Ponedeqak, 5. mart 2012. � Broj 49

biznis@novosti.rs

TEMA DANAS JE DAN POSVE]EN RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE

Energetskaefikasnost� Pi{e: P. JAWATOVI]

DAN energetske efika-snosti, koji se danasobele`ava u svetu, u

Srbiji je do~ekan - ne ba{efikasno. I dok se ~eka darasipawe energije budespre~eno pravnim okvi-rom, kao i na usvajawe Za-kona o racionalnoj upotre-bi energije, najboqi pri-mer neefikasnosti bila jekriza po~etkom februara,kada su proizvodwa i snab-devawe strujom u Srbijibili na ivici izdr`qivo-

sti. Jer, velika hladno}azajedno sa lo{om izolaci-jom na zgradama, bila jeuzrok potro{we milionakilovat-~asova za dogreva-we. Procene pokazuju da je-

dan objekat u Srbiji potro-{i za 40 odsto vi{e final-ne energije od evropskogproseka.

Kako za „Biznis Novo-sti“ ka`e Bojan Kova~i},zamenik direktora Agenci-je za energetsku efikasnost,ukupna potro{wa primar-ne energije po glavi sta-novnika u Srbiji je mala.

- TRO[IMO TRI PUTA MAWEPRIMARNE ENERGIJE PO STA-NOVNIKU U ODNOSU NA EU, aliva`no je da li se energijatro{i racionalno ili netro{i - ka`e on. - Energet-

ski intenzitet (odnos po-tro{we primarne energijei bruto doma}eg proizvoda)u Srbiji se popravqa, ali idaqe nije zadovoqavaju}e, akod nas je niska i konverzi-ja energenata u finalnuenergiju. Ako bismo uvelisistem energetskog menax-menta, do 2020. godine pro-jektovane u{tede iznosilebi 88 miliona evra.

LO[A TERMO-IZOLACIJA NAOBJEKTIMA, NISKA CENA STRU-JE KOJA uzrokuje veliku po-tro{wu i slaba svest da jeneophodno {tedeti energi-ju samo su neki od razlogadoma}e neefikasnosti.

- Doma}instva potro{evi{e od polovine ukupneelektri~ne energije, jer seveliki broj greje ili dogre-va na struju, naro~ito to-

kom niskih temperatura -ka`e Kova~i}. - Posledwihgodina, primetna je i veli-ka upotreba ku}nih klima-ure|aja u letwem periodu.Ali, sada{wi pravniokvir nije dovoqno obave-zuju}i za pove}awe efika-snosti. Nacrt novog zakonaje zavr{en, i u nadle`nostije Ministarstva za infra-strukturu i energetiku. �

�� Problem neracionalna potro{waprimarne energije. Re{ewe donosi zakon

BRIGA Doma}instva u Srbiji potro{e vi{e od polovine ukupne elektri~ne energijeRAZLOZI ENERGETSKENEEFIKASNOSTI

� Lo{a izolacija na objektima� Niska cena struje� Slaba svest da je neophodno

{tedeti energiju

^IWENICE

� Pi{e P. JAWATOVI]

ENERGETSKI razredve{-ma{ina, su{ilicaili ma{ina za prawe

sudova postaje gotovo prvakarakteristika koja zanimakupce novih elektri~nihure|aja u Srbiji.

Ve}ina doma}instava nekoristi energetski naj{te-dqivije ure|aje, ve} stare,koji tro{e mnogo vi{e.Ali upotrebom fri`idera,zamrziva~a ili ve{-ma{i-na sa oznakama od A++ do A,mo`e se znatno u{tedeti.

Kategorije

- PROSE^AN fri`idersa zamrziva~em oznake A++koristi oko 2,5 puta maweenergije od istog ude|aja saoznakom B - obja{wavajustru~waci. - A od ure|aja ukategoriji C efikasniji jepet puta!

Brojke pokazuju da upo-treba ure|aja A klase u do-ma}instvu mo`e smawitira~un za struju i za vi{e od40 odsto, a ovi ure|aji u po-slovnom prostoru potro{ei do 70 odsto mawe struje odstarih aparata.

Prema re~ima @eqkaMilovi}a, koordinatoraprodaje u kompaniji „Teh-nomanija“, energetski ra-zred ure|aja je sada najbit-nije pitawe mu{terija.

- Gotovo svi noviji ure-|aji su A klase, a sada gra-dacija ide i do A+++++ -ka`e Milovi}. - Prodajave{-ma{ina sa D oznakomje zabrawena u Evropskojuniji, a kod nas imamo tekpokoji elektri~ni {tedwaku ovoj klasi. Razlika u ceni

ma{ina za prawe ve{a saoznakom A i B je izme|u1.000 i 1.500 dinara, {to jetek od pet do deset odsto ce-ne, ali u{tede energije su

daleko ve}e. Jer, sa dobrimperformasama ure|aja, ra-~uni za elektri~nu energijubudu mawi na kraju meseca.

Tr`i{te

ME\U ma{inama zasu{ewe ve{a najvi{e jeonih u klasi B, dok velikideo klima-ure|aja, kako na-vodi na{ sagovornik, nosiB i C oznake.

- Kupcima odobravamobeskamatni kredit na 18

meseci za sve ure|aje u Aklasi, ~ime ih dodatno sti-muli{emo da razmi{qaju oenergetskoj efikasnosti -ka`e Milovi}. �

biznis@novosti.rs22 NOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012.

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodatakaPriprema Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178

POTRO[WA energi-je i wena racionalnaupotreba jedne su odkqu~nih tema dana{wi-ce. U Srbiji je ta pro-blematika i daqe u za-~etku, zbog ~ega je izuzet-no va`no sistematskiraditi na podizawu sve-sti gra|ana o u{tedama ikoristima koje donosiprimena principa ener-getske efikasnosti.

KOMPANIJA „HENKEL“ VE-LIKU PA@WU POKLAWA

upravo odr`ivom razvo-ju, kako na globalnom ni-vou, tako i u Srbiji.Prepoznav{i vrednostideje energetske efika-snosti i u ciqu {to ve-}eg anga`ovawa na tompoqu, „Henkelov“ brend„Ceresit“ ve} vi{e godinablisko sara|uje sa Cen-tralnoevropskim foru-mom za razvoj (CEDEF),kao i Alijansom za ener-getsku efikasnost.

U na{oj zemqi, kompa-nija je na poqu energet-ske efikasnosti najak-tivnija kroz „Ceresit“,

kqu~ni brend sektora„Adhezivi tehnologije“.Ve} decenijama „Ceresit“uspe{no prati trendoveu proizvodwi, a kroz svoj„Ceresit ceretherm sistem“omogu}ava u{tedu ener-gije od 40 odsto. U pita-wu je termoizolacija ko-ja je veoma brzo isplati-va, u periodu od tri dosedam godina, u zavisno-sti od toga koji energentse koristi za grejaweodre|enog objekta. „Cere-

sit“ nudi dugoro~na re{e-wa, kako za sredinu krozu{tedu energenata, takoi kroz u{tedu u doma}in-stvima.

INVESTICIJA U IZOLACI-JU SAMO JE JEDAN OD NA^INARACIONALIZACIJE POTRO[-WE ENERGIJE. Izuzetno jeva`no da gra|ani posta-nu svesni zna~aja kojitermoizolacioni siste-mi (fasade) imaju iu{teda koje se na taj na-~in posti`u, a koje um-nogome doprinose ener-getskoj efikasnosti. �

12-759

KUPCI ELEKTRI^NIH URE\AJA SVE VI[E BIRAJU ENERGETSKE KLASE

ENERGETSKA EFIKASNOST

„A“ razred tawi ra~un�� Fri`ider A++ koristi 2,5 puta mawe energije od onog sa oznakom B

SijalicePROIZVODWA i prodaja kla-si~nih sijalica u Evorpskojuniji potpuno }e zamretiod septembra, kada }e u gr-la lampi i lustera biti u{-rafqene samo {tedqivesijalice. Proizvodwa sve-tiqki od 100 i 75 vati ve}je zabrawena, jer efikasni-je sijalice potro{e od 65do 80 odsto mawe struje.

IT autletKOMPANIJA „Tehnomanija“otvorila je nedavno prvinajve}i IT autlet u Beo-gradu. Ovde su ~ak do 40odsto sni`ene cene laptopi desktop ra~unara, moni-tora, {tampa~a i prate}eopreme.IT autlet nalazi se naKanarevom brdu u uliciVukasovi}evoj 50a.

ODGOVORNOST U maloprodajnim lancima „Tehnomanije“ odavno brinu o energetskoj efikasnosti

1.500DINARA je maksi-malna razlika uceni ma{ina zaprawe ve{a saoznakom „A“ i „B“

40ODSTO smawuje ra-~un za struju upotre-ba ure|aja „A“ klaseu doma}instvu

18MESECI iznosibeskamatni kreditkupcima u „Tehno-maniji“ za sveure|aje u „A“ klasi

Upotreba ure|aja A klase u poslov-nom prostoru mo`e smawiti ra~unza struju i za vi{e od 70 odsto

Prodaja ve{-ma-{ina sa D ozna-kom je zabrawenau Evropskoj uniji

�F

OT

O D

. MI

LO

VA

NO

VI

]„HENKEL“ I ODR@IVI RAZVOJ

Do 40 odstojeftinije!�� Gra|ani moraju da postanusvesni zna~aja termoizolacije

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012. 23

DANAS, kada ekonom-ska kriza uti~e na sve seg-mente poslovawa, potro{-wa energije je takva da na-stavqa sa dramati~nimrastom. Novi zahtevi tr-`i{ta tra`e hitne reak-cije u poslovawu, dok bri-ga za za{titu `ivotne sre-dine i klimatske promeneostavqaju malo prostoraza gre{ku, pa je kori{}e-we energije sve ve}a svet-ska tema.

POTREBE ZA ELEKTRI^NOMENERGIJOM RASTU, dok sadruge strane ponuda ne mo-`e da isprati taj rast zbogograni~ewa u tro{ewuprirodnih resursa. Zato je

okretawe privrede ener-getski efikasnim re{ewi-ma neizbe`no.

ENERGETSKA EFIKASNOSTNIJE ISKQU^IVO POVEZANASA SMAWEWEM TRO[KOVAENERGIJE. Ipak, jasno je daje umawewe potro{we iwena optimizacija, kako uprivredi, tako i u pojedi-na~nim doma}instvima,wen najuo~qiviji aspekt.Od ove godine kompanija

Schneider Electric ima pose-ban onlajn program obukana temu energetske efika-snosti, koji mogu da posetesvi zainteresovani gra|a-ni i dobiju priliku da se,na izrazito jednostavanna~in, informi{u o ovojbitnoj temi.

- Pravo re{ewe za onekoji `ele vi{e da znaju oenergetskoj efikasnostijeste da se ukqu~e na

Energy University i u`ivajuu besplatnim onlajn kur-sevima na engleskom jeziku- ka`u iz Schneider Electric.

OVAJ PORTAL ZA U^EWE KRE-IRAN JE upravo na zahtevsvih zainteresovanih zaenergetsku efikasnost, ko-ji o tome malo znaju, a `e-leli bi da se podrobnijeinformi{u. Sadr`i alatei informacije na temu po-tro{we elektri~ne ener-

gije, aplikacija za uprav-qawe potro{wom, kalku-lacija povra}aja investi-cije i primere re{ewa ko-ja se mogu primeniti brzoi jednostavno. � 6-1613

SVAKO doma}instvomo`e da podigne svojuenergetsku efikasnost samawim ili ve}im ulaga-wima. Zamena prozora,ugradwa termoizolacije ikori{}ewem {tedqivihelektri~nih aparata pove-}a}e u{tede energije ismawiti ra~une na krajumeseca.

UGRADWOM PROZORA SA[TO MAWIM KOEFICIJEN-TOM PROLAZA TOPLOTE gubi-ci energije mogu se i pre-poloviti, a ulagawe sevra}a u periodu od tri dopet godina. Sa mawim in-vesticijama, gumene ilialuminijumske trake i laj-sne tako|e donose u{tede.

- Postavqawem termoi-

zolacije mo`e se u{tedetiod 25 do 65 odsto, u zavi-snosti od materijala, aivesticija se vra}a u peri-odu od ~etiri do sedam go-dina - obja{wavaju stru~-waci. - Stiropor, mine-ralna i kamena vuna, poli-stirene, stirodur, pa ~ak imaterijali od slame su do-bri i poma`u u ~uvawu to-plote.

Veliki tro{ak svakog

doma}instva predstavqarasveta, pa upotreba {ted-qivih sijalica mo`e do-neti - mawi ra~un. U Agen-ciji za energetsku efika-snost savetuju da bojlertreba podesiti na ni`utemperaturu i paliti ga uskladu sa stvarnim potre-bama.

- Treba koristiti {tovi{e „jeftinu struju“ uvreme ni`e tarife, iakoto ne donosi energetsku,ve} nov~anu u{tedu - ka`uu Agenciji. - Tokom kuva-wa, koristiti posu|e kojetro{i mawe energije i ko-ristiti ringle koje mu od-govara po veli~ini. A zabrzo zagrevawe hrane efi-kasnije su mikrotalasne

pe}nice od klasi~nog{poreta.

NAJVI[E MO@E DA SEU[TEDI KADA SE RACIONAL-NO PALE grejalice, TA pe}ii klima-ure|aji.

- Regulatore temperatu-re na ovim aparatima, tre-ba podesiti na vrednostikoje zadovoqavaju na{e re-alne potrebe, a ne pretera-no zagrevati odnosno hla-diti prostor. �

ENERGETSKA EFIKASNOST

SCHNEIDER ELECTRIC PREDSTAVQA TRENDOVE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

KursBESPLATNE kurseve onlajnposetioci poha|aju kadaoni to `ele. EnergyUniversity je elektronskialat preko interneta, kojije dostupan uvek. Kursevitraju jedan sat ili kra}e.Sve {to je potrebno zain-teresovanima je internetkonekcija. Potrebno je oti-}i na sajt www.SEreply.comi ukucati kod 16208R.

Obuka donosi u{tedu

Od ove godine kompanijaSchneider Electric imaposeban onlajn programobuka na temu energetskeefikasnosti

SAVETI ZA DOMA]INSTVA

„Stend-baj“ELEKTRI^NI ure|aji tro{e energiju ~ak i kada su na „stend-baj“re`imu. Razlikuju se tri vrste ovog re`ima - „off mod“, „pa-sivni stend-baj mod“ i „aktivan stend-baj mod“- pa iako aparatnije trenutno u upotrebi, kilovati se gube. Zato je potrebno,ako postoji mogu}nost, ure|aje iskqu~ivati iz {tekera.

ISTRA@UJEMO KOJA SU NAJVE]A ULAGAWA POSLEDWIH GODINA U GRADOVIMA SRBIJE - NI[

2524 biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012.

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012.

SAVET BANKARA

KAKO KORISTITIPOZAJMICU NA RA^UNU

POZAJMICA po te-ku}em ra~unu je {irokokori{}en proizvod, jer jeprocedura odobravawajednostavna. Na va{ za-htev, odobrava se pozaj-mica u iznosu prosekatromese~nih primawa,koju mo`ete koristitiprema svojim potrebama.Ono {to se ponekad pre-vi|a jeste da bi pozajmi-cu trebalo koristiti zakratkoro~no prevazila-`ewe nedostatka sredsta-va, a ne za kupovinurobe ili pla}aweusluga. Za te name-ne postoje posebnibankarski pro-zvodi, ~ija su ce-na i rok otplateprimereni svrsi.

Na sredstva ko-ja su aktivira-na dozvo-q e n i m

minusom pla}a se odgova-raju}a kamata. Na danisteka pozajmice, teku}ira~un klijenta mora bitiu plusu da bi pozajmicabila produ`ena, odla-skom u banku i potpisi-vawem novog ugovora.

Korisnici pozajmice uokviru Paket teku}eg ra-~una Rajfajzen banke sti-~u pravo na jedinstvenupogodnost - kori{}ewepozajmice bez pla}awakamate do iznosa od

10.000 dinara. Zahtevza pozajmicu mo`etedobiti u bilo kojojfilijali bankeili prona}i nainternet-strani-ci banke. Poredzahteva, neophod-na je li~na karta

i izve{tajKreditnog

biroa. �

PREPORUKA NBS

KAKO SE OSIGURATIPRED ODLAZAK NA PUT

� DA BISTE SVOJ GODI[WIODMOR {to bezbri`nije pro-veli na nekoj od turisti~kihdestinacija, treba razmi{-qati i o osigurawu od bole-sti ili povreda. Zato Na-rodna banka Srbije savetujegra|anima da obavezno upla-te polisu za zdravstveno osi-gurawe, ali da pri tom vodera~una o vrsti koja bi nanajboqi na~in mogla da za-dovoqi wihove potrebe.� PRE NEGO [TO ZAKQU^E

UGOVOR o osigurawu, gra|anitreba da vode ra~una o neko-liko ~iwenica. Prvo, neop-hodno je da provere da lidru{tvo za osigurawe ~ijase polisa kupuje ima dozvoluza rad Narodne banke Srbi-je, kao i koji su rizici po-kriveni ovom polisom. Zna-~ajan podatak je i koja je mak-simalna suma do koje }e tro-{kovi biti nadokna|eni(maksimalna visina pokri-}a), da li je predvi|eno, i ukojoj meri, u~e{}e osigura-nika u tro{kovima le~ewa ikoje izdatke, i do kog iznosa,

klijenti pla}aju sami, a po-tom im se refundiraju kadase vrate u zemqu.� JO[ JEDNA OD BITNIH

STAVKI je i koji je rok do kogse po povratku s putovawamora podneti zahtev za na-doknadu tro{kova, kao i dali }e klijentima biti vra}e-na premija ako slu~ajno nedobiju vizu.� VEOMA JE VA@NO da gra|a-

ni prvenstveno znaju {ta svepokriva polisa zdravstve-nog osigurawa. To su tro{-kovi ambulantnog i bolni~-kog le~ewa, lekova i sani-tetskog materijala i sli~no,kao i neophodna nov~anasredstva koja se izdvajaju zatransport do najbli`e bol-nice i tro{kovi eventualnemedicinske evakuacije.� OVAJ VID OSIGURAWA pru-

`a za{titu za slu~aj iznena-dne bolesti i povreda za vre-me boravka u inostranstvu.Ukoliko nastupi osiguranislu~aj, potrebno je da se prvoobratite na kontakt-telefonnazna~en na va{oj polisi. �

JELENA ALEKSI], direktorka Sektora za prodajustanovni{tvu Rajfajzen banke

SVET BIZNISABANKE EVROZONE POZAJMILE SU ODCENTRALNE BANKE rekordne 529,53milijarde evra, u okviru druge rundetrogodi{wih kredita koje je ta bankadanas ponudila u ciqu ja~awalikvidnosti u evropskom bankarskomsektoru.Ukupno 800 banaka zatra`ilo je krediteuz izuzetno niske kamatne stope, po{toje tokom prve akcije ECB iz decembrapozajmqeno 489,19 milijardi evra.Obim kredita, kao i broj banaka koje suse prijavile za wihovu dodelu,nadma{io je o~ekivawa analiti~ara.Postoje nagove{taji da }e bankeiskoristiti deo sredstava za kupovinuobveznica perifernih zemaqaevrozone, me|utim, analiti~arismatraju da bi ve}i od o~ekivanog obimkredita mogao da bude znak da banke

o~ekuju nastavak problema safinansirawem.

KOMPANIJA „PRVA PETOLETKA“ IZTRSTENIKA je u 2011. godini imalaprihod od 35 miliona evra, {to je za~etvrtinu vi{e nego godinu danaranije.

- Dve tre}ine realizacije u 2011.godini je ostvareno zahvaquju}i izvozu- rekao je generalni direktor „Prvepetoletke“ Zoran Veselinovi}. - Plan za2012. godinu je pove}awe prodaje za 15procenata. „Petoletka“ danas izvozi uvi{e od 50 zemaqa i prisutna je nasvim kontinentima, izuzev Australije, aponovo uspe{no radi sa partnerima izRusije, Nema~ke, Italije.Pro{iren je ugovor sa Kamazom, a„Petoletka“ ima ugovoreno partnerstvoi sa firmama „Maz“,„Amkodor“,“Hanzafleks“, „Rasteli“,„Kooneksa“, „Merkel“.

PREDSEDNIK AMERI^KE KOMPANIJE„WU XENEREJ[N PAUER“ ^irinijevKaturija najavio je izgradwuenergetskih postrojewa vrednih ~etiri

milijarde dolara u Srbiji.„Elektroprivreda Srbije“ saop{tila jeda je Katurija najavio da }e taenergetska kompanija i konzorcijumfirmi sa kojima sara|uje, sa EPS-om 20.marta potpisati pismo o namerama zagradwu 1.430 megavata energetskihkapaciteta vrednih skoro ~etirimilijarde dolara.- Re~ je o projektima od 50 megavata

kori{}ewa solarne energije, 200megavata na biomasu, 50 megavata zakori{}ewe otpada, 450 megavatavetroenergije i 680 megavata velikihhidroprojekata - rekao je Katurija uBriselu na debati „Upoznajte Srbijukao investicionu destinaciju“.Precizirao je da da su u konzorcijumufirme sa kojima „Wu xenerej{n pauer“sara|uje, kao {to su „Iton“, „XounsLang Lasal“, „Martifer grupa“ i„To{iba“.

SLOVENA^KI „MERKATOR“ U 2012.GODINI PLANIRA PREUZIMAWEMAWIH TRGOVINSKIH LANACA USRBIJI, najavila je ~lanica uprave„Merkatora“ za Jugoisto~nu EvropuStanka ^urovi}.- „Merkator“ je u Srbiji lane imao

prihod od 531 milion evra, {to je rastod 18 odsto u odnosu na 2010. godinu -ka`e ^urovi}. - Ne ra~unaju}i ovapreuzimawa, ukupne investicije„Merkator grupe“ u Srbiju u 2012.iznosi}e 25 miliona evra. Uprkos tome{to je u delu robe {iroke potro{wesrpsko tr`i{te lane imalo pad mi smozadovoqni, jer smo kao vi{eformatni

trgovac uspeli da odgovorimopotrebama potro{a~a.

INDUSTRIJSKA PROIZVODWA U SRBIJIU JANUARU JE MAWA za 2,7 odsto uodnosu na januar pro{le godine, dok je uodnosu na prosek 2011. zabele`en pad od16 odsto. U odnosu na isti mesec lane,proizvodwa prera|iva~ke industrije jesmawena za 7,6 odsto, dok je rastevidentiran kod rudarstva - za 10,9odsto i snabdevawa elektri~nomenergijom, gasom, parom i klimatizacija- za 6,2 odsto.Podaci o industrijskoj proizvodwi - ponamenskim grupama, u januaru 2012. uodnosu na januar prethodne godine,pokazuju da je do{lo do pada uproizvodwi kapitalnih proizvoda (18,8odsto), netrajnih proizvoda za {iroku

potro{wu (devet odsto) i trajnihproizvoda za {iroku potro{wu (8,4odsto).Najve}i uticaj na pad industrijskeproizvodwe u januaru imali suproizvodwa osnovnih metala,prehrambenih proizvoda, osnovnihfarmaceutskih proizvoda i preparata,duvanskih proizvoda... M. L. J.

FILIJALA KOMPANIJE „IKEA“ U FRANCUSKOJ [PIJUNIRA-LA ZAPOSLENE i jedan broj klijenata, zbog ~ega bi se mogla

na}i pred licem pravde. [vedska firma anga`ovala je privatne agencije kakobi do{la do li~nih podataka koji se dr`e u tajnosti u policiji o zaposlenima,potencijalnim saradnicima firme i jednom broju klijenata. Dvanaestakzaposlenih se priprema da tu`e preduze}e, a u slu~aju da se doka`e krivica, sudodre|uje zatvorsku kaznu u trajawu od pet godina i nov~anu kaznu od 300.000 evra.

SPEC.

UJAVNOSTI ~esto slu{amo o nasu-{noj potrebi da se privuku veliki

investitori koji mogu da o`ive doma}uprivredu, uposle lokalne dobavqa~e ipostoje}u radnu snagu. U procesu privla-~ewa investicija kqu~no mesto zauzima-ju konkurentni uslovi koje investicionelokacije treba da ponude ulaga~ima (jed-nostavne procedure, efikasna admini-stracija, opremqeno zemqi{te, finan-sijske povlastice), kao i napredni mar-ketin{ki alati za promociju investici-onih potencijala i konkurentnih sekto-ra privrede. Dodatnu pa`wu zaslu`uje ipitawe regionalne saradwe kao predu-slov za usagla{avawe standarda i uslovaposlovawa u Jugoisto~noj Evropi kakobi se podstakle nove investicije, una-predila ekonomska razmena i konkurent-nost na nivou regiona.

Kako bi do-p r i n e o

ostvarewu ovogstrate{kog ci-qa za Srbiju iregion, NALEDje obezbedio po-dr{ku za uvo|e-we zajedni~kihstandarda kva-liteta privred-nog ambijenta uJIE kroz reali-

zaciju programa certifikacije op{tinau susednim zemqama u regionu.

Polovinom februara, ~uveniFinancial Times objavio je listu naj-

boqih op{tina i gradova za ulagawe uEvropi 2012/2013 u konkurenciji od 253evropska grada i 110 regiona. Me|u top10 investicionih destinacija na{lo se~ak pet lokalnih samouprava iz Srbije,od kojih svih pet poseduje sertifikat opovoqnom poslovnom okru`ewu: In|i-ja, Sremska Mitrovica, Vrawe, Zaje~ari Subotica. Ovo je prva svetska rang-li-sta u kojoj je Srbija ispred svih zemaqau regionu po konkurentnosti, ukqu~uju-}i i Sloveniju. Srbija se pojavquje se-dam puta u ovom izve{taju, Slovenijapet, Hrvatska dva, a ostale zemqe iz re-giona nisu u{le na listu. PriznaweFinancial Timesa, kao najuticajnijih po-slovnih novina na svetu, zna~i da zala-gawa na{ih op{tina da unaprede po-slovnu klimu i pru`e {to boqe usloveinvestitorima nisu pro{la neprime}e-na, i to u svetskim razmerama, i da jeovih pet op{tina zasijalo punim sjajemna investicionom nebu Evrope, kaouvertira za etablirawe programa certi-fikacije u regionu. �

Procedureda budu lak{e

LEK ZA PRIVREDU

VIOLETA JOVANOVI]IZVR[NI DIREKTORNACIONALNE ALIJANSEZA LOKALNI EKONOMSKIRAZVOJ - NALED

Regional-na sarad-wa je pre-duslov zausagla{a-

vawe standar-da da bi se pod-stakle noveinvesticije

� Pi{e: Du{an STOJANOVI]

SAMO za posledwe tri ipo godine u komercijal-ne i proizvodne objekte

na teritoriji Ni{a, inve-stirano je ukupno 350 mili-ona evra. Tako je ovaj gradbogatiji za 45 novih firmi,koje }e, kada sve budu kom-pletno zavr{ene, zapo{qa-vati oko 8.800 qudi. Uprkosglobalnoj ekonomskoj krizi,Ni{ je na ovaj na~in uspeoda, uglavnom kroz subvenci-

je za nova radna mesta, po-stane jedna od najpo`eqni-jih lokacija za izgradwu po-slovnih objekata u Srbiji, aprema podacima iz Kabine-ta gradona~elnika i Regio-nalne privredne komore, vi-{e od polovine pomenutognovca su strane investicije,i to - grinfild.

Industrija

PRVI ozbiqniji inve-stitor, koji je probio led uprocesu privatizacije ugradu na Ni{avi bio je„Filip Moris“. Usledilaje ubrzo i uspe{na privati-zacija „Nisala“, da bi posletoga, uz, uglavnom neuspe{-ne slu~ajeve privatizacije,nastala duga praznina. Aonda je po~ela da o`ivqavaindustrijska zona Dowe Me-|urovo, do pre dve godinepoluopremqena livada i de-lom bara od 10 hektara.

Danas je ovaj prostor jed-no od najve}ih gradili{ta u

Srbiji. Ju`nokorejska „Ju-ra“ je prva izgradila svojufabriku, povr{ine 20.000kvadrata. Samo posle neko-liko meseci, u potpuno no-vim halama, povr{ine13.000 kvadrata, startovalaje i sestrinska firma „[inVon“. Italijanski „Dajtek“tako|e privodi kraju radovena svojoj fabrici, a ne{todaqe i francuski „Sa`em“}e graditi svoj pogon. Inve-sticije „Jure“ iznose 15 mi-liona evra, „[in Von“ - 13,

„Dajtek“ - osam, koliko i„Sa`em“. Samo u „Juri“ i„[in Vonu“ trenutno radi2.500 uglavnom mladih qu-di.

- Sve {to je bilo do nas,da bismo privukli investi-tore, mi smo odradili - ka-

`e gradona~elnik Ni{a mrMilo{ Simonovi}. - Biloje posla od infrastruktur-nog opremawa lokacija i da-vawa istih investitorimabez naknade do osnivawaslobodne zone „Jug“, ubrza-vawa dobijawa potrebnihdozvola i otvarawa svojekancelarije u Briselu.

Izgradwa

^ELNICI „Jure“ prviput su do{li u Ni{ pre tri

godine, a ve} za nekolikomeseci izabrali su lokacijui ubrzo je po~ela izgradwafabrike. Dakle, od startado ciqa pro{la je samo jed-na godina.

- Za Ni{ smo se odlu~ilizbog odli~nog strate{kog

polo`aja i odli~ne logi-sti~ke podr{ke, dobrihtransportnih kapaciteta -drumskih, `elezni~kih i va-zdu{nih univerziteta koji{koluje kadrove - rekao jejedan od direktora „Sa`e-ma“, @or` Budoar.

Uslovi

I OSTALI investitorisu uvideli ove povoqneuslove. Italijanski „Bene-ton“ je kupio tekstilnu in-dustriju „Niteks“, a ukupnavrednost investicije je 43,2miliona evra, gde }e posaodobiti oko 3.000 qudi, odkojih 200 ve} rade. Me{o-vita srpko-italijanskafirma „Italinis“ kupi-la je kompleks od 15 hek-tara kod Ni{ke Bawe,gde }e u akva-park, ho-tele i mnoge drugesadr`aje, nare-dne ~etirigodine bi-ti inve-

stirano stotinak milionaevra, a posao ~eka najmawe800 Ni{lija. Napu{tenukasarnu „Bubawski heroji“,tako|e povr{ine 15 hektara,pazarila je ameri~ka firma„Clean earth capital“, a osimstambenog i poslovnog pro-stora, ovde }e, tako|e u pe-riodu od ~etiri godine, ni-}i i mnogi drugi sadr`aji u{ta }e se investirati oko80 miliona evra.

Tako|e, uz ve} potpisaneugovore sa gradskim vlasti-ma, odmakle su i aktivnostina realizaciji investicijapoznate belgijske kompanije„Greenworks“, a treba izdvo-jiti i izgradwu kargo cen-tra na delu ni{kog aerodro-ma od 26 hektara, za {ta jezainteresovana austrijskafirma „Eyemaxx“. Vrednostinvesticije je 60 milionaevra, a po~etak realizacijeprve faze o~ekuje se u ovojgodini. „Beneton“ uvelikotra`i novu lokaciju za iz-gradwu jo{ jedne fabrike. �

�Pi{e: D. STOJANOVI]

SRPSKO-NEMA^KA Fabri-ka „LMB Soft“ u Ni{u, bar zasa-da, ne spada u grupu onih velikihkompanija ni po broju zaposlenihni po investicijama. Me|utim, sobzirom da je u pitawu preduze}esa visoko sofisticiranim tehno-logijama u gradu na Ni{avi sma-traju, da tek predstoji budu}nostu kojoj }e biti i vi{e investici-ja i daleko ve}i broj radnih me-sta. Potvrda takvih o~ekivawa sui predstoje}a ulagawa u izgradwunove fabrike u industrijskoj zo-ni Dowe Me|urovo.

Kao me{ovita firma u kojoj je90 odsto udeo kapitala nema~ke

kompanije „LMB Tehnolo`i“Klausa Jen~a, a 10 odsto Ni{lijeDragana Jankovi}a, kompanija jeprisutna vi{e od deceniju.Osnovna delatnost ogleda se uproizvodwi ure|aja i pru`awuusluga za potrebe prikupqawa,procesirawa i transfuzije krvi,ali i u inovativnom radu na pro-nala`ewu novih re{ewa i osvaja-wu novih proizvoda u ovoj obla-sti. Ni{ta od toga se ne radi uSrbiji, gde su, ina~e, male i po-

trebe, te zato najve}i deo proi-zvodwe zavr{ava u izvozu prekomati~ne firme u Nema~koj. Po~e-lo se sa pet, a sada je ovde zaposle-no 45 qudi, dok }e u novoj fabri-ci u Dowem Me|urovu biti otvo-reno jo{ 60 radnih mesta koja }eSrbija subvencionisati sa po9.000 evra.

- Proteklih deset godina, inve-stirali smo ne{to vi{e od200.000 evra, me|utim, ako bi seuzela u obzir i ulagawa u robu,znawe i qude, onda je pomenutacifra daleko ve}a - ka`e Janko-vi}. - Trenutni izvoz na godi{-wem nivou oko milion evra.

Kada je re~ o novoj investiciji,„LMB Soft“ je nedavno za 13 mi-

liona dinara kupio 40 ari zem-qi{ta u Dowem Me|urovu. Tu }edo kraja oktobra biti izgra|enposlovni objekat povr{ine 1.200kvadrata, gde }e se preseliti sa-da{wi radnici i otvoriti 60 no-vih radnih mesta. Samo u prvojfazi u objekat }e biti investira-no izme|u pola miliona i 700.000evra, na {ta treba dodati i neko-liko stotina hiqada evra koliko}e se potro{iti za modernu opre-mu i edukaciju kadrova.

- Ni{ je odli~na baza za na{biznis - ka`e nema~ki partnerKlaus Jen~. - Ovde tek planiramoda se {irimo u svakom pogledu,od novih investicija i oboga}i-vawa proizvodnog programa dozapo{qavawa radnika.

Sa otvarawem nove fabrike,o~ekuju da }e se izvoz najmaweutrostru~iti. �

Investirano350 miliona€�� Posao za 3.000 radnika u „Benetonu“.„Jura“ izgradila fabriku od 20.000 kvadrata

Moderne ma{ineprilika za izvoz�� Nema~ka firma doprinosirazvoju grada i novih radnih mesta

Ubranisti~ki planNI[ je imao problema sa nedostatkom gra|evinskog zemqi{ta.- Jedan od na{ih poteza bio je i usvajawe novog Generalnog urba-nisti~kog plana, ~ime je dobijeno 120 hektara nove industrijskezone du` Koridora 10 ka hotelu „Nais“ i investitorima je dat pro-stor za ulagawe - ka`e direktor Kancelarije za lokalni ekonom-ski razvoj Milan Ran|elovi}. - Tu treba dodati i lokacije oko ae-rodroma, „Nisala“, „Vulkana“...

Stopa zaposlenostiPREMA podacima iz Regionalne privredne komore, u Ni{u delujeoko 2.500 privrednih dru{tava, od kojih su 90 odsto mala i sred-wa preduze}a, a tu je i oko 5.000 raznih zanatskih radwi. I poredsvega, u gradu na Ni{avi je i daqe velika nezaposlenost. Na evi-denciji filijale NSZ na radno mesto ~eka 36.000 qudi. A koliko suovde `eqni posla, pokazuje i primer da je za 2.500 radnih mesta u„Juri“ i „[in Vonu“ u red stalo 7.500 `iteqa Ni{a.

Zona DoweMe|urovojedno je odnajve}ihgradili{tau Srbiji

DR MILO[SIMONOVI]

GRADONA^ELNIK NI[A

Bez giganataONO {to Ni{lije posebno boli je nestanak nekada{wih privrednihgiganata - Elektronske industrije (EI) i Ma{inske industrije Ni{(MIN). Prva je zapo{qavala 20.000, a druga desetak hiqada radnika. - Ekonomske aktivnosti u EI i MIN u posledwe tri godine sve su inten-zivnije - isti~e gradona~enik Ni{a. - Tamo uspe{no posluje velikibroj privatnih kompanija, od elektronike do prehrambene industri-je, zapo{qavaju dosta qudi i sve su izvozno orijentisane.

USPEH Fabrika „Jura“ jedna je od prvih koja je otvorena posledwih godina u Ni{u

POSAO „Beneton“ ima u planu radna mesta za 3.000 Ni{lija

Po~elo se sa pet, asada je ovde zaposle-no 45 radnika, dok}e u novoj fabricibiti otvoreno jo{60 radnih mesta

INVESTICIJE

biznis@novosti.rs26 NOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012.

OLAK[ICE MINISTAR

� Pi{e: M. JANKOVI]

SPORAZUMOM izme|uKanade i Srbije srpskosto~arstvo dobija pri-

liku za izuzetan uspon. Za-hvaquju}i ovom Memoran-dumu omogu}i}e se unapre-|ewe proizvodnih kapaci-teta u srpskom sto~arstvu,pre svega kroz unapre|ewerasnog sastava grla. Spora-zum bi trebalo da doprine-se pove}awu poqoprivredneproizvodwe, jer Srbija da-nas koristi samo 30 odsto.

Administativni spora-zum potpisan je i izme|u re-sornih minitarstava Srbi-je i Francuske. On }e omo-gu}iti stvarawe instituci-onalnog okvira za punu sa-radwu nadle`nih slu`bi uokviru ministarstva. Sr-bija }e dobiti dragocenuasistenciju Francuske uizradi propisa, zakona ipodzakonskih akata u obla-sti poqoprivrede.

Kanada

MINISTAR poqopri-vrede, trgovine, {umarstvai vodoprivrede Du{an Pe-trovi} i ambasador KanadeW. E. Roman Va{~uk potpi-sali su Memorandum o razu-mevawu izme|u dva resornaministarstva.

- Sto~arstvo trenutno~ini svega 30 odsto poqo-privredne proizvodwe u

Srbiji, a ciq je da to u~e{-}e bude duplirano i daiznosi 60 odsto, {to }e do-prineti pove}awu proi-zvodwe mesa, mleka i jaja -ka`e Petrovi}. - Srbija uovom trenutku ima mawakdobre stoke, rasni sastavgrla treba da bude prome-wen {to je pre mogu}e. Radise o vrlo slo`enom i kom-plikovanom procesu, a pot-pisivawem Memoranduma istvarawem formalnog okvi-ra za unapre|ewe saradwetaj proces bi}e ubrzan. Ka-nada ima izuzetno kvalitet-nu produkciju dobrog genet-skog materijala u sto~ar-stvu.

Su{tina ovog sporazumaje uspostavqawe formalnogokvira koji }e omogu}itisvim nadle`nim instituci-

jama u Srbiji da uspostaveadekvatnu saradwu sa odgo-varaju}im kanadskim insti-tucijama. Institut za sto-~arstvo u Zemunu je utvr|enkao referentna ustanova uSrbiji koja }e sa kanadskiminstitucijama ostvaritisaradwu u pogledu unapre-|ewa genetskog materijala una{oj zemqi.

Kanadski ambasadorVa{~uk istakao je da ta zem-qa prepoznaje potencijalSrbije kao proizvo|a~a vi-sokokvalitetne hrane zazemqe u okru`ewu i Evro-pi, zbog ~ega `eli da pomo-gne u unapre|ewu wenogproizvodnog kapaciteta ugovedarstvu, proizvodwimleka, sviwarstvu, kao iostalim oblastima sto~ar-stva.

- Uvideli smo da kompa-nije i poqoprivrednici izSrbije pokazuju sve ve}i in-teres za na{u visokokvali-tetnu tehnologiju i opremuza sto~arstvo - ka`e Va{-~uk. - Kanada je do sada u ovuoblast u Srbiji direktnoinvestirala 10 milionaevra, {to je do sada omogu-}ilo ukupan obrt od 60 mi-liona evra.

Francuska

KADA je re~ o sporazumusa Francuskom, on se odno-si na pomo} ove zemqe uizradi propisa, zakona ipodzakonskih akata u poqo-privredi.

- U Francuskoj, koja je me-|u prvim izvoznicima nasvetu, pola miliona qudi sebavi poqoprivrednom pro-izvodwom - rekao je Ambasa-dor Francuske Fransoa-Gzavije Denio. - Takvi re-zultati su delom omogu}enizahvaquju}i i zajedni~kojpolitici EU u oblasti po-qoprivrede. U ovom trenut-ku imamo priliku da prene-semo Srbiji svoja iskustva.

Potpisivawe Sporazumaima za ciq unapre|ewe in-stitucionalnih, politi~-kih i ekonomskih odnosaSrbije i Francuske u sferipoqoprivrede kao i pro{i-rewe saradwe ove dve zemqeu nau~nom i agroindustrij-skom sektoru. �

SRBIJA POTPISALA SPORAZUME O AGRARU SA KANADOM I FRANCUSKOM

[ansa za proizvodwu�� U planu pove}awe poqoprivredni razvoj na 60 odsto

� Pi{e: M. JANKOVI]

POQOPRIVREDNI-CI vi{e ne}e mora-ti da pla}aju posebne

da`bine teladi, junadi iprasadi za daqi tov, jer suove nadoknade ukinute odpo~etka marta. Vlada Sr-bije donela je i uredbu oprodaji 50.000 tona mer-kantilnog kukuruza po ce-ni od 18 dinara po kilo-gramu, kako bi zna~ajnosmawila tro{kove tova,ali i proizvodwe hrane za`ivotiwe i unapre|ewasto~arske i proizvodwemesa. Kako bi se podspe-{ila poqoprivreda u na-{oj zemqi, tu su i subven-cionisani krediti za ovuoblast.

Materijal

DA@BINE na uvoz uki-nute su kako bi se pove}a-la ponuda na doma}em tr-`i{tu.

- Ciq ove olak{ice jeda se vi{e proizvodi nadoma}em tr`i{tu ovog va-`nog reprodukcionog ma-terijala za proizvodwu ugovedarstvu i sviwarstvu -ka`e ministar poqopri-vrede Du{an Petrovi}. -Odluka je u sklopu ukup-nih mera i aktivnosti zaunapre|ewe sto~arske pro-izvodwe imaju}i u viduzna~aj sto~arstva za una-pre|ewe agrara u celini.

Olak{ice se ko-riste za telad te-`ine do 80 kilo-grama, junad od80 do 300 kilo-grama za ko-je je ca-rinskas t o p a

Proizvodwa iprerada vo}a

PROGRAM Kraqevine Danske,koji }e podr`ati privatnisektor jagodi~astog ibobi~astog vo}e u ju`nojSrbiji, predvi|a ulagawe odukupno devet miliona evra.Ovu pomo} }e mo}i da koristepoqoprivredni proizvo|a~iiz pet okruga - P~iwskog,Jablani~kog, Topli~kog,Ni{avskog i Pirotskog.Poqoprivrednici }e dobijatibespovratnu pomo} zapodizawe najsavremenijih

zasada jagodi~astog ibobi~astog vo}a, kupovinuopreme i hladwa~a, a bi}eorganizovana i obuka.Sporazumom }e se unapreditiproizvodwa i podi}ikonkurentnost srpskihproizvo|a~a.

Saradwa saturskim agrarom

OBIM razmene poqoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbijei Turske u 2011. godini bio je navi{em nivou nego u 2010.godini.- Izvoz je iz Srbije u Tursku u2011. godini pove}an za 80 do 90odsto i smawen je deficit nasrpskoj strani. Obim trgovine jepove}an, a trgovinski odnosi sutek na po~etku razvoja - ka`u izMinistarstva poqoprivrede.Ministar hrane, poqoprivredei sto~arstva Republike Turske

Mehmet Mehdi Eker ukazao je naneophodnost unapre|ivawa ipove}awa saradwe u oblastipoqoprivrede jer ta oblastuti~e na svakodnevni `ivot iosnova je za razvoj ukupnihtrgovinskih i ekonomskihodnosa.

Isporuka|ubriva

MINISTARSTVO poqoprivredezapo~elo je isporuku |ubriva KANpo Uredbi o obnavqawu robnihrezervi merkantilne p{enice ikukuruza u selu Glogovac uop{tini Bogati}. Ovde je 63poqoprivrednika preuzelo 37,1tonu |ubriva i u narednih desetdana bi}e raspodeqena ukupnakoli~ina od 11.190 tona |ubriva.- Isporuka se od 23. februaraodvija odli~no i bez problema,pa o~ekujem da }e mineralno|ubrivo za ceo Ma~vanski okrug

biti raspodeqeno u narednihdesetak dana - rekao je koordi-nator za Ma~vu, Zoran Mileti}.U isporuci je u~estvovao skladi-{tar „Klas“ iz Klewa a unarednim danima ukqu~i}e se iostali ovla{}eni skladi{tari,kojih na toj teritoriji ima pet.

AGRAR

PLAN Rasni sastav stoke u Srbiji u naredom periodu bi}e promewen

Steone juniceKANADA je u posledwih ~etiri do pet godina investirala zna-~ajna sredstva koja su doprinela unapre|ewu genetskog materi-jala u Srbiji. Iz te zemqe je tokom 2008. i 2009. godine uvezenveliki broj steonih junica.

Su{tina sporazuma je uspostavqa-we formalnog okvira koji }e omo-gu}iti svim institucijama u Srbijida uspostave saradwu sa odgovaraju-}im kanadskim kompanijama

Ukinute da

Ciq ukidawada`bina na uvozje da se vi{eproizvodi nadoma}em tr`i{tuza proizvodwu ugovedarstvu isviwarstvu

DU[AN PETROVI],MINISTAR POQOPRI-

VREDE, TRGOVINE,[UMARSTVA I

VODOPRIVREDE

�� Uredba spu{ta tro{kov

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012. 27

STVO SMAWILO TAKSE STO^ARIMA

do sada bila 12 odsto. No-vom uredbom da`bine sevi{e ne}e pla}ati ni priuvozu prasadi koja su te{-ka do 50 kilograma, za kojesu poqoprivrednici ra-nije bili primorani dapla}aju carinu od ukupno31,5 odsto.

Zajmovi

TU su i posebno olak{a-ni krediti, kojima dr`avapoma`e razvoj ove privre-dne grane u zemqi.

- Subvencionisani kre-diti za poqoprivrednikebi}e u doma}oj valuti, akamatna stopa }e bitifiksna i iznosi}e {estodsto na godi{wem nivou -

obja{wava Petrovi}. -Ova kamata je znatno ni`anego pro{le godine kada jeiznosila osam odsto.

Konkurs

OVE godine, pored regi-strovanih poqoprivred-nih gazdinstava i zadruga,za ova sredstva mo}i }e dakonkuri{u i druga zainte-resovana pravna lica, od-nosno preduze}a.

Za registrovana poqo-privredna gazdinstva cen-zus za uzimawe subvencio-nisanog kredita }e bitipet miliona dinara, odno-sno 50.000 evra, dok se zapravna lica otvaraju mo-gu}nosti za uzimawe po-voqnog zajma u iznosu domaksimalno 500.000 evraili 50 miliona dinara. �

� Pi{e: N. SUBOTI]

UKIDAWEM carina iprelevmana na uvoz sojinesa~me postignut je jako do-bar efekat, sla`u se, kakosto~ari, tako i stru~waciiz ove oblasti. Poqopri-vrednici su dobili prili-ku da do|u do jeftinije sto~-ne hrane, a stru~waci isti-~u kako prvi podaci pokazu-ju da su ove mere odradilesvoj posao, odnosno, da jestabilizovana ponuda mesa,mleka i jaja na tr`i{tu Sr-bije.

Vlada Srbije, je, naime,

krajem pro{le godine, uki-nula carinu na uvoz sojinesa~me iz Evropske unije kojaje bila 6,2 odsto, a tako|e icarinu na uvoz ovog proi-zvoda iz Turske i ~lanicaEFTA sporazuma, koja je bi-la 12,3 odsto. Udeo sojine sa-~me u proizvodwi hrane za`ivotiwe je, ina~e, 20 odsto.

U Privrednoj komori Sr-bije, tako|e, isti~u kako jeova mera dala rezultate, alida }e prvi konkretni rezul-tati biti poznati tek kra-jem aprila.

- Anketu sa proizvo|a~i-ma smo uradili 15. decembra

- navodi Vojislav Stanko-vi}, specijalni savetnikpredsednika PKS. - Podacise jo{ uvek obra|uju, tako da}emo, tek krajem aprilaimati wihovu detaqnu ana-lizu.

„Na terenu“, me|utim,

izuzetno su zadovoqni efek-tima koje je donela libera-lizacija uvoza.

- Ova mera mi je jako do-brodo{la, po{to sam upra-vo u vreme wenog dono{ewapo~eo novi „turnus“, odno-sno, gajewe 50 tovqenika -obja{wava Jovan Stani-{i}, sto~ar iz Golubinaca.- Firma, od koje kupujemsto~nu hranu, spustila je ce-ne svojih proizvoda tamantoliko da mi omogu}i da ra-dim bez opasnosti da „u|emu minus“.

Dr Branislav @ivkovi},nau~ni savetnik na Insti-

tutu za sto~arstvo u Zemunu,ina~e, nutricionista kojise, jedini u Srbiji baviproblemima ishrane sviwa,napomiwe kako se oko 60 od-sto sojine sa~me uvozilo i uvreme nekada{we SFRJ.

- Srbija ima izuzetno kva-

litetne `itarice, pre svegakukuruz, koji je osnov zapripremu kvalitetne sto~nehrane - navodi @ivkovi}. -Sa sojom smo, me|utim, goto-vo stalno imali oscilacije,tako da se uvoz pokazao kaonajboqe re{ewe. Sojare su,tako|e, postale poprili~no„bezobrazne“, pa su za prera-du soje u sa~mu, uzimale ve-like procente, i sto~ari suse na najrazli~itije na~inesnalazili, kako da sami„obrade“ soju. Samim tim,siguran sam da je uvoz, i potom pitawu, ve} dao pozi-tivne efekte. � 6-1620

Produ`ena registracijagazdinstva do 15. aprila

ROK za obnovu registracije poqoprivrednihgazdinstava produ`en je do 15. aprila 2012. godine,pa nadle`ni pozivaju poqoprivrednike da obnoveregistraciju svog gazdinstva kako bi i daqe moglida koriste podsticajne mere resornog Ministarstva.Da bi se registrovalo poqoprivredno gazdinstvo,neophodno je da u gazdinstvu postoji najmawe 0,5hektara poqoprivrednog zemqi{ta, a za obavqawesto~arske, vinogradarske ili povrtarskeproizvodwe (staklenici i plastenici), odnosno zaobavqawe drugih oblika poqoprivredneproizvodwe (uzgoj ribe, gajewe pe~uraka, pu`eva,p~ela i dr.), dovoqno je kori{}ewe i mawepovr{ine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu

registrovati fizi~ka i pravna lica kao ipreduzetnici. Sama registracija obavqa se veomabrzo, a gazdinstva ne pla}aju nikakvu naknadu zaupis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracijepostoje}eg gazdinstva.

AGRAR

a`bine kod uvoza

KukuruzMINISTAR Petrovi} izrazio je o~ekivawe i da }e odluka oprodaji merkantilnog kukuruza, koje je vlasni{tvo Republi~-ke direkcije za robne rezerve, rezultirati pove}awem kon-kurentnosti proizvo|a~a u sto~arstvu i obezbe|ivawem ni-`e cene mesa na tr`i{tu za potrebe potro{a~a.- Pravo na kupovinu merkantilnog kukuruza ima privrednodru{tvo koje ima registrovan objekat za proizvodwu hraneza `ivotiwe - ka`u iz Ministarstva poqoprivrede, trgovi-ne, {umarstva i vodoprivrede.

31,5ODSTO je ranijacarina za uvozprasadi koja su te-{ka do 50 kg

80KILOGRAMA jemaksimalna te`i-na teladi za koje sekoriste olak{ice

6ODSTO je ovogodi-{wa kamata zasubvencionisanekredite za agrar

EFEKTI UKIDAWA CARINA NA UVOZ SOJINE SA^ME

e tova i hrane. Povoqni krediti od dr`ave

Jeftinija hrana usrpskim oborma�� Mera stabilizovala ponudu mleka, jaja...

StatistikaU NA[OJ zemqi, prema podacima Privredne komore Srbije,trenutno radi oko 100 firmi za proizvodwu sto~ne hrane. Ovapreduze}a, proizvode oko 800.000 tona sto~ne hrane, u vredno-sti oko 400 miliona evra. Sama potro{wa sto~ne hrane u Srbi-ji procewuje se na 2,5 do tri miliona tona godi{we.

U[TEDA O~ekuje se da }e ovom merom, izme|u ostalog, pojeftiniti i meso

biznis@novosti.rs28 NOVOSTI • Ponedeqak, 5. mart 2012.

INTERVJU ANTON TUSEN, PREDSEDNIK IO SOSIJETE @ENERAL

� Pi{e: S. MORAV^EVI]

OVE godine Sosijetebanka planira kre-ditni rast i rast de-

pozita u Srbiji, kao iotvarawe jo{ 15 novih ek-spozitura, kao i uve}awetima za novih 100 zaposle-nih. Novca za kvalitetneprojekte }e biti, a u planuje uve}awe plasmana gra-|anima i privredi i do 20odsto, ka`e za„Biznis“ An-ton Tusen,predsednikIzvr{nog

odbora Sosijete `eneralbanke.

Planovi

1U ovoj godini slavite35 godina poslovawa u

Srbiji. Kakvi su vam pla-novi za naredni period, sobzirom na to da fiansij-ska kriza ne popu{ta?

- Sosijete `eneral je pr-vo predstavni{tvo u Cen-tralnoj i Isto~noj Evropi

otvorila upravo u Sr-biji, 1977. godine i

nikada se nije po-vukla sa tr`i{ta,

bez obzira na sva doga|awau sferi politike i ekono-mije. Svesni smo, naravno,te{ko}a kroz koje prolaziova zemqa, kao i svih tur-bulencija na globalnomtr`i{tu, ali smatramo dakriza nije pogodila Srbi-ju vi{e nego neke drugezemqe u okru`ewu.

Na{a grupacija oceni-la je da je filijala u Sr-biji perspektivna, sa naj-ve}im kapacitetom za da-qi rast i to nam je omogu-}ilo da ostanemo pri ra-nije utvr|enim planovi-ma. Ove godine planiramo

kreditni rast i rast depo-zita, otvarawe jo{ 15 eks-pozitura, uve}awe tima zanovih 100 zaposlenih, asvojim klijentima }emoponuditi nove proizvodei usluge.

Ulagawa

2Koliko je i u {ta sveSosijete `eneral banka

ulagala do sada u Srbiji?- Pored podr{ke klijen-

tima, ulagali smo u sve se-gmente poslovawa. Bankase razvijala organskim ra-stom, a od 103 ekspoziture,13 je u vlasni{tvu banke.Investirali smo u razvojmre`e, proizvoda i uslu-ga, IT platformu, izgrad-wu upravne zgrade u skla-du sa najvi{im standardi-ma zelene gradwe...

Ukupni kapital banke je324 miliona evra, i bankanikada do sada nije ispla-}ivala dividende na imeostvarenog profita, ve} jesvaki put uve}avala kapi-talnu bazu. Zna~ajna su iulagawa u na{e povezanekompanije, lizing kompa-niju SOGELEASE, Sosi-jete `eneral osigurawe,Sosijete `eneral penzio-

ne fondove, ALD kompa-nija za upravqawe voznimparkom.

Zajmovi

3Analiti~ari najavqujuda }e se banke generalno

u Evropi zatvarati i odo-bravati sve mawe kredita.[ta }e u~initi va{a ban-ka?

- Sosijete `eneral ban-ka u`iva punu podr{kusvoje matice, ukqu~uju}ii daqi pristup izvorima

finansirawa. Pored toga,na raspolagawu su joj ikreditne linije u saradwisa me|unarodnim finan-sijskim institucijama,{to, uz prikupqene depo-zite, ~ini dobru osnovu zadaqi kreditni rast.

Novca za kvalitetneprojekte }e biti, a plani-ramo da ove godine uve}a-mo plasman gra|anima iprivredi i do 20 odsto.Ve} u januaru zabele`ilismo rast plasmana privre-di za 5,4 odsto. �

Kako sa krizomNA koji na~in Sosijete `eneral banka brine o svojim kli-jentima, kako im poma`e da prevazi|u krizu?- Odnos prema klijentima zasnivamo na partnerstvu na du-ge staze, stavqaju}i wih i wihove potrebe u fokus poslov-ne politike. Podr`avamo projekte svojih klijenata, vode-}i ra~una o wima na razli~ite na~ine. Ne baziramo kredi-te samo na kolateralu ve} i na realnim prihodima; u na-plati dugovawa oslawamo se iskqu~ivo na sopstvene resur-se, a ne na eksterne agencije.Tako|e, nudimo razli~ite proizvode i usluge, a pomenuobih neke posebno zanimqive za ovaj trenutak - hexing, na-mewen za{titi od kursnog rizika, faktoring kao re{eweza naplatu potra`ivawa. Kada su u pitawu gra|ani, pome-nuo bih refinansirawe, sa du`im rokom otplate, sa ilibez grejs perioda i dodatnih sredstava, u zavisnosti od po-treba klijenta.

Uve}awe plasmana gra|anima�� Banka }e ove godine zaposliti 100 qudi u Srbiji. Krediti prema prihodima

Planiramoda ove godineuve}amoplasmangra|anima iprivredii do 20 odsto

ATON TUSENSOSIJETE @ENERAL

BANKA