Embed Size (px)
Citation preview
SUDBINA JEDNOG ČARLIJAAleksandar Popović
U svetu knjiga i priča namenjenih deci često se nailazi na
jako ozbiljne teme koje samo po formi odišu naivnošću,dok
se,zapravo,bave ozbiljnim «životnim» temama i problemima.
Odraslima mogu, ponekad, takve priče da se učine
neprikladnim, previše surovim, preterano tužnim...
Sa decom, ipak, takvih problema nema.
Životne istine i zapitanosti, izgovorene jezikom koji oni
razumeju, u njima ne izazivaju otpor i strah.
Deca se upoznaju sa junacima i iskreno prate i proživljavaju
njegove doživljaje i emocije, neshvatajući da su kroz taj
proces lukavo upućeni u «školu života».
Iako je ovde reč o jednoj tužnoj, istinitoj i životnoj
priči, ona je napisana razumljivim jezikom, prepunim slika i
boja i jedna je od retkih koja objedinjuje «velike,odrasle»
stvari i dečji svet prepun naive i smeha.
U dvadeset četiri poglavlja Aleksandar Popović je ispričao
sudbinu jednog mačka. Na početku je mače malo i živi sa
svojom Žutom Mama Mačkom u jednoj mesari, no on ubrzo biva
prepušten samom sebi u jednoj gradskoj luci. Naravno, tako
surov preokret u njegovom životu, rezultat je želje njegove
majke koja je iznad svega želela da njen mali sin ne završi
kao i ona, u nekoj mesari, već da, na primer, postane
ponositi brodski mačak.
Već na samom početku knjige postavljena je i prva ozbiljna
tema – koliko roditelji i na koji način usmeravaju sudbinu
svoga deteta, kao i obilje drugih ( ispravnost i moralnost
roditeljskih odluka, strahovi, samoća, onirički svet -
1
varljiv i uzbudljiv gotovo koliko i onaj u kom zaista
živimo).
I pored najbolje volje, retki su odrasli čitaoci koji se ne
zapitaju, čitajući «Subinu jednog Čarlija» da li će dete ovo
razumeti... Aleksandar Popović piše slikovito i jasno ali
put njegovih asocijacija i misli nije uvek lako shvatljiv.
Smešno je što taj problem ima samo odrastao čitalac, sklon
analiziranju i upoređivanju. Mlađi, sasvim lako i usput,
usvajaju priču, ne čudeći se ni u jednom trenutku, kako se
Aleksandar Popović «ovoga» dosetio...
Emocije kao što su ljubav, nada, strah, ljutnja, dosada...
nalaze svoj put do malih čitaoca uprkos svom neobičnom
odelu.
Čini mi se da je u ovom romanu najlepša njegova iskrenost.
Čarlija ostavi njegova mama (to je jedino što deci nikako ne
biva jasno, kako je uopšte moguće), sticajem srećnih
okolnosti (da, život je podjednako i lep i surov) on postaje
srećni brodski mačak i upoznaje svoju najbolju drugaricu
Violetu, potom se pri poseti Napulju izgubi (nema «u
poslednjem momentu, ipak...», mačak se izgubio i nema
popravke), da bi nastavio svoj ubudljivi život pun uspona i
padova (želja za samoubistvom, slava i popularnost, uspeh i
neuspeh) i naposletku, završava na nekom tavanu...
Ovo je roman koji ne stari. Po njemu ne pada prašina
prošlosti i u potpunosti je aktuelan i u današnjem vremenu.
On ne predstavlja dokument iz 1984. godine, kada je i
objavljen.
I danas, gotovo 26 godina kasnije, on priča priču koja nam
je bliska.
Uprkos svim dragocenostima savremenog života, uprkos brzini,
novim rečima, shvatanjima i rešenjima, neke stvari se nikada
ne mogu promeniti ili preskočiti.
2
Jedna od tih stvari je detinjstvo.
Ne postoji igrica niti neki novi, moderni junak koji će
izmeniti njegov osnovni obrazac (formulu).
A to je lagano, postepeno pripremanje i uplovljavanje u
život nas čeka.
Jednočinka po knjizi Aleksandra Popovića «Sudbina jednog
Čarlija» podeljena je u deset slika. Priča je izmenjena u
toliko što je prilagođena pozorištu i izvođenju na sceni.
Radnje se dešava u luci i na brodu, dakle isključen je
Napulj kao jedno od glavnih mesta zbivanja radnje u romanu.
Kao što su i neki likovi koji su se nalazili u tom delu
knjige izostavljeni, a sve u nameri da se pojednostavi i
omogući izvođenje.
Umesto njih, uveden je lik mačkice Margarete, Čarlijeve prve
ljubavi, a posebno naglašen lik Violete, Čarlijeve najbolje
drugarice, kao i obilje songova kojih takođe u knjizi nije
bilo. Na taj način sam pokušala nadomestim gubitak nekih
važnih i velikih priča koje je Aleksadar Popović u knjizi
ispričao.
Dijalozi su gotovo u potpunosti izmenjeni, s tim što sam se
trudila da pratim Popovićev ton i boju kojom je pripovedao.
3
LICA:
Mačak Čarli – u početku malo i usamljeno mače, a kasnije veliki momak, doduše i dalje nekako mali i
usamljen.
Žuta Mama Mačka – jedna mnogo fina mesarova mačka koja je silno želela da njen mali sin ne završi kao
čuvar kobasica, nego na primer, kao neki brodski
mačak.
Violeta – Kapetanova kći, vesela devojčica koja je živela i rasla na brodu gde je sa svojim mačkom
glumila u jednom smešnom pozorištu zabavljajući
putnike i posadu.
Kapetan – silna ljudina, odlučna i hrabra. Uvek zna kako i šta treba i svi ima da ga slušaju. Sve što
govori završava sa reči «gotovo!!» i to ima da se
poštuje.
Margareta – ljupka francuska mačkica, Čarlijeva verenica,jako fina cica.
Mornar I – član kapetanove posade. Mnogo voli Violetino i Čarlijevo smešno pozorište.
Mornar II - član kapetanove posade. Mnogo voli Violetino i Čarlijevo smešno pozorište.
Mornar III - član kapetanove posade. Mnogo voli Violetino i Čarlijevo smešno pozorište.
Kuvar – nije baš da voli mačke, al voli Kapetana, malo ga se i boji i ne pravi pitanje.
4
Novinar I – radoznali predstavnik sedme sile. Novinar II – radoznali predstavnik sedme sile.Novinar III – još jedan radoznali predstavnik sedme sile.
Publika Putnici
5
SLIKA 1
Mrak.Muzika,klavir.Zvuci mora,talasa,vetra i galebova.
Luka.More.U pozadini platno sa velikim
brodovima,šleperima.Na sceni puno drvenih sanduka sa tamnim
žigovima.
KONFERANSIJE (uz muzičku podlogu,na sceni je mrak,ništa se
ne vidi,dubok prijateljski muški glas): hm,hm,uuu,što je
mračno.Ne vidim vas!Izgleda mi i oblačno!
Pa mi dodje nekako strašno,pa plačno,osetim neki strah
tačno.Upalite nešto!(tišina)
Izgleda smo sami!A ne,ne,ne,...pogledajte,vidite tamo,(scena
se osvetljava,u daljini se vidi velika i mala mačka kako
skakuću po drvenih sanduka)onaj mali mačak šapuće nešto
svojoj mami.(uzdahne,s olakšanjem)
Eh,ta mačka je mesarev ponos i dika,a mače njena pljunuta
slika.Mnogo ga voli,ko svaka majka!
E tu baš počinje mačeća bajka!
Nemoj da vidim da neko plače!Neću da mi se rasplače mače!
(Mačke se jure,skakuću,dolaze iz daljine,sve su bliže i
bliže.Velika žuta mačka je mirnija,ide napred,a mačence se
zabavlja,zadirkuje je)
MAČE:Jel me vidiš!Uja!Mamice!Mamice!Vidi!Vidi kako skačem!
Jupiiii!
ŽUTA MAMA MAČKA:Bravo,sine!Hajde,ovamo!
MAČE:A 'de smo mi to mamice?!Šta je ono tamo?
ŽUTA MAMA MAČKA:Hajde,maleni,ovo je luka!Pogledaj tamo!Ono
su brodovi!
MAČE:Brodovi?Šta su to brodovi,mamice?(skakuće sve vreme)
6
ŽUTA MAMA MAČKA:(skoči do mačeta na drvenu kutiju i
zagledana u daleke brodove pokušava da objasni nešto što ni
sama ne razume najbolje):Jedan brod,sine,liči malo,al sasvim
malkice na mesarove štofane papuče.Samo je brod stoput veći
od mesarove štofane papuče.I brod ima zastavicu...a papuča
ima samo pufnicu...
(mali mačak je ne sluša,skakuće oko nje,baš ga briga da uči
šta je to brod)
ŽUTA MAMA MAČKA (tužno,zagledana u daljinu,u brodove):Divna
mesta!Kada bi ti bio brodski mačak,ti bio...
MAČE:Šta?Šta? (mače je jako nemirno,stalno svuda zavlači
njuškicu i skakuće)
ŽUTA MAMA MAČKA:Eh,bio bi mnogo,od
svih,najsrećniji...Brodski mačak stalno skita...
MAČE:A zašto je,mamice,taj neki brodski mačak mnogo
najsrećniji od svih?
ŽUTA MAMA MAČKA:Zato što je svaki mačak na svetu najsrećniji
onda kad skita!!!
(Žuta Mama Mačka dolazi između dva velika drvena sanduka)
ŽUTA MAMA MAČKA:Ovde dođi,sine,tu,tako.Stani sad tu.
MAČE:Evo.A što?
ŽUTA MAMA MAČKA:Odatle se najbolje vidi mala zastavica na
dalekom brodu.
(Mače se izvilo da dobro pogleda,odjednom je
sevnulo,munja,na sekund je nastao mrak,dok se mače
okrenulo,Žute Mama Mačke nije bilo.Ona u daljini stoji,vidi
se samo njena senka.Na jednom dalekom drvenom sanduku se
zadržala,da poslednji put pogleda svoje,od svih,najdraže
malo mače)
MAČE:Mamice!!Mama!!Maamaaa!Maaaama,gde si,mama!
(dok ono juri i traži mamu,u daljini osvetljena Žuta Mama
Mačka)
7
ŽUTA MAMA MAČKA (tužna,pretužna):Tamo će ga naći brodski
kuvar i uzeće ga da mu pravi društvo dok pere sudove!Ako
ostanem još sekund ovde,zaplakaću se,vratiću se i povešću ga
natrag u mesaru...On onda nikada neće postati brodski
mačak,i ceo svoj život će provesti u borbi sa nekim malim i
prostim miševima...Ovako je bolje!!
(viče iz daljine) Želim ti sreću u životu,lepi moj...
(sevaju munje,počinje da lije kiša,mače izgubljeno trči na
sve strane,preplašeno doziva majku,na kraju od umora zaspiva
pokislo i prestravljeno,iza jednog drvenog sanduka)
MAČE (tiho,preplašeno):Vratiće se moja mamica po mene!Ne bi
mene ona nikad ostavila!Vratiće se ujutro!Mamice
moja,dodji...
Song
Ničeg strašnijeg nema od tame
Kad u blizini nema mi mame
Kada sam sam,ostavljen,tužan
Ceo moj život postaje ružan.
Povici moji za mamom bruje
Al niko mene,jadnog,ne čuje
Senke se kreću,skaču i lete
Hoće da pojedu mamino dete.
Možda ja sanjam,ona će doći
Najcrnja noć će olako proći
I ove suze i ovaj strah
Nestaće s suncem
U isti mah
Kad ptice slete na moje rame
Ujutru biću ja kraj Žute mame...
8
SLIKA 2
Luka.
Kiša je prestala.Lepo vreme.Galebovi,sunce.Vrlo živo.Putnici
stoje u redu sa koferima.Puno mornara na sve strane.Gužva.
Mače se budi.Gleda oko sebe,ne zna gde se nalazi.
MAČE:Mama!Mama!
(Ustaje,viri iz sanduka,gleda u putnike,uplaši se na svaku
sirenu broda,pobegne pa se vrati.Pored putnika prolazi
veliki Kapetan jednog broda.Obučen u uniformu,važan i
ponosan,a za njim skakuće njegova kći,slatka devojčica
Violeta,u haljinici.Ona vidi mačence,i prilazi mu)
VIOLETA:Mac,mac,mac...dođi,mac.(mače prilazi,počinje da se
mazi oko nje)Kako si ti sladak...vidi ga samo.Otkud ti
ovde,mali plašljivko,dođi.
MAČE:Nema mi mame!(govori tužno i gleda je kao da mu ona
može pomoći)
VIOLETA:Tata!Tata!Govori!Ovo mače,tata,ume da priča!
(Kapetan koji je za to vreme razgovarao sa mornarima i
pokazivao im gde da premeste neke drvene kovčege,okreće se
ka kćerki)
KAPETAN:Govori?!Šta govori?!Ko govori? Odgovori!
VIOLETA:Mače govori,tata!Dođi,tatice!
(Kapetan prilazi,mače se uplašeno povuče)
KAPETAN:(staje pred mačka,salutira,vrlo ga ozbiljno
shvata):Kapetan broda!Dobar dan!
MAČE:(uplašeno)Dobar dan!Jeste videli možda moju mamu?Žutu
jednu?Svi je znaju!Čuva kobasice kod mesara!
9
KAPETAN (strogo i jasno govori):Ti si najneobičnije mače
koje sam u svom brodskom životu sreo!(pogleda oko sebe)A
tvoju Žutu mačeću Mamu nisam video.Violeta?
VIOLETA:(začuđeno,pokušava da ga pomazi):Nismo videli tvoju
mamu!Siroti mali mačiću!Dođi,dođi kod mene!
(govori ocu)Ajde da ga povedemo s nama,tatice!Njega je
ostavila njegova mama,oteraće ga mornari,ko zna šta će biti
s njim.
MAČE:Šta će biti s njim? (drhti i briše suzice)
VIOLETA:S tobom,ludice,s tobom.Jel bi ti voleo da budeš
jedan brodski mačak,a?
MAČE:Brodski mačak je od svih najsrećniji jer skita po celom
svetu!(sve briše nos kako je uplakan,i drhti,a ponavlja ono
što mu je mama rekla)
VIOLETA(mazi ga,raznežena):Ti ćeš biti moj mali brodski
mačak.I nikome te neću dati!Ni za sto dukata!Ni za deset
srebrnih broševa!
KAPETAN:(strogo)Kako to misliš Violeta?A šta ćemo sa
propisima o brodskoj čistoći i redu? Na brodu se zna!Pranje
zuba,čišćenje cipela,sve mora da miriše na ružičasti sapun!A
ako jedan kapetan lično i njegova kćer počnu da šetaju jedno
malo dlakavo mače?!Šta onda?Sve bi moglo da se okrene
naopačke?
VIOLETA:Ako mače primimo u svoje veselo društvo,tatice,brod
će biti veseliji i čistiji nego što je bio!Umesto da se
pileće kosti i kore od kačkavalja vuku ispod stola,biće sve
čisto!!!
(mali mačak gleda u Violetu,širom otvorenih očiju,počinje
strašno da se nada da ova Violeta neće da nestane)
(Kapetan gleda u kći,pa u mače,zastane,udari petom u
petu,digne obrve)
10
KAPETAN:Zasta!Više ne bi mogli da se izgovaraju da su im
miševi pojeli sapun,a u stvari ga bacaju u more!!Onda bi
mogao da im kažem «Kakvi miševi!!Mangupi jedni!!Kad imamo
mačka!!Skačite u more i gnjurajte dok ne nađete sapun koji
ste bacili!!!
VIOLETA (presrećna,skače,ljubi taticu):Jeste tatice!!Jeste!!
KAPETAN (nećka se): Ipak!Nigde ne piše da bi na jednom
putničkom brodu A klase moglo da živi i jedan mačak.To moje
kapetanske oči još nikada nisu videle!
VIOLETA: A moje male kćerkaste oči još nikada nisu videle da
i na jednom brodskom pravilniku piše da je zabranjeno držati
ovako jedno preslatko mačence!
KAPETAN (zbunjen):Istina! To je istina.Ali ne piše ni da je
dozvoljeno!
VIOLETA: A kada negde nešto ne piše,onda svi kažu «ko te
pita».
KAPETAN: Jeste! A ovde sam ja glavni i kapetan i ja sam
jedini koji pita...stoga,gotovo!!Vodimo ga!
Song:
Ko te pita,ko te pita
Dal po brodu mačak skita
Brod će biti mačkin stan,
Doveo ga kapetan.
Naš kapetan,brodska sila
Opasan je ko gorila
Ako nekad neko pita
Što po brodu mače skita
Biće jasno kao dan
to je hteo kapetan.
KAPETAN (odlučno se okreće i kreće ka brodu,zastane za
sekund):A kako će se zvati?
11
VIOLETA(držeći mačka,zastane,razmišlja):Neko lepo ime za
malog pametnog mačka.
KAPETAN:Čarli!!Zvaće se Čarli! I gotovo!!Polazimo!
SLIKA 3
Brod.Sumrak.Talasi,galebovi.
Čarli i Violeta na palubi.Gledaju zalazak sunca i more.
ČARLI:Ovo je brod?Jel da,Violeta!!
VIOLETA:Što si ti jedan mali i glupavi mačak!!Pa ti ne znaš
ništa!
ČARLI:Sve ću ja da naučim Violeta!Ima da budem od svih
najmnogo pametan!
VIOLETA:I da naučiš i šta je brod,i šta je more,i šta je
talas,sve,sve,i šta je ribica...
ČARLI:I ribicu ću da naučim!Sve ću da znam!Pa jednom kad
moja mama bude htela da dođe da me vidi,da zna da sam ja
postao jedan najnajmnogo,od svih,najpametniji brodski mačak!
VIOLETA:Kad bi mene došla da vidi moja mama,ja bih joj prvo
ispričala sve o moru!
ČARLI:A šta je to more?
VIOLETA:To je velika voda.
ČARLI:A šta je to velika voda?
VIOLETA:Ti si toliko mali i toliko si glup da ja stvarno ne
znam kako to da ti objasnim,ajde u more,pa da naučiš (i
fljas,gurne ga preko ograde,pljusak)
ČARLI (iz mora):Mokro!!Uf,duboko!!I hladno!!!Mekano!!
VIOLETA:Daj šapicu!(izvlači ga)Vidiš!
(Čarli seda pored nje i briše njuškicu.Na ivici suza je)
ČARLI:Hoću moju mamu!
12
VIOLETA:(seda pored njega,daje mu maramicu da se
obriše,gleda ga tužno):I ja hoću moju mamu!
ČARLI:Ona je mene ostavila tamo,tamo u mraku,prst se pred
okom nije video!A bio sam dobar,od svih najbolji,časna reč.
VIOLETA:I ja sam bila najbolja devojčica,znala sam i ples i
klavir i račun,sve sam znala.(ustaje,stepuje)
Song
Nisam mogla ja da biram,gde ću tačno da se rodim
Al kad dođoh,beše kasno,da o tome brigu vodim
Da sam samo malo mogla nekom svoje želje reći
Pevala bi ova pesma o mašnama i o sreći.
Pevala bi o šarenom,o velikom,o medenom
Pevala bi tanjušnom,o malešnom,o svedenom
O crtežu,leptir mašni i klikeru,rok kamašni
O osmehu,travi,pčeli,o čemu bi ljudi hteli...
Gde si mama da me vidiš,da me čuješ,da me znaš
Zašto,mama,divna mama,nećeš da me pogledaš.
Pa da tapšeš kada pevam,miluješ me kada zevam
Zašto nikad,zašto nećeš,ne smeš,šta li,uvek pitam
Da te nađem,uvek,znaj to,ceo svet ću da preskitam.
Nisam ružna,nisam glupa,nisam niti kakva zver
Od sveg želim ponajviše da ti opet budem kćer.
Sve sam znala Čarli! Sve!!!
Znala sam i šta je more i šta je kobajagi i šta je stvarno
pravcato!!
ČARLI:I opet te je ostavila?!
VIOLETA(vraća se i seda):Opet!
ČARLI:Možda ne zna koliko si ti dobra brodska ćerka postala.
VIOLETA:I ne zna koliko ću ja tek da budem dobra i
najbolja.Ima da budem najsjajnija na čitavom svetu.
ČARLI:Oćeš da vodiš i mene tamo?
13
VIOLETA:Gde da te vodim?
ČARLI:Pa tamo na čitav svet?
VIOLETA:Hoću!Vodiću te i ti i ja ćemo samo da im mašemo
odande,da vide kako smo mi sve naj naj i ako smo sami,i ako
nemamo mamu,i ako nemamo ko da nas pokrije uveče i da nam
skuva čaj kad se prehladimo!
ČARLI:Pa da im bude krivo što su nas zaboravile!
VIOLETA:I da se pokaju!Nismo mi tek tamo koji,šašavci neki i
šušumige.
ČARLI:Ja ću tebe Violeta da pokrivam i da ti dam čaj ako se
prehladiš!
VIOLETA:Haha,pa ti si mače,kako to može!
ČARLI:Ima da može,videćeš,ako može jedna mama može da ostavi
svoje malo dete,onda može i jedno mače da pazi na svoju
devojčicu,najbolju drugaricu.
VIOLETA:(nasmeši se):Vodiću te Čarli sa sobom na čitav svet!
Da budemo najbolji!
Song:
(pevaju naizmenično Čarli i Violeta)
Misliš da je nemoguće?
Svašta! Nije! Sve je ćar.
Samo reci,šta god hoćeš
Šta god želiš sad na dar.
Želim!Želim! Želim dugu!
I tu jedan mostić mali
Želim ispod mosta prugu
I suncokret procvetali.
Želim sada,da ti,Čarli
Staneš samnom pokraj cveta
14
Ispod duge,kraj mostića
Želim s tobom na kraj sveta.
Želim sada,snažno želim
Jedan dan bez mraka,noći
Želim s tobom dan da delim
Reci,Ćarli,hoće l' moći...
Sve što želiš biće tako
Pruga,mostić,duga,cvet
Hoću s tobom,Violeta
Da obiđem čitav svet.
I još dalje,sve u krug
I bez broda,duge,cveta
Najbolji ću biti drug
Samo tebi,Violeta...
SLIKA 4
Paluba.Popodne.Mornari naokolo umiru od dosade.Neki
leže,neki šetaju,kukaju.Kapetan naslonjen na ogradu,malo
nervozan,puši lulu.
MORNAR I:Dosadnoooo.Dosadno....Najdosadniji od svih brodova.
KAPETAN:Jeste li oljuštili krompire?
MORNAR II:Još jutros.
KAPETAN:Jeste li razmrsili zamršenu brodsku užad?
MORNAR III:Još juče!
KAPETAN:A jeste li pokrpili sve čarape i oprali sve
maramice?
MORNARI:Onomad!
15
KAPETAN:A jel su sve putničke kabine oribane i svaki putnik
namiren da mu dlaka s glave ne fali?
MORNAR III:Proveri,kapetane ako ne veruješ svojim ušima.Sve
je kao po konac.(rastežu se,muvaju,šapuću i mrmljaju,sve se
šunjaju po brodu kao da nešto opasno spremaju)
KAPETAN:Pa šta ako vam je dosadno!Igrajte domine!
MORNAR II:Nećemo!Domine su grozno dosadne!
(Čarli se sve sklanja od mornara,šutira ga kako ko naleti
nanjega,gađaju ga praznim konzervama,on beži,drhti,oni
počinju da ga jure,on beži,trči,juri)
KAPETAN:Ova jurnjava!!To meni ne miriše na dobro!
(Čarli trči kao pomahnitao,ulazi u brodski špajz,kuvar
pokuša da ga istera kutlačom,pa sve mlati po Čarliju,a na
šporetu mleko kipi li kipi...počinje da kulja dim iz velike
šerpe)
song
(peva Kuvar)
Mrzim Mačke,glupe,male
Kad zbijaju samnom šale
Kad ja kuvam,svako zna
Nije mi do njuškala...
Kad te zvizne šerpa ova
Naučićeš sve iznova
Dođi,dođi,ne mijauči
Dođi da te opauči
Dođi,dođi,kod Kuvara
Najlepša je reš buvara.
Mrzim mačke,glupi brk
Kad opali slalom,trk
Skoči mi u šerpu malo
Ala mi je sada stalo...
Dođi,dođi,ne mijauči
16
Dođi da te opauči...
Dođi,dođi,kod Kuvara
Najlepša je reš buvara...
(puno dima,mačak pomahnitalo trči i beži,a kuvar ga juri dok
kipi mleko..)
KAPETAN:Požar!!Eto šta je!!Naš brod gori!Mačak je bio
uznemiren zato što je predosetio paljevinu!!
(zgrabi zvonce sa stola i zazvoni)
KAPETAN:Svi na okup!!Uzbuna!!
(Na zborno mesto dotrčava prvo tatina kći Violeta,pa potom
mali mačak Čarli,a zatim kuvar,zadihani)
KAPETAN:A gde su ostali?(ljutito)
VIOLETA:Kao da su u more poskakali da se okupaju!!Nigde ih
nema!!
KAPETAN:Za ovo nedopustivo kašnjenje,biće svi kažnjeni!!Za
kaznu,kuvar će im svima servirati belu kafu bez šećera!!!
KUVAR:A je l mogu da ih kaznim da umesto bele kafe dobiju
samo kafu bez šećera,opet...(uplašeno,zajapuren)
KAPETAN:A što to?!?!Gde ti je mleko?!?!
KUVAR:Iskipelo...
KUVAR:A ja sam mislio da se zapalio brod!!! (i odjednom
postade veseo,poče da se smeje,prekinu smeh kada vide
mornare koji dolaze a na glavama nose
kutije,lavore,jastuke,poklopce,kese i gusarske marame.U
rukama su im olupani bokali,prazne kante,naduvane kese i
metle...
KAPETAN:Šta je to sad?!?!?!
MORNARI:Izbijamo pobunu!!!
KAPETAN (strogo):A zašto izbijate pobunu?!?!?!
MORNARI:Zato što nam je mnogo dosadno!!!
Song:
17
Na ovom brodu nešto postoji
Nešto što dane nam u sivo boji
Hoćemo zabavu,gužvu i smeh
Nama je dosadno!Je li to greh!
Kad mornar dokono na doku stoji
Kapetan poslednje dane broji.
Čemu mi služimo?!Gde je taj štos!
Vuče nas dosada drsko za nos!
Beži,dosado!Beži,rugobo!
Beži dosado,brodska tegobo!
Bolje je da se čovek udavi
Nego da ga dosada smlavi...
(Odjednom, lete jastuci na sve strane, mornari počinju da
duvaju u bokale,kante,krompiri padaju po glavama,haos
totalni,graja i galama)
VIOLETA (odvlači Čarlija iza jednog drvenog kovčega):Na
brodu je izbila pobuna!To je nešto najgore što može snaći
jedan brod!!Može se celi brod preturiti u more,znaš!! (Čarli
samo zbunjeno klima glavom,širom otvorenih očiju)
VIOLETA:Pobuna je izbila jer je mornarima mnogo dosadno,i
ako ne smislimo nešto vrlo brzo,nešto da njima ne bude
dosadno,oni će se kreveljiti i prevrtati,a brodće lupiti o
neki morski kamen...
(pobuna besni, ne zna se ko prska vodom,ko koga gađa
svilenim jastucima,Violeta vuče Čarlija za sobom,penje se na
jednu stolicu)
VIOLETA:Mir!!!!!!!
(svi zaćute,pogledaju u Violetu i Čarlija koji stoje na
stolici)
VIOLETA:Mi čemo vam sada prestavljati jedno smešno
pozorište!!!
18
MORNARI (uglas,zaprepašćeno):Smešno pozorište!!!
VIOLETA:Smešno pozorište leči dosadnu dosadu!!
(mornari sa sve kapetanom brzo posedaše na pod,ćutke i
pažljivo,aplauz,nasmejani)
VIOLETA:Hvala,hvala!!Evo ovako,Čarli trubica!!(Čarli zauzme
poziciju i uzme trubicu,Violeta recituje,glumi,a on poentira
trubom)
Bela kafa,šećer u kockama
Čaj s limunom,
Kao paprika ljuti rum...
Pa po nosu (okrene se,Čarli je lupi po nosu )dum,dum,dum
(Kad Čarli svira u trubicu,iz nje izlazi malo zrno graška i
udara mornare po glavama)
(mornari se smeju,pljeskaju)
MORNARI:Hoćemo još,još,još!Ili pobuna!!!
(Violeta uzima malu tanku trubicu,svira)
ČARLI:Na crvenog odžačara pao plavi sneg...
VIOLETA:A od plavog i crvenog,šta se stvara?
ZAJEDNO:Jedna sasvim nova stvar,ljubičasti odžačar!!!
(Dok devojčica Violeta peva,Čarli oblači ljubičasto
odžačarsko odelo od ljubičastog krep papira,ina galvu
stavlja ljubičastu odžačarsku kapu,i na oči stavlja
ljubičaste naočari za sunce,i onda zaigra ljubičasti balet
ljubičastog odžačara,uz trubicu u koju duva Violeta i na
kraju,Čarli nacrta smešne ljubičaste brkove jednom mornaru
koji je zadremao,svi mornari se smeju,pljeskaju)
MORNARI:Još,još,još!!!
(Onda Violeta i Čarli još jedanput zasviraju zajedno u
trubice da se sve ori)
VIOLETA:Najstrože brkove imaju čuvari!!
ČARLI:Tajanstvene brkove imaju mađioničari!!
VIOLETA:Najoštrije brkove imaju mesari!!
19
ČARLI:Smešne brkove imaju komičari.
VIOLETA I ČARLI(pevaju i igraju):Al neki,neki put i
mornari,ne oskudevaju u toj stvari!U brkovima od čokolade,u
brkovima od marmelade,od mleka,od jaja,od šlaga,...brkovi
summnjivog traga!!!
(Violeta uzima boje i svakom mornaru crta brkove druge
boje,svi se smeju)
(Dobijaju veliki aplauz)
KAPETAN:Pa ovo je za odlikovanje! Violeta!Čarli!Vi ste,vi
ste...najtalentovaniji,najsmešniji,naj,naj,sve naj,vi ste
kao od šale oterali strašnu dosadu i ugušili opasnu pobunu
na našem brodu!
VIOLETA:Jesmo li mi najbolji, tatice?
KAPETAN (zastane,stavi prst na čelo,razmišlja,tajac):Bićete
najbolji ako isto ovako zabavite i naše putnike,njihovu
decu,i svaku tužnu glavu na brodu!Onda ćete biti najbolji!
ČARLI:Violeta,ja odmah hoću da mi budemo najbolji!Dogovorili
smo se Violeta!
VIOLETA:Ako bude tako,onda ja hoću zasebnu kabinu sa
Čarlijem i poseban tretman!Mi ćemo zabavljati i
putnike,učinićemo naš brod najveselijem mestom na
planeti.Jel tako Čarli!
ČARLI (ozbiljno i ponosito):Jeste!Tako je!Na planeti!Mnogo i
naj!
VIOLETA (šapuće Čarliju,podbada ga):Kaži za kabinu,mi smo
zvezde!
ČARLI (ponosito,malo izgubljeno):Hej,Kapetane,i kabina!
Zabava za kabinu!Sve naj za zvezde!
KAPETAN:Dogovor je pao!I gotovo!
Mrak.
20
SLIKA 5
Brodska sala za nastupe.Drvena bina,na njoj trube,velike
lopte,kocke,iznad jedna visoka ljuljaška,dovoljno velika da
i Violeta i Ćarli budu zajedno na njoj.
Publika.Putnici,puno dece,mornari,svi sede i pljeskaju,smeju
se.Violeta i Čarli nastupaju.
VIOLETA:Dobar dan poštovana publiko!!! (graja)
ČARLI:Dobar dan poštovana brodska publiko!!! (graja)
VIOLETA:(glumata,dere se,u pozadini vesela cirkuska
muzika)Oči kako reflektori,uši kao detektori...A nos kao
saksofon,to je on!To je on!
(tajac)
ČARLI (glumata,začuđen,obučen u crno,ako ptica,stavljena su
mu krila):Ko?
VIOLETA:Strašilo koje u vrtu stoji,iš gavrane,iš,iš,iš,treba
da se uplašiš,Čarli!!!(iznervirano)
ČARLI:Neću!!!
(graja,smeh)
ČARLI (peva):Ko se boji strašila još,tri za groš,tri za
groš,strašila se ne bojim ja,tra la la la la...
VIOLETA:Eeej,Gavro,kaži «čun»!!
ČARLI:Čun!
VIOLETA:Mnogo ti je ružan kljun!!
(Čarli počinje da juri Violetu,ona se penje na ljuljašku,on
se penje za njom,jako se ljuljaju,jako,jako,svima zastane
dah,ljuljaju se iznad njihovih glava,Violeta se obesi za
nose i tako visi i ljulja se,a Čarli stoji na ljuljašci
moćan,najveći,dobijaju veliki aplauz,svi hoće još,vesela
muzika.
Song
21
Šta bi deca želela,šta bi deca htela
Možda nekim pesmama,vesela odela
To bi deca volela,to bi deca htela
Da sve pesme obuku vesela odela...
Da se čuje svaki štep
Da uz priču ide step
Da volani krase priče
Da na šešir rime liče
Da sve bude naopačke
Za zareze i za tačke
Kad se peva da zna
Gola pesma propada
Daj mi vamo dve kamašne
Hoću ovde čet'ri mašne
A ovamo malo boje
Jel da da mi divno stoje!!!!!
(svi učestvuju,pevaju i igraju)
SLIKA 6
Brod.Mrak.Sijaju svetla u kabinama.Iz jedne,posebne,sa
zlatnim vratima na kojima su siluete mačka i
devojčice,izlazi mačak Čarli u pantalonama na tregere izlazi
iz posebne počasne kabine,ima šmekerski kačket na glavi.
ČARLI (pre nego što zatvori vrata,govori Violeti koja je
unutra):Odoh da prošetam,neću dugo.
VIOLETA:U redu,Čarli.
(romantična muzika,talasi,Čarli šeta zamišljen,sa rukama u
džepovima.Sviruće neku pesmicu.Odjednom začuje silnu
buku,kao da je popadalo sto velikih drvenih
sanduka,skvičanje i tužno mijaukanje.Čarli zastane,odmah
22
krene za zvukom,potrči,u mraku biva osvetljena
šarmantna,bela mačkica,sa divnim kosim očima i očaravajućom
njuškicom,razbarušene kose...Šćućurena,drhti,nad njom je
jedan isto toliko veliki,dlakavi,tamni pacov.Čarli odmah
kreće u odbranu mačkice,tuča,Čarli uspeva da se domogne neke
motke i uz pomoć nje otera pacova.Mačkica se sva skupila i
drhti.U pozadini jako napeta muzika)
ČARLI:Jeste dobro,gospođice?
(mačkica ćuti,samo drhti)
ČARLI:Hej,jeste dobro?Sve je u redu!Nema više te,odvratne
pacovske bitange!!Hej!(mazi je po obrazu)
MAČKICA (kotrlja r,kao francuskinja):Dobro sam!Jesam!Bar
mislim da jesam!Mislila sam da je kraj,stvarno sam to
pomislila
ČARLI:(smeje se):Kakav kraj?Vi uopšte ne delujete kao neko
ko je došao do samoj kraja(imitira njeno r u poslednjoj
reči).
(ona ga ne gleda,ali se na šalu trzne,i ljutito ga pogleda)
MAČKICA:Vi mi se podsmevate!
ČARLI:Ne,ne,oprostite,nisam imao loše namere.Zaista.Nisam
imao pojma da na brodu postoji još poneka mačka...I vi ste
brodska mačka?
MAČKICA:Aaaa,neeee (osmehne se),ja sam slepi putnik.
ČARLI:Oh,žao mi je.Stvarno,nisam primetio.Kako se snalazite?
MAČKICA:O,kako to mislite?Sasvim dobro,spavam tamo kod
prtljaga,čekam da uplovimo negde,pa da započnem neki novi
život.
ČARLI:Aaa.Jeste li rođeni tako ili je to bio nesrećan
slučaj?
MAČKICA:Ni jedno ni drugo,ušla sam krišom na ovaj brod jer
mi je nekako bio najlepši,eto,samo to.
ČARLI:A kako znate da je najlepši ako ne vidite?
23
MAČKICA:Kako ne vidim?!Imam oči,gledam,vidim,znam valjda šta
je najlepši brod?
ČARLI:Ali malo pre ste rekli da ste slepi!
MAČKICA (počinje da se kikoće,smeje se,valja se):Hahaha,vi
ste tako šarmantni i glupavi!!hahaha,rekla sam da sam slepi
putnik,putnik koji je ušao krišom,to je slepi
putnik,hahaha,kako ste zabavni
(Čarli je gleda kako se smeje,malo se nasmeje,al nije baš da
mu je svejedno)
ČARLI:Nisam znao,eto.Nisam.Drago mi je da sam vas
nasmejao,sad ste dobro,pa vidimo se,onda...(Ustaje i
kreće,al ona odjednom skače i staje ispred njega)
MAČKICA:Vi nastupate svake večeri,jel da?
ČARLI:Da!Eto,i drugimo sam zabavan.
MAČKICA:Margareta!Drago mi je!
ČARLI:Čarli,i meni je milo! (pri rukovanju,u treutku kada im
se dodirnu šape,sevnu munja,njih dvoje bivaju obasjani
sasvim,treutak u kom su potpuno zaljubljeni)
(bubnjevi,kiša,Ćarli je gleda,gleda i odjednom je
poljubi,ona stoji belo i gleda ga,on se odjednom povuče i
spusti glavu,i onda uz muzičku podlogu,odjednom kreće
najstrasniji zagrljaj i poljubac na svetu,ljube se,cela
scena je nestvarno lepa,sve sjaji,......)
song
ČARLI:Jednom sam te sanjao,Margareta
MARGARETA:Jednom sam te sanjala,Čarli
ČARLI:Davno je bilo,ne sećam se više
MARGARETA:Jeste,davno je bilo,zaboravih sve
ČARLI:Imala si šeširić,kofer i dva cveta
MARGARETA:A ti neku mapu,knjigu i kaput od pre
ČARLI:Sve ovo na moj san toliko liči
MARGARETA:Da,kao da sretoh te u nekoj priči
24
ČARLI:
Grlim te,imam te,tu si mi,sada
Dal ova kiša zaista pada
Da nije sve to sad opet san
Možda će sutra svanuti dan
MARGARETA:
Ćuti sad,gledaj,to kiša pada
Stvarna sam,mijau,volim te sada
Pogledaj Čarli,oblak se smeje
Nešto me ovde,u srcu greje
MIŠEVI:
Kap po kap proletnje kiše,kad ljubav brodom zamiriše
Vetar prostruji,talas zapeni,poljupci mekani,pogledi sneni
Zagrljaj vredi pola života,o ljubav velika,to je divota
MORNARI (serenada)
Ništa na ovom svetu ne vredi,osim da voljena glava osedi
Poljubac vredi pola života,o ljubav velika,to je divota
SVI
I nema kraja ljubavnoj priči,što svima na san toliko liči
Nek ova pesma obleti sveta,vole se Čarli i Margareta
Vole se Čarli i Margareta,vole se Čarli i Margareta
SLIKA 7
Ispred kabina.Veče.Svetla su upaljena svuda.Talasi se čuju.
Margareta i Čarli se jurcaju,grle,ljube,igraju se.Dolaze u
toj igri do kabine.Čarli drži Margaretu za
ruku.Ulaze.Violeta sedi za toaletnim stočićem,sprema se za
nastup.Vesela muzika.
25
ČARLI:Violeta,hteo bih sa nekim da te upoznam!
VIOLETA (okreće se ozareno,viri iza Čarlijevih leđa,vidi da
se neko tamo krije):Eeej,Čarli,koga si doveo?
ČARLI (postiđen,drži za ruku Margaretu koja izviruje
polako):Ovo je Margareta.
MARGARETA:Dobro veče (skromno,šarmantno,umiljato)
VIOLETA:Jao,što je slatka.Mnogo je slatka
Čarli,hej,maco,dođi,mačkice...
(Margareta izlazi i mazi se sa Violetom)
Eeeej,pa otkud ti na ovom našem brodu,a?
ČARLI:Spasio sam Margaretu od nekog velikog pacova.
VIOLETA:Spasio si je?!Bravo,Čarli,ponosna sam na tebe!!
Margareta,ti si predivna mačkica.A u kojoj si kabini ti
odsela,a,devojčice?
ČARLI:Margareta je slepi putnik!
Margareta se odjednom povuče i sakrije iza Čarlija.
VIOLETA:Ne boji se Margareta,nisam ja neko strašilo.A nije
ni moj tata Kapetan.Evo,kad bih ja njemu sada rekla da ima
jednu ovako slatku mačkicu na brodu,ja sam sigurna da se on
uopšte ne bi naljutio.
(Margareta umiljato mijauče.Začuje se kucanje na
vratima,Violeta otvara,sevaju blicevi,puno(3) novinara,svi
dovikuju «da li biste nam dali intervju,svi pričaju o vašim
nastupima,da li biste...»
Violeta ih pušta unutra,Čarli i Margareta sedaju na pod,a
Violeta kao prava gospođica seda nas stolicu.
NOVINARI(sevaju fotoaparati,drže mikrofone,kamere):Vi ste
Violeta,sa svojim neobičnim prelepim mačkom senzacija
veka!!!
Violeta pozira.Smeje se.
Song
Sada sam zvezda,sada sam lejdi
26
Ima li slične,na svetu,mejbi
Recite odmah,želim tu nou
Od ljutnje postajem polako jelou
Ako sad neko kaže mi jes
Biće to meni veliki stres
Želim da budem star on d skaj
Nemoj da neko pita me vaj
Naprosto ja sam zvezda d best
A posle nastupa treba mi rest.
Pitajte sada,a onda gud baj
Jer ja sam najveća star on d skaj
NOVINARI:Vi ste nešto najsmešnije i najzabavnije što je svet
ikada video!!
VIOLETA (pravi se važna,pozira):Jesss!
NOVINAR:Izvinite,a jel vi to govorite na engleskom!!
VIOLETA:Ou,jes!
NOVINAR II:Du ju spik ingliš,Violeta?
VIOLETA:Of kors,ja sam veri,veri velika star.
NOVINAR III:A da li Čarli govori ingliš isto?
VIOLETA:Nou,Čarli spiking samo naš i mijau,ali njegova
devojka Margareta spiking frenč.
Čarli takođe pozira.
NOVINARI:Molimo vas,nakreveljite se!
A Čarli,Violeta i Margareta se nakrevelje,a čim se oni
nakrevelje,novinarima od smeha ispadaju fotoaparati.
NOVINAR I:Imate li neke planove for d fjučr,za budućnost?
VIOLETA:Jes,imamo.
NOVINAR II:Možete li da nam kažete?!
VIOLETA:Nou,ja ne mogu jer moram sa se spremim for d šou,al
evo,Čarli će vam ispričati svoje planove for d fjučr.
27
Novinari svi prelaze da slikaju Čarlija koji drži Margaretu
za ruku.
NOVINAR III: Pliz,msje Čarli,d moust popjular ket in d
vorld,kakvi su vaši planovi for d fjučr?
ČARLI:Hm,izvinjavam se gospodo novinari,ali koji su to
planovi for d fjučr?
NOVINAR I:O,vi ne govorite ingliš,za budućnost msje,za
budućnost!!
ČARLI:Oženiću se Margaretom.I jednog dana ćemo se iskcati u
Napulju.Tamo ćemo napraviti divnu,malu kućicu i bićemo
najbolji mama i tata od svih mama i tata na svetu.Imaćemo
male mačiće i pokazivaćemo im novine sa ovim slikama,da
znaju kako smo mi slavni i poznati bili dok smo
predstavljali jedno smešno pozorište na jednom velikom
brodu.
Margareta sve vreme dobacuje «vi,vi» kao francuska mačkica.
Otvaraju se vrata,ulazi Kapetan.
KAPETAN:Dosta je bilo!Uskoro je vreme za nastup.Molim
gospodu novinare da izađu iz kabine.Violeti i Čarliju je
potreban mir,molim,gotovo!
Novinari izlaze,tiskajući se.
NOVINARI:Gud baj i gud lak.Gud baj i gud lak.
Violeta im maše i otpozdravlja.
VIOLETA:Tatice,moraš da upoznaš nekoga.
Margareta proviri.
VIOLETA:Ovo je Margareta,Čarlijeva Margareta.
Kapetanu je malo neprijatno,počeše se po glavi.Počne da
muca.
KAPETAN:Je li!Drago mi je.Ja sam Kapetan.Ovoga broda.Dobro
došla,mlada damo.Čarli je odličan momak,sjajan mačor.Takvog
nema na ovom brodu.A boga mi ni na kopnu.
MARGARETA:Milo mi je,Margareta.
28
KAPETAN:Jedno mora da se zna,čistoća i disciplina na
brodu,samo to.Jel jasno!
MARGARETA:Jasno,Kapetane.
ČARLI:Jasno,Kapetane,kao dan!
KAPETAN:Onda,gotovo!
Salutira i izlazi.Violeta se češlja,a Margareta i Čarli
šapuću i zadirkuju se,otkotrljaju se pod krevet.
Song
(Violeta peva gledajući se u ogledalo,pa joj se pridružuju
Čarli i Margareta)
VIOLETA:Kad bi me neko pitao,šta to volim najviše na
svetu...
ČARLI (ispod
kreveta,dovikuje,izlazi):Margaretu,Margaretu....
VIOLETA:Ma,(prevrne očima na Čarlija)volim ta
svetla,publiku,graju
Volim kad čujem aplauz na kraju
Volim kad deca se smeju od sreće,kao da nikad kraj doći neće
Kad bi me neko pitao sada,šta ja to volim najviše na
svetu...
ČARLI:Margaretu,Margaretu
VIOLETA:Ma,ja volim da glumim,da igram,da pevam,volim da s
ljuljaške na publiku zevam
ČARLI (izlazi,zateže odeću):Ja,hteo bih,nešto da kažem
svetu,volim sve isto,zaista isto,al pre svega volim –
Margaretu.
VIOLETA (ignoriše ga):
Volim da budem velika star
Za mene to nije nebitna stvar
Ja sam ko mama,posebna lejdi
29
Neću da budem možda i mejbi
SLIKA 8
Sala za nastupe.Sijialice na sve strane.Radost,veselje.Puno
dece,balona,novinari sevaju blicevima.U prvom redu sedi i
ponosna Margareta,sa posebno svečanom mašnom na glavi.
Aplauz.Izlazi kapetan pred publiku.
KAPETAN:Molim vas,dobra brodska publiko!Molim vas!Moja kći
Violeta i mačak Čarli nastupaju jubilarni deseti put!
PUBLIKA (uglas):Jubilarni!Živeli jubilarni Violeta i
Čarli!!!
KAPETAN:(song,prvo počinje on,a onda mu se pridružuje
publika)
Na sred mora,jedna slika
Tatin ponos,brodska dika
Raspevano naglavačke
Dve kikice,četvrt mačke
PUBLIKA:Dve kikice,četvrt mačke,nema jao,nema plačke
ČARLI:
Dal sam gavran il sam kliker,
Dal vam ličim ja na driker
Kada sada kažem «kroj»
Recite mi pravi broj!
(pevaju,muzika,dok oni pevaju,u jedan deo publike se
komeša,i malu mačkicu Margaretu dva dečaka počinju da vuku
za mašnu i da je odvlače sa scene,ona je preplašena,što je
življa muzika to ona više zapomaže)
30
MARGARETA:Čarli,upomoć,Čarli,pustite me
bezobraznici,upomooooć.
(Violeta i Čarli su na akrobatskoj ljuljašci,pevaju i Čarli
ugleda šta se dešava Margareti,muzika je sve
uzbudljivija,Čarli potpuno ignoriše Violetu,u jednom
trenutku,vrlo važnom,kad ona visi naglavačke,on je potpuno
dekoncentrisano gura,gube ravnotežu i uz muzičku podlogu
padaju sa ljuljaške.Na sceni vlada muk.
Publika gleda u Violetu i Čarlija koji leže na podu.
Čarli se mrda,Violeta ne.On se dovlači na prednjim šapicama
do nje,pokušava da je osvesti)
ČARLI:Violeta! Violeta!Hej,Violeta!Kaži nešto!Zovite
Kapetana!Violeta,drugarice moja!Moja star on d skaj for d
fjucr!Hej,Violeta!Čuješ li!
Kapetan dotrčava,za njim dolazi doktor u belom mantilu sa
tašnom,svi ćute,preplašeni,Čarli stoji pored,sa nogicama iza
sebe,naslonjen na prednje šapice)
ČARLI:Ne znam,sve se brzo desilo.
KAPETAN:Violeta,devojčice.Violeta,mila moja devojčice.
DOKTOR (pregleda joj puls):Kapetane,odnesite je u
kabinu.Recite publici da je predstava završena.
KAPETAN (diže svoju kćer,s njom u naručju kreće ka
izlazu,staje pred publiku samo sekund):Poštovani
putnici,nastup je završen.Idite u kabine,gotovo!
(Kapetan odlazi,Čarli ostaje sam na bini,pre nego što Doktor
i Kapetan sa Violetom u naručju odu sa scene)
ČARLI:Gospodine Kapetane,moju Margaretu su oteli neki
dečaci,nema je...jeste li je videli možda...
KAPETAN:Ne znam Čarli,ne znam,izvini sada,ne znam..
DOKTOR:Požurite kapetane,jedna mačka manje na brodu,i ja bih
je ubacio u more,da je nisu oni bacili,ko još drži tolike
mačke na jednom ovakvom brodu...
31
ČARLI:Šta to govorite,Doktore...(oni odlaze,on je sam na
sceni,vuče se na prednjim šapicama,počinje tužna muzika)
Bacili,koga bacili,o šta se to dešava,...ja sanjam...ovo je
ružan san...Margareta...Margareta...
Song
Ne,ovo mora biti da je ružan san
Recite mi da sanjam
Molim vas
Probudite me iz ove jeze,iz ovog užasa,iz ovog
crnila,bunila,strave
Zna li iko koja je razlika između strašne more i jave
Recite mi da sanjam,preklinjem,kumim i molim
Ona je bila jedina moja...
Margareta,ja te volim...
Margareta,ja te volim...
(vuče se na prednjim šapicama i pada od nemoći,uplakan)
tužan song
MIŠEVI
Kad život krene nizbrdo, ne vrede reči,suze, ni plač
Na jednoj strani uvek je tiho,na drugoj borba,urlik i mač!
Sreća je kratka,snovi se tope
Trenutak jedan ko večnost traje
Po stazi radosti tek traga stope
život ti uzima,a retko daje
SLIKA 9
Paluba.Dan.
Stoje Doktor pored Violete koja je u invalidskim
kolicima.Pored nje Kapetan,uznemiran i tužan.
32
Ispred njih Čarli,sa jednim koferom i kačketom,spreman da
napusti brod.Tužna situacija.Tužna muzika.Čuju se talasi i
galebovi.Iako je svetlo,nema sunca.
KAPETAN:Stvar je jasna,stari moj Čarli momče!
ČARLI:Jasno je Kapetane.
KAPETAN:Nema druge.Violeta će morati na kopno,u dom,jer
sada,u ovakvoj strašnoj situaciji na brodu ne može ostati.Ja
sam ti rekao.Dobijaćeš redovno mornarsku penziju.
ČARLI:Jasno Kapetane.
KAPETAN:Jesi li zadovoljan sa tim pozlaćenim štapom,Čarli?
Jel lakše hodaš?
ČARLI:Kao nov sam,Kapetane.Hvala vam.Zaista.Na svemu.Štap je
odličan,bolji nisam ni mogao da zamislim.
DOKTOR (s nipodaštavanjem):Ti si jedina mačka na čitavoj
planeti koja ima pozlaćen štap.
ČARLI:Jasno mi je gospodine doktore.Jasno je da ni jedna
mačka nema ovakav štap.
KAPETAN:To je u redu.Sasvim.To je najmanje što sam mogao da
učinim.
VIOLETA (sedi u invalidskoj stolici,očajna,preko nogu joj je
prebačeno ćebe,nema jednu nogu):Hej,Čarli,to je kao da imaš
tri noge,a ne samo dve,možeš da budeš još brži nego ranije!A
ne kao ja sad...
ČARLI:Znam,Violeta.(dolazi nekako do nje,klekne pokraj
njenih nogu i stavlja joj glavu u krilo):Šta se to desilo
Violeta!?Šta nam se to desilo!Ti ideš u neki dom,na kopno,da
budeš sama u tim kolicima,a ja,pogledaj me,idem na ono isto
mesto gde si me pronašla.
Nije trebalo tako da se desi.Nismo se tako dogovorili.
VIOLETA (slivaju joj se suze,ona ih briše
rukavom):Nije,Čarli.Sve se okrenulo naopačke.
33
ČARLI:Rekla si da ćemo ići na kraj sveta.Tako si rekla.Rekla
si da ćemo biti zajedno do zauvek.
VIOLETA:Ništa te nisam slagala.Nisam,mora mi.
ČARLI:Pa malo.Tek,tek.
VIOLETA:Ovo ti je kraj sveta,mali moj.Iza kraja nema više
ničeg.Ajde,sad,budi onaj moj Čarli,odvažan i hrabar.Sad si
već porastao.Nisi više malo mačence.Imaš i penziju.I štap.I
puno divnih uspomena.
ČARLI:A u stvari nemam ništa.
VIOLETA:Neko nema ni to,Čarli.
Čarli ustaje,šmrkće,briše rukavom nos.Tužna muzika.Odlazi.Pa
zastane,pogleda u Violetu.Ona plače bez glasa.On
polako,geguljavo odlazi zauvek s broda.
SLIKA 10
Sumrak.Luka.Drveni sanduci.U pozadini se vide veliki
brodovi.
Pored jednog sanduka drema Žuta Mama
Mačka,olindrala,nikakva,sa jednim zatvorenim okom.
Približava se lagano Čarli,ćopajući,sa štapom.Tužna
muzika.Vetar.Galebovi.More se čuje.
Prolazi kraj mačke koja drema i slučajno šutne neku
konzervu.Mačka se trgne,pogleda ga,shvata da je to njen sin.
ŽUTA MAMA MAČKA:Sine moj!Jesi li to ti!Sine!
Čarli se okreće i gleda je.
ČARLI:Ja sam Čarli.Ko ste vi?
ŽUTA MAMA MAČKA:Sine,to si ti!Jesi!Hej!TO sam ja,tvoja mama!
ČARLI:Majko,hm,eto.Tu si.Tu,gde si me i ostavila.
ŽUTA MAMA MAČKA:Lepi moj mačku,sanjala sam ovaj dan.
34
ČARLI:I ja sam,znaš,stalno sam ga sanjao.I čitav život sam
proveo sanjajući da ćeš me videti kako sam srećan,kako sam
uspeo i pored toga što si me ostavila,tu,baš tu gde si sad
ti spavala,e tu,ostavila si me samog,u najcrnjoj noći koju
je svet video.
ŽUTA MAMA MAČKA:Jesam,sine,ostavila sam te tu jer sam iznad
svega želela da ne provedeš čitav svoj život u nekoj
dosadnoj mesari jureći proste i glupe miševe.Želela sam za
tebe nešto bolje,nešto više.
ČARLI:Pa evo,nešto bolje,imam štap jer su mi povređene
zadnje šape u jednom velikom cirkuskom nastupu na jednom
velikom sjajnom brodu.Ostao sam bez šapi,ostao sam bez
Margarete,moje verenice,i ostao sam bez Violete,devojčice
koja me je odavde spasila.Jel to ono što si želela za
mene,mama?!
ŽUTA MAMA MAČKA:Ti si na mene ljut.Grešiš,sine.Moje želje su
bile najlepše i najsjajnije na svetu,a život ne čine samo
majčine želje.Oh,daleko od toga.
ČARLI:Znam.Oprosti.
ŽUTA MAMA MAČKA:Nevažno je sad.Dođi
ovde.Dođi,polako.Vidi.Pogledaj u nebo.Vidiš li zvezdice koje
se polako pojavljuju.
ČARLI:E toliko sam ja imala želja za tebe,dragi moj.U svakom
trenutku toliko.I više.Ali one ne mogu ništa više od nego da
sjaje na nebu i čine ti život lepšim,ako umeš da ih vidiš.
A dole,dole gde smo mi,od zvezda stižu samo svetlucavi
tragovi i nešto svetla.Samo to,sine moj.I ništa više od
toga.Zvezde,kao ni želje,nemaju čarobnu moć.Ne mogu da ti
promene dan.Niti mogu da ti izmene život.
Tek u nekom trenutku možeš da budeš srećan što umeš da ih
vidiš.Što njihova svetlost može da obasja tvoju njuškicu i
da te učini lepšim pod tom svetlošću.
35
Znam da ti život nije bio bajka kakvu sam ja za tebe
želela.Ali sam se nadala da kroz njega ideš obasjan.
Jel bilo tako,sine?
ČARLI:Jesam.Voleo sam Margaretu.Tada sam sijao najsjajnije.I
imao sam najbolju drugaricu Violetu.Mislio sam da sa njom
mogu da dodirnem te zvezde.
ŽUTA MAMA MAČKA:Ako bih ti rekla da od života ne možeš da
očekuješ više,da li bi mi verovao?
(Čarli leži sa glavicom u krilu Žute Mama Mačke)
ČARLI:Ne znam,mama.Nisam siguran.
ŽUTA MAMA MAČKA:Spavaj sad,sine.Spavaj.Poverovaćeš.
(Čarli spava,mama ga mazi po glavi i peva)
song
Nekada zvezda,nekada prah,i smeh i suze u isti mah,
život ko neko klupko šareno,smeje se,plače,vrti ko vreteno.
I naposletku,život je čudo,ma kako ponekad gorak bio
u trenu oka postaje stvarnost sve ono što si šašav usnio.
Život je priča,al nije bajka,kako o tome da priča majka
Kada na glavu svog malog čeda, ni jedna briga da padne ne
da...
Šta da ti pričam,šta da ti velim,šta posle svega da ti
poželim...
Pada mrak.Žuta Mama Mačka zaspiva pored svog usnulog sina.
Polumrak.Vide se mačak mama kako spavaju.Počinje da fijuče
vetar.Galebovi se čuju.More.
KONFERANSIJE:
36
(uzdiše)Budite tihi,lepo vas molim,neću sad nešto puno da
solim,...Priča se vratila,lagano došla,tačno na mesto s koga
je pošla...(smeje se...)
Pustite ih sad...
Zaspaše napokon i sin i mati,pa recite sami,bili
sjaaaajni,evo – ja ću im prvi aplauz dati!!! (počinje da
aplaudira)
KAPETAN(iz offa,pištaljka,strogo i jasno):Dobro,dobro,rekao
sam,predstava je završena,iiiiii – gotovo!!
KRAJ
37
