Tamnica - V.P.DisTo je onaj ivot gde sam pao i jas nevinih daljina, sa ocima zvezda,i sa suzom mojom to nesvesno sijai ali, ko tica oborena gnezda.To je onaj ivot, gde sam pao i ja..Sa nimalo znanja i bez moje volje,nepoznat govoru i nevolji runoj.I ja plakah tada. Ne bee mi bolje.I ostadoh tako u kolevci tunojsa nimalo znanja i bez moje volje..I ne znadoh da mi krv struji i tece,i da nosim oblik to se mirno menja;i da nosim oblik, san lepote, vecei tiinu blagu ko dah otkrovenja.I ne znadoh da mi krv struji i tece,I da bee zvezde iz mojih ociju,da se stvara nebo i svod ovaj sadai prostor, trajanje za red stvari sviju,i da moja glava rada sav svet jada,i da bee zvezde iz mojih ociju.Al begaju zvezde; ostavljaju bojemesta i daljine i viziju jave;i sad tako ive kao bice moje,nevino vezane za san moje glave.Al begaju zvezde, ostavljaju boje.Pri beganju zvezda zemlja je ostalaza hod mojih nogu i za ivot reci:I tako je snaga u meni postala,snaga koja boli, snaga koja leci.Pri beganju zvezda zemlja je ostala.I tu zemlju danas poznao sam i jasa nevinim srcem, al bez mojih zvezda,i sa suzom mojom, to mi i sad sijai ali, ko tica oborena gnezda.I tu zemlju danas poznao sam i ja.Kao stara tajna ja poceh ja ivim,zakovan za zemlju to ivotu slui,da okrecem oci daljinama sivim.Dok mi venac snova moju glavu krui.Kao stara tajna poceh ja da ivim.Da osecam sebe u pogledu travai noci, i voda; i da sluam bicei duh moj u svemu, kako mocno spavako jedina pesma, jedino otkrice;Da osecam sebe u pogledu trava..I ociju to ih vidi moja snaga,ociju to zovu kao glas tiina,kao govor uma, kao divna dragaizgubljenih snova, zaspalih visinai ociju to ih vidi moja snaga.Tamnica - V.P.DisTo je onaj ivot gde sam pao i jas nevinih daljina, sa ocima zvezda,i sa suzom mojom to nesvesno sijai ali, ko tica oborena gnezda.To je onaj ivot, gde sam pao i ja..Sa nimalo znanja i bez moje volje,nepoznat govoru i nevolji runoj.I ja plakah tada. Ne bee mi bolje.I ostadoh tako u kolevci tunojsa nimalo znanja i bez moje volje..I ne znadoh da mi krv struji i tece,i da nosim oblik to se mirno menja;i da nosim oblik, san lepote, vecei tiinu blagu ko dah otkrovenja.I ne znadoh da mi krv struji i tece,I da bee zvezde iz mojih ociju,da se stvara nebo i svod ovaj sadai prostor, trajanje za red stvari sviju,i da moja glava rada sav svet jada,i da bee zvezde iz mojih ociju.Al begaju zvezde; ostavljaju bojemesta i daljine i viziju jave;i sad tako ive kao bice moje,nevino vezane za san moje glave.Al begaju zvezde, ostavljaju boje.Pri beganju zvezda zemlja je ostalaza hod mojih nogu i za ivot reci:I tako je snaga u meni postala,snaga koja boli, snaga koja leci.Pri beganju zvezda zemlja je ostala.I tu zemlju danas poznao sam i jasa nevinim srcem, al bez mojih zvezda,i sa suzom mojom, to mi i sad sijai ali, ko tica oborena gnezda.I tu zemlju danas poznao sam i ja.Kao stara tajna ja poceh ja ivim,zakovan za zemlju to ivotu slui,da okrecem oci daljinama sivim.Dok mi venac snova moju glavu krui.Kao stara tajna poceh ja da ivim.Da osecam sebe u pogledu travai noci, i voda; i da sluam bicei duh moj u svemu, kako mocno spavako jedina pesma, jedino otkrice;Da osecam sebe u pogledu trava..I ociju to ih vidi moja snaga,ociju to zovu kao glas tiina,kao govor uma, kao divna dragaizgubljenih snova, zaspalih visinai ociju to ih vidi moja snaga.