Superraunari

Superraunari

Superraunar je veoma moan raunar velikog kapaciteta, sposoban da obradjuje veliku koliinu podataka u veoma kratkom vremenu. Ovakvim raunarima obino se smatraju raunari velikih mogunosti i brzine obrade, ija konstrukcija nije zasnovana na fon Nojmanovoj arhitekturi nego na paralelizaciji raunarskog procesa.

Iako su dananji stoni raunari po snazi jai od superraunara pravljenih pre samo jedne decenije, moe se rei da su zajednike karakteristike superraunara bez obzira na period u kome su se javljali:

najvea raspoloiva brzina obrade, najvea mogua veliina memorije, najvee fizike dimenzije, i najvea cena (u poredjenju sa ostalim raunarima).Superraunari se koriste za reavanje problema koji zahtevaju izraunavanja visokih performansi. Na samom vrhu se nalaze problemi koji pripadaju klasi velikih izazova. Ovoj klasi pripadaju problemi koji se ne mogu reiti u realnom vremenu korienjem danas raspoloivih raunara. Namenjeni su za naunotehnike proraune s ogromnim brojem raunskih operacija. Takvi prorauni obino su potrebni u: meteorologiji, seizmologiji, hidrologiji i za vojne potrebe.

Ovi raunari su poeli da se proizvode krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina. U to vreme najpoznatiji su bili raunari firmi Cray (Cray 1, Cray H-MR, Cray Y-MP,...) i CDC (Control Data Corporation - Cyber 205). Kasnije su i drugi proizvoai poeli da proizvode superraunare, kao, na primer: Fujitsy, Hitachi, NEC.

Oni se proizvode u malom broju primeraka jer je podruje njihove primene ogranieno, a i zahtevaju specijalne uslove korienja i odravanja (hlaenje vodom ili tenim azotom).

CRAY-1

ASCI White - prvi superraunar sa brzinom veom od 10Tflops-a

NEC Earth Simulator 5120 - najbri superraunar dananjice

Personalni raunari

Prvi mikroprocesor proizvela je firma Intel 1971. godine i to je bio etvorobitni procesor sa oznakom 4004. Godinu dana kasnije (1972) ista kompanija je proizvela novi, osmobitni procesor 8008. Pored Intela, i druge kompanije su poele da proizvode mikroprocesore (Motorola, Zilog, MOS Technology, Texas Instruments, Natiolal Semiconductor). Ovi sofisticirani mikroprocesori malih dimenzija bili su jeftini, a mogli su da rade kao i veliki raunari. Da bi se koristili, trebalo je dodati memoriju i tastaturu za unos podataka, a kako bi se videli rezultati obrade, bile su potrebne dodatne jedinice - ekran ili tampa. Tako bi mikroprocesor mogao da obrauje podatke, tj. bio bi raunar u ipu. Nije trebalo dugo ekati da ovi ipovi budu ugraeni u mikroraunare, ime je otvoren put njihovoj masovnoj primeni.

Raunar je postao dostupan svima, otuda i naziv personalni raunar.

Prvi personalni raunar

Prvi personalni raunar MITS Altair pojavio se 1975. godine. Projektovali su ga Ed Roberts i Bill Yates, a bio je namenjen hobistima. Prodavao se uglavnom u delovima, za sastavljanje, mada je postojala mogunost kupovine i sastavljenog raunara. Imao je memoriju od 256 K. Nije imao tastaturu, ekran ili tampa, ni eksternu memoriju. Programirao se pomou prekidaa na kuitu, a kao izlaz koristio je sijalice. Zbog svoje kompleksnosti nije bio iroko prihvaen.

Apple

Steve Jobs i Stephen Wozniak takoe su se iz hobija bavili raunarima. Oni su u Jobs-ovoj garai razvili raunar koji su nazvali Apple I. Raunar se prodavao sastavljen ili u delovima, sa uputstvom za sastavljanje. Zbog toga je prodato manje od 200 sastavljenih raunara.

Godine 1977. predstavljen je novi model, Apple II, koji je ukljuivao tastaturu, napajanje i mogao da generie grafiku u boji; godine 1978. uvedena je i jedinica za diskete umesto magnetnih kaseta na kojima su se do tada skladitili programi. Do 1983. godine prodato je milion ovih raunara, a naredne godine jo milion. Kompanija koju su osnovali, Apple Computers, imala je najbri rast u amerikoj istoriji. Godine 1985. oba osnivaa su napustila kompaniju, Wozniak zato to nije mogao da radi u velikoj kompaniji, a Jobs je bio otputen od profesionalnih menadera koje je zaposlio jer se njegova filozofija nije slagala s njihovom.

Godine 1983. kompanija Apple Computers uvela je raunar Lisa (na slici gore), koji je bio jednostavan za rukovanje. Njegovo korienje bilo je zasnovano na grafikom okruenju i pokazivanjem na komande u obliku sliica i menija na ekranu pomou mia. Ovaj raunar je imao ogranien uspeh, ali je otvorio put razvoju novog tipa, Apple Macintish, koji je napravio prodor u ovom polju. Kada je 1985. godine Apple uveo tampa Apple LaserWriter, udareni cy temelji stonom izdavatvu. U prvoj polovini osamdesetih godina pojavio se vei broj kompanija koje su proizvodile personalne raunare. Kod nas su bili najpoznatiji ZX 80 i ZX 81 (Clive Sinclair) i Commodore 64. Ovi raunari su imali procesor, memoriju i tastaturu. Kao izlaznu jedinicu koristili su TV, za uvanje programa kasetofon, a programski jezik bio je BASIC. Primeri poznatih domaih raunara iz tog doba su: GALAKSIJA, Pekom, Tim 011, Oric Nova i Ei Lira. IBM

Uvidevi uspeh raunara Apple II, i kompanija IBM se upustila u posao s raunarima zasnovanim na mikroprocesoru i razvila sopstveni mikroraunar pod imenom IBM PC (na slici dole). Raunar je predstavljen 1981. godine i ubrzo je postao standard oko koga su brojne druge kompanije dizajnirale svoje raunare.

Razvoj IBM PC raunara se u narednim godima odvijao na sledei nain:

1983. - IBM predstavlja novi raunar IBM PC/XT (Extended Technology) s memorijom od 128 do 256 kB i diskom od 10 MB. 1984. - IBM predstavlja raunar AT (Advanced Technology), baziran na Intelovom procesoru 80286, kome je kasnije dodat i koprocesor 80287. Memorija je mogla da bude do 512 kB i disk do 20 MB. Raunar je imao i disketne jedinice od 360 kB i 1,2 MB. Ovaj model je postao standard za personalne raunare. PC raunare poele su da proizvode i mnoge druge firme, a nazivaju ih IBM kompatibilnim PC raunarima. 1986. - Compaq uvodi prvi PC baziran na procesoru Intel 80386. 1987. - IBM uvodi svoju familiju PS/2 i prodaje preko milion komada do kraja godine. 1989. - Uvode se prvi raunari bazirani na procesoru 80486. 1990. - Microsoft uvodi operativni sistem Windows 3.0. 1991. - Vie proizvoaa uvodi notebook PC raunare. 1992. - Microsoft uvodi operativni sistem Windows 3.1 i prodaje preko 10 miliona primeraka. 1993. - Poinje isporuka raunara baziranih na procesoru Pentium. Pentium procesor je do danas modifikovan u verzije Pentium II, Pentium III i Pentium IV, nakon ega su poeli da se proizvode raunari zasnovani na procesori koji unutar istog kuita objedinjuju 2, 4 ili 8 procesorskih jezgara. Modularnost personalnih raunara

Za svoju popularnost i iroku rasprostranjenost, osim niske cene i veoma dobrih karakteristika ostvarenih razvojem raunara, personalni raunari duguju i svojoj modularnosti.

Svaki personalni raunar sastavljen je iz pojedinanih delova (modula) koji svi zajedno ine skladnu celinu. Ti delovi su danas najee: matina ploa, procesor, unutranja memorija, grafika kartica, hard disk, flopi disk, razni optiki uredjaji, monitor, mi, tastatura, tampa, itd. Bez obzira na injenicu da su pojedini delovi medjusobno uslovljeni tipom i oblikom, svaki pojedinani deo je veoma lako mogue zameniti novijom, usavrenijom, kvalitetnijom verzijom. Na taj nain mogue je personalni raunar stalno unapredjivati, poboljavati, bez da se mora kupiti potpuno nov raunar.