Subotna bogosluženja posvedena PRISTAVSKOJ SLUŽBI BOG … · Doživeo je preko devedeset godina i stekao milione i milione dolara. Možda vam je poznato Možda vam je poznato njegovo

Subotna bogosluženja posvedena

PRISTAVSKOJ SLUŽBI

BOG NA PRVOM MESTU

Za internu upotrebu u mesnim crkvama

Pripremilo i prilagodilo: Odeljenje za pristavsku službu u JIEU, 2018

Kontakt za naružbinu markera za Bibliju predviđenih ovim programom:

Slađana Grozdid, sekretar za pristavsku službu u JIEU

[email protected]

mailto:[email protected]

BOG na prvom mestu Pristavska služba, JIEU

2

Sadržaj:

Bogosluženje za početak subote ............................................................................................. 3

Propoved ......................................................................................................................... 3

O pristavskoj službi ..................................................................................................... 3

Bogosluženje u subotu pre podne .......................................................................................... 8

Uvodna reč subotne škole .............................................................................................. 8

Najbolje od Boga: upravljanje novcem ....................................................................... 8

Stih za dar ...................................................................................................................... 11

Kad se daje sa dna srca ............................................................................................. 11

Dodatni materijal .......................................................................................................... 12

Propoved ....................................................................................................................... 13

Bog na prvom mestu ................................................................................................. 13

Bogosluženje u subotu posle podne ..................................................................................... 22

Zanimljivosti .................................................................................................................. 22

Saveti za upravljanje finansijama .............................................................................. 22

Dar ................................................................................................................................. 24

Darežljivost – najlepša stvar ..................................................................................... 24

Propoved ....................................................................................................................... 27

Zadovoljstvo u davanju ............................................................................................. 27


3

Propoved

O pristavskoj službi

Mnogi hrišdani danas se, pri samom pomenu pristavske službe u crkvi, prisedaju jedino

propovedi koje su slušali o crkvenom budžetu ili projektima gradnje i renoviranja. Međutim,

biblijska ideja pristavske službe mnogo je šira od ovoga, odnosno ukoliko je povezujemo

samo sa finansijama, vrlo ograničavamo lepezu aspekata koje ona obuhvata. Može se redi

da se u Svetom pismu, po ovom pitanju, ukrštaju ili preklapaju koncepti vere, dela i

ekonomičnosti. Na koji način?

Krenimo od samog početka. Prva Mojsijeva 1,1. nam kaže: „U početku stvori Bog nebo i

zemlju.“ Kao Tvorac, Bog je apsolutni vlasnik svega što postoji. Ukoliko ovo nije naša

početna tačka i ako prenebregnemo ovu činjenicu, bide to kao kada pogrešno zakopčamo

prvo dugme košulje, pa se ni sva ostala ne uklope kako treba. Ništa u Bibliji, uključujudi i

učenje o pristavskoj službi, nede imati ispravnu suštinu i istinsku važnost ukoliko čovek

smetne s uma da je Bog Stvoritelj svega što se vidi i ne vidi. Zato je C. S. Luis u pravu kada, u

svojoj knjizi Hrišdanstvo, kaže sledede: „Svaku sposobnost koju imamo, kao što je

rasuđivanje ili pokretanje udova, sve smo to dobili od Boga. Kada bismo svaki trenutak

života posvetili isključivo Njemu, sve što bismo Mu dali na neki način je ved Njegovo.“

Bogosluženje za početak

subote

Predviđeno je da se u okviru

bogosluženja svakom verniku da

kartica „Činjenice o pristavskoj službi“

sa uputstvom da ovaj marker za Bibliju

treba služi kao podsetnik na to da je

svako od nas Božji pristav.


4

Dakle, biblijska doktrina o pristavskoj službi oslikava čovekov odnos sa Bogom, u kojem

je Bog vlasnik, a čovek upravitelj. Apostol Pavle to najbolje objašnjava rečima u 1.

Korindanima 3,9: „Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Božija njiva, Božija građevina.“ U

drevna vremena, pristav je bila osoba kojoj su poverene odgovornosti i autoritet upravljanja

poslovima u jednom domadinstvu. Pristav nije bio vlasnik imovine, ved odgovorni upravitelj

vlasnikovog imetka. Dobar primer pristava je patrijarh Josif koji je postao upravitelj u

Petefrijevom domu. Njegova uloga podrazumevala je uspešno vođenje domadinstva, ne

rasipanje, ved mudro odlučivanje u korišdenju sredstava i materijalnih dobara toga doma.

U Novom zavetu, dve grčke reči oslikavaju značenje našeg termina „pristav“. Prva je

epitropos, što znači upravitelj ili nadzornik. Sa državne tačke gledišta, to je guverner ili

prokurator. Na nekoliko mesta u Novom zavetu označava „čuvara“ (npr. Galatima 4,1-2).

Druga reč je oikonomos. I ona znači upravitelj ili administrator i češde se pojavljuje u Novom

zavetu. Zavisno od konteksta, često se prevodi kao „uređenje, sporazum, red, plan,

dogovor, upravljanje“. Najčešde se odnosi na zakon upravljanja nekim domadinstvom ili

poslovima unutar njega.

Ipak, uloga pristava nije nešto što je slučajno izronilo iz grčkog sistema upravljanja, niti

je egipatski izum iz Josifovog vremena. Uloga pristava zasniva se na principu ove službe koja

ima svoj koren u izveštaju o stvaranju ljudskog roda, kako smo i čitali u 1. Mojsijevoj 1,1.

Stoga, evo četiri značajna principa koja de nam pomodi da ispravno razumemo biblijsku

ideju pristavske službe:

1. Princip vlasništva

David otpočinje 24. psalam rečima: „Gospodnja je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i

sve što živi na njoj.“ Bog je taj vrhovni vlasnik svega.

U 1. Mojsijevoj, nakon izveštaja o stvaranju u 1. glavi, čitamo dalje da je Bog stvorio

Adama i vrt kako bi radio i starao se za to mesto. Očigledno je da je čovek bio stvoren za rad

i da se taj rad zasniva na upravljanju svim stvorenjima koje mu je Bog poverio. Stoga,

pristavska služba izražava našu poslušnost kada je u pitanju upravljanje nad svim što nam je

Bog prepustio, predanje našeg života i naših dobara u službi Njemu, i priznanje da mi

nemamo pravo na kontrolu nad našom svojinom ili našim bidem. Zato smo posavetovani u

5. Mojsijevoj 8,17-18: „Niti govori u srcu svom; moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je

ovo blago. Nego se opominji Gospoda Boga svog; jer ti On daje snagu da dobavljaš blago, da

bi potvrdio zavet svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas.“


5

2. Princip zaduženja

Kao Božji pristavi, mi smo pozvani da upravljamo onim što pripada Bogu. Iako nam je

Bog u svojoj blagodati poverio ulogu staranja, razvijanja i uživanja u svemu što On poseduje,

mi imamo zaduženje da Njegovom svojinom upravljamo dobro, verno i u skladu s Njegovom

voljom i namerama.

Zato je, odmah po stvaranju čoveka, Bog stvorio velelepan vrt kao dom za Adama i Evu, i

zapovedio „da ga rade i čuvaju“. Ova zapovest je ključna za razumevanje zaduženja koje

ljudska bida imaju, a to ide ruku pod ruku sa statusom preimudstva koje smo stekli kada smo

stvoreni po Božjem obličju i kada nam je poverena vlast nad celom zemljom.

3. Princip odgovornosti

Bududi da nam je Bog, kao svojim pristavima, poverio na upravljanje sposobnosti,

materijalna dobra i prilike za rad, jednoga dana de svako od nas biti pozvan na odgovornost,

kada demo dati izveštaj kako smo upravljali onim što nam je Gospodar dao.

Ta maksima je eho parabole o talantima. Nalik na sluge iz parabole, i mi demo biti

odgovorni za to kako smo upravljali dobrima koja su nam bila poverena, a koja obuhvataju

naše vreme, novac, sposobnosti, informacije, mudrost, međuljudske odnose i autoritet. Svi

demo dati izveštaj pravom i jedinom Vlasniku o tome koliko verno smo se starali za sve što

nam je ostavio u amanet dok se ne vrati.

4. Princip nagrade

U Kološanima 3,23-24 Pavle piše: „I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne

kao ljudima: znajudi da dete od Gospoda primiti platu nasledstva; jer Gospodu Hristu

služite.“

Biblija nam u parabolama o Carstvu poručuje da verni pristavi koji čine volju svog

gospodara mogu da očekuju nepotpunu nagradu u ovom životu, a potpunu u životu koji

dolazi.

Svi treba da čeznemo da čujemo reči Gospodara koje On usklikuje u Mateju 25,21:

„Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim du te postaviti; uđi u

radost gospodara svog.“

Kao hrišdani 21. veka, važno je da prigrlimo ovaj širi biblijski pogled na pristavsku službu,

koji prevazilazi teme crkvenog budžeta i projekata gradnje, nego umesto toga povezuje sve

ono što mi radimo sa onim što Bog radi u ovom svetu.

Stoga, za kraj, jedan istiniti događaj.


6

Džim, novopečeni vlasnik radnje, razgovarao je s mesarom o bududim planovima za

posao. Mesar je odlučno odmahnuo glavom. „Džime, zapamti šta sam ti kazao. Propašdeš

ako me ne poslušaš.“

Džim se nasmešio. „Hvala ti, prijatelju, ali ne mogu to da učinim.“

Mesar se osvrnuo. Džim i on stajali su usred male mesare.

„Uložio si gotovo sav svoj novac u ovu prodavnicu, zar ne?“, upitao ga je.

„Tako je“, potvrdio je Džim.

„Jesi li ikada pre vodio neki biznis?“

„Ne“, odgovorio je Džim.

Čovek mu se nasmešio. „E, onda treba još mnogo da naučiš.“

Džim je potvrdno klimnuo. „To je sigurno.“

Mesar ga je pogledao sav važan. „Zato sam i mislio da te naučim najvažniju stvar koju

moraš da znaš kako bi uspešno vodio posao.“

„Hvala ti“, rekao je Džim. „Ali deliti besplatno viski samo zato da bih ostao u poslu,

protivno je mojim načelima i ja to ne nameravam da radim.“

„Kako hodeš“, odvratio je mesar. „Ali čovek koji je pre tebe bio vlasnike ove prodavnice

svake sedmice je davao bocu viskija šefu kuhinje u hotelu. Zauzvrat je šef kuhinje kupovao

kompletno meso za hotel. Ako prestaneš da mu daješ viski svake sedmice, on de prestati da

šalje hotelske narudžbe i ti deš ubrzo ostati bez posla.“

Džim je bio sin protestantskog propovednika. Bio je siguran da boca jakog viskija nije ni

izdaleka tako bitna za uspeh kao boca vrednog rada. On de raditi za svoj uspeh. Ništa od tog

rada nede biti začinjeno varanjem ili mitom. Odbio je da poklanja hotelskom kuvaru bocu

viskija i uskoro je ostao bez posla, baš kao što je mesar i predvideo.

Džim je bio bez prebijene pare u džepu – doživeo je potpuni bankrot. Čini se da je mesar

imao pravo. Ili nije?

Džim je ostao veran svojim načelima. Dobio je privremeni posao i to za veoma malu

platu. Radio je tako vredno da je uskoro postao partner svom šefu. Nije prošlo mnogo

vremena i on je posedovao svoju prodavnicu u kojoj je prodavao košulje, cipele, posteljinu i

pokrivače.


7

Godine 1924. Džim je otvorio prodavnicu u Hamiltonu, u gradu u kojem je odrastao. Bila

je to njegova petstota prodavnica! Uoči svoje smrti 1971. godine imao ih je ukupno 1700.

Doživeo je preko devedeset godina i stekao milione i milione dolara. Možda vam je poznato

njegovo puno ime – Džejms Keš Peni (sve njegove trgovine nose oznaku JCPenney).

Džim je bio istinski veran Božji pristav, jer je pristavska služba kao što smo sada slušali,

mnogo više od davanja desetaka i darova. Stoga, hodemo li i mi danas doneti odluku da, ako

ved nismo, učinimo sve sa svoje strane da bismo, uz Božju pomod, bili oni koji odražavaju

Hristov lik? U tome nam mogu pomodi i kartice koje de svako od vas sada dobiti, a govore

sažeto o ovome što smo danas proučavali. Neka vam one budu podsetnik na to ko smo mi

kao Božji pristavi i šta se od nas očekuje u toj službi. I kao što je apostol Pavle kazao mladom

Timotiju, u prvoj poslanici koju mu je pisao, u 4,7: „Obučavaj se u pobožnosti“, ili kako drugi

prevodi kažu – vežbaj se u pobožnosti, mi možemo, u duhu današnjih reči, slobodno da

dodamo i – vežbajmo se u vernosti, jer je Bog rekao: „Budi veran do same smrti i dadu ti

venac života“ (Otkr. 2,10).

Amin.


8

Bogosluženje u subotu pre podne

Uvodna reč subotne škole

Najbolje od Boga: upravljanje novcem

Biblijski tekst: Luka 12,28.

Bog ima najbolji plan za svakog od nas. „Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori

Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate“ (Jeremija 29,11).

Deo tog plana je strategija za upravljanje novcem. Kada se radi o finansijama, skloni smo

da pretpostavljamo da više znači bolje. Možda, ali to nije neophodno tako. Da bismo

garantovali slobodu od briga povezanih sa finansijskim stvarima, potrebno je samo da

sledimo dva osnovna biblijska principa. Najpre, treba da odvajamo od svojih prihoda u znak

poslušnosti Bogu. Drugo, moramo da izbegavamo pozajmljivanje.

U paraboli o talentima Isus je rekao: „Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi

veran, nad mnogim du te postaviti; uđi u radost gospodara svog“ (Matej 25,21). S druge

strane, Isus je rekao: „Kome je god mnogo dano mnogo de se iskati od njega; a kome

predaše najviše najviše de iskati od njega“ (Luka 12,48).

Ako verno upravljamo novcem koji nam je Gospod poverio, možemo uopšteno da

očekujemo da de nam On poveriti još više. Ali osnovni cilj za poveravanje više sredstava je

napredovanje Njegovog carstva na zemlji. U 2. Korindanima 9,11 kaže nam se: „Da se u

svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas čini hvalu Bogu.“

Počnite davanjem desetka

Prvi korak je desetak. „Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kudi, i

okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hodu li vam otvoriti ustave nebeske i izliti

blagoslov na vas da vam bude dosta“ (Malahija 3,10).


9

Oni koji su ovo isprobali znaju koliko je ovaj biblijski tekst istinit. Bog neophodno ne daje

sve više i više novca kao odgovor na povedano davanje. On to može da učini i ne mora. Ali

svakako daje sve više i više svog mira.

Danas mnogi ljudi imaju više nego dovoljno za ispunjavanje svojih potreba i sada

ispunjavaju vedi deo svojih želja. Ankete koje su sproveli razni istraživači, otkrivaju strašnu i

sramnu istinu. Vedina hrišdana ne samo što ne daje desetak, ved ne daju čak ni jedan posto

svog prihoda Gospodu i za Njegovo delo. U stvari, što više hrišdani imaju novca, to manje

daju...

Previše crkava nije naučilo svoje vernike o davanju u skladu sa uputstvom koje je Bog

dao u Svetom pismu. Oni ovakvim pristupom varaju svoje crkve i svoje službe.

Izbegavajte pozajmljivanje

Drugi biblijski princip koji garantuje slobodu od briga u novčanim pitanjima je

izbegavanje pozajmljivanja. Iako pozajmljivanje nije zabranjeno, jasno je da treba da se

obeshrabruje. „Bogat gospodari nad siromasima, i ko uzima u zajam biva sluga onome koji

daje“, kažu Priče 22,7.

Ipak, u mnogim kulturama pozajmljivanje je uobičajeno, ne samo u velikim stvarima, ved

i u malim. Možda neko može da opravda pozajmljivanje – možda radi finansiranja doma – ali

ovde je poenta u tome da odlučimo da li Bog želi da pozajmimo. Kao stvar principa, ako smo

posvedeni da tražimo Božje najbolje, i ako verujemo da Božje najbolje ne obuhvata

pozajmljivanje, onda treba da odlučimo da ne pozajmljujemo. Onda i samo onda bidemo u

položaju da otkrijemo Božje upravljanje kroz naše finansije. Ako se pozajmljivanje posmatra

kao mogudnost, skoro sigurno de dodi vreme kada demo pozajmiti.

Pored hipoteke na kudu, najčešdi razlog za pozajmljivanje je kupovina automobila. Ali

uvek postoji bolji način da se pozabavimo problemima transporta, i potrebno je da nađemo

rešenja umesto da se uvaljujemo u dug. U nekim zemljama jedan od uobičajenih oblika

pozajmljivanja jesu kreditne kartice. One mogu da budu pogodnost, ali osobama koje ne


10

otpladuju potpuno dugovanje svakog meseca bolje bi bilo da ostave kreditne kartice kako bi

izbegli veliko pozajmljivanje i ulaženje u dozvoljeni minus.

Da li crkve treba da pozajmljuju finansijska sredstva?

Crkve takođe treba da se čuvaju pozajmljivanja. Leri Barket, bivši direktor odeljenja za

finansije u firmi Kraun, priča o jednom poslovnom čoveku koji je želeo da svojoj crkvi da

veliku donaciju kako bi sagradili centar za mlade.

Ovaj čovek je rekao gospodinu Barketu da bi dao dar crkvi, ali samo pod uslovom da

pastor obeda da nede pozajmljivati novac kako bi finansirao proširenje koje nije obuhvadeno

ovim darom. Nažalost, pastor je prihvatio argument jednog drugog poslovnog čoveka koji je

rekao da je pozajmljivanje jedini način za napredovanje, i nije poslušao Barketovu molbu da

posluša biblijski prinicp kako bi izbegao dug.

Pastor je pred crkvu izneo potrebu za pozajmljivanjem, i potencijalni donator, koji je bio

spreman da finansira centar za mlade, svoj novac je dao drugoj organizaciji.

Kada bi se pojedinci i crkve jednostavno „držali granice“ kada se to čini nemogudim, i

ostali verni biblijskim principima za davanje i pozajmljivanje, Božjem carstvu na zemlji

nikada ne bi nedostajalo finansijskih sredstava. Štaviše, pojedinci i crkve donosili bi bolje

odluke u mnogim drugim područjima ličnog i zajedničkog života.

Posvetite se davanju na onom nivou koji predstavlja poslušnost Bogu i nemojte da

pozajmljujete. Ovo je siguran način da se stavite u položaj da primite Božje najbolje u

području finansija.


11

Stih za dar

Kad se daje sa dna srca

U zemlji koja se često opisuje kao „zemlja neograničenih mogudnosti“, u periodima

nekih praznika otvaraju se telefoni preko kojih se mogu postavljati pitanja u vezi s tim

praznikom. Tako je jednom, uoči američkog Dana zahvalnosti, bila otvorena „Vruda linija za

praznične durke“. Mogli ste postaviti svako „durede“ pitanje koje vam padne na pamet.

Jedan TV novinar rekao je kako je u periodu praznika pratio tu „vrudu liniju“. Nazvala je

jedna gospođa i rekla, verovali ili ne, sledede: „Ovu durku držim u zamrzivaču poslednje 23

godine. Da li je mogu upotrebiti?“ Čovek iz „kol-servisa“ joj je odgovorio: „Znate, ako je vaš

zamrzivač sve to vreme neprekidno radio i nije bilo otapanja, durka de verovatno biti u redu,

ali za ukus ništa ne mogu da vam kažem.“ Na te reči, gospođa je odlučila da je ne upotrebi.

Poklonila ju je crkvi!

Vidite, kada je Božjem delu ta gospođa dala nešto što nije mogla da iskoristi, ona u

tome nije bila usamljena. Slične stvari se događaju ved veoma dugo. S tim u vezi imamo

dobro poznat tekst iz Malahije 1, 6-8 gde Bog kaže svom narodu tog vremena: „....koji

prezirete ime moje i govorite, u čem preziremo ime Tvoje? Donosite na moj oltar hleb

oskvrnjen i govorite: čim te oskvrnismo? Tim što govorite: sto je Gospodnji za preziranje. I

kad donosite slepo na žrtvu, nije li zlo? I kad donosite hromo ili bolesno, nije li zlo? Odnesi

ga starešini svojemu, hodeš li mu ugoditi i hode li pogledati na te? veli Gospod nad

vojskama.“

Ovo je veoma snažan dijalog i iz njega vidimo šta Gospod od nas očekuje – ne hromo i

ne slepo. U 4. Mojsijevoj 18,29 čitamo, parafrazirano: „Kao Gospodnji deo morate prinositi

najbolje i najsvetije od svega što vam je dato.“ Najbolje i najsvetije – tako Bog kaže.

Međutim, najbolje je ono za šta se mi rado vezujemo. Mi hodemo predanje s minimumom

rizika, kojim se Isusu daje ono što nama ne znači puno, dok prijanjamo za stvari koje nam

stvarno i mnogo znače. Očigledno je da znamo kako treba da damo nešto Onome koji nas

voli i koji želi da nam daruje večni život. Ali mi to najradije činimo tako što demo otvoriti

zamrzivač i svoju obavezu izvršiti u vidu neke stare durke, pa može biti da demo za to dobiti i

neku priznanicu.

I evo kako Bog reaguje na takvu vrstu davanja: „Ko je među vama koji bi zatvorio vrata ili

zapalio oganj na mom oltaru ni za što? Niste mi mili, veli Gospod nad vojskama, i nedu

primiti dara iz vaše ruke.“ Isusu nije važna suma, nije važna količina dara, nego veličina

žrtve. Mi „posvedujemo svoj životu Hristu“, ali ga u stvarnosti proglašavamo Gospodarem

nad područjima koja nam ionako nisu stvarno važna. Isus je zvanično Gospodar, dok mi ipak


12

zadržavamo vlasništvo nad onim što je stvarno bitno – nad svojim vezama i poznanstvima,

nad svojim brakom, novcem, poslom, službom, svojim snovima, voljenim posedima i

imovinom. I tako, po ugledu na Božji narod u Malahijino vreme, mi svom Spasitelju dajemo

sa dna, a ne sa vrha, proigravajudi time blagoslov namenjen našem životu. Gubimo mir i

smisao koje bismo mogli da imamo kada bismu Mu davali najbolje.

Zato neka naš današnji dar bude dragovoljan dar i iz celog srca, a ne sa dna.

Dodatni materijal

Svake godine Generalna konferencija Hrišdanske adventističke crkve izdaje pomodno

gradivo čitanja za desetke i darove koje možete upotrebljavati u svojim mesnim crkvama

svake subote.

Prevedena i prilagođena čitanja za desetke i darove za 2018. godinu možete preuzeti na

veb stranici JIEU u okviru Pristavske skužbe: http://www.adventisti.net/crkvena-

struktura/odeljenja-i-sluzbe/pristavska-sluzba/

http://www.adventisti.net/crkvena-struktura/odeljenja-i-sluzbe/pristavska-sluzba/

http://www.adventisti.net/crkvena-struktura/odeljenja-i-sluzbe/pristavska-sluzba/


13

Propoved

Bog na prvom mestu

„Ja sam“ – Bog je rekao. Ja sam tvoj Bog, koji te znam pre nego što sam te stvorio.

Veliko „Ja sam“ treba da nas podseda na to da je naš Bog onaj koji je prvi i poslednji, u

čitavom svemiru.

Veliko „Ja sam“ treba da nas podseda na to da naš Bog želi da bude prvi i poslednji i u

mom i tvom životu, a da li demo Mu mi to dozovliti? Da li demo izabrati da Bog zaista bude

prvi i poslednji u svakoj pori našeg života, u svakom delidu vremena koje svakog dana

prolazi, hteli to mi ili ne. Da li demo izabrati da Bog bude prvi i poslednji u svakog našoj

odluci, bilo velikoj ili maloj...?

Često vidimo sebe kao one koji poseduju materijalno, kao one koji odlučuju o svom

životu. Ali čiji je u stvari novac, bogatstvo, resursi? Često mislimo da je prihod naš, ali ko je

vlasnik svega na ovo planeti?

Jedna šestina planete zemlje pripada Kraljici Elizabeti II, koja vlada Ujedinjenim

kraljevstvom Engleske i još 31 zemljom odnosno teritorijom – pravno, papirološki.

Vrednost imovine u njenom vlasništvu je $33,000,000,000,000 (33 biliona američkih dolara)

odnosno oko 17,6 biliona engleskih funti. Ostatak planete Zemlje je u vlasništvu 15-ak

najvedih zemljoposednika.

Oni su možda papirološki vlasnici ovozemaljskog bogatstva, ali ne i apsolutni vlasnici!

Propoved subota pre podne

Predviđeno je da se u okviru propovedi svakom verniku

da kartica „Bog na prvom mestu“ sa uputstvom da svako

treba lično za sebe da popuni obedanje koje daje Gospodu,

a ova kartica obedanja neka služi kao podsetnik na to

obedanje.


14

Psalam 24. poglavlje nam kaže da je Bog apsolutni vladar i čitamo u prvom stihu:

„GOSPODNJA je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.“

BOG je apsolutni vladar svega, zato što je On Stvoritelj svega. Prva Mojsijeva 1,1. nam

kaže da je u početku Bog stvorio nebo i zemlju. Teolozi nam daju jednu interesantnu i važnu

informaciju da se glagol „stvori“ u ovom obliku u kom se koristi u Prvoj Mojsijevoj u Bibliji

inače koristi isključivo kada se opisuje božansko delovanje, i samo u kontekstu Božje, a

nikako ljudske, aktivnosti.

U Psalmu 33,9. čitamo kako je Bog stvorio zemlju i sve što je na njoj: „Jer On reče, i

postade; On zapovedi, i pokaza se..“

A Psalam 33,6. nam takođe potvrđuje: „Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom

usta Njegovih sva vojska njihova.“

Kada je stvorio Zemlju, Bog je istovremeno ustanovio i principe pristavske službe.

Stvorio je čoveka i dao mu da upravlja i čuva sve ono što je On stvorio. Bog je postavio

čoveka da vlada ribama morskim i pticama nebeskim i svakim živim bidem na zemlji i da

obrađuje zemlju – 1. Mojsijeva 1,28 i 2,15.

A šta sa prirodnim dobrima koja imaju različite države? Bog je apsolutni vlasnik i prirode.

To nam i Biblija kaže u Ageju 2,8: „Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospod nad

vojskama.“

Naš darežljivi Bog je stvorio prirodno okruženje za čoveka, kako bismo ga mi održavali da

bi ono nas održavalo u životu. Sve što Bog od nas očekuje jeste da ne zaboravimo ko je On –

naš Stvoritelj.

Imajudi na umu da je Bog apsolutni vladar svega, kako danas, ja kao hrišdanin, koji

verujem da sam spasen zalugama Isusa Hrista i verom u Njegovu milost, mogu da Ga

proslavim u svom životu?

Postoji nekoliko načela koja de, ako se ih se pridržavamo svakodnevno, doprineti da naš

život stvarno odsjajuje Hristovu svetlost.

1. Bog na prvom mestu svakog dana

Mnogo puta smo čuli da je molitva disanje duše. I da, od životne važnosti je da se svakog

dana hranimo sa čistih izvora.

Proučavajte Božju reč. To je riznica koja je neiscrpna. Molite se da Sveti Duh deluje u

vašim srcima i mislima i menja vas u Hristovo obličje.


15

Biblija nam kaže: „Verujte prorocima i bidete sredni“. Da li Duh proroštva i spise Elen

Vajt stvarno prihvatamo kao Božje delovanje i Božju reč koja je upudena nama, kroz proroka

kog je On izabrao? Da li prihvatamo Duh proroštva kao manje svetlo koje nas, ako u njega

verujemo, čini srednijima?

Molitva je neizbežan deo ličnog duhovnog života. Sve je popularniji trend koji poziva da

se stalno molimo. Da li ste čuli ljude koji kažu – ja se molim stalno: dok vozim, dok šetam,

dok radim u kudi... I to je dobro – da stalno imamo na umu Onoga koji nas je stvorio i kog ne

želimo da razočaramo ni u jednom trenutku. Treba samo biti oprezan da te stalne molitve

ne istisnu iz našeg života one molitve koje demo iznositi u kleti, u miru i tišini, kada nas ništa

drugo ne ometa, kada nam ništa drugo ne odvrada pažnju. Jer molitva je dvosmerna

komunikacija, vreme kada mi govorimo Bogu, ali isto tako i vreme kada Bog govori nama.

Ne zaboravljajmo da zahvaljujemo Bogu na svačemu. Isus nas je u jednoj svojoj molitvi

naučio kako da se molimo:

Da proslavljamo Božju apsolutnu vladavinu i priznajemo ga svetim – Oče naš koji si

na nebesima, da se sveti ime Tvoje;

Da se molimo za Njegov drugi dolazak, kao i za ispunjavanje Njegove volje ovde na

zemlji – Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

Da molimo Boga da se pobrine za naše telesne potrebe – Hleb naš potrebni daj nam

danas;

Da molimo Boga za oproštenje naših greha kao i za silu da možemo da oprostimo

drugima – I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim;

Da molimo Boga da nas sačuva od svakog zla – I ne navedi nas u napast; no izbavi

nas oda zla;

I na kraju da priznamo Boga carem, silnim i svemodnim oduvek i zauvek – Jer je

Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek. Amin.

2. Bog na prvom mestu u odnosima sa drugim ljudima

Drugi način kako možemo proslaviti našeg Gospoda i biti verni pristavi jeste da čuvamo i

negujemo odnose sa drugim ljudima. Svi smo svedoci koliko naš neprijatelj ulaže truda da

poruši, uništi i pokvari odnose među ljudima i to na svim nivoima. Između roditelja i dece,

brade i sestara, bračnih supružnika, brade i sestra u crkvi, u širim porodicama, između

komšija, prijatelja, poznanika, kolega...

Za svaki odnos naš neprijatelj ima poseban način kako da ga sistematski opstruira,

postepeno uništava i potpuno dokrajči. Majstor je da ubaci sumnju u naše misli, da polu-


16

informacije iznese tako da izgledaju kao potpuna istina... Da, on to vežba ved više od 6000

godina...

Ali Božja reč nas uči da naši međuljudski odnosi mogu biti zaštideni Božjom nemerljivom

silom, Njegovim anđelima „koji stanom stoje oko onih koji se Njega boje i izbavljaju ih“

(Psalam 34,7).

Svaki Hristov sledbenik ima anđela čuvara. Ovi nebeski čuvari štite pravednike od

neprijatelja. To i on, naš neprijatelj, zna jer je rekao: „Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li

ga ti ogradio i sve što ima svuda unaokolo?“ (Jov 1,1.9.10) Spasitelj, govoredi o onima koji u

Njega veruju, rekao je: „Gledajte da ne prezrete jednoga od ovih malih: jer vam kažem da

anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mojega nebeskoga“ (Matej 18,10).

Čuvajmo sebe i štitimo jedni druge, negujudi zdrave međuljudske odnose pune podrške.

Neka naša izrečena reč uvek bude na blagoslov kao „zlatne jabuke koje u srebrnim sudima

jesu zgodne reči“ (Priče 25,11).

Ne podlegnimo iskušenju da međusobno širimo duh nezadovoljstva i kritike. To nikada

nikome nije donelo dobro. Korej, Datan i Aviron su bili vođe pobune protiv Mojsija, koga je

sam Bog postavio. Završili su neslavno i pored niza opomena, dana i sata u kojima su

milostivo bili opominjani.

Neka pozitivan duh izgradnje dobrih odnosa uvek bude vaš duh. Neka mesta gde

prolazite i ljudi koje sredete osete i vide da ste Božji i da iz vas izvire samo iskrena, čista,

milostiva ljubav koja voli svakog bez razlike.

3. Bog na prvom mestu u ophođenju prema mom telu koje je hram Svetog

Duha

Bog nas na mnogo mesta u Bibliji poziva da vodimo računa o svom telesnom,

emotivnom i mentalnom zdravlju. Navike koje negujemo, hrana koju jedemo, pida koja

pijemo, koliko se odmaramo, koliko radimo... Sve to utiče na naše zdravlje pozitivno ili

negativno. Sve to utiče na naše raspoloženje, osedaj zadovostva, odnose sa drugim ljudima.

Ako iskreno u molitvi kažemo Bogu da postoje delovi našeg života koje želimo da On

svojom silom preobrazi, ne sumnjam da de On čuti i uslišiti takvu molitvu. Dade nam snagu

da se odupiremo zlu, pomodi de nam da postavimo stražu kod svojih usta kako ništa zlo ne

bi ulazilo u naše telo.

„Ili ne znate da su telesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga,

i niste svoji?“ (1. Korindanima 6,19)


17

U svim svojim manifestacijama, hrišdanski način života predstavlja odziv na spasenje

kroz Hrista. Hrišdanin želi da poštuje Boga i živi kao što bi Isus živeo. Iako neki ljudi

hrišdanski način života posmatraju kao listu onoga što se ne sme činiti, biblijsko učenje kaže

da bi radije trebalo da ga sagledamo kao čitav niz pozitivnih načela, delotvornih u okvirima

spasenja. Isus je naglasio da je došao da bismo imali život i to u izobilju. Koja su to načela

koja nas vode ka punini života? Kada Sveti Duh uđe u život pojedinca, dolazi do očigledne

promene koju primeduju oni koji se nalaze u njegovoj okolini (Jovan 3,8). Duh ne samo što

vrši početnu promenu u životu: Njegovo delovanje se nastavlja. Duhovni rod je ljubav

(Galatima 5,22.23). Najmodniji dokaz u prilog uspešnosti hrišdanstva je hrišdanin koji voli i

koji je ljubazan, koji brine o sebi i o drugima i kome je na srcu da svaki čovek bude zdrav i

sredan, što se može postidi poštovanjem biblijskih načela zdravlja.

4. Bog na prvom mestu u svedočenju drugim ljudima

Živeti da propovedamo. Glavni razlog što hrišdani žive kao što to zaista čine je da spasu

izgubljene ljude i žene. Apostol Pavle je rekao: „Kao što i ja u svačemu svima ugađam, ne

tražedi svoje koristi nego mnogih, da se spasu“ (1. Korindanima 10,33; uporedi: Matej

20,28).

Sam Isus nam je ostavio nalog, zapisan u 28. poglavlju evanđelja po Mateju: „Idite dakle

i naučite sve narode krstedi ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, učedi ih da sve drže što sam

vam zapovedao.“

Biblija nam je ostavila nalog da idemo i propovedamo. Takođe je važno i da živimo kao

primer. Apostol Pavle je rekao: „Ne budite na sablazan” nikome (1. Korindanima 10,32). „A

za ovo se i ja trudim da imam čistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima“ (Dela 24,16).

Ako naš primer vodi druge u greh, postajemo kamen spoticanja onima za koje je Hristos

umro. „Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je on hodio“ (1. Jovanova

2,6).

Uzdignimo visoko Hristovu zastavu milosti i praštanja. Uzdignimo visoko sliku krsta na

kom je On platio cenu za naše grehe. Pokažimo svojim životom da je Bog na prvom mestu u

Njemu i da samo Njemu pripada slava i čast.

5. Bog na prvom mestu u svetom danu, Suboti

2. Mojsijeva 20, 8-11: Sedaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj

sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan

posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kdi tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac

koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je

god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.


18

Ovaj veliki nalog u vidu zapovesti Bog je dao svom narodu na Sinajskoj gori. Od tada je

prošlo mnogo subota, ali Njegov znak u vremenu i dalje stoji neokaljan. Poštovanjem subote

prihvatamo našeg Boga kao Stvoritelja. Svetkovanjem subote javno izražavamo našu veru u

Boga koji zaslužuje da Ga slavimo svakog dana u nedelji, a posebno sedmog dana koji je On

učinio svetim vremenom koje demo provesti sa Njim.

Ako smo razočarali Boga time što smo nekad nespremni ili u žurbi dočekali subotu, ako

naše misli i razgovori nisu bili prikladni ved svetovni i sebični, ako su naše reči povređivale

bradu i sestre u crkvi, zamolimo Boga da nas strpljivo i dalje uči kako da najbolje učvrstimo

zajednicu sa Njim u tom svetom danu, posvedenom vremenu, kako najbolje možemo biti

blagoslov i pomod ljudima koji su oko nas, i kako na najbolji način da odsjajujemo onu sliku

subote blaženstva koju je On zamislio.

Neka subota bude milina, blagoslov za svakog člana porodice, za svakog člana crkve.

Dajmo sve od sebe da nam taj dan ne prođe uludo... Bog je željan pažnje svog naroda, kad

su zajedno, svi u crkvi. Čuvajmo zajedništvo, negujmo svetost subote. Posvetimo posebnu

pažnju našoj deci. Neka i za njih subota bude radost proučavanja Biblije na njima prilagođen

način.

Pripremajmo se čitave sedmice za svetkovanje subote. Planirajmo svoje obaveze. Ne

ostavljajmo velike poslove za petak, dan pripreme. Duh proroštva nas savetuje da planiramo

da nam kuda bude uredna i čista, da pripremljena hrana za subotu bude ukusna i

jednostavna, da razgovori budu prijatni i ohrabrujudi, da reči koje upudujemo jedni drugima

ne budu uznemiravajudi. Pripremajmo se i duhovno. Budimo spremni da nas Bog uči kroz

reči naše brade i sestara koji propovedaju Njegovu istinu. Imajmo poučljiv duh, koji je uvek

spreman da čuje i menja sve ono sto nije dobro. Budimo uvek voljni da rastemo i

napredujemo, jer to je Božja volja za svako Njegovo dete.

6. Bog na prvom mestu i u našim materijalnim dobrima

Mi ljudi smo uglavnom osetljivi kada se radi o novcu. Oni koji ga nemaju voleli bi da ga

imaju, oni koji ga imaju na muci su kako da upravljaju njime. Kao adventisti sedmoga dana

usvojili smo levitski model davanja desetaka i darova, kao doslednu, biblijsku metodu za

finansiranje širenja evanđelja po celom svetu. Bog je ustanovio da širenje dobre vesti bude

zavisno o naporima i darovima Njegovog naroda. On svoj narod poziva da postane

nesebičan saradnik s Njim tako što de Mu davati desetke i darove.

Hajde da malo razmišljamo posebno o ova dva izraza materijalnih davanja:


19

1. Desetak možemo uporediti sa vremenom. Slično ideji da jedna sedmina našeg

vremena (subota) pripada Bogu, tako i jedna desetina svih materijalnih dobara koje stičemo

pripada Njemu. Sveto pismo nam govori da je desetak „posveden Gospodu“, simbol Božjeg

vlasništva nad svim (2. Mojsijeva 27,30.32). Stoga, desetak treba vratiti kao Božje vlasništvo.

Princip davanja desetka je veličanstven u svojoj jednostavnosti. Njegova pravičnost se

otkriva u njegovom srazmernom zahtevu i od bogatih i od siromašnih. U onolikom obimu

koliko nam je Bog dao da koristimo Njegovo vlasništvo, toliko treba da Mu i vratimo u

desetkovanju svega što smo zaradili.

Kada Bog zahteva desetak, On se uopšte ne poziva na zahvalnost ili velikodušnost.

Premda zahvalnost treba da bude srž svih naših obradanja Bogu, mi dajemo desetak zato što

on pripada Bogu. Zato je ispravnije redi da ga mi Bogu VRADAMO.

Davanje desetaka je prihvadena praksa kroz celo Sveto pismo. Avram je dao

Melhisedeku, svešteniku Boga Višnjega „desetak od svega“ (1. Mojsijeva 14,20). Činedi tako,

on je priznao Melhisedekovu božansku svešteničku službu i pokazao da je dobro poznavao

ovu svetu ustanovu. Ovaj naizgled slučajni podatak o davanju desetka pokazuje da je u to

rano vreme ovo ved bio ustanovljeni običaj.

Očigledno je i Jakov shvatio zahtev za davanje desetka. Kao prognanik i begunac, on je

dao svečano obedanje Gospodu: „A od svega što mi budeš davao, za tebe du odvajati

desetak“ (1. Mojsijeva 28,22). Nakon izlaska iz ropstva, kad je Izrailj bio organizovan kao

narod, Bog je ponovo potvrdio zakon o davanju desetaka kao božanske ustanove o kojoj je

zavisio napredak izrailjskog naroda.

Daleko od ukidanja ove ustanove, Novi zavet takođe naglašava njenu važnost. Isus je

potvrdio davanje desetaka i osuđivao one koji su kršili njegov duh (Matej 23,23). Dok su

obredni zakoni koji su regulisali žrtvene darove, simbole Hristove žrtve pomirenja, prestali

da važe prilikom Njegove smrti, zakon o davanju desetka i dalje je na snazi.

Pošto je Avram otac svih vernika, on je uzor hrišdanima u davanju desetka. Kao što je

Avram davao desetak Melhisedeku, svešteniku Boga Višnjega, tako i novozavetni vernici

daju desetak Hristu, Prvosvešteniku po redu Melhisedekovu (Jevrejima 5,9.10; 7,1-22).

2. Darovi (prinosi). Kao zahvalni hrišdani ne možemo ograničiti svoje davanje samo na

desetak. U Izrailju je šator od sastanka, a kasnije i Hram, sagrađen od „dragovoljnih priloga“

– darova koje su davala srca koja su to želela (2. Mojsijeva 36,2-7). Posebni darovi pokrivali

su troškove održavanja ovih mesta za službu Bogu (2. Mojsijeva 30,12-16; 2. Korindanima

12,4.5, Nemija 10,32.33). Izrailjci su verovatno jednom četvrtinom ili jednom tredinom od

prihoda pridonosili za verske i samaridanske ciljeve. Jesu li ovako veliki darovi doveli do


20

siromaštva? Sasvim suprotno od toga, Bog je obedao da de ih blagosloviti zbog njihove

vernosti (Malahija 3,10-12).

Bog i nas danas, u skladu s onim kako nas je blagoslovio, poziva na dragovoljno davanje.

Darovi su potrebni za građenje, održavanje i rad Crkve i za uspotavljanje zdravstveno-

misionskog dela, pokazujudi tako praktično značenje evanđelja.

Da li treba da dajemo koliko i Izrailjci, ili se njihova proporcija davanja više ne

primenjuje? U Novom zavetu Hristos je postavio načelo prave pristavske službe – da naši

darovi Bogu treba da budu srazmerni prednostima koje uživamo. On je rekao: „Kome je

mnogo dano, od njega de se mnogo tražiti; kome je mnogo povereno, od njega de se više

iskati“ (Luka 12,48). Kad je poslao svoje sledbenike u misiju, Hristos je rekao: „Zabadava ste

dobili, zabadava i dajte!“ (Matej 10,8) Ovo načelo primjenjuje se i u raspodeli naših

finansijskih blagoslova.

Novi zavet niti ukida niti umanjuje ovo načelo. Kad uporedimo naše prednosti i

blagoslove s onima koje su imali Izrailjci, vidimo da je u Isusu naš deo nesumnjivo vedi. Naša

zahvalnost nadi de odgovarajudi izraz u vedoj slobodi, tako da se evanđelje o spasenju može

pružiti i drugima. Što se evanđelje više objavljuje, utoliko mu je potrebnija podrška.

Princip pristavske službe odnosi se na ono što zadržavamo jednako kao i na ono što

dajemo. Bududi da su desetak i darovi vidljivi pokazatelji naše pristavske službe nad našim

privremenim materijalnim dobrima, ono kako se mi dalje odnosimo spram sačuvanog dela

takođe nas iskušava.

Upotreba materijalnih dobara otkriva koliko volimo Boga i svoje bližnje. Novac može biti

sila za dobro: u našim rukama on može osigurati hranu za gladne, pide za žedne, odedu za

gole (Matej 25,34-40). Iz Božje perspektive novac ima najvedu vrednost kad se upotrebljava

za osiguranje životnih potreba, kao blagoslov drugima i za potpomaganje Njegovog Dela.

A kako Bog gleda na neverstvo u desecima i darovima? Generalno govoredi, ljudi ne

poznaju božanska načela pristavske službe i zanemaruju ih. Čak i među hršdanima malo je

onih koji priznaju svoju ulogu pristava. Božji odgovor na neverstvo jasno nam pokazuje kako

On gleda na ovaj problem. Kad su upotrebljavali desetke i darove u ličnu korist, On ih je

opomenuo da je to preraslo u krađu (Malahija 3,8) i njihovo nazadovanje pripisivao

njihovom finansijskom neverstvu: „Udareni ste prokletstvom jer me prikradujete vi, sav

narod!“ (Malahija 3,9)

Gospod je otkrio svoju strpljivost i ljubav tako što je ponudio milost: „Vratite se meni, i

ja du se vratiti vama“ (Malahija 3,7). Ponudio im je izobilni blagoslov i pozvao ih da iskušaju

Njegovu vernost. „Donesite sve desetke u spreme da u mojoj kudi bude hrane. Tada me


21

iskušajte – govori Gospod nad vojskama – nedu li vam otvoriti ustave nebeske i nedu li izliti

na vas punom merom blagoslov, nedu li zbog vas zapretiti skakavcu da vam više ne kvari

useva i da vam ne bude nerodna loza u polju – govori Gospod nad vojskama. Svi de vas

narodi tad držati svetima, jer dete biti zemlja blaženstva – govori Gospod nad vojskama.“

(Malahija 3,10-12).

Zaključak:

Da li si spreman da odlučiš danas, iznova, čvršde nego ikada, da Bog bude na prvom

mestu u tvom životu svakog dana, u odnosima sa drugim ljudima, u ophođenju prema tvom

telu poštovanjem zdravstvenih principa, u spremnosti da odvojiš vreme da sa drugima deliš

radost koju si pronašao u Isusu Hristu, da ti Bog bude na prvom mestu i u subotnom danu,

kao i u raspodeli tvojih materijalnih dobara, u vidu desetaka i darova?

Ako si odlučio, evo jednog sažetog podsetnika koji možeš držati u svojoj Bibliji ili na

nekom vidnom mestu kao svakodnevni spomen na svoju veliku odluku.

NAPOMENA: podeliti kartice i odvojiti nekoliko minuta da ih vernici popune

Neka te Bog blagoslovi u odluci da Mu svakog dana radosno i spremno služiš. A kad se

vrati na ovu zemlju, možeš očekivati da čuješ mile reči: „Dobro slugo, dobri i verni, u malom

si mi bio veran, nad mnogim du te postaviti... Uđi u radost Gospodara svojega.“

Amin.


22

Predlog je da u okviru popodnevnog dvoje mladih zajedno pročitaju ove savete

Zanimljivosti

Saveti za upravljanje finansijama

Trošenje je navika! Da li vas novac peče u džepu? Da li osedate kajanje nakon što

potrošite svoj novac? Ako vam ovo zvuči poznato, kako možete da upravljate svojim

trošenjem tako da kupite ono što vam je potrebno sada, a da takođe sačuvate nešto za

potrebe koje dete imati i kasnije?

Da bismo promenili navike trošenja, najpre moramo da razumemo kako se navike

oblikuju i na kojin način naše ponašanje može da se promeni. U suštini, moramo da

prepoznamo „pukotine“ u trošenju koje nam pružaju trenutno zadovoljstvo, ali nam ne

pomažu da ispunimo finansijske ciljeve, i da ih umesto toga, zamenimo poželjnim navikama

trošenja koje možda ne pokazuju odmah svoje prednosti, ali nam pomažu da ostvarimo

mudre finansijske ciljeve.

Kako da promenite naviku?

Luka 16,11 kaže: „Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko de vam u

istinom verovati?“ Potrebno je da naučimo da upravljamo najmanjim stvarima koje je Bog

Bogosluženje u subotu posle

podne

Predviđeno je da se u okviru

poslepodnevnog bogosluženja svakom

verniku da kartica „Biblijsko učenje o

davanju desetka“ sa uputstvom da

kartica o desetku služi kao podsetnik na

ovaj biblijski princip kojim treba da se

rukovodimo kao hrišdani.


23

stavio pod našu vlast – to je novac. Prema tome, ako se rukovodimo slededim smernicama,

modi demo da kontrolišemo njegovo trošenje.

1. Uspostavite samodisciplinu

Stavite sve trošenje pod Božju kontrolu. Činedi to, postajete upravnici Božjih finansija i

sve trošenje onda treba da se obavlja sa tačke gledišta da li de On biti zadovoljan zbog toga.

Uz Božje vođstvo, svaka loša navika može da se promeni.

Potrebno je da naučimo da prepoznamo poriv koji nas stavlja u situacije trošenja i zatim,

kada kupujemo, treba da imamo cilj kupovine, vremensku granicu i napisani plan. Tada

možemo da izbegnemo upadanje u jame trošenja koje nastaju zbog tog poriva. Važno je da

napravite spisak pre nego što odete u kupovinu i da ga se onda držite.

Pored toga, treba da ograničite broj poseta prodavnici ili tržnom centru i nikada nemojte

da kupujete kada ste gladni ili nesredni.

2. Koliko će novac trajati obično se određuje veličinom želje koju imate za

nečim.

Zato treba, uz Božju pomod, da vi kontrolišete novac, umesto da novac kontroliše vas i

tako ograniči ono što možete da uradite.

Kada se jednom trošenje dovede pod kontrolu, treba da postoji odluka koliko je

potrebno da se potroši svakog meseca u svakom području planiranog budžeta; i pošto je

osnovna ideja u stvaranju budžeta štednja novca unapred za poznate i nepoznate troškove,

mora da postoji odluka da se tog budžeta držimo.

Ako imate poteškoda u sastavljanju kraja s krajem, potrebno je da smanjite neke svoje

rashode. Ako realno pogledate svoj budžet, videdete gde treba da počnete sa smanjivanjem.

Budžet je plan o novcu. Sa njim ljudi mogu da organizuju i kontrolišu svoja finansijska

sredstva, postavljaju i ostvaruju ciljeve, i odlučuju unapred koliko novca de biti dovoljno za

dobro porodice.

Prema tome, pošto svaka kupovina treba da se sagleda u svetlosti postavljenog budžeta,

treba izbegavati impulsivno i neplanirano kupovanje, posebno ako de se ovi predmeti koji

nisu obuhvadeni budžetom kupovati kreditnom karticom.


24

3. Dobro je da imate nekoga kome ćete biti odgovorni tokom određenog

vremenskog perioda za sve što potrošite.

Propovednik 4,9.10 kaže: „Bolje je dvojici nego jednom, jer imaju dobru dobit od svog

truda. Jer ako jedan padne, drugi de podignuti druga svog; a teško jednom! Ako padne,

nema drugog da ga podigne.“

Ako postoji odgovornost, više dete paziti u svojim navikama trošenja – više dete „sada

gledati, a kupovati kasnije“. Zato dobro gledajte pre nego što nešto kupite i naučite da

kažete ne. Pišite izveštaj o trošenju i pokažite ga osobi kojoj ste odgovorni.

4. Napravite spisak „Želim da kupim“.

Kada god osedate da želite da kupite nešto što se ne nalazi u vašem planiranom

budžetu, stavite to na spisak, ali čekajte sedam dana i pronađite još dve cene za istu stvar,

kako biste bili sigurni da kupujete po najboljoj mogudoj ceni.

Ako i posle jedne sedmice još uvek želite taj predmet, ved ste dovoljno razmislili o tome i

verovatno ste pronašli najbolju cenu.

Konačno, na spisku u određeno vreme možete da imate samo po jednu stvar, pa tako

ako tokom sedmice pronađete novu „želju“, moradete da odlučite između te dve stvari.

Neka vas Bog vodi u želji da Mu služite trošenjem poverenih sredstava na ispravan

način.

Dar

Darežljivost – najlepša stvar

U Delima 20,35 stoji tekst koji je verovatno najčešde korišden stih kao uvod u naše

dobrovoljne priloge. Da li neko zna šta tamo piše? Luka tu citira one poznate Hristove reči:

„Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.“ Međutim, jedan američki teolog po imenu Šejler

Metjuz našalio se i kazao: „Ako je istina da je blaženije davati nego primati, onda je vedina

ljudi spremna da to blaženstvo prepusti nekom drugom.“

Evo jedne izmišljene priče iz prirode koja me je podsetila na ovaj biblijski tekst.

Strane puta bile su zatrpane gomilama belog snega. Ali u sredini, belina je bila uništena,

pomešana sa bojom tragova utisnutih stopa koje su ostavljale stotine žurnih nogu. Ljudi su

jurili tamo-amo, nosedi putem pregršt stvari u naručju. Smejali su se dok su se probijali kroz

masu.


25

Negde iznad puta, dugačke ruke starog stabla pružale su se ka nebu. Borilo se i jaukalo

dok ih je jak vetar savijao prema zemlji. Ispod njega, oglasio se gordi zvuk kašlja, a predivna

jelka širila je i čistila svoje tanke zelene grančice, stresajudi čist sneg koji se raspršio po tlu.

„Mogla sam i pretpostaviti“, reče jelka podrugljivim glasom, „da deš morati da se dobro

potrudiš, ako želiš da ostaneš uspravan. Ružan si i kada imaš lišde, koje si, eto, izgubio. A

kako vidim na kraju deš ostati potpuno go.“

„Znam“, odgovori staro stablo. „Sve je navuklo najlepšu odedu za zimu. Čak i odavde

vidim ukrase što se sjaje na svakom došku. A juče je neki čovek došao i postavio stvarno

predivne lampe na svako drvo koje stoji na putu, osim na mene, naravno.“ Pogledao je

setno, a komadid rastopljenog snega kliznu na tragove stopa, baš kao suza.

„Pa naravno. A zar si mislio da de staviti i na tebe rasvetu, pa da tvoja ružnoda bude još

očitija?!“, podrugljivo de jelka.

„Valjda si u pravu“, odgovori staro drvo, tužnog glasa. „Kad bih mogao negde da se

sklonim dok zima ne prođe ali evo, tu sam, najružnije bide u svoj toj lepoti oko mene. Kada

bi samo došli i posekli me...“, i uperi pogled negde u daljinu.

„Ne želim ti ništa loše“, reče jelka, „al' si stvarno ruglo za oči. Možda bi za sve nas i bilo

bolje kada bi te posekli“. Još jedanput otrese svoje tanke grane. „Bolje ti je da dobro pripaziš

na ta tri mala lista što su ti još ostala. Barem nedeš biti potpuno go.“

„Oh, stvarno sam nastojao“, pojada se staro stablo, „svake jeseni kažem sebi: 'ove

godine nedu dati nijedan jedini list, bez obzira na sve!', ali uvek neko dođe ko izgleda da su

mu moji listovi potrebniji nego meni“, i opet pogleda u daljinu.

„Rekla sam ti da ne daš toliko listova onom dečaku što raznosi novine“, reče jelka.

„Zašto si uopšte i spustio grane još niže, da ih on dohvati? Ne možeš da kažeš da te nisam

upozoravala.“

„Ma jesi“, odgovori staro stablo, „ali tako su ga usredili. Čuo sam da ih je ubrao kako bi

ih odneo bolesnoj majci.“

„Pa da, svi oni imaju neke razloge“, promrlja jelka. „Na primer, ona devojčica... farba

listove radi proslave... svašta. To su bili tvoji listovi, ne njeni.“

„Stvarno ih je dosta uzela, zar ne?!“, reče staro stablo i kao da mu se pojavi blagi osmeh.

Iznenada, hladan vetar poče da duva i malena ptica pade na zemlju, baš ispod starog

stabla. Sva je drhtala, bilo joj je previše hladno da raširi svoja krila. Staro stablo pogleda je


26

čežnjivo, pa brzo otkači i svoja poslednja tri lista. Zlatni listovi krenuše na tlo, i nežno se

spustiše na pticu te se ona smiri grejudi se od njih.

„E, sad' si preterao!“, dreknu jelka. „Otkačio si i poslednji list. Ujutro deš biti ubedljivo

najružnije stablo u celom gradu.“

Staro stablo ništa ne odgovori. Umesto toga, raširi svoje gole grane koliko god je moglo,

ne bi li sprečilo sneg da pada na malu pticu. Mlada jelka okrenu se besna, i tek tada opazi

nekog slikara koji je stajao u neposrednoj blizini, sav udubljen u svoje četke i platno. Odeda

mu je bila stara i pocepana, a lice mu je imalo tužni izraz.

Mislio je na svoje najdraže, i prazno i hladno jutro koje de ih dočekati, jer nije uspeo da

proda ni jednu sliku, evo ved mesec dana.

Ali, jelka to nije videla. Umesto toga, okrenula je leđa starom stablu i podrugljivo rekla:

„Barem te svoje odvratne grane drži što dalje od mene. Upravo me slikaju, pa deš mi

potpuno pokvariti pozadinu.“

„Nastojadu“, odgovori staro drvo. I podiže svoje grane što više. Skoro je bio mrak kada je

slikar završio rad, pokupio svoje stvari i otišao. Jelka je bila veoma umorna od poziranja.

Kasno se probudila naredno jutro i dok je gordo tresla sneg sa svojih predivnih grančica,

iznenadila se videvši gomilu ljudi kako okružuju staro stablo uzdišudi.

Čak i oni što su žurili putem, zastali bi makar nekoliko trenutaka.

„Šta bi to moglo biti?“, zamisli se jelka i protegnu se želevši da vidi da nije možda tokom

nodi vetar otkinuo gornji deo starog stabla.

U tom trenu, papir je odleteo iz ruke ushidenog raznosača novina i doleteo baš na jelku.

Jelka se zagrcnu u šoku.

Na naslovnoj strani novina bila je fotografija sinodnjeg slikara koji je u ruci držao sliku

velikog u potpunosti belog stabla, čije su se ogolele grane, prekrivene snegom, širile prema

nebu.

A ispod njega ležala je malena ptica prekrivena sa tri zlatna lista.

Ispod fotografije bile su napisane reči: „Najlepši je onaj koji daje.“

Jelka tiho pognu svoju glavu pred neverovatnom lepotom poniznosti starog stabla.

Blaženije je davati negoli uzimati. Ne dozvolimo sebi da to blaženstvo prepustimo

nekom drugom.


27

Propoved

Zadovoljstvo u davanju

Jutros smo razmiljali o principu da Bog treba da bude na prvom mestu.

Ovog popodneva demo razmišljati o praktičnim primerima kako Boga da stavimo na prvo

mesto u svom životu.

Pronađi zadovoljstvo u davanju

Biblijski tekst: Filibljanima 4,11-13.

11 Ne govorim zbog nedostatka, jer se ja navikoh biti dovoljan onim u čemu sam.

12 Znam se i poniziti, znam i izobilovati; u svemu i svakojako navikoh, i sit biti, i

gladovati, i izobilovati, i nemati.

13 Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mod daje.

Napravi ravnotežu

Jedna od najvedih tajni hrišdanstva je zadovoljstvo. Barem moramo da pretpostavimo da

je tajna, jer zadovoljstvo je pronašlo i stvarno ga ima tako malo ljudi. Ipak, zadovoljstvo nije

nešto što se pronalazi, to je stav.

Postoje mnogi ljudi koji naizgled imaju malo ili nimalo brige o materijalnoj imovini. Oni

prihvataju siromaštvo kao normalno životno stanje, i njihova glavna briga je gde de spavati

te nodi ili šta de jesti tog dana. Suprotno njima, postoje bogati kojima je na raspolaganju ono

što je najbolje u našem društvu. Njihovi domovi, vikendice, zimske vile i automobili izazivaju

zavist čitave zajednice. Da li i jedan od ova dva scenarija donosi zadovoljstvo? Ne!

Ako novac ne može da kupi zadovoljstvo i siromaštvo ga ne daje, šta je zadovoljstvo i

kako se ono stiče? Zadovoljstvo, suprotno popularnom mišljenju, ne znači da ste zadovoljni

tu gde jeste. Umesto toga, to je poznavanje Božjeg plana za vaš život, ubeđenosti da živite

prema njemu i verovanje da je Božji mir vedi od svetskih problema.

Ipak, hrišdani se često toliko uključe u svakodnevne aktivnosti zarađivanja za život i

podizanja porodice da zaborave svoj stvarni cilj u životu: da služe Bogu. Oni otkrivaju da je

njihov život izvan ravnoteže i ne znaju kako da ga ponovo uravnoteže. Zato kupuju još više

stvari, ili ih odbacuju kako bi sve ponovo doveli u ravnotežu. Ali čini se kao da ništa ne

pomaže.


28

Odbaci nepotreban višak

Hrišdani postaju zarobljeni u nezadovoljnom životu tako što prihvataju ciljeve ovog sveta

– više, vede i bolje. Biblija ovo označava kao popustljivost, pohlepu i ponos. Jedno vreme,

nakon prihvatanja Hrista kao Spasitelja, postoji mir i prava spremnost i želja da se sve

posveti Bogu. Ipak, postoji sklonost da se vratimo u istu staru rutinu priželjkivanja i sticanja

vedeg bogatstva, s objašnjenjem da to nekako „služi Gospodu.“ Dokaz za suprotno je

nedostatak mira, nedostatak duhovnog rasta i sve veda sumnja u Božju sposobnost da se

postara.

U današnjem društvu nije normalno da idemo silaznim putem. Kada se jednom stekne

određeni nivo plate, trošenja i načina života, vedina de udi u dugovanja kako bi održali taj

nivo. Spuštanje na nivo koji možemo da priuštimo smatra se neuspehom. Ipak, zadovoljstvo

ne može da se postigne bez lične discipline i ostajanja unutar životnih parametara koje je

Bog ustanovio, zasnovano na Njegovom staranju (Luka 12,15; 16,13.14).

U siromaštvu problemi su obično crno-beli: ili imate ili nemate. U bogatstvu, prevara je

mnogo prikrivenija, jer brige i strahovi obično nisu povezani sa nedostatkom stvari, ved sa

gubitkom. U suštini, mnogi bogati hrišdani brinu se da de izgubiti materijalne stvari koje su

stekli. Ali ukoliko se oni ne odvoje od dobara toliko da su spremni da ih izgube, nede pronadi

pravo zadovoljstvo. To ne znači da moraju neophodno da predaju sve što imaju. To znači da

treba da budu spremni na to.

Božji plan za zadovoljstvo

Iako mnogi tekstovi iz Svetog pisma uče o opasnostima materijalnog bogatstva, Božja

reč ne uči da je siromaštvo Božja alternativa. Bog želi da razumemo da je novac sredstvo

koje treba da upotrebimo u ostvarenju Njegovog plana kroz nas. Ako želimo da pronađemo

pravo zadovoljstvo, moramo da uspostavimo neka osnovna pravila.

1. Uspostavite razumni standard života. Važno je da razvijemo način života koji je

osnovan na ubeđenju, a ne na okolnostima. Bog de postaviti hrišdane na svaki ekonomski

nivo. Na bilo koji nivo da vas je On postavio, živite unutar ekonomskih parametara koje je

On uspostavio i za koje se stara. Jednostavno imanje izobilja nije znak Božjeg blagoslova.

Sotona lako može da kopira bilo kakva svetska bogatstva. Božje izobilje služi za dovođenje

drugih ka Hristu.

2. Uspostavite naviku davanja. Pored desetka, Bog želi da se svaki hrišdanin stara za

potrebe drugih kroz davanje darova i kroz ličnu uključenost.


29

3. Uspostavite prioritete. Mnogi hrišdani nisu zadovoljni – ne zato što im ne ide dobro,

ved zato što drugima ide bolje. Previše često gledaju šta nemaju i postaju nezadovoljni,

umesto da zahvaljuju Bogu za ono što imaju i da su zadovoljni onim što im je On dao.

4. Razvijte stav zahvalnosti. Čudno je što uopšte možemo da pomislimo da nas je Bog

materijalno izneverio. Taj stav je mogud samo ako dozvolimo da nas sotona ubedi da se

poredimo sa drugima. Osnovna odbrana protiv ovakvog stava je proslavljanje Boga...

Zahvalnost je stanje uma, a ne sticanje materijalnih stvari. Sve dok hrišdani istinski ne

zahvale Bogu za ono što imaju i budu spremni da prihvate Božje staranje, zadovoljstvo

nikada nede biti mogude.

5. Odbacivanje duha straha. Jedno od najuspešnijih oruđa koje sotona koristi protiv

hrišdana je pitanje: „Šta ako?“ Posvedeni hrišdani upadaju u zamku zgrtanja, jer se plaše

pitanja: „Šta ako?“ Šta ako penzija bude premala, šta ako ostanem bez posla, šta ako usledi

ekonomski kolaps u zemlji... i tako dalje, i tako dalje. Iako Bog želi da se staramo za sve –

ako strah ometa davanje Bogu, ako se preduzimaju nerazumni rizici i ako briga kontroliše

svaku odluku – zadovoljstvo je nemogude.

6. Tražite Božju volju. „Jer sve držim za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa

Gospoda svog, kog radi sve ostavih, i držim sve da su trice, samo da Hrista dobijem“

(Filibljanima 3,8). Malo je hrišdana koji su istinski spremni da poslušaju Božji glas iako

verbalno izražavaju tu spremnost. Da li smo potpuno iskreni kada Boga pitamo za savet i

mišljenje o određenoj temi. Ako jesmo, sigurno de nam odgovoriti u svoje vreme i na svoj

način, onda kad budemo spremni da Ga poslušamo. Jedini uslov je da u dubini srca budemo

iskreni u traženju Božje volje i spremni da poslušamo kad nam se obrati.

7. Oduprite se strahu. „Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mod daje“ (Filibljanima 4,13).

Strah parališe, neprijatan je, naš duh klone pod teretom straha. Zato nam Bog u Bibliji 365

puta kaže Ne boj se, za svaki dan u godini po jednom. Ne boj se, jer sam ja Gospod Bog

tvoj... Zamenimo osedanje straha načelom vere. Bog nas nikada nije izneverio, niti de to

ikada učiniti.

8. Verujte u Božja obedanja. „I mir Božji, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i

misli vaše u Gospodu Isusu“ (Filibljanima 4,7). Bog je dao mnogo predivnih obedanja u svojoj

reči. Molimo se Bogu koji nam daje veru kao dar da nam pomogne da istinski verujemo u ta

obedanja, jer ona zaista mogu da unesu smisao u naš život.

Da, zadovoljstvo je tako daleko uklonjeno od mnogih hrišdana da izgleda kao da nikada

nede modi da ga pronađu ili da se smire. Ipak, zadovoljstvo nije nešto što mora da se traži i

nalazi. To je stav srca. Kada se jednom stav prilagodi i kada se sve preda Bogu, zadovoljstvo

de biti očigledno.


30

Ali kada je dovoljno – dovoljno, da bismo bili zadovoljni...?

2. Korindanima 9,8. nam kaže: „A Bog je kadar učiniti da je među vama izobilna svaka

blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo imajudi izobilujete za svako dobro delo.“

Život je putovanje – serija jedinstvenih iskustava za svaku osobu koja dolazi na svet. Iako

ni jedan od naših puteva nije isti kao drugi, često se ukrštamo sa putevima drugih dok se naš

život dodiruje na značajne načine.

Hajde da kažemo da smo odlučili da putujemo automobilom. Provedite jedan trenutak

da odaberete svoj cilj! Možda ste izabrali od mnogih destinacija – kratkih ili dugačkih,

avionom ili vozom, ali sada imate na umu jednu destinaciju koja de biti naše zajedničko

putovanje. Pakujemo stvari u automobil i postavljamo cilj i, posle molitve za Božje vođstvo,

počinjemo putovanje.

Ako vozimo čitave nodi i stajemo samo da uzmemo gorivo i jedemo, brže demo stidi, ali

demo propustiti mnogo toga duž puta. Zato biramo da najbolje iskoristimo svaki dan, bilo da

se nalazimo u vrelim ravnicama ili u veličanstvenim planinama ili duž obale okeana. Družimo

se sa ljudima (posebno sa decom i starima), posmatramo životinje, divimo se lepoti cveda i

zalasku sunca. Na kraju, to de biti divno putovanje, uglavnom zato što nismo uvek bili na

autoputu i jer smo spakovali ono što nam stvarno treba.

Šta je sa vašim životnim putovanjem? Da li je destinacija jasna? Na koji put vas je Bog

pozvao? Koje su male i velike odluke koje određuju vaš smer u božanskom cilju za vas?

Možda neki i dalje razmišljaju. Odvojte trenutak da razmislite o tome.

Naravno postoje i pravila za putovanje.

Na svom putovanju možda dete prihvatiti neka „pravila“ ili „vrednosti“ života koja de

vam pomodi u svakodnevnim odlukama, baš kao što ste odlučili da poštujete saobradajne

znake duž puta. Poštovanje ovih znakova pomodi de vam da smanjite brigu i uvedate uspeh

vašeg učeništva. Šta bi trebalo da stavite na svoj spisak pravila? Evo nekih predloga:

* Nemojte želeti da danas budete na nekom drugom mestu, ved planirajte da sutra

budete tamo.

* Počnite odmah sa raspodelom dobara, nešto uštedite, a razliku mudro potrošite.

* Pripremite prikladan fond za hitne slučajeve kako biste smanjili stres, izbegli dugove i

bili u stanju da pomognete kada se pojave prilike.

* Koristite onoliko Božjih sredstava koliko je dovoljno da ispunite svoje potrebe kako

biste ostatak mogli da podelite.


31

* Ograničite na „dovoljno“svoje troškove, ali ne i zaradu, ako imate potencijal da

zaradite više da biste pomogli drugima.

* Upamtite da su vaši viškovi stvoreni da pomognete u ispunjenju potreba drugih ljudi.

* Posmatrajte znake i dokaze o Isusu koji je pored i ispred vas.

* Osetite kada je „dovoljno dobro“ stvarno dovoljno dobro. Skuplje i blistavije

jednostavno nije neophodno.

Koliko je stvarno dovoljno? Kultura i trend ovoga sveta uvek de vas vudi na više nivoe

trošenja, ali samo vi znate koja sredstva su vam potrebna da biste ispunili vaš jedinstveni,

Bogom dati poziv. Naravno, vi znate da drugi oko vas takođe pokušavaju da se izbore sa

sličnim stvarima. Ovde možemo da učimo od Izrailjaca, dok su skupljali manu prema svojim

potrebama – neki manje, neki više, ali svi su imali dovoljno (2. Mojsijeva 16,18).

Setite se naše uloge pristava. Kao Isusovi učenici, najbolje služimo ako smo fleksibilni i

savitljivi. Bog najbolje može da nas upotrebi ako smo otvoreni i spremni da odgovorimo na

mnoge prilike koje je On izabrao za nas. Možda je vreme da ostanemo i rastemo tu gde smo

posađeni, ili Bog možda treba da nas presadi i pokrene da idemo dalje.

Ali ponekada je na našem putovanju najbolje da stanemo, da se divimo se lepoti

pejzaža, duboko udišemo svež vazduh ili da nodu ležimo na otvorenom i jednostavno

posmatramo zvezde – i čekamo, razmišljajudi šta sledede može da se dogodi.

Bog želi da imamo isti stav o našem životnom putovanju koji je imao Pavle kada je

rekao: „Ne govorim zbog nedostatka, jer se ja navikoh biti dovoljan onim u čemu sam. Znam

se i poniziti, znam i izobilovati; u svemu i svakojako navikoh, i sit biti, i gladovati, i

izobilovati, i nemati. Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mod daje“ (Filibljanima 4,11-13).

Kada jednom shvatimo da ne možemo sve da imamo, niti nam je sve potrebno, pravi je

blagoslov biti u stanju da kažemo: „Ne!“ Zadovoljstvo ne znači imati više. Jer „ko ljubi novce,

nede se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, nede imati koristi od njega. I to je taština“

(Propovednik 5,10). Imate dovoljno da biste uspešno obavili svoju pristavsku službu. Bog

uvek zna meru vašu potreba.

Ali kada dovoljno NIJE dovoljno? Kada stanemo pre nego što je naše putovanje

završeno, pre nego što ispunimo naš potencijal. To je kada smo zadovoljni – zatvoreni za

rast – voljni da ostanemo u udobnosti, u sigurnosti oaze, bez obzira na fazu u našem životu.

Stoga, kao Hristovi učenici, stvoreni sa jedinstvenom namerom, darovani i blagosloveni

potencijalom i neizmernim sredstvima, šta možete da uradite? Možete da budete i


32

postanete ono što treba da budete usmeravajudi se na život i službu Isusovu, umesto da

držite korak sa drugim ljudima. Možete da definišete svoje potrebe, zasnovane na životnom

cilju, a ne na pritisku kulture koja pretpostavlja da de se vaše potrebe i želje automatski

povedavati sa vašom zaradom. Znajte da imate mod i izbor da kažete „ne.“ I smanjite želje

za nepotrebnim stvarima, pa dete imati više vremena i sredstava da podelite drugima.

Napravite inventar svoje „kutije za alat“ – svog vremena, energije, novca, darovitosti,

odnosa, imovine i povezanosti sa Bogom. Da li je svaki od ovih alata u skladu sa ciljem i

svrhom vašeg života?

Zadovoljstvo je plod dobrih odluka – onih velikih, kao i bezbrojnih svakodnevnih koje

doprinose prilikama i iskustvima na životnom putovanju. Dok se borite sa ovim

svakodnevnim odlukama, imajte na umu slededu molitvu: „Bože, daj mi spokojstvo da

prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrost da promenim ono što mogu i mudrosti

da ih razlikujem“ (Rajnar Nibur).

Možda pravi uticaj zadovoljstva dolazi kada čujemo reči: „Dobro slugo, dobri i verni.

Pozvao sam te i ti si se odazvao. Ostvario si svoj potencijal. Kada se tvoj put ukrstio sa onima

koji su imali potrebe, odgovorio si staranjem i ljubavlju, kao što znaš da bi Isus učinio.“

Putujte sada zadovoljni, u miru i novim odlukama. Neka današnji dan bude veoma

značajan događaj. „A Bog je kadar učiniti da je među vama izobilna svaka blagodat, da u

svemu svagda svako dovoljstvo imajudi izobilujete za svako dobro delo“ (2. Korindanima

9,8).

Amin.

Documents

Subotna bogosluženja posvedena PRISTAVSKOJ SLUŽBI BOG … · Doživeo je preko devedeset godina i stekao milione i milione dolara. Možda vam je poznato Možda vam je poznato njegovo