SUDIJA - fss.rs br3.pdf · organizacijom FUTSAL EURO 2016, zato koristim ovu priliku da se zahvalim i čestitam ... SEMiNARiMA U VAšEM TRENiNG CENTRU U STAROJ PAzOVi

SUDIJA

Broj 3, dec. 2016.

FUDBALSKI

9 772466 372007

ISSN 2466-3727

9 772466 372007

ISSN 2466-3727

VASARAS: „Morate da radite, učite i uživate“

EKSKLUZIVNO

stručni ugaomASti Su energetsko gorivo sportskog organizMa

stručni ugaopriMer plana

treninga za 7 dana

ženska pištaljka se čuje sve jačefudbalski savez srbije odavno sprovodi ideju fifa i uefa

Mali rečnikfudbalskih izraza

„preglavaj“, ali ne u izveštaju!

Srećna

Akademija Oxford je tehnički partner Talent-mentor programa Strukovne organizacije sudija FSS. Centri Akademije Oxford su u: Beogradu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Kruševcu, Požarevcu, Smederevu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Užicu, Subotici i Vranju.

408

11

01 4

79

kiros vasaras sudije nekad deli stotinka od ostvarenja sna

„ženska“ pištaljka se čuje sve jačefudbalski savez srbije odavno sprovodi ideju fifa i uefa

Mali rečnikfudbalskih izraza„preglavaj“, ali ne u izveštaju!

regionikaMp za perspektivne sudije beogradskih ligaput od prevencije do priMene Mera

regionikaMp perspektivnih sudija „bogoljub stepanović bogi“učenje uz ligu šaMpiona

FUDBALSKI SUDIJA

IMPRESUM

Glavni urednikDamir Radović

RedakcijaMiroslav StojanovićNenad KurčubićOliver PetrovićNikola Tomičić

Izdavač: Fudbalski savez Srbije, Sudijsko odeljenje FSS,Terazije 35, Beograd

Tel: 011/3233447, 011/3236354;

www.fss.rs

Štampa: Intranetcommunication, Beograd

Tiraž: 1000 primeraka

Časopis će biti objavljivan pet puta godišnje.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградISSN 2466-3727 = Fudbalski sudija (2016) COBISS.SR-ID 220802828

Damir Radović, glavni urednik

prvi rođendan igodina za ponos

Morate da radite, učite i uživate”, jasnu poruku poslao nam je Kiros

Vasaras u novom broju magazina «Fudbalski sudija», koji je ispred vas na isteku, možemo slobodno da kažemo, uspešne godine za srpsko suđenje. Kada tako nešto kaže veličina iz naše branše poput pomenutog Grka, ne preostaje nam ništa drugo već da ga poslušamo i nastavimo u istom ritmu.

Naš i vaš redizajnirani časopis u onlajn i štampanom izdanju dunuo je prvu pištaljku, pardon, svećicu. Proslavili smo prvi rođendan, na radost svih nas koji bismo voleli da još više unapredimo srpsko suđenje i koji, svako na svoj način, radimo na tome da uskoro dobijemo novog Mažića, Ristića, Đurđevića. Sigurni smo da i pisana reč može da pomogne na tom putu, ako ništa drugo bar da usmeri, natera na razmišljanje, možda i pomogne nekom da shvati kako se samo usavršavanjem na svim poljima može stići do

viših ciljeva. Godinu dana smo sa vama, čitamo šta nam pišete, slušamo vas, tražimo mišljenje, pokušavamo da odgovorimo na izazove koje stavljate ispred nas.

«Kad će novi broj», često smo se u poslednje vreme susretali sa tim pitanjem kolega sudija, ljudi iz sveta fudbala koji nisu direktno povezani za deljenje pravde, pa čak i onih koje pištaljka i zastavica nešto posebno ne privlači, ali su u «Fudbalskom sudiji» prepoznali dobru ideju, da želimo da radimo, učimo, uživamo, što bi rekao Vasaras. I da napredujemo, podrazumeva se. Ali mi to već činimo, i to krupnim koracima. Da se malo pohvalimo, baš tako nam kažu.

Mažićev tim bio je deo spektakla letos na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, jagoda na šlagu stigla je sa utakmicom Superkupa na kojoj je naša sudijska šestorka briljirala. Derbi mečevi u Ligi šampiona i Ligi Evrope više nisu

nagrada za dobar rad, već potvrda da ti naši drugari spadaju u krem de la krem evropskog i svetskog suđenja. Imamo sudije za ponos, definitivno.

Imali smo u 2016. i jednu damu na velikoj sceni, Svetlana Bilić delila je pravdu na Svetskom prvenstvu igračica do 20 godina. Nije loše za samo 365 dana, za godinu u kojoj smo promovisali novog «Fudbalskog sudiju». I nećemo stati u 2017, obećavamo. Ni na zelenom tepihu, ni sa pisanom reči. Kako ono beše, a da, kad će novi broj. Pročitajte prvo ovaj - treći.

Nećete se pokajati!

[email protected]

Fudbalski SUDIJA DEC 16 | 03

Broj 3, dec. 2016.

- Velika je čast biti član Sudijske komisije UEFA, stoga sam veoma srećan što mogu da radim na istom poslu sa svojim kolegama, od 2009. kada sam završio sudijsku karijeru. Moji zadaci su vezani za pronalaženje, procenu i edukaciju mladih sudijskih talenata po celoj Evropi. Drugačiji tip obaveze je to i mnogo zahtevniji. Ranije sam se bavio samo svojom karijerom, svojim razvojem a sada vodim računa o velikom broju sudija, koji imaju različite standarde a istovremeno su u pitanju i različite ličnosti, tako da je za svakog potreban drugačiji pristup.

U poslednjih godinu dana dva puta ste bili u Srbiji, jednom da biste na seminaru održali

G rk Kiros Vasaras imao je sudijsku karijeru za ponos. Učešće na velikim takmičenjima - Svetskom i Evropskom prvenstvu, Olimpijskim igrama, donelo

mu je poziciju jednog od najboljih arbitara na svetu tokom prvih deset godina 21. veka. Deljenje pravde najboljim evropskim klubovima u Ligi šampiona, na „vrućim“ terenima u Grčkoj, samo je upotpunilo sliku. Danas je član Sudijskog komiteta UEFA, predsednik Sudijske komisije Fudbalskog saveza Rumunije, ali i veliki prijatelj naše Strukovne sudijske organizacije. Bez obzira na to što ima „milion“ obaveza, sa zadovoljstvom je izdvojio vreme za časopis „Fudbalski sudija“ i pričao o raznim aktuelnim temama.04 | Fudbalski SUDIJA DEC 16

predavanje polaznicima Talent-mentor programa, a drugi put da biste podržali najbolje futsal sudije pred Evropsko prvenstvo koje je igrano u Beogradu. Kakve vas uspomene vežu za našu zemlju?- Uvek je zadovoljstvo posetiti

zemlju u kojoj živi narod koji ima toliko sličnih karakteristika mog naroda. Ispred UEFA mogu da kažem da smo bili veoma zadovoljni organizacijom FUTSAL EURO 2016, zato koristim ovu priliku da se zahvalim i čestitam svima koji su bili uključeni u taj proces, a zahvaljujem i navijačima na njihovom doprinosu. Srećan sam što sam se priključio futsal porodici, jer iz prve ruke vidim razvoj futsala pod vođstvom izuzetnog

instruktora kakav je Pedro Galan iz Španije, sa kojim imam odličnu saradnju. S druge strane, kada se završio seminar Talent-mentor programa u aprilu ove godine, koji je održan u vašem prelepom trening centru u Staroj Pazovi, dve stvari su ostavile snažan utisak na mene. Prva je volja vaših instruktora da saznaju, da budu kreativni i da razvijaju modernu metodologiju koja će sigurno biti od koristi u budućnosti srpskom suđenju. Druga je aktivno učešće mladih sudija tokom aktivnosti koje smo planirali i izveli, kako na terenu za igru tako i tokom teoretskog dela u sali. Uživao sam u tim trenucima kada su razmenjivali svoja iskustva sa

mnom i postavljali mi pitanja, a uveren sam da će veći deo onoga što su čuli i naučili primenjivati u daljoj karijeri.

Svojevremeno ste „ispratili“ naš najbolji tim na Svetsko prvenstvo u Nemačku, jer ste sudili odlučujuću kvalifikacionu utakmicu između reprezentacija Srbije i Crna Gore i Bosne i Hercegovine. Kakva su vaša sećanja na taj meč?- Neverovatna sećanja imam

na tu utakmicu. Svi su je sa uzbuđenjem očekivali jer je rezultat bio važan, s druge strane to je bila utakmica visokog rizika. Bio sam zadovoljan i srećan kada sam na kraju video igrače-rivale, koji su pred početni udarac bili spremni


EKSKLUZIVNO Kiros Vasaras, član Sudijskog komiteta UEFA, o stvaranju delilaca pravde, Miloradu Mažiću, karijeri, iskustvima sa srpskim fudbalerima

sudije nekad deli stotinka od ostvarenja sna“MLADE SUDiJE MORAJU DA ShV ATE DA JE NEOPhODNO DA BUDU SPREMNE 120 POSTO U ODNOSU NA CiLJEVE KOJi SU PR ED NJiMA. MOJi zADACi SU VEzANi zA PRONALAžENJE, PROCENU i EDUKACiJU MLADih S UDiJSKih TALENATA PO CELOJ EVROPi. UžiVAO SAM NA SEMiNARiMA U VAšEM TRENiNG CENTRU U STAROJ PAzOVi”

da se bore, kako se grle na terenu. Nija bila laka utakmica, tako da sam još od zagrevanja bio na oprezu, a tokom celog meča proaktivan. Možete zamisliti kako sam se osećao kada je potpredsednik FIFA u društvu posmatrača suđenja sišao u svlačionicu i čestitao sudijskom timu. Moram da zahvalim i kapitenima oba tima, u kojima sam imao prave saradnike, i koji su dali svoj doprinos da utakmica prođe uspešno.

U poslednje dve decenije ogroman značaj daje se fizičkoj pripremi sudija i pravljenju sudijskih timova. I sami ste bili na neki način žrtva tog projekta, jer ste propustili Svetsko prvenstvo u Nemačkoj zbog toga što pomoćnik iz vašeg tima nije položio test trčanja. Tada ste sigurno doživeli ogromno razočarenje, a kako danas, iz drugačije perspektive, gledate na pretvaranje sudija u „gladijatore sa pištaljkom“?- Prvi zadatak koji sam sebi

postavio kada sam imenovan na mesto sudijskog menadžera zaduženog za razvoj u Grčkoj bio je da se nijedan sudija više ne oseti u životu poput mene u tom trenutku. Preduzeo sam sve neophodne mere i ustanovio programe kako bi sve bilo na najvišem mogućem nivou. Tada sam bio tužan jer sam istrčao tražene fizičke norme, dok jedan od pomoćnih sudija iz našeg tima to nije uspeo, što je bilo dovoljno da nam bude uskraćen odlazak na Svetsko prvenstvo u Nemačku 2006. Bilo je zaista neverovatno, dva puta je nedostajala jedna stotinka prilikom trčanja sprinteva jednog od pomoćnih sudija, ali i to je bilo dovoljno da se snovi ne ostvare. Mlade sudije moraju da shvate da je neophodno da budu spremne 120 posto u odnosu na ciljeve koji su pred njima. Sudije su atlete a

06 | Fudbalski SUDIJA DEC 16

mnogo napretka je napravljeno na tom planu do sada. Sudijska komisija UEFA sa programima koje sprovodi i uputstvima koje je dala omogućava sudijama da se pripreme na najbolji način, što će im ujedno omogućiti da donose kvalitetnije odluke.

Naš Milorad Mažić je jedan od najboljih svetskih i evropskih sudija u ovom trenutku. Sa izuzetno bitne i odgovorne pozicije člana Sudijskog komiteta UEFA, koja je vaša preporuka za stvaranje nekih novih Mažića u Srbiji i kako, uslovno rečeno, „male fudbalske zemlje“ da se izbore za svoje sudijske kadrove u konkurenciji takvih sila kao što su Italija, Engleska, Španija, Nemačka?- Milorad je sudija kojeg sam

pratio u ime Sudijske komisije UEFA kao posmatrač pre nego što je prebačen u elitnu kategoriju sudija. I tada sam bio, a i sada sam uveren da ima potrebno znanje i veštine vrhunskog sudije. Moram da istaknem da ne postoje velike i male zemlje za UEFA. Sve gledamo istim očima. Sve evropske sudije moraju biti spremne za trenutak kada dobiju šansu kako bi pokazali i dokazali da mogu da budu na visokom


za užas u grčkoj svi su odgovorni

U Grčkoj se desilo nešto što je prava retkost – prekinuto je fudbalsko prvenstvo zbog divljanja huligana, na čijoj su meti ljudi iz sudijske struke. Kako vidite te probleme, pre svega jer se radi o vašoj zemlji, a onda i na mnogo širem nivou pitanje – kako fudbalu omogućiti da ne bude „u vlasništvu“ huligana?

To što se desilo u mojoj zemlji je užasno. Svako ima svoj deo odgovornosti. Lako je uništiti, ali je teško stvarati. Nadam se da će svi oni koji su uključeni u fudbal, bez obzira na poziciju na kojoj se nalaze, shvatiti da su grčkom fudbalu potrebni aktivni predlozi, a ne prebacivaje krivice i pogrešna kritika. Fudbal globalno mora da ulaže u fer odnose i programe za mlade. Klubovi moraju da obezbede bezbednost gledaocima u odnosu na manjinu koju sport u stvari uopšte i ne zanima.

lična karta

ime i prezime: Kiros Vasaras

Datum i godina rođenja: 1. februar 1966.

Karijera: Na FiFA listi od 1998. do 2009. godine, učesnik Svetskog prvenstva 2002, Evropskog prvenstva 2008, Olimpijskih igara 2004, mečevi Lige šampiona od 2000. do 2009. godine.

nivou. UEFA se angažovala i uložila mnogo sredstava u različite programe kako bi podigla nivo suđenja. Postoje i kursevi čiji cilj je podizanje nivoa suđenja u svim državama članicama UEFA. Moramo da shvatimo da dobar nivo fudbala i sportsko ponašanje na svakom meču podiže i ohrabruje dobro suđenje, kao i razvoj suđenja. Igrači i treneri, takođe, moraju da podrže sudije. Sudije nisu jedini akteri meča koji prave greške, a znamo vrlo dobro da ne postoji fudbal bez grešaka. Praćenje sudija, adekvatan plan, kao i dobra organizacija segmenta suđenja su načini dolaska do uspeha. To je jedan od razloga zašto svake godine instruktori/mentori bivaju pozivani na razliičite UEFA programe.

Već nekoliko meseci se primenjuju obimne Izmene i dopune Pravila fudbalske igre. Kakve su vesti sa terena širom sveta, kako su se sudije snašle i može li već sada da se govori o značajnom unapređenju igre i samog suđenja?- Uveren sam da su svi amandmani

zasnovani na duhu fudbala i na onome što ceo fudbalski svet očekuje. Najveći deo revizije je

već donešen. Nekoliko manjih promena će biti predloženo, ali i one slede logiku izmena iz 2016. Mislim i da je struktura Pravila igre mnogo efikasnija u odnosu na prethodna izdanja. Filozofija Međunarodnog borda kada su izmene u pitanju biće fokusirana na tri osnovne oblasti: fer igra i integritet, univerzalnost i inkluzija, razvoj tehnologije uz minimum uticaja na igru i maksimalan doprinos igri.

Kroz karijeru ste se susretali sa srpskim igračima, da li vam je neko ostao u posebnom sećanju i da li postoji neka anegdota sa nekim od njih koju biste podelili sa čitaocima časopisa „Fudbalski sudija“?- Kapiten tima na važnoj utakmici

za odlazak na Svetsko prvenstvo, koju smo ranije pominjali, bio je Predrag Đorđević. On je igrač koji mi prvo pada na pamet, verovatno zato što je dugi niz godina igrao u Grčkoj. Cenio sam ga kao igrača, zbog njegove strasti prema fudbalu. Tokom svih diskusija i rasprava koje je imao sa mnom pre, tokom i posle utakmice, uvek je imao osmeh na licu, čak i kada sam mu pokazao žuti karton. Uzgred, uvek je bio srećan kada bih ja merio daljinu od 9,15 metara živom zidu radi izvođenja slobodnih udaraca. Sudio sam dosta utakmica koje su igrali igrači iz vaše zemlje ili su igrali za zajedničku selekciju. Padaju mi na pamet: Dejan Stanković, Predrag Mijatović, Siniša Mihajlović, Darko Kovačević, ali pamtim i trenera Ivana Jovanovića.

Vaš otac je bio fudbalski sudija, vi ste napravili veliku karijeru, posle toliko godina druženja sa pištaljkom na razne načine, šta vam prvo padne na pamet kada pomislite – fudbalski sudija?- Moj otac je bio dobar roditelj i

dobar međunarodni sudija.

On je razlog zašto sam i ja postao sudija. Zahvaljujući njemu ušao sam u svet suđenja i u njemu ostvario i doživeo neke od najlepših trenutaka u svom životu. On je bio moj instruktor i životni učitelj istovremeno. Iskreno se nadam da učitelj nije bio samo meni, nego i stotinama grčkih sudija. Više od pola života sam proveo u suđenju, i uvek sam se divio i poštovao one koji mnogo rade i koji imaju strast za fudbalom, a to su sudije.

Šta biste mogli da poručite srpskim fudbalskim sudijama, kako onima koji su na početku svojih karijera, tako i drugima koji su već napravili određene korake na tom putu?- Sudije moraju da zapamte da

ne mogu da pobede i da nikada ne igraju kod kuće, što je slučaj s igračima i timovima. Moraju da rade, da uče i da uživaju. Nijedan cilj koji se postavi nije lako dostići, i ne smeju da se razočaraju ako do njega ne dođu. Lakše je doći do vrha nego na vrhu ostati. Želim srpskom suđenju nove uspehe i iskreno se radujem i nadam budućoj saradnji - završio je Vasaras.

ž enski fudbal je u protekloj deceniji doživeo ekspanziju kakvu nije imao od početka igranja “najlepše sporedne

stvari na svetu”. Po poslednjim podacima UEFA u Evropi je, u različitim kategorijama i uzrastima, registrovano 1,3 miliona fudbalerki. Po broju takmičara ženski fudbal je treći sport u Engleskoj. Na prvom mestu je neprikosnoveni fudbal (muški), zatim kriket i na trećem mestu fudbal (ženski). U Švajcarskoj,

zemlji u kojoj je hokej jedan od najpopularnijih sportova, više ima žena koje se bave fudbalom nego muškaraca koji se bave hokejom.

Uporedo sa razvojem fudbala, razvijalo se i suđenje. Osnovni cilj organizacija koje se bave zaštitom i unaređenjem fudbala je da sve utakmice u kojima se takmiče žene fudbaleri sudije budu, takođe, žene. Imajući to u vidu, ne treba zaboraviti podatak da žene predstavljaju deset posto od ukupnog broja evropskih sudija.

U nekim državama, pre svega onima sa severa Evrope, žene instruktori aktivno su uključene u nacionalne sudijske komisije, tako imamo slučaj, jedinstven na starom kontinentu, da u sudijskoj komisiji FS Norveške participiraju tri žene, a ukupan broj članova je šest. Slična situacija je i u Švedskoj, doduše žene su u nešto manjem broju, ali treba reći da su skandinavske zemlje u tom pogledu mnogo ispred ostalih evropskih država, što ne treba

MARInA VIŠnjIć Fudbal sam zavolela od malih nogu, igrajući ga sa braćom i ostalim dečacima u naselju i školskom dvorištu. Fudbalska igra mi je bila privlačna, tako da sam odlučila da se aktivno uključim i treniram. Sa još nekoliko devojčica, u četvrtom razredu osnovne škole, priključila sam se školi fudbala «Fitness». Zajedno sa dečacima trenirala sam i igrala utakmice dve godine. Kasnije sam nastavila da treniram u ženskom Fudbalskom klubu Šumadija iz Kragujevca. U tom klubu provela sam pet godina,

a nakon toga još godinu dana u ženskom Fudbalskom klubu Napredak iz Kruševca. Takođe, tri puta sam učestvovala na kampovima perspektivnih igračica Srbije, ali nisam imala priliku i da odigram javnu utakmicu za reprezentaciju.

Nakon osmogodišnjeg igranja fudbala, imala sam želju da se oprobam i u suđenju fudbalskih utakmica. Samoinicijativno sam odlučila da se prijavim i 2007. godine završila sam školu za fudbalskog sudiju u Kragujevcu. Već tada sam shvatila da mi je suđenje bilo privlačnije i interesantnije od igranja i 2008. godine sam aktivno počela da sudim fudbalske utakmice.Zvanje fudbalskog sudije druge kategorije stekla sam 2011, a prve kategorije 2015. godine.Od 2013. godine sudim utakmice na Srpskoj ligi «Zapad» i Super ligi za žene. Bila sam učesnik prvog Talent-mentor programa Srbije u

trajanju od dve godine, gde sam stekla dodatno znanje i iskustvo.Imala sam priliku prošle godine da sudim prijateljski turnir u Stokholmu «Lennart Johansson Academy Trophy», koji se igra pod pokroviteljstvom bivšeg predsednika UEFA Lenarta Johansona.Tokom igranja i suđenja fudbalskih utakmica, susretala sam se sa predrasudama i negativnim stavovima da žene nisu za taj sport, ali ni takve okolnosti i okruženje nisu me obeshrabrile, naprotiv, motivisale su me da ostanem dosledna svom stavu i želji da se bavim ovim poslom.

Dugogodišnje bavljenje suđenjem fudbalskih utakmica pružilo mi je priliku da steknem veliko iskustvo i sklopim mnoga prijateljstva, kao i da obiđem puno mesta u Srbiji. Cilj da postanem internacionalni sudija, koji sam postavila kada sam počela da sudim, za mene je predstavljao

08 | Fudbalski SUDIJA DEC 16 Fudbalski SUDIJA DEC 16 | 09

Upoznajte MarinU i jele nU, daMe sa FiFa grboM

Fudbalski savez Srbije odavno sprovodi ideju FIFA i UEFA

„ženska“ pištaljka se čuje sve jačeda čudi ako znamo da, recimo, u Norveškoj trenutno ima 1920 registrovanih ženskih klubova.

Fudbalski savez Srbije je u Super i Prvoj liga za žene već sproveo osnovnu nameru FIFA i UEFA - da utakmice ženskih ekipa sude žene, a to je do pre nekoliko godina izgledalo nemoguće.

Ankete pokazuju da ženske sudije žele što pre da sude najviši rang ženskog fudbala u svojoj zemlji, što se odnosi pre svega na one države u kojima je ženski fudbal

na visokom nivou. U zemljama gde je velika razlika između fudbala koji igraju žene i muškarci sudije žene žele da dobiju šansu i sude muškarcima na što višem nivou.

U nekim zemljama ne postoje limiti kada su sudije žene u pitanju, dok u većini sudije žene mogu da sude „muške“ lige maksimalno do trećeg, četvrtog ili petog stepena takmičenja. Pravila su jasna. Razliku između sudija žena i muškaraca ne bi trebalo praviti, a na prvom mestu treba

da bude kvalitet suđenja i fizička spremnost. Što se tiče fizičke spremnosti, svako takmičenje zahteva određenu fizičku normu. Svi oni, bez obzira na to da li su u pitanju muškarci ili žene, koji ispunjavaju fizičku normu određenog nivoa takmičenja a koja mora biti jednaka za sve, ujedno poseduju tehničke karakteristike i kvalitet suđenja za taj nivo takmičenja, ravnopravno konkurišu za suđenje bilo koje lige ili nivoa takmičenja.

motivaciju da vredno radim, treniram i učim. Svako ko želi da se bavi ovim pozivom treba da bude svestan da je suđenje fudbalskih utakmica zanimljiv i veoma odgovoran posao. Greške su njegov sastavni deo, ali ne treba da nas demorališu već iz njih treba izvući pouke i iskoristiti ih kao iskustvo ka daljem napretku i uspehu. Pored toga što se bavim ovim pozivom, završila sam i Ekonomski fakultet.

jElEnA BAnjEGlAVPotičem iz sportske porodice. Majka mi je bila rukometašica, a otac prvoligaški fudbaler, tako da smo brat Jovan i ja provodili veći deo vremena na sportskim terenima. Oprobala sam se u više sportova, košarci, odbojci, fudbalu, da bih se u 17. godini opredelila za suđenje. Sve je počelo tako što sam se jednog dan pridružila ocu i njego-vom prijatelju, bivšem sudiji Čedi Draškoviću, dok su se spremali za seminar delegata. Bilo mi je zanim-

ljivo i pomalo neshvatljivo što toliko tumače fudbalska pravila, misleći da je to sve prosto i jednostavno i da nema ništa novo da se nauči. Posle par dana, na njihov nagovor, otišla sam u OFS Bačka Topola i upisala kurs za sudije, gde sam posle jednog predavanja uvidela da grešim i da tu ima i te kako šta da se tumači i nauči. U početku je sve bilo zanim-ljivo i lepo dok nije došao trenutak kada je trebalo da se izađe na teren. Pomešana su bila osećanja straha i nesigurnost, ali znala sam već na kraju te utakmice da je to - to, da želim da se bavim suđenjem. Nakon toga usledilo je napredo-vanje na viši rang, polaganje za drugu kategoriju, posle nekoliko godina i za prvu kategoriju. Tre-nutno se nalazim na listi glavnih sudija Srpske lige grupa “Vojvo-dina” i Super lige za žene. Nije to bio lak put, sa dosta odricanja, uz nerazumevanje i potcenjivanje, jer sam tada bila jedina devojka u mom području, ali uz maksimalnu

Marina Višnjić Jelena Banjeglav

podršku porodice uspela sam da se nosim sa svim tim. Kako sam napredovala iz lige u ligu, dobijala sam sve više utakmica da sudim na muškoj ligi, imala sam maksimalnu podršku komesara koji nisu pravili razliku jer sam žensko. Od tada kreće još ozbiljniji pristup suđenju. Edukacija, svakodnevno treniranje, praćenje drugih utakmica. Prošle godine sam dobila priliku da budem u Talent-mentor programu, gde sam mnogo naučila i imala čast da slušam naše najbolje sudije, pradavače iz UEFA, koji su nam preneli njihova iskustva i znanje.

To isto važi i za fudbalske sudije, koji su tokom sezone izloženi velikom pritisku, kako fizičkom tako i psihološkom. Ovaj period je pogodan za sudije, ako postoji potreba za korekcijom: kretanja, trčanja, držanja tela. U slučaju da je sudija imao tokom sezone povredu, ovu fazu treba iskoristiti da se povreda sanira, kako bi sudija spreman dočekao pripremni period. Ovu preporuku treba ozbiljno shvatiti zato što nas povreda može odvojiti od terena na duži vremenski period. U takvim situacijama veoma je teško vratiti se na željeni nivo. Ali, i tokom ove faze trenažnog procesa postoji potreba da se održi zadovoljavajući nivo fizičke forme. Ako se ne primeni minimalna količina treninga koja omogućava ovakav status sportiste pojaviće se efekat detreninga. To znači opadanje svih sposobnosti koje su razvijene u prethodnom ciklusu. Ovaj efekat dovodi do opadanja vrednosti snage za tri do četiri posto tokom prve nedelje, sa mogućim i značajnijim opadanjem u nastupajućim nedeljama. Sa opadanjem sposobnosti povezanih sa mišićnom snagom, dolazi do pada brzine kao i agilnosti i ostalih brzinsko - snažnih


karakteristika. Izdržljivost u prve dve nedelje opada oko sedam posto, smanjuje se broj mitohondrija za 50 posto. Da bi se predupredilo stanje degradacije organizma, sportisti moraju da održe nivo trenažnog nadražaja od dva do četiri treninga nedeljno u prelaznom periodu. U tom periodu nema takmičarskih utakmica, tako da postoji mogućnost da se izgubi kontinuitet kao i osećaj za suđenje. Zbog toga bi trebalo odsuditi poneku prijateljsku utakmicu ili uraditi situacioni trening.

Zadaci treninga u prelaznoj fazi

1. Trening visokog intenzitetaCilj: Održavanje aerobne sposobnosti, provesti vreme u zoni visokog intenziteta, 4 zona (86-93% od maksimalne frekvencije srca), sa ponavljajućim intervalima visokog intenziteta.

2. Brzinska izdržljivostCilj: Održavanje sposobnosti ponavljanja sprinteva (blizu maksimuma) sa nepotpunim oporavkom.

3. Brzina i agilnostCilj: Održavanje sposobnosti ostvarenja maksimalne brzine na kratkim distancama sa totalnim oporavkom.

4. Funkcionalna stabilnostCilj: Održavanje funkcionalne stabilnosti kao i prevencija od povreda.

5. Aktivni oporavakCilj: Poboljšati brzinu oporavka posle treninga visokog intenziteta. Trening treba da bude lagan aerobni (60-75% od maksimalne frekfencije srca) i da traje 25-30 minuta.

Preteranim oPuštanjem oPadaju sve razvijene sposobnosti Većina trKačKih poVreda, a to je UpraVo slUčaj sa fUdbalsKim sUdijama, hroničnoG je KaraKtera i plod naše nepreterane zainteresoVanosti da Uradimo preVencijU.

SVAKi TRENiNG TREBA POČETi SA zAGREVANJEM:

- 10 MiNUTA TRČANJA,- 10 DO 15 MiNUTA DiNAMiČKOG iSTEzANJA- UBRzANJA

KADA SE RADi AKTiVNi OPORAVAK NiJE POTREBNO URADiTi KOMPLETNO zAGREVANJE.

TRENiNG zAVRšiTi:- LAGANiM TRČANJEM 5 MiNUTA- STATiČKiM iSTEzANJEM

p relazna faza predstavlja period trenažnog procesa kome se sportisti i treneri veoma obraduju. Ciljevi

prelazne faze trenažnog procesa su uklanjanje zamora (fizičkog i psihičkog), relaksacija sportiste u psihološkom i biološkom smislu, pre početka novog ciklusa.

stručni ugao Milovan Ristić, FiFa sudija i diploMiRani tReneR u spoRtu

У случају да је судија имао током сезоне

повреду, ову фазу треба искористити да се

повреда санира, како би судија спреман

дочекао припремни период. Ово треба

озбиљно схватити зато што нас повреда

може одвојити од терена на дужи

временски период. У таквим ситуацијама

веома је тешко вратити се на жељени ниво.

PonedeljakTrening brzinske izdržljivosti

8x30m sa 95%, odmor između ponavljanja 10sek

3 Serije, Odmor između serija 3 min

Ukupno 720 m

SubotaTrening brzine4 ponavljanja u serijiOdmor do 65%

Sudije koje imaju mogućnost mogu uraditi i situacioni trening što bi im pomogloda održe sigurnost u svojim odlukama.

CetvrtakTrening visokog intenziteta

1 serija: 6x100m, 20sek-20sek

2 serija: 4x (2x100m), 40sek-40sek



Svako ponavljanje > gt; 88% HR maksUkupno 3100m trčanja visokim intenzitetom.

UtorakKružni trening snage

30sek rada sa 30sek oporavka

SredaSlobodan dan

PetakSlobodan dan

NedeljaSlobodan dan

Пример плана

тренига за 7 дана Понедељак

Тренинг брзинске издржљивости

8х30м са 95%, одмор између понављања 10сек

3 Серије, Одмор између серија 3 мин

Укупно 720 м

Уторак

Кружни тренинг снаге

30сек рада са 30сек опоравка

Среда Слободан дан

Четвртак

Тренинг високог интензитета

1 серија: 6х100м, 20сек-20сек

2 серија: 4х(2х100м), 40сек-40сек



Свако понављање > 88% ХР макс

Укупно 3100м трчања високим интензитетом.

Петак

Слободан дан

Субота Тренинг брзине

4 понављања у серији

Одмор до 65%

Судије које имају могућност могу урадити и ситуациони тренинг што би им помогло

да одрже сигурност у својим одлукама.

Недеља

Слободан дан

Masti su energetsko gorivo sportskog organizma

Za normalno funkcionisanje organizma sportiste u smislu da se maksimalno angažuje tokom fizičke aktivnosti, kao i da se adekvatno oporavi posle napora, potreban je pravilan unos i kombinacija sledećih grupa namirnica: ugljeni hidrati, masti, belančevine,vitamini i minerali, kao i unos tečnosti. Sastav dnevnog jelovnika, odnosno, unos hranljivih materija u kvalitativnom i kvantitativnom smislu zavisi od inteziteta treninga, faze takmičenja, pola, uzrasta.

MASTi

M asti su glavni rezervoar energije organizma. One obezbeđuju energetske

potrebe u mirovanju organizma, kao i pri fizičkim naporima. Potrebne su organizmu sportiste prvenstveno kao energetsko gorivo. Masti obezbeđuju energetske potrebe u mirovanju (bez posebnih fizičkih napora).

Do 50 posto energetskih potreba dobija se iz masti tokom mirovanja organizma u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću blagog i srednjeg inteziteta. Masti imaju pored energetskih i mnoge druge funkcije u organizmu.

Kao rezerve energije skladište se u masnom tkivu organizma, a pravilan unos masti dnevno je do 30 posto od ukupne količine unosa hrane. Kao glavni rezervoar energije organizma masti se nalaze u hrani biljnog i životinjskog porekla. Preporuka unosa masti životinjskog porekla je - u ograničenim količinama: svinjska mast, maslac, kajmak, mlečne masti (pavlaka, sirevi beli i punomasni). Unos kvalitetnih masti je preko morskih riba (losos, tuna, haringa, sardele, skuša).

BiLJNE MASTi

P reporuka je da se koriste hladno ceđena ulja (maslinovo, suncokretovo, uljane repice,

laneno, susamovo). Jedan deo masti može se unositi korišćenjem koštunjavih proizvoda iz semenki (orah, lešnik, badem, semenke bundeve, susama, lana, suncokreta). Tokom dugotrajnog fizičkog rada umerenog inteziteta masti učestvuju do 50 posto od ukupnih potreba energije. Kod vrhunskih sportista u sportovima izdržljivosti udeo masti moze iznositi i do 80 posto. Tokom pauze i umerenog inteziteta treninga unos masti je 25 posto od ukupnog kalorijskog unosa dnevno. Tokom pripremnog perioda, kada se fizički rad (trening) povećava, unos masti se može povećati na 30 posto dnevno.

UGLJENi hiDRATi

N jihov unos je potreban za energetsko funkcionisanje organizma, prvenstveno kao

gorivo za mišiće i moždane funkcije. Najčešći unos ugljenih hidrata je unos kroz integralne žitarice: pšenica, ovas, raž, ječam, heljda, proso, sočivo. Mogu se koristiti razne vrste testenina, integralni pirinač, krompir, voće (banana), povrće (šargarepa).Tokom pauze kada sportista, u našem slučaju – sudija, trenira smanjenim intezitetom, kada je intezitet treninga u rasponu od malog do srednjeg, potreban je unos od četiri do šest grama na jedan kg telesne težine dnevno. Tokom početka priprema i samih priprema unos ugljenih hidrata se povećava na šest do osam grama, čak i više, što zavisi od inteziteta i broja treninga tokom dana.


stručni ugao sloBodan BRanković, MagistaR spoRtskih nauka

BELANČEViNE (PROTEiNi)

P roteini su gradivne materije, služe za rast i razvoj organizma, kao i za obnovu

razgrađenog i oštećenog tkiva, prvenstveno mišićnog tkiva posle fizičkih napora. Izvor belančevina može biti životinjskog porekla.

Preporuka za korišćenje: što češće belo meso (pileće i ćureće, i to grilovano), jaja (kuvano, omlet), mlečni proizvodi (mladi sir, punomasni i masni sirevi umereno korišćenje), riba (losos, tuna, skuša, haringa, rečna riba, pastrmka), teletina (biftek, grilovano), kuvana teletina i govedina sa povrćem, svinjsko meso nemasno dva do tri puta nedeljno, pečenje (svinjsko, jagnjeće) i roštilj povremeno. Napomena: prvenstveno koristiti grilovano i kuvano a zatim pečeno a najmanje prženo.

BELANČEViNE BiLJNOG POREKLA

K oristiti mahunarke: pasulj, grašak, boranija, koštunjave plodove. Napomena: u fazi

pauza i laganih treninga unos proteina je jedan do jedan i po gram na kilogram telesne težine dnevno. Tokom pripremnog perioda unos ugljenih hidrata se povećava na jedan do dva grama na jedan kilogram telesne težine.

Napomena: uz ove nabrojane grupe namirnica obavezno koristiti velike količine svih vrsta svežih salata, kao i sezonske salate. Sve vrste voća po potrebi, a sve vrste povrća kao prilog, prvenstveno kratko bareno i grilovano.

SUPLEMENTi: MiNERALi i ViTAMiNi

K valitetan unos hranljivih materija, uravnotežena ishrana, obezbeđuje

dovoljan unos minerala i vitamina. Tokom pripremnog perioda i takmičenja povećava se unos vitamina i minerala, jer prate energetske potrebe organizma. Ako se dodatno uzimaju suplementi, trebalo bi da su kvalitetni i da se ne koriste u velikim količinama, takođe, potrebno je praviti pauze kod uzimanja istih.

UNOS TEČNOSTi

N adoknada tečnosti pre, za vreme i posle fizičkih napora (treninga) je

obavezna. Nedovoljan unos tečnosti, gubitak tečnosti tokom treninga, a posebno treninzi pri visokim spoljnim temeperaturama dovode do umanjenja fizičkog napora. Gubitkom tečnosti gube se takođe važni minerali rastvorljivi u vodi. Največi gubitak tečnosti je preko znojenja i neadekvatnog oblačenja tokom fizičke aktivnosti. Potreban unos tečnosti u zimskom periodu je oko 2,5 litre dnevno.

U letnjem periodu do 3,5 litre dnevno. Potrebno je unositi tečnost pre fizičke aktivnosti u količini od 400 do 600 mililitara, piti u malim gutljajima duže vreme. Za vreme treninga 200 do 250 mililitra na svakih 15 minuta tokom treninga, što zavisi od spoljašnje temperature.

Obavezno uzimati čistu prirodnu vodu, prirodnu mineralnu vodu, izotonične sportske napitke u kombinaciji sa vodom, sveže ceđene sokove od voća i povrća, voćne čajeve, a kafu umereno.


bilićeva sudila u papui novoj gvinejiSvetlana Bilić, međunarodni pomoćni sudija iz Rume, bila je učesnik FIFA Svetskog prvenstva za igračice do 20 godina, koje se od 13. novembra do 5. decembra održalo u Papui Novoj Gvineji.Svetlana se našla u grupi od 16 najboljih sudija i 28 pomoćnih sudija iz svih FIFA konfederacija koje su sudile utakmice na jednom od najprestižnijih takmičenja kada je ženski fudbal u pitanju. Posle dužeg vremena FSS je imao svog predstavnika na jednom od velikih takmičenja ženskog fudbala, a Svetlana je na najbolji mogući način predstavila sebe i zemlju iz koje dolazi, jer je sa uspehom delila pravdu na tri meča: Papua Nova Gvineja - Brazil, Južna Koreja - Venecuela i Severna Koreja - SAD.

lista FIFA sudija za 2017. godinu

MUŠKARcI

Glavne sudijeMilorad Mažić 23.03.1973. Vrbas Elitna kategorijaSrđan Jovanović 09.04.1986. Beograd Druga kategorijaNenad Đokić 14.07.1979. Užice Treća kategorijaAleksandar Vasić 14.09.1976. Novi Žednik Treća kategorijaBojan Nikolić 24.10.1979. Kragujevac Treća kategorija

Pomoćne sudijeMilovan Ristić 01.05.1974. BeogradDalibor Đurđević 25.03.1973. KruševacUroš Stojković 04.11.1983. BeogradDejan Petrović 17.10.1980. KikindaMilan Minić 20.07.1978. NišVladimir Jovanović 07.11.1975. ČačakDejan Potočan 03.05.1977. VršacNemanja Petrović 29.09.1980. UžiceDragan Bogićević 29.12.1980. BeogradMilan Mihajlović 14.08.1978. Beograd

ŽEnE

Glavne sudijeAna Minić 19.04.1983. Niš Druga kategorijaJelena Banjeglav 16.05.1991. Bačka Topola Treća kategorijaMarina Višnjić 14.11.1990. Kragujevac Treća kategorija

Pomoćne sudijeSvetlana Bilić 25.03.1981. RumaDragana Veljković 05.06.1976. BeogradAleksandra Milojević 28.05.1986. UžiceJasmina Zafirović 08.03.1981. Vranje

FUTSAl

Damir Radović 29.04.1973. Beograd Druga kategorijaVladan Radulović 22.05.1978. Beograd Druga kategorijaNikola Aleksić 29.10.1982. Beograd Treća kategorijaPetar Radojčić 18.02.1981. Inđija Treća kategorija

S vedoci smo vrlo često pogrešnog i neispravnog korišćenja stručnih fudbalskih termina. Da li

pod uticajem medija, igrača, trenera ili nekog drugog faktora ti izrazi počinju da budu korišćeni i tamo gde im nije mesto - u zvaničnim sudijskim dokumentima. Njih počinju da koriste sudije, posmatrači suđenja, delegati i svi oni koji bi trebalo da utiču na druge pravilnim korišćenjem stručnih izraza iz Pravila igre, ali i srpskog jezika.

„Na snimku se vidi da se igrač nalazi u ofsajd poziciji“, kaže glas sa TV ekrana. Međutim, sve sudije znaju da je zvaničan termin ofsajd položaj, pošto pravilo 11 još kaže da: „Biti u ofsajd položaju nije samo po sebi prekršaj. Igrač u ofsajd položaju se, u trenutku kada je saigrač odigrao ili dodirnuo loptu, kažnjava samo ako je krenuo da se aktivno uključuje u igru…“.

„Sudija je ispravno pokazao žuti karton igraču broj 7 zbog oštrog starta“, piše u jednom od izveštaja posmatrača suđenja. Ostaje nam samo da zamišljamo koliko je start bio oštar, mada je poznato da je sudija mogao pokazati žuti karton samo zbog bezobzirnog starta, što

će reći da se igrač ponašao tako da je zanemario opasnost ili posledice za svog protivnika. Kao nepravilna komparacija prideva oštar koristi se preoštar, dakle za nijansu iznad oštrog, mada se crveni karton pokazuje igraču zbog korišćenja prekomerne snage, čime je igrač prekoračio neophodno korišćenje snage i postoji opasnost da povredi protivnika.

Igranje lopte rukom i posledice koje taj postupak izaziva su velika nedoumica za mnoge fudbalske poklonike. U engleskom jeziku namerno igranje lopte rukom je jasno označeno korišćenjem reči – „hands“, ali dok je termin iz engleskog stigao do srpskog jezika postao je “enac”. Danas, na sreću, se sve ređe koristi, uglavnom među mladima. Doduše, ponekad ga čujemo i sa malih ekrana, ali treba imati na umu da on nije deo službene fudbalske terminologije.

Glagol preglavavati i preglavati (koriste se oba glagolska vida - nesvršeni i svršeni), od čega je u najvećoj upotrebi imperativ prezenta drugog lica jednice – “Preglavaj!”, u aktivnoj je upotrebi poslednjih godina. Prvo su ga koristili igrači i treneri, zatim novinari, a nažalost

može se pronaći i u izveštajima službenih lica. Koristi se da označi prebacivanje lopte glavom ili odigravanje lopte igračima, koji se nalaze iza igrača koji igra loptom. Reč je nastala dodavanjem prefiksa pre na reč glavati. Ima glagola koji su nastali dodavanjem prefiksa pre, ali na već postojeći glagol, kao što su: pretrčati, preporoditi, prebaciti... U ovom slučaju prefikis pre je dodat na reč glavati, koja bi verovatno trebalo da ima funkciju glagola i da označi odigravanje glavom. Cela konstrukcija preglavati ili preglavavati nepoznata je u srpskom jeziku stoga bi njenu upotrebu trebalo ograničiti samo na kolokvijalni i neformalni razgovor, i nikako je ne uvoditi u zvanična dokumenta ili stručnu raspravu.

Neka ovi redovi predstavljaju naš mali doprinos čuvanju i razvijanju srpskog jezika, ostavimo igračima da „preglavaju” i “preglavavaju“, a mi ćemo obraćati pažnju na to da li ima igrača u ofsajd položaju kada napadač prebaci loptu glavom, jer u kaznenom prostoru uvek može doći do igranja rukom, mada neko može da napravi i bezobziran start, a možda ima i onih koji bi mogli da korste prekomernu snagu.

MALi REČNiK FUDBALSKih izRAzA

„Preglavaj“, ali ne u izveštaju!

futsal: radojčić i aleksić u budiMpeštiPetar Radojčić iz Inđije i Nikola Aleksić iz Beograda, futsal sudije sa grbom FIFA, učestvovali su na trodnevnom seminaru, koji je organizovala UEFA u Budimpešti u periodu od 28. do 30. novembra.

Tokom tri dana rada, naši delioci pravde imali su priliku da se upoznaju i druže sa najboljim FIFA i UEFA futsal instruktorima, koje je predvodio Pedro Galan iz Španije, kao i da uporede znanje i fizičku spremu sa velikom brojem mladih sudija iz ostalih evropskih zemalja. Sigurno je da će našim arbitrima ovo iskustvo dosta značiti u nastavku karijere.

Put od prevencije do primene mera


Organizacija sudija Gradskog fudbalskog saveza Novog Sada okupila je u Titelu talentovane sudije Gradske lige. Među 15 polaznika bila je i jedna devojka, a niz predavača predvodio je predsednik Sudijske komisije FSS Đorđe Žutić. Budućnost vojvođanskog i srpskog suđenja pažljivo je pratila reči predsednika novosadske organizacije sudija Maja Vujovića, kao i Roberta Kiš Čepegija, Milana Krakanovića, Vojislava Kesića i Milana Šutulovića. Gost predavač bio je Igor Radojčić, koordinator za mentor program sudijske organizacije FSS.

u organizaciji Fudbalskog saveza Beograda i Organizacije fudbalskih sudija Beograda, u Kragujevcu je od 10. do 13. oktobra održan kamp za perspektivne sudije beogradskih

liga pod nazivom “Kragujevac 2016”.Pored razgovora o moralnom liku sudije i

upoznavanja sa Kodeksom ponašanja sudija OFSB, kao i ukazivanju na propise i odluke FSS i FSB, kojima se određuju obaveze i prava sudija, mlade sudije upoznate su sa izmenama i dopunama iz pravila igre, sa Amandmanima FIFA na pravila igre i posebnim tumačenjima Međunarodnog Borda na postavljena pitanja nacionalnih saveza vezana za pravila igre.

Fizička priprema sudija realizovana je u obliku svakodnevnih jutarnjih i popodnevnih treninga, koje su vodili predsednika KUS-a OFSB Dejan Filipović, internacionalni fudbalski sudija Milovan Ristić i posmatrač na Srpskoj ligi Miloš Goronjić. Izvršena je edukacija sudija za samostalnu fizičku pripremu, a kroz praktične primere prikazane su im metode i preporučeni načini za samostalno sticanje i održavanje kondicije u sklopu priprema pred početak i tokom takmičarske sezone, kao i pre i nakon utakmice.

Obrađen je niz tema, od prevencije, primene pravila ofsajda, pripreme za utakmicu, primene disciplinskih i tehničkih mera, morala u sportu, psihologije suđenja, do plana fizičke pripreme i ishrane sportista, a sve uz praktičan rad na terenu i video analizu. U realizaciji tema korišćen je edukacioni materijal FIFA i UEFA.

Pored pomenutih predavača, sa sudijama su radili i Milan Krstić, Instruktor prve kategorije,

Miroslav Stojanović, sekretar OFSB, Slavko Mišić, Komesar za suđenje Liga mlađih kategorija FSB, dr Branislav Gašić, član KUS OFSB, kao i psiholog Snežana Ristić.

Trideset polaznika kampa, među kojima je bilo i šest devojaka, u prisustvu dvoje kustosa obišli su Spomen park Šumarice i muzej 20. oktobar. Na kampu su učešće uzele sudije Zonske lige (devet sudija), Prve ABC lige (11 sudija), Međuopštinskih liga (pet sudija) i Liga mlađih kategorija (pet sudija).

TiTel domaćin talentovanim sudijama iz novog sada


regioni

Put od prevencije do primene mera

Kamp za perspeKtivne sudije beogradsKih liga

p osle godinu dana pauze iz objektivnih razloga, u periodu 18. do 21. oktobra održan je tradicionalni

Kamp perspektivnih sudija FSRZS “Zlatibor 2016”. Na Kampu su učestvovale mlade perspektivne sudije iz svih okružnih organizacija, sa zonskog ili okružnog stepena takmičenja, a od kojih se očekuje, po mišljenju rukovodstava matičnih organizacija, da u narednom periodu pokažu vidan napredak u suđenju i dostignu najviše stepene takmičenja. Svaka okružna organizacija poslala je na kamp po četvoricu sudija, tako da je i ovim gestom pokazano da SSOS FSRZS podjednako tretira sve okružne organizacije u svom sastavu.

Kamp je realizovan, po tradiciji, u objektima Studentskog odmarališta “Ratko Mitrović” na Zlatiboru, kao i na terenima sa veštačkom travom SC “Palisad”, gde su svi učesnici imali vrhunske uslove za rad. Akcenat je stavljen na praktičan rad na terenu, jer je primećeno da se u matičnim oragnizacijama sudija malo pažnje posvećuje ovom veoma važnom segmentu edukacije sudija. Svakodnevno je realizovana praktična edukacija, a organizovana je i prijateljska utakmica Sloboda - Zlatibor, gde su četiri sudijske trojke sa zonskog stepena takmičenja pokazale svoje umeće, a njihov rad je zajednički analiziran putem video-materijala.Rukovodstvo SSOS FSRZS planira da ovaj tradicionalni kamp održava svake godine, jer se pokazalo da su mnoge sudije, koje su ga u ranijem periodu pohađale, danas uspešne na našem najvišem rangu, pa i na međunarodnim terenima (Bojan Nikolić, Nenad Đokić, Srđan Minić, Marina Višnjić, Nemanja Petrović, Zoran Široki...)

S tručna strukovna organizacija sudija FSRIS organizovala je kamp perspektivnih sudija

od 17. do 21. oktobra u hotelu “Šumarice” u Kragujevcu.

Ovaj kamp je tradicionalan a od prošle godine nosi ime i njegovog idejnog tvorca Bogoljuba Stepanovića. Na ranijim kampovima učesnici su bili internacionalne sudije: Milorad Mažić, Danilo Grujić, Milan Minić, Srđan Milutinović, Dalibor Đurđević, kao i brojne sudije Super i Prve lige.Zadatak instruktora koji su učestvovali na kampu bio je da sudijama putem predavanja, DVD prezentacija i praktične primene obezbede jednobraznu demonstraciju Pravila fudbalske igre (PFI), čime bi bio udaren temeljac razvoja i napredovanja sudija sa ovih prostora.

Brojne teme su obrađivane, sudije su se bavile revizijom PFI, fizičkom pripremom i ishranom, Pravilom 12 (kriterijumi za procenu prekršaja i primena disciplinskih mera), prednošću i kontrolom igre, situacionim treninzima, preporukama i smernicama u suđenju, kretanjem i postavljanjem, igranjem rukom, timskim radom, Pravilom 11 - Ofsajd.

U zgusnutom programu bilo je malo vremena za opuštanje, a polaznici su kroz zajedničko gledanje mečeva Lige šampiona mogli da se zabave, ali i da uživaju u vrhunskom suđenju najboljih evropskih delilaca pravde.Na kampu je učestvovalo 29 polaznika iz FS Niša i devet okružnih saveza sa područja FSRIS, starosti između 19 i 26 godina. Većina sudija bila je sa zonskog stepena takmičenja, a deset sudija sa Srpske lige grupa “Istok”.

ODRžAN KAMP PERSPEKTiVNih SUDiJA FSRzS “zLATiBOR 2016” KAMP PERSPEKTiVNih SUDiJA “BOGOLJUB STEPANOViĆ BOGi”

Utakmica, pa video analiza Učenje uz Ligu šampiona


regioni

Documents

SUDIJA - fss.rs br3.pdf · organizacijom FUTSAL EURO 2016, zato koristim ovu priliku da se zahvalim i čestitam ... SEMiNARiMA U VAšEM TRENiNG CENTRU U STAROJ PAzOVi