v

T TRIC MEDITACIJE

SVAMISATJANANDA SARASVATI

Biblioteka OM

Naslov originala

MEDlTATlONS FROM THE TANTRAS with live class transcriptions

by Swami Satyananda SarDswati Bihar School of Yoga, Munger, India 1983

Uiblioteka ",OMO(

Drugo izdanje 1990

Stn.J.ni recenzent Dr Duica Lei Toevski

Prevodilac i izdava Nataa Nikoli

Tira 500 primeraka

Slog Biro RADUNI", Beograd

Stampa GORAGRAF, Beograd

SVAMI SATJANANDA SARASVATI

Svami Satjananda je radio na sistematizaciji jogikih tehnika tokom poslednjih ctrdeset godina. Poeo jc sa t rad icionain im integralnim jogikim tehnikama, koje je nauio od svog gurua Sva mi ivanandc Sarasvati-ja iz Riikea, uporedo koristei svoje fotografska pamenje i duboko razumevanje taOlri, Upaniada i jogikih tekstova. Putovao je devet godina susreui irom Indije poznate i nepoznate uitelje i provodei dug period u izdvojenosti na usavravanju sopstvene sadane.

Poto je upotpunio sopstveni proces razumevanja, Svamid i jc stvorio praktian sistem jogikih tehinika koji Odgovara ljudima sa svim moguim problemima, potrebama i eljama. Zatim je 1964. gOdine otvorio Biharsku kolu joge, u Mungiru, Bihar, Indija, sa ciljem da lO bude mesto za usavravanje. Studenti irom Indije i svcla dolaze da naue Svamidijcv integralni jogiki sistcm kako bi i sami mogli da podua,,:aju ljude u svojoj zemlji.

Serija knjiga koju je izdala Biharska kola joge, u kojoj "TanIrike meditacije" predstavljaju jednu od kljunih knjiga, je kulminacija Svamidijevog etrdesetogodgnjeg uenja, eksperimentisanja i ispitivanja. Veina tehnika iz ove knjige su originalne transkripcije koje su po pIVi put izdale.

,

POSVEENO

Svima onima koji su doJli fl zatim miJli, znanima i neznanima, koji SII stvorili, razvili i IIsnvrJili tllnrriku i jogiku naulm, j pruili sredJ(w/ koja mogu pomoi ljudskoj evoluciji, dajui timI! {oveam/vII sve/lost na dar.

Sa naJom najdub/jom i najskronmijom zahvalnou nal'cemo nekoliko nama poznatih velikana, ija SIl uenja omoguila d(1 I'elbe iz ove knjige budu danas svima dostupne.

Bogu Brahmi, VLfnuu ; iv; II svojim razliitim formama, gumima

prolosti Va1iti, Vjas; i Sanknraariji, devetorici mliO, osamdese/etvorici sidasa i Jezdeseteliri joginama, Abrahamu, Mojsiju i sastavljaima Kabale, Isusu, Esenima i hriJanskim svecima, Muhamedu j slIjis/ima, mistinim Majama, Zara/uslri, Mahovini Bogu. Budi, PadmaJambal'i, Glini Nanaku Babadiju, KnbilU, Tulsidasu, ejtllnj Mahapmbi, PlIttllldaliju, bairavama, kilu/ama. agorama i avadutama, velikom be/om br(l(stvu , sida tan/rieima kao to su Ramprasad, Sarvananda, VamakJapa, Pammaha!},sa RamakriJni, TraiJanga Svamiju, Sai Babi (frdi), Lahiri MaJ/asaA Sri JuklevllJU, Svamf Joganmu1i, Dlanu Vudrofu, Svami Vivekanand/: Sri Al/robindu, Svami Nitjanand Meher Babi, Ramani Mahariju i P(lramglln/u Svami

Sivanllndi iz RiJikea.

PREDGOVOR

TanIm je veoma drevna nauka koja obuhvaw razliite sistente za ubrumje lovekove evolucije. Offa prethodi svim svetskim religijama j obezbeduje ezoterinu osnovu na kojoj su mnoge od njih kasnije zasnovane. Tanim pmla praktine tehnike koje mogu primenjivtltj nll/Ikare;; ene svih temperamenata i duhovnih nivoa II cilju da svaki ivomi in pretvore II sadanu ili spiritualnu praksu.

Nekoliko hiljada godina posle svog nasranka, arijevci su nnukulantre spojili sa filosofi jom vedante, da bi se sIvorio sistem joge koji je danas vrlo popularan. Svrha ove knjige je da proti prakrian uvid II najvmnije medirativne tehnike ije su osnove Iltantri, t(lko da bi .rc mogle upra!njavari u. svom originalnom i pravom obliku.

Sve vd.be II ovoj klljizj se temelje na lmllr mada su mnoge od njih bile znboravljene hiljadama godina. Otkrivajui ih ponovo i oblikujui ih tako da ljudi ovog vremena mogu da ill razumeju i velbaju, Svami Sat jan anda Sarasvati je dao svoj lini doprinos civilizaciji koja lraga za dubljim razumevanjem suItine tivota. Nadamo se da svet mole imati makar malo koristi j da oveanstvo mole bar malo napredovllli ATOZ objavljivanje ovih tehniko. Mnoge od njih nikada nisu bile ni zapisane ni' izdale II obliku u kojem bi se mogle upralnjavati.

Teorija meditacije

TA JE MEDITACIJA

Meditacija je neto 7;1 ta jc veina ljudi ula, o emu nekolicina ima ispravno miljenje, a samo mali broj stvarno iskustvo. Kao i sva druga subjektivna iskustva ona sc ne moc opisali reima. italac treba sam da otkrije II emu jc stvar. Pogotovo II slut'lju meditacije, iskustvo jc jedino stvarno dok jeopis 7A1pravo ne-iskustvo. Pa ipak mi emo pokuati da ovaj predmet osycUimo najbolje IO moemo.

Prvo da dcfinicmo kako jc moderna psihologija kalcgorizovala razliite faktore uma. Podsvc.sni ili nesvesni um sc moe grubo podelili na sledee tfi grupe:

Niii um: On podrazumeva aktiviranje i koordinaciju razliitih lclesnih aktivnosti, kao to su disanje, krvotok, rad abdominalnih organa i slino. To je takoe oblast uma iz koje potiu instiktivni porivi i upravo se iz ovog dela uma manifestuju kompleksi, fobije., strahovi i opsesije.

Srednji um: Ovo je deo uma koji obraduje podatke koje koristimo za vreme budnog stanja. To je deo uma koji analizira, poredi i donosi Z

,

Iza svih ovih r3zliSla sc dakle dclava kada meditiramo? Kada meditiramo u Slanju smo da svoju svcsnost prebacujemo II razliite delove uma.

Normalno, kao to smo ve Objasnili, naa svest jc ogarnicn3 na povnc aktivnosti u malim oblastima srednjeg ili racionalnog dela uma. Kada rncdiliramo u stanju smo da sc odvojimo od inlcJcklUalizacijc.

UObiajeno iskustvo veine ljudi koji poinju da meditiraju je da vide groteskna privienja, ili da pOSlanu svesni duboko ukorenjenih kompleksa za koje moda nisu ni znali da poSlOje. Shvataju da imaju strahove kojih pre nisu bili svesni. Razlog tome je to svCSt lad:l funkcionge u domenu nieg uma i osvetljava komplekse, strahove itd. Pre su bili svcsni samo manifestacija ovih strahova u obliku ljutnje, mrlnje, depresije itd. Kada se jednom suoCimo sa ovim duboko ukorenjenim kompleksima moemo ih otkloniti (videti Reprogramirajte svoj um") i postii veu sreu u ivotu. Za vreme meditacije ljudi takoe postaju svesniji unutranjih procesa u telu. Ovo jc zbog toga to je svest svesna aktivnosti koje kontroliu telesne funkcije.

Ukoliko se ne otkloni veina kompulsivnih strahova iz nieg uma tcko je postii vie stupnjeve meditacije. Dublja stanja meditacije nije lako postii jer su komleksi toliko jaki da skoro automatski privlare pa'.nju na scbe. Mada postoje mnoge sfere na koje sc svest moc usmeriti, ona ipak biva privuCena aktivnostima nieg uma kao gvoe magnetom. Izgleda kao da perverLno uiva boravci u strahovima i fobijama.

U viim stanjima meditacije, svest prelazi u vii um ili predeo nadsvesti. Svest se u7.dic iznad racionalne misli i vidimo aktivnosti koje izgledaju bli'.c stvarnosti. Meditant ulazi u dimenzijc inspiracije i prosvetljenja i poCinje da istrauje dublje istine i aspckte postojanja. Ulazi u nove sfere, nova podruCja postojanja, koja su se do tada nalazila' samo u njegovoj mati i izgledala mu nedostina.

Vrhunae meditacijc je samorealizacija. To se deava kada je Cak i vii um transcendiran. Svest naputa istraivanje uma i poistovcujc se sa centralnom sri postojanja - jastvom. Ona postaje Cista Svcst.

Kada osoba postigne samoreali7 .. 1ciju to znaCi da je stupila u kon takt sa svojim centralnim biem i sada je poistovete na sa svojim postojanjem, SVOjim ivotom, sa taCke gledita jastva, a ne ega. Kada dela i7. centra svoga bia, telo i um funkcioniu skoro kao Odvojeni entiteti. za takvu osobu telo i um nisu stvarnost; oni su sa:10 manifcstacije jastva, njenog pravog identiteta. TakO se moc videti da je cilj meditacije 12

istraivanje razliCitih oblasti uma i na kraju potpuno transcendiranje uma.

Postoje dva tipa meditacije: pasivna i aktivna. Aktivna meditacija je ona koja se odvija za vrcme obavljanja dnevnih dunosti, C\anja, prianja,jedenja i sl. To i jeste cilj joge, da Coveku omogui da meditira dok je ukljuen u svetovne aktivnosti. To ne znaCi da aktivnosti nete biti obavljene, ili da netc bili obavljene sa entuzijazmom - naprotiv, rad ili neka spoljna aktivnost e biti uraena jo efikasnije i energinije. Aktivna meditacija se moe postii izvoenjem pOlsivnih vebi medil3cije datih u ovoj knjizi, razvijanjem sopstvenog samoidentiteta, kao i uSOlvavanjem tehnikOl karmOl i bakti joge (vidcti odeljke o karma i bakti jogi).

Pasivna meditOlcija je izvoenje meditOltivne vebe u sedeem poloaju. Cilj vebc je dOl umiri veCno nemiran i lutajui um i da ga uCini jcdnousmerenim, tako da iskustvo medit3cije automatski usled;' Proces napredovanja se moe podeliti na nekoliko stadijuma.

Prvi stadijum: Fiksiranje uma na meditativnu vebu, objekat, zvuk, dah, sliku i sl. Ovo smiruje um i Cini ga int rovertnim.

Drogi swdijum: Uspeh u prvom stadijumu automatski vodi ka slobodnom toku misli, kompleksa, vizija, uspomena itd., iz nc.vesnog dela uma. Tada jc mogue ispitivati (jCnost i nii um i ukloniti neeljeni sadraj.

Trei s(adijum: Kada je nii um potpuno istraen ovek poCinjc da istrauje oblast nadsvesti. Tada poCinje prava meditacija: neogranieno skladite znanja i energije unutar svakog od nas poinje spontano da sc otvara. Na kraju se oovekovo bie usaglaava sa kosmosom i sa sredinom oko nas.

etvrti stadijum: Na posletku kada je i um transcendiran meditant postie jedinstvo sa vrhovnom Svcu. Cilj s..1morealiz.acije je postignut.

Uspclna pasivna meditacija automatski e dovesti do aktivne meditacije,jer to dublje oovek uroni u um u pasivno; meditaciji, to e mu biti lake da ivi u stalnom meditativnom stanju ak i dok obavlja svakodnevn e dunosti. Zapravo, Slo dublje ovek uroni u um za vreme pasivne meditacije, to e povrinski izrazi u obliku spoljanjih aktivnosti postati snaniji. Kako ovek istrauje um to ovaj postaje sve jaCi. Ovako ivot, rad, igra itd. postaju snaniji i ovek je u stanju da postigne stvari koje su mu se nekada ,jnile nedostine.

Na kraju, kada je postignuta samorealizacija, pasivna meditacija postaje suvina. Na ovom stupnju Covek ivi potpuno u skladu sa svojim najdubljim unutranjim i spirilualnim vrednostima, a ipak je u stanju da se izrazi u spoljanjem svetu. U ovakvoj situaciji, samorealizovana osoba moe da ivi i spiritualni i materijalni ivot bez ikak'Vog konflikta. U ovom stanju postoji neprekidno i spontano iskustvo aktivne meditacije.

13

Ljudi su skloni da sc potpUJlO identifikuju sa objeklOm percepcije. Na primer, gledamo divan 7..alazak sunta. Na,a celokupna svest jc zaokupljena sunevim zalaskom - toliko da potpuno i'..aboravljamo na n sopstveni identitet. Zaboravljamo na injenicu da doivljavamo laj prizor. Kad je tako, kako UOp.IC moemo da sc radujemo z,.1.lasku sunca? Osoba, subjekat, onaj koji doivljava zaboravlja svoju prirodu, jer jc prekrivena senkom objekta pcrccpciic. Svcst sc idcntifikov .. la sa objeklom do samog iskljuCenja subjekta. Ci lalac treba da misli na ovo i sada dok ila ove rei. Da li SIC svesni injenice da doivljavale ove rei, ili sc pOIpuno idcntiUkujclc sa njima?

Idealna situacija jc kada sc zalazak sunca ili bilo koji drugi objekat doivljava, a II isto vreme se ne gubi samosvcst Ovek treba da ima objektivno iskustvo onoga koji opaa. Na ovaj nain spiritualni doivljaj e se pojaati; tada jastvo ili duSa svesno zna za iskustvo Objekta. Blaenstvo jastva sada moe da se pokae kao odgovor na spolj;lnje objektivno iskustvo. Pre je priroda jastva bila u senci doivljaja objekta - sada jastvo mo1.c da sija u svojoj punoj prvobitnoj svetlosti.

Ovo treba primeniti na itavu nau materijalnu eg7.istenciju - spoljanje pojave treba da doivljavamo jer su one deo ivota. Pa ipak, spoljanji ivot treba da upotpunima unutranjim ivotom. Na ovaj

_nain bierno u stanju da uivamo POl pu nije i u materijalnom ivotu. U ovom trenutku vetina nas ivi skoro potpuno ekstrovenan ivot usled neznanja nismo svesni okeana blaenstva koji lei u dubini naeg unutranjeg bia. Ovo je jedan od ciljeva meditacije - odvojiti svCSt od spoljnih smetnji makar 7.a kratko vreme i usmcriti je ka unutra. Cilj je dobili bljesak unutranjeg ivala i konano spojiti ga sa spoijaSnjim. ova povezanost uvek postoji, a ipak je mi nikada nismo svesni. Meditacija nas ini svesnim ove veze i vodi nas do spiritualne sree i mira. ini nas svesnim sutinskog znaCaja subjekt ivnog iskustva - unutranje, esencijalne prirode koja je naSe bogatstvo.

Meditacija je svaije Lwctanje. To je ncto iO bi svako od nas trebalo da doivi spontano, ali nije u stanju zbog naina ivota. Mi smo neprekidno napeti jer ne poznajemo sebe, svoju unutranju prirodu. Konstantno pokuavamo da inimo ncto jer oset..'lmo da tako treba, ak i kada je to suprotno noj prirodi. Postoji stalan konnikt ilJTlcdu onoga tO jeste i onoga to bismo mi leleli. Uvek smo motivisani da postanemo nclto umesto da samo budemo. Kada bismo samo mogli da sjedinimo ono to jesmo sa onim to hoemo, meditacija bi se dogodila spontano.

Znanje koje vcina od nas poseduje je u obliku intelektualnog znanja. Ono proizilazi iz racionalnog dela nacg uma. To je 7.aista oblik relativnog znanja; to nije pravo znanje. Ono se sastoji iz ogranienog polja injenica i slika iz kojih izvodimo tcorije i koncepte i stvaramo odnos sa okolinom. Ovo je oblik naunog, tehnolokog, filosofskog i 14

,

ostalih naina rC1.onovanja koja dolaze iz racionalnog uma. Zabluda je da su originalne postavke u osnovi adekvatne same po sebi. Pa ipak otkrivamo da se znanje ove vrste ncprekidno pobija kada se predmet osvetli novom svellQSu. Uzmimo primer jz nauke. NjutIl je razvio teori ju gravitacije koja je na kraju prihvaena kao apSOlutno istinita. Medutim, nekoliko vekova kasnije Ajntajn je poka7.o.10 svojom teorijom da gravitacija ne postoji kao takva. Ovo se naravno ne ol.inosi samo na nauku; odnosi se na svaki intelektualni in koji izvodimo. Svaki zakljuak do koga dodemo putem racionalnog um,1 moe biti promenjen pod svetlom nove informacije.

Takoe moemo imati znanje u obliku oseanj;1 ili emocije. ovek moe mentalno da osea istinitost ideje; u isto vreme moe i emocionalno da oseti da je nclto istina. Mnogi ljudi grce zamenjujui ovu vrstu 7..nanja za intuitivno znjanje.

Postoji druga vrsta znanja koja je izvan emocionalnog i intelektualnog. Ona se zadobija u stanju meditacije i stvarniji jc oblik znanja. To je inluitivno znanje koje obuhvata totalitet situacije. Dl razliku od racionalnog znanja koje pOkuava da izgradi kompletnu sliku celog iz delova, intuicija direktno prihvata celo, totalitet. Ona dolazi iz nadsvcsnog deJa uma, koga smo obino nesvesni. Ova vrsta znanja ne zavisi ni od intelekta ni od emocija, koji imaju tendenciju da oboje ili izokrenu pravi oblik znanja. Meditacija ne zavisi od personalne projekcije; kada bi zavisila onda 10 ne bi bila meditacija.

za vreme meditacije stvara se veza izmedu viSih delova uma zdruenih sa takozvanom ekspanzijom svesti, nedsvesnim delom uma, i poljem svesti ili svcsnosti, takozvanom budnom svesti. Ova ve7.a dozvoljava da svest meditanta primi vie mcntalne vibraeije. Ove suptilne vie vibracije postoje sve vreme, pa ipak se obino ne opaj;lju. U rctk.im sluCajevima se doivljavaju u obliku imuitivnih bljeskova, inspiracija, kreativnih iluminacija itd. Mi smo obino nesvcsni ovih vibracija, istina i vieg znanja zbog neistog, kompleksima Obuzetog slanja naih umova. Ovi vii oblici znanja, vie vibracije, pokazuju dublji uzrok i istinu. koji Icc iza manifestacija koje vidimo u naem svakodnevnom :1.ivotu. Z'l vreme meditacije otkrivaju se dublji aspekti ivota.

15

NAUKA, DUH I ,\IEDlTACIJA

.0 ZadOO[jstV? j idcti :l? sc .naka i joga koje su do skora izgledale dIJmcl

.r.lln r:'hIC pnb!J

.a\':lJ Jedna drugoj. Nauka jc poela da proav l .

konsl Jogu:kc tehnIke, a Joga sve vie govori naunim izrazima I nslt znanc aukc. Naka sc. vie ne bavi iskljuivo materijalnim aspc.kln postJnJ

.- sve VIC C Interesuje i prou..'l.va spiritualne ili ncmalcnJ.llnc lnJcnJ(;c postoJanp. Pokazujui modernom intelektualnom ovek.u fiZIke proU.

klC koji su u vezi sa spirilualnim fenomenima nauk C l$.,

no. usmnll mog? ,

umove ka istini i mogunostima koje Ju rcllglJ.I, Joga I oS\.:lh splfllualni putevi ili metode iSlr.livanja . Krajcm'.

progl?g veka mnogi eminentni naunici su doli do z-1k. IJua. a. Znajl

" Ollko mnogo da nijc oSIalo vic niSla bitno ,to sc moc otkn1 '

,lstr.

JtI: A o.nda

,u AjnStajn, Frojd i drugi naprcdni nauniei pokazali soJlm IstraIvanjima da ima itckako mnogo toga da sc olkri'c i sa

.zna

, lj

.un IVcrlumu , Usled toga, savrcmcni naunici su s"esni moguo. su koc lm sc

.ndc na poli,u istraivanja i veoma su oprc7.lli da nc postanu amz::dovOIJJlI, Upra,

v IZ tOJ:: razloga. razni islraivaki projckti danas Is.t,rauJ u ,

cnm.cn spm.

tuallh iskustava. Zapravo,udno jc da sc nauk:1 n"Jc I ranlJc bavIla IStr:llvanJem ovog polja imajui u vidu da je Frojd prc IC op?la vC,ka objavio svoje pronalaske u vczi nieg svesnog uma i da su gCIll}1 I SVCCI lakom vekova pokazali mogunosti vgih stanja svCSti. ' . .

cdn,o o. njinterc:santni}.ih pOIa istraivanja moderne nauke je IS ra}. JVanJ fi7.1ki.h ?lan.

'fcstacIJa medllacije. Ono je joS uvck u 7 .. 1clku, ah.v otknva konstl kOJc prua meditacija u fiziolokom, psiholokom i Spmtulo smislu .. rlo je verovatno da e nauka na kraju mnogo pomoi ljudima na spmtualnom putu. ak i sada nekolicina ljudi koristi srcdstva kao

,to

. su

,biO-fidCk i.

nstmenli (o cmu cmo kasnije govoriti u om poglavlJU) za psllnJe vllh stanja meditacije. Modcrna psiho:ogIJ.a s,e posno bVi splntualmm .

raojem pojedinca, kao i psiho. oSki,:,.

zdravIJC: Pnmr vrcda. panJc JC psihosinteza koja zapravo ima IstC 111e kao I Joga - mtcgraclJlI celog bia pojcdinca i konanu samo-=1,_, .

, . aZIOtri.

mo razliite oblasti II kojima sc ,auka i joga pribli;l .. waju Ih ve Imaju 7,.aJcdniku osnoVi/. 16

-

Modemc idejc U oblasti psihologije i7.llelwdujuCc su sline jogikim idcjama kojcsu postavljene pre nekoliko hiljada !;odina u Samkja filosofiji. U jogi jc bitna celokupna priroda pojedinca. Ovo podrazumeva fiziki, mcnt:llni, emocionalni, psihiki i spiritualni aspckt (Jvcka. Vcbanjcm joge svi ovi aspckti sc razvijaju, ili hulje reeno, uspavane sposobnosti u svakom pojedincu se otkrivaju. To je prava spiritualna staza gdc su integris.1ni svi aspekti kako bi O\'ck postao celovito hic.

PSihologija je uglavnom (postojc i7.U1.eci kao IO je psihosintcza koju je formulisao Robcrta Asadoli 1910.) du nedavno bila zainlCrcsovana s.1mo za izvestan ogranicn broj osobina ovckov()g biCa, skoro zancmarujui ostalc utieajc na ivot pojcdinca. Na primer, Frojd, otac zapadnc psihologije, jc tvrdio da jc ovckov osnovni motiv u ivotu seksualno zadovoljstvo i opstanak. Ovo jc, jcunom reju, prilino ogranil!cn pogled na ovekovo psiholoko bic i njegovc tenje. Pa ipak, ik i danas postoji mnogo psihologa koji vcruju II ovu iJejtl. Naravno,Jung je bio vcoma progresivan u svojim idejama i prihvatio je da postoje dublji uticaji i aspckli II ovcku kojih mnogi ljudi nisu ni svesni.

Kroz sva psiholoka Shvatanja uvek je posmatran izolovana od svoje okoline i ostalih stvari koje utiu na njegovo biCc, k:lo tO su spiritualni aspckti ovckovog postojanja. Na taj nain psihologija nikada nijc mogla da da nita iO je pribli?"nu razumnom Objanjenju ovcka. Kao rezultat svih ovh pSiholokih tcorija uleuile u pSiholoke tcrapijc koje nisu bilc mnogo uspcnc. Onc su mo?.da i pomagalc oveku na ncki nain, ali nc dovoljno da bi ga uovcle do sree i evolucije njegovog bia. Jung je bio psiholog koji je vcrovatno najvie pomogao psihologiji da usvoji holastian, ili potpun stav prema ljuuskom postojanju. Medutim, ostali psiholozi su tck ncdavno ozbiljno shvatili njegovc idcjc. Delom iz njegovog ucnja, indircktno ili direktno, razvile su sc razne moderne kole misli; npr. pSihologija rast:l, gcitalt psihologija, org:tni7.mika psihologija ild. Svc one vide oveka kao multidimcnzijalno bie i u skladu su sa jogikim miljenjcm. Onc shy.II:1ju da bilo knje razumcvanjc ovcka mora da ima u vidu svc aspektc I>ostoj.mja, i objektivnc i subjektivnc . Ako sc izostavi bilo koji deo postoj.mja, na primcr spiritualni aspckl, stei e sc samo dclimina slika o oveku. Svi moderni oblid psihologije tiu sc razvoja potencijala u svakom pojedincu. O (}vomcsc govori kao o samoaktucIi7 .. 1ciji. To jc progrcsivno razvijanje unutranjih kapacitcta svakc osobc. Upravo ovo ini i joga, ali umc.

unutranje Sposobnosti i vioe ne rcagujc u suprOInosti sa svojom linou i sredinom, jer je usklaena sa svim spoljaS'njim j unutranjim" J moderna psihologija i joga naglaavaju vanost evolucije, neprekidnog razvoja Svakog pojedinca od "manje potpunog" do "vioe potpunog"" Po jogi konani cilj je jedinstvo sa postojanjem, sa Bogom, sa vrhovnom Svclu; psiholozi joo nisu to proglasili kao krajnji cilj, ali ko zn;l, mo?da e do toga doi u bliskoj bullunosli. Neke kole, kao psihosinlc7 ... "I, kau lIa je samorc.1lizacij3 konani cilj ivota" U proS'losti je psihologija teila stavu lIa je ovek psiholoS'ki Vel..3n fiksnim porivima i motivima" Na osnovu lOga se smatralo d,1 ovek treba da ispunjava ove nazovi porive, ponavljajui ih beskrajno" Medutim, iako neophOdno, Ovo neprekidno l .... 1dovoljavanjc Osnovnih potreba, olkJ:mja tcnzije i frustracijc samo Za kratko vremc" Time sc ne mogu ni ha koji nain Otkloniti osnovnc tcnzijc u ivotu" Savremena psihologija i joga naglaSavaju vanost transcendiranja sveobuhvatnog razvoja oveka, tako da on ne ostane u istom ivotnom okviru" Ovek treba neprekilIno da traga 7..3 viS'im oblicima ispunjenja, jer vioa tenja donosi vetc zadovo" ljstvo" Na ovaj nain pojedinac u raZVOju napuota nii oblik poriva,jer ga manje zadovoljava" Joga je ovo oduvek govorila, a moderna psihologija se u OVOme sve viS'e sla7.-Csa njom"

Savremeni psiholozi su se veoma zainlercsovali 7".1 meditaciju i poeli su da istraUju u ovom pravcu" Ne 5.1mo da su vili naune eksperimente ve su poeli da razmaIraju drevne tekstove o meditaciji kako bi stekli uvid u naine njene primenc i koristi koje prua. Oni ak paktclavaju i sami da meditiraju i doivljavaju iskustva koja ih vode izvan njihovog uObi.1jenog intelektualiziranja. Njihova znanja, delimino postignuta kroz metlilaciju, su bila lolika da su pocli da stvaraju novu definiciju normalnog ljudskog bia" Utvrdili su da je vcina ljudi od samog dana rodenja primorana na stalnu klasifikaciju" Drugim reima, ljudi su indoktrinirani da su stvari dobrC/loe, ljudi crni/beli, hriS'.ani/muslimanilhindusi, pametni/glupi ild" Mi volimo ili mrLimo. Potpuno smo uklj ueni u kategorizaciju koja nas sprec:nv3 da vidimo svct kakav zapravo jcstc" Ljudi postaju autom:uizovani. Mnogi psiholmi su izjavili da bi jedan od najvanijih ciljcva psihologijc trebao da bude deautomati7 .... 1cija oveka" Savrcmeni miSliOCi, naroito psiholo;.j, su veoma zabrinu ti, jer ovaj br!. i takmiarski ivot mole imati tetan uticaj na um. I z.1ista, istina je da mentalni problemi i bolcsti postaju cpidemija. Psiholozi su shvatili da sV;lka osoba mora im:lli um koji jc u st;lOju da se suoi sa bombardova_ njem koje vrc intenzivne spoljaS"nje :lklivnOSli. Mnogi su shvatili da Svaki ovek !reba da postanc svoj sopstveni psiho loki savetnik" MelOd koji jc usvojen i koji se iroko preporuuje je met/ilacija. To jc univerwl_ 18

ni nain za uanjanje ili spreavanje suvi:::n ih briga, ko.nn ikata i st rcsova. Takoe 10 je Siguran pUl do pozitivnog i ispunjenog V01? . " U:'lavnom irom jc prihvaeno da mcdit:lcija niJ n an."rll lupno-C> , " d samo one ljudI kOJI rcdovno tiko slanje. Psihol07..! ovde Imaju u VI u . . " . I . " "I di sede i meditiraju krae vremc. injcnic:l d.n"a Visoko ev 1T;ln Jm mo u da budu u stanju neprekidn medltacJe,,1 7.3 v,,ee sn,1 I u ) u II Sla;ju. pOkaz.uje d:1 je meditacija Izvan sna I hrpnotl7.lll.I.. ." . Psiholozi sve vik savctuju ljude da eaju" mCllaeIJ,,1L "k:l"kO b rd osmatra'u svoje unulraonjc funkclolllsanJe. N.I ?vaJ 1I.letn Olll m

alu Jcsni aktitnosti razliitih organa i S:tnlOg mO"zga,! mgu. rcd? ,, ake da smanje bilo kaho prckomerno sllrnuhsanJ Ih I zeli "or "" .e a"bo!"i n"lin ophodenja prema boIcsu: sprecIlI funkclolllsan

!Je" OVO}

'olaj sat meditacije svakog jtttra pomae dn se je pre nego to se pojavI. " N bnost da " "" t" e poboljS'aju spoljnc aktivnostI. asa sposo

f:kncvni posao i da se z.1bnvlamO,,?"lvisi iSklj\l..ivo od j S c bia Ako nnS'e unutranje bie fiLJC u hnrmofiLJI ona nso

edgn

"OPlJnJ"o.:n sredinom ne moc biti harmonia. Medllaclp nl \. " . .zrnu deprcsiJ1 napetosti I 'e s"guran mctod za suprotstav pnjc pCStrnl. , , . J " I " "" ko"e su mnogi prihvatili kao normnlan deo Ivotn. shnrm stanjima uma J

" 'rcsivni D as ak i sihololi veruju u to" Upravo su snvrccfiL p.ro " miOCi iz Obrasti psihologije ti koji snano podr] .. lvaJu ovu IdCju"b 0

tllll

danas veruju kao i joga, da normalno stanje vek:t. t"reba" dk' k

LL b , , M d", ;Ju mog" da pnmenJuJu SVI a o I ncprekidan izraz radostI. C I C . "" " T'h kontrolisali raspoloenje, iskljuili negalIvna stanp l 7 ... 1 mefiL I I

blagostanjem. Jedan od najveih problcma oveka je .njeova "cspb

,,n?S d sc "la odi romeni. Pre nekoliko stOIina godlIla I rantje, p.l.cak I dan,ls u pn Pd tehnolookog razvoja ovo nijc predstavIpIo problem, zemljama g e nema

tl Teh lOloka 'er promena nije bilo godinama, a kamoli iz dana u an. .1 ruS'tva su medutim u stalnoj promeni. Rezultat loga su mentlnt prbl-, m' Jcm ili veem obimu u zavisnosti od osobe. PSlhologla Jc ml u tin ' " "" k "uuran n"ltn 7.3 otkrila ovaj problem i zato prePo.ruuje medilaCIJu " ao S l o '

ra7.Vijanje sposobnosti da sc suoImo sa promcnom. . . , Psihologija je oduvck istic.1la ncophodnost upoznavanja oblm

lO. unutrancg rada nesvesnog uma. Z1nimala se 7..3 deo nvcsnog " J sadr!i ko

Jmplckse i fobije. Ovo je, naravno, ncopodn.o da bl se prolstl duboko ukorcnjcni konflikti koji dominiraj.nalm 1V?O,,

. Mt?d kOJI koristi joga, a sve vie i 5.1Vremena psihologlja,)c mCI.lcIJa" Pa Ip,

k, isto vreme vano jc istraiti nepreglednc oblasti uma, VIC nvcsno , d u otrebimo siholoki tcrmin, u kome su rne nao sknvn Sp?stbnoSti, ka&adteti, nai unutranji potenCIjali" n?gl o n,I S llaJ , , k' , 'v " ,,:vo'" prirodnu sklonost za obavlpnje nekih stvan, a I IstIns 1 POZI .(..I ,

rd ."" .mo svojc poS'to ih ne znaju, oni ih nikada i ne rade" Kada bl mog I a IzrazI 19

I-potencijale, poceli bi da ivimo samoaktuclizovan, Slvaralaki i sretan ivol. Metod je meditaCija. Na ovaj nain moemo da otkrijemo nac unutranje bie i da :t.adovoljimo nau pravu prirodu. Moemo poeti da radimo ono to ustvari najbolje umemo.

BIOFIDBEK: MODERNI PRAVAC U JOGI

Biofidbek tehnike se koriste ve nekoliko godina, ali tek odnedavno u vezi sa meditacijom. Biolidbek predstavlja merenje i praenje elektrinih talasa koje emituje mo:t .. ak.

Da razmotrimo prvo prirodu ovih modanih talasa. Postojanje modanih talasa, mada je moda bolje rei modanih ritmova, primeeno je krajem prolog veka za vreme istraivanja mozga m'ljmuna. Na samom pocetku ovog veka ova obl:ISI istraivanja obuhvatila je i oveka i otkriveno jc da frekvencija, volta:l.'1 i amplilUda ovih talasa prilino varira. Jo od tada se OV:Lj fenomen ozbiljno istrauje i tl stV:lri, ema modanih talasa se koristi u plLtologiji k:lko bi ukaz.1la na greku u funkcionisanju mozga, npr. na tumore i opte ment:tlnesmctnjc.

. 'ta su ovi modani talasi'! Medicinski istraivai nisu apsolutno sigurni, ali ukratko emo dati opis njihovog uzroka i prirode. MOl.1k je izraen od miliona elija koje su nazvane neuroni. Postoji bezbroj VC7"'1 izmedu ovih individualnih i drugih elija. Zapravo prctpostavlja se da je svaka elija u mozgu direktno ili indirektno povez.ana sa svim ostalim clijama. Nervni impulsi neprekidno putuju du ovih kompleksnih neuronskih kola. Svaki neu fon se sastoji iz centr:tlnog Iela, aksona i raznih dendrita. On prima nervnc impulsc od drugih ncurona preko aksana, dugog vlakna, koji podsea na nit. Svaki pojedini neuron prenosi redom nervne impulse drugim neuroni ma kroz razgranal:l vlakna zvana dendriti, koja su povezana sa aksanima drugih neurona. Ncrvni impuls se prenosi samo kada clektriCni naboj u neuronu dostigne odredeni niv.o. Na ovom unaprcd Qdrcdcnom nivou javlja se iznenadna navala impulsa. Ovi impulsi daju modane t:tl:tse.

lstraivai su otkrili da posIoji odreen odnos i/-nletiu frekvencije, voltae i amplitude modanih talaa i stanja osobe. Radi laJclcg razumevanja talase smo po

oblaka z

sVka elija pOSCduc mcmor.iju svega Slo sc desilo u svaijoj individualoJ prololl. Kada JC neko.blO, bakterija borei SC da ispliva iz primarelijatn

,og bln,'.1 u vreme raanja Ivota. Kada jc neko bio riba. Kada sc riba Qflla da .. "..alde .na kopno da bi zapoccla liniju kopnenih :livotinja. Kada IC C,ko .blo majmun. Kad,

a jc ko bio candcrlalac. Kada jc bio ovek lSl.kao I danas, 'pre neko.I.lkO hllpd

MEDITACIJA I ZDRAVWE ,

Meditacija obuhvata fiziku i mentalnu rclaksaciju na qivou koji relko o nas doiljva ak i 7..3 vreme sna. Usled ovga meditacija donosI odlino zdravije l moe da ublai i izlei mnoge vrste bolesti. . Pre no to Ovo rajasnimo eleli bismo da ukacmo na jedinstvo kOJe POSIOJI Izmedu tela uma. Dugo sc pretpostavljalo da fizika bolest nema "!ntalnu JJ?d1?g I obrnut? Tek nedavno je otkrivena uska pove. z..1OSI lzmdu fiZikih I,.mcnla.lmh sfera. One Su zaista jedna celina. Na primer, rlZlka rcl.aksC1Ja e sigurno proizvesti i mentalnu rc\aksaciju i obrntQ. II,alac JC slgrno lo i S3f!1.primetio. Tako, kada govorimo o nekOj boltl . oram? JC posmatrati I sa aspekla teJa i sa aspekta uma. Mcdlla.IJa delUje kao hoastian. cclovi! trctman bolesti. Ona je svcobu.hvatmJI metod o.d Jeena Jeovima, oj. imaju 7..3 cilj da "lee" bolest Jednog organa ah mogu Imati epredvldlJlve negativne posledice na druge delove tela .. Moem. navesti. noge sluajeve. Meditacija prepu tretma bolesmku: PaclJet e bil: u slanju da stekne veu mo nad svoJim zdravlJc'!l ko bl otklonio boicst. TrCI man obuhvata ceo um-telo kompleks. McdltaclJom se um moe nauiti da izlei boicst ali prvo treba znati kako meditirati i postii veu kontrolu nad umom-telom. Kada ovek .postan.: svestan unutnjih procesa u umu i telu, on moe da umen energlJc tamo gde.su najp.trebnije. Ljudi koji su bolesni e znati kako da usmere unutranju energiju na oboleli organ.

FIZIOLOKI EFEKTI MEDITACIJE

. Mitacija je najmoniji nain za kontrolu fiziolokih procesa a Isto ta.ko I za k?troll! fiziolokih rc.1kcija na psiholoke dogaaje. Jeda od naJosnvamJlh prmena koa sc dclava. u tlu ! vreme meditacije je uspovanJe metabohzm, rz.tnc razrav.IflJa l Izgraivanja tela, jer d?laz do znatng smanjenja unoenja kIseonika i izbacivanja ugljen doksla. Ekspcnmen.talno je. izmren? da sc do 20% smanjuje utroak klscolIka usled smanjene brz.tne disanp. Smanjena brzina metabolizma nastJe usl ntrole nad nevoljnim nervnim sistemom koju ovek razvIJa medIlaCIJom. . .Meditacija ima .znatnog utija na krvni pritisak, koji pada mnogo me Ispod normale. I za .vreme I posle meditaCije, i zato se meditacija posebno .preporuuJe amma koji pate od visok ... g krvnog pritiska. Takoe se I rad srca usporava za nekoliko otkuClja u minuti. Jo jedna

26

interesantna pojava u odnosu na krvni sistcm je injenie.1 da se cirkulacija poboljava 7.a vreme mediwcije. Da bi ovo objasnili moramo se vratiti autonomnom nervnom sistemu, a posebno simpatikaj mrci nerava. Jedna od mnogih funkcija ove mree je da skuplja krvne sudovc i time smanjuje protok krvi. to je vce Skupljanje 10 je protok krvi manji. Tokom meditacije aktivnost simpatikog ncrvnog sistema je smanjena, a lime jc automatski smanjen pritisak na krvne sudove, pa tO uzrokuje slobodan protok krvi.

Ovaj pojaCani protok krvi veoma koristi meditan{U. Na primer, ra7.motrimo proizvodnju mlcne kiscline. To jc supstane."1 koja se uglavnom proizvodi u miiima kada nema slobodnog kiseonika. Naveliko se stv-Jra za vreme inten7jvnc aklivnosti, kada miii obavljaju te',..1k rad. Pojavljuje se takozvani manjak energije jer miii trae mnogo vie energije nego to to dotok kisconika omoguava. Mlena kiselina se proizvo. di da bi se stvorila ta dodatna energija. za vrcme odmora, mlena kiselina se razgrad uje na druge supstance, poto je tada dotok kiseonika dovoljan. U meditacij i slobodni prOlak krvi osigurava cfikasnije snabdevanje miia kiseonikom i na taj nain se mlena kisclina bre razgrauje. italac treba da primeti da je u meditaciji celokupna koliina kiseonika ustvari manja; ono to je pOVe,1no je distribucija raspoloivog kiseonika mgiima 7..3 razgradnju mlene kisel ine. U isto vreme dotok kiseonika u elijc tokom metabolikog procesa je smanjen. Stvaranje mlene kiseline stimulisano je simpatikim nervnim sistemom; usporavanjem simpatikog ncrvnog siSICrna 7 .. "1 vreme meditacije automatski se smanjuje proizvodnja mlene kiseline.

Zato je pitanje proizvodnje mlene kiseline toliko bitno? Zato to su medicinska ispitivanja pokazala da osobe koje pate od anksioznosti, neuroza i tenzija imaju vgj nivo mlcnc kiseline nego kad su u stanju smirenosti. Kada se mlena kisc\ina ubrizga u telo pri naunim eksperimentima, automatski dolazi do podizanja nivoa anksioznosti. Takoe, ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska imaju znatno vie mlene kiseline u telu od ljudi sa normalnim krvnim pritiskom i onih koji redovoo meditiraju.

Meditacija je savclen metod za smanjenje nivoa mlene kiseline, a samim tim i krvnog pritiska i Simptoma svih vrsta anksioznosti. Zapamtitc takode da je anksioznost uzrok mnogih takozvanih fizikih bolesti kao i mentalnih. Meditacija je metod za leenje ovih bolcsti, koji uklanja njihov u7Jok u korenu. Ona je mnogo povoljnija od danas iroko prihvaenih naina leenja koji lee simptome a ne sam uzrok.

Kakve su ove fizioloke promene u poreenju sa ostalim oblicima relaksacije, kao to su san i hipn07.a? Izgleda kao da je ta7.1ika mala, ili je uopte nema. U hipn07j postoji vrlo mala ili nikakva promena u metabolizmu, a u snu se fizioloke promene dogaaju obino tek posle nekoliko sati. U meditaciji odnos kiseonika i ugljendioksida u krvi (ne koliina) ostaje konstantan. za vreme sna postoji primetno poveanje ugljeodioksida u krvi.

27

I-----

BORBA ILI BEANJE - ODBRAMBENI MEHANIZAM TELA

Borbu ili bcanjc - O1> d ga'>jc II odnosu na nrethodna Iskustva, llInbleki s

istem vano I I ru 1-. . ' 'td O o na trenutno stvara emocionalnu reakCiju kao to Je ljutnja, stres

I . v . kraju aktivira nadbubrene lczde kojc oslol?adaju hormo

adeahn II

krvOlOk. To zatim ini celo tclo napcti :-sce kuca brIe, ulsanJc Jc brc

i slino Upravo u ovom stanju mnogi ljudi s.'lVremeno doba provod

vei de svog ivota i ova producna tenzija dvodi do SVih vrsta olU.

I pak, u isto vreme, jedan deo limbikog sistema tzv. se'?talm regIOn

deluje II suprotnom praveu. On reducira coci?nalne reakCIJe, osloba

od tenzija i opus-ta celo telo i um. MeltcIJ0n:' memo, o

mo,g.ullI

sc talnom delu limbikog sistema da domimra naJvI deo .lvota 11.1

a

ce ivot. Pod ovaJ..."Vim uslovima '.ive('emo oputen ?:IV?t, :ilt be lnJosI, uivacmo vic u ivot u, obavljacmo posao e[ikasfllJe I oslobod

iti sc SVih

ti . . a Ako clitc opuSten i srcan ivot! morat da promeOlt.e

svoJ um,

nc spolja!:nji svet i druge ljudc. re,n I zdrav iVot Je, posledica promenc

uma i njegovih reakcija na spolpSnJI svet. Moctc a provcdcte ostata svo ivota traei sreu u spoIjaSnjem svetu, alt ako VaS u

m zad\1

trCulni program, nikada je necte nai; tragaete 7 ... '1. blagom a krajU duge. Medilirajte i reprogramirajte ?j um. a

kO, elite zdrv I sre

ivot. Promenile mentalni program kOJI vam Jc us.lden u m07..ak grclka

ma u vaspitanju, i koji je uzrok vae nesree.

29

PSlHOFlZIOLOGIJA JOGE

PsihiCka sfera postojanja je tcma koja uglavnom stvara veliku kon(U7JjU kod proseCnog wvcka, jer veina ljudi nije II stanju da jc sagleda, a i danjnji jezik ne sadri dovoljno preciznih tehnikih izraza koji bi jc mogli pravilno opisati. Na sreu, mnogi priznati naunici iz raznih 7.cmaIja neprestano produbljuju svoja iSlra,jvanja na suptilnim planovima, a sa njihovim otkriima sc stvaraju i novi engleski termini za novookl rivene fenomene. Mocmo biti sigurni da nije daleko dan kada c psihike pojave predstavljali vaan deo opteg znanja. i kada c psihik.i svet postati n1O UObiajeno 7..a sve ljude, uz koricnje maina, dananjih prototipova, koje su sada ukljucne II istraivanja pri mnogim naunim centrima irom sveta.' Jedna od osnovnih premisa sistema joge je da univerzum istovrc. mena postoji na vie razliitih suptilnih nivoa. Svaki objekat ili bie koje egyJstira na fizikom planu ima odgovarajuu formu na suptilnijim planovima, gde sc ivot i aktivnosti odvijaju na slian nain kao i u vrslom" fizikom svetu. Rno je da je materija koja je sainjcna od estica manjih prolona, elektrona i neulrona, ija jc brLina vibriranja ve! od brzine svetlosti, po prirodi psihika. Da dodamo, rccno je da postoje planovi supiiIniji od psihikog, ali oni se ne mogu trcnutno definisati terminologijom fizikc. Od vih planova, dva najpoznatija su mCnlalni i kauzalni. Njih mogu iskusiti samo osobe u stanju meditacijc pre nego IO transcendiraju celokupna postojanje i udu u samadi. Nivo iznad fizikog plana jc psihika oblast postOjanja. On ima dosta zajednikog sa fiz.ikim svetom koji nam je poznat i mnogi ljudi s vremena na vreme prirodno imaju doivljaje koji se odvijaju na psihikom planu. Ovo se veoma esto odvija za vreme sna ili kada osobe prolaze kroz jake fizike ili emocionalne okove. To spontano videnje psihikih dogadaja takoe sc deava pri upotrebi odredenih opasnih droga, a spontano psihiko budenje je osnova inluicije, IZV. "duhovnih iskustava" i vizija.

Sistem kundalini joge, koji se zasniva na uenjima drevnih t3nltikih spisa, obuhvata mnoge tehnike iji je cilj kontrolisana budenje psihikih doivljaja kod aspiranata. Mada onaj ko ozbiljno veba jogu ne za dalje infonnncije o ov-oj lemi videli PSIHIKA l,:TKRIA IZA GVOZDENE ZAVESE - Osirander & Schroeder, Bant,"'lm Books Inc.

30

. pSI'h'lka budenJ'a za cilJ' sadane J'er je vie z.::linleresovan za spm-uarna . .. . . I tualni naprcdak, ona ipak predstavljaju v:d.an nivo kroz kOJI SVI aspuan I

moraju proti. " ' . ' Mnoge vebe kundalini joge zahtevajU da aspirant VitI! dogadaje koji se odvijaju na psihikom planu. U mnogi Iuajcvima, oo to ove vebc zahtevaju je da ovek vidi odreilene pSlhle cent rc,

. poznatc ao

akre, koje postaje u njegovom psih.kom le, a ISO ako " t.uk supulnc

energije u psihikim kanalima (nadIJlm) kOJI pov.eJu pSIIkC centr, Naravno, svi ljudi nc mogu voljno da vIe ove P

,Slhlcke pp"e, lak?

vebe kundalini joge omoguavaju :lSplT:ltOVOJ svesnostl da prali Ih 7..amilja) grupu odredenih fiziki entara I kanala, mcdusobno poVC'l."lnih koji mogu aktivirati prave PSihike centre. ,

Slede opisi raznih psihikih centara locir.nih u sihikO telu

oveka, i encrgetskih prolaza u fiz.i.kO e1, kOJI sc konslC u vebama datim u ovoj knjizi za budenje samih PSihikih centara.

PSrHlKI CENTRI

Postoji veoma mnogo psihikih ccntara.

ili. akri mada je sam,o

'edanaest od vecg znaaja za aspiranta. Od OVIh Jedanaest centara kOJe emo sada opisati, prvih osam su glavne akrc smclten.e du suumna

nadija, a poslednje Iri su pomone ko.nt:.llne take kOJe e. ,konsle za

stimulaciju akri. Ovdc smo prvo opisah :lkr rem, kOJim .e e pojavljuju u psihikom telu, a !:.tk

.ode i anl

,re, lvOt1flJ; I sC

,zaeIJ.e k?Jc

su u ve7i sa njima. Takode smo pnka7..ah I fizlka pod.rcJ3 kop prcds.

t.IVljaju okida za ove akre, na koje se mora usmenu svest tokom Joga vcbi. . Muladara: muladara je po svom po!ot..aju najnia akTa i ponal JC kao korenski centar. U prirodi sc povezuje sa elemcn

,lO.m zeJ I sed Ite je prvobitne energije .. u oveku, poznale kao kundahm akti Ih seksualne/spiritualnc encnglJc.

Muladara sc vizualizira II obliku lamna crvenog lotosov?g cveta sa etiri lalice. Na laticama su crnom bojom ispisana. snskfltska SI?V VAM AM AM i SAM. U centru lotosa se nalaZI Jednkos,traOlOl trougao oenut na dole, a unuta. trougla jc ivalingam bOJe dima oko koga je tri i po puta obmotana zmija zlatne baJC. . . ' . Muladara akrom vlada bog Brahm:!, tvorac UOIverzuma I bOglOJ3 Dakini koja kontrolie elemenat koe u tcl, ida (sem.enska) mantr:! ove akrc je LAM, a ivotinja ili posrcdnlk Je slon, Simbol, vrste 7.cmlje. Najvaniji aspekt muladara akre je da ona .. predsta,

vlJa sedlse prvobitne cncrgije, simbolizovane obmotanom IJom kOJa sc pcnJc nagore suu mna nadijem kroz sve :.krc u doba splflwalnog budenp.

31

FiziCka kontakna taCka za muladara Cakru se razlikuje kod mukarea i ene. Kod mukarca ova taCka se nalazi malo iznad medice, taCke na ko,j tano izmedu genitalija i anusa. Kod ena, taka za muladaru se nalazi kod grlia materice, gde sc spajaju vagina i materiea.

Svadistana: doslovno znacnje svadistane je -neije prebivalitc-. To je druga Cakra, povezana sa ncsvesnim umom, skJaditcm kolektivne svesti, svih samskara i dalekih genetskih seanja. To je centar najprimitivnijih duboko ukorenjenih instinkata, onih ivOIinjskih poriva koji nanose 5.wremenom oveku toliko bola i rrustracije.

S.vadistana Cakra se vizualizira u obliku svetlo ervenog 1000sa sa Sest latica, na kojima su ispisane sanskritske mantre BAM, BHAM, MAM, J

I je na samoj kruni glave gde se vizualizira kako sc prostire II svim pravcima dokle god unutranje oko mo1.c da dosegne.

Laiana: lalana ne spada II glavne 1krc pn ipak jc vcoma vana za onoa ko Vb kundalin; .jogu. kao taka iz koje amril ili nckl3r potie i kaplJ.c II vudl Cakru. Njena fizika taka koncentracije sc nalazi na gornjem nepcu II samom koren u krajnika.

BnwlOdja: brumadja nijeakra sama po sebi - 10 jcsamo kontakina taka za aana akru. Re brumadja doslovno znai centar izmedu obrva i tu sc ova laka i nalazi.

>

_ !yepoznota lalka: ni ovo nije akra ve samo kontakIna laka, i nalaZI sc II centru glave lano izmedu unih koljki.

idaka: ovo doslovno znal!i proslor znanja", To jc psihiki prostor gde se posmatraju svi psihiki doivljaji. idaka sc vizualizira kao tamna crna soba odmah iza ela. U dnu sube nalazi sc mali hodnik odakic polazi suSu mna nadi nadole.

Hridajaka: ovo jc prosIor srca, slian idakai:u i vizualizira se u cenlru grudnog dela.

PSIHIKl KANALI I NADU I

. Rc Iladi doslovno znai tok ili struja. U drevnim ICkslOvima je

zapisano d psloji sedamdeset i dve hiljade nadiju u psihikom telu oveka, kOJe ljudi sa razvijenim psihikim videnjem vide kao svetlosne struje: Ovi niji ovczuju razliite akre i psihike centro u suptilnom telu, I. c.kol!cma JC vana za aspiranta joge jer u odrcdenim vcbama kuda lJni Joge SVI sc obino vizualizira kako u obliku zmijc, nCktara, strele, Irozubca Ih lmosovog pupoljka, prolazi svim kanalima.

Objasnicmo nadije i psihikc prolazc koji se koriste u vebama datim u ovoj knjizi.

. . Sllmma je ajvaniji di u psihikom teJu, a takode i najvaniji

PSihIki prolaz kOJI se lZuahZlf u. okviru ljudskog tela. Njegova osnova

Je ul.da.ra akra kOJa sc dOivljava u medici (lano izmcu korena genitalija l anusa kod oveka, a kod '.ene na grliu materice ili u osnovi uterusa). Od muladare sui:umna putuje blago ukoso na gore do svadiSlana akre, take ispred trtine kosli gde sui:umna ulazi u kimeni stub. OdalJe putuje na gore kmenirn stubom kroz manipuru, anahatu j viSudi akru. Od lake u donjem delu mozga gde se 7..3Vr$ava kimcni stub suumna putujc direkino na gore prolazei kroz adnu i bindu do centr; sahasrare.

. Pingala i ida nadi su dva najva!nija psihik;\ kanala, mada se samo

pmgala nadi krili .kao psihiki prolaz. Kada se .da koristi n:} laj nain, u oveku dommlraJu mentalne snage i to smanjuje njegovu praninu 34

vitalnost i remeti fiziku i mentalnu stabilnost. Kanal pingale poinje u

muladari i prostire se kao polukruni luk na desnoj strani Icla. On prcseca suumnrt nadi u svadiswna akri, zatim nastavlja slunim lukom na levu stranu i ponovo se susree sa suumnom u maniruri. Na ovaj

nain nastavlja da putuje na gore desnom sua nom do anahate, ukrla se opet sa su.umnom i prelazi levo do viudi, a 7 ... lIim desnom stranom do adne, konane take pingala nadija.

.

PredlIji prohu se vizualizira kako se prost i re prednj im delom t rupa

od pupka do centra u grlu. Naroito se koristi u preliminarnim vdbama kuda lini joge kao to su viudi udi u aapa dapa.

Prolaz du1nika je ustvari nastavak na prednji prola7_ On se prostire

od sredine grla, pored adamove jabuice do nepoznate take u centru glave u nivou slepoonica, malo iznad adna akre.

Prolazi aro/um i (lvaro/um ine nepravilno oblikovan krug u telu, koji podsea na oblik izduenog j

REPROGRAMIRAjTE SVOJ UM

Unular vac glave sc nalazi najs3vr!eniji kompjut.cr koji je ikada napravljen. To je biokompjuter nezamislive kompleksnosti. Po naunici ma on sadrli deset do trinaest biliana ncurona koji analiziraju, interpretiraju, porede, uvaju i prenose iniormacije koje dolaze iz spoljanjeg sveta i naeg sopstvenog tela. On je sposoban da barata milianima informacija II obliku zvunih i vizuelnih 05ela, kao i u Inim podacima iz svakog dela tela II svakom trenutku. Ne zaboravite, svaka dlaka je povezana sa mozgom. Svaki kvadratni centimetar tela poseduje veliki broj veza sa mozgom.

Pa ipak, nikada niste svesni veine ovih aktivnosti - one sc odvijaju II podsvcsnim oblastima uma. Ova nesvesnos! je apSOlutno neophodna jer bi II protivnom bili preplavljeni neprekidnim prilivom informacija. S tim u vezi, neophodno je bi!i totalno nesvestan veine aktivnosti mozga kako bi svest bila slobodna da prati i ostale stvari osim telesno-ulnih podataka. Ljudski um jc na ncki nain slian savremenom elcklronskom kompjutcru. Ako programer kompjutera 1.cli rdcnje problema, njega interesuje odgovor, a ne program prorauna. Programer se interesuje za program prorauna samo ako ncllo nije u redu - izlaz je u neprihvatljivom obliku, ili kompjuter nije primio program. To je tema ovog poglavlja. Veina nas ivi fivot slian kompjuteru sa pogrclnim izlazom. Medutim, mozak nije taj koji je pogrtan, osim u izvesnim sluajevima, ve je program uma u pitanju. Drugim reima, ako elimo da ivimo fivot sa smislom moramo reprogramirati um. Ono to je pogrclno jeste menla!ni program koji smo postepeno razvijali od samog rodenja i koji je prouzrokovao svu nau nesreu i pamju u ivotu. Reprogramirajtc svoj um i pocete da ivite ivOl sa dubokim smislom i sreom. Dobro programiran um moe da napravi od ovog svela pravi raj na zemlji. Loe programiran um e od njcga stvoriti pakao.

Razlog nac nesrcc je na mentalni program. To nas navodi da sreu traimo u gomilanju novca, posedovanju novih, velikih kola, boljih i veih od drugih, sticanju statusa, piU i traganju za mnogim stvarima koje donose samo prolazni bljesak zadovoljstva. Ukratko, moemo rei da mi pOkuavamo du steknemo sreu kroz 7..adovoljavanje ili uzdizanje naeg ega. Koje su posledice ovukvog naina traenja sree? Na ovaj nain koristimo druge ljude za svojc sebine ciljeve. A ako nam se neko isprei na putu upolrebicmo sve mogue gl be i fine naine da ga 7.aobiemo ili uklonimo sa puta. Rezultat je mrIn;a, strah, ljubomora, 36

anksioznost, tenzija itd. Naa neprckidna potera 7..a ovakvim nanom postizanja sree, zapravo i7..aziva pOIuno suprotan.

rezultat;.

ostaJcm? mentalno napeti i samim tim nesrcO!. Ako n

.e posllJ?nemo Cilj,. ne dobijemo ono to elimo onda palimo od mentalnl tenzIJa: dOsade ! nree.

Mada nam ove stvari ne donose sreu, ml nastavljamo da junmo za njima. ZalO? Odgovor je da mi sldimo progra koji so napravili za sebe. Programirali smo sebe da trlOlO 7.a Ov'll.."Vlm stvanma, mada nam one ne donose nikakvu trajnu sreu. Ali kompjuterski progra":L mo se izmeni. Isto tako, ako uloimo potrebni napor moemo Izmemti I mentalni program. Moemo reprogramirati sebe tako da drugaije rcagujemo na okolinu i ne l.avisimo od cgo tripova" i elje 7.a seom. . Meditacija je skoro ncmogua ako sc ncprestano bonmo sa iVOtom i ljudima oko nas. Ona e se dogoditi skoro spontano ako budeo ili u korak sa ivotom, a ne protiv njega. Ako moemo da reprogramIramo svoj um, uskladiemo sc sa okolinom i meditacija e s; esili auo.

matski. Nee biti potreban nikakav trud. Naa svest e pocetl da se lrl. Kada uskladimo na um sa prirodom okoline, automatski .emo p.

osta.ti srcni. Srea lei u umu, a ne u manipulisanju svetom radi ostvanvanja elja. Reprogramiranjem naeg uma moi eo a nadcrno trajnu se u svom sopstvenom biu, u svom poslUJilnju. Nae dopadanje 1 nedopadanjc, mr7J1ja, ljubomora itd. dcformiu videnj,: spoljang svta, a i nas samih. Na um prihvata i sledi samo one mformaclJe kOjC Odgovaraju naem programu. Drugim reima, ako sada ose..1mo -.

ako na mentalni program diktim - da nas svi mrze, onda e na um prihvatili i davati pristup informacijama koje podravaju ovaj stv. Osta lc i.nfrmacije c biti potisnutc. A ako oseamo da na mentaim program dlktlfa da nas svi vole onda e um tumaiti informacije. tako da podrc ovo ,

" " ,"crovanje. OVO je grubo pojednostavljenje, ali ilustrujc. kak.o na u.

m bOJI spoljanji svet da bi ga prilagodio svom programu. Spoljanju SVCI.I drug ljude nikada nc vidimo ona"'-vim ka"'-vi 7.aista jcsu zbog nae uslovlJcnosll, elja, vezanosti ild.

Zapamtite, mi ne kaemo da su '.cIje Imc. Sve to keo je d one blokiraju nailu spiritualnu evoluciju i stazu prema medIlativnom ISkustvu. Neopisiva srea i visa svcsnOSI nas ekaju -sve to treba da uradimo je da reprogramiramo svoj um i meditiramo.

NEKE INJENICE KOJE TREBA ISTAI

Prva stvar koju treba ztlpam[i[i je da mi ne traimo od vas da promenile svoj nain ivota. Ono to hocmo jc da promenilc svoj odnos sa spoljanjim svetom reprogramirajui svoj um.

Druga stvar koju moratep da sbvatitc je da je svako traganje 1..1 sreom izvan vas samih U7 .. 1iudno. Ako ak i posle mnogo godina prove-

37

denih u traganju za sreom u spaljanjem svetu, niste doli do ovog zakJjutka, neete imati elju da promeni te svoj um. Pokuaete da ga promenile tek kada shvatite nemogunost nalaenja sree i mira u spoIjanjem svetu. Samo treba pogledati ljude koji su ot gli u krajnost tragajui 7..3 sreom u spoljanjim stvarima - nikada nisu na.li ono to su eleli. Stavikoni obino klonu duhom i postanu cinini; ponu da veruju da su trajna srea i mir samo mil.

Trea st;v'.u koju treba napomenuti je da je um mogue reprogramirati. Postoji izreka: ono to mislimo to i postajemo. Na trenutni program uma nije nita drugo do rezultat prethodnog miljenja. Um je kao komad voska - oblikuje se u odnosu na impresiju koja mu se namee. Ako ponemo da mislimo na novi nain on e se postepeno ali sigurno reprogramirati. Uzmimo na primer kako je um vc programiran tako da smo primorani da sluamo njegove naredbe. Neko dele je moda ivelo u kui u kojoj je sve bilo po oevoj volji, jer se on ponaao kao tiranin. Istovremeno, dete je moglo primetiti da je uvek prepu!:-!eno na milost i nemilost udima drugih. Na primer, kad god bi htelo da ide da se igra sa drugovima otac mu je to zabranjivao. Dctetov um je poeo da se programira tako da ono misli da je mo nain da se ostvari ono to se eli. Zato, kada odraste ono traga za moi kao sredstvom 7..3 sticanje sree. Isti je sluaj sa skoro svim spoljanjim motivima u ivotu -stvaraju se u suSt ini na isti nain. U isto vreme sposobni smo da otklonimo postojei program tako da ne moramo da sledimo njegove zapovesti i da ga 7..3menimo programom koji e nam pruiti harmonian nain ivota i omoguiti nam da proirimo svesnost. Jednostavno, menjajui um koji sada imamo, mocmo izgraditi budunost koja je orijentisana ka svesti, pozitivna i budna. Na konaan cilj e biti doivljaj skrivene istine i lepote koja posIOji u nama.

AUTOSUGESTIJA

Svi ljudi imaju robije, komplekse, emocionalne stresove itd. to ini njihov um konstantno napetim bilo svesno ili nesvesno. Sve ovo spreava um da bude miran i staloen i prepreka je meditaciji. Treba da zapamtimo dobro poznatu izreku: ono Sto misli to i postajcl. Ovo nam pokazuje kako da otklonimo ove mentalne Simptome. Mo sugestije je veoma velika. Ako mislimo negativno u ivotu onda nam i ivot postaje negativan. Ako mislimo pozitivno postaemo pozitivno orijentisani. Ako smo ubeeni i dOVOljno vrsto verujemo da emo oboleti od raka vrlo je verovatno da e se to i desiti - takva je mosugcstije i verc. Zapravo one ne dolaze samo iz uma, ve i iz spoljaSnjeg sveta. Jstvari one se davaju skoro neprekidno. Na um je stalno pod uticajem spoljanjih dogaaja. 38

itamo knjigu i ona nam predloi ideje koje utiu na nae ponaanje. Priamo sa nekim; mada toga nismo uvek svesni, mi konstantno primamo sugestije. U um sve dolazi u obliku sugcstija. Sugc.'\tije se stvaraju i iz naina na koji vas ljudi gledaju, naina na koji pokreu ruke, govore i mnogih drugih suptilnih naina.

Najjednostavniji nain da otklonimo stvari koje drk na um napetim i da sprcimo negativne spoljanje uticaje koji uznemiravaju na um jI! upravo ova mo sugestije koriSena u obliku autosugestije. U iSlo vreme treba koristiti autosugestiju kao pripremu, neposredno pred meditaciju.

Osnovni zahtev za uspclnu autosugestiju je duboka potreba da vidimo ciljeve i sugestije pretvorene u eljeni rezultat. Bez snane potrebe ili volje, nije sigurno da e se objekat autosugestije ostV'olriti. Morate 1.cleli promenu. Ako je potreeba samo polovina, mole se osnaiti stalnim vraanjem na predmet potrebe.

Kako italac napreduje na spiritualnoj stazi postaje sve svesniji stvari koje ga mentalno uznemiravaju. to vie napreduje one se sve vie manifestu;u i uzdiu na svesni nivo. im se pojave treba ih negirati zamenjujui ih njihovim suprotnoslima ili sugeriui sebi da nisu onoliko vane koliko to izgleda. italae mora sam da nade rclenje, jer svaki ovek ima drugaije probleme i u odnosu na njih lreba da razvije sopstvenu tehniku, pomou koje e ih otkloniti. Uzmimo,)}:} primer, osobu koja ima strah od mraka. Pola veliki deo svog ivota mora da provede II mraku, to e sigurno prouzrokovati mentalne smetnje. Njen um e uvek svesno ili nesvesno biti pod tenzijom. Nain da sc ukloni ova fobija je shvatanje kako je laj strah u sLrl:tini smeSa n; shvatanje da je mrak samo suprotnost svetlu; shvatanje da sc mnogi drugi ljudi ne plaSe mraka i samim tim zaSIO bi ga se ona plaila i slino. Konstantna autosugestija na ovaj nain sigurno e Otkloniti strah. Orolkve sugestije su najmonije kada je osoba oputena. ak je i duboko ukorenjeni strah podloan ovakvom tretmanu, pod uslovom da sc ovek svim biem posveti njegovom otklanjanju. Na kraju e novi indiferentan stav, u ovom Sluaju prema mraku, proreti u podsvest i strah e nestati. Autosugestija moe da iskoreni sve vrste kompleksa, kannikata i fabija. Sve to je potrebno jeste potreba da se ukloni problem.

Kako ovek moe da spozna dublje probleme koji negativno utiu na njegov ivot i donose mu nesreu i napetost, kada za njih i ne zna? Kako sve vie razvija svest kroz jogu i meditaciju aspirant pronalazi da problemi, rObije i strahovi polako izlaze na videlo. Posebno dobra metoda za otkrivanje ovih duboko ukorenjenih emocionalnih i mentalnih tenzija je redovno izvoenje meditativne tehnike "antar mouna" i voenje mentalnog ili pisanog dnevnika u vezi onoga iO se otkriva 7..3 vreme vebanja.

39

SlcdC3 StV'M koju treba vebati, da bi sc otklonili mcntalni i cmocionalni problcmi, je spreavanje spoljanjih dogadaja i kriza da ostavljaju dublji uticaj na um. Drugim reima, um sc mora uiniti jaim, tako da na njega ne mogu z.naCajno delovati spoljni dogaaji. Metod je poste pcno razvijanje neve7.anosti (vairarua) 7.3 svc stvari i ljudc. To nc znai da , trcba da postanctc kao biljka ili da ne uestvujetc u usponima i padovima ivota i u odnosima sa drugim ljudima. To znai da iako rcagujele na spoljaonja ddavanja u obliku ljubavi, mrnje, prcpirke itd. ona ne utiu na vas u dubljem smislu, Na ljudskom novou ono mora da deluje na vas, ali dublje gledano ne. To jestV'df idcntifikacije; ako sebe smatrate 7..3 telo ili um onda e bolne ili necljenc fizike i mentalne manifestacije uveliko uticati na va ivot. S druge sira ne, ako sc nc identifikujetc sa tClom/umom, ve sa centrom svesti, onda C fiziki i mentalni problemi imati malo uticaja na vas. Spolj3.njc stimulanse m01.cmo poredili sa talasanjem na povroini jezera. Talasi uzncmiruju povcSinu jczera, ali rclativno malo utiu na njegovo dno. Slino je i sa spiritualnim tragaoccm; u idealnom sluCaju negativnc mentalne vibracijc i fizika oboljcnja ne treba da uznemiravaju njegovo bie. To jc lalcl:c rci nego uraditi, ali neprestanom vebom samosvesnosli moe sc dostii slanjc smirenosti usred bunih dogaaja spoljanjeg svcta. Sledea va'.na upotrcba autosugestijc jc Icenjc i spreavanje bolesll I telesnih poremC3ja. Aspirant snane voljc u stanju je da izlei najtee bolesti kao to su rak ili leukemija, svcsnom '.cIjom da telo postanc jedinstveno, jako i uravnoteeno. Najbolje vrcme za autosugestiju je poslc mediJacije, ili im se probudilc ujutru i uvee pred spavanje, U to vremc um je posebno otvoren za sugestije. Ponavljajte autosugestiju sa intcnzitetom i oscanjcm nckoliko minula. Verujte svim srcem da e aUlosugcstija doneli eljcnu pro menu. Ako je ovo uradeno sugestija moe biti samo uspclna. Polovine sugestije e Sigurno propasti. Ovo ima za cilj da pokae itaocu da je proces reidentifikacije u odnosu na okolinu i nas samc ncophodan. Mnogo nesrea u ivotu prouzrokovana jc usled identifikacije sa tclom, umom, poslom ili bilo kojom drugom ulogom u ivotu. Idcntifikujemo sesa prolaznim aspekti ma cgzistcncije, umesto sa onim oto je trajno i nepromcnljivo - samim jczgrom n:loeg postojanja. Ako odvojimo scbc od svoje uloge u ivotu, svog tela i uma i prihvatimo ih kao pukc manifcstacije ncg unutrnjeg bia, jastva, meditacija e uskoro postati konstantan i spontan proces. ak i ogra,niena doza ncvezanosli 7.3 naoe manifeslOvanc aspekte: um, telo itd., doprinee mnogo da doivimo meditativno iskustvo jer emo se osloboditi smctnji kao Sto su tc\esna, emocionalna i mentalna uzncmirenjao Kada se svi fiziki, mentalni i emocionalni a pekli nacg bia umire onda meditacija postaje prirodan, jednostavan i automatski proces.

40

udna je slvar da ka.a nekoga upit:lmo ota je: ? obino dobija.m odgovor: "Ja sam doktor" Ih "Ja sam vd.OlOstalae.r Ih J? sam domaica ili "Ja sam fudbaler". Oni e odgovonli na razlIite n3lOe u odnosu n ono oto smatraju da je njihova najvan.ija ul?ga u IVO. ogu dat razliite odgovorc; ena mo re1 a JC majka, supru

,g.l, .1 takode I

daktilograf preko dana. Ustvan Oni niSU to. ve to samo rade. . Evo ekstremnog primera kako ova identifikacija moc danCI! mna

o patnje. Uzmimo nekog glumca. On vidi scbe kao. glumc."l , dobrg fizikog izglcda, lepog lica i muenog glasa .. POsvcuje .mno pnJ

odr}.3vanju svog fizikog izglcda. All kko godsne prolaze svvlse kntlk

primeuje da stari. Njegove lepc eric hea se polako dform]su. teo gubi snagu, a glas dubinu. On e zbog ovoga nllda .sal!ma Obhr.lbreno posmatrati svoj lik u ogledalu. ostac deprlv:Jn ! esr.n.

Jer kOCC:Pcija koju jc imao o sebi nestaJc. Evo k"k IdenllfkaIJ:I S:.l prolaznim fcnomenom naplaujc svoj danak. U mnog!m sl'Jcvln:'a, posebno kod glumaca, ove krize obino vodc do samoubistva Ih emoclonlng kraha.

Isla situacija postoji i u sluaju majke: jcdnog dana e Je ,n,ena de napusliti. Ponovo e identifikacija donti mnogo .nesrce. Isti JC .luaJ. I sa doktorom, vodoinstalaterom, domau:om, dakl1lografom. To mje lrajna stvarnost. Pretcrana identifikacija sa svojom ulogom oveku uvek donosi razdor i emocionalnu napclOsl.

Identifikacija sa naim tclom, umon:s i crnacijama j t?Ii,kO uobiajena i rasprostranjena da se automalkl P?draZumeva k.lo I

,tm:\ a primer, neko kae: -Ja sam edan-o Ovo Je rcccno bcz obra-.np paznJc

na pravo znaenje toga. Ovck ne shvata da ovdc "ja" oz.naav? njegovu idcntifikaciju, tj, da sc "ja". odnos na prolazni fen,?me, fizl;'kO tlo

. Istinitija izjava bi bila: "MoJc tclo JC cno". a ?vaJ nain dO,sO. bl saznanja da jc tclo tck prolazn:1 manifestaCIja Jastva, ul\utr.lsnJc biti postojanja,

istoV'

a. ravi idc.ntitct, pravo -ja" jc centar naSc svcsti. To jc ono to osvctlJava I veol svmu .tO radi.mo iv(l{U - jaslvo. Mada je ovo sr MC posoJanl! s.tlRa nSe ba, ,ako malo ljudi jc u stanju da sc len."fiuJes nJI I da dcluJc IZ nJcga. Kao StO smo ve objasnili. vcina ljudi se Idcnllfikujc sa svojim manifest;l(;ijamll i instrumcntima - umom i !clo. Kada bi .dl?vali iz. jastva, kada bi znali da je jastvo naS pravi Idcntltct, tada bl bih u stanju da telo i um koristimo do maksimuma. NaS um i telo bi mogli da dejslvuju sa vrhunskom efikasnoSu. Bili bismo raviji jer nc bi naim kompicksima i prellrasudama koili delanje uma t lela.

Sa take gledita ovakvog idcntifikovanja, mellit:lcija bi bila spontan proces.

. J.Cak? .ovek poinje da eluje iz centra svcsti ili pravog "ja"? Ovo je savetlj splntalng puta. To Je le1;lk i dug put. i ako ga slcdimo. tO je ve san:'o .po sbl, vhka p'om. Isto tako, kao to smo ve objasnili, ak i dhmlna IdnllfikacJa sa Jstvm i razdvajanje od tela/uma i uloga u ivotU Je vela olakica u stlcanJu meditativnih iskustava. A medi1

koristi sopstveni jezik, religiozne izraze, simbolizam i lina osctanja u pokmaj u da objasni neobjanjivo .

. Ovek .ne doiljav ?

Mnogi od nas su toliko upetljani u uzroke sopstvene nesree da nisu u stanju ni da ih prepoznaju. Uzroci ljudske paInjesu:

a) newanje, ili nemanje svesnosti o slvarnosli b} ego c) dopadanje ili privlanost prema objektima d) ncdopadanjc ili odbojnost prema objektima e) jaka averl.ija ili strah od smrti.

. . U utini ov,: !dclc nisu odvojene; jedna vodi u drugu. Neznanje o IStinskoj stvarnosti Je koren svega. Usled ovoga svaki ovek misli samo o sebi. On poSlaje svestan svog identiteta, svog ega, i automatski sc OSCl drugaijim od drugih ljudi i objekata oko sebe. PosIaje ego koji se kree medu ostalim slari.ma. a. grub ili suptilan nain sve van njega mu je podreeno, da bl sc IskOrIStilo lako da mu doncscto vHc sree udobnot.i i,td. ,Na vaj n,ain sc javljaju privlanost i odbojnost. Privla ga stvari Ih ljudi kOJI a ine srenim i hrane njegov ego. Odbijaju ga i ne dopadaju mu se stvari. koje a in.e nesrenim i zog kojih se osea nelagodno. arvno, SI SluaJeVI fl!SU uvek ovako Jasno podeljeni; isti objekti ili ljudI mog.u Izazvati oba oseanja, privlanost i odbojnost u isto vreme, a ponkad I neutralan stav; medutim, ako se nadu u Odgovarajuim okolnosllma,. neutraan stv .moe. da prede u privlanost iJi odbojnost. Iz veZ

SISTEM RAA JOGE

Najsistemaliniji metod za dostizanje slanja meditacije jc rada joga. To nije jedini metod. naprotiv sve ostale vrste joge kao 10 su bakti, karma, gjana joga itd. su podjednako vane i imaju 7 .. .:1 cilj da na kraju donesu meditativna iskustva, i konano postizanje samorcalizacije. U stvari, sve razliite sisteme treba zajedno vebati, koliko god jc to mogue, jer oni nisu u suprotnosti jedan sa drugim. Ostale sisteme joge emo opisati u slcdc6!m poglavlju. Rada joga je objnjcna u knji:z.i -joga SUlre koju jc napisao drevni jogi Patandali jo pre pojave Hrista. Vredno je pozabaviti sc ovim sistemom detaljnije. jer on Qsvclljava mnoge prepreke koje sc moraju 53vladati na putu do uspe.ne meditacije. Prvi stupnjevi nisu u direktnoj vezi sa samom mcditacijom ali su od velike vanosti, jer priprcmaju um i tclo aspiranla za vie stupnjeve. Bez vebc prvih pct stupnjcva samo nckolici na e imati uspeha u meditaciji. Naravno, oni nisu apsolutno neophodni i neki ljudi e biti u stanju da mcditiraju i bcz njih, ali ovo je nckolicina srenika koji nemaju mentalne i fizike smctnjc i koji su od rodenja introvertni i naginju ka meditalivnom nainu ivota. Rada joga jc za svaku osobu, bilo kojc prirode. Ona poinje od samih osnova za vii spiritualni ivot Oblikujui ljudski karaktcr na nain neophodan za spiritualni proces.

Patanali je podelio stazu raa joge na osam stupnjeva poinjui od osnovnih pravija za promenu karaktera individue i z,avavajuti sa krajnjim stadijumom samadija, dok je sam samadi podelio na tXtiri stadijuma koji kulminiraju u samorcalizaciju. Stupnjevi su sledei: Pripremni stupnjevi: l)jama (samouzdfavanjc) 2) mjama (bcsprekornost) 3) asane (poloaji) 4) pranajama (kontroja vitalne energijc) 5)praJjahara (povlatXnje u scbe) Vii stupnjevi: 6) darona (konccnlracija) 7) djana (meditacija u tradicionalnom smislu rei) i 8) samadi (proces uranjanja u dublje niv'c uma da bi !:IC postigla stanje idcnliHkacijc sa istom svcSu).

48

Prvih pet stupnjeva pn:thtavljaiu bahirna . \splpn)u j.og.u . ,3 polednjih tri anlaranga. (u

,n

.ulw.njl.l l. U nutrlsnJe.

Ih . . .Ie .... cl.he l:lk!:lc J izvoditi kada se spolJanJc ill prdmunarnc. vC/.he rM\ L}a!U odrdno 'itupnja perfckcije. To jc ztxlg lOga IO VCtn;! na!> u lpsle flLC t'\Ju d.: se koncentri.k i \11editira uled neprcstanog lutanj: ma I raelOn.Ilnog r:nmiljanja. Samo osoba mirnog uma moe da mcdllLra. ..

.

. Pogledajmo vrste smctnji koje spreavaju koneelltr:1eLjU I medl-

tlelju, . O'k ' Emociolllllne smeJnjt: koje sc javljaju usled mentaln ih kon L t l moralnih nesavrenosti. One sc climiniu ili u najmanju ruku smanjuju razvijanjem jame i nij:Hn ( I . i , ... tupanj).

.

.

:-C

Fizike nelldobtIOS/i: kao to su hll. holest I neudoban pOIOZ.1J. One se otklanjaju vcb:mjem asana p. stupanj).: . . . . . Neprm'i1no.S1i prmlinog tui\(! u telu kUJe 17:

su tri (stihova) gde on ka'.e da sc ova pravila ne smeju prekrSiti i da ih se moramo pridravati pod bilo kojim uslovima, ak iako je rezultat ozbiljna povreda drugih ili samog sebe. Ovo naravno, nije praktino 7.3 savremenog oveka, jer su sek,.

razloga zadovoljnost je od najvee vanosti. Ne spoljaSnja radi impresioniranja drugih ljudi, ve unulraSnja. Ovo je lakSe rei nego uraditi, moMa cte rei. Tano, ali stalnim razvijanjem drugih jama i nijama i svesnim trudom da prihvate ono to vam dolazi, ma la to bilo, ova zadovoljnost e Sigurno doi.

Topas (uzdr1.avanje) : OVO ima za cilj da ojaa mo volje. Podvrgavanje malim uzdravanjima kao to su post, utanje od nekoliko sati i slino pomae da se disciplinuje um. Medutim, ovakav tapas ne treba da izazove potiskivanje uma jer to moc doneti vie Iete nego koristi. Movolje je apsOlutno neophodna u jogi jer je um kao maCe koje tumara tu i tamo bez cilja. Pokuate da vas natera da radite stvari koje ne Clite. Na ovaj nain stvaraju se jo vee smetnje i prepreke do meditacije. Mo volje je jedini nain da se um dovede pod kontrolu.

Svadjaja (samoprouavanje): Ovo pravilo ima razna tumaenja, a najblie bi bilo da treba neprekidno i sa to vBe svesnosti da posmatrate svoje akcije i reakcije. Posmatrajte kako rcagujete u razliitim prlikama i zato SIC sreni u jednoj situaciji, a nesreni I.: drugoj. Ako se naljutitc, upitajte sc: "ZaSto sam Ijut?- Ako ste vezani za odredene stvari, upitajte se zaIO ste vezani za njih i sl. Ovakvom ncprckidnom samoanalizom postepeno cte otkriti kako va um funkcionie, bar na povrnom nivou, i postacte svesniji stvari koje ga uznemiravaju. Samoprouavanje trcba da sc proiri i na vau mCditaciju bez obzira koliko je ona duboka, tako da postepeno upoznate sebe.

Drugim reima, ako imate vizije u meditaciji, dopustite im da se pojave. Nemojte ih potiskivati jer vam one mogu viSe rei o stvarima koje sc nalaze u vaem podsvesnom umu, vaSim sctanjima i duboko ukorenjenim problemima i drugim stvarima od kojih mnoge prouzrokuju stalnu napetost II vaem umu, a da u mnogim sluajevima vi toga niste ni svesni. Tek kada ih spoznate pOCcctc da ih otklanjate i da time poveavate spoSObnost doivljaV".mja dublje meditacije, koju Su do tada ometale ove duboko ukorenjene tcnzije.

lIvara pran idana (predanost): Ovo znai predati svoja dela Bogu, vrhovnoj svesti, postojanju ili bilo cmu to vas vodi kroz ivot. Svako vae delo trcba da bude posveivanje. POkuajte da kroz stalnu vebu izgubite svoju individualnost.., svoj ego, i da shvatitc da vaa dela nisu niSta drugo nego manifcstacija vrhovne svesti. Zapamtite, ego jc laj koji prouzrokuje mnogc naSe emocionalnc i mentalne probleme. Ego je laj zbog koga mr.limo, zbog koga se borimo, postajemo vezani za objekte i sl. K..."I da bi malo smanjili ego i um bi nam proporcionalno tome postao smircniji. Kada bi potpuno izgubili ego, to nije Iako, meditacija bi nas automatski dovela do stvarnosti. Karma i bakti joga, nesebino delanje i predanost boanskom su velika pomo u ovom r lduhvatu.

52

lAMA I NIJAMA U CELINI

Moda ete rei, zar ne bi za nekoga ko je po prirodi nepoten neiskrcn itd: svaki pokuaj vebanja jame i nijame b.io suprotan n

JegovoJ

prirodi i samim lim prouzrokovao viSak mentaInll problema ucs.to

njihOVO smanjenje. Ovo je naravno kont.ravc.rJ..no I mosofsko pll.anJc.

Mcdutim, svi vcliki mudraci su naglaavali da }C ovckoV"d prva pnroda da bude iskren, polen, da ini dobro i sl. Bilo SIa d uradI suprtn,

makar to izgledalo kao manifesta.cija nj.gove.pave.pnrode, sao

JC tll

ili in koji je posledica okolnos1 u k?J1ma iVI - stromatvo, Ih moda loe ponnje drugih prema njemu I sl. N svnom planu ?cku to

moe izgledati kao dase ponaa prirodno, all n IVOU odsVtl JC duga

pria. Konflikt se odigrava u predelu podsvesll a to uzrokUje mcnt.llna

uzncmirenja koja ovek osea svesno, ali n zna njihOVO poreklo. U

.pravo

na ovaj nain i nastaju menlalni probicrni u. s?vremenom druStvu. kO

nikl izmcdu onoga to ovck 7.apravo radi L onoga IO mu podsvest

diktira. SlOga su jame i nijame nan1enjene svakom.e. tavie, itaoc.u. e

mogu uiniti nepraktinc, ak pomalo i le.kc . . Ah ... p:tml1tc vaS .cllJ .

JC

transcendiranje i staza do savrenstva. ak I naJmanJ pokaJ da sllte

ova pravila znai kretanje u ispravnom .meu. I naJanJI kora Je od

velike pomoi, samo se nemojte precenJLvatl - putujte lagano I ncna

silno.

ASANE ILI lOGiKI POLOAJI

U tradicionalnoj rada jogi, koju je opisao Patandali, anc su krat

ko predstavljene kao udobne scdee Z koje.omguavaJu vrst L .u?ban poloaj tela kako bi sc koncentracija I med.',acIJa vcalc c fiklh

smetnji. S obzirom na blisku vezu izmedu tela , uma vo Je naJblnlJI e?

svake meditativne seanse. Bilo koji neudoban poloaj tela sprc,e ozbi

ljni napredak II mcditaciji, jer c um biti toliko okupiran telom da e zaboraviti na sve ostalo.

Medutim kao to je itaocu verovatno po"..nalo, posoji mnogo

asana koje nis pogodne za vebu meditacije. Ovc asanc azlvamo terapcutskim za razliku od meditativnih. Terapeutske asane, sl,san. hala

sana itd. su bez sumnje korisne za postizanje uspeha u melIacIJ. Ako

ove asane radimo rcdovno, spreiemo i otkloniemo bolesll telll.' um.

One opu.s:taju miic,jaaju nervni sistem i dn.os mir uma. Na taj nI.n

one omoguavaju uspclnu meditaciju tklanJ:lJul mnoge kt.ore kOJI c

omctaju. Onc takodc omoguavaju pojcdincu da polctOlJe I sa anJe

emocionalne uznemircnosti obavlja svoje svakodnevne dunostI, tO

opet doprinosi meditaciji. 53

,?vc asane su opisao: u nogim knjigama o jo];i (kao (O jc "Asana, pranajanra, . mlld. banda , BIharska kola joge). Citacx:u preporuuje? da u OVI?, Jlgaa polcda detaljnije kako sc one vebaju i koje su nJlhvc konSl1 I a Ih radi svakodnevno. Posebno bi trcbalo obratili panju na poglavlje o meditativnim pozama.

PRANAJAMA ILI KONTROLA VITALNE ENERGIJE

ada sc rc prana mnogo koristi u jogi, veina ljudi jc ne razume o.OIJn doro: Moc sc .definisati ao vilaln;1 ili bioenergija. za dClaIJRlJa objanjenja pogledajte poglavlje o pranajami.

na jc medijum kroz koji su materija i um povcz.:mi sa svclu. Bez OVO vlI?lnog medijuma svcst ne bi mogla pomou uma da sc izrazi u spolp.Jcm setu. 10 !zgICd loio da kontrola loka prane pomaC kontrh uma I na taj na1n vodi pOJclhnca do mcditacijc. Mnogc tchnikc pranajame pOkuavaju da postignu upravo ovu kontrolu. .. ,:

cin ljudi, pogotovo oni koji su novi u jogi, misle da pranajama "'J ",.ta VIC od kontrole daha. Ovo je delimino tano jer se dah ObhkuJ Zt1 veme vebanja pranajame. Ali to jesamo sporedni a nikako osnovni motiv pranajam. Ci.lj je kotroa nad tokom prane kji jc usko povc.7.an. sa procesom disanJa. Tohko Je ovaj odnos prisan da svako manipUliSanje dahom aut?at.ski prouzrokuje manipulaciju pranom. vek o}.c da mcdlllra I ako ne radi pranajamu, ali njeno redovno vbanJe C. slgrno doprineti uspehu u meditaciji. Npr., sladijum pre dJan (meditacIJe) u rda jogi je darana (koncentracija); ako nismo u stanju da sc ko?a:ntnemo na )cdn ojCk.1 izvesno vremc, djana jc nemoua. YObl3Jcna metoda J vuhzacIJa unutranjcg objekta zatrenlh OI.lU. arno po sebi nlJc Jcdnostavno, jer svaka mcntalna slik .brLO I.zblcdl Ih potpuno neslane za kratko vremc. Pranajama je aJ.Jc ?nsna po.to pOIpomae da sc mcntalne slike odre, da budu VldlJIc I J.asne dUI vremenski period. Ovo je prouzrokovana ponovnim knahsanJem prane u tclu to omoguava umu da percepira i konlrolii:e s likc.

.Pranajama i nje?e .Iehnie su 0p.isane u r.aim knjigama i savelUjemo ilaocu da potraI bilo kOJU od nJIh za dalje mrormacije.

PRATJAHARA ILI POVLAENJE ULA

.. Mogi od nas proedu ei deo svog budnog stanja okrenUli ka

sp.IJanJe.m sveu. Drugim reima, na um se uglavnom b:lvi dogadajima kOJI se odlgraaJu van Ia. Da bi postigli uspeh t. meditativnim tehnik:lma potrebno Je da OdVOJimo um od spoljanjeg sveta. Moramo 7 ... 1boraviti 54

na spoljanju sredinu. Ovo je lake rei nego uraditi,jer je um od roenja naviknut da gleda napolje, a kao i sve navike i ovu jc tc,ko prevazii. Veini ljudi je tel:ko da zatvore oi i zaborave spoljanji svet ak i za minut. za vreme medit:lIivnih vebi mi traimo od aspiranata da poktrlaju da oi dre zatvorene tokom cele vebe. Kaemo im d'l se odupru isktrlenju da otvorc oi postavljajui sebi pitanje: la je to napOlju to bi moglo da me zainteresuje? Ja sam u sobi i napolju sc svakako nita ne dc3ava." Svi imamo OVdj uslovni refleks da uvek mislimo o spoljanjim stvarima. Na svest je privuena napolje na isti nain na koji je gvode privueno magnetom.

Najvei problem je to to na um neprekidno prima inrormacije o spoljanjem svetu preko ulnih organa: uiju, ol!iju ild. Nu um s nikuda zaista ne moe odvojiti od spoljanjeg sveta svedok sc ne uveba l dok ne budc motivisan da ignorie ovaj proces, jer um ne prihvata ili ne obraa panju na svc poruke koje dobija od ulnih organa. Ako bi se to desilo bilo bi nemogue donositi odlukc ili sticati znanje o spoljanjem svetll, jer bi um bio zarlpan sa toliko puno inrormacija da ne bi bio u mogunosti da deluje. To bi izgledalo kao da imate pedesei radio prijemnika u sobi koji emituju pedeset r:lzliitih radio slanica sa istim intenzitetom. Sedei u sredini sobe ne bi bili u stanju da raspozna re ni jednu stanicu nili da razumete njen program. Um odabira samo neke od informacija i zatim donosi odlukke. Ono iO moramo da uradimo je da ukinemo selekciju ulnih utisaka koje dopiru do uma. U stvari Illi 10 inimo clc nego tO mislimo. Ono to moramo pokuati da uradimo u meditaciji, koncentraciji i prat jahari je da izgubimo svesnost o spoljanjoj sredini, ali bez pomoi uzbudljive knjige ili neke druge spoljanje stvari koja 7 .. :lOkuplja intelektualnu sposobnost uma. Um treba da bude apsorbovan, koncentrisan, ali bez intclektuaIi7.acije.

Um je kao nevaljalo dete; uvek ini suprotno od onoga IO vi elite. Tako ako pokuate da iskl juite ulne utiske um e ih automatski pojati. Ako s druge strane forsirate um da misli o spoljnjim stvarima dok su vam oi zatvorene, posle nekog remena on e teiti da izgubi intcresovanje za spoljanje zvukc i nee sc vezivati za ulne utiske. Upravo ovo stanjc uma, koje sc zove pratjahara, nam je potrebno za meditaciju. Ovo pon

I

Mnoge lehnike dale II ovoj knjizi ukljuuju sistematsko kruenje svesnQSli kroz razliite dcJovc lela, svcsnOSI o procesu disanja, zvukova . bilo mentalnih ili verbalnih itd. Ovo SC delimino koristi da bi se um koncentrisao, ali iSl0 lako i da bi bio okupiran unutranjim stvarima kako bi automatski 7..aboravio na okolinu, i lime izmvao stanjc prat jahare. Ovo zadOVOljava tendenciju uma da lUla, ali na konlrolisan nain, i otkJanja probleme koji sc nameu II vcbi iste jednousmerene koncentracije, za ije vreme se neiSlreniran um buni protiv nasilnih organirenja to moe potpuno zaustavili napredak.

DARANA ILI KONCENTRACIJA

U vreme kada jc ovek spreman za ovaj slupanj sve spoljanje smetnje moraju biti uklonjene. Medutim, um jc i dalje II stanju uznemirenosti; jo uvek je zatrovan mislima. Ove misli se odnose na sadanjost, jer su svi spoljanji utisci ukinuti. Njih moemo klasirikovali u dve grupe: seanja iz prolosti i projekcije buduih dogadaja. Kako mocmo da otklonimo ove aktivnosti uma'! Metod je darana ili koncentracija.

KoncenIracija u ovom kontekstu znai potpuno fiksiranje uma na jedan objekat uz iskljuenje svih ostalih. Kada se ovo postigne um automatski ne razmilja o ostalim stvarima ili idejama. On sc pOlpuno apsorbuje u Objekat koncentracije. Objekat koncentracije je obino unutranja slika zadrana ispred z.1tvorenih oiju, mada takoe mocbiti i spoljanji Objekat. Medutim, um ima tendenciju da lalde odluta ako je koncentrisan na spoljanji Objekat, ipak takva koncentracija je veoma korisna za one ljude koji imaju tclkoe da vizualiziraju unutranji objekat. Ako sc koncentri.ete na spoljanji objekat (kao u vebi tmtaka, kOj3 e biti objanjena kasnije) za neko odredeno vreme svakodnevno, na kraju ete biti u stanju da zatvorenih ociju vizualizirate sliku lOg objekt3. Moe se vebati i koncentracija na jednu ideju uz iskljuenje svih ostalih ideja, ali ova velba je tea i obino se radi kada je ve postignut veoma visok nivo koncentracije.

U stvari, u jogikoj koncentraciji um ne treba da bude pOlpuno nepomian; umni procesi nisu sasvim 1..3ustavljeni. Um treba da bude svestan samo jednog objekta, kako bi se nalazio u neprekidnom procesu otkrivanja njegovih dubljih aspekata. On spoznaje mnoge aspekte objekta koje pre nije primeivao dok je neprekidno lutao od jednog Objekta do drugog. Ovo moemo uporediti sa posetioccm umctnike galerije. Ako bi samo bacio pogled na svaku sliku video bi malo finih dctalja. Nasuprot tome, ako bi proveo pola sata u prouavanju samo jedne slike otkrili bi mu sc finiji i suptilniji detalji.

ak i ljudi koji misle da imaju visoko razVoj ne moi koncentracije Olkric da je koncentracija na jedan objekat Iclka. Ovo je zato to sc 56

koncentracija obino shvata u ircm smis!u, kda e ovek kom:en.triSe na niz ideja, npr. dok ita knjigu, i.li na,vl

brOJ objekata: Zadrl.a.tl um.na jednom objektu je mnogo teC I kortSl! od ovoga u obliku d!,:blJeg vlda u objekat koncentracije su shodno tome vee. Kom;ntacIJ .

na. edn objekat nije nemogua, Ona zahteva upom? vcbanJ I uldanJc svh mentalnih smetnji vebanjem pet ni:;Uh stupnjeva rada Joge, I t.k kada J um potpuno proien ovim osnovnim vebama, koncentracija e doi sama od sebe, prirodno, bez posebnog napora.

DJANA lLI MEDITACIJA

Djana je zapravo proirenje durane i Patanali ju je definisa? k neprekidni tok koncentracije uma na j,dan ?bJckat .koncentracI

J Ih meditacije. Izmedu darane i djane postOji suptilna azh.ka. U dam u neprekidno poktclava da misli na sv druge stva1 OIIl n

a Objekat, I aspirant mora da vrata svcsnost na objekat: uznmlrenJ Jo vek postoje. U djani je, medutim, u'!l s.lada i, pot pun

o I nprekdno Je sorbo:

van u objektu, Tek u me(htaI)l pol.nJu. a se mam[estuJu dublJt aspek1 objekta. Dubina koncentraclJc u dJam Je mnog. v nego u daram. Redovnom i kontinuiranom vcbom koncentracije dJana se spontano manircluje.

SAMADI ILI PROSVE I LJENJE

Samadi je krajnje proircnje djane. Samadi je ku.l'!linacija djne.

On je podeljen na etiri stupnj.a, i ai o njih mo bIII ranscenlfa

pre konanog doslignu3 kulminaCije Joge I samog ivota .. .lm?rca.lJzaclje ili jedinstva sa stvarnou. Ova etiri supnja nee bttl obJa.Jena u ovoj knjizi jer su daleko iznad omalnog tkustva. tako da su reI danas neadd. .. vatne da ih opiu. To bl bila m Igra rI, a va nego oda kad smo pokuavali da opiemo meltaclJu na mum mlma. Medulm, svako ko je zainteresovan 1...3 tehmke aspekte mdlJ3 Irebal?"

b} a, pogleda Svami Satjanandine komentare PatandahJcvlh Joga Sum Cerm poglavlja o slobodi". , . .. . . .

Patandali opisuje samadi kao slanje mcdltaclJe u k?Je P?StOJl samo svest o objektu bez svesti o umu. Ovo zahteva malo obpSnJenJc. za vreme niih stanja mcdilacije dublja stvarnost objekl e polako pokazuje. Pa ipak njegova krajnja su.lia sc jo .uvek ne Idl, kao da Je .net

o spreava da sc otkrije. Ovo nclto Je u s!Van U medllanl3. O.n delUje kao zastor izmedu objekla i svesti. Samosva pnroda um.a sknva Slvarnost objekta od svcsli. Ovo moemo uporediti sa sobom kOJa pevao Ako .peva bez svesnosti o sebi pevae mnogo bolje nego kad je samosv.csna. I ka zna da je drugi sluaju. DOVOljno j .samo da po.glC(!a,t

velke ljude l vidite da su svoja najbolja dela slvonh tek kad su IZgUbih ovaj elemenat

57

samosvcsnosti. Kad um O1kJoni svoje prepreke, vaa inspiracija moc da sjaji kroz njega. Identina stvar sc dclava j II vi."im slanjima meditacije.

U samadiju samosvcsnost uma ncstaje. Dualnos! objekta i subjekta kuji opaa ncstaje, tako da objekat i subjekat postaju jedno. Samo pod ovim uslovima otkriva se krajnja suStina objekta, jer tek kad Objekat i subjekat vie nisu razliiti, subjekat saznaje sve o objektu. Objekat percepcije, osoba koja percepira i percepcija koja sc odvija postaju jedno.

Ovu Situaciju je leS ko objasnili rcima jer ona transcendira uobiajeno iskustvo. Uzmimo veoma grubu analogiju. Ovek vidi grupu ljudi nedaleko od sebe: on sc osea odvojenim od grupe i naravno da lO i jeste. Ovo je na normalan odnos prema stvarima oko nas. Grupa diskutuje o neemu, ali je suvie daleko da bi je ovek uo. Izmedu njega i grupe postaji ograda koja ga spreava da otkrije la priaju. Ograda je um. Ona mora biti prevaziena ili preskoena ako ovek eli da sazna o cmu je re. On prcskae ogradu, pridruuje se grupi i saznaje o emu oni priaju. U bukvainom smislu ovek posIaje jedno sa grupom, a takoe j sa znanjem koje je dri na okupu i zbog kojeg je ona formirana. Posmatra se sjedinjuje sa posrnairanim i sa takom glcdjta koju podravaju posmatrani. Oni posIaju jedno. ISla stvar je i u samadiju. Naravno jedinstvo postignuto za vreme samadija je neopisivo i daleko prevazilazi bilo koje nae svakodnevno iskustvo.

Osoba koja gleda oveka u samadiju nikako nec moi da razume ta ovek u samadiju do'Jvljava. Z.1 pravo posml1ra ak m07.c pomisliti da ovek u samadiju spava, ako je u sedeem polo1.aju, ili mo7.c da pomisli da je potpuno normalan, sa "normalnim- misaonim procesom ako obavlja dnevne dunosti. ak ni ovek u samadiju svesno ne zna visinu svog iskustva. Kada napusti stanje samadija i vrati se u normalnu svesnost ili bolje rei normalnu ne-svesnost (jer ona je tO Sigurno u poreenju sa samadijem), on zadrava duboku mudrost i mir koje izraava u svakodnevnim aktivnostima. ovek koji je makar jedanput doiveo samadi potpuno je promenjen. On se uzdigao iznad proseka i sve vidi u potpuno novom svetlu.

Stupnjevi od darane do samadi;a su ustvari razliita imena za razliile stepene dostignuta. Jedan automatski vodi u sledei kad aspirant dostigne odreen nivo razvoja. To nisu potpuno razliite vebe kao tO su 10 nii stupnjevi, asane, pranajama i sl. Ne postoji nagla promena iz jednog stupnja u sledei. Napredak aspiranta u ovim oblastima je prirodan i spontan. Upravo na ovim stupnjevima, kae se da je guru apsolutno neophodan, jer dok je aspirantova svest utopljena II iskustvo kroz koje prolazi, samo guru moe da mu prui potrebno vostvo i da ga bezbedno vodi stazom do cilja.

, 58

DRUGE VRSTE JOGE I NJIHOV ODNOS PREMA MEDITACIJI

Ve je objanjeno da sve vrste joge imaju za cilj da dovedu do stanja meditacije. Meutim, italac ne treba da pomisli da mora da veba samo jednu vrstu joge, zanemarivi sve ostale. Mada ljudi smatraju da postoji mnogo razliitih joga, tanije je jogu nazvati jednim putem, a njene razliite vrste razliitim stazama log puta. Ovo se moe uporediti sa paretom konopca koji je sainjen od razliitih manjih vlakana. Razliita vlakna imaju svoje odvojene identitete, pa ipak zajedno ine konopac. Na isti nain, kada se razliite vrste joge vebaju zajedno one ine celinu koja vodi u meditaciju.

BAKTlJOGA

Bakli joga je joga predanosti. Uopteno to je predanost Bogu iti vrhovnoj svesti u jednoj od njenih manifestacija. Ove manifestacije mogu bili neki od mnogobrojnih avatara, boanskih inkarnacija, koj i su postojali u razliitim periodima tokom istorije, kao to su Krina, Rama, Buda, Hrist, Muhamed itd. To moe biti neiji guru ili bilo ko, ili predmet koji pobuuje snane emocije. Ono IO je va'.no je da objekat predanosti bakte ima snanu emotivnu vezu sa njim, i to do tc mere da je sva njegova emocionalna energija usmerena ka sluenju te personalne forme vrhovne svesti. Umesto da svoju panju usmeri na impersonalnu (ormu svesti kao u rada i gjana jogi, on svoju ljubav usmerava nane!l:to opipljivije i konkretnije.

Svi smo mi emOlivni u vecm ili manjem stepenu; to je deo ljudske prirode. Mnogi ljudi, meulim, potiskuju svoje emocije i ova sila ostaje priguena unutar njih. Ona mora negde da se manifcstuje i to obino biva u obliku bolcsti ili mentalnih problema. Drugi ljudi pak izraavaju svoje emocije, ali u toliko razliitih pravaca da u tome nema snage. Ovo lakoe uzrokuje mentalnesmetnje, jer vie razli6tih Objekata emocionalne panje ne zadrava predanost osobe. Stoga ovek stalno pokuava da pronade nekoga ili ne!to prema emu bi mogao da u potpunosti usmeri svoje emocije i predanost. Ovo traganje. se neprekidno odvija toko.m celog ivala. Jednom kada pronademo objekat vredan naeg predavanja, tada ncstaju svi emocionalni problemi i poinjemo da ivimo potpuno, a ne polovino.

59 ,

I o a nademo objekat kome s moc predai? Zapravo mi ga

ne na!3Z1mo, on nam sc spontano otknva. Bakti Joga se Izdvaja od ostalih rsta Joge tome to se ne moe svesno razvijati. Mona i sveproimaJU.t evoclJa e: dclava spontano. To je moda nclto Sto smo nasledili iz detinjstva. A!I )ed.n3 stvar je sigurna: iveti jogikim nainom ivota, i polako manJ.uJu! mentalesmetnje i uznemirenja koja spretavaju svest da oetl pravI pravac sudbme, predanost e se poveati i objekat preda nosu e se spontano manifestovati iznutra.

Kak? nam bakti joga donosi stanJe meditacije? Odgovor je da osoba kOJa .. ose preda.nosl automals koncentrie svoj um. Stepen oncentacIJe zavl1 od nivoa panos!l. Osoba koja neprekidno razmiSIJa o Objektu svoJe predanosti Ima Visoko koncentrisan um. Um ove osobe .P?staje iran ! stabilan tak? .d postoji manja mogunost da e je USR1 I pado u iVotu uzne!lunll. Take, soba koja neprekidno mlSlI o om oJektu predanos!l, autoaLSk.i gubi esnost o -ja" ili egu. d.a. bl s ovaj pro ntavlo dovoljno dugo, potpuno bi se izgubio lIRl Idnlltet. a vaJ nam se automaLSki smanjuju '.cIje ili klcle koje O.t.C3':':aJU med.lt.aClJu. Naravno sve ovo pod uslovom da objekat meditacIJe RIJe neko di nc,to tO svojom nestabilnou ili kolebljiVOU izaziva nove smetnje i bol. .. Idealn?, bakU joa je.ma.ovoljna da izazove via stanja mcdita

Ije pa ak I .samreallzacIJu. Nijedna druga veba nije potrebna; rada

joga, karma Jog lid. su suvine. Ovo je medutim istinito samo ako je osoba potpno I neumorno predana. Samo nekolicina ima ovu sposobnost. ogl od as su moda u stanju da se predaju za krae vreme, ali poIOJt tendenCIJa. da budemo omeleni u tome i da izgubimo veru u obJekt pedanostl: Ako se ovo dgodi. sama bakti joga nas nee odvesti medllat!vna stanja. U lom sluajU moramo je dopuniti drugim vrstama joge.

ati joga j, svakako, najonija a.ko se objekat predanosti spontano JavI u umu I ovek .boraVl na svoJ ego. Medutim, postoje specine met.ode.pomou .koJlh se pdanost moe pojaati i izraziti, kao to J v oJaSnJeo. Obkat bakti Je uglavnom Bog u bilo kojoj od tradiclonallh marurestcIJ, mad ovo ne mora uvek da bude Sluaj. Medulu, zg daJg Izlaganja, uzecmo da je ovo sluaj kako bi to lald

samo instrument moe da se uznemiri iJi razlj uti? Samo zbog elje i egocentrinosti ovek rcaguje neprijateljski prema drugima. Verovatno najvei primer karma jogija ovog veka bio je Mahatma Gandi, koji je i.eo po s ideali'!la karmjog:. On j obavljao svoje dunosti, a ipak niJe biO dodU1lut pnvlanosllma I odbojnostima, linim naklonostima i sl. Na sva svoja dela gledao je kao da ona nisu nita drugo do uloge u bo1.anskom procesu univertuma koje su u skladu sa voljom vrhovne svesti. Bio je samo instrumcnt, samo svedok svojih dcla. Sve plodove sv