SUPARNIČARSTVOSUPARNIČARSTVOSUBJEKTIVNA KUMULACIJASUBJEKTIVNA KUMULACIJA

Litis consortiumLitis consortium

Pojam suparniPojam suparniččarstvaarstvaPojam suparniPojam suparniččarstvaarstva

Kumulacija subjekata u istoj stranaKumulacija subjekata u istoj stranaččkoj ulozikoj uloziKumulacija subjekata u istoj stranaKumulacija subjekata u istoj stranaččkoj ulozikoj ulozi

(subjektivna kumulacija)(subjektivna kumulacija)AktivnoAktivnoAktivnoAktivno

PasivnoPasivno

sud ObostranoObostrano

Tu`ilac Tu`eniTu ilac Tu eni

Konstrukcija suparniKonstrukcija suparniččarstvaarstvaKonstrukcija suparniKonstrukcija suparniččarstvaarstva

KodKod suparnisuparniččarstvaarstva postojipostoji vivišše e tutužžbibi –– brojbroj tutužžbi bi jednakjednak jeje brojubroju licalica uu istojistoj stranastranaččkojkoj uloziulozijednakjednak je je brojubroju licalica u u istojistoj stranastranaččkojkoj uloziulozi

KolikoKoliko je je licalica u u istojistoj stranstranččakojakoj uloziulozi, , tolikotoliko je je parnicaparnica ii tolikotoliko procesnihprocesnih odnosaodnosa, , zanovanihzanovanihpp pp ,,izmedjuizmedju sudasuda ii svakogsvakog odod suparnisuparniččaraara

SvakiSvaki suparnisuparniččarar vodivodi svojusvoju parnicuparnicu samostalnosamostalnopp jj pp MnoMnožžinaina samostalnihsamostalnih parnicaparnica formalnoformalno se se vodevode

kaokao jednajedna parnicaparnica

MnoMnožžina procesnih odnosaina procesnih odnosappizmedju suda i suparniizmedju suda i suparniččaraara

Tužilac

Tužilac sudsudTužilac

Medjusobni procesni odnosMedjusobni procesni odnosMedjusobni procesni odnos Medjusobni procesni odnos suparnisuparniččaraara

Kako i kada se zasniva?Kako i kada se zasniva?Kako i kada se zasniva?Kako i kada se zasniva?

SuparniSuparniččarstvo je fakultativna procesnopravnaarstvo je fakultativna procesnopravnaSuparniSuparniččarstvo je fakultativna procesnopravna arstvo je fakultativna procesnopravna ustanova; ne nastaje po naloguustanova; ne nastaje po nalogu,, niti po odluci niti po odluci suda suda (nu(nužžno suparnino suparniččarstvo izuzetak?)arstvo izuzetak?)

Zasniva se voljom tuZasniva se voljom tužžioca; on je taj koji u tuioca; on je taj koji u tužžbi bi odredjuje broj subjekata u ulozi tuodredjuje broj subjekata u ulozi tužžioca odnosno uioca odnosno u

Spajanje parnica ne odredjuje broj subjekata u ulozi tuodredjuje broj subjekata u ulozi tužžioca, odnosno u ioca, odnosno u ulozi tuulozi tužženog enog (izuzetak (izuzetak –– kad u toku parnice dodje od kad u toku parnice dodje od univerzalne sukcesije u kojoj se kao sukcesori pojavljuniverzalne sukcesije u kojoj se kao sukcesori pojavljee

dovodi do zasnivanje ič tmnomnožžina lica)ina lica)

Zasniva se pokretanjem postupka, podizanjem tuZasniva se pokretanjem postupka, podizanjem tužžbe, ili be, ili suparničarstvap j p p , p jp j p p , p j ,,

nastaje naknadno, pronastaje naknadno, prošširenjem tuirenjem tužžbe na novog be na novog tutužženog, odnosno pristupanjem novog lica uz tuenog, odnosno pristupanjem novog lica uz tužžiocaioca

PitanjaPitanjaPitanja... Pitanja...

MoMožže li tue li tužženi svojom voljom daeni svojom voljom da MoMožže li tue li tužženi, svojom voljom, da eni, svojom voljom, da prouzrokuje suparniprouzrokuje suparniččarstvo?arstvo?

ŠŠtata ćće se dogoditi ako tue se dogoditi ako tužženi istakne daeni istakne da ŠŠta ta ćće se dogoditi ako tue se dogoditi ako tužženi istakne da eni istakne da tutužžiocu pripada materijalnopravni zahtev iocu pripada materijalnopravni zahtev prema tuprema tužženom samo u zajednici sa drugim enom samo u zajednici sa drugim li i ? K kli i ? K k ćć d t iti k j jd t iti k j jlicima? Kako licima? Kako ćće sud postupiti ako je ovaj e sud postupiti ako je ovaj prigovor osnovan?prigovor osnovan?

ŠŠtata ćće se dogoditi ako tue se dogoditi ako tužženi istakne da nijeeni istakne da nije ŠŠta ta ćće se dogoditi ako tue se dogoditi ako tužženi istakne da nije eni istakne da nije sam obavezan da ispuni zahtev tusam obavezan da ispuni zahtev tužžioca veioca većć u u zajednici sa drugim licima? Kako zajednici sa drugim licima? Kako ćće sud e sud

t iti k j j i ?t iti k j j i ?postupiti ako je ovaj prigovor osnovan?postupiti ako je ovaj prigovor osnovan?

Opravdanje ustanove Opravdanje ustanove ččsuparnisuparniččarstvaarstva

Iako izaziva izvesne procesne “komplikacije”, Iako izaziva izvesne procesne “komplikacije”, p p j ,p p j ,ustanova suparniustanova suparniččarstva postoji u svim arstva postoji u svim procesnim sistemima jer omoguprocesnim sistemima jer omoguććava da se u ava da se u jednom postupku rejednom postupku rešši vei većći broj sporova izmedju i broj sporova izmedju j p pj p p j p jj p jrazlirazliččitih licaitih lica

DVA osnovna procesna cilja:DVA osnovna procesna cilja:

Procesna ekonomija: ušteda u troškovima, vremenu, raduradu...

Pravna sugurnost (ne varie iudicetur): jednoobraznost dj j k d i t t f ktičk i it iju sudjenju kad su istovetne faktičke i pravne situacije

DopuDopušštenost suparnitenost suparniččarstvaarstvaDopuDopušštenost suparnitenost suparniččarstvaarstva

Opšte pravilo –– suparnisuparniččarstvo je uvek arstvo je uvek dopudopuššteno kad je zajedniteno kad je zajedniččko raspravljenjeko raspravljenjedopudopuššteno kad je zajedniteno kad je zajedniččko raspravljenje ko raspravljenje celishodno celishodno

Uslovi za dopuUslovi za dopušštenost suparnitenost suparniččarstvaarstva Uslovi za dopuUslovi za dopušštenost suparnitenost suparniččarstva arstva propisani zakonom: propisani zakonom:

ššti l iti l iopopššti usloviti usloviposebni usloviposebni uslovi

OpOpššti uslovi za doputi uslovi za dopušštenost tenost ččsuparnisuparniččarstvaarstva

OpOpššti uslovi predvidjeni ZPP: ti uslovi predvidjeni ZPP: ViVišš li j d tli j d t žžb tb t žžiti d bitiiti d bitiViVišše lica mogu jednom tue lica mogu jednom tužžbom tubom tužžiti, odnosno biti iti, odnosno biti

tutužžena:ena:1.1. Ako su u pogledu predmeta spora u Ako su u pogledu predmeta spora u p g p pp g p p

pravnoj zajednicipravnoj zajednici2.2. Ako njihova prava, odnosno obaveze Ako njihova prava, odnosno obaveze

proistiproističču iz istogu iz istog ččinjeniinjeniččnog i pravnognog i pravnogproistiproističču iz istog u iz istog ččinjeniinjeniččnog i pravnog nog i pravnog osnovaosnova

3.3. Ako su predmet spora zahtevi, odnosno Ako su predmet spora zahtevi, odnosno b i t t k ji i j bitb i t t k ji i j bitobaveze iste vrste, koji se osnivaju na bitno obaveze iste vrste, koji se osnivaju na bitno

istovrsnom istovrsnom ččinjeniinjeniččnom i pravnom osnovunom i pravnom osnovu4.4. Ako postoji ista stvarna i mesna Ako postoji ista stvarna i mesna jj

nadlenadležžnost za svaki zahtev i za svakog nost za svaki zahtev i za svakog tutužženogenog

Posebni uslovi za dopuPosebni uslovi za dopušštenost tenost suparnisuparniččarstvaarstva

Posebni uslovi za dopuPosebni uslovi za dopušštenost tenost suparnisuparniččarstva predvidjeni ZPP i drugimarstva predvidjeni ZPP i drugimsuparnisuparniččarstva predvidjeni ZPP i drugim arstva predvidjeni ZPP i drugim materijalnopravnim zakonimamaterijalnopravnim zakonimaPosebnim uslovima predvidjeno je Posebnim uslovima predvidjeno je zasnivanje posebnih vrsta suparnizasnivanje posebnih vrsta suparniččarstva, arstva,

šškoje se zasnivaju i kad nisu ispunjeni opkoje se zasnivaju i kad nisu ispunjeni opššti ti usloviuslovi

ŠŠta se dogadja kad sud utvrdi da nisu ta se dogadja kad sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za dopuispunjeni uslovi za dopušštenosttenostispunjeni uslovi za dopuispunjeni uslovi za dopušštenost tenost

suparnisuparniččarstva?arstva?

Donosi rešenje kojim ukida suparničarstvo i razdvaja jedinstveni postupak na onoliko j j p pposebnih postupaka koliko je lica u istoj stranačkoj ulozi

Može li sud narediti da se postupci razdvoje i kad su ispunjeni uslovi za dopuštenost p j psuparničarstva?

ODGOVOR:ODGOVOR: MOMOŽŽE !!E !!ODGOVOR: ODGOVOR: MOMOŽŽE !!E !!

Kako joKako jošš prestaje suparniprestaje suparniččarstvo?arstvo?Kako joKako jošš prestaje suparniprestaje suparniččarstvo?arstvo?

PovlaPovlaččenjem tuenjem tužžbe od strane jednog be od strane jednog suparnisuparniččara ili prema jednom supaniara ili prema jednom supaniččaru (kad aru (kad suparnisuparniččarsku zajednicu arsku zajednicu ččine dva lica)ine dva lica)Poravnanjem sa jednim od dva suparniPoravnanjem sa jednim od dva suparniččaraaraPravnosnaPravnosnažžnonošćšću delimiu delimiččne presude kojom je ne presude kojom je odluodluččeno o zahtevu jednog od suparnieno o zahtevu jednog od suparniččara ara ( kti i( kti ičč t ) ili htt ) ili ht(aktivno suparni(aktivno suparniččarstvo) ili o zahtevu prema arstvo) ili o zahtevu prema jednom od suparnijednom od suparniččara (pasivno suparniara (pasivno suparniččarstvo)arstvo)

KlasifikacijeKlasifikacijeKlasifikacije....Klasifikacije.... Prema uslovima za dopuPrema uslovima za dopušštenost:tenost:pp

MaterijalnoMaterijalno suparničarstvosuparničarstvoFFormalno suparniormalno suparniččarstvoarstvoPosebne vrste suparniPosebne vrste suparniččarstva:arstva:

NuNužžno suparnino suparniččarstvoarstvoSuparniSuparniččarstvo po tzv. tuarstvo po tzv. tužžbi glavnog mebi glavnog meššanjaanjaEventualno pasivno suparniEventualno pasivno suparniččarstvoarstvo“Zakonsko suparni“Zakonsko suparniččarstvo”arstvo”

Prema dejstvu:Prema dejstvu: Prema dejstvu:Prema dejstvu:ObiObiččno no suparničarstvosuparničarstvoJJedinstveno suparniedinstveno suparniččarstvoarstvo

Materijalno (pravo) suparniMaterijalno (pravo) suparniččarstvoarstvoMaterijalno (pravo) suparniMaterijalno (pravo) suparniččarstvoarstvo

Medju suparniMedju suparniččarima pre parnice postoji arima pre parnice postoji j pj p p p p jp p p jmaterijalnopravna veza:materijalnopravna veza:

Pravna zajednica: Pravna zajednica: Medju tuMedju tužžiocimaiocima zajednica zahtevazajednica zahtevaMedju tuMedju tužžiocima iocima –– zajednica zahteva zajednica zahteva Medju tuMedju tuččenim enim –– zajednica obavezazajednica obaveza

FaktiFaktiččka (ka (ččinjeniinjeniččna) zajednica:na) zajednica: FaktiFaktiččka (ka (ččinjeniinjeniččna) zajednica:na) zajednica: Zahtevi i obaveze suparniZahtevi i obaveze suparniččara zasnivaju se ara zasnivaju se

na na istom istom ččinjeniinjeniččnom i pravnom osnovu nom i pravnom osnovu (ne(ne “ili”“ili” vevećć “i”“i”))(ne (ne “ili”“ili”, ve, većć “i”“i”))

Zajednica Zajednica –– potpuna i delimipotpuna i delimiččnana Potpuno i delimiPotpuno i delimiččno materijalnono materijalno Potpuno i delimiPotpuno i delimiččno materijalno no materijalno

suparnisuparniččarstvo arstvo

Da apstraktno uDa apstraktno uččinimo inimo konkretnim...konkretnim...

Brankove komBrankove komššije, braije, braćća Miloa Milošš i Predrag,i Predrag,Brankove komBrankove komššije, braije, braćća Miloa Milošš i Predrag, i Predrag, vlasnici susednog placa, izgradili su vlasnici susednog placa, izgradili su septiseptiččku jamu iz koje je, zbog nepropisno ku jamu iz koje je, zbog nepropisno pp j j j g p pj j j g p pizvedenih radova, povremeno oticao izvedenih radova, povremeno oticao sadrsadržžaj i plavio Brankovo dvoriaj i plavio Brankovo dvoriššte. Branko te. Branko j j d tj j d t žžb tb t žži Mili Mil šš i P d ii P d ije jednom tuje jednom tužžbom tubom tužžio Miloio Milošša i Predraga i a i Predraga i tratražžio izmeio izmešštanje septitanje septiččke jame.ke jame.

Pit jPit jPitanja:Pitanja:Kakva je priroda veze koja postoji izmedju Kakva je priroda veze koja postoji izmedju tutužženih Miloenih Milošša i Predraga?a i Predraga?tutužženih Miloenih Milošša i Predraga? a i Predraga? Da li je suparniDa li je suparniččarstvo dopuarstvo dopuššteno?teno?

JoJošš jedan primerjedan primerJoJošš jedan primer... jedan primer...

U frabrici odlivaka eksplodirao je parni kotao i teU frabrici odlivaka eksplodirao je parni kotao i tešško ko povredio dva zaposlena radnika, Dragana i Lazara. povredio dva zaposlena radnika, Dragana i Lazara. Dragan je zadobio teDragan je zadobio tešške opekotine, dok je Lazarke opekotine, dok je LazarDragan je zadobio teDragan je zadobio tešške opekotine, dok je Lazar ke opekotine, dok je Lazar imao viimao višše sree srećće, zadobive, zadobivšši samo lake telesne i samo lake telesne povrede. Po izlasku iz bolnice, Dragan i Lazar su povrede. Po izlasku iz bolnice, Dragan i Lazar su zajedno pokrenuli parnicu protiv fabrike i trazajedno pokrenuli parnicu protiv fabrike i tražžiliilizajedno pokrenuli parnicu protiv fabrike i trazajedno pokrenuli parnicu protiv fabrike i tražžili ili naknadu pretrpljene naknadu pretrpljene šštete.tete.

Pitanja:Pitanja:Da li je dopuDa li je dopuššteno suparniteno suparniččarstvo?arstvo?Da li izmedju satuDa li izmedju satužžioca postoji pravna veza?ioca postoji pravna veza?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Da li Da li ćće sud doneti dve ili jednu presudu?e sud doneti dve ili jednu presudu?

Formalno suparniFormalno suparniččarstvoarstvoFormalno suparniFormalno suparniččarstvoarstvoLaLažžno, sluno, sluččajno, spoljaajno, spoljaššnje...nje...Medju suparniMedju suparniččarima pre parnice ne postoji nikakva arima pre parnice ne postoji nikakva

predprocesna veza, nikakva ni pravna ni faktipredprocesna veza, nikakva ni pravna ni faktiččka ka zajednicazajednica

Zahtevi suparniZahtevi suparniččara zasnivaju se naara zasnivaju se na BITNO BITNO ISTOVRSNOM ISTOVRSNOM ČČINJENIINJENIČČNOM I PRAVNOM OSNOVUNOM I PRAVNOM OSNOVU( “( “ ćć ““ ))(ne “ILI” ve(ne “ILI” većć “I” “I” –– oba elementa treba da postoje). oba elementa treba da postoje). Stoga su i Stoga su i ZAHTEVI ISTE VRSTEZAHTEVI ISTE VRSTE

NE TRAŽI SE ISTOVETNOST – DOVOLJNA JE– DOVOLJNA JE ISTOVRSNOST

Kad su Kad su ččinjeniinjeniččni i pravni osnovni i pravni osnovii??bitno istovrsni? bitno istovrsni?

ČČinjeniinjeniččni osnovni osnov zahtevazahteva je bitno istovrsan kad je bitno istovrsan kad jj jjiz iz ččinjenica kojima se zahtevi obrazlainjenica kojima se zahtevi obrazlažužu, na , na osnovu materijalnog prava, proizlaze istovrsni osnovu materijalnog prava, proizlaze istovrsni pravni zahtevi odnosno istovrsne pravnepravni zahtevi odnosno istovrsne pravnepravni zahtevi, odnosno istovrsne pravne pravni zahtevi, odnosno istovrsne pravne obaveze.obaveze.

Pravni osnovPravni osnovi zahtevai zahteva susu bitno istovrsnbitno istovrsnii kad sekad se Pravni osnovPravni osnovi zahtevai zahteva susu bitno istovrsnbitno istovrsnii kad se kad se zahtevi zasnivaju na slizahtevi zasnivaju na sliččnom pravnom osnovu, nom pravnom osnovu, ššto je faktito je faktiččko pitanjeko pitanje..

Zahtevi su bitno istovrsni ako su generičnoZahtevi su bitno istovrsni ako su generično jednaki

Primer za analizuPrimer za analizuPrimer za analizu...Primer za analizu...Elektodistribicija NiElektodistribicija Nišš podigla je tupodigla je tužžbu za isplatu bu za isplatu jj p g jp g j ppduga protiv Dragana, Slavice i Mirka i traduga protiv Dragana, Slavice i Mirka i tražžila da ila da sud presudom nalosud presudom naložži da Dragan isplati 3.000 i da Dragan isplati 3.000 din., Slavica 5.000 din., koliko svako od njih din., Slavica 5.000 din., koliko svako od njih , , j, , jduguje za utoduguje za utoššenu elektrienu električčnu energiju, a da nu energiju, a da Marko isplati 6.000 din., koje duguje po osnovu Marko isplati 6.000 din., koje duguje po osnovu ugovora o kupovini strujomeraugovora o kupovini strujomeraugovora o kupovini strujomera. ugovora o kupovini strujomera. Pitanja:Pitanja: Da li je dopuDa li je dopuššteno suparniteno suparniččarstvo u odnosu arstvo u odnosu

ičič ??na sve suparnna sve suparničičare?are? O kakvim se suparniO kakvim se suparniččarima radi?arima radi? Da li su svi zahtevi bitno istovrsni?Da li su svi zahtevi bitno istovrsni? Da li su svi zahtevi bitno istovrsni? Da li su svi zahtevi bitno istovrsni?

Materijalno i formalno suparniMaterijalno i formalno suparniččarstvo se arstvo se razlikuju u mnogo razlikuju u mnogo ččemu...emu...

l d dll d dl žž ii U U pogledu nadlepogledu nadležžnostinosti Materijalno suparniMaterijalno suparniččarstvo arstvo –– ista stvarna ista stvarna

nadlenadležžnostnostnadlenadležžnostnost Formalno suparniFormalno suparniččarstvo arstvo –– ista i stvarna i ista i stvarna i

mesna nadlemesna nadležžnost nost žž U pogledu kumulacije tuU pogledu kumulacije tužžbibi

Formalno suparniFormalno suparniččarstvo uvek prati arstvo uvek prati objektivna kumulacija tuobjektivna kumulacija tužžbibiobjektivna kumulacija tuobjektivna kumulacija tužžbibi

U pogledu ciljaU pogledu cilja Materijalno suparniMaterijalno suparniččarstvo arstvo –– dva ciljadva ciljaj pj p jj FormalnoFormalno suparnisuparniččarstvo arstvo –– samo jedansamo jedan

NuNužžno suparnino suparniččarstvo arstvo Nastaje u dva slučaja:

Kad je priroda spornog gradjanskopravnogKad je priroda spornog gradjanskopravnog Kad je priroda spornog gradjanskopravnog Kad je priroda spornog gradjanskopravnog odnosa u kome sudeluje veodnosa u kome sudeluje većći broj lica takva i broj lica takva da u parnici moraju sudelovati svi subjekti da u parnici moraju sudelovati svi subjekti ( )( )(nedeljiva prava, nedeljive obeveze..)(nedeljiva prava, nedeljive obeveze..)

KadKad zakon izrizakon izriččito naredjuje da svi subjekti ito naredjuje da svi subjekti jednog odnosa budu obuhva}eni tujednog odnosa budu obuhva}eni tužžbombomjednog odnosa budu obuhva}eni tujednog odnosa budu obuhva}eni tužžbom bom (nedeljivi odnosi)(nedeljivi odnosi)

“Nužnost” nije procesnopravna, većj p pmaterijalnopravna

Ako svi subjekti nisu obuhvaćeni – sud odbija tužbeni zahtev jer ne postoji aktivna, odnosno pasivna STVARNA

legitimacija!

Glavno meGlavno meššanje anje –– suparnisuparniččarstvo arstvo stranaka po tustranaka po tužžbi trebi treććeg licaeg lica

sud

A CAB

CB

Pred istim sudom vode se DVE SAMOSTALNE PARNICE:

1. parnica izmedju lica A i lica B

2. parnica izmedju lica A i B (pasivnih suparničara) i lica C

GLAVNO MEŠANJE (principalnaGLAVNO MEŠANJE (principalna intervencija)

nije slučaj mešanja u tudju parnicu

Pitanja...Pitanja...Da li je glavno meDa li je glavno meššanje sluanje sluččaj nuaj nužžnog suparninog suparniččarstvaarstvaDa li je glavno meDa li je glavno meššanje sluanje sluččaj nuaj nužžnog suparninog suparniččarstvaarstva

Da li Da li ćće sud odlue sud odluččivati o zahtevu istaknutom tuivati o zahtevu istaknutom tužžbom glavnog mebom glavnog meššanja anja ako tuako tužžba u parnici izmedju prvobitnih parniba u parnici izmedju prvobitnih parniččara bude odbaara bude odbaččena?ena?

Da li pravni osnov prvobitne tuDa li pravni osnov prvobitne tužžbe i pravni osnov tube i pravni osnov tužžbe glavnog be glavnog memeššanja moraju biti isti ili se mogu razlikovati? anja moraju biti isti ili se mogu razlikovati?

Da li je predmet spora u obe parnice isti? Da li je predmet spora u obe parnice isti?

Da li lice koje podiDa li lice koje podižže tue tužžbu glavnog mebu glavnog meššanja istianja ističče identie identiččne ili ne ili liliččit ht ti bit ih iit ht ti bit ih ičč ??razlirazliččite zahteve protiv prvobitnih parniite zahteve protiv prvobitnih parniččara?ara?

MoMožže li sud da spoji postupke u dvema parnicama?e li sud da spoji postupke u dvema parnicama?

MoMožže li tue li tužžba glavnog meba glavnog meššanja biti podignuta u toku drugostepenog anja biti podignuta u toku drugostepenog postupka?postupka?

MoMožže li tue li tužžba glavnog meba glavnog meššanja biti podignuta pred drugostepenimanja biti podignuta pred drugostepenimMoMožže li tue li tužžba glavnog meba glavnog meššanja biti podignuta pred drugostepenim anja biti podignuta pred drugostepenim sudom? sudom?

Eventualno pasivno (supsidijarno)Eventualno pasivno (supsidijarno)suparnisuparniččarstvoarstvo

SUD

TUŽILAC TUŽENI TUŽENI TUŽENITUŽILAC TUŽENIBR. 1

TUŽENIBR. 2

TUŽENIBR. 3

Glavni i “rezervni” tuženi

Eventualno pasivno suparniEventualno pasivno suparniččarstvoarstvoEventualno pasivno suparniEventualno pasivno suparniččarstvoarstvo

TuTužžilac tuilac tužži vii višše lica i trae lica i tražži da sud usvoji zahtevi da sud usvoji zahtev TuTužžilac tuilac tužži vii višše lica i trae lica i tražži da sud usvoji zahtev i da sud usvoji zahtev prema prvotuprema prvotužženom, a za sluenom, a za sluččaj da ovaj zahtev aj da ovaj zahtev bude pravnoznabude pravnoznažžno odbijen, da usvoji zahtev no odbijen, da usvoji zahtev prema drugotuprema drugotužženom ....enom ....

Uslovi za dopuUslovi za dopušštenost:tenost:Zahtevi prema satuZahtevi prema satužženima mogu biti isti, enima mogu biti isti,

k lik liččiti j biti i jiti j biti i ja ako su razlia ako su različčiti, moraju biti u izvesnoj iti, moraju biti u izvesnoj veziveziI ti d t i dlI ti d t i dl žž Isti sud stvarno i mesno nadleIsti sud stvarno i mesno nadležžan za an za svaki zahtev i za svakog satusvaki zahtev i za svakog satužženog enog

Primer za analizu...Primer za analizu...

Ovlastili ste agenciju za promet nekretnina da u vaOvlastili ste agenciju za promet nekretnina da u vašše e g j pg j pime i za vaime i za vašš raraččun sklopi ugovor o kupoprodaji kuun sklopi ugovor o kupoprodaji kućće e sa Markom Visa Markom Viššnjinjiććem. Agencem. Agenciija tvrdi da je ispunila ja tvrdi da je ispunila svoju obavezu, dok Marko tvrdi da ugovor nije svoju obavezu, dok Marko tvrdi da ugovor nije kl ljkl ljsklopljen. sklopljen.

Pitanja:Pitanja: Koga biste tuKoga biste tužžili u takvom sluili u takvom sluččaju? aju? Ako se opredelite da jednom tuAko se opredelite da jednom tužžbombom

tutužžite Marka Viite Marka Viššnjinjićća i agenciju kakva bia i agenciju kakva bitutužžite Marka Viite Marka Viššnjinjićća i agenciju, kakva bia i agenciju, kakva bivrsta suparnivrsta suparniččarstva bila zasnovana?arstva bila zasnovana?

Kako bi glasili zahtevi u tuKako bi glasili zahtevi u tužžbi?bi?K k bi i l d t k t k ?K k bi i l d t k t k ? Kako bi izgledao tok postupka?Kako bi izgledao tok postupka?

PitanjaPitanjaPitanja...Pitanja...

Sud je usvojio zahtev premaSud je usvojio zahtev prema Sud je usvojio zahtev prema Sud je usvojio zahtev prema prvotuprvotužženom, a o istaknutom zahtevu enom, a o istaknutom zahtevu prema drugotuprema drugotužženom nije doneo enom nije doneo p gp g jjodluku.odluku.Da li je sud pravilno postupio?Da li je sud pravilno postupio?j p p pj p p p

Sud je jednom odlukom odbio zahtevSud je jednom odlukom odbio zahtev Sud je jednom odlukom odbio zahtev Sud je jednom odlukom odbio zahtev prema prvotuprema prvotužženom i zahtev prema enom i zahtev prema drugotudrugotužženom? enom? ggDa li je odluka zakonita?Da li je odluka zakonita?

SluSluččajevi tzv. zakonskog suparniajevi tzv. zakonskog suparniččarstvaarstvaSluSluččajevi tzv. zakonskog suparniajevi tzv. zakonskog suparniččarstvaarstva

SuparniSuparniččarstvo glavnog duarstvo glavnog dužžnika i solidarnog nika i solidarnog jemca u parnici za isunjenje dugajemca u parnici za isunjenje duga

SuparniSuparniččarstvo poslodavca i zaposlenog u arstvo poslodavca i zaposlenog u parnici za naknadu parnici za naknadu šštete koju je zaposleni tete koju je zaposleni

k d ili i dk d ili i dprouzrokovao na radu ili u vezi sa radomprouzrokovao na radu ili u vezi sa radom SuparniSuparniččarstvo vlasnika motornog vozila i arstvo vlasnika motornog vozila i

i ji j ćć kk ćć i i k di i k d ššt tt tosiguravajuosiguravajućće kue kućće u parnici za naknadu e u parnici za naknadu šštete tete prouzrokovane vozilom prouzrokovane vozilom

ObiObiččno i jedinstveno suparnino i jedinstveno suparniččarstvoarstvoObiObiččno i jedinstveno suparnino i jedinstveno suparniččarstvoarstvo

Kriterijum za deobu:Kriterijum za deobu: medjusobni odnos (polomedjusobni odnos (položžaj) suparniaj) suparniččara ara

ObiObiččno suparnino suparniččarstvoarstvo Svaki suparniSvaki suparniččar samostalna parniar samostalna parniččna na

strankastranka Jedinstveno suparniJedinstveno suparniččarstvoarstvo

SuparniSuparniččari se smatraju jednom strankomari se smatraju jednom strankom

ObiObiččni suparnini suparniččariariObiObiččni suparnini suparniččariari

Protiv svakog suparniProtiv svakog suparniččara moara možže se donetie se doneti Protiv svakog suparniProtiv svakog suparniččara moara možže se doneti e se doneti razlirazliččita odlukaita odluka

Svaki suparniSvaki suparniččar ima svoju samostalnuar ima svoju samostalnu Svaki suparniSvaki suparniččar ima svoju samostalnu ar ima svoju samostalnu procesnu “sudbinu”procesnu “sudbinu”Radnje jednog suparniRadnje jednog suparniččara ne dejstvujuara ne dejstvuju Radnje jednog suparniRadnje jednog suparniččara ne dejstvuju ara ne dejstvuju prema drugom (niti mu koriste, niti prema drugom (niti mu koriste, niti šštete)tete)ObiObičč i ii ičč ii “ l“ l čč j i t i i”j i t i i” ObiObiččni suparnini suparniččari ari -- “slu“sluččajni saputnici” na ajni saputnici” na putu za ostvarivanje pravaputu za ostvarivanje prava

Jedinstveni suparniJedinstveni suparniččariariJedinstveni suparniJedinstveni suparniččariari

P j di t i iP j di t i ičč ii žž d tid ti Prema jedinstvenim suparniPrema jedinstvenim suparniččarima moarima možže se doneti e se doneti jedinstvena presudajedinstvena presuda

Jedinstven pravni odnos, istovetan zahtev, Jedinstven pravni odnos, istovetan zahtev, jedna parnica, jedna presudajedna parnica, jedna presuda

Jedinstveni suparniJedinstveni suparniččari mogu samo zajedno dobiti ili ari mogu samo zajedno dobiti ili izgubiti parnicu!izgubiti parnicu!izgubiti parnicu!izgubiti parnicu!

Pravilo:Pravilo: “Jedan radi za sve, ali nijedan suparni“Jedan radi za sve, ali nijedan suparniččar ne ar ne momožže raditi protiv ostalih”e raditi protiv ostalih”Ak di iti d j j di t ih iAk di iti d j j di t ih ičč Ako su dispozitivne radnje jedinstvenih suparniAko su dispozitivne radnje jedinstvenih suparniččara ara protivreprotivreččne ne –– smatra se da ih nemasmatra se da ih nema

Rokovi istiRokovi ističču jednovremeno za sve suparniu jednovremeno za sve suparniččareare

JEDINSTVNO I NUŽNO SUPARNIČARSTVOJEDINSTVNO I NUŽNO SUPARNIČARSTVO

DVE POSEBNE VRSTE SUPARNIČARSTVA

Nisu svi jedinstveni suparničari nužni suparničari

Konstruišite jedan primer suparničarstva koje je jedinstveno, ali ne i nužno.