1 0 0 % s t v a r n oTEKST: ivana bakočević foTografijE: siniša dronjak

6362 oktobar

Van zamke duhovnog

ega

DDevet godina vežbanja joge kod raznih instruktora ipak je dovoljno učeničkog iskustva da mogu proceniti njihovo znanje, osetiti predanost i prepoznati njihov kvalitet kao učitelja. Malo koji instruktor joge u našem regionu, zaista razume, primenjuje i živi principe joge. Tibor Tot je jedan od tih retkih poznavalaca i posvećenih predavača nauke o jogi. Profesi-onalni je instruktor i jedan od osnivača udruženja ,,Joga za savremenog čoveka“ iz Novog Sada. Jogu praktikuje od 1991. godine, dok instruktor postaje 2002. godine. Ono što po-sebno obeležava njegov kvalitet je umetnost vođenih meditacija. Nijedan čas nije tipski i nijedan isti. Nema ponovljenih predavanja ni tema meditacija. Nekada čas ume da se pre-tvori u predavanje sa diskusijom, bez ijedne odvežbane asane. Ali, bez meditacije ne može-mo izaći iz učionice. Odlazimo sa časa duboko zamišljeni i potaknutih emocija, uživajući u tišini svog unutrašnjeg bića. Kao dugogodišnji vežbač Tiboreve napredne grupe, nalazim da su razne teme njegovih predavanja i meditacija mogle biti inspiracija za razgovor, ali u ovom periodu nameću se i naviru neka pitanja, proizašla kao rezime ili iskustvena lekcija ličnog razvojnog puta. Zanimali su me odgovori Joge kao duhovne nauke, koje može dati neko sa relevantnim znanjem i iskustvom. Verujem da pitanja mogu preventivno koristiti mnogim duhovnim tragaocima, a neki će se samo prepoznati u odgovorima.

oktobar

Puko poznavanje i

prezentacija osnovnih

tehnika (asana i pranajama)

pretvara čas joge u prijatnu

rekreaciju, ali to ne čini

pravog instruktora. Samo

vežbanje asana ne prenosi

suštinu joge vežbaču i ne

pokreće ga na duhovni

razvoj. Znati približiti istine

i mudrosti filozofije joge

duhovnim tragaocima,

objasniti je ilustrativno kroz

životne situacije, pri tome i

na duhovit i zabavan način,

danas je prava umetnost i

retkost

64

1 0 0 % s t v a r n o

oktobar

Kako je joga dotakla vašu Dušu i na koji način ste kroz jogu došli najbliže onom što osećate kao Sopstvo? Kako prepoznajete i ostvarujete svoju Dharmu? Kada sam prvi put došao u dodir sa duhovnim učenjem joge osetio sam da me to veoma privlači, a istovremeno sam bio i vrlo oprezan i pun sumnji. Zapravo se zaljubljivanje u jogu dešavalo mimo racionalnog uma. Počelo je buđenje nepoznatog dela mog bića koje je bilo u suprotnosti sa vaspitanjem i vrednostima vremena i društva u kojem sam odrastao. Joga mi je davala zadovoljavajuće odgovore na pitanja za koja nisam ni znao da ih imam – pitanja smisla života. Sve mi je bilo lako razumljivo i nadahnjujuće. Kao da ponovo srećem davno zaboravljenu ljubav iz prošlih života. Sa nestrpljenjem sam iščekivao svaki naredni čas, a nakon završenog treninga bih često bio ispunjen blaženstvom. Činilo se kao da sam doživeo novo rođenje. Moja dotadašnja interesovanja, navike, sistem vrednosti, društvo, od tada se menjaju iz korena. Rekao bih da sam najveće iskorake ka Sopstvu napravio zahvaljujući intuiciji, otvorenom srcu i sreći da pronađem dobre učitelje. Pratio sam unutrašnji osećaj koji mi je govorio krećem li se u dobrom smeru. Tako funkcionišem i danas. Međutim, na putu sazrevanja duše treba savladati mnoge lekcije i za to služe razni alati i veštine. Potrebni su vredan i istrajan rad, fokusiranost na cilj, strpljenje, spremnost na transformaciju, oštar intelekt i spremnost da se stalno uči i napreduje. Moram istaći i važnost meditacije, koja je moje omiljeno prevozno sredstvo za putovanje ka neotkrivenim lepotama vlastitog Sopstva.Zahvaljujući dobrim učiteljima joge koji su me podučavali i prenosili to drevno znanje, koračao sam istim utabanim putem ka Sopstvu, kao i mnogi pre mene. Blagoslov je pronalaziti znakove pored puta koje su tragaoci i mudraci ostavili za sobom.Dharma (dužnost) je nešto što proističe iz osnovne prirode fenomena ili odnosa. Ja sam prvenstveno ljudsko biće, zatim nečije dete, partner, prijatelj, kolega, komšija, i tako dalje. Shodno tome, imam mnogo različitih dharmi i uloga i svaka zahteva zaseban pristup. Nastojim da ne zaboravim da sam Čovek i da treba da se ljudski ophodim prema svima. Tako ne mogu ozbiljnije zastraniti i pravim manje grešaka.Kada sam prepoznao šta me ispunjava i čini srećnim, znao sam čime treba da se bavim. Joga je moj način života i daje mu smisao. Posebno me nadahnjuje i oplemenjuje da svoje iskustvo, životno i joginsko, kao instruktor joge prenosim drugim ljudima. Joga obiluje raznim metodama i tehnikama koje služe da pomognu čoveku da stekne fizičko, mentalno, društveno ili duhovno zdravlje. Ima li nešto lepše i smislenije od toga da inspirišete i uputite drugu osobu kako da radi na svom zdravlju i produhovljenju? Za mene nema. Mudra izreka kaže da je čovek čoveku lek. Ako se u svim odnosima koje imamo sa drugim bićima ponašamo tako, onda sam siguran da ispunjavamo sve svoje dharme.

Nakon 26 godina sazrevanja kroz jogu, prošli ste razne izazove i transformacije na svom putu. Kako se menja energija Duše na putu samospoznaje ?Na duhovnom putu izazovi i transformacije su svakodnevni, a usponi i padovi su česti i nezaobilazni. Ako to prihvatite, onda je od koristi sve što vam se događa. Prestanete da delite ljude i okolnosti na dobre i loše. Sve postaje dobrodošlo, jer vas nečemu uči. A bez lekcija nema sazrevanja. Život je učionica. Najveći izazov za mene je pomiriti duhovni i svetovni život. Živeti jedinstvo u svetu podela. Imati razumevanje i ljubav za ljude, čak i kada ih oni nemaju. Najvažnije transformacije na mom putu su vezane za razumevanje duhovnosti. U početku sam ambiciozno, i bez dovoljno iskustva, postavljao duhovne ciljeve i

zbog toga je putovanje na duhovnom putu bilo više kao ratni pohod. Kasnije, kroz iskustvo sam se sve više prepuštao i mirio sa okolnostima, a put je postajao sve veće uživanje. Dakle, ono protiv čega se borimo ne treba da pobedimo, već da se sa tim integrišemo. Sve je deo univerzalnog duha i mi smo jedno s njim. Put samospoznaje je put sazrevanja Duše. Što je duša zrelija, to je njena energija snažnija, vibrira na višoj frekvenciji i njene kreativne mogućnosti rastu. Od svih mogućnosti, bira ono što joj nedostaje da bi bila ispunjenija. Kada dovoljno sazri, u nekom trenutku prepoznaje da ima beskrajne mogućnosti i da može sve. Tada duša spoznaje vlastitu celovitost i nestaju svaka glad i nezadovoljstvo. Duša postaje Nad-duša, Čista duša (Atma). Dolazi do sjedinjenja beskrajne energije (moći) i beskrajne svesti (znanja). To je čista duhovnost - realizacija slobodne volje Duše.

Smatra se da je spiritualni Ego najveći ometač, tipična zamka na putu samospoznaje. Sigurno možete dati neki iskustveni savet duhovnim tragaocima kako da prevaziđu zamke spiritualnog Ega. Na koji način Svesnošću možemo kontrolisati Ego?Filozofija joge razlikuje četiri funkcije ljudskog uma, unutrašnje funkcije (antahkarana), a to su: Um, Intelekt, Svest i Ego. Um (manas) je niži um, instinktivni um i njegova je funkcija da utiske koje stičemo pomoću čula skladišti u podsvest i vraća sećanja iz podsvesti u svest. Um je gotovo neprestano aktivan i izvor je unutrašnjeg nemira i zamućenja svesti. Zbog toga nismo u stanju da spoznamo svoju istinsku prirodu. Intelekt (buddhi) je razum, logičko rasuđivanje. On procenjuje i donosi odluke na osnovu prethodnih iskustava i dostupnih informacija.

Može biti niži - kada je sebičan i subjektivan, ili viši – kada je objektivan i nesebičan. Svest (chitta) je funkcija opažanja, spoznavanja i skladištenja impresija. Svest je svetlost bića, živa inteligencija. Svest možemo uslovno podeliti na nesvesno, podsvesno, svesno, nadsvesno i supersvesno. Ego (ahamkara) je svest o tome da „Ja postojim“ kao individualno biće, odvojeno od drugih bića i ostatka postojanja. Ego je apsolutno neophodan za očuvanje života jedinke. Ego je vrhovni autoritet osobe i dominantno utiče na identitet koji sebi dodeljujemo, ali i na misli, ideje, osećanja, želje, potrebe…Ove četiri funkcije su korisne za razvoj čoveka, i čitava praksa joge je usmerena na pročišćenje i kontrolu nad njima. U suprotnom, one su loši gospodari bića. Tu se posebno izdvaja Ego. Kada je on dominantno usmeren na „Ja i moje“, prerasta u egoizam i postaje prepreka na duhovnom putu. Put sazrevanja Ega podrazumeva da prerastemo dete u sebi i postanemo odrasla osoba, a potom od čoveka - svetac i, na kraju, čista svest. Dok odrastamo, često imamo manjak samopouzdanja i tada radimo na tome da ojačamo ego. Kasnije, kada steknemo poverenje u svoje sposobnosti, više pazimo da ne postanemo nadmeni i neosetljivi prema drugima. Dakle, ne potiremo Ego, već ga razvijamo i oplemenjujemo. Stoga, Ego je niti dobar, niti je loš.Poslednji korak na putu spoznaje Sopstva je stapanje pojedinačne svesti sa Univerzalnom svešću. I dok je za Dušu to ostvarenje najvećeg sna, za Ego je to najveća mora. Ego to doživljava kao vlastito nestajanje (rastakanje), odnosno gubitak identiteta. Taj strah je iluzoran, jer je duša besmrtna i u večnom jedinstvu sa kosmičkom svešću, kao što talas ne može postojati bez okeana i jedno je s njim. Ego je samo iluzija, predstava o sebi kao pojedinačnom i smrtnom biću i ta iluzija konačno mora da se rastoči. Pri tome, ništa neće nestati niti umreti, samo ćemo se probuditi iz sna u kojem smo sanjali da smo nesavršeni i shvatiti da smo Božanski.

Ego je apsolutno neophodan za očuvanje života jedinke. Ego je vrhovni autoritet osobe i dominantno utiče na identitet koji sebi dodeljujemo, ali i na misli, ideje, osećanja, želje, potrebe…

Svesnost širi i oslobađa, dok ego sužava i ograničava biće. Praksom joge pročišćujemo i proširujemo svoju svesnost i sve više otkrivamo humanost i plemenitost kod sebe i drugih. Tada, sve manje postajemo zaokupljeni materijalnim i čulnim zadovoljstvima, a sve više tražimo duhovnu hranu, čime prebacujemo težište sa tamne na svetlu stranu života. Umesto samoljublja razvijamo čovekoljublje. To je dug proces, ali istovremeno pun jasnoće i ljubavi. Treba razumeti da sa proširenjem svesti Ego ne postaje slabiji, već prefinjeniji i lukaviji. Ego uvek nastupa iz pozicije „Ja“ i sve divne osobine Sopstva (istinskog Ja, čiste Duše) pripisuje sebi, jedinki. Zamka je u tome da Ego lako postaje arogantan i „opijen“ vlastitom superiornošću, umišljen da je bolji i duhovniji od drugih. To je duhovni egoizam. A istina je da su druga bića zapravo delovi našeg Sopstva.

Ako tragalac uspe da identifikuje i osvesti da je upao u zamku Ega, kako ponovo da uspostavi ravnotežu između zdravog ega i duhovnog egoizma? Duhovni egoizam se najčešće ispoljava kroz osuđivanje ili nipodaštavanje drugih osoba za koje mislimo da su manje duhovno razvijene od nas. Ponekad to može poprimiti ekstremne oblike - kada pojedinac umisli da je Bog i zahteva da ga slave, obožavaju i ispunjavaju svaku njegovu želju ili nalog. To se, pre svega, odnosi na harizmatične duhovne vođe, koje imaju značajna duhovna postignuća, ali nisu dostigli krajnju spoznaju Sopstva i nisu se oslobodili sebičnosti.U prepoznavanju i prevazilaženju duhovnog samoljublja najbolji rezultati se postižu Karma jogom koja podrazumeva ispunjavanje svojih dužnosti nesebično i bez ikakvih očekivanja, i Bhakti jogom pomoću koje razvijamo čistu, duhovnu ljubav koja se odnosi na sva bića. Da bi se duhovni egoizam držao pod kontrolom, od velike pomoći su etički principi koji su osnova svih duhovnih učenja. Preporuka je raditi na buđenju i pročišćenju srčane čakre (Anahate), čime razvijamo milost, saosećanje, čistotu, zahvalnost i ljubav. Razvijanje kritičke svesti i objektivnog intelekta može efikasno da parira Egu, koji je uvek subjektivan.Takođe, od velike je koristi biti u društvu sa drugim duhovnim tragaocima i produhovljenim osobama. Čitanje i slušanje duhovnih sadržaja, pevanje duhovnih pesama, molitvi ili upražnjavanje bilo koje druge aktivnosti koja nas oplemenjuje.

I kada se dođe do visokog nivoa Svesnosti i sa toliko iskustva, kako otkrivate na čemu još treba raditi kod sebe ? U čemu pronalazite najdublji smisao i motivaciju za dalji razvoj svog punog potencijala ?Bol, patnja i nezadovoljstvo su korektivni faktori kretanja kroz život, koji nas upozoravaju da nešto nije dobro i da to treba popraviti. Istovremeno, to nas usmerava da se menjamo, razvijamo i napredujemo. Komunikacija sa vlastitom Dušom nas čini svesnijim. Otkrivamo šta Duša želi i potom nastojimo da te želje i zadovoljimo. Ukoliko ne čujemo ili ignorišemo te potrebe, nismo zadovoljni i patimo. U ovom stanju živi veći deo čovečanstva. Vežbanje joge, a pre svega meditacije, održava našu svest na višim frekvencijama, gde se snabdevamo informacijama koje nam pomažu da donosimo ispravne odluke. Tako omogućavamo da duša brže sazreva, evoluira. Redovan i iskren razgovor sa Dušom (ili Bogom) je takođe lekovit. Svaka isključivost i ograničenost guše duhovnost. Duhovnost znači živeti svesno, otvoreno, široko i slobodno. Tada nam spoznaje dolaze lako i na najrazličitije načine – kroz banalnu svakodnevicu, snove, meditaciju. Od jednog jogija sam čuo izreku da je čovek čoveku ogledalo. Tako, od svakoga možemo naučiti nešto korisno i da kroz svaki odnos možemo bolje sagledati sebe. Ono što je važno razumeti jeste da svako sredstvo koje nam pomaže na putu samospoznaje ima rok trajanja. Nakon toga nam postaje breme i ograničenje. Stoga se može desiti da će u nekom trenutku biti neophodno da radikalno promenimo svoj put, odnosno verovanja i uzore kojih se sada držimo, jer živimo u svetu stalnih promena.Zaljubljenost u cilj, u njegovu ushićujuću lepotu i veličanstvenost, me iznova motiviše i osmišljava mi život. Taj cilj je krajnja Istina. Ona pokreće neprestano cvetanje moje duše, čiji cvetovi su uvek drugačiji i neponovljivo divni. Svaki cvet predstavlja jedno lice Boga/Sopstva, a ja ne mogu da se odlučim koje mi je najlepše.

Vežbanje joge, a pre svega meditacije,

održava našu svest na višim frekvencijama, gde se snabdevamo informacijama koje

nam pomažu da donosimo ispravne

odluke. Tako omogućavamo da duša brže sazreva,

evoluira

66 oktobar

Ponekad možda toga nismo ni svesni, ali, novi početak, lep razgovor i neponovljivi doživljaji uvek pronađu čarobni trenutak i mesto gde će se odigrati

Postoje stvari koje se dogode samo

jednom a koje se ne zaboravljaju...

NNaš unutrašnji glas je taj koji nas vodi na određena me-sta, baš onda kada je vreme. Da li ste se ikada zapita-li šta vas je privuklo tim mestima? Zasigurno energija koju šalju.

Srce Beograda ispunjava mnoge naše želje i nežno ušuška najrazličitije snove, upravo zahvaljujući energi-jama ljudi i skrivenih kutaka, koji će da pruže utočište svakoj vašoj reči, pogledu i osmehu. U jednoj takvoj oazi, u restoranu Meating, pronaći ćete prostor koji odi-še urbanim i ležernim stilom ali i neophodnim začinom - harmoničnim timom mladih i talentovanih ljudi koji će svaki vaš dolazak učiniti nezaboravnim.

dobre energije

Mesto

Kada poželite da svoje iskustvo po-delite i ponovo proživite sa dragom osobom do koje vam stalo, bašta re-storana Meating biće tu da vas pri-mi i usluži, budeći sva hedonistička čula svojom ponudom.

Kreirajte svoja podneva, večeri i dane slaveći sreću, ljubav i život baš tamo gde im je mesto.

TEKST: Lena sUdar iLUSTraCijE: shUtterstock1 0 0 % s t v a r n o