Izvadio sam njenu veliku rumenu dojkui pokuao da nahranim ubogi,
gladan svet.Otvorio sam njenu toplu matericuza sve smrznute i bez
doma.Odsekao sam njnu bujnu kosui nainio umu za vedre pesme
ptica.Dao sam oi njene da nebo buduveliko plavo prostranstvo
beskraja.I njene usne, njenu re i dodir...Jednog jutra sretoh je na
uglukako prosi, pocepanu i runu.Sagnuo sam glavu i proaone udelivi
joj nita.Gde li sam to pogreio?
