Br. 31 Biblioteka SVEDOANSTVA VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991U mrei propagandnih lai i oruane moi JNAKnjiga I

Uredila i priredila: Sonja Biserko

Beograd 2007.

0

1

Vukovarska tragedija 1991

Bibliotheca SVEDOANSTVA Br. 31 VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991 U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA Knjiga I IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko***

UREDILA I PRIREDILA: Sonja Biserko KORICE: Ivan Hraovec PRELOM: Neboja Tasi TAMPA: Zagorac, Beograd 2007. TIRA: 750 ISBN - 86-7208-140-4 (niz) ISBN 86-7208-141-1 (knjiga I)

VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991 U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA

Ova knjiga je tampana zahvaljujui pomoi Savezne Republike Nemake u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope

2

3

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

Sadraj:

Sonja Biserko Uvod ................................................................................................................ 7

HRONOLOGIJA DOGAAJA 1987-1992

1987. .............................................................................................................. 1988. .............................................................................................................. 1989. .............................................................................................................. 1990. .............................................................................................................. 1991. .............................................................................................................. 1992. ..............................................................................................................

25 25 27 35 47 96

MEDIJSKA PRIPREMA RATA U HRVATSKOJ

Napisi u tampanim medijima u Srbiji ....................................................

103

4

5

Vukovarska tragedija 1991

Sonja Biserko

UVOD

Hrvatska prva rtva srpskog osvajakog pohodaKnjiga Medijska priprema rata u Hrvatskoj predstavlja deo kontinuiranog nastojanja Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji da dokumentuje stvarne uzroke raspada Jugoslavije. Materijali i dokumenti sakupljeni u ovoj knjizi doprinose razumevanje politikog i drutvenog konteksta koji je prethodio ratu. Zbog toga ovo izdanje Helsinkog odbora spada u korpus nezaobilaznih izvora za istraivae koji se bave aktuelnom istorijom balkanskog regiona. Presudom Vukovarskoj trojci1, a pre toga presudom za Dubrovnik2, te onoj Milanu Martiu3, hrvatski rat je dobio i svoj sudski epilog. Posebna optunica protiv Slobodana Miloevia podignuta 17. septembra 2002. godine i to za uestvovanje u udruenom zloinakom poduhvatu, koji je nastao pre 1. avgusta 1991, a trajao je najmanje do juna 1992, naalost, nije dobila svoj sudski epilog. Meu pojedincima koji su uzeli uea u udruenom zloinakom poduhvatu bili su Slobodan MILOEVI, Borisav JOVI, Branko KOSTI, Veljko KADIJEVI, Blagoje ADI, Milan BABI, Milan MARTI, Goran HADI, Jovica STANII, Franko SIMATOVI zvani Frenki, Tomislav SIMOVI, Vojislav EELJ, Momir BULATOVI, Aleksandar

Mile Mrki je osudjen na 20 godina a Veselin ljivananin na 5 godina zatvora. Miroslav Radi je oslobodjen. 2 Miodrag Joi je optuen na 7 sedam godina a Pavle Strugar na osam goidna Zatvora. Vladimir Kovaevi je privremeno puten na slobodu 3 Milan Marti je osudjen na 35 godina zatvora

1

6

7

Vukovarska tragedija 1991 VASILJEVI, Radovan STOJII, zvani Bada, eljko RANATOVI zvani Arkan, i drugi poznati i nepoznati uesnici. Optunica navodi da je radi uspene realizacije ciljeva udruenog zloinakog poduhvata, Slobodan MILOEVI radio u dogovoru sa ili preko nekolicine pojedinaca, uesnika ovog udruenog zloinakog poduhvata. Svaki uesnik ili saizvrilac udruenog zloinakog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vie uloga koje su znaajno doprinosile ukupnom cilju poduhvata. Svrha udruenog zloinakog poduhvata, kako stoji u optunici, bila je prisilno uklanjanje veine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva priblino s jedne treine teritorije Republike Hrvatske, teritorije za koju je on planirao da postane deo nove drave pod srpskom dominacijom, injenjem zloina. Ova podruja obuhvatala su oblasti koje su srpske vlasti pominjale pod nazivom Srpska autonomna oblast Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem (za koje su srpske vlasti od 19. decembra 1991. koristile zajedniki naziv Republika Srpska Krajina i Dubrovaku republiku). Nijedan predstavnik vrha JNA nije optuen za zloine u Hrvatskoj, i nijedan lan krnjeg predsednitva SFRJ. Goran Hadi jo je uvek na slobodi, a oekuje se sudjenje Franku Simatoviu Jovici Staniiu. Dosadanje presude Hakog tribunala samo su delomino sankcionisale prirodu poinjenih zloina. Istinski sud o ratu u Hrvatskoj, kao i o Bosni, mogu dati budua istraivanja koja e se, izmedju ostalog, oslanjati i na ogromnu dokumentaciju koja je prikupljena u Hagu.

Vukovarska tragedija 1991 osnovnom tezom da je Hrvatska odgovorna za raspad Jugoslavije.4 Za tu argumentaciju sada se ponovo koristi zloin NDH nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata. Uprkos injenici da su brojke nastradalih u Jasenovcu nauno utvrdjene5, Beograd i dalje insistira na broju od 700.000 ubijenih Srba, Jevreja i Roma i trai da se podigne tuba protiv Hrvatske za taj zloin. Konferencija u Banjaluci (maj 2007) pokazala je da Beograd preko takvih skupova eli Hrvatsku drati kao taoca zloina u Jasenovcu, iz ega proizilazi da je svaka nezavisna drava Hrvatska zloinaka. Takav stav prema Hrvatskoj artikulisan je odmah nakon prvih viestranakih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj (1990) ime je osporeno njeno pravo na samoopredelenje, ali joj se istovremeno i preti. Tako Vasilije Kalezi, publicista, kae: Ovo rukovodstvo (hrvatsko) ima pred sobom ili u sebi ve postojanje jedne takve hrvatske drave. Nezavisne drave Hrvatske, iz vremena okupacije od strane faistike Njemake od 1941. do 1945. godine (....) hrvatsko rukovodstvo ne vidi drugu stranu asocijacija, uzora i ideala, i ne vidi tu stranu, tu pored sebe, u saznanju i iskustvu srpskog naroda koji je najvie, za vjekova, stradao u toj NDH, kada je najsurovije i po vrstama zloina najstrahotnije pobijeno na stotine hiljada Srba. Bila NDH uzor i ideal, a Njemaka snaga i pomo, bilo saznanje i iskustvo srpskog naroda sumnja i opomena, ovo su dvije prepreke koje je hrvatsko rukovodstvo moralo imati u vidu. Moda je ono, to rukovodstvo, u prvoj fazi svog djelovanja, te prepreke potcijenilo i smatralo manje vanim, a kad je uvidjelo, a moralo je uvidjeti, jer se poeo razbuktavati otpor i srpskog naroda i nekih evropskih zemalja, da su te prepreke velike i jedva savladive, ono se strmoglavilo postajui jo vie agresivno i apsurdno.6 Svi napori Hrvatske, ili dela njene elite da zloin u Jasenovcu (govori Predsednika Mesia na komemomoracijama u Jasenovcu, zatim znaajna

Trajne aspiracijeSrpske politike aspiracije prema Hrvatskoj nisu nestale ni nakon sudjenja u Hakom tribunalu. One datiraju jo od stvaranja prve Jugoslavije i nisu nikada prestajale. Prilagodjavale su se prilikama, a u svim kriznim situacijama Jugoslavije izbijala je velikosrpska tenja prema gotovo celom hrvatskom prostoru. Sada se pretenzije prema Hrvatskoj reflektuju, pre svega, stalnim odravanjem tenzije u vezi sa srpskim pitanjem u Hrvatskoj. Egzodus Srba iz Hrvatske 1995, organizovan je iz Beograda u cilju konsolidacije srpskih etnikih teritorija u Republici Srpskoj i Vojvodini. Sada se, medjutim, stavlja u funkciju usporavanja ulaska Hrvatske u EU, zbog njenih neispunjenih obaveza prema srpskim izbeglicama. Presuda Medjunarodnog suda pravde (24. februar 2007) ostala je nedoreena u delu odgovornosti Srbije za genocid u Bosni i Hercegovini i kao da je dala podstrek Beogradu da nastavi sa svojom

Hrvatska tuba za agresiju i genocid protiv SRJ odnosno Srbije jo nije uzeta u proces i moe se oekivati da Hrvatska od nje odustane s obzirom na ishod bosanske tube. 5 Srpski propagandisti tvrde da je u jasenovcu ubijeno 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Istraivanja dva nezavisna demografa )jedan Srbin a drgi Hrvat) doli su skoro do iste cifre koja se kree izmedju 70.000 do 83.000. Vladimir Zarjevic u Opsesije i megalomanija oko Jasenovca i Bleiburga. Gubitak stanoovnistva Jugoslavije u drugom svetskom ratu, Zagreb, Globus, 1992; Bogoljub Kocevic, rtve drugog svetskog rata, Sarajevo, Svijetlost, 1990 6 Vasilije Kresti, Prilog grupnom portretu hrvatskog vrhovnitva, Politika, 2. avgust 1991.

4

8

9

Vukovarska tragedija 1991 publicistika na tu temu, poput knjige Slavka Goldtajna: Genocid u NDH), objektivno valorizuje, u Srbiji su ostali neprimeeni ili ak i ignorisani. Druga Jugoslavija je bila mogua samo kao federalna drava svih naroda Jugoslavije o emu je doneta odluka na Drugom zasedanju AVNOJ. Posebno se vodilo rauna o Bosni i Hercegovini kao prostoru na kojem se preklapaju hrvatski i srpski nacionalni interesi. Srbija je prihvata taj koncept dok je Jugoslavija funkcionisala kao centralizirana federacija, to je bio sluaj u periodu od 1948 do 1953. godine, odnosno u periodu kada je bila izloena velikim pritiscima sovjetskog bloka nakon tzv. Informbiroa. Ve prvi nagovetaji decentralizacije, koji su se vremenom poveavali, izazvali su reakciju srpskih nacionalista. Politike napetosti su rasle zbog jake opozicije srpskih nacionalista da se jugoslovenska federacija decentralizira i prilagodi tenjama ostalih republika.

Vukovarska tragedija 1991 Tek nakon Titove smrti 1980. godine, srpske tenje za dominacijom nad Jugoslavijom dobijaju i svoj programski oblik kroz Memorandum SANU koji je obelodanjen 1986 godine. Prvi deo Memoranduma je kritiki osvrt na situaciju u zemlji, posebno na proces decentralizacije. Kae se da su ..ukidanjem planiranja uguene koordinirajue funkcije federacije, te da je ..decentralizacija izrodila decentralizaciju.8 Drugi deo, medjutim, formulie poseban odnos prema Hrvatskoj, odnosno prema Srbima u Hrvatskoj. Istie se da je srpski narod u Hrvatskoj izloen rafinovanoj i delotvornoj asimilacionoj politici, te da to prati politika zabrana svih srpskih udruenja i kulturnih ustanova u Hrvatskoj, zatim nametanje slubenog jezika koji nosi ime drugog naroda (hrvatski) oliavajui time nacionalnu neravnopravnost. Polazei od toga da je Ustavom iz 1974 Jugoslavija postala veoma labava dravna zajednica u kojoj se razmilja i o drugim alternativama, a ne samo jugoslovenskoj, srpski nacionalisti su u Memorandumu zakljuili da srpski narod ne moe spokojno oekivati budunost u takvoj neizvesnosti. Zbog toga su najavili da bi se Srbija u tom sluaju mogla i sama opredeliti i definisati svoj nacionalni interes. 9 Memorandum je bio najava promene odnosa Srbije prema dotadanjoj Jugoslaviji, te tenjama jugoslovenskih naroda da Jugoslaviju u svetlu nove medjunarodne situacije, kao i one unutar zemlje, transformie u demokratsku zajednicu koja bi republike tretirala kao savez drava. Da bi spreila takva trend Srbija se jo osamdesetih nala na istim pozicijama sa JNA u tenji da se promeni ustav iz 1974, i Jugoslavija ponovo recentralizuje. Medjutim, za to Srbija nije dobila saglasnost drugih republika, osim za promenu ustava Srbije, to je bio uvod u raspad Jugoslavije.

Ustav iz 1974 i Memorandum SANUZahtev za liberalizacijom je sedamdesetih godina bio prisutan u svim republikama, najvie u Hrvatskoj i u Srbiji. Medjutim, kako zbog federalnog vrha i JNA, tako i pritisaka iz SSSR, sva republika rukovodstva su smenjena, ali su njihovi zahtevi ipak uneti u novi ustav. Rasprave o ustavnim amandmanima koje su dovele do Ustava iz 1974, u Srbiji su propraene negodovanjem. Na Pravnom fakultetu je odrana rasprava koja je jasno pokazala u kom pravcu se srpska elita kree. Dr Mihajlo Djuri, koji je zbog svog stava o Ustavu iz 1974 bio i u zatvoru, tada kae: Oigledno je da granice sadanje Srbije nisu nikakve ni nacionalne ni istorijske granice srpskog naroda. Uopte uzev, granice svih sadanjih republika u Jugoslaviji imaju uslovno znaenje; one su vie administrativnog nego politikog karaktera. Neprikladnost, proizvoljnost i neodrivost tih granica postaje oigledna onda kad se one shvate kao granice nacionalnih draava. Ni za jednu republiku u Jugoslaviji, izuzev, moda, Sloveniju, postojee granice nisu adekvatne, a pogotovu ne za Srbiju7 Pritisak za decentralizacijom je nastavljen, s time to se novo rukovodstvo Srbije tada ve otvoreno suprotstavljalo tome. Nakon odlaska liberala (1972), ve 1977. godine pokree se pitanje revizije tog ustava, to nije prihvaeno od strane drugih republika.

Pohod na JugoslavijuNakon to je promenjen ustav Republike Srbije, beogradsko rukovodstvo kree u pohod na Jugoslaviju ukidanjem statusa pokrajina Kosovu i Vojvodini, a zatim aneksijom Crne Gore. Time su stvoreni preduslovi da se paralie rad saveznih institucija, jer je Srbija i dalje zadrala tri glasa u federaciji. S obzirom da nije uspela sa prevratima i u drugim republikama, Srbija pokree medijsku kampanju protiv Hrvatske i Kosova, odnosno Hrvata i Albanaca ime se stvara atmosfera za otvaranje srpskog pitanja u susednim republikama. Propaganda protiv Hrvatske bazirala se na8

7

Dr Mihajlo Djuri, Smiljene smutnje, Anali Pravnog fakulteta, maj-juni 1971.

9

Vidi: Memorandum SANU. Ibid.

10

11

Vukovarska tragedija 1991 navodnom budjenju neofaizma i ponavlajanju istorije, odnosno na tome da je srpski narod ponovo izloen genocidnim namerama. U tom cilju Vojna kontraobavetajna sluba (KOS) je organizirala niz incidenata (na primer, skrnavljenje jevrejskog groblja ili napad na srpsku pravoslavnu crkvu) koji su trebali izazvati strah kod, pre svega, Srba, a istovremeno skrenuti panju svetske javnosti na karakter novog hrvatskog reima. U medijima je stvarana slika da svaka nezavisna hrvatska drava moe biti samo ustaka. Takodje je promovisana teza da su antifaisti bili samo Srbi i da je uee hrvatskog naroda u antifaistikom pokretu bilo marginalno. Iz takve interpretacije Drugog svetskog rata proizala je srpska politika filozofija da pobednik odredjuje uvjete mira u emu je Srbija u sutini imala i podrku medjunarodne zajednice. Slobodan Miloevi je to i izriito naglasio da najjai odredjuju granice. Medjutim, na talasu antikomunizma nakon kolapsa SSSR i pada Berlinskog zida, srpski nacionalisti su istovremeno promovisali i tezu da su Srbi antikomunisti, to je otvorilo prostor promociji etnikog pokreta kao antifaistikog, a marginalizaciji partizanskog. Grupa istoriara i pravnika, medju kojima je se najvie isticao Vasilije Kresti, Milorad Ekmei, Smilja Avramov, Budimir Kouti, ali i sam Dobrica osi se iskljuivo bavila Hrvatima i Hrvatskom. Razoarani Jugosloven i komunista, osi je o Hrvatima iskljuivo govorio kao o ovenima, koji nikada nisu oseali Jugoslaviju kao svoju, ve kao tudju tj. srpsku dravu. Isticao je da hrvatski separatizam datira jo od ujedinjenja (1918) i da su se Hrvati stalno u miru trudili da otkinu to vie teritorije za svoju banovinu. Jovan Rakovi, psihijatar iz ibenika, najodgovorniji za pobunu Srba u Hrvatskoj, je tada dao svoju strunu eksplikaciju hrvatskog nacionalnog karaktera istiui da su Hrvati feminizirani katolianstvom, te da zato pate od kompleksa kastracije, ije je porjeklo vezano za primarnu hordu u kojoj sva zadovoljstva i svu vlast ima otac. Sinovi su povinovani do trenutka dok ne ree da smaknu oca kako bi se oslobodili kastracionog straha i za sebe prigrabili vlast i zadovoljstva.10 Prvi demokratski izbori u Hrvatskoj doivljeni su kao obnavljanje NDH, odnosno kontrarevolucija. U tom kontekstu i Milorad Ekmei, akademik, istie da e kljunu ulogu u odredjivanju srpske budunosti imati evropsko priznanje hrvatske nezavisne drave. On naglaava da koliko god danas izgledala nova kao demokratski odgovor na komunizam, hrvatska idelogija je samo staro vino u novim mehovima. Prerueni u novo ruho, noeni na pleima bivih hrvatskih marksista i klerikalaca, kae Ekmei, svi su elementi stare ideologije preneseni

Vukovarska tragedija 1991 u novo vreme. Istorijski uzeto, to je samo jo jedan trijumf srednjeevropskog klerikalizma. kao svaki trijumf, zaneo je intelektualce i vernike11. Radovan Karadi ponavlja iste teze i u Bosni tako mobiliui Srbe iz Bosanske krajine za Srpsku demokratsku stranku (SDS). Istie da je srpska inteligencija vidjela da je vrag odnio alu i da je mogunost NDH ili NDBiH sasvim realna, te da je jedina brana tome SDS. Otuda je, kae Karadi, u stranci mnotvo univerzitetskih profesora, slobodnih intelektualaca, ajkademika..I borci su masovno prilazili SDS jer su videli da se pred njihovim oime tope svi rezulati njihove borbe i uspostavlja NDH, protiv koje su dizali ustanak.12

Mobilisanje Srba izvsan SrbijeSrpska pravoslavna crkva je aktivno uestvovala u mobilisanju srpskog naroda; sa motima kneza Lazara krenula je u narod, od mesta do mesta, sa do u tanine razradjenim verskim i nacionalnim ponaanjem, jer Srbi su nebeska dua i jedini Boiji izabrani poslanici. Crkvene procesije i nosenje motiju kneza Lazara Hrebljanovia bilo je u okviru priprema za obeleavanje 600 - godinjice Kosovske bitke (1389). Paralelno sa proslavom na Kosovu, organizovana je i sveanost kod crkve Lazarice na dalmatinskom Kosovu (1989), to je istovremeno posluilo i rehabilitaciji etnistva. Jo 1982. godine SPC je bila veoma aktivna u mobilisanju domae i inostrane janosti u vezi sa dogadjajima na Kosovu. 21 svetenik je potpisao Apel za zatitu duhovnog i biolokog bia srpskog nsroda na Kosovu i Metohiji.13 Vladika Atanasije Jefti je krajem 1983 objavljivao svoj feljton Od Kosova do Jadovna koji je u fokusu imao iskljuivo stradanja srpskog naroda u Jugoslaviji. Sabor SPC je 1990. traio od nadlenih organa dozvolu za otkopavanje jama iz Drugog svetskog rata zbog dostojanstvenog sahranjivanja pobijenih. Tokom cele te i 1991. godine u Bosni i Hrvatskoj su organizovana opela rtvama genocida. O tome se iroko obavetava u svim medijima, posebno elektronskim. Sve to je bilo u funkciji mobilisanja Srba u Hrvatskoj na stereotipu Hrvata kao genocidnog naroda. tampaju se specijalna izdanja pojedinih asopisa, kojima se Srbi upozoravaju na opasnost od asimilacije. U specijalnom izdanju lista Duga SrbiMilorad Ekmei, Srbija izmedju srednje Evrope i Evrope, (Srbi i jugoslovensko pitanje), Politika, Beograd, 1992. 12 Radovan Karadi, intervju NIN-u, Srbi izvan bosanskog lonca, 9. novembra 1990. 13 Pravoslavlje, 1982.11

10

Jovan Rakovi, Luda zemlja, Akvarijus, Beograd, 1990.

12

13

Vukovarska tragedija 1991 u Hrvatskoj, jula 1990. godine, akademik - istoriar, Vasilije Kresti za Srbe u Hrvatskoj kae: Nepromenljive vrednosti kojih se srpski narod u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji drao tokom svog zajednikog ivljenja sa Hrvatima mogle su se svesti na injenice da mu je iznad svega i u svim trenucima stalo do zatite svoje srpske nacionalne posebnosti i do ouvanja svoje pravoslavne vere. Korelacija izmedju vere i nacije bila je potpuna, jer uvajui veru, Srbi su branili naciju - titili veru i tako, stojei na braniku vere i nacije, spaavali su se brojnih i silnih nasrtaja kojima je bila svrha preveravanje i asimilovanje. Akademik Jovan Rakovi u istom broju Duge poruje srpskom narodu: Malo je naroda u svijetu, izuzimajui Jevreje, Jermene i Cigane, koje je historija raselila diljem svijeta, kao to je sluaj sa SrbimaStradanje Srba je bilo pravilo historijeJedino to se Srbima dogadjalo od boja na Kosovu do danas bilo je veliko stradanje. Samo je Boja Pravda spasila Srbe od unitenja, od potpunog brisanja srpskog imenaU svakom vijeku su stotine hiljada, ili milioni, najboljih medju Srbima, odanost svojoj vjeri i naciji plaali vlastitom glavom. est vjekova je srpski narod bio silno unitavanDanas je malo ivih Srba, a mrtvih premnogo. Mrtvi Srbi, ija energija nije otila u prah i pepeo, jer je enrgija vjena, pomau danas vim Srbima da vaspostave svoje duhovno, kulrturno i nacionalno bieVadiemo kosti iz prokletih jama, iz tih dubina pakla. Oko jama emo graditi rosarijume srpskih dua dajui tim muenikim kostima dostojno mjesto. Njima nije mjesto pri paklu, ve pri nebu, jer je srpski narod uvjek bio narod neba i smrti Poetkom 1991, kada medjunarodna zajednica jo uvek podrava integritet Jugoslavije, Dobrica osi u intervjuu Politici (u januaru i julu 1991, oba plasirana na udarnim mestima u listu), sugerie da je opstanak Jugoslavije utopija, te da spaavanje Jugoslavije politikim ucenama i ekonomskim pritiscima spoljnih inilaca u ime fiktivne antikomunistike ideologije i evropske konstelacije nee ni jugoslovesnkim narodima, ni Evropi, doneti trajno dobro. osi dalje sugerie da Srbi nemaju nacionalni i demokratski razlog i pravo da spreavaju Hrvate i Slovence da se otcepe od Jugoslavije i stvore svoje samostalne drave, ali istovremeno ukazuje da oni, zasnivanje samostalnih drava mogu da izvre samo na svojim etnikim teritorijama, te ako zasnivanje draava vre i aneksijom srpskih etnikih teritorija, oni e biti zavojevai i izazivai rata.14 Da je rat na pomolu nagovetavaju i sve ee rasprave o republikim granicama i njihovoj neutemeljenosti. Polazei od novih medjunarodnih okolnosti, posebno kolapsa komunizma, istie se da je Srbija oduvek bila14

Vukovarska tragedija 1991 antikomunistika. osi nagovetava nove granice i kae da u padu komunistikog reima i propau komunizma avnojevske granice gube svaku istorijsku zasnovanost, a nemaju nikakvu medjunarodno-pravnu regularnost. Istie da se ne moe sruiti drutveni poredak koji je stvorila Komunistika partija, a da se ne srui i njegova istorijsko - politika odrednica - avnojevske granice. osi takodje smatra da srpski narod ne moe da prihvati konfederaciju sadajih republika, jer njihove granice nisu legitimne ni u istorijskom, ni u dravno-pravnom smislu, te su granice odredjene politikim ciljevima i kriterijumima Komunistike partije Jugoslavije i brionskim ustavom15. Milorad Ekmei, istoriar, tada izjavljuje da je Konfederacija Jugoslavije mogua samo uz novu deobu teritorija, od madjarske granice do Jadranskog mora. Ne daj boe, jer u to emo morati da uloimo novih najmanje milion ivota.16 Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala granice Srbije u okviru Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. Poetkom 1992. godine, na Saboru SPC je usvojena Deklaracija koja negira avnojevske granice, dok episkom Atanasije Jevti istie da je njihova revizija vitalno pitanje za srpski narod. Nekoliko godina kasnije Sabor apeluje na sve odgovorne da ne priznaju drave Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, jer bi time zvanino bio priznat podredjeni status srpskog naroda u odnosu na ostale junoslovenske narode , ukljuujui i one novonastale na ideolokoj osnovi, a srpski narod i njegove drave pre svega Srbija i Crna Gora morale bi preuzeti svu odgovornost za izbijanje rata i za sve njegove strane posledice. Pravedni i odbrambeni rat srpskog naroda automatski bi bio tretiran kao agresija.17 Kada je postalo jasno da je opstanak Jugoslavije neodriv, ili kako kae Milorad Ekmei, kada je gradjanski rat sruio jugoslovensku ideju za koju su se Srbi najupornije i najdue borili, srpski intelektualci lansiraju drugi cilj jedinstvo srpskog naroda. I predstvanici SPC podupiru takve ciljeve, a mitropolit Amfilohije Radovi kae da bi kimena modina tih ujedinjenih zemalja bila, ve se i ona - pored svih tegoba - ponovo oblikuje, a to je Srbija, Crna Gora. Zatim, tu spada istona Hercegovina, jedan dobar dio Bosne i Bosanske krajine, Srpska krajina.18

Dobrica osi, intervju za Politiku, juli 1991.

Dobrica osi, intervju za Politiku, 21. januar 1991. Milorad Ekmei, TV Studio B, 14. XII 2002 (reemitovanje ranije izjave od pre poetka rata). 17 Svetigora, br. 38-39, 1995. 18 Duga, 18. aprila 1992.16

15

14

15

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatska je bila jedini ozbiljni protivnik velikosrpskog projekta. Omoguavanje Sloveniji da izadje iz SFRJ bio je samo uvod u obraun sa Hrvatskom. Putanje Slovenije Miloevi je formulisao kao suavanje fronta otpora19. Kratkotrajni rat u Sloveniji bio je simulacija i u funkciji kompromitacije saveznog premijera Ante Markovia. Paraleno su vrene pripreme za rat u Hrvatskoj. U prvobitnom planu bilo je predvidjeno da cela Hrvatska ostane u buduoj Jugoslaviju. Medjutim, ubrzo se od toga odustalo i prelo na plan RAM koji je obelodanjen na zatvorenoj sednici SIV 18. septembra 1991. godine, kada je savezni premijer Ante Markovi izneo da postoji takav plan. Nedeljnik Vreme je potvrdio da RAM nije nikakva fikcija, nego oznaava povlaenje zapadnih granica Srbije, stvaranje okvira za neku novu Jugoslaviju, u kojoj bi svi Srbi, sa svojim teritorijama, iveli u istoj dravi.20 Granice srpske drave su u svakom politikom programu u sutini bile proizvoljne jer se u njihovom definisanju uglavnom oslanjalo na silu, to svaki srpski nacionalni program ini i osvajakim. Otuda se Srbi u polaganju prava na odredjene teritorije pozivaju na razne principe - etniki, istorijski, prirodni .... Najvei problem srpskih teritorijalnih aspiracija je u tome to su one nadilazile demografsku snagu srpskog naroda. Svest o tome je i doprinelo da se donese odluka o amputaciji Kosova, to bi se kompenziralo irenjem srpske drave prema sverozapadu. Milo Macura, akademik koji je uestvovao u pisanju Memoranduma, jo je osamdesetih iznosio teze o demografskoj eksploziji muslimanskog stanovnitva koja ugroava srpsko bie. ak je i odluka o egzodusu Srba iz Hrvatske bila u funkciji konsolidovanja srpskih etnikih teritorija u Republici Srpskoj i u Vojvodini. Pokuaj da se bosanski i hrvatski Srbi usmere, bilo na Kosovo, bilo na istonu Srbiju nisu bili uspeni. Da su izbeglice bile u funkciji konsolidacije etnikih teritorija govori i izjava Dobrice osia, glavnog menadera etnikog inenjeringa. On kae: Tuman i ja smo se dogovorili da je razumno i humano da drave pomognu u organizovanom preseljavanju i razmeni stanovnitva. Ljudi vie ne mogu da se vrate svojim domovima. Moda emo morati da stvorimo naroite institucije i agencije koje e regulisati razmenu imovine, stanova, kua. Moramo reiti sukob izmeu vienacionalnih i multikonfesionalnih zajednica.21

Vukovarska tragedija 1991

Planiranje rata i agresijaPripreme za rat u Hrvatskoj poele su mnogo pre njegovog izbijanja, najpre posredstvom teritorijalne organizacije JNA. Kada su poeli sukobi vojska ih je vrlo brzo definisala kao gradjanski rat, to je podrazumevalo njenu ulogu oruane sile koja razdvaja dve zaraene strane. Medjutim, lako je uoiti da su sukobi ili zamiljenom linijom zapadnih granica Velike Srbije. Poetkom aprila 1991. godine vojno rukovodstvo je usvojilo Odluku o razmetanju dela jedinicia JNA prema zapadu. Deo elitne 63. Padobranske brigade upuen je iz Nia u Zagreb, dok je iz 51. Motorizovane brigade iz Paneva 1. Oklopni bataljon premeten u Petrinju. Drugi motorizovani bataljon 36. Motorizovane brigade iz Subotice i 1. Mehaniozovan bataljon 453. mehanizovane brigade iz Sremske Mitrovice premeteni su u istonu Slavoniju, na podruje Vukovara i Vinkovaca i podredjeni komandi 17. Korpusa. Oklopno-mehanizovani delovi 10. Motorizivane brigade iz Mostara u maju su locirani na Kuprekoj visoravni.22 Vojni vrh, ukljuujui i tadanjeg saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Veljka Kadijevia, se, naime, priklonio srpskom rukovodstvu, rukovodei se eljom da sauva integritet Jugoslavije i socijalistiki poredak.23 Njihovo neformalno saveznitvo je poelo odmah nakon Titove smrti, kada je general Branko Mamula pokrenuo inicijativu za promenu Ustava iz 1974. godine. Rat u Hrvatskoj je poeo reiranom srpskom pobunom u Kninskoj krajini i Lici, tzv. balvan - revolucijom 17. avgusta 1990. godine. Ve od osamdesetih godina, odmah nakon Titove smrti (1980), Knin postaje vaan centar za mobilizaciju srpskog naroda u Hrvatskoj. Realizacija srpskog programa pripremana je preko Jovana Rakovia, a kasnije preko Milana Babia, Milana Martia, Gorana Hadia i Mileta Mrkia. Dobrica osi je godinama negovao odnose sa Srbima iz Hrvatske. Gotovo svi vidjeniji i uticajniji Srbi iz Hrvatske proli su kroz njegovu obradu. Dobrica osi je i finansijski podrao stvaranje kninskog jezgra, paralelno sa paljanskim. U Kninu je oduvek bio lociran i garnizon JNA koji je krajem osamdesetih naoruao Srbe iz tih krajeva i do kraja je ostao, ne samo njihov zatitinik ve i motor svih dogadjanja u tom delu Hrvatske. Strateki znaaj Knina za Beograd bio je u tome to se preko njega Hrvatska drala na kolenima, jer jeRat u Hrvatskoj i BiH 1991-1995, uredili B. Maga i I. ani, Zagreb Sarajevo 1999, str. 68-69. 23 Branko Mamula, Sluaj Jugoslavija.22

Borislav Jovi, Poslednji dani SFRJ, str. 322-323. Vreme, 23. septembar 1991. 21 Suddeutsche Zeitung, 27.oktobar 1992 , Jozef Riedmiller.19 20

16

17

Vukovarska tragedija 1991 tako preseen njen pristup junom delu Dalmacije. Prvobitno zamiljena granica Virovitica-Karlovac-Karlobag je kasnije prilagodjavana u zavisnosti od prilika na terenu. Tako Knin veoma brzo postaje samo instrument pripreme rata u BiH. Borislav Jovi napominje u razgovoru sa Stjepanom Mesiem da su Srbi iz Hrvatske vaa briga. Nas zanima da uzmemo 66 odsto Bosne jer to je nae

Vukovarska tragedija 1991 neuspjeh mobilizacije i dezerterstva zahtevali modifikovanje zadataka i ideju manevra zavrne operacije JNA u Hrvatskoj. Osim toga, on takodje zakljuuje da su tako modifikovanim planom svi srpski krajevi u Hrvatskoj, osim jednog dijela u zapadnoj Slavoniji, u uskom sadejstvu sa srpskim ustanicima, oslobodjeni, to je oko jedne treine teritorije bive Hrvatske, te da je kroz tu borbu faktiki izgradjena budua vojska Srpske Krajine, koju je JNA opremila odgovarajuim naoruanjem i ratnom tehnikom.25 Kadijevi kae da je tzv. bitka za Vukovar bila bitka sa glavninom hrvatske vojske koja je htijela po svaku cijenu da odri istonu Slavoniju i Baranju u svojim rukama. Nakon to je JNA dobila tu bitku u Istonoj Slavoniji, odnosno nakon to je oslobodila Vukovar26, ona je (JNA) bila spremna da produi dejstva ka zapadu. Uspesi JNA i prodor ka Zagrebu bitno su uticali, prema Kadijeviu, da Hrvatska prihvati Vensov plan.27

Bitka za VukovarOpsada Vukovara i njegovo oslobodjenje od strane srpskih snaga bili su presudni za medjunarodno priznanje Hrvatske, pre svega zbog sutinskog poraza strategije JNA i brutalnosti zloina koji su poinjeni nad civilima. Suprotno oekivanjima da e Vukovar lako pasti, te da Hrvati nisu vojniki sposobni da sauvaju Vukovar, otpor Hrvata je bio vie nego neoekivan. Ujedno su se i oekivanja da e padom Vukovara doi do pobune protiv ustakog reima24 pokazala nerealnim, jer je napad na Vukovar mobilisao i homogenizovao celu Hrvatsku. Bitka za Vukovar je poela u julu 1991. godine. Uestali su oruani napadi pobunjenih Srba, minirane su pruge i razni objekti, ali i otimanje stoke i ita i njihovo preseljavanje u Srbiju. Opti napad na Vukovar poeo je 24. avgusta u toku medjunarodnih napora da se nadje reenje za jugoslovensku krizu. Srpsko rukovodstvo je donelo odluku da se po svaku cenu zauzme Vukovar. U tom cilju 12. Novosadskom korpusu u pomo su stigli TO Srbije, Gardijska divizija JNA iz Beograda i zapovednitvo Prve vojne oblasti s brojnim snagama vatrene podrke. Pobuna jednog dela javnosti u Srbiji takodje je doprinela moralnom kolapsu JNA. Kolone roditelja su traile da se mladi vojnici vrate svojim kuama, to je i sam Veljko Kadijevi okarakterisao pogubnim za uspeh JNA u Hrvatskoj. U svojoj knjizi Moje vidjenje raspada, Kadijevi istie da su

24 Andrija Raeta, u to vreme zamenik komandanta 5. Vojne oblasti u Zagrebu, tvrdi da pod njegovom komandom Vukovar ne bi stradao, ali da bi znatno vei deo Hrvatsek bio zauzet. Jedinice JNA nale bi se na obroncima planina, na liniji NaieZabrdje- Slavonski Brod, a za dalje napredovanje ne bi bilo potrebe. Hrvatska bi tada digla ruke od rata i pomirila se sa sudbinom koju bi joj nametnula jaa strana. A to odredjeno znai: deblokirala bi kasarne, prestala bi ih napadati, ne bi zauzimala nae objekte, nego bi morala pristati da se o svemu odluuje mirnim pregovorima. JNA bi se povukla s hrvatskog teritorija ukoliko bi Predsednitvo SFRJ u dogovoru sa Republikom Hrvatskom tako odluilo. Globus, 25. novembar 1994.

Veljko Kadijevi, Moje vidjenje raspada, Politika, 1993, str. 135. U srpskoj Vikipediji (www.sr.wikipedia.org Vukovar se objanjava na sledei nain: Jugoslovenska narodna armija je opkolila Vukovar 1991. godine. U njemu su bile vojne separatistike jedinice Hravatske - organizovane i naoruane iz vojnih skladita u Maarskoj. Uz odvajanje Hrvatske od Jugoslavije, hrvatska vojska je otpoela i teror nad Srbima. Sredinom 1991, progon i pokolj srpskog naroda je delimino obavljen i hrvatska vojska je zagospodarila Vukovarom. Desetine hiljada Srba je prognano iz Istone Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje. Rukovodstvo SFR Jugoslavije je najavilo da e poraziti hrvatske separatistike snage i protiv njih na Vukovar je poslalo nadmonu vojsku. Bitka je trajala mesecima, a aica hrvatskih vojnika je opstajala u Vukovaru. Apsolutna nadmo jugoslovenske vojske na kopnu i u vazduhu prouzrokovala je samo ruenje stambenih zgrada, a da to nije ozbiljnije nanosilo tetu hrvatskim vojnicima. Oni su bili u podrumima, podzemnim prostorijama ili bunkerima. Ovu bitku je hrvatsko rukovodstvo iskoristilo za propagandu protiv Jugoslavije, srpskog naroda i Republike Srpske Krajine.Svetsko javno mnjenje je obmanuto da su Hrvati i hrvatska drava rtve, a Srbi i Jugoslavija agresori i delati. U takvoj atmosferi, Hrvatska je, na miru, i kradomice od tog svetskog javnog mnjenja, prognala celokupno srpsko stanovnitvo iz velikog dela Zapadne Slavonije. Za to neasno delo, Hrvatskoj je pogodovala oruana bitka oko Vukovara i danas, sa vremenske distance, vidimo da je ona toliko trajala koliko je to Hrvatskoj bilo potrebno. A jugoslovenska armija je obavila razaranje grada u razmerama koje su bile bogomdane za uverljiviju protivsrpsku propagandu. Oigledno, srpski politiari su upali u pripremljenu klopku oko Vukovara, a uveravali su da mudro uestvuju u istorijskim dogaajima, branei narod i dravu. A sve je bilo suprotno. Srpskim neprijateljima su podastrli tepih pobednika, preko kojeg su, ti neprijatelji, proetali kao pravednici. 27 Ibid.25 26

18

19

Vukovarska tragedija 1991 U celini gledano, JNA i Veljko Kadijevi, kao naelnik Generaltaba, su svoje akcije u Hrvatskoj, i pre toga u Sloveniji, izmedju ostalog, pravdali i ulogom medjunarodnog faktora, posebno SAD, u raspadu Jugoslavije. Kadijevi smatra da je namera SAD bila da se komunistikoj ideji ne dozvoli vrijeme i mogunost da eventualno sama ispravi svoje zablude i greke. Zato JNA predlae vanredne mere u celoj zemlji, za ta je Veljko Kadijevi traio podrku u Moskvi, gde je tajno odlazio vie puta, ali je nije dobio.28 Borislav Jovi, predsednik Predsednitva SFRJ, je ak dao i ostavku poto vojni udar nije prihvaen. Uhvaena u vlastiti procep, JNA je posle agresije na Sloveniju, kako kae Janez Drnovek, bila optereena racionalnim zakljukom da se napad veih razmera jednostavno ne isplati, a na drugoj strani, optereivao ju je emocionalni odgovor na poraz koji ju je vredjao i traio od nje osvetu.29 Ratni cilj jednog dela JNA bilo je ouvanje Jugoslavije i to one Jugoslavije kako ju je definisao Branko Mamula30: socijalistika Jugoslavija sa povratkom na cetralistiki koncept drave. Na tom ratnom cilju su se nali Slobodan Miloevi i deo JNA31. Upravo je taj deo iskoriten za vodjenje rata u Hrvatskoj. Procena JNA je bila da su hrvatske snage sposobne uglavnom za defanzivna dejstva i manje za taktike protivudare. U pokuaju da ouva svoje mesto i ulogu, JNA se oslanjala na eventualnu pomo SSSR i srpskog naroda u Jugoslaviji. Zato Kadijevi i kae da JNA ne moe opstati bez drave na koju se oslanja i za koju se bori. To istie i general Stevan Mirkovi koji tvrdi da je praktino jedini narod koji pod sadanjim uslovima odrava JNA jeste srpski narod, pa je sudbina JNA vezana za sudbinu srpskog

Vukovarska tragedija 1991 naroda u Hrvatskoj.32 Vezujui se samo za srpski narod i srpsko rukovodstvo u Beogradu, JNA je postala instrument beogradske politike koji je doneo vojnu nadmo srpskoj strani u ratovima koji su sledili. JNA je funkcionisala sa politiki proklamovanim ciljem pravo naroda na samoopredelenje i zajedniki ivot u Jugoslaviji onih koji to ele. Zato je vojni vrh i smatrao da je ostvario svoje ratne ciljeve, odnosno da je JNA izbila na etnike granice i zatitila srpski narod od genocida i u svim tim bitkama i borbama porazila hrvatsku vojsku.33 Medjutim, Miloevi je veoma veto izmanipulisao JNA i njen krah u Hrvatskoj, pa je ubrzo nakon toga transformie u tri srpske vojske: vojsku RSK, RS i VJ. Brojni, jugoslovenski orjentisani generali, koji su u Hrvatskoj branili Miloevievu Jugoslaviju, su preko noi penzionisani (na primer, Stane Brovet, Blagoje Adi, i brojni drugi) ime je definitivno naputena ideja o o Jugoslaviji. Rukovodstvo Srbije prelazi na drugu opciju zaokruivanja srpskih etnikih teritorija. Stvaranjem RSK u Hrvatskoj, odnosno stavljanjem srpskih teritorija pod kontrolu UN, Slobodan Miloevi se tada opredeljuje za mirovnu inicijativu, jer bi svaki dalji nastavka rata bio na tetu Srbije i Srba u Hrvatskoj. Borislav Jovi u svojim dnevnikim belekama tada pie da postoje svi razlozi da sada, kada srpski narod na tim teritorijama ima vlast, zatraimo od Ujedinjenih nacija da ih oni zatite svojim mirovnim snagama, do politikog reenja jugoslovenske krize.34 Na taj nain bi, smatrao je Jovi, Ujedinjene nacije stvorile tampon zonu i razdvojile strane u sukobu. Sve dok se na miran, pravian i medjunarodnopravno zasnovan nain, uz angaovanje i UN, ne rei jugoslovenska kriza.35 Odravanje status quo u Hrvatskoj do 1995. godine, omoguila je medjunarodna zajednica. Nakon to je Miloevi odbacio Karingtonov plan sa Hake konferencije (1991), medjunarodna zajednica je izala sa novim, tzv. Vanseovim planom za Hrvatsku, koji je podrazumevao rasporedjivanje medjunarodnih snaga i to upravo na liniji razdvajanja dva naroda koju je markirala JNA. Ovakvo reenje omoguilo je Srbiji da dri kontrolu nad hrvatskom teritorijom sa ciljem da se srpski narod u odredjenom trenutku na referendumu opredeli za prisajedinjenje matici Srbiji. To je nedvosmisleno potvrdio i sam Dobrica osi dok je bio na funkciji predsednika SRJ, iznoseiVreme, 1. septembar 1991. Blagoje Adi. general-pukovnik, Zato i kako sam podneo ostavku -. Rastanak bez ljudskosti, NIN, 29. maj 1992. 34 Borislav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma Kragujevac, 1996, str.407. 35 Ibid. str. 410.33 32

28 Posle neuspeha vojnog pua u Moskvi, u avgustu 1991, ideja o vojnom udaru vie nije bila realna. 29 Vreme, 24. avgust 1991. 30 Branko Mamula, dugogodinji ministar odbrane, imao je kljunu ulogu nakon Titove smrti u sprovodjenju niza centralistikih mera koje su bile suprotne evoluciji politikog sistema. JNA je ve sedamdestih godina postala drava u dravi, izvan civilne kontrole. Ona postaje politiki faktor tokom hrvatskog prolea i imala je odluujuu ulogu u njegovom slamanju. injenica da se nalazila pod dominacijom srpskog oficirskog kadra, JNA je sve vie izazivala podozrenje kod ne Srba. 31 Stevan Mirkovi, general, istie da se ouvanje Jugoslavije kao ratnog cilja Srbije, postavlja iz nekoliko razloga: zbog velikog broja Srba koji ive van Srbije; zbog mnogo penzionisanih vojnih lica, kojima ve trea generacija ivi u mestima irom Jugoslavije; i zbog velikih srpskih etnikih grupa koje ive u drugim republikama. Upravo zbog toga jugoslovenstvo kao ideja najjae je prisutno u srpskom narodu. Vreme, 1. septembar 1991.

20

21

Vukovarska tragedija 1991 da predlae da se sami Srbi iz Hrvatske ukljue u reavanje svojih nacionalnih prava u Hrvatskoj u okviru Vensovog plana, to znai da Srbi u krajinama treba da se za svoja prava bore i direktno pregovaraju sa hrvatskim vlastima uz uee meunarodne zajednice. Jedino, najljudskije i najdemokratskije reenje bi bilo da se Srbima prizna pravo na samoopredeljenje, kao to je to pravo dato Hrvatima, Slovencima, Muslimanima i Makedoncima.36 Hrvatska je bila okupirana sve do 1995. godine kada sa dve vojne operacije Bljesak i Oluja hrvatska vojska oslobodila juni sektor i zapadnu Slavoniju. Reintegracija istone Slavonije u Hrvatsku odvijala se postepeno kroz Erdutski sporazum, koga su potpisali Slobodan Miloevi i Franjo Tudjman krajem 1995, u okviru dejtonskog mirovnog procesa. Meutim, odnosi izmeu Srbije i Hrvatske su jo u velikoj meri optereeni etvorogodinjom okupacijom treine teritorije Hrvatske i nespremnou srpske politike i intelektualne elite da prihvati odgovornost37. Osim toga, jedan od kljunih problema u odnosima dve zemlje je i pitanje povratka Srba. Naime, izbegliko pitanje je u stalnom procepu izmeu nespremnosti Hrvatske da ih sutinski reintegrie i manipulacije Srbije koja ih kontinuirano instrumentalizuje. S jedne strane, izbeglice slue za defamiranje Hrvatske, a s druge, da se zaokrui srpski etniki prostor u Vojvodini.

Vukovarska tragedija 1991

HRONOLOGIJA DOGAAJA

Sonja Biserko

BBC, 12.oktobar 1992, Oven Benet-Douns. Povodom Vukovarske presude vojni analitiar Ljubodrag Stojadinovi komentarie: Haka presuda Mrkiu, ljivananinu i Radiu izazvala je pravu konsternaciju u Hrvatskoj. ak izvesnu, pomalo zaboravljenu dozu histerije, novu mentalnu mobilizaciju raznih postrojbi i retoriku koja je ve bila na granici korozije (....) Izgleda da Veselin ljivananin nije uinio nita loe, osim to se ustro izgalamio na onog slubenika Crvenog krsta. Odbrana, 15. oktobar 2007.37

36

22

23

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

1987 199219876. novembar Borisav Jovi, lan Predsednitva CK SKS: Osma sednica CK SK Srbije predstavlja raskid sa praksom neodgovornosti......Osma sednica Centralnog komiteta CK Srbije predstavlja prekretnicu u prvom redu u smislu raskida sa dugo postojeom neprihvatljivom praksom da se jednom zauzeti stavovi i utvreni zadaci ne osstvaruju. (...).....kasnije se ipak pojavila jedna teza, javno izrecena, da se slazemo u rukovodstvu Srbije o tome ta treba da radimo, ali se ne slazemo kako, ime je u stvari upuena kritika partijskom rukovodstvu na metod njegovog rada.Kasnije je u toj poznatoj izjavi Dragie Pavlovia, koja je bila kritikovana na sednici Centralnog komiteta i zbog ega je razreen duznosti, jo jae dolo do izrazaja ista ta teza sa kojom se slozila ta manjina o kojoj govorimo,o olako datim obeanjima za reavanje problema Kosova gde se jasno videlo o emu se radi. (...) nema tu neto naroito novo da se kae i doda. Okupljanje Srba i Crnogoraca na Kosovu je posledica sporog reavanja problema ...U tom pogledu postojale su izvesne dileme do Devete sednice CKSKJ, ali se rukovodstvo SK Srbije zalagalo za pravilnu ocenu tih injenica i te su ocene prihvaene, ovakve kakve kazem. (ZIP, politiki magazin beogradske televizije, razgovor vodila Gordana Sua, 5. novembra 1987, Politika prenela 6.novembra 1987)

1988Janauar Bolje da promenimo Ustav nego da promenimo domovinu... Ustavnim promenama, u principu, tei se jedinstvu nae socijalistike zajednice.

24

25

Vukovarska tragedija 1991 Ustavnim promenama, konkretno, tezi se slobodnom udruenom radu i preseanju tendencija policentrinog etatizma... Do sada su odnosi u Srbiji katkada zlurado, posmatrani uglavnom kao odnosi konfrontacije autonomnih pokrajina i Srbije van teritorija pokrajina. Odsad moramo govoriti o odnosima dogovaranja pokrajina, i Srbije sa teritorijama pokrajina.(Promene Ustava SFRJ i SR Srbije. Miroslav osi: Moda ne znamo da pitamo narod, ali narod zna da odgovori, Politika, 17. januar 1988) Mart 18. mart dr Duan Kanazir, predsednik Akademije: (...) naglasio da je Ustav iz 1974 fenomen za sebe, da je njegovom neuobiajenom duinom pokuan prodor u nepoznato i da se danas, posle gotovo jednu i po deceniju, moze utvrditi da ne samo da nije ispunio nade, ve da je jedan od osnovnih generatora krize... ...Ukazujui na to da se ideja za sazivanje ovakvog naunog skupa pojavila jo pre dve godine, predsednik SANU rekao je na kraju da je sada u pitanju napredak naeg drutva i budunost nae dece.... (Politika, 18.mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup o ustavnim promenama pod nazivom Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena) dr Jovan Djordjevi, akademik: (...) da se u Ustavu SFRJ u odredbi o sastavu Jugoslavije navedu samo republike, a izbrise posebno navoenje pokrajina: pokrajine ne bi mogle da imaju ustav jer nisu drzave; iskljuiti mogunost da pokrajine preko svojih skuptina uestvuju u promenama Ustava SFRJ. (Politika, 18.mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup o ustavnim promenama pod nazivom Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena) dr Pavle Nikoli: (...) neopravdana je tvrdnja da ovaj ustav potpuno iskazuje duh AVNOJ, pa da su i zato njegova temeljna opredeljenja nedodirljiva, jer su i oni raniji ustavi taj duh iskazivali i izrazavali, pa su bili menjani..... (Politika,18.mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup o ustavnim promenama pod nazivom Aktuelni problrmi Ustava i ustavnih promena) dr Vojislav eelj: (...) ponovio je svoje ranije stavove da je Jugoslavija izgubila mogunost za unutranje reformisanje u postojeem sistemu, pa je jedini izlaz u ukidanju jednopartijskog i uvoenju viepartijskog sistema ....on predlae i svoenje republika na broj naroda i ukidanje nepostojeih naroda u koje ubraja Muslimane i Crnogorce. (Politika, 18. mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup pod nazivom Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena)

Vukovarska tragedija 1991 27. mart Dobrica osi, akademik: ...Sudbina Jugoslavije, verujem, reavae se u sukobu regresivnih, konzervativnih snaga vlasti i njihovih saveznika, koje e svim raspolozivim sredstvima i represijama braniti postojei poredak, i onih demokratski,reformatorskih, umnih i moralnih snaga naeg drutva....U konfrontaciji tih snaga,u toj konfrontaciji koja e na nau nesreu imati nacionalni okvir, a mnogo manje jugoslovenski opseg, razgorevae se permanentni ideoloko graanski rat, odvijae se sve zea drama ove brionske Jugoslavije... (Knjievne novine,1.april 1988, Obrazloenje predloga) Avgust Dr Miodrag Jovii, akademik: Stanje na Kosovu predstavlja takvu opasnost za opstanak ne samo Srbije nego itave Jugoslavije da su sva sredstva za otklanjanje te opasnosti dobra,pogotovu ako suspenzija autonomije ima opravdanje u istorijskom legitimitetu, po kome je salus patrie suprema lex, i u demokratskom legitimitetu - potovanje ogromne veine naroda SR Srbije.( Duga, br. 377, 6-2avgust 1988, Brisanje sa iga srama)

1989Januar Dr Amfilohije Radovi, episkop banatski: Narod je trpeo decenijama i onda odjedanput puklo trpilo .Eto to se dogodilo i ovde. Isto to. Treba dublje ui u mentalitet ovog naroda i u njegovu istoriju da bi se moglo shvatiti ono to se sada ovde zbiva. U ovom narodu nisu mitinzi ono to se sada pojavilo.U ovom narodu od vremena svetog Save i Nemanje sve je reavano na saborima. Na crkvenim narodnim saborima .To je ono to je u prirodi ove crkve. Sabornost je jedno od njenih osnovnih svojstava.(NIN, 7. januar 1989. br. 2036, Sabor i dostojanstvo, intervju vodio Milorad Vueli) 21. januar Brana Crnevi, knjievnik: Verski srbofob nabraja prednosti Zapadne civilizacije nad Bizantom na koji su Srbi jednom i zauvek osudjeni i nee da prizna ni sebi ni drugima da je u slomljenim okvirima ratom

26

27

Vukovarska tragedija 1991 iznakaene Jugoslavije vodjen temeljan kriarski rat protiv, uvek ilavog pravoslavlja. ...lanana reakcija mitinga u Srbiji ve je pokazala svoju razornu mo. Kosovo je oborilo Vojvodinu-za jednu no. Vojvodina je oborila Crnu Goru - za sto dana. Bude li Crna Gora uznemirila Bosnu, Bosna e u vrtlog dogaaja uvui Hrvatsku, a Hrvatska Sloveniju. I misli srbofob. Ode nova Jugoslavija u staru Jugoslaviju. (Duga, br.389, 21.januar - 3. februar 1989, Koreni svee srbofobije) Ljubomir Tadi, akademik: Postoji li strah od Srba u ovoj zemlji... Nema sumnje da se taj strah sve vie iri i iri se svesno, sa irenjem straha iri se i mrznja...irenju srbofobije danas bitno doprinose i nesrene predrasude i stereotipi koji su negovani gotovo itav vek....(Knjievne novine,15. januar 1989, Prilog pitanju o srbofobiji) Vojislav Lubarda, knjievnik: Tri su specifinosti vezane za pojavu i trajanje srbofobije danas. Prva je u tome to hukanje na Srbe postaje zahuktalije...Druga specifinost je jo bezumnija: srbofobija samo jednim dijelom utie na dalje razvijanje mrnje prema Srbima. Proces je zapravo obrnut. Korijenjena mrnja iri savremenu srbofobiju. Trea i najmunija specifinost je u tome to se pojedini Srbi, esto i istaknuta politika imena stavljaju u sluzbu srbofobije. (Knjievne novine, 15.januar 1989, br.768, Srbofobija kao politika) Februar Antonije Isakovi, akademik:(...) Nasa zapadna braa i danas nas oznaavaju kao reakciju, ali ovog puta kao reakcionare drugog tipa. Mi smo, po njima, bastion boljevizma. Pa, boljevizam je najvie zla naneo srpskom narodu, a mi smo sad bastion boljevizma! Kako to da nazovemo?! Malo bi bilo! (...) Eto, ova neprijateljska koalicija jednako misli da moe sa srpskim narodom i njegovim vodjstvom da razgovara kao ranije, da ga opet modeliraju, da mu prema svojim zamislima modeliraju dravu, i svest, i ljude, i sve to. Ne vide da je stvar prola i da to vie ne mogu da rade, odnosno, da uvek kad tako neto pokuaju doi e do sukoba, doi e do krize. Ti politiari, a vei deo njihj dolazi iz Slovenije i Hrvatske, tu nisu realni, oni jednako misle da mogu da sauvaju svoj odluujui i upravljaki poloaj kao do sada. (...) Zato nas i predstavljaju u svetu kao opasne, brkate, necivilizovane, bahate Balkance, koji hoe da zarate, da se svadjaju i rue. Prikazivali su nas kako eksploatiemo iptare, Bakari je govorio kako im idemo u crijeva. (Duga, broj 390, februar 1989)

Vukovarska tragedija 1991 Mihalj Kertes, lan Predsednitva Srbije: (...) Stranka koja zahteva prisajedinjenje Hrvatske Evropi rui Jugoslaviju i poziva na ustaki, bratoubilaki rat. Onaj katoliki svetenik, koji apelovao za mir i bratstvo i jedinstvo Hrvata sa Srbima umalo to nije ubijen za govornicom. To je politika gospodina Tudjmana, biveg Titovog generala. Takva politika ne moe u Evropu, ak ni u evropske ludnice. Mene je najvie strah politikih konvertita Lake se sporazumeti sa jednim staljinistom tipa Vlade Dapevia, nego s jednim politikim konvertitom, koji menja svoju kou kao to pristojan ovek menja koulje!. (Duga, 3-16 februar 1989) Mart 17. mart U Skuptini SFRJ izabrano novo Savezno izvrno vee, na elu sa Antom Markoviem. Jun 18. Jun Dr Mihajlo Markovi, akademik:Da bi se spreilo blokiranje odluivanja, trebalo bi princip jednoglasnosti zameniti pravilom da se odluke od bitnog znaaja mogu zameniti sa odreenom kvalifikovanom veinom. (NIN, 18. jun 1989, br2007, Jedan gradjanin jedan glas) Ivan Stamboli, predsednik predsednitva SR Srbije: Prema tzv. Memorandumu srpskom narodu ne preostaje nita drugo nego da ustaje na noge zato to ga toboe mrze braa, to je toboze uklet da bude gubitnik, to mu je rukovodstvo kompromisno. Proistie da je Jugoslavija njegova Golgota i na Kosovu i u Vojvodini i u Hrvatskoj, Bosni, svuda. Drugim reima tzv. Memorandum izrazava nepoverenje prema jugoslovenskoj zajednici i istorijske interese ne vidi u bratstvu, slozi, saradnji i jedinstvu s ostalima....(Duga, vanredni broj, juni 1989, Je li Memorandum SANU In memoriam Jugoslaviji i Srbiji, Upotreba Jugoslavije, predgovor prvom tampanju Memoranduma, u Zagrebu, januara 1989) Zoran Sekuli, novinar: ... Objavljivanje celovitog teksta Memoranduma (bez obzira na to to je taj tekst, nedovren i u tezama za diskusiju, dospeo u javnost na krilima jedne, tadanjem rukovodsstvu vrlo poeljne afere, a po scenarijima klasine

28

29

Vukovarska tragedija 1991 staljinistike montae) danas i ovde, moglo bi da ima za cilj i otvaranje rasprave o onome to je u ovom dokumentu sporno. Ako nita drugo, mogao bi to biti uvod u diskusiju o srpskom nacionalizmu, sa i bez znakova navoda, ali ne na nivou ideoloki opravdanog osporavanja srpskog, istorijskpg nacionalnog bia i etiketiranja srpskog naroda, nego na sagledavanje onoga to se nalazi u osnovama savremene krize srpskog identiteta. (Duga, vanredni broj, juni, 1989, ZATO? Ponovo o Memorandumu SANU) Jul Jovan Rakovi, akademik: (...) Za Srbina je etnika pripadnost srpskom narodu potpuno izjednaena sa jugoslovenstvom. Izmedju jugoslovenstva i srpskog osjeaja postoji, kako ja to volim da kaem, jedna legura koja je trajna i koju je vrlo teko smrviti. (...) Rije je o naim iskustvima sa poslijeratnim Jugoslavijom i Hrvatskom o njenim boljevikim ustrojstvom, koje je vjebalo as prihvatanja a as odbacivanje srpskog nacionalnog bia u igri izmedju protekcije hrvatskog nacionalnog bia i jugoslovenstva. Srpski narod u Hrvatskoj, naime, bio je prihvatan i cenjen u fazi borbe za vlast, a kad su boljevici zasjeli na tron, onda jke zapoela ignoracija i potiskivanje Srba. Najprije je Bakari s politike scene likvidirao ugledne Srbe, takodje boljevike Duana Brkia, Radu igia, Djanicu Opaia i druge koji su neto znaili. Kad su stradali veliki, normalno je to je male ljude spopao strah i to su postali pokorni. Tom likvidacijom uglednih Srba, Bakari je ponovo otvorio vrata poznatim pravakim principima. (...) SDS je u prvom redu srpska zato to srpski narod u ovom asu nema ni jednog razloga da se srami svog imena i da ga skriva. Mi emo srpsko ime isticati zato to su Srbi bili i ostali historijske rtve ovog prostora. (...) Dobro ste primjetili da se mi u Hrvatskoj suavamo sa velikim problemima. U Hrvatskoj zapravo nisu bili parlamentarni izbori. Hrvatski se narod plebiscitarno odluio za samostalnu hrvatsku dravu sa vrlo labavom ili gotovo kikakvom Jugoslavijom. Zato smo se mi Srbi u Hrvatskoj nali u velikim potekoama. Ja ponavljam: mi emo novi ustav Hrvatske prihvatiti samo toliko koliko on bude prihvatio nas. (...) Rekao sam, takodje, ako ovaj, trei plebiscit hrvatskog naroda ne donese srpskom narodu u Hrvatskoj slobodu i prosperitet, ako moj narod ne uspostavi svoj identitet, onda su zavreni svi mogui razgovori izmedju Srba i Hrvata. Bie to potpuno odvajanje, makar ivjeli u diktatorskom reimu.

Vukovarska tragedija 1991 (...) Srbi u Hrvatskoj vie nisu uplaeni narod. Mi vieneemo utati. Dobro je to zapazio moj kolega Mihailo Markovi rekavi da je, to se tie nas, Srba iz Hrvatske, duh izleteo iz boce i vie ga u nju nikakva sila ne moe vratiti. Potpisujem njegove rijei: Taj dio naroda je opat na nogama, uspravan, organizovan o odluan. (Duga, specijalni broj, juli 1989) Dr Duan Zelenbaba: (...) Ako Hrvati donesu ustav kakav predlau, i Srbi e napraviti svoj ustav! Nema drave Hrvatske koja se moe stvarati mimo srpskog naroda... Srpski narod je spreman, gospodo, da takvu dravu rui. Krenemo li u ruenje, onda e se videti koliko je Srba u Hrvatskoj. (Duga, specijalni broj, juli, 1989) Dr Milan Babi: Nije rije o stvaranju srpske drave u Hrvatskoj, nego o reakciji Srba na kroatocentrizam i torturu veine kroz hrvatski Sabor. Nijedan potez hrvatske vlade nije legalan ako je usmjeren na pretvaranje srpskog naroda u nacionalnu manjinu, odnosno brisanje ustavne odredbe da je Hrvatska i drava srpskog naroda koji u njoj ivi. To je temeljna postavka koju niija vlada ne moe promjeniti bez saglasnosti i volje Srba u Hrvatskoj. Srpski narod je istorijski narod na ovome tlu koliko i hrvatski. Umjesto stvaranja institucija, preko kojih bi se realizovala nacionalna ravnopravnost, nastoji se ukiniti i ono to je dosad postignuto. Srbi u Hrvatskoj ne bi imali potrebu za ikakvom autonomijom, kad bi se uspostavio takav parlament u kome bi postojalo vijee naroda kao garant nacionalne ravnopravnosti. (...) Ako se Hrvatska izdvoji iz Jugoslavije Srbi u Hrvatskoj e traiti teritorijalnu autonomiju. Ta teritorija treba da obuhvati itavo etniko i istorijsko podruje Srba u Hrvatskoj. To je uglavnoim kompaktna etnika teritorija koja bi mogla da se zaokrui linijom Vrlika-Drni-Skradin-Vrana kod Benkovca-Islam Grki-Karin-linijom Velebita do Gospia, zatim preko Vrhovina, Plakog, podruje Pakraca, Daruvara, Grubiinog polja, Podravske Slatine do Voina, zatim Pauka i Psunja, pored Slavonske Orahovine, te jednim uskim pojasom sela do Budimaca, izmedju Djakova i Napica do osijeka, zatim Osjeko polje, veliki dio optine Vukovar i skoro itavu Baranju. To je etnika teritorija Srba u Hrvatskoj. (Duga, Specijalni broj, juli, 1989) 16. jul 1989 Kod Knina na Kosovu polju odrana proslava 600 godina Kosovske bitke, kojom priliko su izneti zahtevi u pogledu ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj; pravo na sopstvenu kulturu, jezik i irilino pismo. Uhapen Jovo Opai, predsednik kulturnoprosvetnog drutva Zora. Dalmatinsko Kosovo:Svetkovina kod crkve Lazarice, sagraene pre ravno sto godina o proslavi 500 godinjice kosovskog boja, poela je

30

31

Vukovarska tragedija 1991 arhijerejskom liturgijom i pomenom svima muenicima stradalim za hrianstvo,od kosovskog boja do danas. Proitana je poruka patrijarhova (Pavla), zatim je vidovdansku besedu odrao episkop ziki Stefan. ...Prisustvo Jovana Rakovia u crkvi Lazarici i u dalmatinskom Kosovu iskoristili smo da pitamo o fotografijama koje toliko uznemiruju pojedine komentatore.To su ikone, kae Rakovi. Svijest o sekularnoj dravi jo nije sazrela u Srbiji. Postoji samo svetiteljska drava i zato su nosioci drzavnosti svetitelji. Oj Lazare nisi imo sree da se Slobo pored tebe kree....(NIN, 16.jul 1989, br. 2011, Pokretno Kosovo, Milo Gligorijevi) Slobodan Miloevi: Nemam utisak da sam se do sada koristio nekim ostraenim jezikom,da sam podsticao oseanja. Naprotiv, mislim da sam bio veoma razuman, racionalan, kada se radilo o srpskom pitanju i da smo ba blagodarei tome postigli rezultate. Meutim, morali smo da savladamo dugotrajne otpore, utoliko vie to nam je tetila izvesna neprijateljska propaganda, naroito u inostranstvu. (NIN, 16. jul 1989, br. 2011, Miloevi u Mondu, intervju vodio Zak Amarlik) Matija Bekovi, akademik: Kosovo je polutar srpske planete. Krov donjeg i temelj gornjeg sveta.Tu se svest srpskog naroda presekla na ono do i na ono posle Kosova. Caru Lazaru je ishod boja bio poznat Kazala mu ga je knjiga sama. Izabere li carstvo nebesko-nije rekla tek da e izgubiti boj, ve neto poraznije: Sva e tvoja izginuti vojska. I konanije: ti e, kneze, s njome poginuti .Umrimo da veno ivi budemo. (Knjievne novine, 1.i 15. jul 1989, Kosovo najskuplja srpska re) Avgust U Kninu traju protesti zbog Jove Opaia. Sabor Hrvatske usvaja predlog o nazivu jezika. 20. avgust Milorad Vueeli, direktor RTS: Pretpostavljena nevinost je sveto pravilo demokratije. Meutim, dobar deo glasila sa geografskog severozapada ne polazi od pretpostavke ve unapred sudski dokazane nevinosti Azema Vlasija.Ta nevinost je u krivino pravnom smislu, po izjavama Vlasijevih advokata i mnogih drugih, toliko oigledna da je sudski ne treba dokazivati. U politikom smislu, naravno, nema bilo kakve odgovornosti Azema Vlasija, ve se iskljuivo moe govoriti

Vukovarska tragedija 1991 o njegovim zaslugama i vrednostima po kojima on prerasta u svedoka optube protiv jugoslovenske i srpske politike i dravnih organa. Na fonu aktuelnih politikih prilika suenja Vlasiju i posebno kninske proslave 600 godinjice kosovkog boja razvila se svojevrsna pravno-politika logika i nain miljenja po kojima ne samo da treba u krivinom zakonodavstvu zadrati verbalni delikt i druga politika krivina dela....a posebno bi trebalo kaznjavati delikt noenja i isticanja Miloevieve slike! Imajui u vidu pravi propagandni kao i banalni fiziki krstaki rat protiv Miloevievih slika, ne moemo izgleda a da se ne podsetimo pojava najmranijeg bizantskog ikonoborstva, kada su se spaljivale ikone, a to su kasnije prihvatili neki od najmranijih ovovekovnih pokreta. (NIN, 20. avgust 1989. br. 2016, Sudjenje Azemu Vlasiju) Septembar 15. septembar Pavle Ivi, akademik: (...) Znajui da Hrvati nikada nisu hteli da se do kraja integriu ni u jednu dravu koja nije bila samo njihova - ni u Ugarsku, ni u Austriju odnosno Austro-Ugarsku, ni u Jugoslaviju - poto su uvek eleli da budu bar corpus separatum, nama nita ne preostaje nego da se upitamo: kako mogu drugima uskraivati ono to sebi prisvajaju. I s kojim pravom oekuju od Srba u Hrvatskoj da se odreknu svoje posebnosti i kulturne autonomije, kada oni sami to nikada nisu hteli da uine. Ne znam potpune odgovore na ova pitanja, ali sam danas u jednom siguran: oni koji danas dre u zatvoru i proganjaju Jovana Opaia, mrze Srbe u Hrvatskoj svom dubinom nae slovenske mrnje. (Knjievne novine, 15. septembar 1991) 16.septembar Zoran Todorovi, sekretar Gradske konferencije SSRN Beograda: Stvar se moze gledati spolja i iznutra. Nema potrebe da sad objanjavamo mehanizme i one sitne incidente ili proboje, ideoloka sukobljavanja. To je trajalo oko dve godine. Osma sednica CK Srbije je ula u srce problema., pitanje odnosa prema Kosovu. Kosovo je izraz svih naih problema, zabluda, stranputica i propadanja. Problem Kosova se ne sme zanemariti zbog istorije, patnji i jada.....Na reavanju problema Kosova zaela se sutina nove politike i demokratije u Srbiji....tako je stvoren Miloevi, vesnik bure....Dogodio se narod, najkrae reeno. Srbija je postala jedna demokratska zajednica.(Duga, br. 406, 16-29, septembar 1989, Guranje prsta u oko)

32

33

Vukovarska tragedija 1991 Pavle Ivi, akademik: Dunost je odgovornih u Srbiji da o svemu to se dogadja u Hrvatskoj prozbore i da o tome sazna svetska javnost. Ni etika, ni istorija ne daju nam za pravo da krijemo istiunu od te javnosti, kad su se ve ti isti koji progoner slobodnu re Srba u Hrvatskoj potrudili da uvere svetsku javnost kako su Srbi zakleti neprijatelji slobode, a oni nekakvi njeni branitelji. Kosta avoki, profesor: (...) Poto je ukinula i zgazila sva steena prava srpskog naroda i njegove kulturne ustanove, vlast u Hrvatskoj danas hoe preko isceniranog krivinog progona Jovana Opaia da upozori sve hrabre Srbe na to ta ih eka ako se drznu da trae i najmanju kulturnu autonomiju. Zdravko Zeevi, agronom iz Benkovca: Hapenje Jovana Opaia nije sluajno. Opai se zamerio vlastima jo kad se suprotstavio izgradnji deponije u njegovom selu Plavnu, kad je govorio na jugoslovenskom mitingu u Kninu i bio inicijator osnivanja Zore. (Duga, 16-29 septembar 1989) Novembar 3. novembar Mihalj Kertes, lan Predsednitva Srbije: Moje lino vienje je sledee: posle 8. sednice procesi razvlaivanja stare dogmatsko-birokratske vlasti dole su do meuoptinskih konferencija....Stalno sam na terenu. Uskoro emo videti u kojoj se regiji, u kojim optinama najvie birokratski maltretira narod... Kad zlobnici koriste naziv jogurt revolucija, a pri tom brane autonomae, oni se nehotice sprdaju autonomaima, a ne nama. Jer, uzmi ti tu vlast koja bezi glavom bez obzira kad pukne nekoliko tetrapaka jogurta. Zaista je nekoliko tetrapaka njima napunilo gae i to govori kakvi su zapravo bili. I dalje, kad zlobnici rabe taj naziv i oni sami pokazuju strah od jogurt revolucije u njihovom dvoritu. Siguran sam da bi se i njima napunile gae i da bi utekli glavom bez obzira kad bi u njihovom smeru poleteo neki tetrapak! Mi emo u Srbiji doneti zakone da se ne stimulie radjanje, odnosno, ko ima vie dece da izgubi pravo dejeg dodatka i za prvih dvoje-troje dece. Ne zato to smo nehumani ili to zelimo silom da nekom naturamo planiranje porodice. Na stav je da ako neko eli da pravi decu, neka ih pravi, ali o svom troku, a ne o troku drave.(Duga, br. 418, 3-16 novembar 1989, Ko e biti kartiran) 19. decembar Milica Raji, delegat: Iako smo ovaj tajni materijal dobili u poslednjem trenutku, mogli smo vrlo lako da zakljuimo da ovo nije antiinflacioni program nego antijugoslovenski progrom i pre svega antisrpski Program. Ovaj program je osvedoenje i daljeg kolonijalnog odnosa

Vukovarska tragedija 1991 severozapadnog dela Jugoslavije prema Srbiji. Ovaj Program je izmeu ostalog i udarac realizaciji svega onoga to smo planirali da realizujemo zajmom za privredni razvoj i preporod Srbije.(STENOGRAFSKE BELEKE, Skuptina Srbije, 2. Sednica Vea udruzenog rada, 19. decembra 1989, O antiinflacionom Programu Vlade Ante Markovia)

1990Januar 6. januar U Splitu odran osnivaki skup Hrvatske demokratske zajednice 20-22 januar U Beogradu je odran 14. vanredni kongres SK Jugoslavije. Slovenaka i hrvatska delegacija su napustile Kongres, SKJ, stub jugoslovenske socijalistike federcijem praktino prestao da postoji. 23. januar BITKA ZA SKJ. Slovenaka delegacija napustila Kongres. (Politika, 23. januar 1990) Izlazak iz sale delegate iz SK slovenije ....bio je propraen burnim aplauzom ostalih delegata.Aplauz je mogao znaiti samo jedno:moze se i bez vas. (Politika, 23.januar 1990) Kongres SKJ e se, dakako, nastaviti sa ili bez Slovenaca jer je u pitanju preobrazaj i delovanje jedne moderne politike partije..... (Miroslav osi). (Politika, 24. januar 1990) 25. januar Brana Crnevi, knjievnik i narodni poslanik: Najzvanija stvar za mene je sluenje jednom svetom zadatku:da Srbija i Srbi iz ovoga ko zna kog po redu organizovanog komara izau bez mrtve glave ili sa to manje mrtvih glava. Na ive se Srbe ovek moe ljutiti, ali mrtvim Srbima dugujemo istinu. Ne zato to su oni za istinu umrli nego to ih je la ubila......oni moraju kazati sebi i drugima da je Jugoslavija njihov ozbiljan porok. Zato to ih je najvie, oni veruju da od njih zavisi kakva e Jugoslavija biti. ivot ih je nekoliko puta demantovao, jer nisu uspeli da naprave Jugoslaviju, a ona je uspela da unazadi Srbiju. Ja zato sanjam o

34

35

Vukovarska tragedija 1991 samosvesnoj Srbiji, o onoj dravi Srbiji koja e razumeti da je svaki Srbin vaan i da svaki Srbin ima obavezu prema svim Srbima. To je rekao bih, jedno izraelsko oseanje. I zato dodajem da smo mi Srbi, Jevreji poetnici. Srbi moraju razumeti da je Srbija sve usamljenija i da joj u Jugoslaviji prave drutvo veoma sumnjive osobe. Morae da misle na mogunost raspada zajednike drzave i na situaciju u kojoj e, moda, ostati potpuno sami.(NIN, 25. januar 1990, Jugoslavija kao srpski porok razgovor vodio Milo Gligorijevi) Februar 4. februar U Vojniu na skupu Jugoslovenske samostalne demokratske stranke najavljena mogunost formiranja autonomne pokrajine u Hrvatskoj. 10. februar U Zagrebu obnovljen rad srpskog kulturnog drutva Prosvjeta. 14. februar Sabor Hrvatske usvojio Amandmane na Ustav SR Hrvatske, kojima je ozakonjen viestranaki sistem. 24-25 februar Odran prvi opi sabor Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), na kome je Franjo Tudjman rekao: NDH nije bila samo puka kvislinka tvorba i faistiki zloin, ve i izraz povjesnih tenji hrvatskog naroda 25 februar Brana Crnevi, knjievnik i narodni poslanik: Zato to ih je najvie, Srbi veruju da od njih zavisi kakva e Jugoslavija biti. ivot ih je nekoliko puta demantovao, jer nisu uspeli da napraveJugoslaviju, a ona je uspela da unakazi Srbiju. Ja zato sanjam o samosvesnoj Srbiji, o dravi koja e razumeti da je svaki Srbin vaan i da svaki Srbin ima obavezu prema svim Srbima. (NIN, Jugoslavija kao srpski porok, 25. februar 1990) Mart 4. mart Na Petrovoj gori odran miting Srba iz Hrvatske na kome se pretilo ustaama Franji Tudjmanu i Ivici Raanu. April

Vukovarska tragedija 1991

1. april Miodrag Jovii, akademik: (...) Odluan sam protivnik prava na otcepljenje kao ustavom utvrdjenog prava, ali sam spreman da prihvatim soluciju po kojoj bi se Jugoslavija i Slovenija dogovorile da Slovenija napusti Jugoslaviju, razume se pod uslovima koje e Jugoslavija utvrditi, i da time prestane mogunost ucenjivanja cele zemlje od strane jednog njenog dela i svesnog, u sutini petokolonakog, ruenja Jugoslavije. (NIN, 1. april 1990) 3. april Pripadnici Zdrenog odreda milicije iz Hrvatske , u sastavu SSUP, povlae se sa Kosova. 22. april U Hrvatskoj odran prvi krug prvih viestranakih izbora. 26. april Batri Jovanovi, delegat: Naime, uklonili su se oni koji su drsko ignorisali vekovnu tradiciju duhovnog jedinstva Crne Gore i Srbije. Suprotno je stvarnim injenicama govoriti o optemedijskom ratu u Jugoslaviji. U pitanju je propagandni rat odnosno hladni rat iz Hrvatske i Slovenije i delom Bosne i Hercegovine protiv Crne Gore i Srbije. Taj propagandni rat je slian ratno hukakoj propagandi protiv Srbije iz Bea, Berlina i Budimpete posle Sarajevskog atentata 1914.g.....Stvorena je masovna psihoza opasnosti od agresije Srbije.(STENOGRAFSKE BELEKE, Skuptina Srbije, 8. sednica Drutveno politikog vea , 26. april 1990) Maj 6. maj Drugi kurg izbora u Hrvatskoj. HDZ osvojila dve treine poslanikih mesta u sva tri vea Sabora Hrvatske. Dobila je 41,5 odsto glasova, a Franjo Tudjman je izabran za predsednika. 13. maj U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici izmedju zagrebakog Dinama i beogradske Crvene Zvezde dogodio sekrvavi obraun navijaa ova dva kluba.

36

37

Vukovarska tragedija 1991 15. maj Za predsednika SFR Jugoslavije izabran Borisav Jovi, predstavnik Srbije. 18. maj Posle isceniranog napada na lana Srpske demokratske stranke u Benkovcu, Miroslava Mlinara, SDS odluio da zamrzne odnose sa Saborom Hrvatske i povue svojih pet zastupnika iz Sabora. 20. maj Jovan Rakovi, osniva Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj: (...) Srpska demokratska stranka je na izvjestan nain podigla srpski narod. Podigli smo ga iz letargije u kojoj je bio, iz lai u koje je duboko utonuo. Nigdje se tako uspjeno ideoloka magla nije irila kao medju Srbima u Hrvatskoj. Stvaran je laan osjeaj da su Srbi u Hrvatskoj zatieni samo onda ako ovom zemljom vladaju komunisti, a svaka druga vladavina osim komunistike dovodila je srpski narod u Hrvatskoj u krizu. To nije istina. (...) SDS ima ne samo ambicija nego i zadatak da postane univerzalna stranka srpskog naroda. Mi emo se iriti i u Srbiju i ve smo se proirili u Beogradu, mi emo se do konca mjeseca organizovati u Novom Sadu... (NIN, 20. maj 1990) 30. maj U Zagrebu odrana prva sednica novoizabranog Sabora i proslavljen Dan dravnosti Republike Hrvatske. Vanredni kongres SKJ zavrio bez uea delegata SK Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Jun 20. jun Predsednitvo SR Hrvatske usvojilo predlog za promenu Ustava i naziva Republike. Iz naziva izbrisan socijalizam i promenjeni dravni simboli. Na pojavu ahovnice na dravnoj zastavi u Kninu je aktivirana inicijativa (od 6. juna) o osnivanju regionalne zajednice est likih i severnodalmatinskih optina. 22. jun Dr Vojislav Maksimovi, profesor Filozofskog fakultet u Sarajevu:

Vukovarska tragedija 1991 Olako se nai politiari i ustavotvorci igraju, iritirajuci veoma jak nacionalitet, a zamiljajui Bosnu i Hercegovinu kao drvu graana. Za tako neto nije vrijeme. Ovo je zemlja naroda, tj.onih koji se zovu istorijskim, zemlja Srba, Muslimana i Hrvata. Neki sada prave i drukiji poredak u navoenju, ali ja sam navikao na onaj stari kad je takoe uzimana brojnost....Nikakve granice nisu vjene, ali se tano zna da je opasno svako pomjeranje ....U okvirima Bosne i Hercegovine mogue je drugaije regionalno ureenje i odreenje sa dogovorenim stepenima autonomije u nekim krajevima koje nose odreene specifinosti-Bosanska krajina i Hercegovina, naprimjer. (NIN, 22. jun 1990, br. .2060, Srbi strepe od koalicije) 29. jun Budimir Kouti, profesor Pravnog fakulteta: Mi moramo shvatiti u kojoj poziciji se nalazi srpski narod u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, a pogotovu stoga kada je cela naa federalna republika napravljena tako da srpski narod bude u manjini. Ne smemo zaboraviti da 1948. godine bilo skoro tri miliona Srba u podruju bive Vojne krajine. Oni su danas tako pocepani i podeljeni i praktino stavljeni u poziciju da se bore ak i za svoju minimalnu egzistenciju, da im je sve ono to se deava u Srbiji veoma znaajno, njih se potresi u njoj i te kako tiu. Oni odista moraju imati pravo da kau svoju re o svim bitnim pitanjima, a pre svega o Ustavu Srbije. (NIN, Razlozi za referendum, 29. jun 1990) Jul 20. jul Rade Gruji, novinar: Veliina Markovieve demagogije, njegov neprincipijelni dribling u uglu terena, pored korner zastavice, ponovo je bacio publiku u stanje egzaltacije, i pored svih upozorenja strunjaka da takav dribling ne vodi golu i pobedi. Legende, uostalom uvek nastaju iz beznaa.(Duga, br. 422, 20-27. juli, 1990, Pincipijelno driblovanje) 25. jul Sabor SR Hrvatske usvaja Amandmane na Ustav Republike Hrvatske. Menjaju se dravni simboli: petokraka je zamenjena ahovnicom (povjesni hrvatski grb). U isto vreme je u Srbu je odran Sabor Srba na kome je usvojena Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda i osnovano Srpsko

38

39

Vukovarska tragedija 1991 nacionalno vijee kao organ Srba u Hrvatskoj, to je dr Jovan Rakovi, lider Srpske demokratske stranke, ocenio kao srpski ustanak bez oruja. Avgust 29. jul Predsednik SIV Ante Markovi na mitingu na Kozari pred oko sto hiljada ljudi objavljuje osnivanje sopstvene stranke Saveza reformskih snaga Jugoslavije. 3. avgust Antonije Isakovi, akademik: Raniji izvori antisrpske koalicije bili su na Istoku. Kominterna i Moskva. Sad su se ti izvori premestili na susedni zapad i na daleki zapad. Sadanja antisrpska koalicija mnogo je lukavija, suptilnija. Njenu poslednju kreaciju izveo je Ante Markovi na Kozari.....Nije sluajno odabrana Bosna, Kozara.Tamonji srpski narod je krvavo platio poslednji rat. Bukvalno je ceo narod sa decom i bebama unitavan i odvoen u Jasenovac....Ni bez jednog jugoslovenskog naroda se ne moze govoriti ni raspravljati o Jugoslaviji. Zato se onda zaobilazi srpski narod, zapravo njegova republika? Koje su to zelje i namere? Treba se leiti od kokojeg slepila. Koprenu s oiju zdrati, ma koliko to bilo bolno.Jugoslaviju ne treba traiti tamo gde je nema. I to e biti jedan od prvih zadataka socijalistike partije. (NIN, 3. avgust 1990, br. 2066, Zato smo protiv odluke predsednika vlade) Dr Milorad Ekmei, akademik: Ova se stranka pojavila odve kasno, kada su duhovi izali iz boce, kada ne izgleda verovatno da bi se oni bez prihvatanja oruja tamo mogli ponovo vratiti....Nije dobar znak to je ova stranka poela u Bosni, gde je raspoloenje za Jugoslaviju uvek bilo visoko, a ne u Hrvatskoj gde je na izmaku. (NIN, 3. avgust 1990, br.. 2066, Zato smo bili protiv odluke predsednika vlade) Dr Jovan Rakovi, akademik: Markovi je iskoristio jadan odnos Srba prema jugoslovenstvu. Sa Srbima u etnikom smislu barem, do sada, je bilo izjednaeno pripadnitvo Jugoslaviji sa etnikom pripadnou srpstvu. Stvorena jedna identifikacija izmeu srpstva i jugoslovenstva. Jugoslovenstvo i srpstvo postali su legura za Srbina.To je najvea srpska istorijska pogerka (NIN, 3. avgust 1990, Zato smo bili protiv olduke predesdnika vlade) Matija Bekovi, akademik: U naelu podravam svaku novu stranku. Pogotovu one koje osnivaju okretne linosti kakav je nesumnjivo gospodin Markovi. Nevolja je to je on ne samo lan jedne stranke, nego i predsednik

Vukovarska tragedija 1991 vlade.Ta vlada me vie potsea na onu izbegliku i umesto u Londonu mogla bi se preseliti u Vaington ili Brisel.(NIN, 3. avgust 1990, Zato smo bili protiv odluke predsednika vlade) Dobrica osi, akademik: Politiki razum nalae da se sa svim konsekvencama uvidi jugoslovenska istina. Mi smo zemlja raskola i mrnjenacionalnih, verskih, socijalnih. Mi jo ne pucamo i ne ubijamo se zato to smo ubeeni da smrt nije najvee zlo koje moemo jedni drugima da inimo.Teko je shvatiti zato predsednik Markovi ignorie politiku realnost Jugoslavije, a jo teze poverovati da se ona na stranakim izborima moze prevazii. Jer Hrvatska i Slovenija su se na demokratskim izborima izjasnile da stvore samostalne nacionalne drzave koje mogu biti samo u uslovnom, slobodnom savezu sa ostalim juznoslovenskim republikama.(NIN, 3. avgust 1990, Zato smo bili protiv odluke predesdnika vlade) Kosta Mihailovi, akademik: Vani uzroci ua privredno zaostajanje Srbije, izmedju ostalih, je preselenje industrije iz Srbije do 1953. godine pa i kasniej, uz zabranu da se u severnoj Srbiji i Vojvodini grade industrijski objekti. Taj razlog je nedovoljno ispitan i ocenjen uzrok zaostajanja Srbije. Najnovija istraivanja Ekonosmkog fakulteta u Beogradu proirila su saznanja o tom preselenju, naravno u meri koliko je to doputao oskudan i u velikoj meri uniten dokumentacioni materijal. Prema tim istraivanjima razmere preseljenja su bile vee nego to se prvobitno pretpostavljalo. Preselenja su obuhvatile itave fabrike, a izmetane su i pojedine maine ime je ponekad uziman i najvaniji deo fabrika. (NIN, Zato je Srbija zaostajala, 3. avgust 1990) 4. avgust Antonije Isakovi, akademik: Osvrui se na nedavni govor Ante Markovia, akademik Isakovi je to ocenio demagoki potez. Mesto u Sloveniji ili Hrvatskoj, Markovi je govorio narodu koji je strahovito stradao i koji sigurno zna ta znai sve ovo to se deava.....Markovi nije hteo, jednostavno, da imenuje te sredine tj. da ode u Sloveniju i Hrvatsku i tamo vidi kako su izmeane jugoslovenske karte. (Politika, 4. avgust, 1990, Markovi pokuava da napravi smutnju, Sednica Odbora za formiranje SPS Rai) 5.avgust Brana Crnevi, knjievnik: Nije jasno zbog ega u ovoj dravi jedino stranka Ante Markovia nije dala spisak lanova vlade koji uestvuju u formiranju ove stranke. Ja sam zaprepaen postojanjem dva Markovia. Graanin Markovi odlazi na Kozaru, a predsednik Markovi na godinji

40

41

Vukovarska tragedija 1991 odmor.(Politika, 5. avgust. 1990, Zaprepaem sam postojanjem dva Markovia) 13. avgust Borisav Jovi, predsednik Predsednitva SFRJ, primio je delegaciju iz Jknina koja ga je informisala o ugroenosti Srba u Hrvatskoj. 16. avgust Srpsko nacionalno vijee je donelo odluku o raspisivanju referenduma o autonomiji Srba u Hrvatskoj, na koju su hrvatske vlasti reagovale najavom da e referendum spreiti svim sredstvima pravne drave. 17. avgust Kao odgovor na noni napad specijalnih snaga hrvatske policije na stanicu milicije u Benkovcu, Srbi otimaju oruje od rezervnog milicijskog sastava i podiu barikade na saobraajnicama. To je praktino bio poetak srpskog ustanka u Kninskoj krajini. 20. avgust Zbog dogadjaja u Kninu SIV traio od hrvatskih vlasti da ne spreavaju plebiscit Srba, a od stanovnika Kninske krajine da uklone barikade. 24. avgust Na vanrednom zasedanju hrvatskog sabora zbog nemira u Kninskoj krajini usvojena je Rezolucija o zatiti ustavnog poretka o nacionalnim poravima u Hrvatskoj, a umesto Stipe uvara za lana Predsednitva SFRJ iz Hrvatske izabran Stjepan Mesi. Septembar 6. septembar Antonije Isakovi, akademik: Nije sluajno to u isto vreme Ante Markovi osniva svoju stranku, sto trajkuju na Kosovu i to ameriki kongresmeni etaju Srbijom. (Politka, 6.septembar1990, Antisrpska koalicija opet vrlo aktivna, Bor, 6. septembar 1990) 15. septembar Miodrag Jovii, akademik: Ako Jugoslavija i dalje bude postojala kao federacija, inaugurisana Ustavom SFRJ iz 1974, novi srpski ustav e

Vukovarska tragedija 1991 nedvosmisleno biti suprotan saveznom ustavu. On nije koncipiran kao ustav federalne jedinice, ve kao ustav nezavisne drave (bez obzira na to da li bi ona bila lanica konfederacije ili posebna dravnopravna zajednica). (NIN, 14. septembar 1990) 27-30 septembar Zbog pokuaja premetanja oruja iz milicijskih stanica u optinama sa veinskim srpskim stanovnitvom na Baniji dolazi do masovnijeg okupljanja Srba. Interveniu specijalne snage MUP Hrvatske i hapse 360 ljudi. Srbi iz Petrinje trae zatitu u vojnoj kasarni. Oktobar 3. oktobar U Kninskoj krajini blokira sav drumski i elezniki saobraaj. 6. oktobar Objavljen je projekat konfederalnog modela jugoslovenske zajednice, koji su predsednitva Republike Hrvatske i Republike Slovenije 3. oktobra dostavila Predsednitvu SFRJ. 16. oktobar U Zagrebu je vraen spomenik Banu Jelaiu, a na zasedanju Sabora fiziki je napadnut jedan srpski zastupnik, jer je novu hrvatsku zastavu nazvao faistoidnom. 23. oktobar Skuptina Srbije donosi Uredbu o uvodjenju poreza i taski na robu iz Slovenije i Hrvatske. Novembar 9. novembar Dr Radovan Karadi, predsednik SDS: I borci masovno prilaze stranci. Vide da se na njihove oi tope svi rezultati njihive borbe i uspostavlja novi NDH, protiv koje su dizali ustanak (....) jedino ponegde boraka rukovodstva jo ne shvataju da im je naa stranka bliza nego socijalisti i komunisti koji proturaju da smo protiv borakih penzija i drugih steenih prava (... )Ne bi to bilo prvi put u istoriji da srpska borba za slobodu rui

42

43

Vukovarska tragedija 1991 drzave i carstva. Boljevika antisrpska vladavina mnogo je otetila Srbe, ali je ipak prerano posrnula. Jo je ostalo dovoljno Srba, nisu svi Srbi iseljeni, odroeni, rasrbljeni, niti su svi Srbi uplaeni. Nacionalno buenje Srba uvijek je istorijski dogaaj, pa je i sada tako. Svima je poznato da Srbi ni pod kakvim okolnostima nee pristati da ive u vie samostalnih drzava i da svuda izvan Srbije budu nacionalna manjina. Srbi e ostati u jednoj drzavi, federativnoj Jugoslaviji, ma kolika ona bila.(NIN, 9.novembar 1990, br.2082, Srbi izvan bosanskog lonca, razgovor vodio Milorad Vueli) Dobrica osi, akademik: Ovaj trenutak je istorijski: ostvaruje se oslobodilako i demokratsko jedinstvo srpskog naroda u tenji za novom dravom novim drutvenim poretkom.(NIN, 9. novembar 1990, Pozdrav) 29. novembar U Hrvatskoj prvi put nije proslavljen dravni praznik Dan Republike. U Dvoru na Uni uhapen eljko Ranatovi-Arkan sa orujem i etnikim obelejima. Za patrijarha Pavla SPC izabran episkop Pavle. Decembar 3. decembar Objavljen intervju sa Veljkom Kadijeviem, saveznik sekretarom za odbranu, u kome se zaloio za jedinstvenu i socijalistiku Jugoslaviju. Ovaj intervju je u Hrvatskoj i Sloveniji protumaen kao pretnja njihovim republikama. 4. decembar Mihajlo vabi, predsednik SUBNOR Srbije: Borci su za leve snage, pre svega za SPS. Sednica Republikog odbora SUBNOR Srbije. Poziv borcima da ne daju glas Savezu reformskih snaga. (Politika, 4. decembar 1990) 6. decembar Danko Popovi, knjievnik: Samo u obnovi srpske nacionalne duhovnosti je onaj model oveka (srpskog domaina, ustanika, ratnika) koji e uspeti da se uzdigne iznad poraza u koji nas je zavlaio boljeviki model apatije i entropije. Mora doi do obnove nacionalnog duha. To je pretpostavka naeg postojanja. U ta smo se za ovih pola veka bili pretvorili i kao linosti i kao narod? Od linosti su postale individue, od naroda stanovnitvo. U Glasu crkve, u tom glasilu koje je prednjailo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi zahvaljujui naem, sada ve blaeno upokojenom vladici Jovi abako-

Vukovarska tragedija 1991 valjevskom, i smelom glavnom uredniku Ljubi Rankoviu, ja sam pisao o tome da je Beograd duan da podigne spomenik rtvama ustakog terora. To su srpski muenici koje je reka Sava prinela Beogradu. Danas Srbija ne zna ni gde su grobovi tih muenika. Ni krsta na tim grobovima, ni opela ni cveta, ni slova u crkvenom kalendaru. Smatrao sam da je dunost da Beograd ispravi svoj greh prema novomuenicima. Ako u Hrvatskoj nisu mogli biti udostojeni moralo se to dogoditi u Beogradu. (...) Stvaranjem nacionalnih drava koje e nacionalnim manjinama priznavati sva prava to im za taj status pripadaju (reilo bi se pitanje Srbije)....to se Srbije tie, stvaranjem velike Srbije. Sve drugo su prazne prie. Ne valjaju drave koje nisu nacionalne....Ako ne stvorimo nacionalne drave, ako ostanemo u Jugoslaviji, ni nai se unuci nee smiriti u jednoj normalnoj, demokratskoj drzavi.. (...) to se Crnogoraca tie, o njihovoj sam nacionalnoj pripadnosti uio od Njegoa. Makedonska pria je neto sasavim drugo. Srpska politika prema Makedoniji krahirala je poodavno. Ta politika je bila puna zabluda i pogreki. Mnogo smo mladih grobova ostavili po toj geografskoj karti, uzalud. Da smo ranije bili pametni u odnosu na tu zemlju drugaije bi nam bilo brojno stanje....to se pre budemo deziluzionisali u odnosu na Makedoniju, bie bolje. Uistinu, Srbe interesuje samo Kumanovska oblast i Skopska Crna gora....ja mislim da su muslimani sada postali Muslimani, ali to za nas Srbe nije vano.Vano je da se prozre ozbiljnost koju oni znae za Srbe. Da je u stvaranju jednog srpskog pokreta ili stranke zajedno krenuo vei broj poznatih intelektualaca nacionalni pokret bi bio mnogo jai od samog poetka, bio bi mnogo zreliji, utemeljeniji, lien egzobicionizma i folklornog primitivizma. Reim u tom sluaju ne bi imao snage da se sa tako uozbiljenim nacionalnim pokretom i egai. Smena su poreenja koja neorojalisti ine u Srbiji kada srpsko raspoloenje prema monarhiji porede sa monarhizmom zapadnoevropskog dravnog legitimizma. Nikada monarhizam u Srbiji nije bio samo simbol dravnosti, dravna dekoracija, znak kontinuiteta, nego ivo prisustvo u zaarenom jezgru narodne borbe. Nikada ni jedan srpski monarh nije padao sa neba, nego se na nebo podizao sa srpske zemlje, tragine i svemone. Na nebo se peo zaslugama steenim u srpskoj istoriji. Srpsko spasenje je u srpskom nacionalizmu, kao to je i japanski nacionalizam izvor japanskog privrednog uspeha, uspeha koji nije samo privredni.(Duga, br. 438, 6-20, decembar 1990, Oslobadjanje oslobodioca, razgovarala Ljiljana Habjanovi urovi)

44

45

Vukovarska tragedija 1991 Dobrica osi, akademik: (...) Za opstanak Jugoslavije svakako su presudni srpsko-hrvatski odnosi. Od pedesetih godina, komunistiki reim u Hrvatskoj ponitavao je nacionalna prava srpskog naroda u Hrvatskoj izborena u antifaistikoj borbi i od genocida preivele Srbe podvrgao nacionalnom obespravljenju, tihoj asimilaciji, ekonomskom osiromaenju, to je uslovilo njihove masovne migracije, najvie u Republiku Srbiju. Sadanja vlast Hrvatske demokratske zajednice, oslonjena na isprovocirana antisrpska raspoloenja i masovnu ovinistiku euforiju. (...) Srpski narod ne moe da prihvati konfederaciju sadanjih republika, jer njihove granice nisu legitimne ni u dravnopravnom smislu; te su granice odredjene politikim ciljevima i kriterijumima Komunistike partije Jugoslavije, pa samim ruenjem komunistikog reima one gube istorijsku zasnovanost, a nemaju nikakvu medjunarodnu regularnost. Prihvatanjem konfederacije jugoslovenskih drava, etvrtina srpskog naroda, odnosno vie od dva miliona Srba, postalo bi nacionalna manjina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izloena srbofobinim ideologijama. Kofederalnim reenjem jugoslovenske dravne krize nacionalni antagonizmi ne samo da se ne bi uklonili, nego bi se silno uveali. (NIN, Rimska beseda na seminaru Socijalistike partije Italije Kuda ide Jugoslavija- 6. decembar 1990) 10. decembar Poruka sa zasedanja Sabora SPC: Uloga crkve je da sabira i ujedinjuje Pored kadrovskih odluka...ovo najvie telo SPC odluilo je takoe da idua godina bude posveena liturgijsko-molitvenom obelezavanju 50.godinjice stradanja SPC i srpskog naroda 1941. osobito genocida iz vremena rata... Sabor je najveu panju posvetio iznalaenju duhovnih lekova za dve duboke rane na organizmu Srpske crkve na dva raskola: Makedonska pravoslavna crkva i tzv. Slobodna Srpska crkva u dijaspori. (Politika, 10. decembar 1990) 21. decembar tampa objavljuje da je u zemlju ehoslovakim avinom dopremljena velika koliina oruja za potrebe Hrvatske. 22. decembar Sabor Hrvatske usvojio novi Ustav Republike Hrvatske (tzv. Boini ustav), kojim se p republika Hrvatska proglaava nacionalnom dravom Hrvata. Dr Ljubomir Tadi, akademik: Dakle, ako ovo sada hoemo objektivno da analiziramo, bez razoaranja, onda moramo da imamo u vidu i

Vukovarska tragedija 1991 tu injenicu. Danas smo svedoci mnogih apsurda. Jo uvek moete da ujete kako je Slobodan Miloevi omoguio pobedu Franje Tumana. To je strana glupost jer gde je Slobodan Miloevi bio 1971? Ko je tada omoguio MASPOK? ta je uticalo na animozitet kod Slovenaca? ime su Slovenci ili slovenaka oligarhija bili ugroeni u srpskoj politici (...) Iza toga stoji jedna kalkulacija, jedan stav da im takva Jugoslavija vie nije potrebna. (....) ta je radio Miloevi? Miloevi je postavio pitanje ravnopravnosti Srbije u toj konfederaciji. To je njegov kljuni greh na osnovu koga je on doekan na no. Za mene je Ante Markovi izvrni direktor MMF. Sad mi je njegov fenomen federacije neto jasniji. ovek usput izjavi da mu je potpuno svejedno da li je Jugoslavija federacija ili konfederacija. To rei znai izjasniti se za koncept Jugoslavije koji nije federativni.(Duga, br. 439, 20. decembar.-6. januar.1991, Zato smo izgubili) 27.decembar Dr Kosta Mihailovi, akademik: Ja sam ponosan to sam koautor Memoranduma .Mislim da je to sjajan dokument koji je dijagnosticirao situaciju. Oni koji su kritikovali Memorandum nikada nisu uli niti su mogli da uu u sutinsku raspravu ta taj dokument sadrzi. A re je o dokumentu koji je znaio krupan korak u sagledavanju nae drutvene stvarnosti i silno je uticao na kritiko miljenje u naoj javnosti, razotkrivi mnoge odnose koji su bili i deformisani i prikriveni. Ti kvaliteti se Memorandumu ne mogu osporiti. (Politika, 27. decembar 1990, Sluim svom naunom uverenju)

1991Januar 4. januar Formiran SUP Krajine, na osnovu odluke Izvrnog vijea SAO Krajine, kao jedini nadleni organ za obavljanje delatnosti iz oblasti unutranjih poslova i javne sigurnosti na podruju SAO Krajine. 9. januar Predsednitvo SFRJ izdalo Naredbu o rasformiranju svih neregularnih oruanih snaga i o vraanju oruja, ilegalno unetog u zemlju, najbliim ustanovama ili jedinicama JNA. Slovenija i Hrvatska izjavile da nee dozvoliti sprovodjenje

46

47

Vukovarska tragedija 1991 ove naredbe na svojoj teritoriji, jer bi to bilo uplitanje JNA u poslove nadlenosti MUP. 13. januar U Kninu i Krajini ponovo zavedena nona deurstva zbog koncentracije velikih snaga MUP Republike Hrvatske. 15. januar SIV dostavio Skuptini SFRJ stavove o stanju u zemlji i merama za prevazilaenja tog stanja. 16. januar Savezni ustavni sud suspendovao dve odluke kojima se vri diskriminacija preduzea iz drugih republika. Re je o odluci Skuptine Srbije o uvodjenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske i odluci Sabora Hrvatske o posebnim taksama na imovinu fizikih lica iz Srbije. 17. januar Na sastanku delegacija Hrvatske i Slovenije u Mokricama postignut je dogovor o saradnji na poslovima odbrane i bezbednosti. 18. januar Milan Babi, predsednik Srpskog nacionalnog vea: Srpska autonomna oblast Krajina nije plod niijeg i nikakvog hira, a najmanje haj