161

Nesumnjivo je da se jedan sistem, koji }e upotpunosti izmijeniti metab-olizam u smislu podmirivanja svih potreba i to ta~no u trenutku kada je to or-ganizmu potrebno, ne oformljuje slu~ajno, ve} isklju~ivo kao posljedicasavr{enog plana Stvoritelja. Nikakva slu~ajnost ne moè prouzrokovati ovakobesprijekoran i kompleksan sistem.


AAllbbaattrrooss

Koriste}i razli~ite “tehnike leten-

ja”, ptice selice na minimalni nivo dovode

potro{nju energije. Jedna od tih tehnika je

uo~ljiva i kod albatrosa. Ove ptice, koje 92%

svoga ìvota provode na moru, posjeduju krila ~iji promjer

dostiè 3,5 metra. Najzna~ajnija specifi~nost albatrosa je njegov stil

letenja; satima moè letjeti a da pri tome nikako ne mlati krilima. Tom pri-

likom, albatros klizi kroz zrak koriste}i se vjetrom, a njegova krila su otvore-

na i u stati~nom poloàju.

Da bi se u stati~nom i otvorenom poloàju dràla krila promjera od 3,5

metra, potrebna je dosta velika snaga. Unato~ tome, albatros u ovom poloàju

provodi po nekoliko sati. To, pak, postiè uz pomo} uro|enog anatamskog

sistema. Krila albatrosa u toku leta se blokiraju. Zbog toga nikako ne moè

koristiti snagu mi{i}a. Krila se drè samo sa slojevima mi{i}a, {to osigurava

veliko olak{anje prilikom leta. Ovaj sistem, tako|er, smanjuje i energiju koju

ptica tro{i u toku leta po{to albatros ne koristi energiju zato {to ne mlati kril-

ima i ne tro{i snagu da bi krila drào otvorenim. Vi{esatni let uz jedino ko-

ri{tenje vjetrom albatrosu osigurava neograni~eni izvor energije. Naprimjer,

u letu od 1.000 km albatros od 10 kg }e izgubiti svega 1% od svoje teìne.

Ovo je veoma mali gubitak. Da bi se okoristio ovako primamljivom

tehnikom, ~ovjek je, uzimaju}i albatrosa kao uzor, proizveo jedrilicu.162

RRaazzllii~~iittii ssiisstteemmii vviiddaa

Vid je za mnoge morske ìvotinje od krajnje va`nosti sa pozicija lova i

odbrane. Zbog toga ve}ina morskih ìvotinja ima o~i koje su dizajnirane u

idealnom obliku za podmorni ìvot.

Na dubini preko 30 metara vidokrug se znatno smanjuje. Me|utim, o~i

ìvih bi}a koja ìve na ovoj dubini stvorena su u skladu sa ovim uvjetima.

Za razliku od kopnenih, podmorne ìvotinje imaju sferi~na so~iva, koja

su u skladu sa potrebama gustog okruènja u kojem ìve. Suprotno o~ima ob-

lika {iroke elipse koja su svojstvena kopnenim ìvotinjama, o~i sferi~nog ob-


lika su daleko prikladnije za gledanje pod morem; pode{ene su za gledanje

objekata iz bliskog plana. A prilikom gledanja udaljene ta~ke, cijeli so~ivni

sistem se, uz pomo} jednog specijalnog mi{i}nog mehanizma smje{tenom u

oku, povla~i nazad.

Jedan od razloga {to su riblje o~i sferi~ne je, tako|er, i prelamanje sv-

jetlosti u vodi. Zbog toga {to je ispunjeno te~no{}u koja je skoro iste gustine

kao i voda, u oku ne dolazi do prelamanja svjetlosti prilikom oslikavanja slike

nastale vani. O~no so~ivo sliku u potpunosti izo{trava preko mre`nja~e, te na

taj na~in riba, za razliku od ~ovjeka, uspijeva krajnje jasno vidjeti pod vodom.

Zbog velikog nedostatka svjetlosti na morskim dubinama, odre|ene ìv-

otinje kao {to je hobotnica imaju izrazito velike o~i. @ivotinje velikih o~iju su

primorane da na dubinama od preko 300 metara love blje{tanje koje {ire bi}a

iz okruènja. A naro~ito moraju biti osjetljive na tanke plave zrake koje se

probijaju kroz vodu. Iz tog razloga u njihovim mre`nja~ama se i nalazi veli-

ki broj osjetljivih plavih }elija.

Kao {to se moè i zaklju~iti iz navedenih primjera, svako ìvo bi}e pos-

jeduje o~i sa veoma razli~itim karakteristikama koje su u skladu sa njihovim

potrebama, a to je jasan dokaz da su one u najidealnijem obliku stvorene od

strane Sveznaju}eg Stvoritelja, a nikako da su nastale slu~ajno i putem evolu-

cije.

PPrriinnuuddnnaa sseeoobbaa

Specifi~nost riba lososa koje ìve na Pacifiku je da se, zbog oplodnje,

one ponovo vra}aju u rijeke u kojima su se izlegle. Bi}a koja jedan dio svog

ìvota provode u moru se, dakle, radi oplodnje vra}aju u slatke vode.

Po~etkom ljeta, kada kre}u na put, boja lososa je blistavocrvena, da bi se

na kraju putovanja njihova boja preobratila u crnu. Prije seobe pribliàvaju se

obali, pa tek onda kre}u u proboj do rijeke ne ustupaju}i ni pred kakvim

preprekama. Plivaju}i uzvodno, savla|ivanjem brana i slapova stiù do mjes-

ta na kojem su iza{le iz jaja. Na kraju ovog putovanja od 3.500 do 4.000 km,

ènka polaè 3 do 5.000 jaja koja potom mu`jak oplo|uje. U toku iscrplju-

ju}eg puta i u toku polaganja jaja, losos pretrpljuje i znatno velike povrede.



Nakon polaganja jaja ènka djeluje veoma premoreno, repna peraja se istro{e,

a boja koè po~inje se mijenjati u crno. Isto to vaì i za mu`jaka. Nakon izv-

jesnog vremena rijeka biva preplavljena mrtvim lososima. Iz jaja }e se,

me|utim, izle}i nova generacija koja }e, tako|er, pro}i istu mar{rutu.

Kako lososi uspijevaju u ovom putovanju? Kako, nakon izlaska iz jaja,

uspijevaju do}i do mora? Koje metode koriste u iznalaènju puta do mora?

Ovo su pitanja koja jo{ uvijek ~ekaju odgovor. U ovom kontekstu ima mno-

go pretpostavki, ali definitivnog rezultata jo{ uvijek nema. Koja je to snaga

{to losose primorava na put od nekoliko hiljada kilometara, na povratak na

mjesto koje uop}e ne znaju? Jasno je da postoji jedna superiorna Volja koja

gospodari nad njima i koja ih usmjerava. To je Allah, Gospodar svih svjeto-

va.

SSiippaa

Sipa ispod koè ima “kromotofor”, odnosno jedan gusti sloj elasti~nih

pigmentnih kesica. Generalno, ovi pigmenti su ùti, crveni, crni i braon.

Signalom koji se oda{ilja iz mozga, }elije se {ire i prekrivaju koù tonom bo-

je koja je u skladu sa okruènjem. Uz pomo} toga, uzimaju}i boju, recimo,

stijene na kojoj se nalazi, sipa ostvaruje besprijekornu kamuflaù.

Ovaj sistem je toliko djelotvoran da uz pomo} njega sipa na sebi moè

iscrtati ~ak i pravilne pruge poput onih koje se nalaze na zebri.163

JJeeddnnaa ssiippaa kkoojjaa ssee ppooiissttoovviijjeettiillaa ssaa ppjjee{{~~aannoomm ppoovvrr{{iinnoomm.. NNaa sslliiccii ddeessnnoo vviiddii ssee iissttaa ssiippaa kkoo--jjaa ssee,, nnaakkoonn {{ttoo jjee ooppaazziillaa rroonniiooccaa,, rraaddii zzaa{{ttiittee oodd ooppaassnnoossttii,, oovvaajj ppuutt pprreekkrriillaa bblliissttaavvoomm`̀uuttoomm bboojjoomm..

KKooaallaa

Ulja koja se nalaze u listu eukaliptusa u

sebi sadrè takve sastojke koji su otrovni za

mnoge sisare. Ovaj otrov je jedna vrsta

odbrambenog hemijskog mehanizma kojeg eu-

kaliptus koristi kao za{titu od neprijatelja.

Me|utim, postoji jedno specifi~no bi}e koje je

nadvladalo ovaj mehanizam i koje se hrani

ovim li{}em. To je koala, ìvotinja koja pripa-

da jednoj vrsti iz porodice torbara... Na eu-

kaliptusu koale i stanuju i hrane se njime, a i utoljavaju potrebu za vodom.

Kao i ostali sisari, i sama koala nije u stanju variti celulozu koja se

nalazi u drve}u. Zato je vezana za mikroorganizme koji mogu variti celulozu.

Mjesto gdje su naj~e{}e uo~eni ovi mikroorganizmi je mjesto spajanja tankog

i debelog crijeva, odnosno stra`nji izra{taj crijevnog sistema - slijepo crijevo.

Slijepo crijevo je najzanimljiviji dio koalinog sistema za varenje. Ova di-

jafragma ima ulogu jedne fermentacione komorice koja, odugovla~e}i pro-

lazak li{}a, osigurava da mikrobi obave varenje celuloze. Zahvaljuju}i tome,

koala uspijeva neutralizirati otrovno svojstvo eukaliptusovog li{}a.164

MMoo}} lloovvaa iizz ssttaabbiillnnee ppoozziicciijjee

Ju`noafri~ka biljka “Sundew” hvata u zamku insekte uz pomo} svojih

ljepljivih dla~ica. Li{}e ove biljke je obraslo dugim crvenim dla~icama, a vrh

ovih dla~ica je prekriven jednom te~no{}u koja sadrì miris koji privla~i in-

sekte. Druga specifi~nost te~nosti je njena prekomjerna ljepljivost. Idu}i pre-

ma izvoru mirisa, insekt upada u zamku i ostaje bespomo}no prilijepljen za

ove dla~ice. Cijeli list se nakon izvjesnog vremena preklapa nad insektom i

probavljaju}i ga dolazi do potrebnih proteina.165

Neosporno je da je opremljenost ovakvom osobeno{}u jedne biljke, ko-

ja nema sposobnost pokretanja sa mjesta na kojem se nalazi, sasvim jasan

dokaz jednog specijalnog dizajna. Uop}e nije mogu}e da ovakav sistem lova

nastane slu~ajno, a ni da ga razvije jedna biljka koja ne posjeduje svijest, a ni


volju. U tom slu~aju, nije mogu}e ni zaobi}i i zanijekati veli~inu i postojanost

Tvorca koji joj je dao ovu sposobnost.

DDiizzaajjnn ppttii~~iijjeegg ppeerrjjaa

Pti~ije perje ima gra|u koja na prvi pogled izgleda veoma prosta.

Me|utim, u toku pa`ljive analize susre}emo se sa prili~no sloènom gra|om

pera, koje je lagano, ali krajnje jako i vodonepropustljivo. Pero mora biti {to

je mogu}e lak{e kako bi ptica mogla letjeti. Ono se sastoji od keratin proteina

koji su u skladu sa ovom neophodno{}u. Sa obje strane stabljike pera nalaze

se ìle, a na svakoj ìli nalazi se oko 400 malih kandìca. Na svakoj kandìci

se opet nalaze po dvije kukice zvane “barbule”, kojih, dakle, na jednom mal-

om pti~ijem peru ima 800. Na ovim kukicama koje se nalaze naprijed, dakle

na prednjim barbulama, opet se nalazi jo{ po 20 man-

jih kukica. Ove kukice imaju ulogu da, poput fircan-

ja komada {tofa, dvije peru{ke vezuju jednu za

drugu. Na samo jednoj peru{ki ima oko 300 miliona

kukica, a broj kukica ukupnog perja jedne ptice

iznosi oko 700 milijardi. Me|usobna kompaktna

povezanost kukica i kandìca perja ima jedan veoma

zna~ajan razlog. Perje toliko ~vrsto mora biti

pri~vr{}eno za tijelo ptice da ne smije opadati pri-

likom bilo kakvog pokreta. Uz pomo} mehanizma

sa~injenog od kukica i kandìca, perje je toliko

pri~vr{}eno na tijelu da ni jaki vjetrovi, ni ki{a, a ni

snijeg ne mogu biti razlog njihovog opadanja.

NNaa sslliiccii ssee vviiddiizzaattvvaarraannjjee lliissttaabbiilljjkkee ssuunnddeewwnnaakkoonn sslliijjeettaannjjaa iinn--sseekkttaa nnaa nnjj..

Perja ptice koja se nalaze na stomaku, repu i krilima me|usobno su ra-

zli~ita i po obliku i po funkciji. Dok dugo perje repa ima ulogu dumena i

ko~enja, perje na krilima ima ulogu da otvaranjem u toku pti~ijeg lepr{anja

krilima {iri povr{inu i pove}a snagu u toku polijetanja.

JJeeddnnoo bbii}}ee kkoojjee iimmaa mmoo}} hhooddaa ppoo ppoovvrr{{iinnii vvooddee:: bbaassiilliisskk

Veoma mali broj ìvotinja uspijeva hodati po povr{ini vode. Jedan od ri-

jetkih takvih primjera predstavlja “basilisk”, ìvotinja sa slike koja ìvi u

oblasti Srednje Amerike. Na prsti-

ma zadnjih nogu nalaze se zaklopci

koji basilisku omogu}avaju trep-

tanje po vodi. Prilikom hodanja po

kopnu, ovi zaklopci se podvijaju. U

slu~aju opasnosti, basilisk veoma

velikom brzinom na dvije noge

po~inje tr~ati povr{inom rijeke ili

jezera. Zaklopci na zadnjim noga-

ma u me|uvremenu se otvaraju,

~ime se osigurava ve}a povr{ina

“stopala”, {to, zapravo, i omogu}ava ovoj ìvotinji hod po povr{ini vode.166

I ovaj originalni dizajn basiliska je tako|er jedan od sasvim jasnih

dokaza svjesnog stvaranja, a ne slu~ajne evolucije.

FFoottoossiinntteezzaa

Neosporno je da biljni svijet ima najve}eg udjela u tome {to je povr{ina

Zemlje mjesto na kojem je mogu}e ìvjeti. Biljke ponovo regeneriraju zrak

kojeg izdi{emo, uravnoteàvaju temperaturu planete na kojoj ìvimo te,

tako|er, uspostavljaju ravnoteù gasova u atmosferi. Kiseonik u zraku kojeg

udi{emo proizvodi se od strane biljaka. Zna~ajan dio na{e ishrane opet zauz-

imaju biljke. Karakteristika biljaka da osiguravaju ishranu za ~ovjeka je, kao

i sve ostale funkcije, jedna posljedica posebnog dizajna u njihovim }elijama.

Razlika izme|u biljnih }elija, na jednoj, i ljudskih i ìvotinjski }elija, na


BBaassiilliisskk gguu{{tteerr jjee jjeeddnnaa oodd rriijjeettkkiihh `̀iivvoottiinnjjaa kkoojjaa sseekkrree}}ee uussppoossttaavvlljjaajjuu}}ii rraavvnnoottee`̀uu iizzmmee||uu zzrraakkaa ii vvooddee..


drugoj strani, u tome je {to biljne }elije imaju mo} direktnog kori{tenja

Sun~eve energije. Energiju preuzetu iz Sun~eve svjetlosti pretvara u hemijsku

energiju i veoma specijalnim metodama pretvara u hranu. Ovaj biljni proces

poznat je pod imenom ffoottoossiinntteezzaa. Zapravo, ovaj proces ne obavlja cijela }eli-

ja, nego samo kklloorrooppllaasstt, okrugla ili jajolika tijela u povr{inskim stanicama

biljaka koja biljkama daju zelenu boju. Ova malena zelena tjela{ca koja je

mogu}e vidjeti samo uz pomo} mikroskopa jedine su laboratorije na svijetu

koje su u stanju Sun~evu energiju odlagati u organske supstancije.

Ukupna svjetska koli~ina supstancije koju hloroplasti proizvedu u toku

godine iznosi oko 200 milijardi tona. Ovo je jedna proizvodnja koja ima ìv-

otni zna~aj za sve ìvo na planeti. Ova proizvodnja ostvaruje se kao posljed-

ica jednog krajnje sloènog hemijskog procesa. Reakcija pigmenta hhlloorrooffiillaa,

koji se u hiljaditim koli~inama nalaze u hloroplastu, na svjetlost odvija se u

nevjerovatno kratkom vremenskom intervalu koji iznosi samo hiljaditi dio

sekunde. Iz tog razloga je jo{ uvijek nemogu}e pratiti veoma mnogo procesa

koji se odvijaju u hlorofilu.

Pretvoriti Sun~evu svjetlost u elektro ili hemijsku energiju je proces ko-

ji je, kao {to je poznato, moderna tehnologija uspjela nedavno realizirati. U

ovom procesu koriste se ure|aji visoke tehnologije. Me|utim, biljna }elija ko-

ju je nemogu}e opaziti prostim okom ovaj proces na krajnje besprijekoran

na~in obavlja ve} milionima godina.

Ovaj savr{en sistem jo{ jednom nam predo~ava stvaranje. Fotosinteza

kao jedan od krajnje sloènih sistema je svjesno projektiran mehanizam,

odnosno mehanizam koji je stvoren od strane Allaha d`. {. Na jednom

mikroskopskom prostoru smje{tenom na listu biljke smje{tena je jedna jedin-

stvena fabrika u kojoj se realizira ovaj sloèni proces. Ovaj besprijekorni

dizajn je jedan od nebrojenih dokaza da je sve ìvo stvoreno od strane Allaha,

Gospodara Svjetova.

UUPPOOZZOORREENNJJEE

PPooggllaavvlljjee kkoojjee ssee nnaallaazzii pprreedd vvaammaa

ssaaddrr`̀ii VVEEOOMMAA BBIITTNNUU

ttaajjnnuu `̀iivvoottaa.. OOvvuu tteemmuu,, kkoojjaa }}ee iizz

tteemmeelljjaa pprroommiijjeenniittii vvaa{{ ssttaavv oo

mmaatteerriijjaallnnoomm ssvviijjeettuu,, ttrreebbaattee ~~iittaattii

vvrrlloo ppaa`̀lljjiivvoo ii bbeezz pprreeddrraassuuddaa.. OOnnoo

{{ttoo ssee oovvddjjee iizznnoossii nniijjee ssaammoo nneekkii

ddrruuggaa~~iijjii ssttaavv,, ddrruuggaa~~iijjii pprriissttuupp iillii

ffiilloozzooffsskkaa iiddeejjaa,, vvee}} nneeoossppoorrnnaa

iissttiinnaa kkoojjaa jjee ddaannaass nnaauu~~nnoo

ddookkaazzaannaa ii kkoojjuu }}ee pprriihhvvaattiittii ssvvii,, ii

vvjjeerrnniiccii ii nneevvjjeerrnniiccii..

OOsoba koja svoju okolinu posmatra putem razuma i svijesti uo~it }e

da je sve ìvo i neìvo u kosmosu stvoreno. Dobro, ko je taj {to je

sve to stvorio?

Jasno je da ssttvvaarraannjjee koje se o~ituje u svakoj ta~ki kosmosa ne moè biti

samoinicijativni produkt kosmosa. Jedan insekt, naprimjer, nije stvorio sam

sebe. Ni Sun~ev sistem nije sam sebe stvorio, ni bilje, ljudi, bakterije, ni er-

itrociti, ni leptiri... Tako|er, apsolutno je isklju~ena i mogu}nost, kao {to smo

to vidjeli na prethodnim stranicama, da je sve ovo nastalo kao produkt

“slu~ajnosti”.

Prema tome, dolazimo do slijede}eg zaklju~ka: sve {to o~ima vidimo je

stvoreno... Ali, isto tako, ni{ta od toga {to o~ima vidimo nije stvoritelj. U tom

slu~aju, Stvoritelj je jedno superiorno bi}e koje je izvan nama vidljivog svi-

jeta. To je jedna superiorna Mo}, koja je nevidljiva, ali koja Svoje postojanje

i Svoja svojstva o~ituje kroz sve ono {to stvara.

Upravo je to ona ta~ka u kojoj pogre{nim putem kre}u oni {to nijekaju

Allahovo postojanje. Ove osobe same su se uvjetovale da ne vjeruju u posto-

janje Boga, sve dok Ga svojim o~ima ne vide. Oni su, u toj situaciji, primorani

skrivati ~injenice ssttvvaarraannjjaa koje su uo~ljive na svakom dijelu kosmosa, tvrdi-

ti da kosmos i sav ìvi svijet nije stvoren. A, da bi potkrijepili svoje neosno-

vane tvrdnje, oni se koriste raznim laìma. Teorija evolucije, kao {to smo to i

vidjeli na prethodnim stranicama, jedan je od najjasnijih primjera uzaludnih

trzaja i laì na koje se pozivaju u vezi s ovim pitanjem.

Temeljnu zabludu onih koji pori~u dijele i veoma velike mase onih koji

ne nije~u postojanje Boga, ali koji imaju jedno iskrivljeno vjerovanje u Boga.

Ove osobe koje ~ine ve}inu zajednice ne pori~u stvaranje, me|utim, posjedu-

ju zanimljivo sujevjerje o pitanju gdje se Bog nalazi: ve}ina smatra da se Bog

nalazi na “nebu”. Prema njihovom mi{ljenju, Bog se nalazi iza neke jako

TTaajjnnaa mmaatteerriijjee

daleke planete i veoma rijetko se upli}e u “poslove na{e planete”. Ili se uop}e

ne upli}e; stvorio je kosmos i ostavio, ljudi sami sebi odre|uju sudbinu...

Mnogi su, pak, ~uli za kur’ansku postavku da je Bog svugdje, ali zna~en-

je toga nisu upotpunosti de{ifrirali. Njihovo podsvjesno sujevjerje ih navodi

na zaklju~ivanje da je Bog u vidu radiotalasa ili okruèn nekom materijom

koja je, poput gasa, nevidljiva i koju je nemogu}e osjetiti.

Me|utim, ovo mi{ljenje i mi{ljenja koja smo naprijed naveli i koja

nikako da odgonetnu ggddjjee ssee ttoo BBoogg sskkrriivvaa (mo`da upravo zbog toga i negi-

raju Njegovo postojanje?!) zasnivaju se na jednoj zajedni~koj zabludi: u pri-

hvatanju jedne apsolutno neutemeljene predrasude, a potom i u o~aranosti

pretpostavkama vezanim za Boga.

Koja je to predrasuda?

Ova predrasuda vezana je za postojanje i svojstvo materije. Toliko smo

uvjetovani u vezi s pitanjem postojanja materije da uop}e nismo razmi{ljali,

da se uop}e nismo zapitali da li ona zaista postoji, ili je to samo jedna sjena

postojanja?! Moderna nauka, me|utim, ru{e}i i ovu predrasudu iznosi jednu

veoma bitnu i veoma efektnu ~injenicu. Na narednim stranicama }emo nasto-

jati objasniti ovu veliku ~injenicu na koju, tako|er, i Kur’an upozorava.

KKoossmmooss ssaa~~iinnjjeenn oodd eelleekkttrroossiiggnnaallaa

Sva saznanja vezana za svijet u kojem ìvimo do nas dopiru uz pomo}

pet ~ula koja posjedujemo. Mi, dakle, jedan svijet poznajemo uz pomo} ono-

ga {to na{e oko vidi, ruka opipa, nos omiri{e, jezik okusi i {to uho ~uje. Zbog

toga {to smo od samog ro|enja vezani za ova ~ula, nikada nismo razmi{ljali

o mogu}nosti da je “vanjski svijet” druga~iji od onoga koji nam serviraju na{a

~ula.

Danas, me|utim, rezultati na~injenih mnogobrojnih nau~nih istraìvan-

ja iz razli~itih oblasti sa sobom su donijeli i krajnje razli~ito mi{ljenje, postali

su razlogom nastanka velikih sumnji o pitanju na{e percepcije i na{eg

poimanja svijeta.

A, po~etna ta~ka ovog novog gledi{ta je slijede}a: oonnoo {{ttoo mmii ppooiimmaammoo

kkaaoo ““vvaannjjsskkii ssvviijjeett”” ssaammoo ssuu uuttiissccii kkoojjii ssuu uu nnaa{{eemm mmoozzgguu ssttvvoorriillii eelleekkttrroossiigg--

Tajna materije 183


nnaallii. Crvenilo jabuke, tvrdo}a daske, {tavi{e, va{a majka, otac, va{a porodica,

sva imovina koju posjedujete, ku}a, posao i reci ove knjige su, zapravo, samo

sklopovi elektri~nih signala u na{em mozgu.

FFrreeddeerriicckk VVeesstteerr ovako formulira ta~ku do koje je, po ovom pitanju,

do{la nauka:

“Kao da se danas nau~no dokazuju istupi odre|enih mislilaca koji su govo-

rili da je ‘~~oovvjjeekk jjeeddnnaa iimmaaggiinnaacciijjaa, zapravo, sve {to postoji je prolazno i

varljivo, oovvaajj kkoossmmooss jjee jjeeddnnaa ssjjeennkkaa’.”167

Poznati filozof GGeeoorrggee BBeerrkkeelleeyy se, o pitanju ove zbunjuju}e ~injenice,

ovako izjasnio:

“Zato {to ih vidimo i dodirujemo, zato {to ih opaàmo, mi vjerujemo u pos-

tojanje predmeta. Na{a opaànja su, me|utim, samo ideje koje postoje u

na{em intelektu. U tom slu~aju, predmeti do kojih dopiremo uz pomo} na{ih

osjetila nisu ni{ta drugo do samo ideje, a te ideje se neminovno ne nalaze

nigdje drugo do u na{em intelektu... Ako je sve ovo ne{to {to postoji samo

u na{em intelektu, onda kkaaddaa mmaa{{ttaammoo oo kkoossmmoossuu ii pprreeddmmeettiimmaa kkaaoo ~~iinn--

jjeenniiccaammaa iizzvvaann iinntteelleekkttaa,, zznnaa~~ii ddaa ppaaddaammoo uu zzaabblluudduu...... To zna~i da ni{ta od

onoga {to nas okruùje ne postoji osim u na{em intelektu.”168

Da bismo upotpunosti izloìli aktualnu temu, prvenstveno }emo se

zadràti na na{im ~ulima koja nam daju podatke o vanjskom svijetu.

KKaakkoo vviiddiimmoo,, ~~uujjeemmoo,, kkuu{{aammoo??

Proces vida odvija se u prili~no etapnom obliku. U toku gledanja, fotoni

(koli~ina, ~estica svjetlosti), koji dolaze od bilo kojeg tijela, lome}i se prolaze

kroz so~ivo i obrnuto padaju u mre`nja~u koja se nalazi u stra`njem dijelu

oka. Vidni signali, koji se ovdje, od strane }elija, preobra}aju u elektri~ne sig-

nale, uz pomo} nerava dospijevaju u jedan mali dio koji je nazvan cceennttaarr vvii--

ddaa i koji se nalazi u zadnjem dijelu mozga. Nakon niza operacija, ovi elek-

tri~ni signali u centru vida poimaju se kao slika. Dakle, slu~aj vida, u biti,

odvija se u jednoj maloj, potpuno mra~noj ta~ki do koje je apsolutno

nemogu}e dopiranje svjetlosti.

Sada se jo{ jednom pa`ljivo osvrnimo na ovu ~injenicu koja je general-

184

no svakome poznata: kada kaèmo “vidim”, mi, ustvari, vidimo “dojam” nas-

tao u mozgu od elektri~nog signala koji su se prethodno u oku preobrazili iz

upozorenja koja stiù od posmatranog tijela. Dakle, kkaaddaa kkaa`̀eemmoo ““vviiddiimm””,, mmii

zzaapprraavvoo ppoossmmaattrraammoo eelleekkttrrii~~nnee ssiiggnnaallee uu nnaa{{eemm mmoozzgguu.

Sve ono {to vidimo u toku ìvota nastaje u centru vida zapremine od sve-

ga nekoliko kubnih centimetara. I ovi redovi koje ~itamo, i nepregledni pri-

zor horizonta staju u ovaj minijaturni prostor. U me|uvremenu, postoji jo{

jedna ta~ka koju ne smijemo gubiti iz vida. Kao {to smo i malo~as naglasili,

svjetlost ne prodire u na{u lobanju, dakle u unutra{njosti mozga je mrkli

mrak. Apsolutno je, dakle, nemogu}e da mozak do|e u kontakt sa svjetlo{}u.

Ilustrirajmo ovu tvrdnju zanimljivim primjerom. Zamislimo da ispred

nas stoji svije}a, koju moèmo dugo posmatrati. U toku ovog vremena na{

mozak, me|utim, nikako ne dolazi u dodir sa stvarnom svjetlo{}u svije}e.

âk i u trenutku dok posmatramo svjelost svije}e, u unutra{njosti na{e glave

i mozga je potpuni mrak. U apsolutnoj tami mozga mi posmatramo ovaj

blje{tavi i raznobojni svijet.

ûdotvorni fenomen vida koji mi prihvatamo krajnje normalno, RR.. LL..

GGrreeggoorryy ovako obja{njava:

“Na fenomen vida toliko smo se navikli da je potrebna jedna velika mo}

ma{te da bismo primijetili da ima pitanja koja treba rije{iti. Obratite,

me|utim, pa`nju na ovo. Do na{ih o~iju dopiru slike na kojima su predmeti

naglava~ke okrenuti, a mi ih vidimo u njihovom normalnom stanju. Mi svi-

jet predmeta poimamo kao ishod signala koje primamo preko mre`nja~e, a

ovo je, zapravo, ravno ~udu.”169

PPrreeoobbrraa}}aajjuu}}ii ssee uueelleekkttrrii~~nnee ssiiggnnaallee,, uuppoo--zzoorreennjjaa kkoojjaa ssttii`̀uu ooddnneekkoogg ttiijjeellaa uu mmoozzgguukkoonnssttiittuuiirraajjuu ddoojjaamm..KKaadd kkaa`̀eemmoo ddaa vviiddii--mmoo,, mmii zzaapprraavvoo ppooss--mmaattrraammoo eeffeekkttee eelleekk--ttrrii~~nniihh ssiiggnnaallaa uu nnaa{{eemmmmoozzgguu..


Isto to vaì i za druga osjetila. Zvuk, dodir, okus i miris u vidu zasebnih

elektrosignala dopiru do mozga, gdje se u kompetentnim centrima i opaàju.

Slu~aj sa sluhom je, tako|er, identi~an: vanjsko uho, uz pomo} u{ne

{koljke, skuplja zvu~ne talase i proslje|uje ih srednjem uhu. Preuzete zvu~ne

vibracije srednje uho poja~ava i prebacuje unutra{njem uhu. Srednje uho ove

vibracije pretvara u elektrosignale i {alje ih u mozak. Kao i u slu~aju vida,

krajnja faza procesa sluha odvija se u slu{nom centru u mozgu. Kao {to loban-

ja ne propu{ta svjetlost, isto tako ne propu{ta ni zvuk. Prema tome, bez obzi-

ra kakva buka vlada u “vanjskom svijetu”, unutra{njost lobanje je ispunjena

apsolutnom ti{inom.

Unato~ tome, najjasnije zvukove mi poimamo upravo u mozgu. Rije~ je

o takvoj jasno}i da zdravo ljudsko uho ~uje bez ikakvih zvu~nih parazita i zu-

janja. U mozgu koji ne propu{ta zvuk, mi slu{amo jedan simfonijski orkestar,

svu vrevu gu`ve kojom smo okruèni; u stanju smo ~uti zvuke razli~itih

frekvencija, od {u{kanja lista do buke borbenih aviona. Kada bi se, me|utim,

sa jednim specijalnim ure|ajem izmjerio stepen zvuka u mozgu, vidjelo bi se

da ovdje vlada jedan duboki mir.

Nastanak ~ula mirisa je, tako|er, nalik ovome: lete}i molekuli, poput

mirisa vanilije ili ruè, dolaze do prijemnika na dla~icama koje se nalaze u di-

UU ttookkuu gglleeddaannjjaa,, ffoottoonnii kkoojjii ddoollaazzee oodd bbiilloo kkoojjeegg ttiijjeellaa,, lloommee}}ii ssee pprroollaazzee kkrroozz ssoo~~iivvoo ii oobbrrnnuu--ttoo ppaaddaajjuu uu mmrree`̀nnjjaa~~uu.. VViiddnnii ssiiggnnaallii,, kkoojjii ssee oovvddjjee,, oodd ssttrraannee }}eelliijjaa,, pprreeoobbrraa}}aajjuu uu eelleekkttrrii~~nneessiiggnnaallee,, uuzz ppoommoo}} nneerraavvaa ddoossppiijjeevvaajjuu uu jjeeddaann mmaallii ddiioo kkoojjii jjee nnaazzvvaann cceennttaarr vviiddaa ii kkoojjii ssee nnaa--llaazzii uu zzaaddnnjjeemm ddiijjeelluu mmoozzggaa.. KKaaoo {{ttoo mmoozzaakk nnee pprrooppuu{{ttaa ssvvjjeettlloosstt,, iissttoo ttaakkoo nniijjee mmoogguu}}ee nnii ddaassvvjjeettlloosstt pprrooddrree uu cceennttaarr vviiddaa.. MMii,, ddaakkllee,, oovvaajj bblljjee{{ttaavvii ii rraazznnoobboojjnnii ssvviijjeett ppoossmmaattrraammoo,, ooddnnooss--nnoo ppooiimmaammoo uu jjeeddnnoojj ssaassvviimm mmaalloojj ttaa~~kkii uu kkoojjuu aappssoolluuttnnoo nnee ddooppiirree ssvvjjeettlloosstt..

jelu nosa zvanom epitelijum, gdje ulaze u uzajamno djelovanje. Ovo uzajam-

no djelovanje u vidu elektrosignala prenosi se do mozga i tu se poima kao

miris. Na kraju, svi mirisi, prijatni ili ru`ni, nisu ni{ta drugo do oblik opaàja

u mozgu koji je nastao pretvaranjem u elektrosignale uzajamnih djelovanja

lete}ih molekula. Parfem, cvijet, miris jela, mora; sve vrste mirisa, bez obzi-

ra da li nam se svi|aju ili ne, mi poimamo u na{em mozgu. Molekuli mirisa,

me|utim, nikada ne dopiru do mozga. Kao i u slu~aju zvuka i slike, do moz-

ga dopiru samo elektrosignali. Dakle, mirisi kojima smo okruèni od samog

ro|enja su elektrosignali koje osje}amo putem na{ih ~ula mirisa.

U sli~nom obliku, i u prednjem dijelu jezika postoje ~etiri razli~ita tipa

hemijskih prijemnika. Oni su kao odgovor na ~etiri okusa: slano, slatko, kise-

lo i ljuto. Nakon serije hemijskih operacija, ovi opaàji se pretvaraju u elek-

trosignale koji se proslje|uju u mozak. Ovi signali se, tako|er, od strane moz-

ga poimaju kao okusi. Okus koji uzimamo kada jedemo ~okoladu ili neko

omiljeno vo}e, to je registriranje elektrosignala od strane mozga. Ukoliko bi

se presjekli nervi za primanje okusa koji idu do mozga, tada ne bi bilo

mogu}e da do mozga dopre bilo kakav elektrosignal vezan za okus, a to zna~i

da bismo apsolutno izgubili ~ulo okusa.

U ovom slu~aju pred nama se pojavljuje jo{ jedna ~injenica: nemogu}e

je da budemo sigurni da okus koji mi osje}amo ili ton koji mi ~ujemo da ga

na isti na~in poimaju i drugi. O pitanju ove ~injenice, LLiinnccoollnn BBeerrnneetttt kaè

slijede}e:

“Niko ne moè znati da li je njegovo poimanje crvenog ili njegovo poiman-

je note ‘do’ isto kao i kod drugih.”170

UUnnuuttrraa{{nnjjoosstt mmoozzggaa jjee ppoottppuunnii mmrraakkii aappssoolluuttnnoo nneepprroommjjeennjjlljjiivvee tteemmppeerr--aattuurree ~~aakk ii uu ttrreennuuttkkuu kkaaddaa oossjjee}}aammootteemmppeerraattuurruu ii ssvvjjeettlloosstt vvaattrree..


Kada uzmemo u razmatranje i ~ulo dodira, primijetit }emo da nema

ni~ega druga~ijeg... Prilikom dodira nekog tijela, podaci, koji }e biti od po-

mo}i prilikom na{eg upoznavanja vanjskog svijeta i predmeta, putem nerava

smje{tenih u koì proslje|uju se do mozga. Osje}aj dodira formira se u

mozgu. Nisu, kao {to se pretpostavlja, vrhovi prstiju ili koà mjesta na koji-

ma poimamo osje}aj dodira. Ponovo je to centar dodira koji je opet smje{ten

u mozgu. Kao posljedica mo`danog ocjenjivanja elektroupozorenja koja do

nas stiù, mi osje}amo tvrdo}u ili mehko}u, toplotu ili hladno}u, dakle

opaàmo razli~ita svojstva koja karakteriziraju predmete koje dodirujemo.

âk sve vrste detalja koji koriste za upoznavanje nekog predmeta, sti~emo

kao rezultat ovih upozorenja. Mi{ljenja poznatih filozofa, poput BB.. RRuusssseellaa i

LL.. WWiittttggeeiinnsstteeiinnaa, o ovoj zna~ajnoj ~injenici su slijede}a:

“...Da li zaista jedan limun postoji ili ne i u kakvom je procesu nastao pi-

tanja su koja se ne mogu postaviti i istraìti. Limun se sastoji samo od okusa

kojeg primamo putem jezika, od mirisa kojeg primamo putem nosa, od bo-

je i oblika {to primamo putem o~iju i samo to moè biti predmetom nau~nog

istraìvanja i rasprave. NNaauukkaa aappssoolluuttnnoo nnee mmoo`̀ee zznnaattii mmaatteerriijjaallaannii ssvvii--

jjeett..”171

Namogu}e je, dakle, prodrijeti u materijalni svijet. Svi predmeti sa koji-

ma se susre}emo, u biti, sastoje se od sklopa zapaànja poput vida, sluha,

dodira. Na{ mozak nikako tokom na{eg ìvota ne kontaktira sa “originalom”

predmeta iz “vanjskog svijeta”, ve} sa njihovim kopijama nastalim nakon

obrade podataka koji su pristigli u centre opaànja. A mi se varamo, misle}i

od ovih kopija da su stvarna materija.

““VVaannjjsskkii ssvviijjeett”” ooffoorrmmlljjeenn uu nnaa{{eemm mmoozzgguu

Fizi~ke ~injenice koje smo do sada iznijeli dovode nas do jednog

neospornog zaklju~ka: pojmovi koje vidimo, dodirujemo, ~ujemo i koje nazi-

vamo “materijom”, “svijetom” ili “kosmosom” jedino su i samo jedino elek-

tri~ni signali u na{em mozgu.

Naprimjer, neko ko jede vo}ku, on zapravo komunicira sa mo`danim

poimanjem vo}ke, a nikako sa originalom. Ono {to registriramo kao “vo}ka”

188

je ne{to {to se sastoji od mo`danog poimanja elektropodataka vezanih za

odre|eni oblik, okus, miris i tvrdo}u. U slu~aju da se presije~e vidni nerv ko-

ji vodi do mozga, u istom trenutku se, tako|er, gubi i slika vo}ke. Ili, u slu~aju

prekida nerva kojim se elektrosignali proslje|uju u mozak, do}i }e istovre-

meno i do apsolutnog prekida zapaànja mirisa, po{to vo}ka nije ni{ta drugo

do mo`dano ocjenjivanje odre|enih elektrosignala.

Postoji jo{ jedna ta~ka koja se, tako|er, mora imati u vidu: oossjjee}}aajj

ddaalljjiinnee. Udaljenost, naprimjer, rastojanje izme|u vas i ove knjige, samo je os-

je}aj praznine koji je nastao u mozgu. I predmeti za koje ~ovjek misli da su

veoma daleko od njega su, zapravo, u njegovom mozgu. Ilustracije radi, ka-

da ~ovjek pogleda u nebo i posmatra zvijezde, on misli da se to nalazi na udal-

jenosti od nekoliko miliona svjetlosnih godina. Me|utim, zvijezde su u nje-

mu, u mo`danom centru vida. Vi se, tako|er, ne nalazite ni u prostoriji u ko-

joj mislite da se nalazite dok ~itate ovu knjigu; naprotiv, ta prostorija je u va-

ma. Vi|enje na{eg tijela nas ubje|uje da se mi tu nalazimo. NNee zzaabboorraavviittee,,

mmee||uuttiimm,, oovvoo:: ii nnaa{{ee ttiijjeelloo jjee sslliikkaa kkoojjaa jjee nnaassttaallaa uu nnaa{{eemm mmoozzgguu..

Ista situacija vaì i za sva ostala opaànja. Naprimjer, dok vam se ~ini

da slu{ate televiziju iz susjedne sobe, vi ustvari komunicirate sa tonom u

va{em mozgu. Nemogu}e je dokazati postojanje susjedne sobe, a ni to da

zvuk dolazi od nekog televizora u toj sobi. I zvukovi za koje mislimo da

dolaze sa velike udaljenosti, a i govor nekoga iz na{e neposredne blizine

SSvvee oonnoo {{ttoo vviiddiimmoo uuttookkuu `̀iivvoottaa,, nnaassttaajjee uucceennttrruu vviiddaa kkoojjii ssee nnaallaazziiuu ssttrraa`̀nnjjeemm ddiijjeelluu mmoozz--ggaa zzaapprreemmiinnee oodd ssvveeggaanneekkoolliikkoo kkuubbnniihh cceenn--ttiimmeettaarraa.. II sslliikkaa mmaalleepprroossttoorriijjee ii nneepprreegglleeddnniipprriizzoorr hhoorriizzoonnttaa ssttaajjuu uuoovvaajj mmiinniijjaattuurrnnii pprroossttoorr..UU ttoomm sslluu~~aajjuu,, oonnoo {{ttoommii vviiddiimmoo nniijjee ssttvvaarrnnaavveellii~~iinnaa kkoojjaa ppoossttoojjiivvaannii,, vvee}} ssaammoo vveellii~~iinnaakkoojjuu ppooiimmaa nnaa{{ mmoozzaakk..


opaàju se u nekoliko kubnih centimetara ~ujnog centra u na{em mozgu. Van

ovog centra ne postoje pojmovi, kao: lijevo, desno, ispred, iza. Zvuk, dakle,

do nas ne dopire ni slijeva, ni zdesna, a ni odozgo; nnee ppoossttoojjii pprraavvaacc ddoollaasskkaa

zzvvuukkaa.

Isto je ovako i sa mirisima koje zapaèmo: nijedan do nas ne dopire sa

velike udaljenosti. Za opaàje koji nastaju u centru za primanje mirisa mi mis-

limo da su mirisi vanjskih predmeta. Me|utim, kako god je slika ruè u cen-

tru vida, isto tako je i njen miris u centru za primanje mirisa; vani niti ima ruè

niti mirisa koji njoj pripada...

Po{to “vanjski svijet” koji nam predo~avaju na{a ~ula nije ni{ta drugo do

sklop elektri~nih signala koji u istom trenutku dopiru do na{eg mozga. Tokom

cijelog na{eg ìvota mozak radi na obra|ivanju ovih signala. A mi ìvot

provodimo ne uo~avaju}i da smo u zabludi kada mislimo da je ova “obrada”

original predmeta “izvana”. Varamo se, po{to sa

svojim ~ulima mi nikada ne moèmo doprijeti do

originalne materije.

Ono {to obra|uje i dovodi u razumljivo

stanje signale onoga {to mi smatramo “vanjskim

svijetom” je, opet, na{ mozak. Kao primjer uzmi-

mo slu{no opaànje. Ono {to obra|uje zvu~ne ta-

lase koji dolaze u na{e uho i {to ih pretvara u jed-

nu simfoniju je, ustvari, na{ mozak. Dakle, muzi-

ka je jedan opaàj koji je nastao od strane na{eg

mozga. Tako|er, kada gledamo boje, zapravo to

su samo rraazzllii~~iittee vveellii~~iinnee ssvvjjeettlloossnniihh ttaallaassaa koji

dopiru do na{ih o~iju. Ono {to ove razli~ite di-

menzije svjetlosnih talasa pretvara u boje je opet

na{ mozak. ““UU vvaannjjsskkoomm ssvviijjeettuu”” nneemmaa bboojjaa..

Niti je jabuka crvena, niti nebo plavo, niti su

drve}a zelena. Oni su takvi samo zato {to smo ih

poimali kao takve. “Vanjski svijet” je apsolutno

vezan za onoga ko ga opaà.

Zaista, mala o{te}enja mre`nja~e

190

OOttkkrrii}}aa mmooddeerrnnee ffiizziikkee ttaakkoo||eerrppookkaazzuujjuu ddaa jjee mmaatteerriijjaallnnii kkooss--

mmooss jjeeddaann sskklloopp ooppaa`̀aajjaa.. NNaannaasslloovvnnoojj ssttrraannii aammeerrii~~kkoogg

nnaauu~~nnoogg ~~aassooppiissaaNNeewwSScciieennttiisstt,, kkoojjii ssee uu ssvvoomm

bbrroojjuu oodd 3300.. jjaannuuaarraa 11999999.. ggoo--ddiinnee bbaavviioo oovvoomm ~~iinnjjeenniiccoomm,,nnaallaazzii ssee sslliijjeeddee}}ee ppiittaannjjee:: ""SSoonnuu ssttrraannuu rreeaallnnoossttii:: DDaa llii jjee

uunniivveerrssuumm {{aallaa pprrvvoobbiittnniihh iinn--ffoorrmmaacciijjaa ii ssaammoo pprriivvii||eennjjee

mmaatteerriijjee??""

prouzrokuju gubitak vida. Ono {to ve}ina opaà kao plavo, odre|eni ljudi

opaàju kao zelenu boju, crvenu kao plavu, a odre|eni ljudi sve boje vide u

razli~itim tonovima sive boje. Nakon ovoga, nije bitno da li je vanjski pred-

met u boji ili ne.

Poznati mislilac, Berkeley, na ovu ~injenicu upozorava slijede}im ri-

je~ima:

“Prvobitno se smatralo da postoje bboojjee,, mmiirriissii i sl., ali su kasnije pobijena

ova razli~ita mi{ljenja i pokazalo se da ttoo ppoossttoojjii zzaahhvvaalljjuujjuu}}ii nnaa{{iimm ~~uullii--

mmaa..”172

Kao zaklju~ak: mi ne vidimo u boji predmete zbog toga {to su oni u bo-

ji ili zbog toga {to oni imaju materijalnu postojanost. Po{to su ssvvaa ssvvoojjssttvvaa

kkoojjaa ssmmoo pprriippiissaallii bbii}}iimmaa ii pprreeddmmeettiimmaa uu nnaammaa,, aa nnee uu ““vvaannjjsskkoomm ssvviijjeettuu””.

Dobro, {ta onda preostaje od “vanjskog svijeta”?

DDaa llii jjee uuvvjjeett ppoossttoojjaannjjee ““vvaannjjsskkoogg ssvviijjeettaa””??

Do sada smo stalno govorili o “vanjskom svijetu”, te o svijetu onoga {to

mi vidimo i o svijetu opaànja koja nastaju u na{em mozgu. Ali, s obzirom da

nikada ne moèmo doprijeti do “vanjskog svijeta”, kako moèmo znati da li

ovaj svijet zaista i postoji?

Jasno je da ne moèmo znati. Naprotiv, s obzirom da je sve ono {to nas

okruùje samo splet opaànja, a da opaànja postoje samo u mozgu, onda jjee--

ddiinnii ssvviijjeett kkoojjii ppoossttoojjii jjee ssvviijjeett ooppaa`̀aannjjaa. Jedini svijet koji poznajemo je onaj

koji je u na{em mozgu, koji se tamo oslikava, koji tamo dobiva ton i boju.

Ukratko, ono {to se pojavljuje u na{em mozgu je jedan svijet, a to je ujedno i

jedini svijet u ~ije postojanje moèmo biti sigurni.

Postojanje materijalne protuvrijednosti opaànja koja percipiramo u

mozgu apsolutno ne moèmo dokazati. Ova opaànja sasvim izvjesno mogu

imati jedan “vje{ta~ki” izvor.

To moèmo ilustrirati slijede}im primjerom:

Zamislimo da je na{ mozak izva|en iz lobanje i da ga vje{ta~ki drìmo

u ìvotu u staklenoj komori. Da, tako|er, pored njega stavimo ra~unar koji bi

bio u stanju proizvoditi sve vrsta elektrosignala. Potom da vje{ta~ki

Tajna materije 191

proizvedemo i snimimo elektrosignale koji daju zvuk, miris ili sliku bilo ko-

jeg detalja iz “vanjskog svijeta”. Ovaj ra~unar elektrokablovima poveìmo sa

centrima ~ula u mozgu, a potom proslijedimo do njih signale koji su u

ra~unaru snimljeni. Primanjem ovih signala, mozak }e vidjeti protuvrijednost

ovih signala, doìvjet }e, dakle, onaj detalj kojem pripadaju ovi signali.

Ovom ra~unaru moèmo, tako|er, poslati i elektrosignale vezane za na{

izgled. Kada po{aljemo protuvrijednost elektroosjetila poput dodira, sluha i

vida koja poimamo dok, naprimjer, sjedimo za stolom, na{ mozak koji je sm-

je{ten u staklenoj komori }e nas poimati u vidu, recimo, jednog poslovnog

~ovjeka koji sjedi u svom birou. Ovaj imaginarni svijet }e postojati sve dok

iz ra~unara stiù aktualni signali. Apsolutno ne}e razumjeti da se sastoji samo

od mozga, po{to je, za stvaranje jednog svijeta u mozgu, dovoljno da do kom-

petentnih centara stignu potrebni signali. Ovi signali mogu stizati i iz

vje{ta~kog izvora, kao {to je ra~unar u ovom slu~aju.

O ovom pitanju poznati nau~ni filozof BBeerrttrraanndd RRuusssseellll kaè slijede}e:

“... [to se ti~e osje}aja dodira dok prstima priti{}emo stol, to je jedno elek-

trodjelovanje na protonima i elektronima koji se nalaze na vrhovima prsti-

ju. Prema modernoj fizici, ovo djelovanje nastalo je od blizine elektrona i

protona stola. DDaa ssee iissttoo ddjjeelloovvaannjjee nnaa vvrrhhoovviimmaa pprrssttiijjuu ppoojjaavviilloo nnaa nneekkii

ddrruuggii nnaa~~iinn,, oossjjeettiillii bbiissmmoo iissttoo bbeezz oobbzziirraa {{ttoo nnee bbii bbiilloo ssttoollaa..173

UU iisshhoodduu vvjjee{{ttaa~~kkii nnaassttaalliihh ssiiggnnaallaa,, ~~aakkiiaakkoo vvaannii nnee ppoossttoojjii bbiilloo kkaakkvvaa mmaatteerrii--

jjaallnnaa rreeaallnnoosstt,, uu nnaa{{eemm mmoozzgguu jjeemmoogguu}}ee ooffoorrmmiittii jjeeddaann mmaatteerriijjaallnnii ssvvii--

jjeett kkoojjii jjee `̀iivv ii ssttvvaarraann ppooppuutt oorriiggii--nnaallnnoogg ssvviijjeettaa.. PPrriimmaajjuu}}ii vvjjee{{ttaa~~kkee ssiigg--nnaallee,, ~~oovvjjeekk kkoojjii uu ssttvvaarrnnoossttii ssjjeeddii kkooddkkuu}}ee mmoo`̀ee mmiisslliittii ddaa,, rreecciimmoo,, uupprraavvlljjaa

aavviioonnoomm..

Da, sasvim je lahko da se zavaramo misle}i da su stvarni dojmovi oni

koji nemaju materijalnu protuvrijednost. Upravo ovu ~injenicu veoma ~esto

doìvljavamo u snu. Doga|aji ìve u na{em snu kao da su apsolutno ìvi;

vidimo ljude, predmete, okruènje. Ali, sve to nije ni{ta drugo do odvojene

percepcije. Ne postoji temeljna razlika izme|u sna i “stvarnog svijeta”; i

jedan i drugi svijet ìve u mozgu.

KKoo ooppaa`̀aa??

Kao {to je dovde i postalo jasno, nema sumnje da materijalni svijet, u

kojem smatramo da ìvimo i koji nazivamo “vanjskim svijetom”, nastaje za-

pravo u na{em mozgu. Ali, esencijalno pitanje se upravo sada pojavljuje: Ako

su, u biti, samo percepcije sve ono {to nas okruùje, {ta je, u tom slu~aju, sa

na{im mozgom? S obzirom da je mozak, kao i ruka, noga ili bilo koji drugi

predmet, dio materijalnog svijeta, onda bi i on, poput ostale materije, morao

biti jedna percepcija.

Ovo pitanje }e bolje rasvijetliti jedan primjer u vezi sa snom. Zamislimo

da, u skladu sa onim {to smo do sada objasnili, posmatramo jedan san u

na{em mozgu. U snu }emo imati jedno imaginarno tijelo, imaginarne ruke,

trup, imaginarne o~i, a, tako|er, i imaginarni mozak. Ako bi nam u toku sna

bilo postavljeno pitanje “odakle vidi{?”, odgovor bi glasio “vidim u mozgu”.

Ali, nema nigdje pravog mozga. Ono {to je vidjelo sliku u snu, nije bio imag-

inarni mozak, ve} ne{to “iznad” njega.

Znamo da izme|u ambijenta sna i ambijenta kojeg nazivamo stvarnim

ìvotom nema apsolutno nikakve razlike. Kada nam se, u tom slu~aju, u am-

bijentu kojeg smatramo stvarnim ìvotom, tako|er, postavi pitanje “odakle

vidi{?”, nema svrhe da, kao u prethodnom slu~aju, damo odgovor “vidim u

mozgu”. Ono {to opaà i vidi u oba slu~aja nije komad mesa u obliku mozga.

Kada izvr{imo analizu mozga, pred nama }e se pojaviti ista materija,

sastavljena od molekula poput proteina i uljnih molekula, kao i ona koja ~ini

ostale ìve ograne. Dakle, u komadu mesa, kojeg mi nazivamo mozgom, ne

postoji ni{ta {to bi posmatralo i analiziralo sliku, gdje bi se oformila svijest;

ukratko, ne postoji ni{ta {to bi stvorilo ne{to {to mi imenujemo sa “ja”.

Tajna materije 193


R. L. Gregory ovako formulira zabludu u koju ~ovjek pada u vezi sa per-

cipiranjem slike u mozgu:

“Posrijedi je tendencija u smijeru tvrdnje da o~i stvaraju sliku u mozgu,

me|utim ovu tendenciju treba izbjegavati. Ako se kaè da se slika stvara u

mozgu, u tom slu~aju mora postojati i jedno unutra{nje oko koje bi vidjelo

ovu sliku, a da bi to oko moglo vidjeti sliku, ono onda ima potrebu za jo{

jednim okom... a to zna~i nepregledan niz o~iju i slika. To je apsolutno

nemogu}e.”174

Kome pripada “unutra{nje oko” koje vidi, percipira vi|eno i koje reagi-

ra? To je su{tinska ta~ka iz koje se ne mogu izvu}i materijalisti koji ne prih-

vataju drugo postojanje osim materije.

KKaarrll PPrriibbrraamm je, tako|er, skrenuo pa`nju na ovo bitno traganje, u svije-

tu nauke i filozofije, vezano za pitanje “{ta je to {to osje}a percepciju?”:

“Filozofi su jo{ od vremena Grka neprestano razmi{ljali o ‘privi|enju u

ma{ini’, ‘mali ~ovjek u malom ~ovjeku’ i sl. Gdje se nalazi ‘Ja’ - bi}e koje

upravlja mozgom? Ko su{tinski realizira znanje? Kao {to je rekao i

Assisijac, sveti Francis: “[ta je to {to gleda? - to je ono {to mi traìmo.”175

Obratite pa`nju sada na ovo: knjiga u va{im rukama, soba u kojoj se

nalazite, ukratko svi detalji ispred vas se pojavljuju u va{em mozgu. Dobro,

da li ove slike vide atomi? I to slijepi, gluhi i nesvjeni atomi... Za{to je jedan

dio atoma primio ove specifi~nosti, a drugi nije?... Da li se na{e razmi{ljanje,

shvatanje, sje}anje, radovanje, tugovanje sastoji iz me|usobnih hemijskih

reakcija ovih atoma?

Kada pa`ljivo razmislimo o ovim pitanjima, primijetit }emo da je ap-

surdno traìti volju kod atoma. Sasvim je jasno da je bi}e koje vidi, ~uje i os-

je}a jedno izvanmaterijalno bi}e. Ovo bi}e je “ìvo” i nije ni materija, a ni sli-

ka. Koriste}i sliku tijela, ovo bi}e komunicira sa dostupnim percepcijama.

TToo bbii}}ee jjee ““dduu{{aa””..

Sve percepcije koje nazivamo “materijalnim svijetom” jedna su imagi-

nacija koja se posmatra od strane upravo ove du{e. Ako nema realnosti tijelo

koje posjedujemo u snu i materijalni svijet kojeg vidimo u snu, nema materi-

jalne realnosti ni na{e tijelo, a ni univerzum u kojem ìvimo.

Istinsko bi}e je du{a. A materija se sastoji samo od percepcija du{e.

Pametna bi}a, poput onoga {to je napisalo ove retke i onoga {to ih sada ~ita,

nisu gomile molekula - i njihova me|usobna hemijska reakcija - ve} su to

“du{e”.

SSttvvaarrnnoo aappssoolluuttnnoo BBii}}ee

Sve ove ~injenice nas dovode do jo{ jednog veoma bitnog pitanja: ako

se ono {to mi nazivamo materijalnim svijetom u biti sastoji samo od percep-

cija du{e, gdje je, u tom slu~aju, izvor ovih percepcija?...

Odgovaraju}i na ovo pitanje moramo imati u vidu slijede}u ~injenicu:

nema samostalnog i neovisnog postojanja materije. S obzirom da je materija

jedna percepcija, onda je to ne{to “vje{ta~ko”. Dakle, ova percepcija mora biti

napravljena, odnosno stvorena od strane jedne druge mo}i. I to konstantno.

Ukoliko ne bude konstantnog stvaranja, do}i }e do nestajanja percepcija

zvanih materija. To je poput televizije koja mora konstantno emitirati da bi

konstantno postojala i slika na ekranu.

Dobro, ko onda konstantno uti~e na du{u da posmatra zvijezde, svijet,

bilje, ljude, na{a tijela i sve ostalo {to nas okruùje?

Tajna materije 195

MMoozzaakk jjee jjeeddnnaa ggoommiillaa ÊÊeelliijjaa nnaaËËiinnjjeennaa oodd pprrootteeiinnaa ii uulljjnniihh mmoolleekkuullaa.. SSaassttaavvlljjeenn jjee oodd nneerrvvnniihhssttaanniiccaa zzvvaanniihh nneeuurroonnii.. NNeeuurroonnii ssvvaakkaakkoo nnee oobbrraazzuujjuu rraazzuumm.. KKaaddaa aannaalliizziirraammoo ggrraauu nneeuurroonnaa,,oonnoo {{ttoo ssee ppoojjaavvlljjuujjee pprreedd nnaammaa ssuu aattoommii.. NNeessuummnnjjiivvoo jjee ddaa nneessvvjjeennii aattoommii nnee mmoogguu oobbrraazzoo--vvaattii ssvviijjeesstt.. UU kkoommaadduu mmeessaa,, kkoojjeegg mmii nnaazziivvaammoo mmoozzggoomm,, nnee ppoossttoojjii nnii{{ttaa {{ttoo bbii ppoossmmaattrraalloo iiaannaalliizziirraalloo sslliikkuu,, {{ttoo bbii oobbrraazzoovvaalloo ssvviijjeesstt;; uukkrraattkkoo,, nnee ppoossttoojjii ssnnaaggaa kkoojjaa bbii ssttvvoorriillaa nnee{{ttoo {{ttoommii nnaazziivvaammoo ""jjaa""..


Sasvim je jasno da postoji jedan superiorni Stvoritelj, koji je stvario ci-

jeli materijalni univerzum, koji je, dakle, stvorio sve percepcije i koji nas-

tavlja sa konstantnim stvaranjem. S obzirom da iznosi toliko veleljepno

stvaranje, ovaj Stvaralac je, tako|er, i posjednik neograni~enih podataka i

mo}i.

Ba{ kao {to nas taj Stvaralac i upoznaje sa Sobom. U kosmosu percep-

cija On je stvorio i jednu knjigu, a tom knjigom nam obja{njava Sebe, kos-

mos i razlog na{eg postojanja.

Taj Stvaralac je Allah, a ime Njegove knjige je Kur’an.

U jednom ajetu On ovako formulira nebesa i Zemlju, da kosmos, dakle,

nije postojan i nepromjenjljive vrijednosti, da postoji samo zahvaljuju}i

Njegovom stvaranju i da }e nestati kada On zaustavi stvaranje:

AAllllaahh bbrraannii ddaa ssee rraavvnnoottee`̀aa nneebbeessaa ii ZZeemmlljjee ppoorreemmeettii.. AA ddaa ssee ppoorreemmeettee,,

nniikkoo iihh ddrruuggii oossiimm NNjjeeggaa nnee bbii zzaaddrr`̀aaoo;; On je zaista blag i pra{ta grijehe.

(Fâtir, 41)

Kao {to smo i u uvodu istakli, ve}ina ljudi, iz nemogu}nosti poimanja

Njegove mo}i, Allaha zami{ljaju kao bi}e koje se nalazi negdje na nebesima

i koje se ne mije{a u zbivanja na Zemlji. Osnova ove logike je da je uni-

verzum jedan sklop materija, a da se Allah nalazi negdje “izvan” ovih mater-

ija.

Me|utim, kao {to smo i ustanovili u toku dosada{njeg izlaganja, mater-

ija je jedna percepcija, a stvarno apsolutno bi}e je Allah d`. {. Dakle, jedino

ono {to postoji je Allah, a sve ostalo su sjene postojanja. U tom slu~aju, ap-

solutno je nemogu}e tvrditi ne{to poput lai~ke postavke da se Allah nalazi

negdje “izvan” materijalnog svijeta. Allah je “svugdje” i sve obuzima. Ova

~injenica se u Kur’anu ovako isti~e:

Allah je - nema boga osim Njega - @ivi i Vje~ni! Ne obuzima Ga ni drijeme`

ni san! NNjjeeggoovvoo jjee oonnoo {{ttoo jjee nnaa nneebbeessiimmaa ii oonnoo {{ttoo jjee nnaa ZZeemmjjii!! Ko se moè

pred Njim zauzimati za nekoga bez dopu{tenja Njegova?! On zna {ta je bi-

lo i prije njih i {ta }e biti poslije njih, a od onoga {to On zna - drugi znaju

samo onoliko koliko On èli. MMoo}} NNjjeeggoovvaa oobbuuhhvvaattaa ii nneebbeessaa ii ZZeemmlljjuu i

Njemu ne dojadi odràvanje njihovo; On je Svevi{nji, Veli~anstveni! (Al-

Baqarah, 255)

196

A u drugom kur’anskom ajetu isti~e se ~injenica da je Allah li{en pros-

tora i da sve okruùje sa svih strana:

AA AAllllaahhoovv jjee ii iissttookk ii zzaappaadd;; kkuuddaa ggoodd ssee ookkrreenneettee,, ppaa -- ttaammoo jjee AAllllaahhoovvaa

ssttrraannaa.. -- Allah je, zaista, neizmjerno dobar i On sve zna. (Al-Baqarah, 115)

S obzirom da su materijalna bi}a samo pojedina~ne percepcije, ona ne

mogu ni vidjeti Allaha, ali Allah u svim oblicima vidi materiju koju je Sam

stvorio. U poglavlju Al-An’âm, u 103. ajetu Kur’an nas obavje{tava o ovoj

~injenici: “PPoogglleeddii ddoo NNjjeeggaa nnee mmoogguu ddoopprriijjeettii,, aa OOnn ddoo ppoogglleeddaa ddooppiirree;; On

je milostiv i upu}en u sve.”

Dakle, mi Allaha ne moèmo poimati svojim o~ima, ali smo mi, na{a un-

utra{njost, vanj{tina, na{i pogledi, misli... u apsolutnom Allahovom okruèn-

ju. Jednu jedinu rije~ ne moèmo izgovoriti, pa ~ak niti samo jednom dahnu-

ti bez Njegova znanja.

Dok posmatramo percepcije koje smatramo “vanjskim svijetom”, dok,

dakle, ìvimo, nama najbliè bi}e nije nikakva percepcija, nego Sam Allah.

Tajna kur’anskog ajeta “Mi stvaramo ~ovjeka i znamo {ta mu sve du{a nje-

gova haje, jer MMii ssmmoo nnjjeemmuu bbllii`̀ii oodd vvrraattnnee `̀iillee kkuuccaavviiccee..”” (Qaf, 16) leì up-

ravo u ovoj ~injenici. Kada ~ovjek smatra da je njegovo tijelo na~injeno od

“materije”, onda ne moè poimati ovu zna~ajnu ~injenicu. Naprimjer, ako je

mozak ono {to ~ovjek smatra da je “on”, onda ono {to prihvata kao vanj{tinu

biva od njega na odre|enoj udaljenosti od nekih 20-30 cm. Ako, me|utim, sh-

vati da materija ne postoji, da je sve imaginacija, onda bivaju apsurdni poj-

movi poput vani, unutra, daleko, blizu. AAllllaahh ggaa jjee ookkrruu`̀iioo ssaa ssvviihh ssttrraannaa ii

““nneeooggrraannii~~eennoo mmuu jjee bblliizzuu””..

Da je ~ovjeku ““nneeooggrraannii~~eennoo bblliizzuu”” Allah saop}ava u ajetu: “A kada te

robovi Moji za Mene upitaju, JJaa ssaamm,, ssiigguurrnnoo,, bblliizzuu......”” (Al-Baqarah, 186)

Tako|er, formulacija: ““SSvvii lljjuuddii ssuu uu AAllllaahhoovvoojj vvllaassttii!!”” ((AAll--IIssrraa’’,, 6600)) u dru-

gom ajetu opet upu}uje na istu ~injenicu.

ôvjek dolazi u zabludu smatraju}i da je njemu najbliè bi}e opet sam

on. Me|utim, Allah nam je bliì i od nas samih. Na ovu ~injenicu On nas up-

ozorava slijede}im ajetima: “A za{to vi kad du{a do gu{e dopre, i kad vi budete

tada gledali, -- aa MMii ssmmoo mmuu bbllii`̀ii oodd vvaass,, ali vi ne vidite.” (Al-Waqi’a, 83-85)

Tajna materije 197


Kao {to se i saop}ava u navedenim ajetima, zbog toga {to ne vidi svojim

o~ima, ~ovjek ìvi neinformiran o ovoj izvanrednoj ~injenici.

S druge strane, nije mogu}e da ~ovjek, koji nije ni{ta vi{e do jedna si-

jenka bi}a, ima volju i mo} koja je neovisna od Allaha. Upravo, u ajetu ““AAllllaahh

ssttvvaarraa ii vvaass ii oonnoo {{ttoo nnaapprraavviittee??”” ((AAss--SSaaffffaatt,, 9966)) Allah nas obavje{tava da On

gospodari i nad nama i nad doga|ajima koje doìvljavamo. Ova ~injenica se

saop}ava u Kur’anu, a u ajetu ““...... ttii nniissii bbaacciioo,, kkaadd ssii bbaacciioo,, nneeggoo jjee AAllllaahh bbaa--

cciioo......”” ((AAll--AAnnffaall,, 1177)) nagla{ava se da se nijedna radnja ne odvija neovisno od

Allaha. Zbog toga {to je ~ovjek silueta bi}a, on nije taj koji izvodi radnju ba-

canja. Me|utim, Allah ovom bi}u-silueti daje osje}aj da je sam izvr{ilac ove

radnje. U biti, Allah, d`. {, je onaj koji realizira sve operacije. U ovom

slu~aju, sasvim je jasno da je u zabludi onaj koji misli da radnje koje obavlja

pripadaju samome njemu.

To je ~injenica. ôvjek ovo moè da ne prihvati, moè nastaviti da mis-

li kako je on jedno bi}e koje je neovisno od Allaha, ali to uop}e ne}e ni{ta

izmijeniti.

SSvvee oonnoo {{ttoo iimmaammoo jjee zzaapprraavvoo iilluuzziijjaa......

Kao {to se i jasno vidi, nau~na je i logi~na ~injenica da “vanjski svijet”

nema svoju materijalnu realnost, da je sklop slika ono {to Allah konstantno

pokazuje na{oj du{i. Uz sve to, generalno ljudi ne uklju~uju ili ne èle

uklju~ivati sve pod pojam “vanjskog svijeta”.

Ako o ovom pitanju budete razmi{ljali hrabro i iskreno, primijetit }ete

~injenicu da je va{a ku}a i stvari u njoj, vikendica, va{e auto, ra~un u banci,

va{a garderoba, bra~ni drug, va{a djeca, kolege sa posla i sve ostalo {to imate

dio “imaginarnog vanjskog svijeta” koji vam se demonstrira. Sve ono iz na{eg

okruènja {to vidimo, ~ujemo ili omiri{emo, ukratko sve ono {to poimamo sa

na{ih pet ~ula pripada ovom “imaginarnom svijetu”: glas na{eg najomiljeni-

jeg pjeva~a, tvrdo}a stolice na kojoj sjedimo, parfem ~iji miris volimo, sunce

koje nas grije, cvije}e sa svojim privla~nim bojama, ptica koja leti ispred

na{eg prozora, gliser koji brzo plovi povr{inom mora, ba{~a sa plodnim usje-

vima, ra~unar koji koristite na radnom mjestu ili muzi~ka linija najsavre-

198

menije svjetske tehnologije...

To je ~injenica, po{to je svijet samo sklop slika stvoren da ~ovjeka stavl-

ja na ku{nju. U toku svog kratkog ìvota ~ovjek se, zapravo, stavlja na ku{nju

percepcijama koje nemaju svoje upori{te u realnosti. A ove percepcije se

prikazuju kao naro~ito ukra{ene i privla~ne. O ovoj ~injenici nas Kur’an in-

formira na slijede}i na~in:

LLjjuuddiimmaa ssee ~~iinnii ddaa jjee lliijjeeppoo ssaammoo oonnoo zzaa ~~iimm `̀uuddee:: `̀eennee,, ssiinnoovvii,, ggoommiillee zzllaa--

ttaa ii ssrreebbrraa,, ddiivvnnii kkoonnjjii,, ssttookkaa ii uussjjeevvii.. TToo ssuu bbllaaggooddaattii uu `̀iivvoottuu nnaa oovvoomm ssvvii--

jjeettuu;; aa nnaajjlljjeepp{{ee mmjjeessttoo ppoovvrraattkkaa jjee uu AAllllaahhaa.. ((AAllii’’IImmrraann,, 1144))

Imovinom koju posjeduju ili koju èle posjedovati, novcem, zlatom, sre-

brom, dolarima, nakitom, bankovnim ra~unima, kreditnim karticama,

odje}om, autima, ukratko raznovrsnom op~injeno{}u bogatstvom, ve}ina lju-

di se udaljava od svoje vjere, zaboravlja ahiret i jedino se orijentira na ovaj

svijet. Izgovorima poput “zauzet sam”, “imam ideale”, “imam odgovornost”,

“nemam vremena”, “imam obaveze koje moram ispo{tovati”, “kada ostarim”

~ovjeka zavara “ukra{eno i privla~no” lice ovog svijeta, te zaboravlja na svo-

AAkkoo ËËoovvjjeekk dduubblljjee rraazzmmiissllii uu kkoonntteekkssttuu oovvddjjee iizzlloo`̀eennoogg,, oonnddaa ÊÊee ii ssaamm uuooËËiittii oovvuu iizzvvaannrreeddnnuuii zzaappaannjjuujjuuÊÊuu ssiittuuaacciijjuu.. DDaa jjee,, ddaakkllee,, ssvvee oovvoozzeemmaalljjsskkoo {{ttoo nnaass ookkrruu`̀uujjee ssaammoo iimmaaggiinnaacciijjaa......


je stvarne obaveze; ne klanja namaz, ne dijeli svoju imovinu siroma{nima, ne

orijentira se ka ibadetima koji }e mu osigurati dobit na budu}em, vje~nom

svijetu. Naprotiv, svoje ìvote tro{e rade}i na postizanju ovosvjetske dobiti.

U ajetu ““OOnnii zznnaajjuu ssaammoo ssppoolljjaa{{nnjjuu ssttrraannuu `̀iivvoottaa nnaa oovvoomm ssvviijjeettuu,, aa pprreemmaa

oonnoomm ssvviijjeettuu ssuu rraavvnnoodduu{{nnii..”” (Ar-Rum, 7) ta~no se opisuje ba{ ova ljudska

slabost.

înjenice koje smo iznijeli u ovom poglavlju knjige, dakle ~injenice da

je sve samo slika, veoma je bitno sa pozicije apsurdnosti ove pohlepe i ori-

jentiranosti samo na ovaj svijet. Razumijevanjem ove ~injenice pokazuje da

je imaginacija sve {to ~ovjek posjeduje ili {to èli posjedovati; placevi do ko-

jih se pohlepno do{lo, djeca ~ijim postojanjem se ponosimo, bra~ni drug, na{a

tijela, poloàj, zavr{ene {kole, provedeni odmori... U ovom slu~aju je,

tako|er, uzaludna i pohlepa, provedeno vrijeme i uloèni napori u ime svega

navedenoga.

Poniàvaju}e je, dakle, za odre|ene ljude koji se ponose i hvale svojom

pokretnom i nepokretnom imovinom, “svojim la|ama, helikopterima, fab-

rikama, firmama, villama, zemljom”, ba{ kao da to stvarno i postoji. Bogata{i

koji se “{epure” krstarenjem u svojim la|ama, oni koji se pred okolinom

{epure svojim autima, koji u svakoj prilici isti~u svoje bogatstvo, koji misle

da ih njihov poloàj ~ini superiornijim od drugih..., svi oni bi morali znati po-

loàj u koji }e do}i nakon saznanja da je imaginacija sve ono ~ime se oni

ponose i ~ime demonstriraju svoju superiornost.

Sli~no tome veoma ~esto se vidi i u snu. I u snovima, tako|er, ima ku}a,

brzih automobila, krajnje dragocjenih nakita, smotuljaka i smotuljaka dolara,

gomila i gomila zlata i srebra. I u snovima se moè na}i na visokom poloàju,

biti vlasnik fabrika od nekoliko hiljada uposlenih radnika, imati mo} za up-

ravljanje ljudima, imati odje}a koju }e ostale ostavljati zadivljenjenima...

Me|utim, kako god bi ih ponizilo hvalisanje nekim prestiòm iz sna, apsolut-

no identi~na situacija tome je i hvalisanje onime {to posjeduju u “stvarnom

ìvotu”. Na kraju, i ono {to se vidi u snu, a i ono iz “stvarnog ìvota” sastoji

se samo od slika nastalih u na{em mozgu.

Poput ovoga, ve}ina ljudi }e se zastidjeti i svojih reakcija, koje pokazu-

ju u toku ìvota, kada postanu svjesni ~injeni~ne situacije. Oni koji se

200

izbezumljeno sva|aju, koji varaju, primaju mito, koji se bave krivotvorstvom,

koji laù, koji su {krti, koji ljudima nanose povrede, koji ih grde i psuju, oni

sa izbezumljenim i agresivnim pona{anjem, zaslijepljeni mjestom i

poloàjem, koji zavide, koji oholo hodaju po Zemlji i svi ostali neprimjerenog

pona{anja }e biti osramo}eni kada uo~e da su sve to ~inili u jednom imagi-

narnom okruènju.

S obzirom da je Allah Tvorac slika koje nazivamo “dunjalukom”, ne

smijemo gubiti iz vida da je i vlasnik svega ovozemaljskoga samo i jedino

Allah, d`. {. A, upravo je ova ~injenica nagla{ena i u Kur’anu:

AAllllaahhoovvoo jjee oonnoo {{ttoo jjee nnaa nneebbeessiimmaa ii oonnoo {{ttoo jjee nnaa ZZeemmlljjii;; i Allah sve zna.

(An-Nisa’, 126)

Zapravo, velika je nepromi{ljenost zapostaviti vjeru i kao posljedicu to-

ga izgubiti vje~ni ìvot radi jedne iluzije. [tavi{e, to za ~ovjeka zna~i

neograni~eni gubitak.

U aktualnom kontekstu potrebno je veoma dobro shvatiti slijede}i mo-

menat: ~injenica sa kojom smo suo~eni ne govori nam da }e “sav na{ imetak

koji smo pohlepno stekli, bogatstvo, djeca, supru`nici, prijatelji, titula i po-

loàj jednog dana nestati i da zbog toga nemaju svrhe”. Zapravo nam govori

da “sve {to imamo, ustvari, uop}e i ne postoji, sve je sa~injeno od jedne imag-

inacija, sve to je slika koju nam Allah predo~ava da bi nas time stavio na

ku{nju”. Ako pa`ljivo obratite pa`nju, uo~it }ete da postoji velika razlika

izme|u tog dvoga.

Ako u ovom trenutku ~ovjek i ne prihvati ovu ~injenicu, ~ak ako i pre-

vari sam sebe smatraju}i da postoji sve ono {to posjeduje, na kraju }e mu, ka-

da nakon smrti, na ahiretu bude ponovo proìvljen, sve biti krajnje kristalno

jasno. Toga dana }e se ““vviidd iizzoo{{ttrriittii”” (Qaf, 22) i sve }e se jasnije uo~avati.

Ako se, me|utim, dunjalu~ki ìvot proveo u trci za imaginarnim ciljevima,

poèljet }e da tamo nikada nije ni ìvio, uzaludno }e govoriti ““KKaammoo ssrree}}ee ddaa

mmee jjee ssmmrrtt ddookkrraajj~~iillaa -- bbooggaattssttvvoo mmoojjee mmii nniijjee oodd kkoorriissttii,, ssnnaaggee mmoojjee nneemmaa

vvii{{ee!!”” (Al-Haqqah, 27 - 29).

A, obaveza ~ovjeka obdarenog razumom je da nastoji shvatiti ovu nepo-

bitnu ~injenicu dok jo{ ima vremena. U protivnom, na kraju }e doìvjeti

Tajna materije 201


katastrofu ukoliko cijeli ìvot bude tro{io u trci za imaginacijama, u trci za

ne~im {to ne postoji. Allah ovako iznosi krajnju situaciju ljudi koji su zabo-

ravili na svog Stvoritelja i koji su i{li za dunjalu~kim imaginacijama (ili “fa-

tamorganama”):

AA ddjjeellaa nneevvjjeerrnniikkaa ssuu kkaaoo vvaarrkkaa uu rraavvnniiccii uu kkoojjoojj `̀eeddaann vviiddii vvoodduu,, ali kad

do tog mjesta do|e, ni{ta ne na|e, - a zate}i }e da ga ~eka kraj njega

Allahova kazna i On }e mu potpuno isplatiti ra~un njegov jer Allah veoma

brzo obra~unava. (An-Nur, 39)

LLooggii~~kkii nneeddoossttaaccii mmaatteerriijjaalliissttaa

Od samog po~etka ovog poglavlja nau~no je prezentirano da materija

nema apsolutno postojanje, onako kako to tvrde materijalisti, naprotiv da je

samo sklop percepcija stvorenih od strane Allaha, d`. {. [to se ti~e materijal-

ista, oni se, naspram ove jasne ~injenice koja ru{i sve njihove filozofije, opiru

krajnje dogmatskim stavom i protulogikom.

Naprimjer, jedan od najve}ih branilaca materijalisti~ke filozofije XX

stolje}a, okorjeli marksista, GGeeoorrggee PPoolliittzzeerr, kao “veliki dokaz” postojanja

materije iznosi ““pprriimmjjeerr aauuttoobbuussaa””. Prema Politzeru, tako|er se i mislioci, ko-

ji zastupaju mi{ljenje da je materija jedna percepcija, da ne bi bili pregaèni,

sklanjaju kada na autoputu ugledaju autobus i to je dokaz stvarnog postojan-

ja materije.176

A, drugi poznati materijalista, Johnson, {utaju}i kamenje nastojao je

“dokazati” njihovo fizi~ko postojanje nakon {to mu je obja{njeno da je ma-

terija sklop percepcija.177

Sli~an primjer je iznio i Politzerov idejni u~itelj i jedan od utemeljiva~a

dijalekti~kog materijalizma, FFrriieeddrriicchh EEnnggeellss. “Da su kola~i koje jedemo per-

cepcije, onda oni ne bi mogli utoliti na{u glad” - pisao je Engels.178

Primjeri ove vrste i re~enice ispunjene srd`bom, poput ““rraazzuummjjeett }}eettee

ppoossttoojjaannjjee mmaatteerriijjee kkaaddaa pprriimmiittee {{aammaarr””, mogu se pro~itati u knjigama poz-

natih materijalista MMaarrxxaa,, EEnnggeellssaa i LLeennjjiinnaa.

Defektnost poimanja koje je razlog izno{enja svih ovih primjera od

strane materijalista je u pogre{nom razumijevanju ~injenice da je “materija

202

jedna percepcija”, te shvatanju te postavke kao “materija je jedna igra svjet-

losti”. Smatraju da je pojam percepcije ograni~en samo na vid, a da percepci-

je poput dodira posjeduju svoju materijalnu protuvrijednost. Nakon {to auto-

bus udari ~ovjeka, tako|er, govore: “Udario je, zna~i da to nije percepcija!”

Momenat koji ne mogu razumjeti je da se sve percepcije, poput tvrdo}e, udara

i bola prilikom udara autobusa, tako|er formiraju samo u mozgu.

PPrriimmjjeerr ssnnaa

Ovu ~injenicu najbolje ilustrira primjer sna. U snu ~ovjek moè doìv-

jeti veoma realne doga|aje. U stanju je padati sa stepenica i lomiti nogu,

doìvljavati ozbiljne saobra}ajne nezgode, na}i se pod autobusom, utoliti glad

jedu}i kola~e. Snove koji li~e na doga|aje koje susre}emo u svakodnevnom

ìvotu, tako|er, doìvljavaju se sa istom uvjerljivo{}u i istim emocijama kao

i na javi.

Osoba koja u snu vidi da ga je udario autobus moè se, nakon udesa,

opet u snu, na}i u bolnici, shvatiti da je ranjen, mada je, zapravo, rije~ samo

o snu. ôvjek u snu, opet, moè vidjeti da je umro nakon neke nesre}e, da mu

meleki uzimaju du{u i da po~inje sa ahiretskim ìvotom. (Ovaj slu~aj se,

tako|er, na isti na~in doìvljava i u stvarnom dunjalu~kom ìvotu koji je, kao

i san, jedna percepcija.)

Slike, zvukove, osje}aj dodira, bol, svjetlost, boje, sve vrste emocija

vezanih za doga|aje doìvljene u snu na veoma jasan na~in primaju se ~uli-

ma. Sve percepcije kojima komuniciramo u snu prirodne su koliko i one iz

stvarnog ìvota. ôvjek se u snu najede iako je kola~ koji je pojeo samo jed-

na percepcija. Zbog toga {to je i najesti se (sitost) tako|er percepcija. U

stvarnosti, me|utim, ta osoba u tom trenutku leì ispruèna na krevetu. U

blizini niti ima stepenica, ni saobra}aja, ni autobusa, a ni kola~a.

Osoba koja je u snu vidi i doìvljava emocije i percepcije koje nemaju

svoju protuvrijednost u stvarnom ìvotu. Osje}anjem, vi|enjem i doìvlja-

vanjem u snu ne~ega {to nema svoju materijalnu protuvrijednost u “vanjskom

svijetu” je veoma jasan dokaz da je “vanjski svijet” u potpunosti obrazovan

od percepcija.

Tajna materije 203

Oni koji prihvataju materijalisti~ku filozofiju, a naro~ito marksisti,

nerviraju se kada im se obja{njava ova ~injenica, kada im se, dakle, iznosi bit

materije. Marx, Engels i Lenjin su, o ovom pitanju, iznosili neznala~ke i

povr{ne logi~ke primjere, davali naprasita saop}enja.

Oni su, me|utim, trebali shvatiti da su ta ista saop}enja mogli dati i u

snu: da i u snu ~itaju Das Kapital, da u~estvuju na mitinzima, da dolaze u

sukob sa policijom, da ih kamen poga|a u glavu i ~ak da osje}aju kako im

rana krvari. Kada bi im se u snu postavilo pitanje, oni bi odgovorili da je “ap-

solutna materija” tako|er i ono {to su vidjeli u tom trenutku. Isto kao {to “ap-

solutnom materijom” smatraju i ono {to vide u budnom stanju. Me|utim, sve

ono {to se vidi, doìvi ili osjeti, bilo u snu ili u svakodnevnom ìvotu, je per-

cepcija.

PPrriimmjjeerr ppaarraalleellnnoogg ssppaajjaannjjaa nneerraavvaa

Uzmimo u razmatranje Politzerov primjer saobra}ajne nesre}e: Ako

nerve, koji vode od pet organa ~ula do mozga, ~ovjeka, kojeg je pregazio au-

ZZa vas je materija sve {to semoè vidjeti okom ili dohvatiti

rukom. Meutim i u snu "vi viditeoËima, dirate rukama", mada u bitine postoje ni ruke ni oËi, a ni ne{to{to bi se moglo vidjeti ili dodirnuti.Ne postoji nikakva materijalna real-nost van mozga koja bi sve ovo os-igurala. Sasvim jasno, u zabludi ste.Dobro, {ta je to {to razdvaja san odjave? Na kraju, oba svijeta se formi-

raju u mozgu. Ako u toku sna sa lahkoÊom moèmo da ìvimo u jednom nestvarnom svi-jetu, onda isto to vrlo dobro vaì i za svijet u kojem ìvimo. Ne postoji nikakvo logiËkoobrazloènje koje bi predstavljalo prepreku da, kada se probudimo, mislimo kako smou{li u jedan dugi san koji nazivamo stvarnim ìvotom. Razlog {to san smatramo imagi-nacijom, a dunjaluk stvarno{Êu su samo na{e navike i predrasude. Sve ovo nas upuÊujena zakljuËak da Êemo se jednog dana, kao kada se budimo iz sna, probuditi iz ovosvjet-skog ìvota za koji u ovom trenutku smatramo da ga ìvimo.

SSVVIIJJEETT UU SSNNUU


tobus, paralelno poveèmo sa mozgom nekog drugog ~ovjeka, recimo Georga

Politzera, dogodit }e se da Politzera, koji sjedi kod ku}e, tako|er udari auto-

bus i to u trenutku kada udara ~ovjeka u nesre}i. Ta~nije, sve emocije koje

preìvljava ~ovjek kojeg je udario autobus }e, poput slu{anja iste muzike sa

dva razli~ita zvu~nika koji su priklju~eni na kasetofon, po~eti doìvljavati i

Politzer. Iako sjedi kod ku}e, Politzer }e osje}ati, vidjeti i doìvljavati zvuk

ko~nica autobusa, udar autobusa, slike slomljene ruke i krv, bolove od loma,

prizor uvo|enja u operacionu salu, ~vrsto}u gipsa, slabost u ruci...

Sa koliko god osoba da se poveù ìvci ~ovjeka iz nesre}e, svi }e, kao i

Politzer, preìvljavati nesre}u od po~etka do kraja. Ako ~ovjek iz nesre}e

padne u komu, i svi ostali }e tako|er pasti. âk, ako bi se sve percepcije

vezane za aktualnu saobra}ajnu nesre}u snimile na neki ure|aj i ako bi se,

premotavanjem na po~etak, konstantno davale nekoj drugoj osobi, ta bi oso-

ba stalno doìvljavala udar autobusa.

Dobro, koji je, u tom slu~aju, stvarni autobus koji je izazvao udar?

Materijalisti~ka filozofija nema neproturje~nog odgovora na ovo pitanje.

Ispravan odgovor je da su saobra}ajnu nesre}u svi, sa svim detaljima, preìvl-

javali u svojim mozgovima.

Isti slu~aj je i sa onim {to jede kola~, ili {to {uta kamen. Ako nerve

Engelsa, koji osje}a sitost i napuhanost stomaka nakon jedenja kola~a, koji

vode od pet organa ~ula do mozga, paralelno poveèmo sa mozgom druge os-

obe, i ta osoba }e jesti kola~ u trenutku kada i Engels bude jeo i osje}ati sve

ono {to i Engels osje}a. Ako paralelno sa drugom osobom poveèmo nerve

materijaliste Johnsona, kojeg noga boli nakon {utanja kamena, onda }e i ta os-

oba {utati kamen i osje}at }e bol u nozi.

Dobro, koji je kola~ i kamen stvaran? Ni na ovo pitanje materijalisti~ka

filozofija ne moè dati neproturje~an odgovor. Ispravan i neproturje~an

odgovor je slijede}i: I Engels i druga osoba su u svojim mozgovima jeli i na-

jeli se kola~a. I Johnson i druga osoba su u svojim mozgovima preìvljavali

sve detalje u trenutku {utanja kamena.

U prethodnom primjeru sa Politzerom na~inimo slijede}e izmjene: nerve

Politzera koji sjedi kod ku}e spojimo sa mozgom ~ovjeka koji }e doìvjeti

nesre}u, a nerve ~ovjeka iz nesre}e poveìmo sa mozgom Politzera. U ovom

Tajna materije 205


slu~aju }e, iako sjedi u ku}i, Politzer doìvjeti udar autobusa, a ~ovjek sa

ulice, unato~ svoj silini nesre}e, ne}e uop}e osjetiti ni{ta u vezi sa nesre}om,

po{to }e imati puni osje}aj da sjedi u ku}i. Isti slu~aj moè se primijeniti i na

primjerima kola~a i kamena.

Kao {to se vidi, nemogu}e je da ~ovjek nadma{i i da iza|e van svojih

percepcija. U tom slu~aju, sve je mogu}e predo~iti ljudskoj du{i, ~ak i u

odsutnosti tijela i bilo kakvog materijalnog postojanja, a i materijalnog

okruènja. U tolikoj mjeri je to mogu}e da doti~na osoba to ne moè razum-

jeti. âk, predo~ene trodimenzionalne perfektne slike }e smatrati stvarno{}u

i apsolutno }e biti sigurna u njihovo stvarno postojanje. Po{to je svaki ~ovjek

podre|en percepcijama koje stvaraju osje}aj u organima ~ula.

Ovako svoje razmi{ljanje, o ovom pitanju, iznosi engleski filozof DDaavviidd

HHuummee:

“Veoma iskreno, kada u|em u sastav ne~ega {to sam kaèm, ja se stalno

susre}em sa jednom specijalnom percepcijom ili ne~im drugim {to je u vezi

sa vru}im ili hladnim, svjetlo{}u ili sjenom, ljubavlju ili mr`njom, bolom ili

uìtkom. Apsolutno ne mogu zate}i sam sebe u bilo koje vrijeme bez jedne

percepcije i nniikkaaddaa nnee mmoogguu pprraattiittii bbiilloo {{ttaa oossiimm ppeerrcceeppcciijjee.”179

PPeerrcceeppiijjee nnaassttaallee uu mmoozzgguu nniissuu ffiilloozzooffiijjaa,, vvee}} nnaauu~~nnee ~~iinnjjeenniiccee

Materijalisti tvrde da je sve ono {to smo ovdje izloìli samo jedan filo-

zofski pogled i stav. Me|utim, to da je ono {to mi nazivamo “vanjskim svije-

tom” jedan sklop percepcija, nije nikakva filozofija, to je nau~na ~injenica.

Kako slika i osje}aji stiù do mozga tema je koja se detaljno obra|uje na svim

medicinskim fakultetima. înjenice koje, predvo|ene modernom fizikom,

iznose nauke XX stolje}a, sasvim jasno stavljaju do znanja da materija nema

konkretnu realnost, da svako, u izvjesnom smislu, posmatra “ekran koji se

nalazi u mozgu”.

Ovo mora prihvatiti svako ko vjeruje u nauku, pa bio on ateista, budista

ili bilo kojeg drugog pogleda i mi{ljenja. Jedan materijalista, u skladu sa svo-

jim mi{ljenjem, moè zanijekati postojanje Boga, ali ne moè zanijekati ovu

nau~nu ~injenicu.

206

Iako su bili nedovoljni uvjeti i poimanje nauke u vremenu u kojem su

ìvjeli, opet je zbunjuju}e to {to Karl Marx, Friedrich Engels, Georges

Politzer i ostali nisu mogli shvatiti i poimati tako jednostavnu i jasnu ~in-

jenicu. Ali, uvjeti suvremene nauke i tehnologije su krajnje razvijeni, {to jo{

vi{e olak{ava poimanje ove ionako jasne ~injenice. Materijaliste je obuzeo

veliki strah zbog, makar i djelimi~nog, poimanja ovog pitanja, a i zbog

uo~avanja da ovo pitanje kategori~no pobija njihovu filozofiju.

VVeelliikkaa uuzznneemmiirreennoosstt mmaatteerriijjaalliissttaa**

Od strane materijalisti~kih krugova Turske izvjesno vrijeme nisu stizale

vidljive reakcije o temi (da je, dakle, materija jedna percepcija) koja se iznosi

u ovoj knjizi, {to je kod nas stvorilo jedan utisak da pitanje nije dovoljno

obra|eno i da treba pre}i na jedno detaljnije izlaganje. Nakon izvjesnog vre-

mena, me|utim, ispostavilo se da su materijalisti, u biti, veoma uzrujani

izno{enjem ovog pitanja na dnevni red, {tavi{e, postalo je sasvim jasno da ih

je obuzeo i veliki strah.

Svoj strah i paniku materijalisti su jedno vrijeme sasvim glasno

izraàvali u svojim sredstvima informiranja, na stru~nim konferencijama i

panel diskusijama. Glede njihovog nespokojnog i beznade`nog stila, postaje

sasvim jasno da su zapali u jednu ozbiljnu idejnu krizu. Ina~e, ozbiljan {ok

po~eli su doìvljavati sa nau~nim pobijanjem teorije evolucije koja, navodno,

predstavlja temelj njihove filozofije. Sada su, me|utim, u jo{ ve}em {oku,

po{to shvataju da po~inju gubiti i samu materiju, oslonac koji je neuporedivo

bitniji od darvinizma. Na ovo pitanje, sa svog stajali{ta, gledaju kao na “na-

jve}u opasnost” po njihovo stajali{te. Sami spominju “apsolutno ru{enje kul-

turnih tkiva”. Jedan od onih koji su na najizrazitiji na~in izrazili ovu zabrinutost i

paniku materijalisti~kih krugova Turske bio je RReennnnaann PPeekküünnllüü, univerzitets-ki profesor i, u isto vrijeme, pisac u Bilim ve Ütopya (Nauka i utopija),~asopisu koji je preuzeo obavezu odbrane materijalizma. Bilo u tekstovimaobjavljenim u aktualnom ~asopisu, bilo prilikom govora na panel diskusija-ma, Pekünlü je kao prvostepenu “opasnost” isticao knjigu Podvale teorijeevolucije. A pitanje koje najvi{e zabrinjava ovog nau~nika nisu dijelovi kn-

Tajna materije 207

** OOvvaajj ddiioo jjee ddooddaatt uu ddrruuggoomm iizzddaannjjuu oovvee kknnjjiiggee ((oopp.. EE..II..))


jige u kojima se iznosi neosnovanost Darwinove teorije, nego ba{ poglavlje

koje upravo ~itate. Pekünlü, koji je svojim ~itateljima i slu{ateljima (prili~no

malog broja) poru~ivao da ih “ni slu~ajno ne zavedu ova pou~avanja idealiz-

ma, da njeguju svoju odanost materijalizmu”, svoj oslonac je na{ao u

Vladimiru I. Lenjinu, lideru krvave komunisti~ke revolucije u Rusiji. Jedino

{to je uradio Pekünlü, koji je svakom savjetovao da pro~ita knjigu

Materijalizam i empiriokriticizam, koju je Lenjin napisao prije jednog stol-

je}a, bilo je ponavljanje, opet Lenjinovih, upozorenja: “i slu~ajno ne

razmi{ljajte o ovom pitanju, ina~e }ete izgubiti materijalizam i predat }ete se

vjeri.” U jednom tekstu objavljenom u aktualnom materijalisti~kom glasilu,

Pekünlü prenosi slijede}e Lenjinove re~enice:

“Ako jednom porekne{ materijalnu realnost koju poimamo na{im ~ulima,

krenuo si ka agnosticizmu i subjektivizmu, izgubio si sva oru`ja koja }e{

koristiti protiv fideizma (filozofija vjere); a to upravo i jeste ono ~emu stre-

mi fideizam. PPrreeppuussttii{{ llii pprrsstt,, pprrvvoo ttii ooddee rruukkaa,, aa ppoottoomm ii cciijjeellii kkaarraakktteerr.. Ako

poimate ~ula, ne kao neku sliku materijalnog svijeta, ve} kao neki poseban

element, drugim rije~ima, ako odstupite od materijalizma tada ste svoj

karakter predali fideizmu. Nakon toga }e ~ula biti ni~ija ~ula, um ni~iji um,

psiha ni~ija psiha, volja ni~ija volja.”180

Ovi redovi pokazuju da ova ~injenica, koju je Lenjin unespokojeno

primijetio i koju je èlio potisnuti iz svoje, a i iz glava svojih “drugova”, na

isti na~in zabrinjava i suvremene materijaliste. Ali, Pekünlü i ostali materijal-

isti su u ve}em nespokojstvu od Lenjina po{to su svjesni da se ova istina

iznosi znatno jasnije, kategori~nije i sna`nije u odnosu na doba od prije 100

godina. Ovo pitanje se prvi put u historiji svijeta iznosi na toliko neosporan

na~in.

Opet je, me|utim, uo~ljivo da ve}ina materijalisti~kih nau~nika krajnje

povr{no pristupa ~injenici da je “materija percepcija”. Po{to je tema koja se

ovdje obra|uje jedna od nnaajjuuzzbbuuddlljjiivviijjiihh ii nnaajjbbiittnniijjiihh tteemmaa sa kojima se ~ov-

jek u svom ìvotu moè suo~iti. Nije mogu}e da su se prije suo~ili sa jednom

efektnom temom, kao {to je ova. Unato~ tome, reakcije koje pokazuju aktu-

alni nau~nici, ili njihov stil govora i pisanja, odaje njihovo krajnje plitko i

povr{no rezoniranje.

208

Tako da reakcije, koje odre|eni materijalisti ispoljavaju na ovdje

izloèno, pokazuju da je njihova slijepa

privrènost materijalizmu kod njih prouzrokovala

jednu vrstu logi~kog o{te}enja i da su iz tog razlo-

ga daleko od poimanja ovog pitanja. Ilustracije ra-

di, opet jedan univerzitetski profesor i pisac u

~asopisu Bilim ve Ütopya, AAllaaeettttiinn [[eenneell, kao i

Rennan Pekünlü, oda{iljao je poruke u smislu

““nnaassttrraannuu rruu{{eennjjee ddaarrvviinniizzmmaa,, iissttiinnsskkaa ooppaassnnoosstt jjee

uu oovvoojj tteemmii””, a zbog toga {to je osjetio da nema

pouzdanog oslonca za svoju filozofiju, nastupio je

sa zahtjevom u stilu: “ako je tako, onda vi dokaìte

to {to iznosite”. Me|utim, zanimljiv je, zapravo,

momenat da je aktualni pisac napisao re~enice ko-

je ukazuju da on uop}e nije shvatio ~injenicu koju

smatra opasno{}u.

Naprimjer, u tekstu koji je u cjelosti posve}en ovoj temi [enel je prih-

vatio da se vanjski svijet u vidu slike percipira u mozgu. Isti~u}i, me|utim, da

se slike dijele na dvije vrste - one koje imaju svoju materijalnu protuvrijed-

nost i one koje nemaju - on tvrdi da vanjski svijet posjeduje svoju materijal-

nu protuvrijednost. Da bi ilustrirao svoju tvrdnju, on iznosi i “primjer tele-

fona”. Ukratko, on pi{e da “ja ne znam da li slike u mozgu imaju ili nemaju

svoju protuvrijednost u vanjskom svijetu, ali isto to, tako|er, vaì i kada

pri~am telefonom; ja ne vidim osobu sa kojom pri~am, ali mogu potvrditi ovaj

razgovor kada kasnije budem neposredno razgovarao sa ovom osobom”.

Aktualni pisac ovim primjerom cilja na slijede}e: “Ako posumnjamo u

na{e percepcije, moèmo ih kontrolirati direktnim suo~enjem sa originalnom

materijom.” Ovo je, me|utim, sasvim o~ita zabluda, po{to je apsolutno

nemogu}e na{e dopiranje do originalne materije. AAppssoolluuttnnoo nniikkaaddaa nnee

mmoo`̀eemmoo nnaappuussttiittii mmoozzaakk ii ssaazznnaattii {{ttaa ssee ddooggaa||aa ““vvaannii””.. Osobi pored telefona

moè se potvrditi da li glas na telefonu ima protuvrijednost ili nema. Ali, i ovo

potvr|ivanje je sa~injeno samo od imaginacije u mozgu.

Tajna materije 209

MMaatteerriijjaalliissttiiËËkkii ppiissaacc,,RReennnnaann PPeekküünnllüü ggoovvoorrii ddaanniijjee bbiittnnaa DDaarrwwiinnoovvaa tteeoorrii--jjaa,, nneeggoo bbaa{{ tteemmaa ppooggllaavvlljjee

kkoojjeegg uupprraavvoo ËËiittaattee.. PPoo{{ttoojjee ii ssaamm ssvvjjeessttaann ddaa oovvoomm

tteemmoomm nneessttaajjee mmaatteerriijjaa kkaaoojjeeddiinnaa iiddeejjaa uu kkoojjuu oonn

vvjjeerruujjee..


Zapravo, ove osobe iste doga|aje mogu doìvljavati i u snovima: [enel,

naprimjer, moè vidjeti da razgovara na telefon i da je taj razgovor, potom,

potvrdio kod osobe sa kojom je razgovarao. Ili Pekünlü tako|er i u snu moè

osjetiti da je suo~en sa “velikom opasno{}u” i da auditoriju preporu~uje

Lenjinova stogodi{nja djela. Me|utim, bilo {to da urade, materijalisti ne

mogu demantirati ~injenicu da su sve ono {to doìvljavaju i sve ono sa ~ime

komuniciraju samo odvojene percepcije.

KKoommee }}eemmoo,, u tom slu~aju, ppoottvvrrddiittii ddaa llii sslliikkee iizz mmoozzggaa iimmaajjuu ssvvoojjuu

pprroottuuvvrriijjeeddnnoosstt iillii nneemmaajjuu?? Da li bi}ima-sjenkama koja se, tako|er, formira-

ju u mozgu? Nesumnjivo, nemogu}e je prona}i izvor informacija koji }e mo}i

osigurati i potvrditi informacije koje pripadaju svijetu izvan mozga materijal-

ista. Priznati da sve vrste percepcija nastaju u mozgu, ali smatrati da se u èl-

jenom trenutku moè iza}i “izvan” ovoga i da se percepcije mogu potvrditi

stvarnom vanjskom svijetu je, zapravo, pokazatelj ograni~enosti nivoa ljud-

skog poimanja i pada u jedan neispravni logi~ki splet.

Istina koja se ovdje iznosi je, me|utim, tema koja se odmah, sa

lahko}om, moè poimati od strane ~ovjeka koji posjeduje normalan nivo

poimanja i logi~ki splet. Svaki ~ovjek bez predrasuda }e, u kontekstu ovdje

izloènog, shvatiti da je organima ~ula nemogu}e testirati postojanje van-

jskog svijeta. Me|utim, kako izgleda, slijepa privrènost materijalizmu kvari

ljudsku mo} kori{tenja racija. Zbog toga, i suvremeni materijalisti, kao i nji-

hovi idejni u~itelji koji su postojanje materije nastojali “dokazati” jedenjem

kola~a i {utanjem kamena, pokazuju ozbiljne logi~ke poreme}aje.

Treba, tako|er, naglasiti da to, u biti, nije neka zbunjuju}a situacija.

Po{to, nemogu}nost razumijevanja, dakle nemogu}nost tuma~enja svijeta i

doga|aju u ispravnom logi~kom spletu, predstavlja zajedni~ku osobinu onih

koji pori~u. A, Allah je u Kur’anu ovu skupinu, oni koji pori~u, istakao kao

““......lljjuuddee kkoojjii nnee sshhvvaa}}aajjuu”” (Al-Ma’idah, 58).

MMaatteerriijjaalliissttii ssuu uuppaallii uu nnaajjvvee}}uu hhiissttoorriijjsskkuu kkllooppkkuu

Pani~na atmosfera koja se pojavila u materijalisti~kim krugovima

Turske i ~ijih smo se samo nekoliko simptoma ovdje dotakli, zapravo,

210

pokazatelj je da su materijalisti suo~eni sa jednom opasno{}u od egzistenci-

jalne vrijednosti. înjenica da je materija sa~injena o percepcije dokazana je

od strane moderne nauke i to na jedan kategori~an, snaàn i jasan na~in.

Materijalisti su svjesni da materijalni svijet, u koji su slijepo vjerovali, oslan-

jali se i vjerovali u njeg, apsolutno nestaje odnose}i sa sobom i sve ono {to je

u njemu, a nisu u stanju uraditi ni{ta kako bi to onemogu}ili.

Materijalisti~ko mi{ljenje je stalno postojalo tokom historije ~ovjeka, a,

sigurni u sebe i svoju filozofiju, ovi ljudi su se suprotstavljali svome Tvorcu,

Allahu, d`. {. Materija je, prema njihovom scenariju, oduvijek i zauvijek, {to

zna~i da nije mogla imati svog Stvoritelja. Odbijaju}i Allaha samo iz svoje

oholosti, oni su su se krili iza materije za koju su mislili da postoji. Toliko su

bili sigurni u ovu filozofiju da su vjerovali da se nikada ne}e mo}i dati ob-

ja{njenje koje }e dokazati suprotno.

Upravo iz tog razloga ~injenice vezane za bit materije, koje su iznesene

u ovoj knjizi, izazvale su toliku zabrinutost kod ovih ljudi. Po{to, sve {to je

izneseno ovdje u temelju ru{i njihovu filozofiju, da ~ak apsolutno ne ostavlja

ni mogu}nost rasprave. Materija, koju baziraju na svim svojim stanovi{tima,

ìvotima, oholostima i poricanjima, nestala je u jednom zamahu ruke. NNeemmaa

mmaatteerriijjee ddaa bbii ppoossttoojjaaoo mmaatteerriijjaalliizzaamm!!

Jedna od Allahovih osobenosti je i prire|ivanje zamki za nevjernike.

Ovu ~injenicu On isti~e u slijede}em ajetu: “I kad su ti nevjernici zamke raza-

pinjali da bi te u tamnicu bacili ili da bi te ubili ili da bi te prognali; oni su

zamke pleli, a AAllllaahh iihh jjee oommeettaaoo,, jjeerr AAllllaahh ttoo nnaajjbboolljjee uummiijjee..”” (Al-Anfal, 30)

Tako je Allah priredio zamku za materijaliste u~iniv{i da oni misle kako

materija postoji i tako ih degradirao na na~in kakav jo{ nije zabiljeèn u his-

toriji. Vjerovali su u postojanje svoje imovine, svog poloàja, titule, zajednice

kojoj pripadaju, cijelog svijeta i svega {to se, zapravo, sastoji samo od imag-

inacije i, povrh svega, oslanjaju}i se na sve to, bili su oholi pred Allahom.

Prse}i se, pobunili su se protiv Allaha, te napredovali u svom nevjerovanju.

Jedino iz ~ega su crpili snagu u ovim poslovima je bila materija. Ali su zapali

u tako manjkav na~in razmi{ljanja da uop}e nisu razmi{ljali da ih je Allah

okruìo sa svih strana. Ovako nas Allah u Kur’anu obavje{tava o situaciji ko-

ja }e zadesiti nevjernike kao rezultat njihove ograni~enosti:

Tajna materije 211


Zar oni zamke da postavljaju?! Ta uu zzaammkkuu }}ee ssee uuhhvvaattiittii bbaa{{ oonnii kkoojjii nnee

vvjjeerruujjuu!! (At-Tur, 42)

Ovo je, mo`da, najve}i fijasko koji je historija zabiljeìla. I dok su se

{epurili, materijalisti nisu ni bili svjesni da su upali u veliku zamku.

Nesumnjivo su poraèni u ru`nom ratu kojeg su poveli protiv Allaha i u ko-

jem su pokazivali drsku hrabrost. Na{ Stvoritelj nas sasvim jasno obavje{ta-

va o nerazboritosti onih koji pori~u, te o tome kakav ih kraj o~ekuje:

I isto tako Mi u~inismo da u svakom gradu velika{i postanu grje{nici i da

u njemu zamke postavljaju, ali oonnii ssaammoo sseebbii zzaammkkee ppoossttaavvlljjaajjuu,, aa ddaa ii nnee

pprriimmjjee}}uujjuu.. (Al-An’am, 123)

Ista ~injenica u drugom ajetu ovako se isti~e:

Oni nastoje da prevare Allaha i one koji vjeruju, a oonnii ii nnee zznnaajjuu}}ii,, ssaammoo

sseebbee vvaarraajjuu.. (Al-Baqarah, 9)

I dok su nevjernici mislili da postavljaju zamke, oni, kao {to se u for-

mulaciji iz prethodnog ajeta kaè, “ne primje}uju”, nisu mogli uo~iti jednu

veoma bitnu ~injenicu da je imaginacija sve ono {to doìvljavaju, te da je,

tako|er, i postavljanje zamki, poput svih djela koja ~ine, samo slika oforml-

jena u njihovom mozgu... Zbog nepoimanja ove ~injenice, te zaboravljaju}i

da su sami sa Allahom, oni su sami sebe uvukli u jedan lukav poredak.

Kao i u svim periodima, tako }e i u ovom periodu Allah nevjernike

suo~iti sa ~injenicom koja }e do temelja poru{iti sve njihove lukave poretke.

Ajetom ““......ZZaaiissttaa jjee {{eejjttaannoovvoo lluukkaavvssttvvoo ssllaabboo”” (An-Nisa’, 76), Allah nas

obavje{tava o prirodi njihovog poretka, a time i o poraàvaju}em kraju koji

ih o~ekuje. A ajetom ““......NNjjiihhoovvoo lluukkaavvssttvvoo vvaamm nnee}}ee nniimmaalloo nnaauuddiittii”” (Al-

’Imran, 120) Allah vijernicima saop}ava radosnu vijest.

U drugom ajetu Allah poru~uje da su ““ddjjeellaa nneevvjjeerrnniikkaa kkaaoo vvaarrkkaa uu

rraavvnniiccii uu kkoojjoojj `̀eeddaann vviiddii vvoodduu,, aallii kkaadd ddoo ttoogg mmjjeessttaa ddoo||ee,, nnii{{ttaa nnee nnaa||ee””..

(An-Nur, 39) Materijalizam, tako|er, kao i u prethodnom ajetu, predstavlja

“fatamorganu” za nevjernike; kada ispruè ruke, vjeruju}i u ono {to vide, oni

shvate da je sve samo imaginacija. Allah ih je prevario sa jednom ovakvom

fatamorganom, cijeli sklop percepcija je u~inio kao da stvarno postoje.

“Ogromni” ljudi, profesori, astronomi, biolozi, fizi~ari, ljudi bilo kojeg po-

212

loàja i titule su obmanuti zbog toga {to su materiju pretvorili u svoje boànst-

vo, prevarili su se kao djeca i izgubili autoritet. Svoju filozofiju, ideologiju iz-

gradili su na sklopu percepcija koje su smatrali apsolutnim; ulazili su u oz-

biljne polemike, koristili “pseudointelektualna” obja{njenja. A zbog svega to-

ga sebe su smatrali pametnim, mislili su da mogu donositi mi{ljenja o pitan-

ju realnosti univerzuma, i, {to je najbitnije, smatrali su da, sa svojim

ograni~enim rasu|ivanjem mogu komentirati Boga. Stanje u kojem se oni

nalaze Allah je ovako formulirao:

II nneevvjjeerrnniiccii ppoo~~ee{{ee ssmmii{{lljjaattii sspplleettkkee,, aallii iihh jjee AAllllaahh oottkklloonniioo,, jer On to umi-

je najbolje. (Al-’Imran, 54)

Mo`da se mogu}e izvu}i iz nekih ovosvjetskih zamki, ali zamka koju je

Allah priredio za one koji pori~u je toliko ~vrsta da je nemogu}e izvu}i se iz

nje. Bilo {ta da urade, bilo kome da se obrate, oni ne mogu, mimo Allaha, na}i

pomo}nika koji }e ih spasiti. A, to je Allah u Kur’anu najavio i obe}ao: ““......

oonnii nnee}}ee nnaa}}ii sseebbii,, mmiimmoo AAllllaahhaa,, nnii zzaa{{ttiittnniikkaa nnii ppoommaaggaa~~aa..”” (An-Nisa’, 173)

Materijalisti uop}e nisu o~ekivali da ih o~ekuje jedna ovakva zamka.

Dok su u rukama imali sve mogu}nosti XX stolje}a, smatrali su da se sa

lahko}om mogu inaditi i da i ostale mase sa sobom mogu povu}i u nijekanje

postojanja Boga. Allah nas tako|er obavje{tava o ovakvom mentalitetu koji

nevjernici nose tokom cijele historije i kraju koji je pripremljen za njih:

II ssmmii{{lljjaallii ssuu sspplleettkkee,, aallii MMii ssmmoo iihh kkaazznniillii oonnddaa kkaadd ssee nniissuu nnaaddaallii,, pa

pogledaj kakva je bila posljedica spletkarenja njihova: uunnii{{ttiillii ssmmoo ssvvee -- ii

nnjjiihh ii nnaarroodd nnjjiihhoovv.. (An-Naml, 50-51)

Jedno zna~enje ~injenice iznesene u citiranom ajetu je i slijede}e:

saop}eno je da je imaginacija sve ono {to materijalisti posjeduju, dakle zzaa--

jjeeddnnoo jjee uunnii{{tteennoo ssvvee oonnoo {{ttoo ssuu iimmaallii uu ssvvoojjiimm rruukkaammaa. Dok su svjedo~ili nes-

tanku svega onoga za {to su bili ubije|eni da postoji, imovine, fabrika, zlata,

dolara, djece, supru`nika, prijatelja, poloàja i titula, pa ~ak dok su im i nji-

hova tijela izmicala i gubila se, na izvjestan na~in su i ““oonnii uunnii{{tteennii””. Prestali

su biti materija i kona~no su do{li u poloàj duhovnog bi}a.

Nesumnjivo je da uo~avanje ove ~injenice predstavlja ne{to krajnje

uàsavaju}e {to je ikako moglo zadesiti materijaliste. Po{to, ~injenica da je

Tajna materije 213


sve ono {to imaju samo imaginacija, za njih, njihovim formuliranjem, pred-

stavlja presudu “smrt prije smrti” i to dok su jo{ na dunjaluku.

Zajedno sa ovom ~injenicom ostao je jedino Allah i oni. Ajetom ““MMeennii

oossttaavvii oonnooggaa kkooggaa ssaamm jjaa iizzuuzzeettkkoomm uu~~iinniioo”” (Al-Muddaththir, 11) Allah nas

upozorava na ~injenicu da je, zapravo, svako sam samcat pred Njim. Na ovu

izuzetnu ~injenicu Allah upozorava na vi{e mjesta u Kur’anu:

A do}i }ete Nam ppoojjeeddiinnaa~~nnoo,, onakvi kakve smo vas prvi put stvorili, na-

pustiv{i dobra koja smo vam bili darovali... (Al-An’am, 94)

I svi }e Mu na Sudnjem danu do}i ppoojjeeddiinnaa~~nnoo.. (Maryam, 95)

Jedno od zna~enja navedenih ajeta je i slijede}e: oni koji su od materije

na~inili boànstvo do{li su od Allaha i Njemu }e se vratiti. Predati su Allahu,

htjeli to oni ili ne htjeli. Sada ~ekaju Dan obra~una i taj dan }e svi pojedi-

na~no biti pozvani na ispitivanje. Ma koliko to oni ne htjeli shvatiti...

ZZaakklljjuu~~aakk

Tema koja je dovde iznesena jedna je od najve}ih ~injenica koje ste u

toku svog ìvota imali priliku ~uti. Po{to, ova tema, koja dokazuje da je ma-

terijalni svijet, u biti, jedno “bi}e-silueta”, predstavlja klju~ za poimanje

Allahovog postojanja i stvaranja i za razumijevanje da je On jedino apsolut-

no bi}e.

ôvjek koji shvati ovu temu }e primjetiti da svijet nije mjesto onakvo

kakvim ga smatra ve}ina. Svijet nije postoje}e, apsolutno mjesto kakvim ga

smatraju oni koji besciljno lutaju ulicama, koji se me|usobno razme}u po luk-

suznim kafeima, koji se hvale svojim imecima, koji su ìvote svoje posvetili

ispraznim ciljevima... Svijet je samo sklop percepcija, jedna imaginacija. I svi

koje smo malo~as nabrojali su pojedina~na bi}a-siluete koja ove percepcije

posmatraju u svom mozgu, samo oni toga nisu svjesni.

Ovo pitanje je veoma bitno i ono iz temelja ru{i mmaatteerriijjaalliissttii~~kkuu ffiilloo--

zzooffiijjuu koja pori~e Allahovo postojanje. Iz tog razloga materijaliste, poput

MMaarrxxaa, EEnnggeellssaa i LLeennjjiinnaa, mora obuzeti panika kada se upoznaju sa ovime,

oni se moraju rasrditi i upozoriti svoje pristalice da “ni slu~ajno ne razmi{lja-

ju o ovome”. Ove osobe su, zapravo, u jednoj velikoj mentalnoj zaostalosti,

214

zbog ~ega ~ak nisu u stanju ni poimati ~injenicu koja se formira u mozgu.

“Vanjskim svijetom” smatraju svijet kojeg posmatraju u mozgu, a sasvim

jasne dokaze o suprotnom ne uspijevaju nikako poimati.

Ova nesmotrenost je rezultat mentalnog nedostatka kojim je Allah po-

dario onima koji pori~u. Po{to, kao {to se to u Kur’anu saop}ava, nevjernici

““......ppaammeettii iimmaajjuu -- aa nnjjiimmaa nnee sshhvvaa}}aajjuu,, oni o~i imaju - a njima ne vide, oni u{i

imaju - a njima ne ~uju; oni su kao stoka, ~ak i gori - oni su zaista nemarni.”

(Al-A’raf, 179)

Ono iznad ove ta~ke moète doku~iti i sami ukoliko budete iskreno

upotrijebili svoj razum. Za to je potrebno da skupite svoju pa`nju, da se skon-

centrirate i da razmi{ljate o tome kako vidite i kako dodirujete predmete koji

vas okruùju. Ako pa`ljivo razmislite, uo~it }ete da je umno bi}e, koje vidi,

~uje, dodiruje, razmi{lja i koje u ovom trenutku ~ita ovu knjigu, samo jedan

duh i da, kao na jednoj vrsti zavjese, posmatra percepcije zvane “materija”.

ôvjek koji ovo poima }e se udaljiti od materijalne dimenzije svijeta, koja

zavarava ve}inu ~ovje~anstva, i u}i }e u stvarnu dimenziju postojanja.

înjenica o kojoj govorimo u toku historije bila je objelodanjena od

strane odre|enih vijernika ili filozofa. Islamski alimi, kao IImmaamm RRaabbbbaannii,,

MMuuhhyyiiddddiinn AArraabbii i MMeevvllaannaa GGaammii, ovu ~injenicu doku~ili su uz pomo}

kur’anskih naznaka i li~nog razuma. I odre|eni filozofi Zapada, kao George

Berkeley, istu istinu otkrili su zahvaljuju}i svom bespredrasudnom

razmi{ljanju. Ovako u svom djelu Mektubat Imam Rabbani obja{njava da je

sav materijalni univerzum “imaginacija i ma{ta” (percepcija), a da je Allah

jedino apsolutno bi}e:

“... Tijela bi}a koja je Allah stvorio nisu ni{ta drugo do nepostojanje... Sve

je to stvorio na nivou emocije i ma{te (percepcije)... Postojanje svemira je

na nivou emocije i ma{te, ne na nivou materije... U pravom smislu, vani (u

vanjskom svijetu) ne postoji ni{ta, osim Allaha.”182

Imam Rabbani, tako|er, sasvim jasno iznosi da su sve slike sa kojima

~ovjek komunicira samo imaginacije i da nemaju svoj original “vani”:

“Taj imaginarni krug slika se u ma{ti. A vidi se na stepenu na kojem je

naslikan. Ali, imaginarnim okom. Smatra se, me|utim, da se to vani vidi sa

Tajna materije 215


okom u glavi. Ali, to nije tako. On vani nema ni traga ni imena. Da, ovak-

va situacija ne postoji tamo da bi se vidjela. âk i lice osobe koje se oslika-

va u ogledalu je u ovoj formi. Zato {to ono vani nema postojanost.

Nesumnjivo, oboje, i njegova postojanost i slika, zajedno su u MMAA[[TTII..

Allah najbolje zna.”183

Mevlana Gami je, tako|er, ovu zaprepa{}uju}u ~injenicu do koje je

do{ao uz pomo} kur’anskih naznaka i razuma, izrazio rije~ima da je “iimmaaggii--

nnaacciijjaa ii mmaa{{ttaa ssvvee {{ttoo ppoossttoojjii uu uunniivveerrzzuummuu. Ili je kao refleksija u ogledalu ili

kao silueta.”

Me|utim, broj onih koji su doku~ili ovu ~injenicu je u toku historije uvi-

jek bio ograni~en. Veliki alimi kao Imam Rabbani pisali su da je mo`da de-

likatno da se ova ~injenica prezentira masama, da ve}ina ljudi ovo ne}e mo}i

shvatiti.

A, u suvremenom dobu, pak, aktualna ~injenica do{la je u poloàj ob-

ja{njavanja uz nau~ne dokaze. înjenica da je univerzum jedno bi}e-silueta

prvi put se u historiji svijeta obja{njava na jedan toliko konkretan, jasan i po-

jmljiv na~in.

Iz tog razloga, XXXXII ssttoolljjee}}ee }}ee pprreeddssttaavvlljjaattii jjeeddnnuu hhiissttoorriijjsskkuu pprreekkrreettnniiccuu

kada }e ljudi masovno poimati Boànstvene ~injenice i kada }e se u valovi-

ma usmjeravati Allahu kao jedinom apsolutnom bi}u. U XXI stolje}u }e se na

sme}e historije odloìti materijalisti~ko vjerovanje XIX stolje}a, poimat }e se

Allahovo postojanje i pojam stvaranja, ~injenice poput nadvremenosti i nat-

prostornosti }e postati pojmljive, ~ovje~anstvo }e se osloboditi zavjesa - koje

vjekovima stoje navu~ene ispred njega, podvala i praznovjerja.

Ovaj neizbje`ni proces }e biti nemogu}e zaustaviti od strane bilo kojeg

bi}a-siluete...

ZZajedno sa onim {to smo do sada izloìli, postignuta je kategori~nost

da u biti ne postoji “trodimenzijalno mjesto”, da je to jedna predra-

suda apsolutno zasnovana na percepcijama i da se cijeli ìvot odvija

u “neprostoru”. Tvrditi suprotno ovome predstavlja praznovjerje koje je

daleko od razuma i nauke, po{to ne postoji niti jedan valjan dokaz o fizi~kom

postojanju Svijeta.

Ova situacija ru{i prvu hipotezu koja predstavlja osnovu materijalisti~ke

filozofije. Ova hipoteza pretpostavlja da je materija apsolutna i neuni{tiva.

Druga materijalisti~ka hipoteza je hipoteza po kojoj je i vrijeme apsolutno i

beskona~no, a {to je, tako|er, praznovjerje kao i prva hipoteza.

PPooiimmaannjjee vvrreemmeennaa

Percepcija zvana vrijeme je, zapravo, metod uspore|ivanja jednog

trenutka sa drugim. Ovu tvrdnju moèmo ilustrirati slijede}im primjerom:

Ako udarimo u neki predmet, pojavit }e se jedan odre|en zvuk. Kada nakon

pet minuta ponovo udarimo u isti predmet, ponovo }e se pojaviti zvuk. ôv-

jek misli da je izme|u prvog i drugog zvuka protekao odre|eni period i to

naziva “vremenom”. Me|utim, u trenutku kada ~uje drugi zvuk, prvi zvuk se

sastoji samo od imaginacije u mozgu. To je samo podatak koji postoji u

mozgu. UUssppoorree||uujjuu}}ii ttrreennuuttaakk uu kkoojjeemm `̀iivvii ssaa oonniimm iizz mmeemmoorriijjee, ~ovjek

postiè percepciju vremena. U slu~aju ddaa nneemmaa oovvee uussppoorreeddbbee,, nnee bbii ppoossttoo--

jjaallaa nnii ppeerrcceeppcciijjaa vvrreemmeennaa.

Isto tako, ~ovjek pravi usporedbu kada kroz vrata u|e u jednu prostori-

ju, a potom ugleda kako drugi ~ovjek sjeda na fotelju koja se nalazi na sredi-

ni prostorije. U trenutku dok ~ovjek, kojeg je vidio, sjeda u fotelju, slike

vezane za njegovo otvaranje vrata i kretanje prema sredini prostorije samo su

podaci koji se nalaze u mozgu. Percepcija vremena pojavljuje se kada naprav-

imo usporedbu izme|u ovih slika i trenutka kada ~ovjek sjeda u fotelju.

RReellaattiivvnnoosstt vvrreemmeennaa ii rreeaallnnoosstt ssuuddbbiinnee

Ukratko, vvrriijjeemmee ppoossttoojjii pprraavvlljjeennjjeemm uussppoorreeddbbee iizzmmee||uu ooddrree||eenniihh

iimmaaggiinnaacciijjaa kkoojjee ssee sskkrriivvaajjuu uu mmoozzgguu. Ako ~ovjek ne bi imao memorije, on-

da mozak ne bi mogao praviti komentare ove vrste, a prema tome ne bi se

obrazovala ni percepcija vremena. Razlog zbog kojeg neko kaè “ja imam

trideset godina” je u ~injenici da se u mozgu skupilo odre|enih podataka ko-

ji pripadaju aktualnom broju godina. U slu~aju da nema memorije, ne bi mo-

gao razmi{ljati o tolikom vremenskom periodu i komunicirao bi samo sa

“trenutkom” u kojem ìvi.

NNaauu~~nnoo oobbjjaa{{nnjjeennjjee nnaaddvvrreemmeennoossttii

Iznose}i primjere mislilaca i nau~nika koji su o ovom pitanju izrazili

svoj stav, nastojat }emo ovo pitanje detaljnije razjasniti. Nobelovac, poznati

profesor genetike i mislilac, FFrraannççooiiss JJaaccoobb, u svojoj knjizi Igra mogu}nosti

kaè slijede}e o toku vremena unazad:

“Filmovi koji se prikazuju unazad pruàju nam mogu}nost da zamislimo

kako bi izgledao ssvviijjeett uu kkoojjeemm bbii vvrriijjeemmee tteekklloo uunnaazzaadd. Jedan svijet u ko-

jem bi se mlijeko u {oljici odvajalo od kafe i skakalo u zrak kako bi dosp-

jelo do posudice za mlijeko; jedan svijet u kojem bi svjetlosni snopovi, um-

jesto izviranja iz svog izvora, izlazili iz zida i sabirali se u svom izvoru;

jedan svijet u kojem bi zapanjuju}om suradnjom bezbroj kapljica iz vode

izbacilo kamen koji bi poslu{no poskakivao da bi se smjestio u {aku djete-

ta. Ali, u ovakvom svijetu u kome vrijeme te~e naopako }}ee,, nnaa iissttii nnaa~~iinn,, bbiittii

nnaaooppaakkoo ookkrreennuuttoo ii ffoorrmmiirraannjjee ppaamm}}eennjjaa ii mmoo`̀ddaannii rraazzvvoojj. Isto }e biti i sa

pro{lo{}u i budu}no{}u i svijet }e nam apsolutno izgledati onako kao {to

ve} izgleda.”184

VVrriijjeemmee jjee ppoojjaamm kkoojjii jjee aappssoolluuttnnoo vveezzaann zzaa oonnooggaa kkoo ggaa ooppaa`̀aa.. DDookkiissttii vvrreemmeennsskkii ppeerriioodd nneekkoommee iizzgglleeddaa dduugg,, ddrruuggoommee mmoo`̀ee iizzgglleeddaattii

ssaassvviimm kkrraattaakk.. DDaa bbii ssee ooddrreeddiillaa nneekkaa zzaajjeeddnniiËËkkaa vvrriijjeeddnnoosstt,, ppoottrreebbnnii ssuuiizzvvoorrii ppooppuutt ssaattaa ii kkaalleennddaarraa,, bbeezz kkoojjiihh bbii bbiilloo nneemmoogguuÊÊee nnaaËËiinniittii ddeeffiinn--

iittiivvnnuu pprreettppoossttaavvkkuu oo ppiittaannjjuu vvrreemmeennaa..


Zbog toga {to se na{ mozak navikao na ustaljeni sistem redoslijeda, svi-

jet ne funkcionira kao u primjerima iz prethodnog citata i mislimo da vrijeme

uvijek te~e naprijed. Me|utim, ovo je odluka koja je nastala u na{em mozgu

i zbog toga je sasvim relativna. Nikako ne moèmo znati kako vrijeme u

stvarnosti te~e, ili da li uop}e i te~e. A to pokazuje da vvrriijjeemmee nniijjee aappssoolluuttnnaa

~~iinnjjeenniiccaa,, ddaa jjee ssaammoo jjeeddaann oobblliikk ppeerrcceeppcciijjee.

Da je vrijeme jedna percepcija, potvrdio je i najve}i fizi~ar XX stolje}a,

AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, svojom op}om teorijom relativiteta. U svojoj knjizi

Univerzum i Einstein, LLiinnccoollnn BBeerrnneetttt je o ovom pitanju napisao slijede}e:

“Zajedno sa apsolutnim kosmosom, Einstein nije uzimao u obzir ni pojam

nepromjenjljivog i konstantnog univerzalnog vremena koje te~e iz

beskona~ne pro{losti u beskona~nu budu}nost. Veliki dio nepojmljivosti

koja okruùje teoriju relativiteta rodila se iz njegovog neprihvatanja da je

oossjjee}}aajj vvrreemmeennaa ttaakkoo||eerr jjeeddaann oobblliikk ppeerrcceeppcciijjee kkaaoo ii oossjjee}}aajj zzaa bboojjuu...... Kako

god je kosmos jedan mogu}i slijed materijalnih bi}a, ii vvrriijjeemmee jjee jjeeddaann

mmoogguu}}ii sslliijjeedd ddooggaa||aajjaa.. Vremensku subjektivnost najbolje obja{njavaju

Einsteinove rije~i: “Individualni ìvoti nam izgledaju organizirani u jednoj

seriji doga|aja. DDooggaa||aajjii kkoojjiihh ssee ssjjee}}aammoo iizz oovvee sseerriijjee ssuu kkaaoo ppoorreeddaannii ppoo

mmjjeerrii ‘‘pprriijjee’’ ii ‘‘ppoosslliijjee’’.. Iz tog razloga, za individuu postoji jedno ja-vrijeme,

odnosno ssuubbjjeekkttiivvnnoo vvrriijjeemmee. Ovo vrijeme je samo u sebi nemjerljivo. U

stanju sam napraviti takvu sponu izme|u doga|aja i brojeva da jedan veliki

broj ne}e biti u vezi sa prethodnim doga|ajem, ve} sa potonjim.”185

Glede Barnettove izjave, Einstein je “pokazao da su kosmos i vrijeme

tako|er oblik opaànja i da ih, kao pojam boje, oblika i veli~ine, nniijjee mmoogguu}}ee

ooddvvoojjiittii oodd ssvviijjeessttii”. Prema op}oj teoriji relativiteta ““nnii vvrriijjeemmee nneemmaa ppoosseebb--

nnoo ii nneeoovviissnnoo ppoossttoojjaannjjee oodd sseerriijjee ddooggaa||aajjaa kkoojjiimm ggaa mmjjeerriimmoo””..186

S obzirom da je i vrijeme percepcija, apsolutno je vezano za onoga ko

ga percipira, ono je, dakle, relativan pojam.

Brzina toka vremena mijenja se prema referencama koje koristimo pri-

likom mjerenja. Po{to u ljudskom tijelu ne postoji prirodni sat koji bi precizno

utvrdio apsolutnu brzinu toka vremena. Kao {to je istako Lincoln Bernett:

“Kao {to ne postoji ne{to zvano boja ako ne postoji oko koje }e razdvajati bo-

je, isto tako nije ni{ta nijedan trenutak, sat ili jedan dan ako ne postoji doga|aj

Relativnost vremena i realnost sudbine 219


koji }e mjeriti vrijeme.”187

Relativitet vremena na najjasniji na~in doìvljava se u snu. Iako imamo

osje}aj da je satima trajalo ono {to smo vidjeli u snu, u stvarnosti je sve tra-

jalo svega nekoliko minuta, pa ~ak i nekoliko sekundi.

Zadrìmo se na jednom primjeru da bismo jo{ vi{e pojasnili temu.

Zamislimo da smo smje{teni u jednu posebno dizajniranu prostoriju sa jednim

prozorom i da smo u njoj proveli izvjesno vrijeme. Neka se u prostoriji nalazi

i sat kako bismo mogli vidjeti koliko smo vremena tu proveli. Neka nam, u

isto vrijeme, bude omogu}eno da kroz prozor pratimo izlazak ili zalazak sun-

ca. Kada bi nam se nakon nekoliko dana postavilo pitanje koliko smo ostali u

prostoriji, na{ odgovor bi bio ra~un vezan za povremeno gledanje na sat, a i

broj sun~evih izlazaka, odnosno zalazaka. Izra~unali bismo, naprimjer, da

smo u prostoriji proveli tri dana. Ali, ako nam do|e osoba koja nas je zatvo-

rila u prostoriju i kaè da smo, zapravo, u prostoriji ostali dva dana, da sunce

nije pravo, nego vje{ta~ko i da je sat u prostoriji namjerno pode{en da brè

otkucava, tada na{ ra~un ne bi imao nikakvog smisla.

I ovaj primjer isti~e da se na{e znanje o brzini vremena zasniva samo na

promjenjljivim referencama percipijenta.

Relativitet vremena je konkretna ~injenica koja je dokazana nau~nim

metodama. Einsteinova op}a teorija relativiteta iznosi da se brzina vremena

mijenja prema brzini nekog tijela i udaljenosti od centra gravitacije. Pove}an-

jem brzine vrijeme se skra}uje, sabija se; radi teè i sporije, kao da se prib-

liàva ta~ki “stajanja”.

Ilustrirajmo to jednim Einsteinovim primjerom. Prema ovom primjeru,

dok jedan od blizanaca, koji su, normalno, iste dobi, ostaje na Zemlji, drugi

kre}e na put u svemir brzinom koja je pribli`na svjetlosnoj brzini. Blizanac

koji je oti{ao u svemir }e pri povratku zate}i svog brata dosta starijeg od sebe.

Razlog tome je ~injenica da je bratu u svemiru vrijeme sporije proticalo. Isti

primjer moèmo primijeniti na oca i sina: “Ako otac ima 27, a sin 3 godine,

kada se nakon 30 zemaljskih godina otac vrati na Zemlju, sin }e imati 33, a

otac 30 godina.”188

Nastanak relativiteta vremena nije u vezi s usporavanjem ili ubrzavan-

jem sata; relativitet vremena nastaje zbog razli~itih brzina rada od

220

cjelokupnog materijalnog sistema do nivoa atoma. U jednom ovakvom

okruènju u kojem se vrijeme kra}a, teè funkcioniraju operacije poput otku-

caja srca u ljudskom tijelu, dioba }elija i mo`dane aktivnosti. ôvjek nas-

tavlja sa svojim svakodnevnim aktivnostima, uop}e ne primje}uju}i uspora-

vanje vremena.

RReellaattiivviitteett uu KKuurr’’aannuu

Sasvim je neosporno da nas ova otkri}a moderne nauke dovode do za-

klju~ka da vvrriijjeemmee nniijjee aappssoolluuttnnaa ~~iinnjjeenniiccaa,, kkaakkoo ttoo ssmmaattrraajjuu mmaatteerriijjaalliissttii,, vvee}}

ddaa jjee ttoo jjeeddnnaa rreellaattiivvnnaa ppeerrcceeppcciijjaa.. Zanimljivo je da je ova ~injenica, koju nau-

ka nije primje}ivala do XX stolje}a, saop}ena u Kur’anu koji je objavljen pri-

je 14 stolje}a. U svojim ajetima Kur’an sasvim jasno ~ovjeku stavlja do znan-

ja da je vrijeme relativan pojam.

Nau~no potvr|enu ~injenicu da je vrijeme jedna psiholo{ka percepcija,

da se, shodno doga|ajima, mjestu i uvjetima, razli~ito percipira mogu}e je

pro~itati u dosta kur’anskih ajeta. Prema kur’anskom saop}enju, naprimjer,

jedan cijeli ljudski vijek je veoma kratak period:

Bit }e onog Dana kad vas On pozove, i odazvat }ete se, hvale}i Ga, i pomis-

lit }ete ddaa ssttee oossttaallii ssaammoo mmaalloo vvrreemmeennaa.. (Al-Isra’, 52)

A na Dan kada ih On sakupi u~init }e im se ddaa ssuu bboorraavviillii ssaammoo jjeeddaann ~~aass uu

ddaannuu,, i jedni druge }e prepoznati... (Yunus, 45)

U odre|enim ajetima isti~e se da su ljudske percepcije vremena razli~ite,

te da je ~ovjek u stanju, u biti, veoma kratak period percipirati kao veoma

dug. Kao ilustracija ovome mogu posluìti ajeti koji govore o polaganju

ra~una na ahiretu:

A koliko ste godina na Zemlji proveli?” - upitat }e On. ““PPrroovveellii ssmmoo ddaann iillii

ssaammoo ddiioo ddaannaa”” -- odgovorit }e -, “pitaj one koji su brojali.” “Pa da, kratko

ste proveli” - re}i }e On - “da ste samo znali!” (Mu’minun, 112-114)

A, u drugim odre|enim ajetima upozorava se na ~injenicu da vrijeme u

razli~itim okolnostima proti~e u razli~itim brzinama toka:

......AA ssaammoo jjeeddaann ddaann uu GGoossppooddaarraa ttvvooggaa ttrraajjee kkoolliikkoo hhiilljjaadduu ggooddiinnaa,, ppoo

vvaa{{eemm rraa~~uunnaannjjuu.. (Al-Hajj, 47)



K Njemu se penju meleki i Dìbril uu ddaannuu kkoojjii ppeeddeesseett hhiilljjaaddaa ggooddiinnaa ttrraajjee..

(Al-Ma’arij, 4)

On upravlja svima, od neba do Zemlje, a onda se sve to Njemu vra}a uu ddaannuu

kkoojjii,, prema va{em ra~unanju vremena, hhiilljjaadduu ggooddiinnaa ttrraajjee.. (As-Sajdah, 5)

Citirani ajeti predstavljaju sasvim jasna svjedo~enja o relativitetu vre-

mena. A, ~injenica da se ovaj zaklju~ak, do kojeg je nauka stigla tek u XX

stolje}u, obznanio Kur’anom prije 14 stolje}a jedan je od dokaza da je Kur’an

objavljen od Allaha, apsolutnog Gospodara mjesta i vremena.

Kur’anski stil, koji je kori{ten u jo{ dosta ajeta, sasvim jasno isti~e da je

vrijeme jedna percepcija. Na ova izraàvanja naro~ito je mogu}e nai}i u

pri~ama. Naprimjer, prema jednoj kur’anskoj pri~i, Allah je jednu grupu

vjernika, ehl-i Kahf, u dubokom snu drào preko 300 godina. Kada su, potom,

bili probu|eni, mislili su da su u snu proveli jedan veoma kratak vremenski

period; nisu bili u stanju ta~no procijeniti koliko su spavali:

MMii ssmmoo iihh uu ppee}}iinnii ttvvrrddoo uussppaavvaallii zzaa dduuggoo ggooddiinnaa.. PPoosslliijjee ssmmoo iihh pprroobbuuddiillii

ddaa bbiissmmoo ppookkaazzaallii kkoojjaa }}ee oodd ddvviijjee sskkuuppiinnee bboolljjee oocciijjeenniittii kkoolliikkoo ssuu vvrreemmee--

nnaa pprroobboorraavviillii.. (Al-Kahf, 11-12)

II MMii ssmmoo iihh,, iissttoo ttaakkoo,, pprroobbuuddiillii ddaa bbii jjeeddnnee ddrruuggee ppiittaallii.. ““KKoolliikkoo ssttee oovvddjjee

oossttaallii??”” -- uuppiittaa jjeeddaann oodd nnjjiihh.. -- ““OOssttaallii ssmmoo ddaann iillii ddiioo ddaannaa”” -- ooddggoovvoorrii{{ee..

-- ““GGoossppooddaarr vvaa{{ nnaajjbboolljjee zznnaa kkoolliikkoo ssttee oossttaallii”” -- rreekkoo{{ee.. (Al-Kahf, 19)

Situacija iznesena u slijede}em ajetu je, tako|er, jedan vrlo zna~ajan

dokaz da je, u biti, vrijeme psiholo{ka percepcija:

IIllii zzaa oonnooggaa kkoojjii jjee pprroollaazzee}}ii ppoorreedd jjeeddnnoogg ddoo tteemmeelljjaa ppoorruu{{eennoogg ggrraaddaa,,

ppoovviikkaaoo:: ““KKaakkoo }}ee AAllllaahh oo`̀iivvjjeettii oovvee {{ttoo ssuu ppoommrrllii??”” II AAllllaahh uu~~iinnii ttee oonn uumm--

rree ii ttaakkoo oossttaaddee ssttoottiinnuu ggooddiinnaa,, aa oonnddaa ggaa oo`̀iivvjjee ii zzaappiittaa:: ““KKoolliikkoo ssii oossttaaoo??””

-- ““DDaann iillii ddiioo ddaannaa”” -- ooddggoovvoorrii.. ““NNee””,, rree~~ee OOnn --,, ““oossttaaoo ssii ssttoottiinnuu ggooddiinnaa..

PPoogglleeddaajj jjeelloo ssvvoojjee ii ppii}}ee ssvvoojjee,, -- nniijjee ssee ppookkvvaarriilloo;; aa ppoogglleeddaajj ii mmaaggaarrccaa

ssvvooggaa -- ddaa ttee uu~~iinniimm ddookkaazzoomm lljjuuddiimmaa --,, aa ppoogglleeddaajj ii kkoossttii,, -- vviiddii kkaakkoo iihh

ssaassttaavvlljjaammoo,, aa oonnddaa iihh mmeessoomm oobbllaa`̀eemmoo..”” II kkaadd nnjjeemmuu bbii jjaassnnoo,, oonn ppoovviikkaa::

““JJaa zznnaamm ddaa AAllllaahh ssvvee mmoo`̀ee!!”” (Al-Baqarah, 259)

Kao {to se vidi, ovaj ajet otvoreno nagla{ava da je Allah li{en vremena,

222

za razliku od ~ovjeka koji mu je zavisan. Glede primjera iz prethodnog

kur’anskog ajeta, ~ovjek nije u stanju ~ak ni poimati duìnu vremena prove-

denog u snu. Bilo bi, u ovom slu~aju, krajnje iracionalno tvrditi da je (kao u

iskrivljenoj materijalisti~koj logici) vrijeme apsolutno.

SSuuddbbiinnaa

Postojanje vremenskog relativiteta upozorava nas na jednu veoma

zna~ajnu ~injenicu: da je relativitet toliko promjenjljiv da jedno vremensko

razdoblje koje za nas traje milijarde godina u jednoj drugoj dimenziji moè

trajati ~ak samo jednu sekundu. âk, jedan veliki vremenski period od nas-

tanka univerzuma do njegovog kraja u drugoj dimenziji moè trajati, ne jed-

nu sekundu, ve} samo jedan “trenutak”.

Upravo ovdje je bit jedne ~injenice koja se zove sudbina, a to je ono {to

ve}ina ne moè shvatiti, a i ono {to materijalisti ne shva}aju}i i pori~u.

Sudbina je Allahovo znanje svih doga|aja iz pro{losti i budu}nosti. Jedan

zna~ajan dio ~ovje~anstva ne moè poimati sudbinu, te postavljaju pitanje

kako Bog moè znati ono {to se nije dogodilo. Me|utim, “nerealizirani do-

ga|aji” ssaammoo ssuu zzaa nnaass nerealizirani doga|aji. A Bog nije podloàn vremenu

i prostoru, {to je, ina~e, Sam i stvorio. Iz tog razloga, zzaa AAllllaahhaa ssuu ssvvii ddoo--

ggaa||aajjii iizz pprroo{{lloossttii,, ssaaddaa{{nnjjoossttii ii bbuudduu}}nnoossttii jjeeddnnoo ii vvee}} ssuu ssee ddooggooddiillii.

Kako na ovu ~injenicu upozorava Op}a teorija relativiteta, Lincoln

Bernett obja{njava u knjizi Univerzum i Einstein. Prema Bernettu, fenomen

postojanja u potpunom zna~enju moè “ssaa ssvvoomm ssvvoojjoomm vveellii~~aannssttvveennoo{{}}uu

ppooiimmaattii jjeeddiinnoo jjeeddaann kkoossmmii~~kkii mmoozzaakk””.189 Volja, koju Bernett formulira kao

“kosmi~ki mozak” je zznnaannjjee ii uumm AAllllaahhaa -- GGoossppooddaarr uunniivveerrzzuummaa. Kako god

smo mi u stanju s lahko}om u jednom trenutku vidjeti jedan lenjir kao cjelinu,

sa njegovim po~etkom, sredinom, krajem i svim jedinicama izme|u toga,

Allah, isto tako, u samo jednom trenutku zna cijelo vrijeme, kojem smo mi

podlo`ni, od njegovog po~etka do njegovog kraja. A, ìve}i u vremenu, ~ov-

jek samo biva svjedokom sudbine koju je za njega Allah stvorio.

U me|uvremenu, treba skrenuti pa`nju i na povr{nost iskrivljenog

poimanja sudbine koje je veoma rasprostranjeno u masama. U ovom



iskrivljenom poimanju preovladava jedno sujevjerno mi{ljenje po kojem je

Allah za ~ovjeka odredio jednu “sudbinu” koju ~ovjek u datom trenutku

moè izmijeniti. Naprimjer, za ~ovjeka koji je preìvio neki kriti~an trenu-

tak u ìvotu koristi se jedna lai~ka formulacija kao “pobijedio je sudbinu”.

Me|utim, svoju sudbinu niko ne moè promijeniti. ôvjek koji je preìvio

odre|eni kriti~ni trenutak nije umro zbog toga {to u njegovoj sudbini nije

bilo propisano da umre. Izgovaranje formulacije “pobijedio sam sudbinu”

od strane onih koji sami sebe zavaravaju, a i njihovo psiholo{ko stanje je

tako|er dio njihove sudbine.

Po{to je, sudbina Allahovo znanje i za Allaha, Gospodara cijelog vre-

mena i prostora, koji u jednom trenu zna svo vrijeme, sve je zapisano i ve}

zavr{eno.

Da je za Allaha vrijeme jedna cjelina, razumijemo i iz stila koji je ko-

ri{ten u Kur’anu; odre|eni doga|aji, koji se za nas jo{ nisu dogodili, u

Kur’anu se obja{njavaju kao doga|aji koji su se ve} davno odigrali. Kao ilus-

tracija mogu posluìti ajeti koji govore o ~ovjekovom polaganju ra~una pred

Allahom na ahiretu, a koji se iznose kao doga|aj koji je ve} okon~an:

I u rog ssee ppuuhhnnuulloo,, ii uummrrllii ssuu oni na nebesima i oni na Zemlji, oossttaallii ssuu samo

oni koje je Allah odabrao; poslije se u rog po drugi put ppuuhhnnuulloo i oni su,

odjednom, uussttaallii ii ~~eekkaallii.. I Zemlja je svjetlo{}u Gospodara svoga zzaassjjaallaa i

Knjiga se ppoossttaavviillaa,, vvjjeerroovvjjeessnniiccii ii ssvvjjeeddooccii ssuu ddoovveeddeennii,, i po pravdi im se

svima pprreessuuddiilloo,, nikome se nniijjee nneepprraavvddaa uu~~iinniillaa;; ssvvaakkoo jjee ddoobbiioo ono {{ttoo jjee

zzaasslluu`̀iioo,, jer On dobro zna {ta je ko rraaddiioo.. Oni koji nniissuu vvjjeerroovvaallii u gomila-

ma su u dèhennem nnaattjjeerraannii...... A oni koji su se Gospodara svoga bboojjaallii u

povorkama su u dènnet ppoovveeddeennii...... (Az-Zumar, 68-74)

Drugi primjeri o ovom pitanju su slijede}i:

I svako je ddoo{{aaoo, a s njim i vodi~ i svjedok. (Qaf, 21)

I nebo se rraazzddvvoojjiilloo - tada je labavo bilo. (Al-Haqqah, 16)

I dènnetom i svilom ih za ono {to su trpjeli nnaaggrraaddiioo: naslonjeni na divan-

ima, oni u njemu ni mraz ni ègu ne}e osjetiti. (Ad-Dahr, 12-13)

I kada se dèhennem svakome ko vidi uukkaazzaaoo.. (An-Nazi’at, 36))

224

Danas su se oni koji su vjerovali - nevjernicima ppooddssmmiijjaavvaallii.. (Al-

Mutaffifin, 34)

I gre{nici uugglleeddaa{{ee vatru i uuvvjjeerrii{{ee ssee da }e u nju pasti, i da im iz nje ne}e

povratka biti.(Al-Kahf, 53)

Kao {to se vidi, ovi doga|aji, koji }e se, za nas, dogoditi nakon na{e sm-

rti, u Kur’anu se iznose kao doga|aji koji su se ve} dogodili i koji su

okon~ani. Po{to Allah nije podloàn relativnoj dimenziji vremena kojoj smo

mi podlo`ni. Allah je sve doga|aje poèlio u nadvremenu, to je ~ovjek uradio

i svi ovi doga|aji su doìvljeni i dovedeni do kraja. Allah nas u slijede}em

ajetu upoznaje sa ~injenicom da su se svi doga|aji, i mali i veliki, dogodili uz

Njegovo znanje i da su zabiljeèni u jednoj Knjizi:

[[ttoo ggoodd ttii vvaa`̀nnoo ~~iinniioo,, ii {{ttoo ggoodd iizz KKuurr’’aannaa kkaazziivvaaoo,, ii kkaakkaavv ggoodd vvii ppoossaaoo

rraaddiillii,, MMii nnaadd vvaammaa bbddiijjeemmoo ddookk ggoodd ssee ttiimmee zzaanniimmaattee.. GGoossppooddaarruu ttvvoommee

nnii{{ttaa nniijjee sskkrriivveennoo nnii nnaa ZZeemmlljjii nnii nnaa nneebbuu,, nnii kkoolliikkoo ttrruunn jjeeddaann,, ii nnee ppoossttoo--

jjii nnii{{ttaa,, nnii mmaannjjee nnii vvee}}ee oodd ttooggaa,, {{ttoo nniijjee uu KKnnjjiizzii jjaassnnoojj.. (Yunus, 61)

ZZaabbrriinnuuttoosstt mmaatteerriijjaalliissttaa

Teme o materiji, nadvremenu i natprostoru koje su izloène u ovom

poglavlju knjige su, u biti, veoma jasne ~injenice. Apsolutno to nije, kao {to

je i naprijed istaknuto, filozofija ili na~in razmi{ljanja, ve} nnaauu~~nnii rreezzuullttaattii

kkoojjee jjee nneemmoogguu}}ee ppoobbiittii. Pored toga {to je to jedna tehni~ka ~injenica, ni

dokazi koji se zasnivaju na razumu i logici ne pruàju mogu}nost drugoj al-

ternativi o ovom pitanju: uunniivveerrzzuumm, zajedno sa materijom, od koje je na~in-

jen, i vremenom, jedna je sslliikkaa--ttvvoorreevviinnaa. Jedan, dakle, sklop percepcija.

Materijalisti osje}aju pote{ko}e u poimanju ovoga. Ako se, ilustracije

radi, ponovno vratimo na Politzerov primjer autobusa, uo~it }emo da, iako mu

je tehni~ki poznata ~injenica da ne moè iza}i izvan percepcija, Politzer je to

mogao prihvatiti samo za odre|ene doga|aje. Za njega se, dakle, doga|aji pri-

je udara autobusa formiraju u mozgu, ali u trenutku kada autobus vr{i udar,

doga|aji izlaze iz mozga, ~ime postiù svoju materijalnu realnost. Logi~ka

defektnost u aktualnom slu~aju je sasvim jasna; i Politzer je upao u

Johnsonovu zabludu po kojoj “{utam kamen - noga me zabolje - dakle - ka-



men postoji”. On nije u stanju poimati da je i sila, koja se osje}a prilikom

udara autobusa, u biti, samo jedna percepcija.

Stvarni podsvjesni razlog zbog koga materijalisti ne mogu shvatiti ovo

pitanje je osje}aj velikog straha od ~injenice sa kojom }e biti suo~eni u

trenutku kada shvate. Da ~ak i samo “naslu}ivanje” ovog pitanja nau~nike-

materijaliste vodi u nespokojstvo i strah, Lincoln Bernett ovako obja{njava:

Dok su filozofi sve materijalne ~injenice doveli na nivo percepcija svijeta-

siluete, nau~nici su sa strahom i nespokojstvom naslu}ivali granice ljudskih

~ula.190

Materijalistu zahvati veliki strah kada se obja{njava ~injenica po kojoj

su vrijeme i materija samo percepcije. Po{to su materija i vrijeme, za njih, je-

dina dva pojama apsolutnog postojanja. To su gotovo njihovi idoli kojima se

klanjaju, s obzirom da vjeruju da su (uz nezaobilazni evolucioni put) materi-

jalna i vremenska tvorevina.

A kada osjete da je univerzum u kojem ìve, Svijet, njihova tijela, ostali

ljudi, filozofi-materijalisti koji ih plijene svojim idejama, ukratko sve - samo

percepcija, cijelo njihovo bi}e obuzima osje}aj prestravljenosti. U jednom

trenutku se udaljava i gubi sve ono na {to su se oslanjali, u {to su vjerovali i

od ~ega su o~ekivali pomo}. Osjete, zapravo, jedan vid bespomo}nosti koju

}e osje}ati na Sudnjem danu, a koja je opisana u slijede}em ajetu: II oonnii }}ee ssee

ttooggaa ddaannaa AAllllaahhuu ppookkoorriittii,, ii pprrooppaasstt }}ee oonnoo {{ttoo ssuu ppoottvvaarraallii.. (An-Nahl, 87)

Od ovog trenutka, materijalisti ulaù napore u samoubje|enje u realnost

materije, iznose, o tom pitanju, svojevrsne “dokaze”; udaraju rukom o zid,

{utaju kamenje, vi~u, galame, ali se nikada i nikako se ne mogu osloboditi is-

tine.

Kako god se materijalisti sami èle rije{iti ove ~injenice, isto to nastoje

udaljiti i iz mozga ostalih ljudi. Po{to su svjesni da }e se objelodaniti primi-

tivnost njihove filozofije i neosnovanost njihovog pogleda na svijet, te da }e

izgubiti bazu kojoj }e iznositi svoje stavove ukoliko ljudi shvate stvarnu

su{tinu materije. Strah u kome se nalaze je razlog njihove ovolike unespoko-

jenosti zbog ~injenica koje su ovdje iznesene.

Allah nas upozorava da }e se na ahiretu poja~ati ovaj strah nevjernika.

226

Allah }e im se tada ovako obratiti:

A na Dan kada ih sve sakupimo, pa upitamo one koji su druge Njemu ravn-

im smatrali: ““GGddjjee ssuu vvaamm bboo`̀aannssttvvaa vvaa{{aa kkoojjaa ssttee bbooggoovviimmaa ddrr`̀aallii??”” (Al-

An’am, 22)

Nakon toga }e se nevjernici uvjeriti da, u biti, ne postoji ni{ta, imeci za

koje su, u toku ovosvjetskog ìvota, Bogu ravnim smatrali. I ovoj ~injenici

nas Allah u Kur’anu obavje{tava:

GGlleeddaajj kkaakkoo }}ee oonnii ssaammii sseebbii llaaggaattii,, aa nnee}}ee iimm bbiittii oonniihh kkoojjii ssuu bbiillii iizzmmiisslliillii!!

(Al-An’am, 24)

DDoobbiitt vvjjeerrnniikkaa

I dok unespokojava materijaliste, ~injenica da su materija i vrijeme per-

cepcije s druge strane izaziva sasvim suprotnu reakciju kod vjernika. Veliku

radost osje}aju oni koji vjeruju u Allaha, kada shvate tajnu koja okruùje ma-

teriju, po{to je to ~injenica koja predstavlja klju~ za rje{avanje svih pitanja. U

trenutku kada se ovaj klju~ okrene, nestaju sve tajne. ôvjek koji je mo`da

osje}ao pote{ko}e pri poimanju mnogih pitanja uz pomo} ove ~injenice do}i

}e u poloàj da to sa lahko}om shvati.

Na taj na~in postaju jasna ustaljena pitanja, poput pitanja smrti, dèn-

neta, dèhennema, ahireta i promjene dimenzije, te se sa lahko}om dolazi do

odgovora va`nih pitanja, kao {to su: “gdje je Bog?”, “{ta je bilo prije Njega?”,

“ko Ga je stvorio?”, “koliko }e trajati zagrobni ìvot?”, “gdje se nalaze dèn-

net i dèhennem?”, “da li oni postoje i sada?” i sl. Postaje, tako|er, pojmljiv

sistem Allahovog stvaranja univerzuma ni iz ~ega. To je ~ak takva tajna uz

pomo} koje ppoossttaajjuu aappssuurrddnnaa ppiittaannjjaa kkaaoo ““kkaaddaa??”” ii ““ggddjjee??””. Po{to, u ovom

slu~aju nestaju i vrijeme i prostor. U trenutku poimanja neprostornosti, posta-

je sasvim jasno da se, zapravo, sve, i dènnet, i dèhennem i Svijet, nnaallaazzee nnaa

iissttoomm mmjjeessttuu. A, u trenutku poimanja nadvremenosti, postaje jasno i to da se

sve ddooggaa||aa uu jjeeddnnoomm ttrreennuu; ni{ta se ne o~ekuje, vrijeme ne proti~e i sve se

ve} dogodilo i sve je ve} okon~ano.

Uporedo sa poimanjem ove tajne, dduunnjjaalluukk zzaa vvjjeerrnniikkaa ppoo~~iinnjjee llii~~iittii nnaa

dd`̀eennnneett. Gube se sva materijalna nespokojstva, podozrijevanja i strahovi ko-



ji ti{te ~ovjeka. ôvjek shvata da cijeli univerzum ima samo jednog

Gospodara, da On Svojom voljom oblikuje materijalni svijet i da se jedino

prema Njemu mora orijentirati.

Poimanje ove tajne je najve}a ovosvjetska dobit.

Zajedno sa ovom ~injenicom, postaje razumljiva i jo{ jedna veoma

zna~ajna kur’anska ~injenica koje smo se i naprijed dotakli: ~injenica da je

Allah ~ovjeku ““......bbllii`̀ii oodd vvrraattnnee `̀iillee kkuuccaavviiccee”” (Qaf, 16) Kao {to je poznato,

ìla kucavica se nalazi u samom ~ovjeku. Ne moè, glede materjalisti~kog

pogleda na svijet, postojati udaljenost koja je ~ovjeku blià od njegove un-

utra{njosti. Ova ~injenica se, me|utim, moè jednostavno objasniti ~injeni-

com neprostora. Kao {to je o~ito, i ovaj ajet se bolje poima uz pomo} ove ~in-

jenice.

Eto, to je istina. Mora se imati na umu da za ~ovjeka nema drugog pri-

jatelja i pomo}nika osim Allaha. NNee ppoossttoojjii nnii{{ttaa oossiimm AAllllaahhaa; kod Njega

}emo traìti pribjeì{te, od Njega }emo traìti pomo}, On je jedino apsolutno

bi}e koje }e nam odgovoriti...

Gdje god da se okrenemo, Allahovo lice je tamo...

""HHvvaalljjeenn nneekkaa ssii"" -- rreekkoo{{ee oonnii --

""mmii zznnaammoo ssaammoo oonnoo ~~eemmuu ssii nnaass TTii ppoouu~~iioo;;

TTii ssii SSvveezznnaajjuu}}ii ii MMuuddrrii..""

((AAll--BBaaqqaarraahh,, 3322))

11 Cliff, Conner, “Evolution vs. Creationism: In Defense of Scientific Thinking”, InternationalSocialist Review (Monthly Magazine Supplement to the Militant), November 1980.

22 Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritance and Evolution), Ankara: Meteksan PublishingCo.,1984, str. 61.

33 Michael J. Behe, Darwin’s Black Box, New York: Free Press, 1996, str. 232-233.

44 Richard Dawkins, The Blind Watchmaker, London: W. W. Norton, 1986, str. 159.Dan Graves, Science of Faith: Forty-Eight Biographies of Historic Scientists and Their Christian Faith, Grand Rapids, MI, Kregel Resources.

66 Science, Philosophy, And Religion: A Simposium, 1941, CH.13.

77 J. De Vries, Essential of Physical Science, Wm. B. Eerdmans Pub. Co., Grand Rapids, SD 1958, str. 15.

88 H.S. Lipson, “A Physicist’s View of Darwin’sTheory”, Evolution Trends in Plants, Vol 2, No.1, 1988, str. 6.

99 Iako je Darwin iza{ao sa tvrdnjom da je njegova teorija bila totalno neovisna od Lamarckove, on je postepeno po~eo da se oslan-ja na Lamarckove tvrdnje. Posebno 6. i zadnjeizdanje Porijekla vrsta je puno primjeraLamarckovog “naslje|ivanja ste~enih karakter-istika”. Vidi: Benjamin Farington, What DarwinReally Said, New York: Schocken Books, 1996, str. 64.

1100 Steven M. Stanley, Macroevolution: Pattern and Process, San Francisco: W. H. Freeman and Co. 1979, str. 35, 159.

1111 Colin Patterson, “Cladistics”, Interview with Brian Leek, Peter Franz, March 4, 1982, BBC.

1122 Stephen Jay Gould, “The Return of Hopeful Monsters”, Natural History, Vol. 86, July - August 1977, str. 28.

1133 Charles Darwin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward University Press, 1964, str. 189.

1144 Ibid, str. 177.1155 B.G. Ranganathan, Origins?, Pennsylvania:

The Banner Of Truth Trust, 1988.1166 Warren Weaver, “Genetic Effects of Atomic

Radiations”, Science, vol 123, june 29, 1956, str. 1159.

1177 Gordon R. Taylor, The Great Evolution Mystery, New York, Harper & Row, 1983, str. 48.

1188 Michael Pitman, Adam and Evolution, London: River Publishing, 1984, str. 70.


2200 Ibid, str. 172, 280.2211 Derek V. Ager, “The Nature of the Fossil

Record”, Proceedings of The British Geological Association, vol. 87, 1976, str. 133.

2222 Mark Czarnecki, “The Revival of the Creationist Crusade”, MacLean’s, January 19,1981, str. 56.

2233 T. Neville George, “Fossills in Evolutionary Perspective”, Science Progress, Vol 48, January 1960, str. 1, 3.

2244 David Raup, “Conflicts Between Darwin and Paleontology”, Bulletin, Field Museum of Natural History, Vol 50, January 1979, str. 24.

2255 Richard Monastersky, “Mysteries of the Orient”, Discover, April 1993, str. 40.

2266 Richard Dawkins, The Blind Watchmaker, London: W. W. Norton, 1986, str. 229.

2277 Douglas Futuyma, Science on Trial, New York:Pantheon Books, 1983. str. 197.


2299 Stefan Bengston, Nature, Vol. 345, 1990, str. 765.

3300 Gerald T. Todd, “Evolution of the Lung and the Origin of Bony Fishes: A Casual Relationship”, American Zoologist, Vol 26, No. 4, 1980, str. 757.

3311 R.L. Carroll, Vertebrate Paleontology and Evolution, New York: W.H. Freeman and Co.1988, str.4.

3322 Edwin H. Colbert, M. Morales, Evolution of the Vertebrates, New York: John Wiley and Sons, 1991, str. 99.

3333 Jean-Jacques Hublin, The Hamlyn Encyclopaedia of Prehistoric Animals, New York: The Hamlyn Publishing Group Ltd., 1984, str. 120.

3344 Jacques Millot, “The Coelacanth”, Scientific American, Vol 193, December 1955, str. 39.

3355 Bilim ve Teknik Magazine, November 1998, No: 372, str. 21.

3366 Robert L. Carroll, Vertebrate Paleontology and Evolution, New York: W. H. Freeman and Co., 1988, str. 198.

3377 Engin Korur, “Gozlerin ve Kanatlarin Sirri” (TheMystery of the Eyes and the Wings), Bilim veTeknik, No. 203, October 1984, str.25.

3388 Nature, Vol 382, August 1, 1996, str. 401.3399 Carl O. Dunbar, Historical Geology, New York:

John Wiley and Sons, 1961, str. 310.4400 L. D. Martin, J. D. Stewart, K.N. Whetstone,

The Auk, Vol 98, 1980, str. 86.4411 Ibid, str. 86; L. D. Martin “Origins of Higher

Groups of Tetrapods”, Ithaca, New York:Comstock Publishing Association, 1991, str.485, 540.

4422 S. Tarsitano, M. K. Hecht, Zoological Journal ofthe Linnaean Society, Vol 69, 1985, str. 178;

BBiilljjee{{kkee

A.D. Walker, Geological Magazine, Vol 177,1980, str. 595.

4433 Pat Shipman, “Birds Do It... Did Dinosaurs?”,New Scientist, February 1, 1997, str. 31.

4444 “Old Bird”, Discover, March 21, 1997.4455 Ibid.4466 Pat Shipman, “Birds Do It... Did Dinosaurs?”,

str. 28.4477 S. J. Gould & N. Eldredge, Paleobiology, Vol 3,

1977, str.147.4488 Pat Shipman, “Birds Do It... Did Dinosaurs?”,

str. 28.4499 Ibid.5500 Roger Lewin, “Bones of Mammals, Ancestors

Fleshed Out”, Science, Vol 212, June 26, 1981,str. 1492.

5511 George Gaylord Simpson, Life Before Man,New York: Time-Life Books, 1972, str. 42.

5522 R. Eric Lombard, “Review of EvolutionaryPrinciples of the Mammalian Middle Ear, GeraldFleischer”, Evolution, Vol 33, December 1979,str. 1230.

5533 David R. Pilbeam, “Rearranging Our FamilyTree”, Nature, June1978, str. 40.

5544 Earnest A. Hooton, Up From the Ape, NewYork: McMillan, 1931, str. 332.

5555 Malcolm Muggeridge, The End of Christendom,Grand Rapids, Eerdmans, 1980, str. 59.

5566 Stephen Jay Gould, “Smith Woodward’s Folly”,New Scientist, February 5, 1979, str. 44.

5577 Kenneth Oakley, William Le Gros Clark & J.S,“Pitldown”, Meydan Larousse, vol 10, str. 133.

5588 Stephen Jay Gould, “Smith Woodward’s Folly”,New Scientist, April 5, 1979, str. 44.

5599 W. K. Gregory, “Hesperopithecus ApparentlyNot An Ape Nor A Man”, Science, Vol 66,December 1927, str. 579.

6600 Philips Verner Bradford, Harvey Blume, OtaBenga: The Pygmy in The Zoo, New York:Delta Books, 1992.

6611 David Pilbeam, “Humans Lose an EarlyAncestor”, Science, April 1982, str. 6-7.

6622 Solly Zuckerman, Beyond The Ivory Tower,New York: Toplinger Publications, 1970, str. 75-94.

6633 Charles E. Oxnard, “The Place ofAustralopithecines in Human Evolution:Grounds for Doubt”, Nature, Vol 258, str. 389.

6644 Fred Spoor, Bernard Wood, Frans Zonneveld,“Implication of Early Hominid LabryntineMorphology for Evolution of Human BipedalLocomotion”, Nature, vol 369, June 23, 1994,str. 645-648.

6655 Holly Smith, American Journal of PhysicalAntropology, Vol 94, 1994, str. 307 -325.

6666 Fred Spoor, Bernard Wood, Frans Zonneveld,“Implication of Early Hominid LabryntineMorphology for Evolution of Human BipedalLocomotion”, Nature, vol 369, June 23, 1994,

str. 645-648.6677 Tim Bromage, New Scientist, Vol 133, 1992, str.

38-41.6688 J. E. Cronin, N. T. Boaz, C.B. Stringer, Y. Rak,

“Tempo and Mode in Hominid Evolution”,Nature, Vol 292, 1981, str.113-122.

6699 C. L. Brace, H. Nelson, N. Korn, M. L. Brace,Atlas of Human Evolution, 2. b. New York:Rinehart and Wilson, 1979.

7700 Alan Walker, Scientific American, Vol 239(2),1978, str. 54.

7711 Marvin Lubenow, Bones of Contention, GrandRapids, Baker, 1992, str. 83.

7722 Boyce Rensberger, The Washington Post,November 19, 1984.

7733 Ibid.7744 Richard Leakey, The Making of Mankind,

London: Sphere Books, 1981, str. 62.7755 Marvin Lubenow, Bones of Contention, Grand

Rapids, Baker, 1992, str. 136.7766 Erik Trinkaus, “Hard Times Among the

Neanderthals”, Natural History, Vol 87,December 1978, str. 10; R.L. Holloway, “TheNeanderthal Brain: What Was Primitive”,American Journal of Physical AnthropologySupplement, Vol 12, 1991, str. 94.

7777 Alan Walker, Science, vol 207, 1980, str. 1103.7788 A. J. Kelso, Physical Anthropology, 1st ed., New

York: J. B. Lipincott Co., 1970, str. 221; M. D.Leakey, Olduvai Gorge, Vol 3, Cambridge:Cambridge University Press, 1971, str. 272.

7799 S. J. Gould, Natural History, Vol 85, 1976, str.30.

8800 Time, November 1996.8811 L. S. B. Leakey, The Origin of Homo Sapiens,

ed. F. Borde, Paris: UNESCO, 1972, str. 25-29;L.S.B. Leakey, By the Evidence, New York:Harcourt Brace Jovanovich, 1974.

8822 “Is This The Face of Our Past”, Discover,December 1997, str. 97-100.

8833 A. J. Kelso, Physical Anthropology, 1.b., 1970,str. 221; M. D. Leakey, Olduvai Gorge, Vol 3,Cambridge: Cambridge University Press, 1971,str. 272

8844 Donald C. Johanson & M. A. Edey, Lucy: TheBeginnings of Humankind, New York: Simon &Schuster, 1981, str. 250.

8855 Science News Vol 115, 1979, str. 196-197.8866 Ian Anderson, New Scientist, Vol 98, 1983, str.

373.8877 Russell H. Tuttle, Natural History, March, 1990,

str. 61-64.8888 Ruth Henke, “Aufrecht aus den Baumen”, Focus,

Vol 39, 1996, str. 178.8899 Elaine Morgan, The Scars of Evolution, New

York: Oxford University Press, 1994, str. 5.9900 Solly Zuckerman, Beyond The Ivory Tower,

New York: Toplinger Publications, 1970, str. 19.9911 W. R. Bird, The Origin of Species Revisited.,

Bilje{ke 231

Nashville: Thomas Nelson Co., 1991, str. 298-299.

9922 “Hoyle on Evolution”, Nature, Vol 294,November 12, 1981, str. 105.

9933 Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritance andEvolution), Ankara: Meteksan PublishingCo.,1984, str.64

9944 W. R. Bird, The Origin of Species Revisited.,Nashville: Thomas Nelson Co., 1991, str. 304

9955 Ibid, str. 3059966 J. D. Thomas, Evolution and Faith. Abilene, TX,

ACU Press, 1988, str. 81-829977 Robert Shapiro, Origins: A Sceptics Guide to the

Creation of Life on Earth, New York, SummitBooks, 1986, str. 127.

9988 Fred Hoyle, Chandra Wickramasinghe,Evolution from Space, New York, Simon &Schuster, 1984, str. 148.

9999 Ibid, str. 130.110000 Fabbri Britannica Bilim Ansiklopedisi (Fabbri

Britannica Science Encyclopaedia), Vol 2, No.22, str. 519.

110011 Richard B. Bliss & Gary E. Parker, Origin ofLife, California: 1979, str. 14.

110022 Stanley Miller, Molecular Evolution of Life:Current Status of the Prebiotic Synthesis ofSmall Molecules, 1986, str. 7

110033 Kevin McKean, Bilim ve Teknik, No. 189, str.7.

110044 J. P. Ferris, C. T. Chen, “Photochemistry ofMethane, Nitrogen and Water Mixture As aModel for the Atmosphere of the PrimitiveEarth”, Journal of American Chemical Society,Vol 97:11, 1975, str. 2964.

110055 “New Evidence on Evolution of EarlyAtmosphere and Life”, Bulletin of theAmerican Meteorological Society, Vol 63,November 1982, str. 1328-1330.


110077 W. R. Bird, The Origin of Species Revisited,Nashville: Thomas Nelson Co., 1991, str. 325.


110099 Ibid.111100 S. W. Fox, K. Harada, G. Kramptiz, G.

Mueller, “Chemical Origin of Cells”, ChemicalEngineering News, June 22, 1970, str. 80.

111111 Frank B. Salisbury, “Doubts about the ModernSynthetic Theory of Evolution”, AmericanBiology Teacher, September 1971, str. 336.

111122 Paul Auger, De La Physique Theorique a laBiologie, 1970, str. 118.

111133 Francis Crick, Life Itself: It’s Origin andNature, New York, Simon & Schuster, 1981,str. 88.

111144 Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritanceand Evolution), Ankara: Meteksan PublishingCo.,1984, str. 39.

111155 Homer Jacobson, “Information, Reproductionand the Origin of Life”, American Scientist,January 1955, str. 121.

111166 Reinhard Junker & Siegfried Scherer,“Entstehung Gesiche Der Lebewesen”, Weyel,1986, str. 89.

111177 Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis.London: Burnett Books, 1985, str. 351.

111188 John Horgan, “In the Beginning”, ScientificAmerican, Vol 264, February 1991, str. 119.

111199 G. F. Joyce, L. E. Orgel, “Prospects forUnderstanding the Origin of the RNA World”,In the RNA World, New York: Cold SpringHarbor Laboratory Press, 1993, str. 13.

112200 Jacques Monod, Chance and Necessity, NewYork: 1971, str. 143.

112211 Leslie E. Orgel, “The Origin of Life on theEarth”, Scientific American, Ekim 1994, Vol271, str. 78.

112222 Chandra Wickramasinghe, Interview in LondonDaily Express, August 14, 1981.

112233 Pierre-P Grasse, Evolution of LivingOrganisms, New York: Academic Press, 1977,str. 103.

112244 Ibid, str. 107.112255 Norman Macbeth, Darwin Retried: An Appeal

to Reason. Boston: Gambit, 1971, str. 101.112266 Loren C. Eiseley, The Immense Journey,

Vintage Books, 1958, str. 186.112277 Charles Darwin, The Origin of Species: A

Facsimile of the First Edition, HarwardUniversity Press, 1964, str. 184.

112288 Norman Macbeth, Darwin Retried: An Appealto Reason, Harward Common Press, NewYork: 1971, str. 33.

112299 Ibid, str. 36.113300 Loren Eiseley, The Immense Journey, Vintage

Books, 1958, str. 227.113311 Stuart B. Levy, “The Challange of Antibiotic

Resistance”, Scientific American, March 1998,str. 35.

113322 Medical Tribune, December 29, 1988, str. 1,23.

113333 Francisco J. Ayala, “The Mechanisms ofEvolution”, Scientific American, Vol 239, sep-tember 1978, str. 64.

113344 S. R. Scadding, “Do Vestigial Organs ProvideEvidence for Evolution?”, EvolutionaryTheory, Vol 5, May 1981, str. 173

113355 The Merck Manual of Medical Information,Home Edition, New Jersey: Merck & Co., Inc.The Merck Publishing Group, Rahway, 1997.

113366 H. Enoch, Creation and Evolution, New York:1996, str. 18-19.

113377 Frank B. Salisbury, “Doubts About the ModernSynthetic Theory of Evolution”, AmericanBiology Teacher, September 1971, str. 338.

113388 Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis.London, Burnett Books, 1985, str. 145.


113399 W. R. Bird, The Origin of Species Revisited,Thomas Nelson Co., Nashville: 1991, str. 98-99; Percival Davis, Dean Kenyon, Of Pandasand People, Haughton Publishing Co.,1990, str.35-38.

114400 W. R. Bird, The Origin of Species Revisited,str. 98-99, 199-202.

114411 Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis.London: Burnett Books, 1985, str. 290-291.

114422 G. G. Simpson, W. Beck, An Introduction toBiology, New York, Harcourt Brace andWorld, 1965, str. 241.

114433 Keith S. Thompson, “Ontogeny and PhylogenyRecapitulated”, American Scientist, Vol 76,May/June 1988, str. 273.

114444 Francis Hitching, The Neck of the Giraffe:Where Darwin Went Wrong, New York:Ticknor and Fields 1982, str. 204.

114455 Richard Lewontin, “The Demon-HauntedWorld”, The New York Review of Books,January 9, 1997, str.28

114466 Robert Shapiro, Origins: A Sceptics Guide tothe Creation of Life on Earth, Summit Books,New York: 1986, str. 207.

114477 Hoimar Von Dithfurt, Im Anfang War DerWasserstoff (Secret Night of the Dinosaurs),Vol 2, str. 64.

114488 Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritanceand Evolution), Ankara: Meteksan PublishingCo.,1984, str. 61.

114499 Ibid, str. 61.115500 Ibid, str. 94.115555 Bilim ve Teknik , juli 1989, tom 22, broj.260,

s.59 115566 Grzimeks Tierleben Vögel 3, Deutscher

Taschen Buch Verlag, Oktober 1993, str. 92115577 David Attenborough, Life On Earth: A Natural

History, Collins British BroadcastingCorporation, June 1979, str.236

115588 David Attenborough, Life On Earth: A NaturalHistory, Collins British BroadcastingCorporation, June 1979, str.240

115599 Görsel Bilim ve Teknik Ansiklopedisi, str.185-186

116600 Walter Metzner, http://cnas.ucr.edu/-bio/facul-ty/Metzner.html

116611 Bilim ve Teknik, januar 1990, str. 10-12116622 David Attenborough, Life of Birds, Princeton

Universitye Press, Princeton-New Jersey, 1998,str. 47

116633 National Geographic, September 1995, s. 98116644 James L. Gould, Carol Grant Gould, Olagandisi

Yasamlar, Tübitak Popüler Bilim Kitaplari,Ankara 1997, str.130-136

116655 David Attenborough, The Private Life ofPlants, Princeton Universitye Press, Princeton-New Jersey, 1995, str.81-83

116666 Encyclopedia of Reptiles and Amphibians,Published in the United States by AcademicPress, A Division of Harcourt Brace and

Company, str.35116677 Frederick Vester, Düsünmek, Ögrenmek,

Unutmak, Istanbul: Aritan Yayinevi, 1991, str.6.

116688 George Politzer, Felsefenin Baslangic ilkeleri,Sosyal Yayinlari, Prev.: Enver Aytekin,Istanbul: 1976, str.38-39-44

116699 R. L.Gregory, Eye and Brain: The Psychologyof Seeing, Oxford University Press Inc. NewYork, 1990, str.9

117700 Lincoln Barnett, Evren ve Einstein, VarlikYayinlari, Prev.: Nail Bezel, str. 20

117711 Orhan Hançerlioglu, Düsünce Tarihi, RemziKitabevi, Istanbul: 1987, str. 447

117722 “Treaties Concerning the Principle of HumanKnowledge”, 1710, Works of George Berkeley,vol. I, ed. A. Fraser, Oxford, 1871

117733 Bertrand Russell, Rölativitenin Alfabesi, OnurYayinlari, 1974, str. 161-162

117744 R. L.Gregory, Eye and Brain: The Psychologyof Seeing, Oxford University Press Inc. NewYork, 1990, str.9.

117755 Karl Pribram, David Bohm, Marilyn Ferguson,Fritjof Capra, Holografik Evren I, Prev.: AliCakiroglu, Kuraldisi Yayinlari, Istanbul: 1996,str.37

117766 George Politzer, Felsefenin Baslangic Ilkeleri,Istanbul: Sosyal Yayinlar, 1989, str. 53.

117777 Orhan Hançerlioglu, Düsünce Tarihi, Istanbul:Remzi Kitabevi, 6.b., 1995 septembar, str. 261.

117788 George Politzer, Felsefenin Baslangic Ilkeleri,Istanbul: Sosyal Yayinlar, 1989, str. 65.

117799 Paul Davies, Tanri ve Yeni Fizik, Prev.: Murat Temelli, Im Yayin Tasarim Yasam Kitaplari-1, Istanbul 1995, str.180-181

118800 Rennan Pekünlü “Aldatmacanin Evrimsizligi”, Bilim ve Ütopya, Decembar 1998

118811 Alaettin Senel, “Evrim Aldatmacasi mi?, Devrin Aldatmacas_ m_?” Bilim ve Ütopya, Decembar 1998

118822 Imam Rabbani Hz. Mektuplari, Cilt II, 357. Mektup, str. 163.

118833 Imam Rabbani Hz. Mektuplari, Cilt II, 470. Mektup, str.1432

118844 François Jacob, Mümkünlerin Oyunu, Kesit Yayinlari, 1996, str. 111.

118855 Lincoln Barnett, Evren ve Einstein, Varlik Yayinlari, 1980, str. 52-53.

118866 Ibid, str. 17.118877 Ibid, str. 58.118888 Paul Strathern, Einstein ve Görelilik Kurami,

Gendas Yayinlari, 1997, str. 57.118899 Lincoln Barnett, Evren ve Einstein, Varlik

Yayinlari, 1980, str. 84119900 Ibid, str. 17-18

Bilje{ke 233

Many societies that rebelled against the will of Allah or regarded Hismessengers as enemies were wiped off the face of the earth complete-ly... All of them were destroyed–some by a volcanic eruption, some bya disastrous flood, and some by a sand storm... Perished Nations examines these penalties as revealed in the verses ofthe Quran and in light of archaeological discoveries.149 PAGES WITH 73 PICTURES IN COLOUR

Never plead ignorance of Allah's evident existence, that everything was creat-ed by Allah, that everything you own was given to you by Allah for your sub-sistence, that you will not stay so long in this world, of the reality of death,that the Qur'an is the Book of truth, that you will give account for your deeds,of the voice of your conscience that always invites you to righteousness, ofthe existence of the hereafter and the day of account, that hell is the eternalhome of severe punishment, and of the reality of fate. 112 PAGES WITH 74 PICTURES IN COLOUR

The plan, design, and delicate balance existing in our bodies and reaching intoeven the remotest corners of the incredibly vast universe must surely have asuperior Creator. Man is unable to see his Creator yet he can neverthelessgrasp His existence, strength, and wisdom by means of his intellect. This bookis a summons to think. A summons to ponder over the universe and living be-ings and see how they have been created flawlessly.224 PAGES WITH 102 PICTURES IN COLOUR

Ruling over the world of science in the 19th century, the materialist philosophyhad proposed that the universe is an uncontrolled heap of matter that existedsince eternity. The discoveries made in the twentieth century, however, entirely re-futed this materialist claim. Today, science has proven that the universe was created from nothing with a BigBang. Moreover, all physical balances of the universe are designed to support hu-man life. Everything from the nuclear reactions in stars to the chemical propertiesof a carbon atom or a water molecule, is created in a glorious harmony. This is the exalted and flawless creation of Allah, the Lord of All the Worlds. 192 PAGES WITH 91 PICTURES IN COLOUR

OTHER BOOKS BY HARUN YAHYA

USKORO I NA BOSANSKOM

The evidence of Allah's creation is present everywhere in the universe. Aperson comes across many of these proofs in the course of his daily life; yetif he does not think deeply, he may wrongly consider them to be trivial de-tails. In fact in every creature there are great mysteries to be pondered. These millimeter-sized animals that we frequently come across but don't caremuch about have an excellent ability for organization and specialization thatis not to be matched by any other being on earth. These aspects of ants createin one a great admiration for Allah's superior power and unmatched cre-ation. 165 PAGES WITH 104 PICTURES IN COLOUR

Colours, patterns, spots even lines of each living being existing in na-ture have a meaning. For some species, colours serve as a communica-tion tool; for others, they are a warning against enemies. Whatever thecase, these colours are essential for the well-being of living beings. Anattentive eye would immediately recognise that not only the living be-ings, but also everything in nature are just as they should be.Furthermore, he would realise that everything is given to the service ofman: the comforting blue colour of the sky, the colourful view of flow-ers, the bright green trees and meadows, the moon and stars illuminat-ing the world in pitch darkness together with innumerable beautiessurrounding man… 160 PAGES WITH 215 PICTURES IN COLOUR

Have you ever thought that you were non-existent before you were born andsuddenly appeared on Earth? Have you ever thought that the peel of a ba-nana, melon, watermelon or an orange each serve as a quality package pre-serving the fruit's odour and taste?Man is a being to which Allah has granted the faculty of thinking. Yet a ma-jority of people fail to employ this faculty as they should… The purpose ofthis book is to summon people to think in the way they should and to guidethem in their efforts to think.128 PAGES WITH 137 PICTURES IN COLOUR

One of the major reasons why people feel a profound sense of attachment tolife and cast religion aside is the assumption that life is eternal. Forgetting thatdeath is likely to put an end to this life at any time, man simply believes thathe can enjoy a perfect and happy life. Yet he evidently deceives himself. Theworld is a temporary place specially created by Allah to test man. That is why,it is inherently flawed and far from satisfying man's endless needs and de-sires. Each and every attraction existing in the world eventually wears out, be-comes corrupt, decays and finally disappears. This is the never-changing reali-ty of life. This book explains this most important essence of life and leads man to pon-der the real place to which he belongs, namely the Hereafter.124 PAGES WITH 144 PICTURES IN COLOUR

One of the purposes why the Qur'an was revealed is to summonpeople to think about creation and its works. When a person exam-ines his own body or any other living thing in nature, the world orthe whole universe, in it he sees a great design, art, plan and intelli-gence. All this is evidence proving God's being, unit, and eternalpower.For Men of Understanding was written to make the reader see andrealise some of the evidence of creation in nature. Many living mira-cles are revealed in the book with hundreds of pictures and brief ex-planations.288 PAGES WITH 467 PICTURES IN COLOUR

One of the principal deceptions that impels people into delinquencyand makes them pursue their own desires is their heedlessness ofdeath. Both human beings and the universe they live in are mortal.What awaits the disbelievers in the next world is more dreadful: theeternal wrath of hell. This book, based on the verses of the Qur'an,makes a detailed depiction of the moment of death, the day of jud-gement, and the penalties in hell, and it sounds a warning about thegreat danger facing us.

The Qur'an has been revealed to us so that we may read and pon-der. Basic concepts in the Qur'an is a useful resource prepared as aguide to thinking. Some basic Islamic concepts like the soul, consci-ence, wisdom, loyalty, submission to Allah, brotherhood, modesty,prayer, patience, ascribing partners to Allah are discussed in thelight of Qur'anic verses.

The most serious mistake a man makes is not pondering. It is not pos-sible to find the truth unless one thinks about basic questions such as"How and why am I here?", "Who created me?", or "Where am I go-ing?." Failing to do so, one becomes trapped in the vicious circle ofdaily life and turns into a selfish creature caring only for himself. Everthought about the truth? summons people to think on such basic questi-ons and to discover the real meaning of life.

A study that examines

and seeks to remind us

of the basic moral prin-

ciples of the Qur'an,

particularly those that

are most likely to be

forgotten or neglected

at times.

In the Qur'an, there is an ex-

plicit reference to the "sec-

ond coming of the Jesus to

the world" which is herald-

ed in a hadith. The realisa-

tion of some information re-

vealed in the Qur'an about

Jesus can only be possible

by Jesus' second coming…

The video tape "The Collapse of Evolution The Fact Of Creation" is currently avail-

able, other video tapes based on the books of Harun Yahya, namely, "The Dark Face

Of Darwinism", "The Creation Of The Universe", "The Fact Of Creation", "The

Mystery Behind Matter", and "The Miracles Of The Qur'an" are being prepared to

be released in Serbocroatian.

Allah, in the Qur'an, calls the culture of people who are not subject to the

religion of Allah "ignorance." Only a comparison of this culture with the

honourable thoughts and moral structure of the Qur'an can reveal its primi-

tive and corrupted nature. The purpose of this book is to take this compari-

son further, displaying the extent of the "primitive rationale" of ignorant so-

cieties.

In the Qur'an, conscience has a meaning and importance beyond its com-

mon and everyday use. This book introduces the real concept of conscience

that is related in the Qur'an and draws our attention to the kind of unders-

tanding, thought, and wisdom that a truly conscientious person has. This

book will make you recognise the voice of your conscience and accordingly

help you to differentiate it from other sources of inspiration.

V U R A L P U B L I S H I N GÇatalçeflme sokak Üretmen Han No.27/13 Ca¤alo¤lu-‹stanbul Tel: 0212 511 42 30

Okur Publishing Tel: 0212-513 94 53 0212-511 44 03

www.harunyahya.org – www.harunyahya.net www.harunyahya.com

BBIILLJJEE[[KKAA OO AAUUTTOORRUU

Pod pseudonimima Harun Yahya, autor je napisao niz djela iz podru~ja vjere. Objavljene

su mu bro{ure poput Obmana teorije evolucije, ûdo u }eliji, ûdo u oku, ûdo kod pauka, ûdo

kod komarca, ûdo mrava, ûdo odbrambenog sistema, Racionalna spoznaja Boga, Ovosvjetski ìv-

ot, Uni{tenje naroda, Za ljude koji razmi{ljaju, Stvaranje kosmosa, Priznanja evolucionista, Po`rtvo-

vanost i racionalno pona{anje ìvih bi}a, ûdo u stvaranju bilja, Djeco, Darwin laè!, Duboko raz-

mi{ljanje, Boìja umjetnost boja, ûdo atoma, Dizajn u prirodi, ûdo kod p~ele, Kraj darvinizma,

Vje~nost je po~ela, Zlatno doba, Kur'an - smijernica za nauku, Rje{enje je u vladanju po Kur'anu,

Kur'anska ~uda, Boìja imena, @ivjeti uime Boga, Dènnet, Jeste li razmi{ljali o Istini, Sudnji dan,

Hid`ra u Kur'anu, Moralne vrijednosti po Kur'anu, Nauka o Kur'anu, Dova u Kur'anu, Kur'anski in-

deks, Karakter munafika u Kur'anu, Saop}enje i rasprava u Kur'anu, Va`nost savjesti po Kur'anu,

Odgovori iz Kur'ana, Tajne munafika, Smrt-kijamet-dèhennem, Borbe poslanika, Nikako ne zabo-

ravite!, [ejtan, [irk, Osnovni principi Kur'ana, Brzo poimanje imana 1-2-3, Ljepote ìvljenja po

Kur'anu, Jedan pregr{t Boìjih ljepota 1-2-3-4, Ateisti~ka primitivna logika, Besprijekoran iman,

Prije kajanja, Resulullah nam kaè, Merhamet vjernika, Strah od Boga, Ateisti~ke more, Povratak

Isaa a. s., Va`nost strpljenja po Kur'anu, Karakter ~lanova neupu}enog dru{tva, Izrugivanje kao zu-

lum, Stvarni razum po Kur'anu, Borba protiv ateisti~ke religije, Jusufova medresa, Slo`nost u do-

bro~instvu i tajna isku{enja... i dr.

Objavljen je i niz bro{ura u kojima se autor bavi teorijom evolucije. Izme|u ostalih, treba

navesi slijede}e bro{ure: Obmana teorije evolucije, Ru{enje materijalizma, Kraj materijalizma,

Teorija evolucije, Ru{enje teorije evolucije: istina o stvaranju, Evolucionisti~ke zablude 1,

Evolucionisti~ke zablude 2, Evolucionisti~ke zablude 3, Mikrobiolo{ko ru{enje evolucije, Istina o

stvaranju, Tajne atoma, Ru{enje teorije evolucije kroz 20 pitanja i Darvinizam.

Knjige Obmana teorije evolucije, ûdo mrava, Uni{tenje naroda, Racionalna spoznaja

Boga, Moralne vrijednosti po Kur'anu, Osnovni principi Kur'ana, Laì genocida, Za ljude koji raz-

mi{ljaju, Ovosvjetski ìvot, Duboko razmi{ljanje i Nemojte se pretvarati da ne razumijete prevedene

su na engleski i objavljene u razli~itim izdava~kim ku}ama {irom svijeta. Pored engleskog, mnoga

autorova djela prevedena su i na ostale jezike poput ruskog, albanskog, poljskog, njema~kog, bosan-

skog, {panskog i arapskog.

Pod pseudonimom Harun Yahya, autor je priredio i niz knjiga politi~kog sadràja: @idovst-

vo i masonstvo, Masonstvo i kapitalizam, Masonstvo - satanska religija, Jahovini sinovi i masoni,

Novi masonski poredak, Nacionalna strategija, 'Tajna ruka' u Bosni, Laì genocida, Pozadina terora

i Kurdska karta u rukama Izraela. Centralnu temu ovih djela zauzimaju masoni i @idovi, te utjecaj

ovih dvaju sila na svjetsku historiju i politiku. (Pseudonim je nastao spajanjem imena Harun i Yahya,

kao spomen i izraz po{tovanja prema dvojici vjerovjesnika koji su se borili protiv demantirane

ìdovske misli.)

Documents

Teorija evolucije