tajnasluzbanjemacckeWWII

7/22/2019 tajnasluzbanjemacckeWWII

1/987


2/987

DRAVNI SEKRETARIJAT

ZA UNUTRANJE POSLOVE FNRJ

UPRAVA DRAVNE BEZBEDNOSTI

III odeljenje


3/987

NEMAKAOBAVETAJNA SLUBA

V

B E O G R A D

1 9 5 8


4/987

v

NEMAKA OBAVETAJNA SLUBA

U OKUPIRANOJ JUGOSLAVIJI

USTAKA NDH


5/987

UVOD

Teritorija gotovo cele Hrvatske, Sretna i Bosne i Herce-govine bila je u periodu 19411945 godine pod naroitimreimom. Dok su neki delovi Jugoslavije bili dodeljeni nje-nim susedima, a drugi potpali pod nemaku vojnu okupa-cionu upravu, - prostrana oblast izmeu Drave i Jadranskog

Mora, Sutle i Dunava predata je na upravu ustaama, malo-brojnoj faistiko-teroristikoj grupi, ije je rukovodstvo, sad-rom Antom Paveliem, na elu, godinama i emigracijedelovalo protiv opstanka zajednike drave jugoslovenskihnaroda. Tu je stvorena tzv. Nezavisna Drava Hrvatska, ko-joj su okupatori priznali pravni status formalno samostalnei suverene drave.

U novoj dravi ustae su zavele svoj nacifaistiki reim.Ustvari je teritorija pod njihovom upravom od samoga po-etka bila optereena tekim hipotekama. Tu je, pre svega,bila Italija, koja je jo u predratnim godinama, u elji da seuvrsti na, Balkanu, teila da razbije Jugoslaviju i da grani-cama svoje faistike imperije obuhvati njen hrvatski deo.Godinama je ona podravala Pavelia i njegove ustae, da-vala im azil i potpore i to, najzad, naplatila time to je1941 godine, ugovorom sa ovim svojim tienicima, prisvojilavelike delove Dalmacije, a pored toga obrazovala vojnu oku-

pacionu upravu gotovo nad polovinom NDH. No i TreiReich, mada je svome italijanskome savezniku priznao na re-cima celu NDH kao njegovu interesnu sferu, vrio je najnepo-

sredniji uticaj na vladauji administrativni i politiki aparati meao se u sve oblasti ivota te nove dravne tvorevine.U Zagrebu, Pavelievoj prestonici, potajno se uz uvanjesvih diplomatskih i saveznikih spoljnih formi vodila


6/987

borba izmeu Berlina i Rima oko dominacije nad satelitomkoji su Hitler i Mussolini sporazumno bili stvorili.

Pri osnivanju NDH, Trei Reich se rukovodio prvenstve-no eljom da u velikim delovima okupirane i razbijene Ju-goslavije uspostavi takav poredak koji e mu omoguiti dato pre oslobodi svoje divizije za rat protiv SSSR, koji jeneposredno pretstojao. Reenje sa Pavelievom NDH bilo je

zamiljeno i kao jedan od puteva koji e to omoguiti. Me-utim narodni ustanak, koji je od leta 1941 godine poeo da

zahvata sve vee i vee oblasti rasparane Jugoslavije, spre-io je da se ta zamisao ostvari. Ustaki dravni aparat, na-metnut silom, nije bio u stanju da se nosi sa valom narodnogotpora i revolta. Pavelieva NDH postala je popritem borbi,u koje su, radi ouvanja bitnih interesa Hitler-ove Ne-make, morale u sve veem broju da se angauju i jediniceWehrmacht-a. Kapitulacija Italije, u jesen 1943 godine, iza-

zvala je potrebu jo veeg vojnog angaovanja. Pavelievavlast, od samog poetka vie formalna nego stvarna, pretvo-rila se naposletku u fikciju, o kojoj se samo u ogranienojmeri vodilo rauna. Na celoj teritoriji NDH nemake su je-dinice, u koje je bilo delom ulanjeno i neto silom mobili-sanog hrvatskog ljudstva, vodile bezuspenu borbu protiv

NOV i POJ, protiv narodnog ustanka, koji je zahvatio celu

zemlju. Tu su, nakraju, ove Hitler-ove divizije i pretrpelesvoj slom.

U ovom etvorogodinjem razvoju, od pobede sila Oso-vine nad starom Jugoslavijom do kapitulacije njenoga po-bednika, obavetajna slube Treeg Reich-a imala je na teri-toriji NDH vrlo vanu ulogu i u svom politikom, i u svomvojnom vidu. Na tome su tlu angaovane sve organizacijei grane aparata Treeg Reich-a koje su se bavile obave-tajnim radom. Obavetajna sluba se pojavljuje kao samo-stalna politikoinformativna delatnost, kao orue politike,kao pratilac vojske i kao vaan policisko-bezbednosni faktor.Ona istupa i u ofanzivnim i u defanzivnim oblicima. A poredtoga, naroito u poslednjim fazama rata, u njenom radu svevie dolaze do izraaja zadaci na planu diverzije.

Moglo bi se rei da ni u jednoj drugoj oblasti na terito-riji stare Jugoslavije nije nemaka obavetajna sluba dej-stvovala u tolikom mnotvu vidova, sa toliko sloenim zada-cima i sa tolikim udelom u politikoj i vojnoj delatnosti


7/987

Treeg Reich-a kao na teritoriji koju je obuhvatala Paveli-eva drava.

Gotovo celi taj ogromni aparat i sve njegove mnogostranedelatnosti, svi oni razni oblici u kojima se pojavljivala ne-maka obavetajna sluba u NDH, bili su usretsreeni protiv

jednoga protivnika: protiv pokreta narodnog osloboenja, kojije, pod vostvom KPJ, vodio rat za slobodu. Ostali objektikojima se ova sluba bavila sve su vie padali u zasenak pred

tim njenim glavnim zadatkom.Prikaz delatnosti nemake obavetajne slube u NDHotuda je svojim najveim delom u isto vreme i prikaz jednogvida uzuladnih tenji Treeg Reich-a da ugui oslobodilakuborbu jug oslov enskih naroda.


8/987

I

POLITIKI OKVIRI OBAVETAJNE DELATNOSTI

1. Trei Reich i ustaka drava

a) Stav nemakih inilaca prema NDH

Odluivi, 27 marta 1941 godine, da napadne Jugoslaviju,Hitler je ve u svojim prvim naelnim direktivama povukaojasnu ra zl iku izmeu stava ko ji ima da poslui kao te me lj ne -makoj politici prema Hrvatskoj i stava koji Trei Reich trebada zauzme prema ostalim delovima Jugoslavije. U toku na-

rednih dana je u razradi osnovnih Hitler-ovih nareenja ovarazlika produbena. Strategiskim planovima, operativnim za-povestima i poli tikim di re kt iv am a proizilim iz Hi tl er -oveodluke teilo se da se iskoristi nezadovoljstvo koje je u Hrvat-skoj postojalo prema beogradskom velikosrpskom centralizmui da se snage hrvatskog graanskog profaistikog separati-zma upotrebe kao uesnici u politikoj i vojnoj likvidacijiJugoslavije.

Celokupni nemaki propagandni aparat dobio je nalog daradi na isticanju i podjarivanju toga separatizma. Nemakatampa se, zajedno sa ostalim sredstvima propagande, svastavila u slubu toj liniji. Osnovne dikertive OKW-a za pro-pag an du ko ja je imala da pr ati ne maku vo jnu ak ci ju prot iv

Jugoslavije takoe su istakle naelno razliito' tretiranje Hr-vatske od postupka koji je predvien za ostale delove Jugo-slavije. Preavi na likvidaciju jugoslovenskog problema voj -nim sredstvima, politika Treeg Reich-a je stvaranje izdvo-je ne hrvatske dra ve proglasi la je dn im od ci ljeva svoje akci je .


9/987

Trebalo je da obrazovanje te dravne tvorevine obezbedi odlu-ku o konanom razbijanju Jugoslavije.

U tim danima je, dakle, Berlin imao jasno pred oima dvacilja: prvi, da uniti Jugoslaviju kao dravnu celinu i, drugi,da omogui hrvatskim buroaskim nacionalistima da stvoresvoju dravu. Meutim na koji bi se nain ova dravna tvo-revina imala formirati, koji bi faktori u graanskom separa-tistikom taboru bili pozvani da sprovedu taj zadatak i da

u Hrvatskoj preuzmu vlast, kakve bi granice njihova dravatrebalo da ima, -- u svemu tome je bilo i lutanja i nejasnoa.Usretsreena sve do 27 marta 1941 godine na nastojanje daJugoslaviju uklopi u politiki sistem Trojnoga pakta i uve-rena da e ova nastojanja biti krunisana potpunim uspehom,

po li tika Treeg Re ich-a nije im al a iz ra e n pl an za ovu alte r-nativu. No ako Trei Reich nije imao u tome trenutku jasnih

pogleda o budu em po li tikom sklopu pla nir ane hrvatsk e dr-ave, drugi osovinski partner, Italija, za taj je sluaj ve imaoi konkretnih planova i politiku ekipu kojoj je trebalo pove-riti da te planove sprovede u delo. Zato je u prvom odgovoruHitler-u, koji ga je izvestio o odluci da napadne Jugoslaviju,Mussolini servirao svome savezniku svoga tienika, d-ra AntuPavelia, i njegove ustae.

Mada je, u naelu, Hitler smatrao da hrvatski deo Jugo-slavije treba da potpadne pod italijansku uticajnu sferu, ipakMussolini-jev predlog nije odmah prihvaen. Istina, u Berlinusu vrhovne ustanove Treeg Reich-a odmah stupile u vezusa nekim od emigriranih ustakih prvaka, pa je, naprimer,Artukovi u tu svrhu ak doveden najhitnijim putem iz Bu-dimpete. Ali Ribbentrop je, nastojei da stekne neposrednoinformacije za jedno reenje koje bi odgovaralo i nemakiminteresima, uputio u Zagreb svog obavetajnog poverenika zapo se bn e zad at ke Edmund-a Ve es enm ay er-a.

iva politiko-obavetajna igra koja se u tim danima, po-etkom aprila 1941 godine, plela u Zagrebu oko raznih pret-stavnika graanskih i reakcionarnih separatistikih struja pri-

kazana je ve opirno na drugom mestu1

). U nju su bili uple-teni, sem Veesenmayer-a, jo i pretstavnici RSHA Kob i Nas-senstein, kao i istaknuti pripadnik Spoljnopolitikog ureda

') Nemaka obavetajna sluba u staroj Jugoslaviji.


10/987

STVARANJE TAKOZVANE NEZAVISNE DRAVE HRVATSKE

Jo pre nego to se Paveli vratio iz Italije, u Zagrebu je 10aprila 1941 godine Slavko Kvaternik proglasio Nezavisnu DravuHrvatsku" pod zatitom nemakog oruja. U tim danima je uznjega bio Ribbentrop-ov pretstavnik d-r Edmund Veesenmayer.Kao vojskovoa" NDH, Kvaternik je uz Pavelia bio najznaajni-ja linos t, ali je 1942 go di ne pa o u ne mi lo st i ot ad a iveo, ka oemigrant, u Slovakoj i Nemakoj. Levo: P'aveli (sedi) sa Kva-ternikom; desno: Veesenmayer


11/987

NS DAP Wa lt er Ma ll et tk e. Id eja je bi la da se, u prv om e redu .pri dobij e za po li tiku saradnju d- r Vl ad im ir Maek i njego vaHrvatska seljaka stranka (HSS), s tim da Maek preuzmetitularnu vlast u hrvatskoj dravi, o ijem je formiranju uBerlinu odlueno. Kada je Veesenmayer stupio u dodir saSlavkom Kvaternikom, najistaknutijim pretstavnikom usta-ke linije koji se nalazio tada u Zagrebu, on nije skrivao daBerlin smatra d-ra Maeka pogodnim ovekom za preuzima-

nje politike odgovornosti i inicijative. O Paveliu se izraavaonepovoljno-, nabacivi, navodno, ak da je uo kako ovaj nijesasvim normalan. Ipak, kombinacija sa d-rom Maekom nijese ostvarila jer je ovaj otiao u Beograd i stupio u vladu ge-nerala Simovia. Njegov odlazak iz Zagreba, 4 aprila 1941godine, bio je konani signal za Berlin da prihvati italijanski

pl an sa Pave liem .

Veesenmayer se potrudio da u samo raanje hrvatske ma-rionetske drave uplete i nemaki politiki uticaj, ne ospora-vajui pritom da Trei Reich priznaje Italiji primat premanjoj. On je pratio Kvaternika na razgovore za d-rom Mae-kom, koji se iz Beograda ve posle nekoliko dana bio vratiou Zagreb. Bio je uz Kvaternika kada je ovaj preko zagreba-kog radija proglaavao formiranje hrvatske drave, a ve

je ta da dobio na pr eg led i saglasnost pismo koji m se Pa ve liobavezao Mussolini-ju, pre nego to je ono upueno faisti-kom diktatoru.

Ustaka garnitura kojoj je poverena ovako osnovana dr-ava nije bila edo nemake politike. Njene veze sa ustaamabi le su, sve do formiranja NDH, neu por edi vo s la bij e od odnosakoji su Pavelia i njegove ljude vezivali sa faistikom Itali-

jom. Naroito od 1935 do 1936 godine, Tr ei Reich je u svojojpolitici pr ema Ju go sl av ij i ig rao na kartu be ogr ad skog ve liko -srpskog buroaskog centra. Ustaka emigracija u Nemakojnije bila znatna. Posle stvaranja intimnijih odnosa izmeu

beog ra dsk e vla daju e bur oa sk e kl ike i Be rl ina, ona je ve liki mdelom i otpremlje na sa teritori je Reich-a. Oni njen i pretstavn i-

ci koji su ostali u Nemakoj nisu imali veze i dodira sa vani-ji m po li tikim iniocima. Me u ti m zan im lj iv o i zna ajn o zadalji razvoj dogaaja jeste da je Gestapo sa ustakim emi-grantima na nemakom tlu odravao veze ak i kada se slu-bena politika Treeg Reich-a za njih vie nije interesovala.


12/987

Za odravanje te veze bio je Gestapo odredio posebnog funk-cionera, Hans-a Helm-a, kasnijeg policiskog oficira za vezuu Beogradu. Ustaama, ije je hapenje i izruenje traila ta-danja jugoslovenska vlada poto je bila stvorila bliske poli-tike odnose sa Berlinom, Gestapo je omoguavao da se u

Ne ma koj za dr e pri kri veno ili da nes me ta no otputuju u dru-ge drave.

Da bi se pravilno razumele okolnosti koje su pratile ra-

anje Pavelieve drave, ve ovde treba pomenuti da je ne-maka obavetajna sluba sa ustakim i drugim separatisti-kim elementima hrvatske graanske reakcije odravala vezebez obzi ra na slu benu li nij u koje se do 27 marta drao TreiReich u svojim odnosima prema Jugoslaviji. U Nemakoj subi li pove zani sa Gestap o- om d- r Mlad en Lo rkov i i, poslenjega, Vilko Rieger. Iz Graz-a je SD radio obavetajrio sagrupom ustaa, meu kojima je naroito bio istaknut SlavkoKvaternik. U Zagrebu su ile obavetajne veze prema grupirezervnih i aktivnih oficira iji je istaknuti lan bio MarijanDolanski, a i prema vazduhoplovnom kapetanu Vladimiru Kre-nu. Abwehr je u Zagrebu imao svog visokokvalifikovanogagenta, novinara d-ra Hermann-a Proebst-a. Iz Bea je tamo-nji rukovodni otsek SD-a odravao obavetajne veze sa pro-

pa ga nd is tikim elemen ti ma u Zag re bu preko pri padnik a ta-monjeg nemakog gen eralnog konzulata, Otta Mitterham -mer-a. Spoljnopolitiki ured NSDAP takoe je pleo niti utome pravcu. Sve te veze, ma koliko da su pored svoje obave-tajne imale i izvesnu politiku vrednost, ipak nisu dopiraledo onih vrhova Treeg Reich-a u kojima se politiki odluivalo.

Razvojem stvari na koje zvanina nemaka politika nijeraunala u svojim kombinacijama prema Jugoslaviji, vezeraznih nemakih obavetajnih ustanova prema zagrebakimgraanskim politikim iniocima postale su i politiki veomazanimljive. Kada je formirana ustaka drava, nemaka po-litika je morala u stvarnom i personalnom pogledu prema

po jedin im problemi ma veza ni m za tu no vu tv ore vin u tek da

stekne svoje odreene poglede. U tome se, prirodno, moralaosloniti u nedostajanju dovoljno izgraenih politikih veza u pr vo vre me prv enst veno na ra d obave t ajn ih or gana . Ve -esenmayer, vie obavetajac nego diplomata, vie izvrilac po-veri jivih ta jni h zada taka nego po litiar, ku mova o je kao ek-


13/987

sponent Treeg Reich-a formiranju NDH. Preputajui, istina,Italiji prvenstvo u NDH, Nemaka je ipak gledala da sauvai obezbedi u nj oj svoj a politika uporita . A ta je upo rit a sebistvorila tamo gde je njena obavetajna sluba ve bila pro-krila puteve i stvorila veze. U razvoju politikih odnosa izme-u Pavelieve drave i Hitler-ove Nemake, obavetajni ele-ment je igrao izvanredno vanu ulogu. Vie nego igde na teri-toriji raskomadane Jugoslavije, u NDH je nemaka obave-tajna sluba obavljala i politiku delatnost. Vie nego igde

je nem aka po li tika tu bi la pr o et a obave taj ni m el em en tima .Hitler-a je, u vezi sa obrazovanjem ustake drave, inte-

resovalo jedino brzo i temeljito razvijanje i likvidiranje Ju-goslavije. Bilo mu je stalo do brisanja jednog inioca koji je

pre tst avlj ao izvesnu smetnju u nj eg ovo m st ra te gi skom ra unu ,usmerenom prema napadu na SSSR koji je pretstojao. Bio

je spre man da se to m no vo m dra vom ne ba ke da lj e, ve daje os tavi poli tikom uticaju i po li tiko j do mi na ci ji svoga sa-veznika Mussolini-ja, kome je trebalo dati neku satisfakciju,neki politiki uspeh da bi se ublaila njegova surevnjivost pre-ma jaem partneru Osovine. To je dolo do izraaja i uinstrukcijama koje je primio Siegfried Kasche, visoki funk-cioner Hitler-ove SA, odreen da bude poslanik Treeg Reich-a

u NDH.Kasche, linost o kojoj e biti jo mnogo rei, bio je prvo-

bit no pre dvi en za poslan ika u Be ogradu , s ti m da doe namesto Viktor-a von Heeren-a. U meuvremenu izmeu ovognaelnog reenja i njegovog izvrenja bilo je nestalo draveu kojoj je trebalo da Kasche reprezentuje Trei Reich. Tako

je ostalo da on posl anik uje u onom e to je pr eo st al o od Jugo-slavije: u marionetskoj dravi Pavelia i njegovih ustaa. In-strukcije u pogledu politike koju ima da zastupa na svomepo lo a ju u Zag re bu Kas che je dobio 19 ap ri la 1941 godine,kada ga je Hitler primio u svome specija lnome vozu, negdeu tajerskoj. Taj je voz sluio kao sedite Hitler-ovog Glav-nog stana za vreme nemakih vojnih operacija na Balkanu.Hitler-ova uputstva Kasche-u bila su kratka i kulminirala suu isticanju potrebe da se vodi rauna o izvesnoj suverenostiNDH, da se izbe gn e ta kvo akti vno meanje koje bi moglodati Italiji povoda za nezadovoljstvo i da se nastoji na re-zvijanju nemako-hrvatskih trgovinskih odnosa. Pritom je u


14/987

prv ome re du za Trei Re ich bio za ni ml ji v izvoz boks it a zanemaku ratnu industriju. Najzad, Hitler je traio da budeobezbeen saobraaj preko hrvatske teritorije prema nema-kim trupama u Srbiji i Grkoj.

Ako zvanina linija, odreena sa najvieg mesta TreegReich-a, nije isticala veu politiku zainteresovanost za novudravnu tvorevinu, iz stvarnih poteza proizlazi da je ta zainte-resovanost ipak dola do izraaja. Ribbentrop je, naprimer,naloio Kasche-u da najhitnije otputuje u Zagreb, kako bitamo stigao pre svih ostalih stranih diplomata ukljuujuii italijanskog poslanika i time od prvoga trenutka stekaovaan poloaj, a u isto vreme naglasio i samom tom brzinomvanost koju Nemaka pridaje Pavelievom reimu.

Pitanje granica NDH bilo je jedno od prvih koje je pret-stavnik Treeg Reich-a u Zagrebu raspravio sa vladom kodkoje je bio akreditovan. Ugovorom izmeu NDH i Nemakeutvrena je slovenako-hrvatska granina linija. Hrvatski jesuverenitet priznat nad teritorijom Bosne i Hercegovine, a u

pogl ed u ra zg ra nienja sa It ali jo m Pa ve li u je os tavl jeno , sho-dno optim linijama nemake politike, da se sporazume nepo-sredno sa Italijom. Prema okupiranoj Srbiji NDH je, po odo-

brenju Berl ina, sv oj u gr ani cu utv rd il a je dnost ra ni m ak to m

koji je Reich zvanino primio na znanje i time de facto priznao.Na taj je nain st vo re na NDH, pri em u je za njenoobrazovanje, njen teritorijalni opseg, njen naci-faistiki sistemi za sve zloinake konsekvence bio u najveoj meri odgovo-ran Trei Reich. Nije svrha ovoga rada da prui prikaz dru-tveno-politikog sistema u NDH; dovoljno je ovde konsta-tovati da se taj sistem stvorio i izgraivao pod najneposredni-

jim uti caje m ne ma kog naci st ikog sistem a, te da je pre tst av-ljao primenu toga sistema na lokalne uslove u Hrvatskoj. U

brutaln om sp ro vo enj u te ro ra i iz vr avanju ma so vni h zloina ,po krvo lono st i i sadizm u, na ci- fa i za m je u Hrv ats koj u svomustakom obliku, nadmaio svoj nemaki uzor. S obzirom natakvu situaciju u NDH i na osetljivost glavnog nemakog rat-nog partnera, Italije, i priznanje njene sfere interesa, Hitler-

ova naredba o potovanju hrvatskog suvereniteta, dobija sa-svim odreeno znaenje (obziri prema Italiji i preputanje sta-novnitva neovenom ustakom teroru).

U ovim politikim odnosima kapitulacija Italije pretstav-lja prelomnu taku. Dotle je moglo politiki jo biti govora


15/987

o tome da Nemaka, makar teoriski, potuje prea prava Ita-lije u NDH i da se zbog toga ne eli meati u stvari unutra-nje politike. Posle povlaenja Italije iz rata NDH je u pot-

pu no st i po tp al a pod nemaku po li tiku ko nt ro lu . Ta se ko n-trola izrazila u potpunom slubenom podravanju Pavelialino i njegovih ustaa, uz istovremenu ekonomsku eksplo-ataciju do krajnjih granica mogunosti, uz preuzimanje voj-ske i andarmerije NDH u nemake ruke i faktiko svoenjeustake drave na status okupirane teritorije. Karakteristino

je da je i u ovoj si tu aci ji Pa ve liev reim, os lonj en na ne -make bajonete, i dalje sprovodio takav teror i masovno istreb-ljivanje, da to pretstavlja najstranije poglavlje hitlerovskevladavine na Balkanu.

Ulaenje u problematiku NDH nije stvar ove studije.Meutim potrebno je ukazati na sloenost elemenata koji susainjavali vodei sloj i davali fizionomiju ovoj dravnoj tvo-revini. Bez toga se ne mogu pravilno razumeti i oceniti ni

potezi i de la tnos t nemake obave taj ne slube na hrv atsk ome

Kao najekstremniji i najorganizovaniji pretstavnik hrvat-skih nacionalista, njegovo naci-faistiko krilo, ustaki pokret

bio je dobio vl as t iz nema kih ru ku. Ali ni on nije bio u sebije di ns tv ena po li tika gru pa , ni ti su ust a e bi le je din i po li tikielemenat u NDH koji je stajao na pozicijama nacionalistikogseparatizma. Apstrahujui razne nijanse razaznaju se u usta-koj organizaciji najmanje dva potpuno jasno formirana krila:

je dno ra di kal no i dr ugo u mereni je. Prv o su sainj av al i el e-menti koji su bili proveli mnoge godine u emigraciji i kojisu kolovani u raznim teroristikim logorima u Italiji, fanati-zovani i eljni vlasti. Drugo krilo su formirali ljudi koji sudobar deo svog politikog ivota proveli u zemlji, pripadali

bu r oa sk im odnosno im unij im si tnobu roa sk im kru gov im a ibi li manje sk loni ra dik aln im po li tikim merama i otvo renomkriminalu. Razlika izmeu ova dva krila nije bila naelna i

bit na . Ona se sa stoj ala pre u pitanju me toda , a na roit o u pi -tanju koja e od dve klike drati vlast. Izmeu ova dva krila

vo-

*

tlu.


16/987

ena je podmukla borba, koja je ila i do meusobnog fizi-kog unitenja.

Dalje, zasebnu grupu sainjavali su oficiri koji su nikliiz redova hrvatske buroazije i elementi koji su proizili izostataka hrvatske aristokratije. Uz njih valja ubrajati i onekonzervativne graanske krugove koji su zadrali, i poredvie od dve decenije ivota u Jugoslaviji, svoje stare simpatijeza nekadanju Austro-Ugarsku. Pripadnici, ovih krugova, na-

strojeni separatistiki i antijugoslovenski, svesrdno su prihva-tili NDH mada nisu bili ustae. tavie, prema ustatvu su seodnosili slino kao nemaki oficirski kor i nemaka konzer-vativna buroazija prema Hitler-u i NSDAP. Kritikovali su re-im smatrajui da su ustae nedozrele za voenje drave, dasu po veini nekulturni razbijai i avanturisti i si., a pritomsu tom istom reimu sluili, primali od Pavelia poloaje iodlikovanja, titule i nagrade. Ovaj je element teio oivljava-nju davno potonulih austro-ugarskih tradicija, to se izrazilo,nap rimer, i u austri skom kro ju domo bran ske unifo rme. Posvome mentalitetu, pripadnici tih krugova gledali su u Tre-em Reich-u neku vrstu naslednika habzburke monarhije.Oseali su se blii Nemcima naroito austriskim nacistima

nego na ro du kome su pr ip ad ali .

Posebnu kategoriju pretstavljalo je malograansko vo-stvo HSS, poev od d-ra Maeka pa do tunkcionera raznihorganizacija te stranke po selima. Uglavnom su i oni svi pri-hvatili ideju o razbijanju Jugoslavije i o posebnoj hrtavskojdravi. Razlika izmeu njih i ustaa bila je u tome io su sma-trali da vlast treba da pripadne njima, a ne nesumnjivo malo-brojnijoj us ta k oj garn it uri . Pri li an broj bi v ih ak ti vn ih pri -pad nik a HS S pr iao je us ta k oj vl as ti kako bi u n jo j dobioizvestan udeo, drugi su stajali u opreznoj opoziciji premaPavelievom reimu, dok je samo jedan, relativno mali, deo

pr iao NOP- u.Treba pomenuti i crkvene i klerikalne krugove kao> po-

sebnu kategoriju, mada je iz tih redova naroito deo niega

klera bio aktivan i u ustakom pokretu, a pojedinci su nosiliak i ultake oficirske inove. Vii kler je bio oprezniji, nestavljajui sve na jednu kartu, pogotovu kada se uskoro uvi-delo da je ustaka drava osuena na skori slom i kada se iVatikan bio u veoj meri politiki identifikovao sa stvarju za-


17/987

ELEMENTI USTAKE DRAVE

ND H je u sv ome vrhu bi la sa sta vlj ena od ra zn or od ni h el eme -nata, ali proetih zajednikom mrnjom protiv jugoslovenske dr-avne celine i ideje o bratstvu juogslovenskih naroda. Pored Pa-velievih ustaa, jak utic aj imao je katoliki kler, a isto tak oostaci austr ougask i orijen tisano g oficirskog kora, reak ciona rna bu r-oazija i deo muslimanske buroaske reakcije. Fotografija prika-zuje pretstavnike vladajue klike NDH na jednoj sveanosti. Sleva:sarajevski nadbiskup ari'; domobranski general Luki; ef civilneuprave" Aleksandar Benak stariji;; pretstavnik nemakog Wehr-macht-a; d-r Hivzija Gavran-Kapetanovi, muslimanski reakcio-narni politiar


18/987

pad nih saveznika. Ipak je i vostvo kat ol ike crkve u NDH, sazagrebakim nadbiskupom r-rom Alojzijem Stepincem na elu,

bilo pr ihva ti lo Pa ve lievu dr a vu , iz javi lo jo j svoj u lo ja ln os ti aktivno saraivalo s njom. Za deo ustakih nasilja, naroitou vezi sa prinudnim preobraanjem pravoslavnoga ivlja ukatolicizam i istrebljivanjem pravoslavnoga ivlja, snosi punuodgovornost i katoliko svetenstvo.

Na jzad , kao posebnu, ali u sebi sna no iz nij ansi ra nu gru-pu tr eba po men ut i i musl im ansku re akcij u Bosne i Herceg o-

vine. Prihvativi bez prigovora komadanje Jugoslavije, njenvei deo je nastojao da ostvari sopstvene autonomistike iseparatistike tendencije, pa i onda kada su bile uporene

pr ot iv Zagreba. Je dan deo bio se identifikovao- sa us ta t vo m.

Daleko ba prelo okvir ove knjige uputanje u podrobni-je an al iz ir anj e ra zn ih el em ena ta koji su da va li Pave li evo jNDH njen poli tiki lik. Ug lavnom , uza svu sloenost re akci -onarnih buroaskih i malograanskih elemenata, zajednikisu im bili antikomunistiki i uopte antinarodni karakter, po-zicije separatizma i ideja o razbijanju Jugoslavije. Razlike suse pojavljivale u detaljnijim koncepcijama, a naroito u uza-ja mnom osp ora van ju prava na is kl ju ivu vl as t.

Prema ovako sloenoj strukturi sloja koji je nosio NDH,

razjedinjenog u pojedinostima i slonog u naelu, nali su sepre ts ta vn ic i ra zni h ne ma kih us tanov a i po li tiki h li ni ja . Ak osu elementi NDH bili raznorodni i esto meusobno zavaeni,nije ni na nemakoj strani prema njima stajala jedinstvenakoncepcija i nedvosmisleno odreena politika. Hitler-ova lini-ja, po ko jo j je u NDH po litiko prv enst vo pri padalo It al ij i,nije smela biti naruena. Ali u okviru te linije bila su mo-guna skretanja. Direktive su se mogle tumaiti, u svojoj pri-meni, na razne naine. A u tom tumaenju i primenjivanjuizvesne linosti i ustanove mogle su otii vrlo daleko odosnovnih postulata koje je bio Hitler postavio. To> je vailo,uglavnom, do italijanske kapitulacije. Posle nje nije vie biloosovinskog partnera, prema kome je trebalo* imati obzira.Razlike u gledanju nemakih inilaca u NDH ispoljavale su

se naroito u razliitom stavu prema ustakoj vlasti i Pave-liu lino.

Na dru gome mest u smo1 se ve upoznali sa tendencijom ra-znih ustanova Treeg Reich-a za samostalnim politiziranjem

2 * 19


19/987

i sa strukturnim uzrocima koji su ovu tendenciju omogua-vali i davali joj potsticaja (v. Obavetajna sluba TreegReich-a). I u NDH je ona dola do potpunog izraaja. Tu senaroito, mogu razlikovati, kao nosioci raznih politikih shva-tanja o NDH i o ulozi Treeg Reich-a u njoj i prema njoj, ovinemaki inioci: nemako poslanstvo u Zagrebu sa Siegfri-ed-om Kasche-om na elu; Wehrmacht, pretstavljen s jednestrane generalom Glaise-om von Horstenau-om, a s drugekomandantima operativnih trupa na terenu; kompleks SS-ai Sipo i SD-a, koji je obuhvatao kako njegove pretstavnike usamoj NDH, tako i njegove vrhovne ustanove u Nemakoj,a u kome je bilo izvesnih meusobnih nijansa; Volksdeutscher-iu NDH sa voom narodnosne grupe Branimirom Altgayer-om na elu; najzad, nemake okupacione rukovodne ustanoveu Srbiji koje su, inae u retkoj slozi i saglasnosti, sve zauzele

po mn og im pit anjim a negati van stav prema us ta k oj dr avii njenoj politici.

Najvaniji po li tiki faktor Tr ee g Re ich-a u NDH bio je,nesumnjivo, Siegfried Kasche, nemaki poslanik, ija je uloga

daleko prelazila okvir u kome se obino kreu delatnost iuticaj diplomate akreditovanog pri stranoj vladi. Kasche jestigao u Zagreb 20 aprila 1941 godine, u pratnji Edmund-aVeesenmayer-a. Ovaj je imao da ga dovede u vezu sa glavnimlinostima novoga reima, sa kojima se ve poznavao.

Poslanstvo u Zagrebu je od samoga poetka obuhvataloneuobiajeno velik broj osoblja. Bilo je podeljeno na ova ode-ljenja: politiko, trgovinsko, kulturno, konzularno, referat zatampu, personalni referat, narodnosni referat i kancelariju.Sem toga su mu dodeljeni ataei, i to: vojni, vazduhoplovni,mornariki, policiski, umarski i za radnu slubu. Pod nadzo-rom i rukovodstvom poslanstva stajali su Nemaki nauniinstitut i posebna ustanova za vrbovanje radnika. Samo po-slanstvo je, prema jednom nepotpunom spisku iz kraja 1941

godine, imalo 132 slubenika, a verovatno ih je bilo i vie.Pored konzularnog odeljenja poslanstva u Zagrebu, konzular-nim stvarima bavili su se jo i konzulati u Sarajevu, Dubrov-niku i Vinkovcima. Sarajevski konzulat je imao svoju isposta-vu u B an j oj Luci.


20/987

USTAE KOD NADBISKUPA

Odmah posle kapitulacije stare Jugoslavije vratili su se izemigracije, zajedno sa Paveliem, ustaki teroristi. Zagrebaki nad-

bis kup St ep in ac pri re di o im je pr i j em i ban ke t. Na fo to gra fij i:Stepinac okruen ustakim povratnicima"


21/987

Ne mako po slan stvo u Zag re bu postal o je ub rzo ce nt romkoji je vrio najsnaniji uticaj na sva zbivanja u Pavelievojdravi. tavie, Kasche lino je pretstavljao gotovo najvaniju

po li tiku akti vu ko jo m je Pa ve li ra sp ol ag ao u svom unutra-njem politiziranju i u svom odnosu prema Treem Reich-u injegovim rukovodiocima. Nasuprot kritiara ustakoga rei-ma kojih je bilo sve vie i koji su se sve glasnije javljali upo li tiki m kru govim a Hit le r- ove Nema ke i u samo j Hi tl er -o voj

okolini, Kasche je do kraja istupao kao borac za Pavelia, zaustaku vlast u NDH i za interese ustake organizacije. Upornoje odbi jao ma kakvu po li tiku mogu no st izva n us ta kog re -ima. Naroito se klonio svakog dodira sa d-rom Maekom iostalim rukovodiocima HSS. Za odnos izmeu Kasche-a i Pa-velia, a u isto vreme i za uticaj koji je on vrio u unutranjoj

poli tici NDH, kara kte ri st ina je nje gova iz ja va pre ma koj ojse on sa Paveliem sporazumeo ... o beskrvnom eliminisanjupri padnik a ma le hrvatsk e na ci on al soci ja li st ike grupe kojuje vodio Sl av ko Govedi, a ko ja je, navo dno, sp re ma la neka-kav dravni udar protiv ustake vlasti. Uopte se moe sma-trati da je Kasche imao pregled i tanu sliku o svakom zakon-skom nacrtu koji bi ustaki reim pripremao. Njegov je uti-caj iao tako daleko da je ak poimenino odreivao lanove

vlade NDH koji bi imali da idu na teren i da tamo dre pro-pa gan di st ik e sa st an ke i zborove.

Vredi se zadrati malo due na linosti ovoga oveka, kojije u najv eoj meri saodgo vo ran za sve to se zbilo pod usta -kim reimom na hrvatskom tlu, zbog toga to je merodavnouticao na politiku ustake drave.

Siegfried Kasche je pripadao Hitler-ovim jurinim odre-dima SA, u rangu njihovog generala (Gruppenfuehrer) iefa SA u Hannover-u. Prilikom Hitler-ovog obrauna sa Ro-ehm-om, on je bio jedan od retkih preivelih viih funkcio-nera SA, zahvaljujui sluaju. Sa diplomatijom nije imao ni-kakve veze sve do 1941 godine. Ribbentrop, kritikovan iz par-tiskih redova kako u svoj diplomatski aparat nije uveo do-

voljno pripadnika i eksponenata NSDAP, a sporei se pritomoko uti caj a u v rh u Treeg Reich-a sa efom S S-a Heinrich-o mHimmler-om, uveo je nekoliko rukovodilaca SA u Ministarstvoinostranih poslova. Ovim potezom je eleo, s jedne strane, dautia one kritike, a, s druge, da uini potez protiv Himmler-a,

&


22/987

za koga je SA pretstavljala crvenu krpu. Time je Hitler-ovministar inostranih poslova eleo da odgovori, gestom koji jebio ti pi an za nj ego v me nt ali te t, na st aln e napade i kampanjunipodatavanja koja je protiv njegove linosti i njegove po-litike voena iz redova vostva SS-a. Uglavnom, SA-generalisu tada postavljeni na poloaj poslanika u Bukuretu, Brati-slavi, Budimpeti i Sofiji. Kasche, predvien za Beograd, do-ao je po slomu stare Jugoslavije na elo nemakog diplo-

matskog pretstavnitva u Pavelievoj NDH.Ogranien i tvrdoglav, a pritom nimalo ne poznavajui

zemlju u kojoj je imao da deluje, problematiku jugosloven-skog prostora i evropskog Jugoistoka, pa ak i bez optih

poi mo va o meunaro dnoj polit ici, Ka sc he je ub rzo po svomedolasku u Zagreb stao potpuno na pozicije ustake vlade. Onse sa njom, a naroito sa Paveliem, identifikovao u upravogrotesnoj meri, tako da je najozbiljnije o tome reimu go-vorio kao o neemu emu i on pripada. Tako je, naprimer,izjavio jednom prilikom nekom drugom visokom nemakomfunkcioneru, pri raspravljanju o izvesnom politikom pitanju,da mi to ne moemo prihvatiti, podrazumevajui pod ovimmi ne nemaku vladu koju je u Zagrebu pretstavljao, ve

ustaku vladu kod koje je bio akreditovan. Podrugljivi na-dimak ustae broj jedan koji mu je nadenut u nemakimpo li tiki m kr ug ov im a, Ka sc he je sm atr ao ne ko m vr st om pri -znanja i pohvale ili poasne titule, ne oseajui aoku koja

je u nadim ku bi la sa dr a na .

Zadrtim fanatizmom branio je, koliko je god mogao, u-staki reim od svih kritika iz nemakog tabora, nastojei dasprei ili ogranii sve pokuaje drugih nemakih ustanova ifunkcionera koji bi teili da suze slobodu akcije Pavelievevlade ili da skue njene kompetencije i njenu suverenost. Utim svojim nastojanjima nije imao uvek uspeha. Wehrmacht iSS su praktiki uzeli pod svoju potpunu kontrolu hrvatskodomobranstvo i dobar deo policiskog aparata NDH, vrei iregrutacije hrvatskih dravljana, izvodei vojne operacije iegzekutivne zahvate, a sprovodei uz to i svoju posebnu lo-kalnu politiku bez mnogo obzira prema vlastima NDH. Ipak

je Ka sche us peo da sauv a svoga pri jatelja Pa ve lia i n je-gove ustae na vlasti u Zagrebu, protiv svih energinih na-sto jan ja drug ih nemakih inilaca koji su hteli da taj, reim


23/987

USTAA BROJ JEDAN"

Ne ma ki Re ich je u Hrva ts koj pr ets ta vl ja o, u sv oj st vu po sl a-nika, SA-general Siegfried Kasche. Ovaj se u tolikoj meri identi-fikovao' sa ustakim reimom da je u nemakim krugovima pot-smeljivo nazivom ustaom broj jedan". Na fotografiji: Kasche

pred Pa ve li em pr il ik om predaje akr edi t iv a


24/987

za koga je SA pretstavljala crvenu krpu. Time je Hitler-ovministar inostranih poslova eleo da odgovori, gestom koji je

bio tipi an za nj ego v me nta li te t, na st aln e napade i kampanjunipodatavanja koja je protiv njegove linosti i njegove po-litike voena iz redova vostva SS-a. Uglavnom, SA-generalisu tada postavljeni na poloaj poslanika u Bukuretu, Brati-slavi, Budimpeti i Sofiji. Kasche, predvien za Beograd, do-ao je po slomu stare Jugoslavije na elo nemakog diplo-

matskog pretstavnitva u Pavelievoj NDH.Ogranien i tvrdoglav, a pritom nimalo ne poznavajui

zemlju u kojoj je imao da deluje, problematiku jugosloven-skog prostora i evropskog Jugoistoka, pa ak i bez optihpo im ova o meunarodnoj polit ici, Ka sche je ub rzo po svomedolasku u Zagreb stao potpuno na pozicije ustake vlade. Onse sa njom, a naroito sa Paveliem, identifikovao u upravogrotesnoj meri, tako da je najozbiljnije o tome reimu go-vorio kao o neemu emu i on pripada. Tako je, naprimer,izjavio jednom prilikom nekom drugom visokom nemakomfunkcioneru, pri raspravljanju o izvesnom politikom pitanju,da mi to ne moemo prihvatiti, podrazumevajui pod ovimmi ne nemaku vladu koju je u Zagrebu pretstavljao, ve

ustaku vladu kod koje je bio akreditovan. Podrugljivi na-dimak ustae broj jedan koji mu je nadenut u nemakimpo li tikim kr ug ov im a, Ka sc he je sm atr ao ne ko m vr st om pri -znanja i pohvale ili poasne titule, ne oseajui aoku koja

je u nadim ku bila sa dr a na.

Zadrtim fanatizmom branio je, koliko je god mogao, u-staki reim od svih kritika iz nemakog tabora, nastojei dasprei ili ogranii sve pokuaje drugih nemakih ustanova ifunkcionera koji bi teili da suze slobodu akcije Pavelievevlade ili da skue njene kompetencije i njenu suverenost. Utim svojim nastojanjima nije imao uvek uspeha. Wehrmacht iSS su praktiki uzeli pod svoju potpunu kontrolu hrvatskodomobranstvo i dobar deo policiskog aparata NDH, vrei iregrutacije hrvatskih dravljana, izvodei vojne operacije iegzekutivne zahvate, a sprovodei uz to i svoju posebnu lo-kalnu politiku bez mnogo obzira prema vlastima NDH. Ipak

je Ka sc he uspeo da sauv a svoga prij ate lja Pa ve lia i nje-gove ustae na vlasti u Zagrebu, protiv svih energinih na-stojanja drugih nemakih inilaca koji su hteli da taj x reim


25/987

.USTAA BROJ JEDAN"

Ne ma ki Re ich je u Hrvatskoj prets tavl ja o, u sv oj st vu po sl a-nika, SA-general Siegfried Kasche. Ovaj se u tolikoj meri identi-fikovao sa ustakim reimom da je u nemakim krugovima pot-smeljivo nazivom ustaom broj jedan". Na fotografiji: Kasche

pred Pav el iem pr il ik om predaje akr ed it iv a


26/987

uklone kao pre svega politiki nezreo i zato nepogodan zanemake interese. Isto tako je i do kraja uspeo da sauva po-litiku fikciju o nezavisnosti NDH, koja je, ustvari, za TreiReich i njegove vojne interese pretstavljala, naroito u zavr-nim fazama rata, optereenje. I za najtee ustake zloinenalazio je opravdanja i sva zverstva i masakre proglaavaoumesnim ili bar razumljivim protivmerama protiv neprija-telja ustatva.

Kasche je na ovaj nain ne samo branio reim kod kogaje bio ak re dit ova n nego se, tavie, povezivao sa nii m u nizupri li ka ra di sp re avanja mera koje bi dru ge ne make us ta -nove nameravale da sprovedu u NDH, a koje bi ile nautrbfiktivnom suverenitetu te dravne tvorevine. Pritom se nijelibio ni da ue u otvoren sukob sa monim aparatom SS-a(naprimer oko pitanja formiranja muslimanske SS-divizije uBosni). Za uklanjanje svoga najistaknutijega protivnika meunemakim eksponentima u Zagrebu, generala Glaise-a vonHorstenau-a, on se koristio i Pavelievom pomou. Krajemoktobra 1944 godine, kada je nemaka pozicija na Jugoistokuve bila pred potpunim slomom i kada je vei deo NDH ve

bio osloboen, Ka sc he je za htevao od vrh ov nog koma nda ntaVojne grupe F da se u optenju prema Ministarstvu oruanih

snaga NDH, ustakim organizacijama i svima ostalim vlastimai ustanovama NDH vodi rauna o hrvatskom suverenitetu.Jo u februaru 1945 godine pokuao je Kasche da obrazuje, uzajednici sa Ministarstvom inostranih poslova NDH, neku vr-stu zajednike spoljnopolitike informativne slube.

Za razumevanje nemake politike prema NDH i okvirau kojima se kretala obavetajna sluba Treeg Reich-a natoj teritoriji, poznavanje linosti, gledita i delatnosti Kasche-aod bitne je vanosti. Uprkos toga to je najvei deo NDH pret-stvaljao operativno podruje na kome su stvarnu vlast vrili,dobrim delom, pretstavnici Wehrmacht-a, uprkos apsolutnogautic aj a Treeg Reich-a na celokupn u poli tiku ustako ga r e-ima, ipak su zahvaljujui Kasche-u sauvani izvesni obziriprema fo rmaln oj su ver eno st i ust a ke dr avne tv ore vi ne i

ulozi Pavelia kao njenoga efa.*

Drugi vaan faktor Treeg Reich-a u NDH pretstavljalisu rukovodioci Wehrmacht-a koji su bili na raznim poloaji-


27/987

ma u Hrvatskoj ili su na njenoj teritoriji komandovali opera-tivnim jedinicama. Tu je glavnu ulogu igrao general d-r Ed-mund Glaise von Horstenau^koji je postavljen za Nemakogopunomoenog generala u Hrvatskoj. O njemu, njegovim

po li tikim shvatanji ma i, na roito, o nje gov oj vr lo znaajn ojpo li ti ko- ob av e ta jn oj ulozi bie kasn ij e is cr pno rei. Na ovo-me mestu treba istai da je on, nasuprot Kasche-u, od po-etka gledao kritiki na rukovodeu ustaku ekipu, smatra-jui je t et nom za nemake in te re se i uz ro ko m svih po li tikihi vojnih tekoa sa kojima se Trei Reich morao nositi u hr-vatskom prostoru, a i u drugim delovima raskomadane Jugo-slavije.

U vojnom pogledu je do u zimu 19411942 godine Ne-maka bila relativno slabije zainteresovana za situaciju uNDH. Rat na Is toku apso rbovao je sve njene vo jn e snage,narodni ustanak u Jugoslaviji jo nije tretiran kao ozbiljanvojni problem kako je to kasnije uinjeno, a italijanske oset-Ijivosti pretstavljale su prepreku koja se morala uvaavati.Wehrmacht i njegovi pretstavnici davali su savete i ogranie-ne koliine ratne spreme, ali su se uzdravali od pruanjaznatnije pomoi NDH za izgradnju domobranstva. Slubenose smatralo da je ta pomo stvar koju treba da priloi Italija

u kolevku nove dravne tvorevine. Meutim krajem 1941 go-dine ukazala se potreba da u Bosni interveniu nemake vojnesnage, a u jesen 1942 godine obrazovana je i ustanova Zapo-vednika nemakih jedinica u Hrvatskoj sa seditem u Sla-vonskom Brodu. Postepeno je dolo do sve veeg podreivanjadomobrana pod komandu Wehrmacht-a i do stvaranja jedi-nica sa nemakim rukovodstvom, a hrvatskim ljudstvom. Naj-zad je, posle italijanske kapitulacije, cela teritorija NDH pot-

pa la u vo jn om po gledu pod Vojn u grupu F, ije je sedi tebi lo u Be og radu . Na to j te ri to ri ji oper isala je Dru ga te nkov-ska armija pod komandom generala Rendulic-a, iji se tabnalazio u Vrnjakoj Banji. Otada su, praktiki, veliki deloviND H doli u veoj il i manjoj me ri pod stvarnu upravu Wehr-macht-a, pri emu je formalno priznavano i dalje postojanje

upravnih vlasti NDH na njima.

Vredi pomena da se Wehrmacht pri svojim operacijamau NDH nije pridrav ao kvote str elj anj a od 1 : 100 koju je

bio u Srb ij i na re di o gen er al Bo eh me pr il ikom svoje kaznene


28/987

ekspedicije. Ovo je bilo od vanosti ve 1941 godine, kaa^je 718 pe adi ska di vi zi ja bi la pr el a preko Dri ne u is tonuBosnu. Glaise von Horstenau i Kasche tada su zajedniki pre-duzeli akciju kojom je pitanje odmazdi povereno vlastimaNDH i pr op is im a koje bi ove izdavale . Tek kas nij e je Ren -dulic ustanovio- kvotu od 1 : 50, ali sa izvesnim ogranienjima..

im se u NDH pojavio Weh rmach t, poja vile su se napo -redno s tim i kritike na raun ustake politike i nekih usta-

kih postupaka. Kritike su se odnosile na teroristike metodei masovne masakre koje su inile ustake jedinice pridruenenemakim trupama. One nisu proizale iz humanih pobuda,ve iskljuivo pretstavljaju posledicu ocene nekih nemakihkomandanata da zloinaki postupci i teror nad stanovnitvommogu u izvesnim sluajevima izazvati suprotno* dejstvo odeljenog, to jest mogu doprineti daljem rasplamsavanju NOB.Komandant ve pomenute 718 peadiske divizije, general For-tner, podneo je jula 1942 godine zahtev Glaise-u von Horste-nau-u i vojnom zapovedniku Srbije, generalu Bader-u, damu se preda sva. komanda i nad ustakim formacijama, kojesu dotada postupale sasvim na svoju ruku, a esto i u potpu-noj suprotnosti sa interesima i sa operativnim planovima ko-mandanta divizije.

Fortner je preduzimao i odreene mere da suzbije sveono za ta je smatrao da mu moe ometati ispunjavanje za-datka koji je dobio. Tako je naredio da se sprovede istraga

pr oti v komandir a jedne ust ak e ete zbog po inj en ih zlo -ina, obrazlaui to da se njegovim dranjem teko ugroavapacifikacija istone Bosne, koja je stajala ivota i nemakevojnike. Nemiri koji su se pojavili u Vlasenici, juna 1942 go-dine, prema Fortner-u rezultat su zloina koje je poinio tajustaki oficir. Pokazujui time koji je povod njegove albeod jula 1942 godine, Fortner konstatuje da su ustae u isto-noj Bosni ne samo objekt straha ve i duboke mrnje, i da jenjihova pojava dovoljna da itava sela odbegnu u umu. Delakoja oni ine pretstavljaju, kako Fortner istie, najbolju pro-

pagandu pr ot iv NDH, i to na roit o na te ri to ri ji na kojo j sepre ts ta vni ci te dr ave sada uop te mogu od rav ati jedi no podzatitom nemakog oruja. Fortner zahteva da se protiv o-vakvih zloinaca (mislei pritom na ustae) postupi najotrijesvima sredstvima i da se izreknu protiv njih najstroe kazne,


29/987

s tim da one budu i izvrene i javno obznanjene. On tvrdi dae u protivnom prevladati uskoro opte shvatanje da se ovanedela vre uz preutnu toleranciju nemakih jedinica ili akna njihov potsticaj. U svojoj albi nemaki general istie danjegove jedinice zbog ovakvih postupaka ustaa moraju dase uputaju u nove akcije i da -daju nove rtve, pa se ne-maki vojnici pitaju zato njihovi rukovodioci odmah ne in-terveniu i ne kazne poinioce tih nedela, ve pasivno ekaju

da se zbog ovih razv iju n eredi, koji zah tev aj u ponovnu upo-trebu nemakih trupa.

Karakteristino je da je Glaise von Horstenau ovu albudoslovce preneo ministru inostranih poslova NDH Lorkoviu,naglasivi da u potpunosti deli Fortner-ova shvatanja. Kao

je dna od mnog ih , Fort ner- ova a lba pre tst avlja kara kte ri st inomiljenje jednog dela rukovodilaca Webrmacht-a o ustaamai njihovoj delatnosti, a pokazuje i sa kojih pozicija i zbogkakvih interesa potie ova kritika.

Isto kritiko miljenje delio je i komandant 2 tenkovskearmije, general Lothar Rendulic, koga ustae zbog toga nisutrpeli. Rendulic, mada je komandovao svima jedinicama Wehr-macht-a koje su operisale na teritoriji NDH i znatnim delomoruanih snaga NDH, napominje u svojim memoarima da jePaveliu svakako bilo jasno da se njegov reim bez nema-kih trupa u zemlji ne bi mogao odrati. On dalje konstatujeda kod Pavelia nije naiao ni na kakvu konstruktivnu idejukako bi se to stanje moglo popraviti. Rendulic istie da jenjegovo dranje prema Paveliu i ustaama izazvalo kritikuKasche-a i Ribbentrop-a, i naglaava da se u oceni situacijeu NDH potpuno saglasio sa Glaise-om von Horstenau-om.

Na ro it e pre ko re up uiv al e su ust ak e vla st i ruko vod io -cima Wehrmacht-a zbog njihove kolaboracije sa etnicima.Ova kolaboracija je naroito vidno dola do izraaja u Bo-sni gde su komande Wehrmacht-a istupale u operacijamazajedno sa etnicima, smatrajui ih najsigurnijim saveznici-ma u borbi protiv NOP-a. Da je ta injenica i dalje kompli-

kovala ve i inae zamreno stanje u NDH, ne treba naroitoisticati.

Na svak i na in se mnog i pr et st avn ic i Wehrm acht- a nateritoriji NDH pojavljuju kao kritiari ustake rukovodee


30/987

PACIFIKATORI" BOSNE

U NDH su ve od samog poetka njenog postojanja nastaliteki unutranji nemiri. Strahoviti progoni srpskog stanovnitvai svih protivnika ustakog reima izazvali su oajniki otpor na-roda. Poziv KP'J na ustanak pokrenuo je narodne mase u borbuza osloboenje. Protiv ustanika u Bosni istupili su zajedniki usta-e pod rukovodstvom ustakog pukovnika Francetia (levo) i Wehr-macht pod komandom generala Fortner-a (desno). Kuda su nji-hove jedinice prole, ostala su samo zgarita. Ova akcija pacifi-kacije" sprovedena je naroito u istonoj Bosni


31/987

ekipe i njene praktine politike, to se ogledalo i u njihovimizvetajima koje su upuivali pretpostavljenim ustanovamau Reich-u.

*

Trei nemaki faktor u NDH, pored diplomatije i Wehr-macht-a, bio je SS u svojim raznim oblicima. U Zagrebu je,

od aprila 1941 godine, funkcionisao Einsatzkommando Sipoi SD-a, koji je bio podreen Einsatzgruppi: u Beogradu. On je1942 godine zamenjen ustanovom policiskoga ataea pri ne-makom poslanstvu, ne bez uea Kasche-a, koji je bioenergino traio da se Einsatzkommando povue jer se nemoe dozvoliti da on dejstvuje u suverenoj hrvatskoj dravi.Godine 1943 uputio je Himmler u NDH svoga eksponenta koji

je, us tv ar i, po svom e de lo krugu i svoj im komp ete ncij am a bioVii voa SS i policije. Da bi se sauvala fikcija suverenosti

NDH, dat mu je naziv punom on ika Reic hsf uehre r- a SS.Tada je ustrojen SS-policiski aparat sa oblasnim ustanovamakoje su odgovarale, donekle modifikovanim, voama SS i po-licije kakve su postojale, naprimer, u Slovenakom Primorjui Istri. Sem toga je u Hrvatsku upuen i jedan zapovednik

Sipo i SD-a sa svojim osobljem, koji se pojavljuje i kao efEinsatzgruppe Sipo i SD-a za Hrvatsku. I ovaj je formiraona teritoriji NDH regionalne ogranke pod nazivom Einsatz-kommandi. Te su komande po strukturi i delatnosti bile slinekomandama Sipo i SD-a kakve su bile formirane, naprimer,u Sloveniji, naravno, sa izmenama koje je iziskivala specifinasituacija na terenu na kome su dejstvovale. Celi ovaj aparat,mada priznajui formalno policisku vlast nadlenim organimaNDH, prekr il io je te ri to ri ju Pa ve li eve dr a ve mr e om svoj ihustanova, koje su, uglavnom, obavljale obavetajnu delatnost,ali vrile takoe i egzekutivne radnje.

Sem ovog aparata pojavio se na teritoriji NDH jo i oru-ani SS (Waffen-SS), dakle, oruana formacija SS-a, koja jenajpre regrutovala Volksdeutscher-e, bez obzira na njihovo

dravljanstvo NDH, a zatim i bosanske muslimane, od kojihje form ir ana je dna potp una i je dn a nepotp una divizi ja . Sveovo je vreno bez ikakvih obzira prema suverenosti, za ijese ouvanje Kasche toliko starao. Pomonik Reichsfuehrer-aSS, SS -gene ral Kamm erhof er, organizovao je posebnu anda r-


32/987

meriju, u ijem su sastavu, sem Volksdeutscher-a, bili i hr-vatski andarmi. Njemu je podreena i andarmerija NDHu svima operativnim podrujima, a to je znailo, praktiki, ugotovo celoj Pavelievoj dravi. Njegovi se pretstavnici naterenu nisu uzdravali od kritike pojedinih stavova i postupakaustake vlasti odnosno onog ustakog delovanja za koje susmatrali da ne ide u prilog nemakih interesa. BdS za Hrvat-sku, SS-potpukovnik Hermann, smatrao je da je nain na koji

ustae upravljaju u NDH u prilinoj meri efektan za nemakeinterese, a u Kasche-u je gledao eksponenta radikalnog usta-kog kursa, protiv koga ustaju sve ostale nemake ustanoveu NDH. I ovde se, dakle, pojavljuje isti motiv kao kod gene-rala For tner -a: iz vesna krit ika na raun Pa velia i njegoveekipe prouzrokovana je uverenjem da vladajua ustaka gru-pa sv oji m me todi ma na no si t etu nem akim in te re si ma , a nenekakvim humanim ili etikim razlozima.

Izmeu Kasche-a, s jedne, i pretstavnika Wehrmacht-a irukovodilaca SS-a i Sipo i SD-a, s druge strane, postojala sustalna trvenja zbog razliitih ocena i tumaenja o tome tateti a ta koristi nemakim interesima u NDH. Pobornici

jedne li ni je bori li su se pro ti v za st upn ik a druge li ni je . Pro -tiv Kasche-ovih shvatanja istupili su i generali Glaise von

Horstenau i Rendulic (ne govorei o njihovim potinjenimkomandantima) i punomonik Heinrich-a Himmler-a, SS-general Kamm erhofe r, i BdS Hermann, pa i komandantV SS-ovoskog a rmisko g korpu sa, S S-gen eral Phleps. Onisu vrili i pokuaje u Reich-u, da dovedu do izvesnihizmen a u NDH, do sme nji va nja Kasche-a, pa i njegov ogtienika Pavelia. Meu tim Ribbe ntrop je uporn o draoKas che -ovu stranu. Phl eps je, sr edin om 1944 godine, linointervenisao u Hitler-ovom Glavnom stanu kod Himmler-a,

pa je tada izgledalo kao da e Ka sche bi ti ko na no opozvan.Ali ba u to vreme je Paveli doao u posetu Hitler-u i ispo-slovao ne samo da mu Kasche ostane u Zagrebu ve u istovreme i da iz Zagreba bude uklonjen njegov i Kasche-ov naj-vaniji protivnik, general Glaise von Horstenau. Posle ovog

pos le dnj eg ne us pe ha na st up il a je u nema kim us ta no vam a uNDH rezi gnac ij a, a za vl ad al o je uverenje da se Kas che nemoe maknuti s poloaja, niti promeniti situacija u NDH.

Bilo je kritika ustakog reima i od strane pretstavnikanem ake man jin e u NDH, mada im je ova j bk> specija lanim za-


33/987

konodavstvom odobrio posebni javnopravni status i omoguiofaktino stvaranje drave u dravi. Oni su smatrali da jeustaka politika izvor sve veeg ogorenja narodnih masa,i negodovali to posledice toga treba da ispataju pripadnicinemake narodnosne grupe. Pritom su zaboravljali koliko sui sami svojim radom i nastupom izazvali to ogorenje protivsebe. Izvetaji koje je u Berlin SS-ovskim ustanovama za radsa Volksdeu tscher-ima dostav ljao voa naro dno sne g rupeAltgayer moda su u pogledu kritike i prikaza stvarne situa-

cije u NDH potpuniji i zanimljiviji od svih koje su razne ne-make ustanove iz Pavelieve drave slale u Reich.

*

Na ra un us ta k e vl ast i i njenih pos tu paka u NDH na -roito su kritiki istupali organi vojne okupacije u Srbiji, sma-trajui da takav rad ustaa ugroava vojne interese TreegReich-a. Ne dovodei u pitanje opravdanost razbijanja Jugo-slavije, formiranja NDH i ostalih osnovnih principa nemakeokupacione politike na jugoslovenskoj teritoriji, nemaki ru-kovodei faktori u Srbiji smatrali su da je ba radi uspehate nemake politike potrebno obuzdavanje pa i smenjivanjeustake garniture koja je vladala u NDH. Po njihovom mi-ljenju jedna vladajui garnitura koja se nije toliko kompro-mitovala kao Pavelieva bila bi mnogo korisnija za TreiReich, ne bi izazivala toliko tekoa i briga koje su padale ina lea nemakog okupatora i uspenije bi doprinela paci-fikaciji teritorije na kojoj se razbuktao narodni ustanak. U

po gl edu ove ocene, ruko vodi oc i Wehrm acht- a u Srb ij i po tp un osu se slagali sa Glaise-om von Horstenau-om, sa kojim suodravali i veze o tome pitanju.

Karakteristian za miljenje koje je vladalo u tabu Voj-nog zapovednika Srbije jeste, naprimer, izvetaj koji je febru-ara 1942 godine podneo kapetan Kalmar, pripadnik odeljenjaIc toga taba, poto se vratio sa jednomesenog slubenog

putovanja te ri to ri jo m NDH. U svome iz ve ta ju Kalmar na-

vodi da su nemaki vojni krugovi u NDH, i to nemaki gene-ral u Zagrebu (Glaise von Horstenau) i tamonja Feldkom-mandantura, zabrinuti poloajem zbog postupaka ustaa. Uznabrajanje nekoliko primera tekih masovnih zverstava, uizvetaju se istie miljenje da je za pojavu i razvoj narodnog


34/987

ustanka u Jugoslaviji umnogome kriva situacija koja zbogtih postupaka vlada u NDH. Kalmar veli da je posmatrao nastanici u Jasenovcu grupe ustaa koje su se tamo smetale uvagone odnosno iskrcavale iz voza. Stajali su tu, veli Kal-mar, u oporima i izgledali kao gangsteri, ba uvezeni iz ikaga, koji su bez ikakvih ograda spre mni na svako nedelo.

Nedi sc ip linovanost ti h l ju di niim se ne moe prevazii.

Na kra ju izve t aj a Kalmar daje i objanjenje zato ga,

kao pretstavnika Wehrmacht-a interesuju prilike u NDH. Onnavodi svoj razgovor sa Kasche-om, u kome je ovome ukazaona to da se hrvatski problem ne sme posmatrati izolovano,da ne postoji samo uzajamno dejstvo izmeu prilika u NDHi zbivanja u Srbiji, ve da odatle izviru dejstva i prema ce-lokupnosti nemakih interesa u jugoistonoj Evropi, a da tadejstva staju ivote stotina nemakih vojnika. Kasche je naovo1, kako Kalmar navodi, rekao da je svestan da u Hrvatskojvlada sasvim minimalna manjina, ali da on ipak mora po-stupati onako kako glasi nalog koji je dobio. tavie, Kascheje iz javi o da e pod r av at i us ta e ak i ako e vla da za sobomimati samo pola procenta.

Izvetaj kapetana Kalmar-a upeatljivo istie razloge zbogkojih su razne nemake ustanove zauzimale kritiki stav pre-

ma ustaama i pokuavale da ih uklone s vlasti. U pitanju jebi lo uverenje ti h kr ug ov a, a u prv om e re du We hr mac ht- a, ko -ga se to najvie i ticalo, da ustae ne vre svoj posao onakokako to odgovara nemakim vojnim interesima. Motiv za kri-tike bilo je uverenje da bi kakva druga kvislinka ekipa uZagrebu mogla na drugi nain voditi politiku, koja bi bila

po go dn ij a za ne ma ke in tere se , a st ajala manje ivota ne -makih vojnika. Kritike su, dakle, polazile od sebinog gle-danja, s jedne, i od pogrene ocene situacije, s druge strane.One su proistekle iz verovanja da je uzrok narodnom ustanku

bi lo postu panje sa naro dni m masa ma ka kv o su u svojoj dr-avi zavele ustae.

Kao to je Vojni zapovednik Srbije izvetavao Berlin,uglavnom, na liniji citiranog Kalmar-ovog izvetaja, tako isto

je i Bd S u Be og ra du prik uplj ao materijal o us ta k im zv er -stvima i na osnovu njega obavetavao RSHA. Pravac njego-vog argumentisanja ogleda se, naprimer, u izvetaju od maja1942 godine koji je podnesen, sem RSHA-u, jo i punomoniku


35/987

Ministarstva inostranih poslova Reich-a u Srbiji, d-ru Ben-zler-u. Iznevi mnotvo podataka iz NDH prikupljenih od oe-vidaca, BdS istie miljenje da uzrok nemirima u Hrvatskojlei u nesposobnosti ustaa da ustroje ispravnu upravu i daobuzdaju muslimanski i ustaki podljudski elemenat (dasmuselmanische und Ustascha-untermenschentum). Za ustaed-r Schaefer upotrebljava, dakle, onaj isti pogrdni izraz koji

je naci st ika pro pa ganda stvo ri la za Jevreje i bo ljevike 1).Postoji, naglaava BdS d-r Schaefer, opasnost da e konano

ovaj podljudski elemenat postati opasnost za osovinsku po-litiku koja e dejstvovati izvan granica Hrvatske, pogotovuto italijanska politika takoe pokazuje samo jedan jasni pra-vac, a taj je da isturi svoj uticaj sve do maarske granicei da stavi ruku na celu Bosnu i Slavoniju.

U drugom jednom izvetaju, upuenom lino efu Gesta-po -a He in ri ch-u Mu el le r- u, Bd S nav od i da us le d n epo jm lj i-vih zverstava srpsko stanovnitvo u Bosni stie sve vreuverenje da je donesena konana odluka o njegovom istreblje-nju. Zbog toga, veli Schaefer, ustanici dobijaju neprekidnonovoga priliva iz redova zaplaenih i oajnih Srba, reenihna sve, koji u osnovi uopte ne idu ni za kakvim politikimili ak komunistikim tendencijama, ve jedino brane goli i-vot, svoj i svojih najbliih srodnika, a ako je moguno i svojuimovinu. Izbeglice, koje bee u Srbiju pred srednjevekovnimubijanjem i paljevinama, stalno unose nemir i u ovdanjuoblast.... Schaefer tano konstatuje da ne samo sveukupnosrpsko stanovnitvo nego i ostali susedni narodi konano ineodgovornim Reich za ovo varvarstvo, jer svako sebi objanjavada se Hrvatska nikada ne bi smela usuditi da neprekidno po-injava takve grozote kada to Reich ne bi tolerisao.

*

Bujica izvetaja sa negativnim ocenama o ustaama i nji-hovim postupcima navela je Hitler-a da u jesen 1942 godineodri konferenciju, kojoj su prisustvovali, sem njega, njegovinajblii vojni saradnici: feldmaral Keitel i generali Jodl iWarlimont, zatim Ribbentrop i Kasche. Tema konferencije

*) Untermensch doslovce znai potovek", dakle neto to jenie od oveka, to ne zasluuje ime oveka.


36/987

bi la je ve rodo stoj no st iz ve ta ja iz NDH, po uz da nost poli tikihocena i razlika izmeu vojnih i politikih izvetaja, a takoei problem da li treba pomoi izgradnju oruanih snaga NDHili izgraivati hrvatske jedinice u okviru Wehrmacht-a. Vojni

pre ts tav nic i na konfe re ncij i is takl i su u odnosu na NDH naj-veu skepsu i mnogo odbijanja, kako to formulie Kaschegovorei o tome sastanku. Naravno, sam Kasche je zastupaomiljenje koje je bilo dijametralno suprotno gleditu gene-

rala. Sudei po Kasche-ovom prikazu jedinom koji je otoj konferenciji sauvan obe su strane zastupale svoja gle-dita dosta uno, naroito u pitanju jesu li tani njegoviizvetaji i!li potpuno suprotne informacije kojima je raspola-gao OKW, a ija je ocena situacije pravilnija. Po Kasche-u jeHitler, sluajui ovo raspravljanje, ubacio zabrinuto: Za-ista je teta to se tako malo zna.

Svakako je, na kraju, oigledno prevagnuo Ribbentrop saKasche-om, jer to proizlazi ve iz injenice da je u NDH ostalosve po starom. Generali su sa svoje strane preduzeli, meu-tim, sve da dobiju bar domobranstvo NDH pod svoju kon-trolu, to im je ubrzo i polo za rukom.

Drugi slini sastanak kod Hitler-a odran je u prolee

1944 godine, nekoliko dana poto su ga posetili tadanji pret-sednik vlade NDH Nikola Mandi i ministar inostranih poslovaStjepan Peri. Generali su o poloaju u NDH govorili na osno-vu dokumentarnog materijala, kojom su prilikom iznesenevojne, politike i ekonomske slabosti ustake drave, uklju-ujui pitanja mogunosti obezbeenja protiv njenog otpad-nitva od Treeg Reich-a. Kasche, koji i o ovoj konferenciji

je di ni daje sauva ni opis, na vo di da je rezult at sv ih ovih pr i-kaza bio naglaena skepsa prema NDH i njenom dranju.On je tom prilikom pokuao da iznese opet protivno miljenje,kako sam navodi, bez ikakvih dokumenata i dokaza. Tom pri-likom je pokuao da dovede do ukidanja itavog niza merakoje su Wehrmacht i SS ve bili sproveli u NDH, mobiliuitamo ljudstvo za svoje formacije. Traio je da se sve te vojne

i policiske jedinice predadu ustakom rukovodstvu, jo je-dan dokaz da se oseao braniocem Pavelievih interesa. Nje-gova traenja su, naravno, odbijena. Iz njegovih vrlo subjek-tivnih i jednostrano obojenih prikaza proizlazi, takoe, da jetraio da se opozove komandant 2 tenkovske armije, general


37/987

Rendulic, protiv koga su ustae bile podigle dosta albi. Hitlerje tom pr il ikom re ka o Ka sc he -u da je eleo da mu pred oikakva su shavatanja najviih ustanova Wehrmacht-a i SS-a0 NDH. Sam Kasche priznaje u svome opisu ovoga sastankada Hitler njegovim prigovorima protiv ovih shvatanja nije

prida o na ro itu vanost.

Pri svemu tome je Kasche ostao na svome poloaju u Za-grebu, a Paveli na elu NDH. Verovatno treba ovo objasniti,

pre svega, Ri bb en tr op -o vom up orno u koja je pr oi st ek la izpr es ti n ih razloga, podjarenih nega ti vn im mil je nje m osta lihfaktora o njegovoj politici. Isto tako, od znaaja je bilo, posvoj prilici, Hitler-ovo nepoverenje prema generalima i nji-hovim politikim ocenama. Zatim, Hitler je u onome to je

bi lo od vanos ti ko nt ro li sao NDH, uk ol iko je to bilo mo gunos obzirom na NOP. Uostalom, mogao je s pravom postaviti

pitanje da li bi ne kakvo umanjivanje vl adavin sk e kv is lin kegarniture u Zagrebu uopte moglo uticati na NOP i oslabiti

borb u na ro da pro ti v oku pat ora . Na jz ad , kakav god bio, Pa-veli je ideoloki Hitler-u bio blizak, neuporedivo blii odsvih ostalih lica koja bi mogla doi u obzir za njegovo nale-e. Bio bi to lo presedan da veliki diktator Hitler smeni ma-loga diktatora Pavelia, koji je od malobrojnih saveznika i

raznih kvislinga najverniji i najglasniji u isticanju te svojevernosti. To su, po svoj prilici, bili motivi koji su prouzro-kovali Hitler-ovo dranje prema Paveliu i njegovim usta-ama, a i prema Kasche-u, oveku kojii je sa njima bio naj-intimnije povezan.

Bilo bi, uostalom, pogreno pretpostaviti, na osnovupri kaza nih kri ti ka us ta kog a rei ma i nj egov ih po st up ak a, dasu se jedinice SS-ovskog i policiskog aparata i Wehrmacht-a

pre ma st an ov ni t vu pona a le mnogo dru ki je od kri ti kov anihustaa. Njihovi postupci bili su vie sistematski i proraunati.U praksi su, meutim, razlike bile veoma male, pogotovu zasamo terorisano stanovnitvo. Tamo gde su donoene stvarneodluke, to jest u vrhu Treeg Reich-a, tim se razlikama prak-

tiki nije pridavao nikakav znaaj.Na sa st anku vo n Rib be ntr op -a sa gr ofo m Ciano-m, od r a-

nom decembra 1942 godine u prisustvu feldmarala Keitel-a1 italijanskog marala Cavallera, raspravljalo se o situaciji uNDH. Von Rib bent ro p je jo je dare d zvan ino ponovio da je

3 33


38/987

Ne ma ka poli tiki nez ain te re so va na u pogled u Hr va tske Njoj je jedi no u in te re su da za vre me rata ta mo ne na star junova gnezda otpora, da eleznike pruge koje prolaze teri-torijom NDH ostanu u ispravnom stanju i da funkcionie eko-nomska razmena, naroito isporuka boksita. Keitel, dajui voj-na objanjenja posle ovih Ribbentrop-ovih rei (koje su, uosta-lom, bile u oevidnom neskladu sa pravom situacijom u NDHi sa ponaanjem tamonjih nemakih pretstavnika), ukazao je

na to da je Fuehrer izjavio da prema srpskim ustanicimatreba biti nemilosrdan, da treba do temelja spaliti svako selou kome se naie na partizane. Dva meseca kasnije, februara1943 godine, Ribbentrop je naglasio italijanskom ambasadoruu Berlinu, Dinu Alfieri-ju, da bande moraju biti unitene,i to kako mukarci, tako i ene i deca, jer njihov opstanakugroava opstanak italijanskih i nemakih ljudi, ena i dece.

Ovom jasno iznesenom naelnom stavu nije potreban ni-kakav komentar. Ribbentrop-ove i Keitel-ove rei pokazujuda su i Ministarstvo inostranih poslova Reich-a i OKW usvo-ji li netaan i tend en ci oz an pri kaz ko ji su o karakteru NOP -adali ustaka vlada i njen zatitnik, nemaki poslanik u Za-grebu: da su ustanici, pripadnici NOP-a, .Srbi koji su spo-ji li svoj besn i anti hrvatsk i i ant in emaki ovinizam sa kom u-nistikom ideologijom, koji su protivnici evropske kulturezbog svojih veza sa pravoslavljem, sa Rusijom, sa panslavi-stikim antigermanstvom. To je usvajanje teorije o srboko-munizmu, teorije koju su isticale ustaka propaganda i usta-ka diplomatija u svome nastojanju da iskrive karakter NOP-a.Uostalom, Kasche je ne samo svojim izvetavanjem nego iaktivnim intervencijama nastajao spreiti, koliko je god to

bi lo u nje govo j moi, da se sazna za st vari koje su se zb ival eu NDH. Tako je, naprimer, onemoguio ve pomenutom kape-tanu Kalmar-u da potrai u ustakim koncentracionim logo-rima razna lica po nalogu Vojnog zapovednika Srbije. Istotako se usprotivio traenju okupacionih vlasti u Srbiji da sedozvoli iseljenje iz NDH u Srbiju mnogim licima koja su zbog

svoje srpske nacionalnosti bila internirana u ustakim kon-centracionim logorima.

Nemci se ni su zadovo lj il i odre iv anje m samo osnovnepo li tike ori je nt acij e ust a ko g reima, kori en je m ek onom skihi vojnih kapaciteta NDH u svoje ratne svrhe, ve su politikim


39/987

i obavetajnim metodama nastojali da do najvee mere osi-guraju iroke pozicije u NDH. Uprkos formalnog priznavanjasuvereniteta NDH, meanje nemakih organa bilo je svestranoi zadiralo je u sve ivotne oblasti. Karakteristini su primerikoji pokazuju do koje su se mere Nemci meali u personalna

pitanja dr avn og aparata NDH. Tipi an pri mer za ovo je st esluaj sa Pavelievim ministrom inostranih poslova, Stjepa-nom Periem, koji je posle svega nekoliko meseci ministro-vanja morao biti povuen na nemaki zahtev. Razlog za ovo

bio je to je Per i upu ti o po slan st vu NDH u Be rl in u na logda podnese Ministarstvu inostranih poslova Reich-a protestnunotu zbog izvesnih izgreda Wehrmacht-a u Dalmaciji, a toje ta no ta ispa la ot ri ja nego to je to Rib be ntr op bio sp re manda dopusti. Ribbentrop je naroito zamerio to- se u noti tra-ilo kanjavanje krivaca za ekscese, pa je naredio Kasche-uda odmah kategoriki zahteva udaljavanje Peria iz vlade

NDH.Slinog meanja bilo je, razume se, u jo mnogo veoj

meri na niem nivou. Kada je Eugen Kvaternik, raniji efustake policije, koga je Paveli smenio i koji je posle togaiveo u Slovakoj i Austriji, hteo februara 1944 godine da sevrati u NDH, pri emu se govorilo i o tome da bi mogao biti

ponovo pos ta vlj en na kakav poloaj, BdS u Zag re bu je is ta -kao svoje protivljenje ovim planovima. Kvaternik se zaistaposle toga nije vi e vra ti o u Zagr eb .

Intervencija nemakih pretstavnika ila je nanie ak dolokalnih slubenika. Tako je, naprimer, ustanova Abwehr-au Zagrebu, marta 1943 godine, zatraila preko policiskog ata-ea pri nemakom poslanstvu u Zagrebu da se smeni sreskinaelnik u Krievcima, Gotthardi, poto je Abwehr raspola-gao informacijama o njegovim navodnim simpatijama za par-tizane. Policiski atae je stvar izneo poslaniku sa traenjemda ovaj zahteva smenjivanje sumnjivoga funkcionera.

Za karakterisanje faktinog uticaja koji je vrio TreiReich u NDH od samog poetka ivota Pavelieve drave vrlo

je za ni ml ji va , napri mer, in jeni ca da je jedan mla i SS-ovski

oficir, potporunik SS-a Scheiber, postao glavni organizatori operativni oficir takozvanog Poglavnikovog tjelesnog zdru-ga, to jest Pavelieve elitne ustake trupe. Scheiber je do-bio in us ta kog majora , zadrav i i svoj st atu s u SS-u , a usvojoj dunosti u Tjelesnom zdrugu nosio je ime Gvozdi.

3* 35


40/987

Ilustrativan primer u tom pogledu prua i takozvano re-enje jevrejskog pitanja u NDH. Nemci, a specijalno pret-stavnici RSHA, traili su od samog poetka da se taj pro-

blem re i na najradikalnij i nain, to je st unit enjem JevrejaIz mnotva razloga, o kojima e jo biti iscrpno rei na drugommestu, likvidiranju Jevreja vlada NDH je upoetku nesiste-matski pristupala. U leto 1942 godine RSHA je poslao u Za-greb svog strunjaka za to pitanje, koji je dodeljen policiskom

ataeu pri nemakom poslanstvu u Zagrebu. Ubrzo je tran-sport za transportom Jevreja iz NDH upuivan u logore smr-ti na teritoriji Reich-a i u okupiranoj Poljskoj. Na taj je nain,dakle, NDH izruivala svoje graane jednoj stranoj zemlji koja

je te l ju de pr euz im ala radi nj ih ovo g uni tenja . Celi posao okoprikupljanja i predaje Je vreja im al e su da vr e-vla st i NDH,ali njime je rukovodio pretstavnik RSHA.

Na jz ad se na ovom e mest u moe pome nu ti i posebna poli-tika Treeg Reich-a prema muslimanima u NDH, voena mimoslubene linije i Kasche-a, a i u raskoraku sa eljama Pave-lieve drave. U ovome pitanju uspeo je Himmler, nasuprotshvatanju Ribbentrop-a, da dobije od Hitler-a saglasnost zaformiranje posebne SS-divizije, sastavljene od bosansko-her-cegovakih muslimana. U isto vreme je i Wehrmacht obrazo-

vao diviziju sa nemakim komandnim sastavom, a hrvatskimljudstv om. Ovo fo rm ira nj e nemakih divizija od ne nem a-kih dravljanja NDH reit je primer za sve to je napred govo-reno o pravom politikom odnosu izmeu Treeg Reich-a iustake drave. Formiranje muslimanske SS-divizije, poznate

pod nazivom Han dar -d iv iz ij a , izraz je po sebne po li tike kojuje Tr ei Reich preko SS-a poveo pre ma mu sl im ans kim dr av-ljanima NDH, a preko glave vlade svoga satelita.

*

Mada je Trei Reich sprovodio faktiki potpunu kontrolunad dravnom upravom NDH, ipak je njegov obavetajni apa-

rat u Pavelievoj dravi bio stalno budan, pratei sistematskicelokupnu delatnost ustake vlade. U tu svrhu je bio izgradioizvanredno- opsenu agenturu u svima nivoima dravnog apa-rata NDH. Ona je stalno drala na oku sva zbivanja, sve po-teze, pa i privatni ivot pojedinih istaknutijih ili ma u kom


41/987

Meu Pavelievim saradnicima naroito se isticao d-rMladen Lorkovi, nekadanji ustaki emigrant u Nemakoj.On je jo iz doba svoje emigracije drao sa pretstavnicimaTreeg Reich-a odline veze i smatran je linou naroitognemakog poverenja. Zanimljivo je, meutim, da je u karto-teci Gestapo-a 1934 godine bio registrovan kao sumnjivistranac. Levo>: faksimil iz, Gestapo-ove kartoteke; desno:Lorkovi kao ministar NDH

IZ KARTOTEKE GESTAPO-a U VLADU NDH


42/987

pogledu zanim lj iv ij ih pri padnik a i pre ts ta vnika Pave lievogreima i javnog ivota NDH uopte.

Od svih krupnijih funkcnonera i politiara NDH, Nemci-ma je nesumnjivo najblii bio d-r Mladen Lorkovi, ovekkoji je u ustakoj vladi zauzimao najvanije poloaje. Bio je,naizmenino, ministar inostranih poslova, unutranjih poslova(vrei izvesno vreme ak i obe funkcije), kao i ministar bez

port fe lja sa sp ec ij al ni m za da tkom da od rav a vezu izmeuvlade NDH i nemakog Wehrmacht-a. On je bio pripadniktakozvane umerenije grupe ustaa, a jo u vreme svojeemigracije u Nemakoj pre izbijanja Drugog svetskog ratastajao je u vezi sa Gestapo-om. Ipak je dran pod stalnom

pr is mo tr om . Mnogi su age nt i po sm at ra li nj eg ov o del ov an je ,pa i nje go v pri vatn i ivot.

Ne makim pre ts ta vn ic im a u NDH bio je manje po vol jidrugi istaknuti ustaki politiar, d-r Mile Budak. Iako poznatiustaa i saradnik Nemaca, njemu se nemaki faktori zame-rali za nedovoljnu predusretljivost prema Treem Reich-u.Jedan od najogorenijih i najfanatinijih protivnika Srba, Bu-dak je zbog nekih svojih stavova bio neugodan i za Nemce.

Njeg ov u iz ja vu iz ne ko g govora ju la 1941 godine, a po kojo j

je ne mako prij ate ljs tvo pre ma NDH samo stvar ra una iinteresa, smatrao je, naprimer, policiski atae jednim odosnova za sumnju u njegovu politiku lojalnost. Prikupljanisu podaci o Budakovoj prolosti, koji su esto bili u najveojmeusobnoj protivrenosti. Tako se u Budakovom dosijeu,s jedne strane, u izvetajima agenture stalno ponavljaju optu-be da je bio mason i da pomae masone, a u isto vreme,i sa istom autoritativnou, istiu se i Budakova klerikalnauverenja. Zamera mu se to mu je ofer navodno neki Je-vrejin, to se drui sa Jevrejima, to mu je sestri oenjenJevrejkom, to se u nekim svojim knjigama ispoljio kao filo-semita. Pojavilo se ak i tvrenje da je u svojim knjievnimdelima zastupao marksistika gledita.

Zbrka informacija, prema kojima je Budak as mason,as klerikalno vezan dakle antipod masonstva, as povezansa Jevrejima, a zatim opet sumnjiv za marksizam, poka-zuje, s jedne strane, interesovanje koje je neprekidno pratilonjegovu linost i kopalo po njegovoj prolosti, a, s druge strane,otkriva niski i politiki neorijentisani nivo1 agenture od koje


43/987

su ovakva protivrena miljenja pristizala. Uostalom, ne ma-nje je udno to je u mnogo sluajeva policiski atae kao

pre njega ef Ein sa tz kom man do u Zagre bu ov ak va pro ti v-rena miljenja svoje agenture nekritiki upuivao bez ko-mentara svojim pretpostavljenim ustanovama.

Najte e se zamer alo Budaku to je od Vo lk sdeu tsch er-atraio da u slubenom saobraaju sa njim govore hrvatski i

to se kritiki odnosio prema nemakoj narodnosnoj grupi uHrvatskoj. Ovo je izazvalo i nemake proteste kod Pavelia.U vezi s tim je, meutim, zanimljivo da je Budak, upuen uBerlin kao poslanik NDH, zatraio od efa EinsatzkommandeSipo i SD-a u Zagrebu da mu stvori neposredni dodir saHimmler-om. Da bi ga uklonilo iz NDH, gde se vratio poto

je kratko vreme pr ov eo na svome poslan ik om po loa ju uBerlinu, nemako poslanstvo se zauzimalo kod Pavelia daBudaka uputi kao poslanika u Japan.

Sa svoje strane su se istaknuti funkcioneri ustakoga re-ima trudili da se koriste dominantnim nemakim uticajemu NDH u svojim meusobnim obraunima. Gotovo svi doje dn og a bi li su u ovoj il i onoj fo rm i u dod ir u sa ra zni m usta -novama nemake obavetajne slube, plasirajui na pogodan

nain negativna obavetenja o svojim raznim konkurentimau ustakome taboru, a istiui svoju lojalnost prema TreemReich-u. Tako je ustaki ministar d-r Koak, kasniji poslaniku Berl inu , p ove ri j ivo saoptio ne makom po liciskom a tae u uZagrebu da je ef takozvane Ustake nadzorne slube, to

je st po li tike po li ci je us ta kog a rei ma , Ji le k, od luan pr o-tivnik sila Osovine i da zastupa tezu o potrebi naslona NDHna Veliku Britaniju. To je, po Koaku naroito opasno zbogtoga to Jilek pripada krugu najuih Pavelievih saradnika.

Koak je izvetavao i Kasche-a, proturajui i kod njegasvoje razne intrige. Tako ga je, naprimer, obavestio da jeustaki diplomata d-r Branko Benzon politiki nepouzdani da trai vezu sa zap adn im s avezn icima. ta vie, on je izneoKasche-u izvesne rezerve i u pogledu samoga Pavelia, navo-dei da ovaj ima mnogo politikih nedostataka, ali naglaa-vajui (svakako s obzirom na poznato Kasche-ovo prijatelj-stvo sa efom ustaa) da on u Paveliu stalno respektuje dr-avnog poglavara i pretstavnika drave. Pored ovakvih li-nih miljenja, Koak je Kasche-u davao i intimna objanjenja


44/987

PAVELI EVI SARADNICI

Meu najbliim saradnicima Pavelievim, koji su izmeu sebepode li ru ko vo de e po lo aj e u NDH, is ti ca li su se d - r Mile Buda k(levo, prilikom govora na jednome zboru) i Vladimir Koak (desno,sedi kraj SS-generala Lorenz-a, prilikom osnivanja Nemako-hrvatskog drutva")


45/987

o unutranjim stvarima ustakoga pokreta i vlade NDH. Pri-tom, se alio da SS prema njemu nema poverenja i da ga, ta-vie, ef Glavne uprave SS-a, vrhovnog nadletva za oruaneSS-trupe, SS-general Gottlob Berger, naziva u svome kruguu poverenju podmuklim psom.

Protiv Koaka je, s druge strane, kod nemakih funkci-onera intrigirao Paveliev ministar unutranjih poslova d-rAndrija Artukovi. Tako je ovaj juna 1943 godine izneo u

naj stro em pove renj u policiskom atae u Helm-u da je Koak,dok je bio ministar finansija, izdao nalog da se Jevrejimakoji su bili emigrirali u italijansku okupacionu zonu u Primorjuisplauju penzije ako su ranije bili dravni slubenici. Daoje ta ko e i na lo g da se odobri sl anje nam ir nic a is tim licima .Helm, koji je proteirao Koaka, javio je svojim pretpostavlje-nim ustanovama za Artukovieve dostave, ali je dodao da,s obzirom na izvesnu zategnutost koja postoji izmeu grupeLorkoviKoak i kruga oko Artukovia, treba smatrati daArtukovieve informacije pretstavljaju intrigu sa odreenimciljem.

Ni Bu da k, uprk os svog ve pome nuto g reze rv is an og st a-va prema Nemcima, nije zaostajao u intrigiranju protiv svo-j ih ust a ki h kolega kod ne ma kih ek sp on en ata . Tako je, na-pri me r, do tu rio policiskom at aeu He lm -u ve st da se Koakhvali kako moe u Berlinu podmititi visoke funkcionere Mi-nista rstva inostr anih poslova, kako iz drava u va j carsko jnita manje od devet metresa devizama koje uzima od Mini-starstva finansija NDH, kako u istoj zemlji ima bankovnikonto na koji je uloio 850.000 zlatnih vajcarskih franakaitd. I ove informacije je Helm oznaio planskim intrigama,mada ih je pre neo RS HA-u, nap omin jui d a g rupa okoBudaka radi o tome da Lorkovia i Koaka kompromituje unemakim oima.

Na jz ad se i us ta k i di pl om at a d-r Br anko Benzon poja v-ljuje sa slinim optubama protiv Koaka, dostavivi Helm-u

pre ko neko g ag ent a info rm acij u da je Ko a k pre ate nta ta naHitler-a od 20 juna 1944 godine svojoj eni skrenuo panjuda se u Nemakoj moe neto desiti, ali da ona zbog togane treba da strahuje, ve da saeka dalji razvoj situacije uBudimpeti.


46/987

U vezi sa ovim treba pomenuti da je Kasche po svoj pri-lici spasao Koaku 1944 godine glavu, jer su tada radikalniustaki krugovi traili da se on pozove na odgovornost u vezisa aferom Lorkovia i Vokia, ustakih ministara koji su bilistupili u izvesne pregovore za promenu situacije u NDH unaslonu na zapadne saveznike. Tada je, dok su ova dvojicauhapeni, Kasche ustao u odbranu Koaka, koji je bio pove-zan sa njima, traei da se on ne dira, ve ostavi u Berlinu

na svome poslanikom poloaju. Ova intervencija svakakostoji u vezi sa ve pomenutom injenicom da je Koak Kasche-apo ve ri j ivo in fo rm isao o doga a ji ma u us ta k im kr ug ov im a.

Afera Vokia i Lorkova sastojala se u tome to su, uzpre u tnu sagl asnost ili izrino odobr enje Pave lia, ova dv oj icanastojali da u saradnji sa rukovodstvom Maekove HSS, a uoekivanju britanskog i amerikog iskrcavanja u Dalmaciji,uine zaokret prema zapadnim saveznicima. U sluaju ova-kvog desanta, sa kojim se tada u Zagrebu raunalo, Paveli

bi dao na log da se dom ob ra nsk e sn age pri dru e an gl o- am er i-kim trupama. Prema osnovnoj zamisli, trebalo je u NDHizvesti neku vrstu dravnog udara, u kome je cilju ak uspo-stavljena i veza izmeu grupe VokiLorkovi i etnikogvojvode Jevevia, koji je tada boravio u Slovenakom Pri-

morju i imao veze sa britanskim komandama u Italiji. Pa-veli, koji je bio stalno obavetavan o toku priprema za ovuakciju, proveravaoi je u isto vreme i drugim putem podatkeko je je dobij ao od Lor kovi a i Vokia i ut vr di o da su vesti onameravanom anglo-amerikom iskrcavanju u Primorju bilepreterane ili ak izmi l jene . Poto' je, me u ti m, sut ina pred-vienog plana i poivala na tome desantu i na vojnoj i pre-vratnikoj akciji koju je trebalo sa njim sinhronizovati, Pa-veli je stekao uverenje da je plan nesprovodljiv. Sem toga

je, izgleda, saznao ili posu mn ja o da je nem aka oba vet ajn asluba obavetena u izvesnoj meri o ovim namerama. Da bi

pre te kao even tu aln e ko mpl ik aci je po sebe lino, on je nasednici vlade NDH dezavuisao Vokia i Lorkovia, koji suse branili da su sve radili u potpunoj saglasnosti sa svojim

efom. U isto vreme je javio i Kasche-u kako je otkrio pre-vratniki plan. Ovo je uradio utoliko pre to je doao do zak-ljuka da bi planirani pu, u krajnjoj liniji, jedino skinuonjega s vlasti i doveo na njegovo mesto druga lica. Vokii Lorkovi su uhapeni, ali nisu sueni. Tek na kratko vreme


47/987

Levo: d-r Stjepan Peri, mi-nistar spoljnih poslova NDH, kojije mo ra o da se na gl o po vu e ponema kom zahtevu. U sredini : d -rAndriia Artukovi. ministar unu-

tranjih poslova, za ije su ime vezana najtea nedela. Desno: EugenKvaternik, sin vojskovoe", patoloki krvolok, koji je bio ef ustakepo li ci je

TRI USTASKA LIKA


48/987

pre d kona ni slom NDH i nemaku kapit ula cij u je dna ih jegrupa radikalnih ustaa likvidirala.

Uprkos intimne povezanosti izmeu Kasche-a i Paveliai kontrole koju su organi Treeg Reich-a vrili nad celokup-nim ivotom NDH, ipak su se u nemakim krugovima stalno

poj avlj iv al e sumnje u ne ko sk reta nje us ta k e vl ad e sa pro -nemake linije. Tako, juna 1943 godine Helm podnosi RSHA-uopiran ijv eta j o nek akv om vajca rskom kursu vlade NDH.

U tome izvetaju navodi da vei broj informatora i agenatakoji imaju pristupa do najviih hrvatskih vladinih krugovau vie navrata skree panju da se ve nekoliko meseci udravnom rukovodstvu NDH pojavljuje politiki kurs usme-ren prem a va j carskoj. Navodno je tu bilo posredi, uglavnom,nastojanje Pavelia da za sebe i svoju porodicu u sluaju po-

be de zap ad nih save zn ika do bi je u vajc ars koj azil. Ove suinformacije poticale delom od profesora medicinskog fakul-teta u Zagrebu d-ra Edvarda Miloslavia.

Jednim od potstrekaa ove politike linije nemaka oba-vetajna sluba je smatrala Nemicu Agatu von Hausberger,novinarku, koja je due vreme provela u SAD, u Zagrebuneko vreme radila obavetajno za Nemaku, a zatim postalasumnjivom da ima veze sa zapadnim saveznicima. Haus-

be rg er -o va je bi la in ti mn o povezana sa Pave lievo m porodi -com, to bi joj i omoguavalo da vri ovakav uticaj. U ovomvajcarskom kursu uestvovali su navodno, sem Pavelia ;

jo i ne ki is ta knu ti pri pa dn ic i us ta ke vla da vin sk e gar ni tu re ,izmeu ostalih naelnik odeljenja za tampu i kulturu u Mi-nistarstvu inostranih poslova d-r Ivo Huehn i ministar pre-svete d-r Mile Starevi. U toj vezi se pojavilo i ime vajcar-skog konzula u Zagrebu, d-r Kaestli-ja. Izvetaj koji je Helmo tome podneo RSHA-u zavrava se konstatacijom da je vaj-carski kurs hrvatskog dravnog rukovodstva samo mali sek-tor iz defetistikog stava hrvatskih vladinih krugova.

Veze raznih prip adn ika vl ada j ue garn itu re u NDH pre-ma Zapadu bile su uopte objekt budnog i neprekidnog posma-

tranja. Naroito od 1943 godine, kada su razni elementi NDHdoli do zakljuka da je Nemaka praktiki izgubila rat, po-

javi lo se st var no u veoj meri nastojanje da se na ne ki nainstvore mostovi prema Zapadu. Tu je naroito drastian slu-aj dravnog sekretara NDH d-ra Mirka Lamera, koji je slu-


49/987

beno otputo vao u v aj carsku, a zatim ostao tam o odbivi dase vrati u Zagreb. Agenturni izvetaji koji su pristizali polici-skom ataeu Helm-u oznaavali su Lamera vanom linouu britanskoj obavetajnoj slubi prema Balkanu, naroito pre-ma NDH. Dok je Lamer emigrirao jo 1943 godine, dot^e jedrugi slian dogaaj nastupio godinu dana kasnije, kada jedomobranski pukovnik Babi odleteo avionom vojnog vazdu-hoplovstva NDH zapadnim saveznicima u Italiju.

Ova i slina zbivanja drala su nemake pretstavnike uNDH st al no u stanju opreza i sumnje u lo ja ln os t svoj ih usta -kih satelita. Tako je jedan od objekata budnog posmatranja

bio i Pa ve liev min is ta r or u an ih snaga Voki. O njemu jenemaka obavetajna sluba raspolagala podacima da je ukrugu domobranskih generala izjavljivao kako oekivani slomNe ma ke ne sme za tei ND H onako nepripremljenu kao toju je za tekl a ka pit ula cij a It al ij e. Navod no je tra io da serazmatra mogunost razoruanja nemakih jedinica u NDHkako bi se dobila u ruke stovarita oruja, municije i opreme.

Informacija o ovim Vokievim izjavama stigla je i dotrupne obavetajne slube Wehrmacht-a. Na jednom sastankuIc-oficira V SS-planinskog korpusa, odranom u Sarajevu, izneoje tu st var rukov odi la c tamonje Te il komm and e Sipo i SD-a,

SS-porunik Frick1

). Uesnici na konferenciji izjasnili su seza sprovoenje strogog nadzora nad dranjem organa NDHkako bi se obezbedili od eventualnih iznenaenja.

Ako je s nema ke stra ne vladalo, dakle, nepo vere njeprema ust ak oj garnit uri , ova je u nekim sl uaje vi ma svoj imnemakim pokroviteljima upuivala albe na postupke po-je din ih ne ma kih us ta nov a; te su a lb e u sut in i iz ra a va lestalan bojazan vodeih ustakih funkcionera da gube po-verenje nemakih odgovornih faktora. Naroiti njihov objekt

bi la je po li tika Wehrm acht-a pre ma et nici ma na te ri to ri jiNDH. O tome reito govori memorandum koj i je mi nis ta r u

vladi NDH d-r Vjekoslav Vrani podneo nemakom posla-

*) Teilkommando" bio je slubeni naziv za ispostave Einsatz-kommandi Sipo i SD-a u NDH. O tome vidi opirne prikaze uglavi V.


50/987

niku Kasche-u i generalu Glaise-u von Horstenau-u jula 1944godine, alei se naroito na postupke nemakog politikogpre st av nik a u Be og ra du in. Hermann-a Ne ub ac her -a , ko -mandanta 2 tenkovske armije, generala Rendulic-a, i efaAbwehr-ovog rukovodnog FAT-a 176, potpukovnika Hem-pr ic h- a. U to m se memora ndumu d-r Vr ani ali na sar ad-nju ovih vojnih i politikih funkcionera sa etnicima i navodida su oni lokalnu taktiku pretvorili u oportunistiku politiku

kojo m se koriste jedino protivni ci Nema ke i NDH. Pre koetnikih saradnika nemakih funkcionera britanska obave-tajna sluba stie, po Vraniu, polako ali sigurno vlast nadkoncima balk ansk e politike. U ovoj vezi uk azu je Vraninaroito na odnose Wehrmacht-a prema Jeveviu, Nediu iDrai Mihailoviu i tvrdi da Neubacher i Rendulic na tetu

ND H i Hr va ta nast oje da p rido bi ju Srb e za Trei Reich.

Vrani, ustvari, samo izraava stalnu bojazan funkcio-nera NDH da bi iz svakog ublaavanja otrine s kojom je oku-

pator pos tu pa o u Srb ij i, na roito iz nj egov e saradnje sa etn i-cima protiv NOP-a, mogle proizii tete po interese i politikeciljeve ustatva. Zanimljivo je da je jedan od glavnih obje-kata Vranievih napada in. Neubacher, koji se zaista proti-vio ovakvoj liniji politike kakvu je Trei Reich sprovodio u

NDH. Vran i pomin je da je Neubacher slao u NDH svogaeksponenta, ranijeg austriskog generalnog konzula u Beo-gradu, Robert-a Kronholz-a, koji je u Zagrebu odrao izvesnesastanke i vodio politike pregovore sa nekim krugovima kojisu stajali u opoziciji prema ustakoj vladajuoj garnituri.

In. Neubacher, koji je smatrao da ustaki reim vodi po-litiku koja nanosi tete interesima Treeg Reich-a, stvarno jeupuivao Kronholz-a, svoga poverenika, u Zagreb na razgo-vore sa pretstavnicima HSS-a. Ovaj je neoprezno i hvalisavogovorio tom prilikom da pretstoje naelne politike promeneu NDH, uz uklanjanje ustakog reima. Prilikom svojih bo-ravaka u Zagrebu, Kronholz je stajao u vezi i sa Glaise-omvon Horstenau-om. O tim putovanjima i razgovorima poli-ciski atae Helm izvestio je BdS u Beogradu, traei da se

Kronholz energino upozori na neumesnost svojih postupaka.Sch aefe r je Helm- u lakon ski odgovorio da Kronholz, kakoizgleda, radi za in. Neubacher-a. Posle ovoga objanjenja,Helm u toj stvari nije preduzimao dalje nita, ve je stavio

pre dme t u akt a.


51/987

S druge strane je in. Neubacher preko svoga opunomo-enika na Cetinju, savetnika poslanstva d-ra Kramarz-a, stu-

pio u vezu sa pre ts ta vnikom he rceg ov aki h et nika , TodoromPeroviem, stavivi ovome u izgled prikljuenje HercegovineSrbiji, s tim da se etnici u potpunosti angauju u borbi pro-tiv NOP-a uz punu saradnju sa Wehrmacht-om. tavie, Pero-vi je upuen u Beograd da tu stvar lino raspravi sa Neu-

ba che r- om . U Be og radu, me uti m, sa Per ov iem nij e razgo-

varao lino Neubacher, ve njegov poverenik za vezu sa et-nicima, Rudolf Staerker. Rezultat posete je, s obzirom na ve-liku uzbunu koja se oko nje digla u ustakoj tampi, bio samodelimian. P

Documents

tajnasluzbanjemacckeWWII