Stiven King - Eduard La Krua

STIVEN KING

1• •I• • •

Otkako sam se nastanio u Georgia Pines, uz sve ostalo što sam pisao, vodio sam idnevnik — ništa osobito, svaki dan po nekoliko reèenica, vec’inom o vmenu — koji samsinoæmalo pregledavao. Želio sam •.inio vidjeti koliko je vremena prošlo otkako su memoj uik i unuka, Christopher i Danielle, što milom što silom .ii|).ili u Georgia Pines. ”Toje za tvoje dobro, djedice”, irkl su. Naravno da su to rekli. Zar Ijudi uglavnom ne govinchaš tako kad napokon shvate kako se riješiti proble-111. koji govori i hoda?

D(I tada je prošlo nešto više od dvije godine. 1 pri miiic |? sablasno da ja to ne osjeæamkao dvije godine, ali111 k.io duže, ni kao kraæe vrijeme. Moj se osjeæaj za vriiic upravo topi, kao djeèjisnjegovic’ u sijeèanjskom zato|il|ii|ii. Æini se baš kao da vrijeme, takvo kakvo je oduviirlilo — Istoèno standardno vrijeme, Ljetno vrijeme, i.Klnnko vrijeme — više i ne postoji.Kao da postoji samo v iiiniu Ceorgia Pinesa, vrijeme koje je Staraèko vrijeme,

PDF Creator - PDF4Free v3.0 http://www.pdf4free.com

http://www.pdfpdf.com/0.htm

ZELENA MILJA

Starodamsko vrijeme, Pišukrevetsko vrijeme. Sve je ostalo.. nestalo.

Ovo je vraški opasno mjesto. Spoèetka to i ne shvac’aš, spoèetka misliš da je ovdjesamo dosadno, da je opasno kao u obdaništu u doba popodnevnog knjavanca, ali jeovdj’e zaista opasno. Otkako sam stigao ovamo, vidio sam vec’ mnoge kako su otkliziliu senilnost, a ponekad i ne bi samo otklizili — jer bi potonuli poput podmornice kadizvodi brzo uranjanje. Ljudi ovamo stižu uglavnom u dobrom stanju — mutnog pogleda,možda, i zavareni za štap, i možda malo slabiji na mjehuru, no inaèe u redu — a onda ses njima nešto dogodi. Mjesec dana kasnije oni vec’ samo sjede u sobi s televizorom itupim pogledom zure u Oprah Winfrey, omlitavljene èeljusti, dok im se u ruci cijedi izzaboravljene i nagnute èaše naranèina soka. Mjesec dana poslije toga veæim morasgovoriti kako im se zovu djeca koja su im dosla u posjet. A nakon još mjesec dana,moraš im osvježivati pamc’enje da se sjete i vlastita vražjeg imena. Nešto se s njimadogodi, doista: dogodi im se Vrijeme Georgia Pinesa. Vrijeme koje ovdje vlada slaba jekiselina koja briše prvo sjeæanje a potom i želju za nastavkom života.

Èovjek se protiv njega mora boriti. Eto što govorim Elaine Connelly, mojoj posebnojprijateljici. Otkako sam poèeo pisati o tome što mi se dogodilo 932., one godine kad jeJohn Coffey došao na Zelenu milju, moje se stanje bitno popravilo. Neke su oduspomena upravo strašne, ai osjeæam kako mi one ostre misli i svijest, bas kao što nožšilji olovku, i to je vrijedno tog bola. Ali samo pisanje i



( 4) Runa smt Eiiua da Delacoixa

luiiæenje nisu, meðutim, dovoljni. Jer ja imam i tijelo, i iiiik.ir ono možda bilo i uništeno igroteskno, ja ga ipak ??/bam koliko god mogu. Isprva je bilo teško — stari iiip.ivci kaojaprilièno su klimavi kad se treba gibati èisto i.li gibanja — ali mi je mnogo lakše sad kadto moje lml.inje ima i nekakvu svrhu.

N prvu šetnju obièno krec’em još prije doruèka — nr.l.ivnom u prvi osvit dana. Togjejutrakišilo, a mene od vl.iie bole zglobovi, no ipak sam skinuo ponèo s vješalice ilnknhinjskih vrata pa izisao. Kad èovjeka èeka neka ilnsidna dužnost, ondaje moraiobaviti, i ako muje i neu;iitln;i, njegov problem. Osim toga, ima to i svoje dobre

•nine. Prva je oèuvanje osjeæaja za Stvarno vrijeme, iiisiprot Vremenu Ceorgia Pinesa.A, osim toga, ja voim lisii, bcz obzira na kostobolju. Napose rano ujutro, kadje i l.i jošmlad i pun raznih moguænosti, èak i za istrošenog

.1,1 og deèka kakav samja.

1’roSao sam kroz kuhinju, zastao da izmolim dvije1iiskr tosta odjedne od dviju kuharicajoš sanjiva pogle’li. p;i izišao. Prešao sam prekoigralista za kriket, pa pko korovom obraslog malog cilja za golf. Iza toga je lnn sjnarak,kroz koji je vodila uzana staza, a uz nju su iiilr ilvije šupe, koje više nisu služile nièemu isad su samo nlin iruniile. Polako sam krenuo stazom, osluškujuæi i.iii.iio i tajnovitoskrapanje kiše po borovima i s ono iniiko preostaih zubi žvakao komadiætosta. Noge suiiir Imljde, no bolje bio lagan, idržljiv. Uglavnom sam se r.irtii) prilièno dobro. Uvlaèiosam važan sivi zrak Što ..1111 ????? dublje u pluæa, uzimao ga kao hranu.



ZELENA MILA .............................................. •

A kad sam dosao do druge stare šupe, na trenutak sam ušao, i tu obavio posao.

Kad sam se dvadesetak minuta potom vratio na stazu, osjetio sam kako mi u trbuhupoèinje migoljiti crv gladi, pa sam pomislio kako bih mogao pojesti i nesto malokonkretnije od tosta. Zdjelicu zobene kašice, možda èak i , kajganu s kobasicom. Voliosam kobasice, oduvijek sam ih • volio, ali danas, ako bih pojeo više od jedne, uvijek bihdobio žgaravicu. Jedna je, meðutim, još bila sigurna. A onda bih se, punog želuca, i smozgom još uvijek ustoboèenim od vlažnog zraka (ili sam se tome bar nadao), mogaopopeti u solarij i napisati o pogubljenju Eduarda Delacroixa. Morao sam to obavitinajbrže što mogu, da me • prije kraja ne izda hrabrost.

Dok sam prelazio preko staze za kriket, na putu prema kuhinjskim vratima, razmišljaosam o gospodinu Jinglesu

— o tome kako je ????? Wetmore nagazio na nj i prebio mu kièmu, i kako je Delacroixvrisnuo kad je shvatio što mu je napravio njegov dušmanin — pa tako nisam ni opazioBrada Dolana koji je stajao u blizini, napola skriven

kontejnerom za smeæe, sve dok nije ispružio ruku i uhvatio me za zapešæe.;

”Malo u šetnju, Paulie?” upitao me.

Ja sam odskoèio od njega i istrgao ruku. Nešto se od toga može pripisati naprosto tomešto sam se prepao — svatko se trgne kad se prepadne — ali to nije bila èitava prièa. Nezaboravite da sam baš razmišljao o ?????? Wetmoreu, i da me Brad stalno podsjeæaobaš na njega. To se djelimice može pripisati tome što je Brad uvijek šetao

(4) Ruina smt Eduarda Delacroix

•. iDiranom knjigom zataknutom u džep (u Percyjevu IIK.IJU to su uvijek bili pustolovnièasopisi za muškarce;

l ”I Hr.Kla su to redovito bile knjižice s vicevima kakvim

.11 • inogli smijati samo glupani i sitne duše), a nešto i i’iinc što se uvijek držao kaodaje kralj Covnan s planine i irk.ivice, ali je to ipak bilo najviše zato što je bio Ijigav i4iln> æovjeku napakostiti.

lck se bio prihvatio posla, èak sejoš nije ni presvukao ? .voj uredni bijeli kombinezon.Na sebije imao traperice i kiiMiljii u stilu Divljeg zapada. U ruci su mu bili ostaci

•1.?|1?)?? keksa što gaje popalio u kuhinji. Stajao je i jeo s.i |??1 rubom krova, gdje nijemogao pokisnuti. 1 odakle in’ |r mogao motriti, u to sam danas poprilièno siguran. \|>ii|)rilièno sam siguran i u još nešto: da c’u morati pril.i/in na gospodina Brada Dolana.Koji me baš nije roio.Ja111 /iinn zašto je tako, ali nikad nisam shvatio ni zašto i’i i v VVctmore nije volioDelacroixa. A to da ga ni’e volio ..ipi.ivojc preblag izraz. PercyjeDelamrzio do sržijošod”iiii.i èasa kad se mali Francuz prvi put pojavio na ,’rlriioj milji.



”l’.iulie, kakav to ponèo imaš na sebi?” upitao je i , .iliipko po ovratniku. ”Taj nije tvoj.”

”N,išao sam ga u hodniku kraj kuhinje”, odgovorio iiii Nisam volio da me zove Paulie, islutim da je i on to

•• ii.iii, .ili neka me vrag nosi ako mu dam gušta pa to i i’nLi/em. ”Bio ih je èitav red. 1što æe mu biti? Za što je .lii) i stvoren nego za kišu?”



ZELENAMlLJA

”Ali nije stvoren i za tebe, Paulie”, rekaoje ijošjednom lagano èvrknuo. ”U tome je stvar.Te su kabanice za radnike, a ne za stanare.”

”Ja i dalje ne vidim što æe mu od toga biti.”

Uputio mi je tanahni, sitni smiješak.

”Nije uopc’e rijeè o tome što c’e im biti, nego o pravilima. Kakav bi život bio bezpravila? Paulie, Paulie, Paulie.”

Zavrtio je glavom, kao da veæod samog pogleda na mene gubi želju za životom. ”Tivjerojatno misliš da takav stari prdonja vise ne mora paziti na pravila, ali to naprostonije istina. Pulie.”

Smijesi mi se. 1 ne podnosi me. Možda me èak i mrzi. Ali zašto? To ne znam. Ponekadza to i nema razloga. To je onaj jezivi dio prièe.

”Onda dobro, žao mi je što sam prekršio pravila”, rekao sam. Izustio sam to pomalo kaocvil, pomalo vriskavo, i naljutio se na samoga sebe što je to zazvuèalo tako, ali ja samstar, a stari su Ijudi skloni cviljenju. Zato što se lako uplaše.

Brad je kimnuo glavom.

”Isprika se prihvaæa. A sad ga vrati na njegovo mjesto. A što se ti i imas šetati po kiši?Napose po toj šumi. Što ako se oklizneš, pa slomiš kuk? Ha? Što misliš, tko bi te tvojestare kosti teglio uzbrdo?”

”Ne znam”, odgovorio sam. Želio sam samo što prije otiæi od njega. Što sam ga višeslušao, sve me je više podsjec’ao na ???????. William VVharton, onaj luðak koji je u



{ 4 ) RuSftti s mr t Eduarda Delacroixa

ii •.ni ??32. došao na Zelenu milju, jednom je dohvatio i’r vi i tako ga prepao, da je ovajod straha propiškio u ,,111 s’nnio zucnite o tome, rekao je ????? kasnije nama ” .iilnn.i, iz tjedan dana æete stajatipred sirotinjskom kuhi’44111 ? sada, nakon toliko godina,upravo sam èuo Brada il.III,] kako izgovara te iste rijeèi, èak istim tonom. Bilo r in b.iskao da sam, pišuæi o tim davno minulim danima, ”illni.io nekakva eiskaziva vrata štopovezuju prošlost

i •.iil..snjošc’u — ??????? Wetmorea s Bradom Dolanom, l.inm lidgecombe s ElaineConnelly, kaznionicu Cold Mnimi.iin sa staraèkim domom Georgia Pines. 1 ako mi tai]ir,, Imde nocas dala sklopiti oka, onda ne nam sto me iiiii/ otlr/.ati budnim.

Vc( .s>iin bio krenuo prema kuhinjskim vratima, kad me i’i ,nl pet uhvatio za zapešæe.Za prvi put ne znam, ali sad r ii ti’inio namjerno, i stisnuo tako da zaboli. Pogled mu i.r..i(i .no-tamo, kao da se želi uvjeriti da u j’utarnj’oj1 i.i IS nema nikoga, nikoga da vidi kako zlostavlja starIn I|(IT> bi se zapravo trebaobrinuti.

’l sio si uopc’e radio na toj stazi?” upitaoje. ”Znam da i ini pošao izdrkati, ti su dani veæodavno za tobom, no ir •,i ondi radio?”

•Nis.i”, odgovorio sam i samome sebi rekao budi11111,111, ne pokazuj mu koliko te boli i budi miran, ne zai’”i,ivi d.i je spomenuo samostazu, i da ne zna za šupu. ..11111 s.n se prošetao. Da razbistrim glavu.”

/,i to je vec’ prekasno, Paulie, u glavi ti više nikad neæe i’ii lsiro.” Ponovno me stisnuozatanko staraèko zapešæe,111. l|iin ini krhke kosti, doksu mu oèi stalno letjele sjedne



ZELENA MlLJA

na drugu stranu, za svaki sluèaj. Brad se nije bojao da c’e prekršiti neko pravilo; bojaose samo da ga pritom i ne uhvate. Tako je i u tome bio sasvim slièan ???????Wetmoreu, koji ti nikad nije dao zaboraviti da je on guvernerov nec’ak. ”Pravo je èudovec’ i to da se, s toliko godina, možeš i sjetiti tko si ti.Jer tih godina imaš prokletopreviše. Èak i za ovakav muzej. Paulie, od tebe mi se koža ježi u tri materine.”

”Daj me pusti”, rekao sam, trudeæi se da mi u glasu ne zaèuje cvil. Ali nije to bilo samozbog ponosa. Kad bi ga zaèuo, to bi ga moglo raspaliti, onako kao što miris znoja znaraspaliti zloæudnog psa pa ga — iako inaèe samo reži — natjerati da ugrize. To mepodsjetilo na onog novinara koji je izvještavao sa suðenjajohnu Coffeyju. Taj je reporterbio grozan èovjek, zvao se Hammersmith, a najgroznije je kod njega bilo što nije znaoda je grozan.

Umjesto da me pusti, Dolan me opet stisnuo za zapešc’e. Zastenjao sam. Nisam to htio,ali je to bilo jaèe od mene. Zaboljelo me sve do gležnjeva.

”Što ti to radiš tamo, Paulie? Daj mi reci.”

”Ništa!” odgovorio sam. Nisam zaplakao, ne još, ali sam se bojao da c’u to uskorouèiniti ako me nastavi tako mrviti. ”Ništa, samo sam se šetao, volim se šetati, daj mepusti!”

Što je on i uèinio, ali samo koliko mu je trebalo da me uhvati za drugu ruku. Koja je bilaskupljena u šaku.

”Otvori”, rekao je. ”Daj da tata vidi.”



4) Runa 5 mr [ Eduardð Delacroixa

’.iii sam i uèinio, našto je on samo progunðao od i.lrni.i. U šaci su bili samo ostacidrugoga tosta. Kad me . i’iuro stiskati za lijevo zapešæe, poèeo sam skupljati i’ •..ii siku,i sad mi je na prstima bio maslac — no dobro,11.11 ;,n 111 — jer tko je ovdje vidio pravi maslac.

”iili/.i unutra i operi te posrane ruke”, rekaoje, otko-1.1”, |),i opet zagrizao u svoj danski keks. ”Isuse Kriste.”

iriio sam stepenicama. Noge su mi drhtale, srce mi . liipilo kao motor s raštimanimventilima i klimavim i.iniii kipovima. Kad sam se uhvatio za kvaku koja mije i. li.iliotvoriti vrata kuhinje — i sigurnosti — Dolan je

’ki budeš prièao, Paulie, da sam te stiskao za te ”lir si.irc ruke, rec’i æu im da imašhalucinacije. Sto je ..” ’i.ik, najvjeroj’atnije, senilne demencije. 1 ti znaš da c’e ’n iriviti.Ako bude i masnica, mislit æe da si ih sebi

llll /.I(IH).”

li.i Svc je to istina. 1 opet je bilo kao da to govori r. n v Wrtinore, ????? koji je, tko znazbog èega, ostao nii.ul i np.ik, dok samja postao star i krhak.

l.i IHCII nikome reæi ništa”, promrmljao sam. ”A i što

•I l 1..1/?1??”

l.iko jr dobro, stara dušice.” Clas mu je bio prpošan . i””liu,l|iv, taj glas blesotupa (da seposlužim Percyjevim . i i/iiin) koji je vjerovao da c’e vjeèno ostati mlad. ”Ali æu •ii nii sii)si o smislio. To æe od sada biti moj posao.Jesi



ZELENA MILJA

Èuo sam ga, da, ali mu nisam želio dati gušta pa mu to i rec’i. Ušao sam u zgradu,prošao kroz kuhinju (sad sam nanjušio miris jaja i kobasica koje su se kuhale, ali miviše nije bilo do jela), pa vratio ponèo na vješalicu. Potom sam se uspeo u svoju sobu —zastajuæi na svakoj stepenici, dajuc’i srcu vremena da malo uspori — pa ponovno skupiosav pisaæi pribor.

Sišao sam u solarij i baš sjeo za stolic’ u sjeni, kad je u prostoriju provirila glava mojeprijateljice Elaine. Izgledala je umorno i, pomislio sam, kao da joj nije dobro. Poèesljalaje kosu, ali je još bila u kuc’nom haljetku. Mi stari golubovi ne držimo puno doceremonija; to si uglavnom i ne možemo priuštiti.

”Nec’u ti smetati”, rekla je. ”Vidim da se spremaš za pisanje...”

”Ne luduj”, odgovorio sam. ”Ja imam više vremena nego Coca-Cola boèica. Ulazi.”

Ona je to i uèinila, no ostala je kod vrata.

”Došla sam jer nisam mogla zaspati — opet — a malo sam prije pogledala kroz prozor...i...”

”I vidjela si gospodina Dolana i mene u malom ugodnom razgovoru”, odgovorio sam.Ponadao sam se da je samo vidjela; da joj je prozor bio zatvoren i da me nije èula kakocvilim da me pusti.

”Meni on nije izgledao ni ugodno ni prijateljski”, rekla je ona. ”Paul, taj se gospodinDolan raspituje za tebe. On je o tebi pitao i mene — prošli tjedan, mislim da j’e to bilotada. Tada tome baš i nisam pridavala neku veliku važnost,



(4) Ruina 5?? t Eduarda Delacroixa

rlila sam samo da ima predugi nos i da ga voli zabadati i iinlc poslove, ali se sadapitam.”

”Raspitivao se za mene?” Ponadao sam se da nije opazi.1 ilngodu što samje osjeæao.”Raspitivao o èemu?”

”Kao prvo, kamo odlaziš u šetnju. 1 zašto to radiš.”

l’okušao sam se nasmijati.

”Oæito je rijeè o èovjeku koji baš ne vjeruje u tjelor /lni, toliko je barjasno.”

”()n misli da ti imaš nekakvu tajnu.” Zastala je. ”A to iiiliin i ja.”

Vrc sam otvorio usta — da velim kako, pojma nemam ili jc F.laine podigla svojuèvornatu, ali na neki èudan

11. i lijepu ruku prije nego što samja iz sebe uspio isci-

r liii i jednu rijeè.

”/\ko je imaš, ja je ne želim znati, Paul. Tvoje su stvari i.i|> stvari. Mene su tako odgojili,ali nisu i sve druge. ii inipazi. Samo sam ti to željela rec’i. A sada te ostavii 1111 ipicpuštam tvom poslu.”

nknnula se da poðe, ali prije nego što je stigla izaæi,11 ..iiii |r vec’ zazvao. Ona se okrenula i uputila mi upitan

i...,l,4L

’K.id bude gotovo to što pisem...” poèeo sam, pa i i.iu) odmahnuo glavom. To je bilokrivo. ”ko završim i • ,iii piscm, hoc’eš li to proèitati?”

i nii kao da se na trenutak zamislila, a onda mi uputii. iiii|rs,ik u koji bi se èovjek lakomogao i zaljubiti, èak .. ..n|rk 11 inojim godinama.

17



ZELENAMILJA .

”Bila bi mi èast.” <

”Najprije proèitaj, pa tek onda govori o èasti”, rekao , sam i pomislio naDelacroixovu smrt.

”Ipak æu proèitati”, rekla je, ”Do zadnje rijeèi. To ti obec’avam. Ali to najprijemoraš napisati.”

Potom me ostavila s mojim poslom, ali je još proteklo mnogo vremena prijenego što sam napisao i slovce. Skoro sam èitav sat ostao sjediti tako i zuritikroz prozore, kuckajuæi perom o rub stola, gledajuc’i kako dan pomalo sivi,razmišljajud o Bradu Dolanu, koji me zove Paulie i nikako da se zasiti viceva oIrcima i Digiæima, kosookima i žutima, razmišljajuæi o onom što mije reklaElaine Connelly. On misli da ti imaš nekakvu tajnu. A to mislim ija.

A možda i imam. Da, možda i imam. 1 Brad Dolan bi, naravno, do nje. Ne zatošto misli da je to nešto važno (a mislim da i nije, osim možda meni), nego zatošto misi da tako star èovjek ne bi smio imati tajni, Ne smije skidati kabanice svješalice kraj kuhinje; ne smije imati ni tajni. Jer mu ne ide u glavu da su itakvi stvorovi, kakvi smo mi, još uvijek Ijudi. 1 zašto bi nam se uopæe dopustiloda pomislimo tako nešto? Njem to nije jasno. 1 u torn je pogledu tako slièan???????.

1 tako su se moje misli, poput rijeke koja ulazi u meandar, napokon vratile utoèku u kojoj su bile prije nego što me Brad Dolan pod kuhinjskomnadstresnicom uhvatio za zapešæe: vratile na ???????, na sitnu dušu ???????Wetmorea, i na to kako se osvetio èovjeku koji mu se nasmijao. Delacroix jebacio onaj svoj obojeni kalem — onaj



f 4 } Ru in s mr t Edu da De!acroixa

•ii In je donosio gospodinjingles— i onje odskoèio iz iir i pno u hodnik. ?????? više nije nitrebalo: napokon

lil svoju šansu.



2• • / • •

\ e’ buda0’” J’e Brutalni, ali ????? na to nije j 1310 i najmanju pažnju. Baš kad jegospodin1 Jingles stigao do kalema — odvec’ zaokupljen a da bi shvatio da mu je u blizini staridušmanin — ??????? na nj spustio potplat teške crne radnièke cipele.Jasno se Èulokako gospodinujinglesu puca kièma, a onda muje iz usta navrla krv. Sitne su mu se crneoèi iskolaèile u dupljama, i U njima sam proèitao isuviše Ijudski izraz zaprepaštenabola-

Delacroixje zaurlao od tuge i užasa. Bacio se na vrata svoje c’elije i kroz rešetkeizbacio ruke najdalje što je mogao, pa zavrištao bez prestanka izvikujuc’i miševo ime.

????? se okrenuo prema njemu, sav nasmiješen. Prerna svima nama, zapravo.

”Eto”, rekao je. ”Znao sam da c’u ga uloviti, prije ili kasnije. Sve je to zapravo bilo samopitanje vremena.j Okrenuo se i pošao natrag Zelenom miljom, ne žureæi, a za njim jeostao gospodin Jingles. Ležao je na podu, dold



(4) Runl sm t Eduarda DelaCToixa

• ”l” njcga, po zelenom linoleumu, polako širila krvavo

i i n.i lokva.

ir.in je ustao od stola dežurnog, lupio u nj koljenom

• nrio poèicu za igranje kribidža na pod. Èunjiæi su ’ rili i/ svojih rupica i zakotrljali se nasve strane. Ni Dean1” 11.11 iv, koji se baš spremao izac’i, na taj nasilni prekid r ii|r isii obratili ni najmanjezanimanje.

’•ii si sad uèinio?” zaurlaoje Dean na ???????. ”???? ’ ”1 IIVIIO smislio, budaletino?”

??? iiije odgovorio. Prošao je kraj stola bez ijedne

•i’ ”, .iino je gladio kosu. Prošao je kroz moju sobu i

• 1.1 ? skladišnu šupu. Umjesto njega mi je odgovorio

• iiii.iin Wharton.

i..i/di Dean? Eto što ja mislim: izvjesni je francuski ””iil’iii auèio da mu nije bašjakopametno da ga ismi-

• i ukio je, pa onda i sam prasnuo u smijeh. Bio je to ” i’li smijch, seoki smijeh, veseo idubok. U torn sam ’ ,lilil|ii svojega život upoznao i neke Ijude (uglavnom

iii. iii) r/ive) koji su izgledali normalno samo kad bi se ””i ili Irdan je od njih bio i DivljiBill Wharton.

’ in.iko Dšamuæenom, pogled mi je opet pao na miša.1 ir ilis.io, ali su mu se na brèic’ima veæbile uhvatile

1 11.111 kipljice krvi, a preko nekoc’ blistavih oèiju, nalik

• i.i|l|m uja, veæse polako navlaèila tupa mrena. ””ii.ilin |r podigao obojeni kalem,pogledao u nj, pa r •rlnl.ii) mene. 1 onje stajao zapanjen kao ija.Aiza nas,1 •iriiiK |r nastavio vrištati od užasa i bola. Nije tu, i’i iln, lnl.i rijeè samo o mišu; ????? jeprobio rupu u

21



ZELENAMILJA :

Delacroixovoj obrani, i sad je iz njega istjecala sva ?? va strava. Gospodin je Jingles biožarište svih tih im

tanih osjeæaja, i bilo je stravièno slušati Francuza.

t

”0 ne”, zavrištao je on bezbroj puta za redom, MiiNff krikova i profrfljanih preklinjanja imolbi na ?????? francuskom. ”0 ne, o ne, siroti gospodin Jingles, ll(Ht starigospodinjinges, o ne.”

”Dajte mi ga.”

Ja sam podigao pogled, zbunjen tim dubokim 4hln>i isprva i bez jasne svijesti kome onpripada. Onda t\\ ugledao Johna Coffeyja. Baš kao i Delacroix, i on .’? provukao rukekroz rešetke æelije, ali njima, za razliku •ii Dela, nije i lamatao. On ihje naprosto ispružionajvise W je mogao i otvorio šake. Bila je to znakovita poza, l!W alarmantna. 1 u njegovuje glasu ponovno bilo ono rtPf a zbog èega, pretpostavljam, isprva nisam ni shvatio Fpripada Coffeyju. Sad je izgledao kao posve drukèiji wi jek, nešto sasvim drugo od oneizgubljene, Miiinrduse što je posljednjih tjedana živjela u njegovoj c’eliji.

”Dajte mi ga, gospodine Edgecombel Dok još ?? kasno!”

Tad sam se prisjetio što mi je on bio uèinio, i lit’n Pretpostavio sam da od toga ne možebiti stete, ali n’+in bas ni vjerovao da bi od toga moglo biti i nekakve ’?? koristi. Kadsam podigao miša, stresao sam se od t!|iii.. dodira — iz kože gospodina Jinglesa natoliko su iti’[*if virile raskoljene kosti, pa me bockao kao krzneni ’hilMT za igle.,

22 :



(4) Ruina smrt Eduada De!acroixa

”Mo to radiš?” upitao je Brutalni kad sam stavio . ..’•potlinajinglesa u Coffeyjevu golemudesnicu. ”Kojije

I” 4,1?”

’ ”???? provukao miša kroz rešetke. Ležao muje mli-1 ” In dlanu, i rep mu je visio preko onog luka izmeðu

• ”il<vicva palca i kažiprsta, i njegov se vršak slabašno i1 .ni ii zraku. A onda je Coffeydesnu ruku preklopio •r ?11?, i tako stvorio upravo šalicu za miša. Više nismo ”lilis.imoga gospodina Jinglesa, nego smo mu vidjeli ””” ip, koji je visio i trzao se pri vrškukao zamiruæe ”i’li.iln (;offeyje podigao ruke prema licu, i pritom raširio1.1 i’ <lc.sne ruke, pa su se pojavile praznine kao izmeðu iiuskih rešetaka. Mišjije repsad visio prema nama.

l’.i i.ilni je stupio do mene, i dalje prstima držec’i obo-

• ”i l.ilnn.

1?> to vraga izvodi?”

?”, rekao sam.

irlicrcje prestao vrištati.

Mnliin te, John”, prošaptao je. ”0, Johnny, pomozi ””i iDinozi mu molim te, o, s’i’ vousplait.”

’•id su nam se pridružili i Dean i ?????, ????? s našim1 ”iiii plom Airplane karata u ruci.

’.iii se to zbiva?” upitao je Dean, no ja sam samo

•iii.iliiitio glavom. Jer opet me je hipnotizirao, vrag me

•i’n” .iko nije.

i ”???? prislonio usta na pukotinu izmeðu dva prsta

• ”•ini iil.ihnuo. Na trenutak je sve stajalo tako, kao

23



ZELENAMILA

skamenjeno. A ondaje podigao glavu s ruku, i ja sam ugled” èovjeka, oèito užasnobolesnog, ili koji trpi strašne bolov» Pogled mu je bio oštar i sav u ognjici; gornji su muzu grizli donju punu usnu; crno mu je lice izblijedilo u ru», boju, nalik na pepeo umiješanu glib. Duboko iz grla za6;’ se pridavljeni zvuk.

”Isuse Kriste kralju i spasitelju”, prošaptao je Brutaln Pojavila se opasnost da mu oèiispadnu iz glave.

”Kako?” skoro je dreknuo ?????. ”Kako?” ’,

t ”Rep! Zar ne vidite? Rep!” ,

Rep gospodinajinglesa nije više bio zamiruæe njihalžustro je letio lijevo-desno, kao repmaèke kad se spren baciti na pticu. A onda se, izmeðu Coffeyjevih prekk

pljenih ruku, zaèuo savršeno poznati cijuk. :

Iz Coffeyja se ponovno zaèuo onaj pridavljeni, zagrc nuti zvuk, a onda je okrenuo glavuustranu, kao da j iskašljao hraèak i sad ga se sprema ispljunuti. Ali umjest’ toga, on jeiz ustiju i nosa izdahnuo roj crnih kukaca — ffiisfini da su to bili kukci, a isto su rekli idrugi, ali u t nisam siguran sve do danasnjeg dana. Zakuhali su ok njega, kao crni oblakkoji mu je na trenutak zamraèio lik

”Isuse, što je to bilo?” upitao je Dean vristavim, pre plašenim glasom.;

”Sve je u redu”, zaèuo sam vlastiti glas. ”Bez panike sve je u redu, za nekoliko c’etrenutaka nestati.” i

Baš kao i onda kad me Coffey izlijeèio od upale m kraænih putova, i sad su ”bube”pobijelile i nestale. ’.



(4} ??? 5 m r ? duarda Deticroix

’ |?; li govneta”, prošaptao je ?????.

r.nil’” npitao je Brutalni nesigurnim glasom. ”Paul?”

”li’v |< opet izgledao sasvim normalno — kao èovi r ii|ravo iskašljao gvalju mesa kojagaje davila. ”.. .r. poožio skupljene dlanove na pod, zirnuo kroz r.i ih rnstvorio. zmeðunjih je istrèao gospodin11 .ivršenu zdravlju — bez ijednoga zavoja na

• i’r/ |cdne grbe da mu nadiže kožu. Zastao je na ’i il 11.1 vratima CofFeyjeve æelije, papretrèao preko ” iinl| ’lo Delacroixove rešetke. Dok je prolazio, ”• •.iii d.i na brèiæimajošima kapljice krvi.

’ i” i”i\ saje dohvatio i podigao, istodobno se i smiiii’i i, |)a ga bez ikakva stida èitavogprekrio glasNI il .iii|cm. Dean i ????? i Brutalni sve su to gledali s ’iii i ulnjem. OndajeBrutalni prišao i kroz rešetke ”• .’l”i|rni kalem. Delacroix ga u prvi èas nije vidio;

•• i lnn 7.aokupljen gospodinom Jinglesom. Bio je .1 •” .i kiime su sina spasili odutapljanja. Brutalni ga rii” ilemom u rame. Delacroixje pogledao, opazio ” 11 •.> ga, noonda se opet vratio gospodinu

• 11 ii ? stao maziti po krznu i proždirati oèima,411’ i |)itrcbu da stalno osvježava opažanje daje miš, r i /lrav, i da je èitav i u komadu i usavršenu sta-

•i i ? s njim sve u redu.

i11| lu i ovo”, rekao je Brutalni. ”Da vidim kako trèi.”

11 /iv ic i zdrav, gazda Howell, živ je i zdrav, slava



ZELENAMILJA :

”Daj baci ovo”, ponovioje Brutalni. ”Èuješ što ti ’/l Del.”|

Delacroix se pognuo, oèito nevoljko, oèito ne <R ponovno ispustitigospodinainglesa iz ruku, ili bar ne.’ sada. 1 onda je, vrlo lagano, bacio kalem.Kalem se l!W Ijao preko c’elije, pokraj kutije od cigara Corona, i ’ do zida.Gospodinjingles je veæletio za njim, iako ne ’ft onom brzinom što ju je maloèaspokazao. Èinilo se • pomalo šepa na stražnju lijevu nogu, i baš je to na n[ostavilo najdublji dojam — jer je, pretpostavljam, ’ zbog toga sve najednompostalo stvarno. Zbog laganog šepesanja.

On je, meðutim, stigao do kalema bas kako treba, ga sa starim odusevljenjemnosom odgurao do ???? Okrenuo sam se Johnu Coffeyju, koji je stajao na tc’elije i smiješio se. Bio je to umoran smiješak, i ne tt, baš mogao nazvati istvarno veselim, ali mu se s lica ’ bila izgubila ona ostra uzbunjenost kao utrenutku kad . je preklinjao da mu dadem miša, a izgubio se i izraz i st’raha,izraz gušenja. Bio je to opet naš John licem koje je odavalo da on nije bašsasvim tu, lice s • cudnim, u daljinu zapiljenim ocima.

”Pomogao si mu”, rekao sam. ”Nisi li, veliki i

”Istina”, odgovorio je Coffey. Smiješak mu se 11 raširio, i na trenutak-dva je bioistinski sretan. ”BT sam mu. Pomogao sam Delovu mišu. Pomogao sam... ’ muse otkotrljao, jer se oèito nije mogao sjetiti ’inMi



1) Riilna smrt Eduiirda Delacroia

.ospodinu Jinglesu”, rekao je Dean. Gledao je u i ’lm.i pažljivim, zaprepaštenimpogledom, kao da oèekur ’1,1 ir iz Coffeyja suknuti plamenovi ili da æe on možda

’1 •l’il)rti u æeliji.

liko je”, rekao j’e Coffey. ”Gospodinu Jinglesu. Jer on ”lii iniš. 1 živjeti on c’e podliskunom.”

kldi se u maèku”, rekaoje ?????, koji se pridružio ’” 1111 irenju ujohna Coffeyj”a. A izanas, Delacroix je i •i” 1.1 svom krevetu, s gospodinom Jinglesom na prsi•” i i |)|evušiomu nekakvu francusku pjesmicu nalik na

”4’”.iiiku.

’ ”lley je pogledao Zelenom miljom prema stolu i ’iiimig i vratima sto su vodila u mojusobu i spremište

i..i/cla ????? zao”, rekaoje. ”Gazda ????? opak. Zgazio ”• i”.i iniša. Zgaziogospodinjinglesa.”

1 i.itl.i, prije no što mu je itko mogao reæi i rijeè — da =-1. i /nali što da mu kažemo —John Coffey se vratio do• .K knveta, legao i prebacio se na bok, lica okrenuta



3• • •

Kad smo dvadesetak minuta kasnije Brutalni i _ došli u spremište, ????? nas je doèekaookren leðima. Na polici iznad košare u koju smo odlag;

?neciste uniforme (a ponekad i civilnu odjeæu; zatvorskoj praonici bilo svejedno što pere)pronašao je kutiju par polisa za namještaj, i sad je polirao hrastove rukohvat

noge elektriène stolice. To vam može zvuèiti bizarr. možda èak i makabralno, ali je iBrutalnom i meni to $ je ????? radio èitavu noæizgledalo savršeno normalr Stara[skrilica sutra c’e imatijavni nastup, i bar c’e izgled da ????? vodi predstavu.:

”?????”, rekao sam tiho.

On se okrenuo, pjesmica što juje pjevušio zamrla ir je u grlu, a onda je na nas podigaopogled. U oèima n nisam ugledao strah koji sam ocekivao, ili bar ne odm-’ Ali samshvatio da ????? izgleda nekako starije. I, pom lio sam, John Coffey je imao pravo.Doista je izgle opako. Opakost je nalik na ovisnièku drogu — nitko



( 4 ) Ru ina smr t Eduarda Detacroixti

4’ in /-a tu tvrdnju nije kvalificiraniji od mene — pa je il’ist, pomislio sam, nakonizvjesnog eksperimentira!• ?????? postala navika bez koje više nije mogao ni

• iiii l/ivaoje u onom štoje uèinio Delacroixovu mišu. i vir u Delacroixovim oèajnièkimkrikovima.

ii.il. nemoj me sad tupiti”, rekao je tonom gotovo ..1. i/niin. ”Što sadmislim, miškaomiš.Tumu, kao prvo, i ”l i iii| bilo mjesto, deèki, to vamje valjdajasno.”

. nnsem je baš sve u najboljem redu”, rekao sam.1111 ir estoko tuklo u prsima, ali sam ipak postigao : • 11, kn|i izlazi iz mene bude blag,skoro nezainteresiMr. ir ko puška. Trèi i cièi i opet natjerava onaj svoj

i111 i il)i|anje ti miševa ne ide ništa bolje od svega osta”i ” ri se trudiš.”

1 In ii pogledao, zapanjeno i u nevjerici.

’’ i II|CS da c’u u to povjerovati? Ja sam to govance

•’•i.’’ i IKI sam vlastitim ušima! 1 možeš se lijepo...”

I|||I|K) sc u rnene razrogaèenim oèima.

.i.’ Sio si ti to meni rekao?”

’iiii.ivio sam još korak prema njemu. Osjetio sam• . n» iiil èela kucka žila. Ne sjeæam se da sam se

• ’ i i il ’i n,il|iitio.

••ii 11 iti]c drago što je gospodin Jingles živ i zdrav?

• ••i .vih ii/ovora o tome kako je naš posao smiriva,- • iniiirink.i, napose kadim sebližikraj, mislio samda ” •I”IK ii>.i trebalo biti drago. Da bi morao osjetiti

29



ZELENAMILJA ’.

olakšanje. S obzirom na to da æe se Del sutra prošeta sve to.”

????? je prebacio pogled s mene na Brutalnog, a p raèunati mu se mir rasprsio ipretvorio u neizvjesnost.

”Deèki, kakvu vi to posranu igru igrate?” upitaoje.

”Nije to nikakva igra, druškane”, odgovorio Brutalni. ”Ti misliš da je to... mislim, to jesamo jedan i razloga zbog kojeg u tebe ne možemo imati povjeren Želiš znati èitavuistinu? Mislim da si ti izgubljen sluèaj

”Daj pazi malo”, rekao je ?????. U glasu mu se zaèi promuklost. Na koncu se u njponovno poèeo uvla strah — strah od toga što hoc’emo od njega, strah od to što smonaumili. Bilo mi je drago što to èujem. Tako c’ei lakše s njime izic’i na kraj. ”Japoznajem neke Ijude. 1 vrlo važne Ijude.”

”Da, tako ti veliš, ali ti si jedna velika sanjalica”, rek je Brutalni. Izrekao je to, èinilo se,na granici smijeha.

????? ?? bacio krpu za poliranje na sjedalicu stol kojoj su na nogama i rukohvatima bileprièvršc’ene kop

”Ja sam ubio tog miša”, rekao je ne baš sasvim sig nim glasom.

”Idi i vidi”, odgovorio sam. ”Ovoje slobodna zemlj

”1 hoc’u”, odgovorioje. ”I hoæu.”

Promarširao je kraj nas, napuæenih usta, dok su mu sitne šake (VVharton je imao pravo,zaista su bile kras igrale s èesljem. Uspeo se stepenicama, pognuo se i ! u moju sobu.Brutalni i ja smo ostali kraj Stare Iskrili

30



( 4) Ru fi a smr t Eduarda Delacroixa

i iiio da se vrati i šutjeli. Na znam sto je bilo s iliiiin, ali ja nisam znao smisliti ni jednurijeè. Nisam ..\V 111 što da mislim o tome što smo upravo vidjeli.

rislr su tri minute. Brutalni je dohvatio Percyjevu i •.iii) glaèati stražnje dašèiceelektriène stolice. Dok11 v vrntio, imao je taman vremena da dovrši jednu i . nr driigu. ????? se spotaknuo iskoro strmoglavio iiil što su vodile iz moje sobe do poda spremišta,1 ii.iiii je prišao, uèinio je to neravnomjernim, ukoèei ni.ikom. Lice muje bilo šokirano ipuno nevjerice.

.iiiuienili ste ih”, rekao je pištavim, optužujuæim •iii ”Nekako ste zamijenili miševe,gadovi. Sad ste me

i/ icnde, i ako s tim ne prestanete, jebat æete si i’ ujnt c’ete u redu za prosjaèku èorbu,to vam ja111 .iki) ne prestanete! Što vi sebi umišljate, tko ste vi

ii’li |c stao, dahtanjem tražec’i zrak, i stiskao sake.

l,i i ii ti reæi tko smo mi”, odgovorio sam. ”Mi smo ??, s kojima ti radiš... ali ne još dugo.”Uhvatio r.i /.i ramena šakama kao škripcima. Ne baš jako• .ili molim, bili su to škripci.Jesu, doista.

’• r v )’ pružio ruku da ih skine.

’•llil.l) tC...”

iiiii.ilin gaje uhvatio za desnu ruku — i èitava muje m.il.i i meka i bijela, nestala uBrutalnovoj preplanu-



ZELENA MILJA

”Zaèepi gubicu, sinko. Ako znaš sto je za tebe dobrc shvatit æeš ovo kao zadnju prilikuda si oèistiš mast i usiju.”

Okrenuo sam ga, digao na podij, pa ga gurnuo n

traske sve dok nije stražnjom stranom koljena udario sjedalicu elektriène stolice imorao sjesti, Njegova je mir nestalo; baš kao i opakosti i arogancije. Sve je to ko njegabilo prilièno jasno izraženo, ali ne smijete zabor viti da je ????? bio još jako mlad. U timje godinama sv to još samo tanka vanjska pokost, nalik na ružnu nijans emajl-laka. Krozto jejoš moguæe prosjeæi. 1 sudio sam d meje ????? sada spreman sasušati.

”Daj ini èasnu rijeè”, rekoh.

”Èasnu rijeè za što?” Usta su mu se još pokusaval razvuæi u posprdni cer, ali mu jepogled bio užasnm Struja je u rasklopnoj komori bila iskljuèena, ali je drveri sjedalicazraèila vlastitom snagom, i tada sam pomislio d je ????? osjec’a.

”Èasnu rijeè: ako te veèeras stavimo u prvi plan, da æi stvarno otic’i u Briar Ridge iostaviti nas na miru”, izreka je Brutalni sa za nj neèuvenom žestinom. ”Da æeš vesutradan zatražiti premještaj.”

”A što ako neæu? Što ako samo nazovem neke Ijude i ki žem im da me uznemiravate iprijetite? Da me zlostavljate

”Ako su tvoje veze zaista tako dobre kao što misJ onda smo zaistajebaliježa”,odgovorio sam mu, ”ali æeifl se prije pobrinuti, ?????, da i ti ostavis kožu na bojistu.”



( 4 ) Runa s r t Eduðrda Delacroixa

l svc bog miša? Ha! Mislite da c’e ikoga boljeti briga ”• ..1111 nagazio na osuðenikovamezimca? Mislim, ikoga

• 111 /ntc kuæe?”

Nr Ali su te trojica vidjela kako stojiš s prstom iiiiniiiim u šupak dok je Divji Bil Whartonlancem riii Dana Stantona. A za to c’e ih zaista boljeti i tri11.. ?????, vjeruj mi na rijeè. Za to c’e boljeti briga èak i

•.• ii),ik; u ofsajdu.”

i’iivievi su obrazi i èelo planuli crvenim krpicama.

MI11Š da æe ti povjerovati?” upitao je, ali mu je glas ’ii’m nogo od svoje srdite snage.Oèito je povjerovao i ii .iin netko i mogao povjerovati. A ????? nije volio

•ii. inr Kršiti pravilabiloje sasvim uredu. Biti uhvaæen

• .i|rl lilo je nešto sasvim drugo.

MrJim, potrudio sam se Deanu snimiti vrat prije

•.. .iii sn nestale masnice”, rekaoje Brutalni — nisam .” i” ’??? je li to istina, ai je tosasvim sigurno zvuèilo , ” 1.11 i ”I znaš što vele te fotke? Da je VVharton imao , •iiiliinivremena za uživanje prije nego Što ga je itko i iHiu , Dela, iako si ti bio u blizini, i toWhartonu u slir.i imki. Možda bi morao odgovoriti i na poneko r ... il” ii/godno pitanje? Atako nešto može pratiti èovi i iiii) komadic’vremena. Svaje zgoda da bi mu to osta,ii.ikim sto se njegovi roðaci odsele iz državne prii.,liinr, i vrate se kuc’i da na verandipred kuæom piju11 . inctvicom. Èovjekov radni dosje zna biti silno za’•”i|i.i .v.r, i za njegova života mnogiimaju prilike u nj



ZELENAMILJA ;

Percyjeve su oèi nepovjerjivo zatitrale, selec’i i izmeðu nas dvojice. Lijeva mu je rukakrenula prema i zagladila je. Nije rekao nista, ali sam pomislio sad imamo.:

”Daj, pustimo sad to”, rekoh. ”Tebi se ovdje ne •MTI kao što se ni nama neæe da tuostanes, istina?”

”Ovdje mi je grozno!” planuo je on. ”Odvratno toga kako se ponašate prema meni,odvratno zato što nl’’ nikad ne dajete šanse!”

Ovo je zadnje bilo daleko od istine, ali sam i’t’riii’[ da sad nije trenutak za naèinjanje togpitanja. >

”Ali ja ne volim da me odguruju. Moj me tata ihiil’ kad èovjek krene tim putem, onda c’ega odgurivati (ffT’ život.” Njegove oèi, ne baš lijepe kao ruke, ali skoro ST na ovo subljesnule. ”A najmanje od svega volim da i odguruju takvi veliki majmuni, kao tajmomak.” Zirnuo. na mog starog prijatelja i groknuo. ”Brutalni — ako i(W drugo, imašdobar nadimak.”

”?????, ti bi nešto morao shvatiti”, rekao sam. ”? onom kako mi na to gledamo, tiodguruješ nas. Mi ti -1:

no prièamo kako mi ovdje rješavamo stvari, a ti ? tjeraš po svome, a kad sve odekvragu, skrivaš se iza ? jih politièkih veza. To što si nagazio na HIM’M’. misa...” Brutalnije uhvatio moj pogled, pa sam se iF povukao. ”To sto si htio nagaziti na Delacroixova iitsamo je jedan primjer. Ti nas stalno guras i guraš i il sad smo ti napokon poèeliuzvraæati, i to je sve. Ali ? ako sad uèiniš sve kako treba, iz svega c’eš toga izac’i ft



() Rufna smrt duarda Delacroixa

1 ii .lika — slika mladiæa u usponu — i mirisan kao ruža. ’”il.n nikad nec’e ni cuti za ovajnaš razgovor. Dakle, da

”i’ii] Poèni se ponašati kao odrastao èovjek. Obeæaj da

. . pnslije Dela otic’i.”

i ii je o tome promislio. 1 onda, nakon trenutak-dva, u ”11,1 iiiu se pojavio izraz, izrazèovjeka koji je upravo i ..ii 111 dobru ideju. To mi se baš nije jako svidjelo, jer ?.?? idejakoja j’e za ??????? bila dobra, za nas mogla

’••i ,.1111) loa.

\1?) ništa drugo”, rekao je Brutalni, ”pomisli samo1 •i” l bilo lijepo pobjeæi od te vrec’e govana, tog

i. iiiiiiii.”

i’i 11 y je kimnuo gavom, ija sam ga pustio da se digne

• ilii. On je popravio košulju na uniformi, ugurao je

•• n i ii lilaèe, pa prošao èešljem kroz kosu. Onda nasje

,. ..i 1.111.

ii ifilu, dogovoreno. Sutra sam navecer glavni za

• 11 ri drugi dan tražim premještaj u Briar Ridge. 1 neka i”i,l< 1?,1? prièe.Je li dobrotako?”

iinlin je tako”, odgovorio sam. U oèima muje i dalje

• • ”n.i| pogled, ali sam u torn trenutku osjec’ao toliko ’•K ni|< l; mi to i nije bilo važno.

i inii/ii) je ruku.

r.i iirsijeèemo?”

rr •,ir,) sam. 1 Brutalni.

i il ? Inidale.



• • • L • • •

Sutrašnji je dan bio najzaparniji od svih, i posljednj’, u torn èudnom listopadskomzatopljenju. Kad sai. stigao na posao, na zapadu je grmjelo, i vec’ su s< poèeli slagaticrni oblaci. Kako se primicala noc’, bližili s se i oni, i vidjeli smo kako iz njih izlijec’umodrobijele ost, munja. Te noæi oko deset sati u okrugu Trapingus pojavi se i tornado —ubio je èetvero Ijudi i odnio krov s ko njušnice u Teftonu — a u Cold Mountainu sudivljale oluj’ s gromovima i puhali vjetrovi orkanske snage. Kasnije m’ se èinilo kao dase i samo nebo pobunilo zbog ružne smrt. Eduarda Delacroixa. 1

sNa poèetku je sve pošlo u najboljem redu. Del je , c’eliji proveo miran dan. Povremeno bise igrao s gospodi nomjinglesom, ali je uglavnom ležao na krevetu i mazio ga. Whartonje u dva navrata htio napraviti frku — jednom se zaderao Delu kako æe, èim stari SretniPierre u pakli

zapleše èarlston, prirediti mišburgere — ali mu mali Kaðer

36 -



( 4) R u i n a s tn T t Edu ad a Delcroixa

,• .••..nvoiio, pa se Wharton, oèito zakljuèivši da je veæi i.iii pii(lak, okanio toga.

” •I’ •,ci i èetvrt pojavio se brat Schuster i sve nas

• • ’ Im njavom da æe s Delom izrecitirati oèenaš na . i.”.1.011 l’rancuskom. To jeizgledalo kao dobar znak. U

•”” iiii se, naravno, prevarili.

? lii su poèeli pristizati oko jedanaest, i uglavnom ”iini l.isom govorili o nevremenu kojese primicalo te

•inln.ili o moguænosti da prekid struje odloži eleki.iii.iiu. Æini se da nitko od njih nijeznao da Stara i ”ir .1 vo/.i na vlastiti generator, i ako u nj baš izravno ne !.” ..nn, da æe sepredstava nastaviti. Te je noc’i u i i’i|4in| komori bio ?????, tako da su Bill Dodge i ?????”n.’ir preuzeli ulogu domaæina, pa pratili Ijude do nji’h .rlila i redom ih pitali jesu li zaèašu hladne vode.

• •” nr sn bile i dvije žene: sestra djevojèice kojuje Del1 ” i nliio, te majka jedne žrtve požara. Ova je poto. i ..i.iiiii bila krupna i blijeda iodluèna. Rekla je ???????

• ’illit’i’u kako se nada da se èovjek kojem je dosla u

r 111 |iošteno uplašio, da zna da su za nj u pec’i vec’raz,,”iii v.nru, i da ga vec’èekajuSotonini demoni.Aondaje

• iil.i 11 plaè i zabila lice u èipkani rubac maio manji od

n’niovi, Jedva i prigušeni limenim krovom, tukli su ’i i /estoko. Ljudi su sa strepnjompodizali pogled.1.11, koji su s nelagodom nosili kravate tako kasno u i lisali su rumene obraze. Uskladisnoj je šupi bilo r ki u paklu. 1 naravno, oèi su im stalno skretale na111 Ikrilicu. Možda su se prije na raèun te neugodne

37



ZELENA MlLJA

dužnosti i zezali, ali su oko jedanaest i pol presušili vicevi. Sve sam ovozapoèeo tvrdnjorn da se iz te situac humor žrno udaljio za jude koji æe moratisjesti u hri tovu stoiicu, ali, kad bi taj trenutak i stvarno došao, smrt osuðeninisu bili jedini kojima bi s lica nestao si ješak. Stolica je izgledala nekako basæelavo, dokje èuèi tako na podiju, dok su joj iz nogu s obje strane vir klarnfe,nalik na one što ih nose paralitièari. Nije se pu razgovaralo, a kad se opetzaèuo prasak groma, ošta odreðen kao da se raskolilo stablo, sestra jeDeiacroixo žrtve ispustila sitan krik, Posljednji koji je zauzeo mjes u prostoruza svjedoke bio je Curtis Anderson, zamjei upravitelja Mooresa.

U jedanaest i trideset prišao sam Delacroixovoj æelij pratnji Brutalnog i Deanakoji su hodali malo iza mei Delje sjedio na svom krevetu, sgospodinomjingleson krilu. Mije ispružio glavu prema osuðeniku, i sitne su ioèice, nalik na kapljice ulja, bie ushiæeo prikovane Delovo lice. Del mu je maziotjeme izmeðu ušiju. Niz 1 su mu se kotrljaie krupne nijeme suze, i miš je,izgled, je, zurio baš u njih. Zaèuvši nase korake, Del je podi oèi. Bioje sasvimblijed.Više sam osjetio nego vidioj( Coffeyja kako stoji na vratima c’elije ipromatra nas.

Kad je zaèuo zvek mojih kljuèeva o željezo, Del trznuo, ali se i dalje držaoèvrsto, i dok sam okretao kl u bravi i gurao vrata, nastavljao maziti gospodinaJingli po glavi.

”Zdravo budi, gazda Edgecombe”, rekao je. ”Zdr;

bili, deèki. Reci bok, gospodin jingles.” Ali je gospo



( 4 ) ufna s ?? t Etfuardi Deiacroixa

ii • ,,11110 nastavljao ushiæeno zuriti u lice proæelavog i > iil)k, kao da se pita otkudtolike suze. Obojeni je

• ”• i” lii uredno položen kraj kutije Corone — položen h’ iln|i put, pomislio sam, i osjetioubod bola.

l lii.irde Delacroix, ja, kao službenik suda...”

i.,i/il; Edgecombe?”

r.’iislio sam da naprasto nastavim pripremljeni

”i ,ili sam se predomislio.

••i |< bi!o?”

”n mi je pružio misa.

l 41. Ništa da se dogodi gospodinujinglesu ne dajte.”

iirl. ne vjerujem da c’e on htjeti živjeti kod mene. On

fms oui’, on veli hoc’e. On veli zna sve o vama, gazda i ”innbe, i vi njega odnesete doljeu Florida, miševi

• r inlc sve te cirkusarije. On veli vama vjeruj’e.” r’ii’ je rukujoš dalje, i neka me vragodnese ako mis ”r •> njcgova dlana stupio na nioje rame. Bio je tako

•1111 il.i ga kroz kaputiæodore nisam ni osjeæao kao dodir,

•i ..1111 ?? zato oæutio kao mali izvor topline. ”Gada, ne

•r.i.i|i onaj loèesti ni blizu. Ne dajte taj zloèesti nesto i” 11.411 avi moj mišu.”

Nr, Del. Nec’u mu dati.” Pitanje je, meðutim, bilo, što11 • ii]im radim baš tog èasa? Nisam valjda mogao s ”i.nii na ramenu provestiDelacroixa kraj svjedoka.

.i CLI ga uzeti, gazda”, zabrujao je iza mene glas im.i (.ofTeyja, ibiloje sablasno to što sezaèuo bas u torn

39



ZELENAMILJA ’ .........................................................................................................

trenutku, kao da mi je proèitao misli. ”Samo za sada. J

Del kaže da može.”

Del je s olaksanjem kimnuo glavom.

”Aha, ti uzmi njega, John, dok ta glupanija gotova • bien\ A onda poslije...” Pogled mu seopet vratio l Brutalnog i mene. ”Vi ga odvedete na Florida. U ( Mouseville.”

”Da, najvjerojatnije c’emo to Paul i ja uèiniti zajedn< rekao je Brutani, gledajuæizabrinutim i uznemiren, okom kako gospodin Jingles silazi s mog ramena i stu naCoffeyjev golemi ispruženi dlan. Cospodinjejingles uèinio bez prosvjeda i nepokušavajuæi pobjeæi; napro uz ruku sejohna Coffeyja uspentraojednako spremno k štoj’e i stupio na moje rame. ”Odvojit c’emo od godišnj Slažeš se, Paul?”

Kimnuo sam glavom. Kimnuo je i Del, dok su mu < blistale, a na usnama mu se pojaviotek traèak smijeha.|

”Ljudi plaæat æe pet centi po glavi da vide njega. D centa za klince. Tako pošteno, gazdaHovvell?”

”Pošteno, Del.”

”Ti dobar èovjek, gazda Hovvel”, rekao je Del. ”11 gazda Edgecombe. Vi vikali steponekad na mene, oui, l samo kad trebalo je. Svi vi dobri Ijudi, samo ne taj Peri Štetašto se ne upoznali negdje drugdje. Mauvais tenq mauvaise chance’.”

Los trenutak, loša prilika. Op. pr.)



( 4 ) R ft in a s m r t E d u a rda Delacrotxa

Mi inorao bih ti nešto kazati, Del”, rekao sam mu. ”To .11111 rijeèi koje moram izreæisvakome prije nego što i.ira. Nije to ništa posebno, ali i toje dio mog posla.

i1”, monsieur’”, odgovorio je on, pa posljednji i’ilo gospodina Jinglesa kako stoji naširokom . 111 |ohna Coffeyja. ”u revor, mon ami”~, rekaoje ijoš11 r splakao. ”ja t’aime, mon petit.”” Poslao je mišu iiil’.K. To bi trebalo biti smijesno,taj’ otpuhnuti

•i|iil’,n •, ili možda èak i groteskno, ali nije bilo. Na trenui .iiii .susreo Delov pogled, paskrenuo oèi. Dean se !..i|i” prema disciplinskoj sobi i èudno se nasmiješio.1 ”ii In da je bio na rubu suza. Što se pak mene tièe,

”riiii sam to što sam morao, krenuvši od toga kako ” ..l/lenik suda, i kad sam s tim biogotov, Delacroix r..,]|r(lnji put izisao iz svoje c’elije.

’ rkj| cas, tupko”, rekao je Brutalni i pregledao Delu ”i. ,;(lje æe mu staviti kapu. Kimnuomi je glavom, pa i. niiii Dela po ramenu. ”Izbrijano Eversharpom.

i i.io je Eduard Delacroix krenuo na posljednju šetnju

• 1.111111 iTiiljom dok su mu niz obraze tekli potoèic’i znoja ..i.i|i”.,iiing sa suzama, anebom nad nama bubnjala silna

•”iiiviiii. Brutalni je išao osuðeniku slijeva, ja sam mu

•. .Irii, dokje Dean stupao straga.

P, vipodme. (Op. pr.)

11.1 riifrnfl, pnjatelju. (Op. pr.)

l iilii e. maleni. (Op. pr.)



ZELENAMlLJA

Schuster je bio u mojoj sobi, a u kutovima su i Ringgold i Battle držali stražu. Schusterjepodigao a’

na Dela, nasmiješio se, pa mu se obratio na IiMIT Meni se uèinio pompozno ukoèenim,ali je stvorio ? Del muje uzvratio smiješak, pa prišao Schusteru, illt ga i zagrlio.Ringgold i Battle su se napeli, ali samja •ff ruke prema njima i odmahnuo glavom.;

Schuster je poslušao Deov povodanj suzama

gušenog francuskog, kimao glavom kao da ga vi razumije, pa ga potapšao po ramenima.Pogledao

preko èovjeèuljkova ramena i rekao:

”Od svega nisam shvatio ni èetvrtinu.” ’

”Ne mislim da je to važno”, zabrujao je Brutalni. ”?

”Nija”, odgovorioje Schuster uz široki smiješak. JTI

od svih njih bio najbolji, i sad sam se sjetio da iNn pojma štoje poslije bilo s njim.Nadam se samo daje, !?. obzira što ga je snašlo, uspio saèuvati vjeru. ’:

Potakao je Delacroixa da klekne, pa sklopio w Delacroix je uèinio isto.

”Not’ Pere, qui etes aux cieux”,’ otpoèeo je Schuster, Delacroix mu se pridružio.Zajedno su izgovorili oèenaš tff tako tekuc’im kaðenskim francuskim, sve do ”mais fflSnou du mal, ainsi soit-il.”~ Do tada su Delove suze mhiMi presusile i on se smirio.Uslijedilo je nekoliko redaka V Biblije (na engleskom), pri èemu nije bila zanemarena il

’ Oce nas, kojijesi na nebesima. (Op. pr.) ” nego izbavi nas od zla, amen. (Op. pr.)



( 4 ) Run a smr t Eduarda Delacotxii

•• .iin.i ir/erva o mirnim vodanna. Kadje to bilo obavljeno,

•i”r.ir[ je krenuo da ustane, ali ga je Del uhvatio za . n liisulje i rekao mu nešto nafrancuskom. Schuster• i iislušao pažljivo i namrštio se. Pa odgovorio. Del

•••” r irkao još nešto, i onda ga samo pogiedao s puno

.1 linster se okrenuo prema rneni i rekao:

i ni l)i želiojoš nešto, gospodine Edgecombe. Molitvu

• i”i”i ITIU, zbog svoje vjere, ne mogu pomoc’i. Je li

l’”,k’dao sam na sat na zidu i opazio da je do ponoæi i... .r.iilo još sedamnaest minuta.”Da”, rekoh, ”ali

•...i.iii) požuriti. Ovdje, znate, moramo raditi toèno po

ri”.l .1111.”

11,1 Znam.” Okrenuo se Delacroixu i kimnuo mu

l i<l je zatvorio oèi kao da se moli, ali na trenutak nije •’ .111 ništa. Namrštio se, èelomu se nabralo, i natrenutak ”i •,r nèinilo da traži nesto po dnu svijesti, kao netko tkoi.iil.ip.i tavansku komoricu u potrazi za predmetom i ”11111 sc vec’ dugo, dugo nijeposlužio (ili mu nije trebao). r’iiinvno sam zirnuo na sat i zamalo nešto rekao — što

iil i næinio da rne Brutalni nije trznuo za rukav i zavrtio

? ondaje Del poèeo, tiho ali brzo, tim kaðenskim koji iii) aobljen i mek i senualan kaodjevojaèke grudi:

”Mane’ Je vous salue, Maire, oui’, ple’ne de grace; le ’ i.r.Mcur e5t avec vous; vous etesbenie entre toutes lefemmes,

43



ZELENAMlLJA

et mon cherjesus, lefit de vos entrailles, est beni.” ”??, se rasplakao, ali ne vjerujem daje toga i sam bio ??1?” ”Sainte Marie,6 ma mere, Mere de Dieu, priez pour moi, pournous, pauv’ pecheurs, maint’ant et a l’heure... i”iWi notre mort. L’heure de mon mort.”~Duboko je Mn?RW sav se stresao. ”Ainsi soit-il.”~

Kad se Delacroix uspravio na noge, krozjedini se zor u sobu ulio kratak modrobijelibljesak. Svi smo skoèili i stresli se, osim samoga Dela; on kao daje i P bio izgubljen utoj staroj molitvi. Ispružioje ruku, i ne ; dajuc’i prema èemu je pruža. Brutalni ju jeuhvatio i ?? stisnuo. Delacroix ga je pogledao i malo se nasmiješio.’

”Nous voyons...” poèeo je, pa stao. Onda se Mlil

i

naporom vratio na engleski. ”Sad možemo poc’i, ;t

Howell, gazda Edgecombe. Pomirio sam se s Bogom.” .

”To je dobro”, odgovorio sam i upitao se koliko c’e

pomiren s Bogom Del osjeæati za dvadeset minuta, !* stane s druge strane elektriciteta.Nadao sam se da iiiii’ posljednja molitva uslišana, i da se Majka Marija ??? njim svimsrcem i dušom, zato što su Eduardu HM/l silovatelju i ubojici, u torn trenutku trebale svemolitve •

Marijo! Zdravo Marijo, da, milosti puna. Gosporfin s VV Blagoslovljena t meðu ienama, ablagoslovljen i moj dragi Isus, /iffiIW tvoje. (Op. pr.) ’

~ Sveta Marijo, majko moja. majko Boja, moli za mene, moH za i’ jadne grjesnike, sada i u casu... iu casu smrti nase. Smrti moje. (Op. pr.)

™ Amen. (Op. pr.)

Vidjet æemo... (Op. pr.)



14) Runa smrt Edusrda De IIICTO ixa

i ..r |f mogao staviti ruku. A vani je grom ponovno tres”1.1 iiicko èitavog neba. ”Idemo,Del. Nemajoš puno.”

lnbro, gazda, sve dobro.Jer više ne bojim se.” Tako ,. n k.io, ali sam mu u oèima vidio dalaže — bez obzira ,11 .vc oèenaše i zdravomarije. U trenutku kad preðu . i.iiik zelenogasaga i pognu se kroz vratašca, nema

’ ’r,. ki>ji se ne boji.

•i stani na dnu, Del”, rekao sam mu tihim glasom kad ,.i. ili prošli, ali mu taj savjet inisam trebao dati. Zastao r 11,1 lnu stepenica, mislim, zastao kao sleðen, i to zato

•.’ ic ngledao ??????? Wetmorea kako stoji na podiju, s i .ni.nn u kojoj je bila spužva krajnoge, a iza desnog rnu , i.nk.i tek nazirao telefon koji je vodio do guvernera.

”Nnn”, rekao je Del tihim, užasnutim glasom. ”Non,

, ”i IK on!”

Tioduži”, rekao je Brutalni. ”Gledaj samo Paula i

•i. iir /aboravi da je on uopæe tu.”

i imli su se okrenuli prema nama, ali sam ja, malo ..m.ikiiuvsi tijelo, ipak jos mogaoDelacroixa neopazice

in.inii za lakat.

”,imo mirno”, rekao sam glasom koji je mogao èuti iiiiii Del — i možda Brutalni. ”Vec’inaæe njih zapamtii •..iiio kako si izišao, zato se potrudi ostaviti dobar

i”i.nn.”

11 torn se trenutku nad nama prolomio dosad najglas-11 ,i”m, tako glasan da se od njega zatitrao limeni krov



ZEIENAMILJA

spremišta. ??????? poskoèio kao da gaje netko ubo ’W a Del se nasmijao kratko,prezrivo i posprdno.

”Ako glasnije od toga, on opet bi piškio gaæe”, je pa izravnao ramena — iako baš zaizravnavati i i, imao što. ”Idemo. Da se prije svrši.” ’

Prišli smo podiju. Delacroix je nervoznim ???? preletio svjedoke — ovaj ih je put bilo okodvadeset , — pa smo nastavili, ali su i moj i Brutalnov i ’ pogled bili naciljani na stolicu.Meni se èinilo da je v redu. Podigao sam palac i upitnu obrvu prema 4w on mi je uzvratiositnom grimasom polovice lica, kao veli: Kako to mislis, je li sve u redu? Naravnodajest.

Nadao sam se da jest. ;

Kad je Delacroix stupio na podij, Brutalni i ja ???? no smo ga uhvatili a lakte. Podij jesamo dvadesetak timetara viši od poda, ali vi biste se iznenadili kolikima od njih, èak inajžilavijim meðu žilavim bebama, ???

pomoæna naprave taj zadnji korak u životu. • j Del je to, meðutim, obavio kakotreba. Na trenutak

zastao pred stolicom (odluèno ne gledajuc’i u ???????),. onda joj se èak i obratio, kaoda se predstavlja: L moi’.’” ??????? ispružio ruku prema njemu, ali se sam okrenuo isjeo.Ja sam mu kleknuo s lijeve strane, Brutalni s desne. Zastitio sam prepone i grkljanna ’ ranije opisan naèin, a onda zakrenuo kopèe tako da su il hove otvorene èeljustiobujmile mrsavo bijelo nW;

neposredno nad Kaðenovim gležnjom. U torn je nn

’ To sam ja. Op. pr.)



4) Riilna smt Eduarda Deliicoixi

• .11 o grom i ja sam poskoèio. U oko mi se ulio znoj i

• i|”.io me. Mouseville, stalno mi se motalo po glavi, tko

•.i /bog èega. Mouseville, i kako æe ulaz stajati deset .111 A dva centa za klince koji c’ekroz prozorèiæe od11 •I mi gledati gospodina Jinglesa.

kpèa je bila jogunasta, i nije se dala zatvoriti. Èuo

1111 >ela kako silno i suho uvlaèi zrak, kako se ta pluæa, ’”ii n se za manje od èetiriminute pretvoriti u pro. irir vreæe, trude održati korak sa srcem što je trèalo od

i.li.i. Èinjenica daje on ubio pola tuceta Ijudi, utomje ”• iuiiku bia najmanje važna. Neželim vam ovdje govoriti

•” 1.1 i dobrom i zlom, nego samo isprièati kako je to bilo.

iirn je kleknuo do mene i prošaptao:

o nije u redu, Paul?”

”N mogu...” poèeo sam, i onda se klamfa zatvorila uz . l i.,in škljocaj. Zacijelo je pritom iuštipnula Deacroixa

• i n.ibor kože, zato sto se Kaðen trznuo i tiho zapiskao. i ’iinsti”, rekao sam.

svc u redu, gazda”, odgovorio je Del. ”Bolit me ce iiri ininuta,”

’. Hrutalnove je strane bila kopèa s elektrodom, i za ”|? r vijek trebalo malo viševremena, tako da smo sva ”” ? ustala skoro istodobno. Deanje dohvatio kopèu za

• i|ir.,(c koja je stajala Delu s lijeva, a ??????? prisao onoj ”li .n.i. Bio sam spremanpriskoèiti ako ??????? zatreba i’iiiit, ali je on sa svojom kopèom imao više sreæe nego11 ..i svojom. Vidio sam kako se Del sad veætrese èitavim iirliiin. kao da su mu vecpustii struju. A njušio sam mu



ZELENAMILJA

i znoj. Bio je kiseo i jak i podsjeæao me na blagu oto za kisejenje.l

Dean je kimnuo ???????. ????? se okrenuo i pogle preko ramena — vidio sam mjestobaš pod pregit, èeljusti gdj’e se taj dan poreao kod brijanja — pa rekao tihim i èvrstimglasom: ’.:

”Prebaci na jedan!”

f Uslijedio j’e zuj, onakav kakav stvara stari hladionik

se uzrita, i u skladištu se pojaèao sjaj obješenih žarulja.’ publike se zaèulo nekolikotihih uzdaha i mrmljanje. C se zatrzao u stolici, a rukama je tako èvrsto stegnuo k» jeverukohvata da su mu pobijelili zglobovi na rukama. 0 su mu se brzo zavrtjele lijevo-desnou dupljama, a ono suho disanje još više ubrzalo. Sad je vec’ dahtao. ;

”Samo mir”, promrmljao je Del. ”Samo mir, Del, sve_ u najboljem redu. Samo se drži, sveje u najboljem redu

Hej, Ijudi! pomislio sam. Doðite i vidite što sve izvc gospodm inges! A iznad nas,ponovno je grunuo grom. ’•

????? ?? velièanstvenim korakom obišao elektrièn’ stolicu i stupio pred nju. Bioje toveliki trenutak, onje bi, na središtu pozornice, i sve su oèi bile na njemu. Sv zapravo,osim jednoga para. Delacroix je vidio tko je o, zato je oborio pogled u krilo. Kladio bihse s vama u dola» protiv uštipka da bi ?????, da je morao izrecitirati svo tekst naaudiciji, pomiješao sve redom, alije sad sve izver

gao bez zastoja, upravo sablasno mirnim glasom. , \ ”Eduarde Delacroix, osuðeni stena smrt u elektrièno

stolici, presudom koju je donijela porota sastavljena 01

.................................,...............................................,..,...........................

(



( 4) R ? ? ? ? smrf Edu arda Deicr0txa

iiii •,iiraðana i kojuje irekao sudac na dobrom glasu u ”i ili /,ivi. Neka Bog èuva sve Ijudeu ovoj državi. Imate

• ??. •,” ireæi prije ivršenja presude?”

ir )r pokusao odgovoriti, ali mu iz usta nije izišlo

• 11 io samo užasnuti šapat pun raka i samoglasnih il.nvi. Vrške je Percyjevih usanadotakla sjena prezrivo-

.iii|cska, i s kakvim bih ga vesejem u torn trenutku

• nirlu)’ Ondaje De (iznuo usne i pokušao ponovno.

.m mi je što ono sam uèinio”, rekao je. ”Dao bi sve ’ • ”ii:ii vratiti vrijeme, ali to ne moženitko. 1 tako ”i ” Iznad nas je eksplodirao gom kao rasprskavajuæa ,. inii.i i bacaèa.Delje poskocio koliko su mu to dopus-

•i li)èe, a oèi su mu se divlje trznule i viažnoga lica. i i.i.n sada plaæam cijenu. Neka Bogmi oprosti.” Još je i .iiiiiin liznuo usne i pogledao Brutalnog. ”Ne zaboravite ’” 11 obec’aliza gospodina Jinglesa”, rekao je tisim1 .”111, jer se to odnosiio samo na nas.

Nr brini, ne brini”, rekao sam i potapsao Delacroixa po ’” i fi(.xinoj kao bato. ”Odnijetc’emo ga u Mousevitle...”

llnæe vraga”, rekao je ?????. Izgovorio je to s ruba ”111,1, poput iskusnog robijaša, dokje Delacroixu

•i ni •nom sapinjao prsa. ”Tako nešto ni ne postoji. To je i’ .i|,i koju su izmislili da tesmire. Pomislio sam, bolje da11.1, istinu, pedercino.”

l’raženi nu je bljesak u Delovim oèima rekao da je p il.in dio njega to oduvijek znao... alida je tu spoznaju, i>”’ smije, želio zadržati pred ostatkom sviesti. Pogledao ,1111???????, zanijemio i bijesan, a on mi je uzvratio

49



ZELENA MlLJA ?

pogled, i pogledao me ravno u oèi, kao da me pita što nril lim poduzeti. 1 tu me je,naravno, dobio. Jer tu zaisH nisam mogao uèiniti ništa, ne tako pred svjedocima, ddDelacroix sjedi na krajnjem rubu života. Nije se rnog uèiniti baš ništa, nego nastaviti stim i zgotoviti posao.

??????? skinuo masku s kuke i navukao je Delu na licl a onda je namjestio ispodèovjeèuljkova podvoljka i talJ rasirio rupu na vrhu. Potom je izvukao spužvu iz kante.stavio je u kapu, i tu je ????? prvi put skrenuo s rutin« umjesto da se naprosto pogne iupeca spužvu, skinuo ?|? èeliènu kapu s naslona, i pognuo se s njom u rukamiB Drugimrijeèima, umjesto da spužvu prinese kapi — sto b bio najprirodniji postupak — kapu jeprinio spužv Trebao sam shvatiti da tu nešto ne štima, ali sam bio pre više uzrujan. Biloje to jedino pogubljenje u kojem sai ikad sudjelovao s osjeæajem da nad njim nemamnikakvuB vlast. Sto se pak tièe Brutalnog, on ??????? nij’e pogledaC niti na trenutak,èak ni kad se ????? nagnuo nad kantu (H tako nam djelimice zaklonio pogled na to štoradi), èak n kad se uspravio i ok’renuo Delu s kapom u rukama u koju je veæbio umetniitsmeði krug spužve. Brutalni je gledao u platno koje je Delu zamijenilo lice, promatraokako se crna svilena maska uvlaci, ocrtavajuæi krug Delovih otvorenih usta, i zatimponovno napuhuje od njegova daha, Na èelu su mu bile krupne kapi znoja, bas kao i nasljepooèicama, odmah ispod kose. Još ga nikad nisam vidio da se znoji na pogubljenju.Iza njega je stajao Dean, rastrešen i s muèninom, kao da se bori da ne istrese veceru.Svi smo shvaæali da tu nesto ne klapa, danas mi je to jasno. Ali naprosto nismo znali štoto jest. Nitko nije



(4 fuina smr Eduarda Delacroisa

/n,ii) veætada — za pitanja što ih je ????? postavio liiku Van Hayu. Bilo ih je mnogo, noslutim da su ’i,;l,ivnom poslužila samo za kamuflažu.Jerje ????? želio .in/nati —vjerujemdaje to bilojedmo štoje želio doznati

nešto o toj spužvi. Njezinu svrhu. Zašto je natoplj’ena i r.nom... i što bi se dogodilo danije.

Slo bi se dogodilo da je spužva suha.

????? ?? nabio kapu Delu na glavu. Èovjeèuljak je l.oskoèio i opet zajeèao, ovaj putglasnije. Nekoliko se .4rdoka nelagodno promeskoljilo na sklopivim stolicama. •.n jenapravio pola koraka, hoteæi mu pomoc’i da mu .i.ivi remen ispod brade, no ????? mujeodrešito mahnuo •l.i ? odmakne. Deanje odstupio, i malo se trznuo i zgrlii kad j’e jošj’edan pucanj groma potresao spremišnu ii|4. Ovaj je put bio popraæen prvimškropljenjem kapi i”i krovu. Zazvuèalo je tvrdo, kao da je netko na rifljaèu l.iio šakukikirikija.

Vec’ ste èuli da je netko rekao: ”Sledila mi se krv”? ii..vno da jeste, svi ste to èuli, ali seto meni, u svim m”)im godinama, dogodilo samo jednom, i to je biloplioggromovitogjutra u listopadu 932., otprilike deset .’ idni poslije ponoæi. Nije to bilozbog otrovnog trijum-1.1 n.i licu ??????? VVetmorea u èasu kad je odstupio od iiirl.i što je u klamfama, podkapom i kukuljicom sjedilo ” i Saroj Iskrilici; bilo je to zbog neèeg što sam trebao viilicli,a nisam. Ispod kapuljae nije tekla voda što se iz ..11H slijevala Delu niz obraze. 1 tadsam napokon shvatio.



ZELENAMILJA .) .........................................................................

”Eduarde Delacroix”, izgovarao je ?????, ”sad æe ’ kroz tijelo biti puštena struja dok vasne usmrti, u iFT. sa zakonima ove države. Neka se Bog smiluje vašoj ’\

?

Pogledao sam Brutalnog, lud od bola prema il moja upala mokrac’nih putova bilanatuèeni prst. 4SSZ3 suha! izgovorio sam neèujno mièuæi usnama, ali je ’ samoodmahnuo glavom, ne shvac’ajuæi, i vratio pogled ..’ masku preko Francuzova lica, gdjesu njegovi zadnji ? saji uvlaèili crnu svilu i potom je opet napuhivali. •’,

Uhvatio sam ??????? za lakat i on je odstupio, i iiri me pogledao ravno u oèi. To jepotrajalo samo ???? no taj mi je pogled rekao sve. Kasnije æe on prièati FJ poluistine, ioni koji odluèuju povjerovat c’e u vec’inu ilj ali sam ja znao za drugu prièu. Kad je radionešto do l’ muje bilo stalo, ??????? bio dobar ðak, otkrili smo to ina probama, i znam daje slušao vrlo pažljivo kad je EE Van Hay objašnjavao kako rasolom natopljena ? provodistruju, kako je kanalizira, kako naboj pretvara , svojevrsni elektrièni metak usmjeren umozak. 0, * ????? je toèno znao što radi. Mislim da sam mu l jerovao kad je kasnijerekao da nije znao kako æe f. daleko otiæi, ali to, slažete se, èak ni ne ulazi u ??? dobrihnamjera. Pa ipak, što sam i mogao uèiniti, osim . pred svjedocima i zamjenikomupravitelja vrisnem EEVan Hayu da ne poteže sklopku? Da sam imao još • sekundi,mislim da bih vrisnuo baš to, ali mi ih ????? iiT[f;

dao. ’:

•

”Neka se Bog smiluje tvojoj duši”, rekao je [?

talom, užasnutom stvoru u elektriènoj stolici, pa iM4iU!’’



( 4) Ruina sm t Edu arda Detacro:x

r.lrloin mimo njega prema mrežicom pokrivenom pra”l iiiinku kraj kojeg su stajali ?????ijackjack s rukom .. .npki kraj koje je pisalo MABELINA SUŠILICA ZA mii lijcènikjestajao desno od tog prozora, pogleda

• iii|rpl)ma za crnu torbu izmeðu nogu, nijem i nevidljiv i i” i nvijek. ”Prebaci na dva!”

11 iivi je èa bilo isto kao i uvijek — zuj malo glasniji ”l riirnog ukljuèivanja, ali ne bašjako, i posve reflek”• li.uinje Delova tijela u trenutku kad mu se zgrèe

\ niula je sve pošlo po krivu.

,’ii] |c izgubio jednoliènost i poèeo se kolebati. Tome . i’iiilmžilo i pucketanje, nalik nagužvanje celofana.

• iii|ir.io sam nešto užasno, nešto u èemu nisam prepoz-

•”” •.ni)esu smrada spaljene kose i organske spužve, a

•”rl.i •.iin ugledao plave vitice dima kako se izvijaju ispod

•il.i .ipe. Zatimje iz rupe na kapi, kroz koju prolazi žica, i.i.’lili.ilo još dima; izgledao jekao dim što izlazi iz rupe

• i iniliiinskom vigvamu.

|irl,iiroix se poèeo bacakati i izvijati u stolici, a .111 •.• iin mu se pokriveno lice poèelotrzati lijevo-desno i In il.i nešto žestoko odbija. Noge su mu proradile kao iiiiivi. izastupale gore-dolje u kratkim stapajima ri.iimnim kopèama na gležnjevima. Nad namasu zagriii]i li Ki°novi, a ondaje zakišilo jos jaèe.

l’iledao sam Deana Stantona; on mi je odgovorio

•iil|iin pogledom. Ispod kape se zaèuo prigušeni prasak, i In id 11 vruæoj vatri prasneborova kvrga, i sad sam vidio



ZELENA M L J .... „„„„.„„„„„„......„„............./

kako dim prodire i kroz masku, kako se cijedi u ?? viticama.

Bacio sam se prema mreži izmeðu nas i !???331 sobe, ali prije nego što sam i mogaootvoriti usta, iW’, Hovvell me zgrabio za lakat. Stisak mu je bio tako jak <?. su me odnjega zasvrbjeli živci. Bio sam blijed kao salo, \ se nisam uspanièio — niti izbliza.i

”Nemoj reæi Jacku da prekine”, rekao je tihim aEBS

”Uèini što hoc’eš, ali mu to nemoj rec’i. Sadje veæ?.???

U prvi èas, kad je Del poèeo vrištati, svjedoci ga i’M èuli. Kiša što je tukla po limenomkrovu prerasla je tutanj, i grmljavina se skoro nije ni prekidala. Ali mi !. smo bili napodiju jasno smo ga èuli — prigušene <ti? bola ispod zadimljene maske, glasove kakveispušta ’w tinja zahvac’ena i osakac’ena kosilicom. ,

Zujanje ispod kape sad je bilo iskrzano i tHtB1 isprekidano neèim nalik na krèanjeradija. Delacroix poèeo bacati u stolici poput histeriènog djeteta. Podij -l.i zatresao, iDel je zatrzao kožnati remen za f..f! tako silno da ga je skoro raskinuo. Struja ga jeizvijala , lijevo-desno, i onda sam zaèuo lomljavu i prasak, kad nl1:

se desno rame slomilo ili ièašilo. Popustilo je kao da netko teškim maljem prasnuo podrvenom *?1 Prepone njegovih hlaèa, koje smo zbog stapaja nogu t jeli kao kroz maglu,najednom su potamnile. A onda .’ poèeo cviliti, bii su to užasni zvukovi, visoki i ffiln

koji su se jasno èuli èak i kroz podivljali prolom oblaka.

i ”Što se to, doðavola, s njim zbiva?” kriknuo je iNi



( 4 j Runa smr t Eduarda Delacroixii

”loc’e li kopèe izdržati?”

”sse, taj smrad! Fuj!”

l lada, jedna od dviju žena: ”Je li to normalno?”

Dclacroix se bacio naprijed, klonuo natrag, bacio se liicd, srušio se natrag. ???????zurio u nj, dok inu se l ir/c ovjesila èeljust. Onje, naravno, oèekivao es’to; ali

M.ska je na Delacroixovu licu najednom planula. i4i.i(li zapeèene kose i spužve sad sepridružio i smrad i .lri rog mesa. Brutalni je dohvatio kantu u kojoj je bila .iii/v,i — kantukoja je, naravno, bila prazna — i poletio r” 11.1 posebno dubokom pazikuæinomsudoperu u kutu.

”D. prekinem struju, Paul?” doviknuo je Van Hay kroz ’iiN /iii. Glas muje bio sasvim izvansebe. ”Zar ne bih...”

”!” odviknuo sam mu. Brutalni je to shvatio prvi, ali111 1.1 iusam puno zaostao: to treba završiti. Štogod nam se in.iy.lo tlogoditi upreostalom dijelu života, sve je to bilo iir.i.i prema jednom jedinom: morali smodokusuriti i ’ri.n n)ixa. ”Puštaj, za ime Božje! Puštaj, puštaj, pustaj!”

i iki enuo sam se Brutalnom, jedva i svjestan da su Ijudi r.i n,is progovorili, da su nekiveæi ustali, da ih nekoliko

” ’ i viišti.

”l’iiti to!” dreknuo sam na Brutalnog. ”Ne vodu! Ne ..iifMlud?”

lintnlni se okrenuo prema meni, i na licu mu se poja?1.| /lumjeno razumijevanje. Bacitivodu na èovjeka kroz i ”??; prolazi struja. 0, da. To bi bilo baš jako pametno.



ZELENAMILJA

Osvrnuo se, opazio kemijski protupožarni aparat što ’’

visio na zidu, pa umjesto vodu uzeo njega. Pametni mali.

Maska se smakla s Delacroixove glave dovoljno F

otkrije lice crnije od Coffeyjeva. Njegove oèi, pretvorene S’ puke izoblièene gvaljebijele, prozirne hladetine, struja. ispuhala iz duplji i sad su mu ležale na irMinT,Trepavica više nije bilo, i dok sam ga gledao, zapalile su -? i planule i same vjeðe. Izotvorenog izraza u obliku 1?? V njegove bluze prokuljao je dim. A struja je ihnFl! zujati izujati, puneæi mu glavu, treperec’i unutra. ???? da takav zvuk èuju luðaci. Ili to ili neštojako slièno tome.;;

Dean je krenuo prema stolici, zamišljajuc’i na rt ošamuc’en naèin da bi vatru na Delovojkošulji mogao uga-;, siti rukama, no ja sam ga odgurnuo tako jako da sam ga’ umalosrušio. Da gaje u torn trenutku dotakao, bilo bi ?? kao zecu Breru’ kad je udario Katran-lutku. I to, u ovom;

sluèaju, naelektriziranu. :

l Ja se još nisam bio okrenuo da vidim što se to iza nas :•

zbiva, no zvuèilo je kao pandemonij. Stolice su se rušile, ’ neka je žena vrištala:”Prestanite, prestanite, zar mu to ??’ dosta?” koliko je grlo nosi. Curtis Anderson mezgrabio za ;

rame i upitao što se, za ime Božje, zbiva, i zašto ne zapov-: jedimjacku da iskljuèistruju? ;

’ Brer Rabbit koji se zalijepio za Tar-Baby (Iutku od katrana) — likovi ;

izprice ”Uncle Remus” (”trk Rem”, 908.)amerKkogpiscaoela (???71! Harrisa. (Op. pr.)



{ 4 j Runa smr t Eduarda DelacToixa

7ito što ne mogu”, odgovorio sam. ”Otišli smo pre.l.ilrko, povratka nema, zar ne vidite?A sve æe i tako za i” knliko sekundi biti gotovo.”

?1 dok je bilo gotovo prošle su dvije minute, dvije ? .i|il/c minute u èitavom mom životu,i mislim da je ii l.inoix skoro svo vrijeme bio pri svijesti. Vrištao je i i.n .ikio se i Ijuljaolijevo-desno. Iz nosnica i usta, koje su l’”,i.ile purpurnocrne kao prezrele šljive, izlijevaomu se ili Dim mu se dizao s jezika kao iz vrelog tignja. Svi su ”111 riimbi na košulji ilipopucali ili se rastalili. Potkošulja11111 •?’ haš nije zapalila, alije pougljenila i kroz nju se izlio lim osjetio se smradzapaljenih dlaka na prsima. Iza nas11 l|iili nagrnuli ka vratima kao goveda u stampedu. Kroz iiili. naravno, nisu mogli iproc’i — sve se to, do sto ..l.ivnl.i, ipak zbivalo u nekakvom zatvoru — i zato su sen.ipinsto skupili oko njih dok se Delacroix nastavio pohati i..iif peèem, rekao je stariTu-Tu kad smo vježbali r”iil)ljenje Arlena Bitterbucka. Eto peèen puran.) a grmii,vm.i jebubnjala i kiša se slijevala s neba u totalnom

fii|rvil.

? jednom sam trenutku pomislio na lijeènika i i”.n,i/io ga pogledom. Još je bio tu, ali savzgužvan na i””ln kraj svoje crne torbe. Od muke se onesvijestio.

lliutalni je prišao i stao kraj mene, s požarnim i|i.ii,itom u rukama.

”Ne još”, rekao sam. ”/????.”

57



ZELENAMlLJA

Pogledom smo potražili ??????? i vidjeli ga kako sad stoji skoro sasvim iza Iskrilice,sleðen, s golemim oèima, ..’

sa zglobom šake zabijenim u usta. ’

’i

1 onda se, napokon, Delacroix slio u stolicu, a nabrek- ;

lo muje, iznakaženo lice leglo na rame.Još se bacakao, no ’ to smo veæviðali; to je kroznjega protjecala struja. Kapa ,;

mu je na glavi ležala nahero, ali kad smo je malo kasnije ;• skinuli, s njom smo muskinuli i skalp i preostali vjenèiæ’ kose, koji su se upekli u metal kao stopljeni jakimIjepilom. -

”Prekini!” doviknuo sam Jacku kad je prošlo trideset :

sekundi, a da zadimljena gvalja drvenog ugljena Ijudskoga .’ lika, što se Ijuljalaelektriènoj stolici, nije proizvela ništa ”, osim elektriènih trzaja. Zujanje je smjestaprestalo, i ja ’ sam kimnuo Brutalnom.

On se okrenuo i zabio požarni aparat tako silovito ” ??????? u ruke, da je ovaj zateturaonatraške i umalo pao s podija.

”Izvoli”, rekao je Brutalni. ”Ti si, ako se ne varam, šef parade.”,,

????? muje uputio pogled pun muènine i ubilaèki, pa •’ skinuo osiguraè, napumpaopožarni aparat, nakrivio ga,

pa na èovjeka u stolici ispalio golem oblak bijele pjene.

Kad je mlaz pogodio Dela u lice, noga mu se trznula i ja sam pomislio 0 ne, ne opet sveponovno, ali je to bio jedini :, trzaj”.

Anderson se vec’ bio okrenuo, i sad se derao na

uspanicene svjedoke, kako je sve u redu, kako je sve pod kontrolom, samo što se zbogoluje struja malo pojaèala, :

58



(4) Ruina smr1 Eduarda Delacroixa

ncinaju zbog èega birnuti.Još malo pa bi im rekao da taj smrad što su ga osjetili —ðavolja smjesa spaljene kose, pohanoga mesa i svježe ispeèena govna — nije ništa ilmonego Chanel No. 5.

”Dodaj mi doktorov stetoskop”, rekao sam Deanu kad |r požarni aparat napokonpresušio. Delacroix je sad vec’ I sav prekriven bijelim, i tako je lagani i gorki miris14mikaiija prikrio onaj najgori smrad.

”Doktore... smijem li...”

”l’usti sad doktora, samo dodaj slušalice”, odgovorio .1111 ”Daj da to svršimo... mièimoga odavde.”

Dran je kimnuo glavom. Svršimo i odavde bie su mu lii] jako privlaène ideje. Bile su namzapravo privlaène ”li|Ki. Prišli smo lijeènièkoj torbi i poèeli je prekapati. iilinr se opetmalo pokrenuo, što znaèi da ga bar nije l”;in]ila kap ili srèani udar. Toje bilo dobro. Štose za ono l.il ic Brutalni gledao ??????? nije moglo reæi.

”Idi dolje u tunel i cekaj na kolica”, rekao sam.

????? progutao sinu.

”l’.iul, slušajja nisam znao...”

”Kis. Idi dolje u tunel i èekaj na kolica. Smjesta.”

’miitaoje slinu, napravio grimasu kao da gaje to zai’..lirlii, pa krenuo prema prolazu štoje vodio do stepeni. i i iiincla. U rukama je nosio ispražnjeni požarni aparat, i ,4 l.i nosibebu. Dean ga je mimoišao, pa se vratio sa iir..ilu()iii. Istrgnuo sam mu je iz ruke i staviokrajeve u



ZELENA MILJA

uši. To sam vec’ radio, u vojsci, i to je kao voziti bicikl — nikad se ne zaboravlja.

Otrao sam pjenu s Delacroixovih prsa, a onda morao zatomiti želju za povraæanjem kadje krupan, vruc’ komad kože naprosto kliznuo s mesa ispod njega, onako kao što kožaklizne s... mislim, znate. S peèenog purana.

”0, moj Bože!” zajecao je iza mene nepoznat mi glas. ”Zar je to uvijek tako? Zašto minisu rekli? Nikad ne bih dosao.”

Sadje veæprekasno, prijatelju, pomislio sam.

”Maknite ga odavde”, rekao sam Deanu ili Brutalnom ili tko li me je vec’ mogao èuti —izgovorio sam to kad sam veæbio siguran da se nec’u pobljuvati u Delacroixovozadimljeno krilo. ”Sve ih izvedite kroz vrata.”

Oèelièio sam se koliko sam mogao, pa stavio disk stetoskopa na crvenocrnu krpicusirovoga mesa što sam je stvorio na Delovim prsima. Poslušao sam, moleæi se Bogu dane èujem ništa, i baš je tako i bilo.

”Mrtavje”, rekao sam Brutalnom.

”Hvala ti, Kriste.”

”Da. Hvala ti, Kriste. Ti i Dean poðite po kolica. Otkopèajmo ga i mièimo ga odavde,brza brzina.”



5...Snijeli smo truplo niz dvanaest stepenica i bez problema ga postavili na nosila nakotaèima. Mene je muèila jeziva vizija da bi mu, dok smo ga tako nlJi, skuhano mesomoglo spuznuti s kostiju — stalno mi ’ 11 lavu dolazio peèeni Tu-Tuov puran — ali se to,naivii), nije dogodilo.

nrtis Anderson j’e bio gore i tjesio prornatraèe — In ” li.n pokuavao uèiniti — i toje bilodobro za Brutalnog, ,iin što Anderson nije bio tu, pa nije ni mogao vidjeti |1?| ?? Brutalnizakoraèio prema prednjem dijelu kolica i ’•’ povukao ruku da ???????, koji je stajaoondje sasvim •..iiiiuæen, prasne u glavu.Ja sam ga uhvatio za ruku, i to i llo dobro zaobojicu. Za ??????? je to bilo dobro zato .1” iim je Brutalni kanio zadati udarac od kojegleti glava, llro za Brutalnog zato što bi, da ga je stvarno .ik.iæio, sigurno izgubio posao, ainožda i sam završio u .iivnru.



”Ne”, rekoh.

”Kako to misliš, ne?” upitao me gnjevno. ”Kako možeš reæi ne? Vidio si što je uèinio!Što mi to želiš rec’i? Da c’eš i dalje puštati da ga štite njegove veze? Nakon svega štoje uèi’nio?”

Brutalni se zapiljio u mene, razjapljenih laloka, a iz oèiju su mu od bijesa potekle suze.

”Sad me poslušaj, Brutalni — ako ga prasneš, skoroje sigurno da smo svi izvisili. Ti, ja,Dean, ?????, možda èak i Jack Van Hay. Svatko se drugi uspinje preèku-dvijedruštvenom Ijestvicom, poèevši od Billa Dodgea, a zatvorska komisija zapošljava tri-èetiri nova iz reda pred prosjaèkom kuhinjom da popune mjesta na dnu. Možda ti tomožeš preživjeti, ali...” Pokazao sam palcem na Deana, koji je zurio niz tunel, obloženciglom iz koje se cijedila voda. U ruci je držao naoèale i èinilo se da je ošamuæen kolikoi ?????. ”No što c’emo s Deanom? On ima dvoje djece, jedno veæide u gimnaziju, adrugo se sprema poc’i.”

”I na što se to onda svodi?” upitao je Brutalni. ”Da ga pustimo samo tako?”

”Nisam znao da spužva mora biti mokra”, rekao je ????? slabašnim, mehanièkimglasom. Bila je to, naravno, veæunaprijed uvježbana prièa, koju je smislio kad jeoèekivao samo bolnu psinu a ne pravu kataklizmu koja se upravo odigrala prednjegovim oèima. ”Kad smo uvježbavali, nikad nije bila mokra.”



( 4 ) Ru tna ?? t ? dmi r da Delacroixa

”0, ti pseto...” otpoèeo je Brutalni pa krenuo prema ?????. Ponovno sam ga uhvatio ipotegao natrag. Na stel”nnama su zazvonili koraci. Podigao sam pogled, ispuii|riioèajnim strahom da æu ugledati Curtisa Andersona, In l)io je to ????? Terwilliger. Obrazisu mu bili bijeli kao l’.i|iir i usne purpurne, kao dajejeo usec’erene kupine.

Vratio sam pozornost na Brutalnog.

”/a ime Božje, Brutalni, Delacroix je mrtav, i to više iir.ii ne može promijeniti, i ????? nijevrijedan toga.”Je li111 vrætada u glavi bio plan, ili samo njegov zaèetak? 0 iiin se pitam, vjerujte mijoš odtog trenutka. To sam se ln.in tijekom mnogih godina, i nikad nisam uspio doc’i do;.nli)voljavajuæeg odgovora.Ali mislim dato baši nijejako ,1/110. Toliko toga nije važno,ali to èovjeka ipak ne pri? 11. opazio sam, da si o tome postavlja pitanja.

”Vi prièate o meni kao da sam munjen”, rekao je ?????. lr. |r uvijek bio nekakoošamuæen i smuæen — kao da ga ii nciko žestoko raspalio u crijeva — ali je veæpomalo

.lnl,i/io k sebi.

” 1 i jesi munjen, ?????”, odgovorio sam.

”llej, ne možeš tako...”

imo sam s najveæim naporom volje uspio suzbiti r’inv da ga lupim. Voda je šuplje kapalaiz cigli dolje u iuirlii, naše su sjene plesale goleme i izoblièene po i’lnviina, poput sjeneu onoj Poeovoj prièi o velikom majiiiiiiui 11 Rue Morgue. Ponovno je prasnuo grom, ali jetu ’lili bio prigušen.

63



ZELENAMlLA

”Želio bih, ?????, od tebe èuti samo jedno, a to je ponovljeno obeæanje da æeš sutrazatražiti premještaj u :

Briar Ridge.” i

,

”Za to ne brini”, odgovorio je smrknuto. Pogledao je ; na plahtom pokriveno tijelo nakolicima, na trenutak $ zažmirkao prema meni, pa ponovno skrenuo pogled.

”To bi ti zaista bilo najbolje”, rekao je ?????. ”Jer bi inaèe Divljeg Billa Whartona mogaoupoznati mnogo bolje, nego što želiš.” Uslijedilaje kratka stanka. ”Za to bismo se \mogli pobrinuti.” ;

????? nas se bojao, a vjerojatno se bojao i onog što s bismo mu napravili ako bi još biotu kad otkrijemo da je ’ razgovarao s Jackom Van ????? o tome èemu služi ? spužva, izašto je uvijek namoèe u rasol, ali mu je tek ” Harryjevo spominjanje VVhartona u oèimaprobudilo i stvarni užas. Vidio sam da se prisjeæa kako ga je Wharton ,

držao, mrsio mu kosu i pjevuckao mu u uho. ••

’f

”Ne bi se usudio”, prošaptao je ?????. i

”Ne, nego baš bih”, odgovorio je ????? mirno. ”1 znaš ;

što? Lako bih se izvukao. Zato što si ti veæpokazao da si

u blizini zatvorenika neoprezan ko vrag. A osim toga i

nesposoban.” ”

i

??????? stisnuo šake, a obrazi su mu se obojili tankim

rumenilom. ’ ) ”Ja nisam...” ;

”Naravno da jesi”, odgovorio je Dean i tako nam se , pridružio. Stvorili smo oko ???????neravni polukrug na ;



( 4 ) Ruina snT t Eduada Delacroixa

<liui stepenica, a odsjeèena mu je bila èak i odstupnica innclom; iza njega su bilakolica, a njihovje tovar zadiml]»nog mesa bio skriven ispod stare plahte. ”Upravo si•.li.ilio živog èovjeka. Ako to nije znak nesposobnosti, sto

iKlajest?”

??????? žmirnuo oèima. Kanio se zaštititi tvrdnjom da inir znao, i sad je shvatio da jeupao u vlastitu zamku. Ne /n.iin što je na ovo mogao reæi, zato što se baš u taj èas iiutis Anderson sjurio niza stepenice. Culi smo ga, i zato .iiii se malo odmaknuli od???????, da ne djelujemo tako pniiteæi.

”Jebem vas u vražje prkno, što je to bilo?” zaurlao je iulcrson. ”Isuse Kriste, tabljuvotina po èitavoin podu! 1 i.il smrad! Rekao sain Magnussonu i starom Tu-Tuu daivnie oboja vrata, ali se taj smrad neæe izgubiti za pet4.i/]ih godina, u to se mogu kladiti. A ona šupèina wii,u ton zbog toga pjeva’. Dovde seèuje!”

”/ar pjeva tako falš?” upitao je Brutalni. Znate kako inli4)m iskrom možete zapalitirasvjetni plin a da vam se nr.1, ne dogodi, samo ako koncentracija nije previsoka? A ..4iie bilo baš tako. Samo smo na trenutak zinuli u iiniilnog, a onda smo veæurlali odsmijeha. Naš visoki, lir.irrièni smijeh lepetao je mraènim tunelom poput ,1 .niisa. Našesu se sjene zibale i treperile po zidovima. Pri li.ili nam se pridružio èak i ?????. Nakoncuje i zamro, a inl.i smo se svi osjetili malo bolje. Ponovno smo osjetili ’l sino prizdravoj svijesti.



ZELENAMILJA ’

”Dobro, deèki”, rekao je Anderson, dokje rupcem od rao uplakane oèi i frktao nakon štobi se povremeiH podrignuo smijehom, ”sto se to doðavola dogodilo?”

”Pogubljenje”, odgovorio je Brutalni. Mislim da j’e nje gov ravnodušan ton iznenadioAndersona, ali ne i ???? ili bar ne toliko; Brutalni je oduvijek bio vješt brzom sk danjugasa. ”1 to uspješno.”

”Kako, za ime Isusovo, možeš takvo abortiranje isto smjernom strujom nazvatiuspjehom? Svjedoci èitav mjesec neæe sklopiti oka! Ona stara debeljuca, neka je vragnosi, neæe usnuti najmanje godinu dana!”

Brutalni je pokazao na kolica, i na priliku pod plahtom..

”On je mrtav, je li tako? Što se pak tièe tvojih svjedo ka, vec’ina æe njih vec’ sutrauveèe prièati prijateljima kako je time izvršena poetska pravda — Delje spalio hrpu živihIjudi, paje na kraju ista sudbina zadesila i njega. Samo što neæe govoriti da smo touèinili mi. Reæi c’e da je to Bozja volja, koja djeluje kroz nas. U èemu možda ima èak inešto istine. A hoc’eš li èuti i ono najbolje? Apsolutno ludilo? Vec’ini æe tih prijatelja bitižao sto to i sami nisu vidjeli.” Kadje izgovorio ovo posljednje, uputioje ??????? pogled ukojem se gaðenje miješalo sa sarkazmom.

”I ako smo im malo nakostriješili perje, što onda?” upitao je ?????. ”Dobrovoljno su seprijavili, nitko ih nije prisilno regtirao.”

”Nisam znao da spužva mora biti mokra”, rekao je ????? robotskim glasom. ”Naprobama nikad nije bila mokra.”



{ 4) Ru in tl s mrl Eduada Delacroixii

l n ga je pogledao s totalnim gaðenjem.

”Koliko si godina pišao po zahodskoj dasci prije nego ii .11 ti rekli daje prije upotrebedigneš?” zarežaoje na nj.

??????? veæotvorio usta da mu odgovori, ali sam mu irlsio da zaèepi. Što je on, za divnoèudo, i uèinio.1 liciiiio sain se Andersonu.

”lfi?? je sve zajebao, Curtis — eto što je dogodilo, iriiii kao pekmez.” Okrenuo sam seprema ??????, kao l.i ?, izazivam da me demantira. Što on nije uèinio, iir/tki i zato sto mije proèitao u oèima: bolje da \mlrison èuje da je to bila giupa pogreška nego da mu’rliino da je to uèinio namjerno. Osim toga, što god da11 kiieino tu dolje u tunelu, ništa nije važno. Važnoje, i to r ??????? Wetmoreu oduvijekbila najvažnija stvar na svi|rin. što æe velike ribe — oni koji odluèuju — doèuti ili ’iilirtinapisano. Percyjima ovoga svijeta važno je samo l.il4i to izgleda u novinama.

????? nas je svu petoricu pogledao s nedoumicom. ’irjedao je èak i Dela, ali Del je šutio.

”Moglo je biti i gore”, rekao je Anderson.

”To je istina”, suglasio sam se. ”Mogao je još biti živ.”

Curtis je zažmirkao — ta moguc’nost kao da mu i nije iisla kroz glavu.

”Želim sutra na svom stolu imati potpuni izvještaj o iii”, rekao je. ”1 nitko od vas o tomeneæe govoriti s ii]irviteljem Mooresom prije nego što ja za to budem iiii.io prilike. Onda?”



ZELENAMILJA ’•

Svi smo vehementno odmahnuli glavom. Ako Curti Anderson želi o tome prièatiupravitelju, nama to sasvim odgovara. ?

”Ako nijedan šupak meðu tim piskaralima to ne stavi u’,

novine...” |

”Nec’e”, rekao sam ja. ”Ako i probaju, urednici æe im to’ iskrižati. Previše jezivo zaobiteljske novine. Ali oni t0 neæe ni pokušati — veèeras smo imali same veterane.Ponekad stvari poðu po krivom, i to je sve. A oni to znaju bolje nego mi.”

Anderson je razmislio još jedan trenutak, pa kimnuo glavom. Vratio je pozornost na???????, ? na njegovu obièno ugodnom licu pojavio se izraz gaðenja.

”Ti si sitna supèina”, rekao je, ”i ne sviðaš mi se ni koliko crno ispod nokta.” Kimnuo jekad je ugledao Percyjev izraz potpune zapanjenosti. ”Ako kojem od svo jih šupaka odkaramela, koje nazivaš prijateljima, kažeš da sam ti to rekao, ja c’u to nijekati sve dokstara siva guska tetke Rhody ponovno ne zalepec’e krilima, a to c’e potvrdi ti i sviprisutni. Sinko, pred tobomje veliki problem.”

Okrenuo se i pošao uza stepenice. Pustio sam ga da preðe èetiri i rekao:

”Curtis?”

On se okrenuo. Obrve su mu bile podignute, no rekao

nije ništa.



( 4 ) R ? ? ? ? s ?? t E du a ? d a Delacroix

”Ne trebaš puno brinuti zbog ???????”, rekoh. ”On se

•.iro seli u Briar Ridge. Tu c’e sve biti i vec’e i bolje.

iin.i, ??????”

”Cim proðe taj transfer”, dodao je Brutalni.

”? dok on ne doðe, bit c’e svakodnevno na bolovanju”,

linio se Dean.

lo je uzbudilo ???????, koji još u zatvoru nije radio ’iliki) da bi skupio imalo plaæenogbolovanja. Pogledao je i’ina sjarkom antipatijom.

”Ma što ne kažeš”, odgovorio je.



6• • • • •

Ublok smo se vratili oko jedan i petnaest (s izuzetkom ???????, kojemu sam naredio dapoèisti spremište i koji se sad mrgodno probijao kroz posao), a ja sam se prihvatiopisanja izvještaja. Odluèio sam to obaviti za stolom dežurnog; da sjednem u udobnijustolicu u uredu, naj’vjerojainije bih zadrijemao. To vam možda zvuèi neobièno, s obziromna ono što se dogodilo pred samo jedan sat, ali sam se osjec’ao kao da sam odjedanaest sati proživio tri života, i da u sva tri nisam ni oka sklopio.

John Coffey je stajao na vratima svoje c’elije, a iz njegovih su èudnih, dalekih oèijupotokom tekle suze — bilo je to kao da iz neke neizljeèive, no zaèudo bezbolne rane,teèe krv. Bliže mom stolu, na svom je krevetu sjedio VVharton i njihao se lijevo-desno,pjevao pjesmu koju je oèito sam izmislio, i ne baš sasvim besniislenu. Koliko sesjec’am, išla je otprilike ovako:

Na roštilj! Ko fitilj!

Smrdis, prdiš, cvilj-cvilj-cvij!



{ 4) Rua smr t Edurtla Delacroixa

To ne bje ni Billy ni Philadelphia Philly,

to ne bje niackie ni Roy!

Veækomad kobase, ispeèen ko prase,

što vao se Delacroix!

”Daj zaèepi, bilmezu”, rekoh.

VVharton se nacerio i pokazao puna usta trulih zubi. |ri nije umirao on, bar ne još; bio jena nogama, veseo, prnvo je stepovao.

”Daj uði pa mi ti zaèepi, da se sluèajno ne bojis?” rekao |r veselo, pa otpoèeo drugukiticu ”Crill-balade”, slažuæi ii)ræi ne baš sasvim nasumce. Nešto se u toj glavi ipakliiaðalo, to da. Bilaje to zelena i smrdljiva inteligencija, .ili na svoj naèin skorobriljantna.

Otišao sam do Johna Coffeyja. Otro je suze rubom ill.ina. Oèi su mu bile crvene iranjave, a uèinilo mi se i da | iscrpljen. Zašto bi bio, kad je dnevno samo dva sataklipsao po vježbalištu, a ostatak vremena provodio u c’eli|i. lo ja, dakako, nisam znao,ali u ono što sam vidio doista insnm sumnjao. Bilo je isuviše oèito.

”Siroti Del”, rekao je tihim, promuklim glasom. ”Siroti i.iri Del.”

”Da”, rekoh. ”Siroti stari Del. John, no je li s tobom sve11 icdu?”

”On je vec’ izvan svega”, rekao je Coffey. ”On je vec’ i/vin svega. Nije li, gazda?”

”Da. Ali mi odgovori na pitanjejohn.je li s tobom sve11 ledu?”



ZELENA MILJA ,

”On je vec’ izvan svega, on ima sreæu. Bez obzira kako •;

mu je bilo, on ima sreæu.”

Pomislio sam kako bi tu Delacroix mogao iznijeti i va- ,

Ijane protuargumente, ali to nisam rekao. Umjesto toga ’

. t

sam se osvrnuo po Coffeyjevoj c’eliji. ’’

”Gdje je gospodin Jingles?” ••

”Pobjegao tamo.” Pokazao je prstom kroz rešetke, niz •’ hodnik prema disciplinskojsobi. !

Kimnuo sam glavom.

•

”Pa dobro, vratit c’e se.”

i i

Ali se nije vratio; bio je to kraj Jinglesovih dana na Zelenoj milji. Jedini trag na koji smoikad naišli jest onaj ’, ’sto ga je Brutalni otkrio te zime: nekoliko jarko obojenih \komadiæa drveta, i miris bombona od metvice ispuhnut iz ? rupe u krovnoj gredi.’

Tada sam poželio otic’i, ali nisam. Pogledao samjohna Coffeyja, i on mi je uzvratiopogled kao da zna sve sto mislim. Rekao sam sebi pokreni se, stavi toèku na sve imakni se, vrati se stolu dežurnog i izvještaju. Ali sam f

umjesto toga izgovorio njegovo ime:

»r ”John Coffey.”

”Da, gazda”, odgovorio je on istog trenutka.

Ponekad je èovjek proklet potrebom da nešto shvati, i u torn je trenutku baš tako bilo isa mnom. Spustio sam se na koljeno i poèeo skidati cipelu. ;



Dok sam stigao kuc’i, kiša je vec’ bila prestala, i iznad planinskih vrhunaca na sjeverupojavio se široki mjeseèev smiješak. Ona me sanjivost prosla s ilil.nima. Bio samsasvim budan, i na sebi sam upravo n|iisio Delacroixa. Pomisio sam da æu ga još dugonjušiti i vlstite kože — sa roštilj, ko fitilj, smrdiš, prdiš, cvilj. ?) cvilj.

linice me doèekala budna, kao i uvijek poslije i”n:ubljenja. Mislio sam joj ne isprièati tuprièu, nisam lin nikakva razloga daje time uznemiravam, ali kad sam ”•..iii krozkuhinjska vata, bistro me pogiedala u oèi i i’ii/cljela èuti sve po redu. 1 tako sam sjeo,uzeo njezine i”llr ruke u svoje hladne (grijanjeje u mom starom Fordu i lv.i i radilo, avrijeme se poslije oluje okrenulo za sto

•••..iiiKlcset stupnjeva), pa j’oj isprièao sve što je željela

• nii Negdje na pola prièe i sam sam briznuo u plaè, što iir..iiii nimalo oèekivao, Malosam se postidio, ali samo iii.il; bilo je to pred njom, shvaæate, a ona mi nikad nije



ZELENAMILJA

predbacivala trenutke slabosti, kad bih se ponio onako | kako se, po momuvjerenju, muškarac ne bi smio pona- .1 šati... ili bar ne ja. Èovjek koji imadobru ženu najsretniji ;

je od svih Božjih stvorenja, a èovjek bez nje, vjerujem, zacijelo spada meðunajbjednija, i jedina mu je utjeha u životu što ni sam ne zna koliko mu je ružno.ja sam plakao, i ona mi je pritiskala glavu na prsa, a kad je prosla i moja oluja,osjetio sam se bolje... bar malo. mislim da sam tada prvi put svjesno sagledaosvoju ideju. Ne cipelu;

nisam mislio na to. Cipela je s tim u vezi, ali je to nešto drugo. Moja stvarnaideja u torn je trenutku, zapravo, bila jedna èudna spoznaja: da John Coffey iMelinda Moores, bez obzira na to koliko se razlikovali stasom, spolom i • bojomkože, imaju savrseno iste oèi: patnièke, tužne i daleke. Llrniruæe.

”Doði u krevet”, rekla mije žena napokon. ”Paul, doði

k meni u kreve.”

Što sam i uèinio, i onda smo Ijubovali, i kad je to bilo gotovo, ona je zaspala.Dok sam tako ležao i gledao mjesec kako se široko smiješi i zidove kakopucketaju — napokon su se poèeli uvlaèiti u sebe, iz Ijeta prelaziti u zimu —pomislio sam kako je John Coffey rekao kako mu je pomogao. Pomogao samDeovu mišu. Pomogao sam gospodmumglesu.Jeron cirkus-mi. Naravno. Amožda smo, pomislio sam, i svi mi samo cirkuski miševi što trèkaraju svijetombez i najmaglovitije svijesti da nas Bog i Njegove nebeske vojske promatrajukroz prozorèiæe od tinjca u našim bakelitnim kuæicama.



f 4) R u ? n ? 5 m r Elusda elacroixs

U prvo sam bijeljenje dana malo odspavao — dva sata, rekao bih, možda tri; i spavaosam onako kao sto danas vijek spavam u Ceorgia Pinesu, i kao skoro nikad u to loba,spavao kao da pomalo ližem san. A zaspao sam s inislima na crkve moje mladosti.Imena su se mijenjala, nvisno o mušicama moje majke i jezinih sestara, ali su «nezapravo sve bile iste, sve redom Prve crkve svete ’endre, Hvajen budi Isus, Bog jesvemoguæ. U sjeni tih /lepastih, èetvrtastih zvonika, ideja okajavanja dolazila je iidovitopoput zvonjave zvona sto vjernike zove na misu. s.imo Bog može oprostiti grijehe, on tomože i on to èini,011 ih ispire paæenièkom krvlju Svoga Sina Raspetog, ali to Negovu djecu ne oslobaðadužnosti da te grijehe (ili njprosto pogreške u rasuðivanju) i okajavaju kad godje tomoguæe. Okajavanjeje imalo silnu moc’; bilaje to brava na vi itima što su se zatvarala zaprošlošæu.

Zaspao sam s mislima na okajavanje u borovoj šumici, i slikom Eduarda Delacroixakako se. zajašivši munju, peèe11. vatri, i mislima na Melindu Moores, i onog velikog lrèka s vjeèno uplakaniin oèima.Te su se rijeèi preoblikovilr u san. U njemu je John Coffey sjedio na obali rijeke i1111.10 svoju eartikuliranu nakaznu tugu na ranoljetno ncho, dokje na drugoj” straniteretni vlak beskrajno jurio pnma hrðavom rešetkastom mostu što je premošæivaolipingus. U pregibu ruku crnac je držao goa tijela plakosih djevoèica. Njegove šake,goleme crne kamenèine ii.i kraju tih ruk, bile su stisnute. Posvuda oko njega1 ???!| su cvrèci i rojile se mušice; dan je brujao od vrelnu. U svom sam mu snu prišao,klekao preda nj, i uhvaiiii ga za ruke. Šake su mu se opustile i ispustile svoju



ZELENAMILJA

’

tajnu. U jednoj je bio kalem obojen zeleno i crveno i žuto. |

U drugoj je bila cipela zatvorskog èuvara.

•

”To je bilo jaèe od mene”, rekao je John Coffey. ”

”Pokušao sam se povuæi, ali je veæbilo prekasno.”

1 taj put, u svom snu, ja sam ga razumio.

if



8Sutra u devet ujutro, dok sam u kuhinji ispijao treæu šalicu kave (žena mi nije reklaništa, ali kad mi juje donijela, na licu j’oj je velikim slovima bilo ispisanoneodobravanje), zazvonioje telefon. Otišao sam

•.c javiti u dnevnu sobu, i centrala je nekome rekla da je /iizeto. Potom mi jetelefonistica zaželjela da mi danas

•vr bude kao pjesma i onda se iskljuèila... ili je to bar treli.ila uèiniti.Jer se stelefonisticama nikad ne zna.

Clas Hala Mooresa upravo me šokirao. Lelujav i proiiiukao, bio je to glasosamdesetgodišnjaka. Pomislio sam k,iko je dobro što je sinoc’ sve ispalo u redu, dokjeCurtis nderson bio u tunelu, dobro zato što je o ??????? mislio niprilike isto što i miostali, i zato što èovj’ek s kojim sam npravo govorio u Cold Mountainu vjerojatno višenikad inæe raditi ni dana.

”Paul, koliko sam shvatio, sinoæste imali problema. A livatio sam i da je u tome svojeprste imao i naš prijatelj ;ospodin VVetmore.”



ZELENAMILJA

”Mala nezgodacija”, priznao sam, pa èvrsto pritisnuo slušalicu na uho i nagnuo seprema rožiæu mikrofona, ”ali je posao ipak obavljen. A to je jedino važno.”

”Da. Naravno.”

”Smijem li pitati tko ti je to javio?” Tako da mu mogu vezati konzervu za rep? Ali tonisam dodao.

”Smiješ pitati, ali kako to nisu posla za osla, mislim da c’u po torn pitanju zadržati jezik?? zubima. Ali kad sam nazvao svoj ured da vidim ima li poruka ili hitnog posla, rekli sumi nešto nadasve zanimljivo.”

”O?”

”Da. Èini se da je u moju košaricu sletjela molba za premještaj. ????? Wetmore želio bišto je prije moguæe u Briar Ridge. Zacijelo je molbu napisao još prije kraja noæašnjesrnjene, što mislis?”

”1 meni se èini”, suglasio sam se.

”Obièno taj posao prepuštam Curtisu, ali kad uzmemo u obzir... atmosferu kojaodnedavno vlada u bloku E, zamolio sam Hannah da mi j’e osobno donese u pauzi zaruèak. Onaje na to Ijubazno pristala.Ja æuje odobriti ijoš isto popodne proslijediti udržavnu prijestolnicu. 1 nadam se da c’eš za mjesec dana ugledati Percyjevu zadnjicukako izlazi kroz vrata. Možda i prije.”

Oèekivao je da c’e me ta vijest razveseliti, i za takvo je oèekivanje imao i valjanarazloga. Otkinuo je vrijeme od njegovanja žene da bi požurio posao koji bi se inaèe,unatoè svim Percyjevim koèopernim vezama, mogao odužiti i



4) R zna mr t E duiird Delacroixa

preko pola godina. Pa ipak, meni je klonulo srce. Mjesec (lna! Ali možda to i nije biojako važno, ni na ovaj ni na miaj naèin. Ta je èinjenica otklanjala posve naravnu želju daprièekam i odgodim riskantni pothvat, a ono o èemu sam upravo razmisljao bit æe zaistavrlo riskantno. l’onekad je u takvim situacijama bolje skoèiti prije nego sto èovjek igubiživce. Ako i tako moramo srediti raèune ???????? (uvijek, dakako, uz pretpostavku damogu lobiti i druge da se pridruže mojoj ludosti — uvijek, drugim rijeèima, uzpretpostavku da tu postojimo nekakvi ii”), ondaje to najbolje obaviti veæveèeras.

”Paul?Jesi tu?” Gas mu se malo spustio, kao da misli (I sad vec’ razgovara sam sasobom. ”Kvragu, je li se to prekinula veza?”

”Ne, tu sam, Hal. To je prekrasna vijest.”

”Da”, suglasio se on, i ja sam još jednom opazio koliko iiiu je glas staraèki. Kako je, naizvjestan naèin, papirnat. ”0, znam što misliš.”

Ne, ti to ne znaš, upravnièe, pomislio sam. Ne bi pogodio ni za milijun godina.

”Misliš kako c’e naš mladi prijatelj biti s nama i kod (offeyjeva pogubljenja. To jevjerojatno istina — Coffey (e nas, vjerujem, napustiti dobrano prije Dana zahvalnos? —ali ga možeš prebaciti u rasklopnu komoru. Protiv Lga se nitko neæe buniti. Rekao bih nion sam.”

”Uèinit æu tako”, odgovorio sam. ”Hal, kakoje Melinda?”

Uslijedila je duga stanka — tako duga da sam mogao pomisliti da sam sad ja izgubiovezu s njim, samo da nije



ZELENA MlLA

bilo njegova disanja. Kadje ovaj put progovorio, uèinioje to mnogo tišim glasom.

”Ona tone”, odgovorio je.

Ona tone. Ta ledena rijeè kojom su se u stara doba služili za opis èovjeka koji još nijebaš umirao, no koji je veæpoèeo kidati veze sa životom.

”S glavoboljama se stanje malo popravilo... bar zasad... ali bez tuðe pomoc’i ne moževiše ni hodati, ne ;

može ništa ni podiæi, a u snu vie nema vlast nad mokrenjem...” Uslijedila je još jednastanka, a onda je, još tišim :

glasom, Hal rekao nešto što je zazvuèalo kao ”Ona èuje.” ,

”Èuje što, Hal?” upitao sam i namrštio se. Moja se žena stvorila u vratima dnevne sobe.Stajala je tako, brisala ruke o krpu za suðe i gledala u mene.

”Ne”, rekao je glasom koji se kolebao izmeðu suza i gnjeva. ”Ona psuje.”

”O.”još nisam shvac’ao što j’e time mislio, ali to nisam ni mislio nastavljati. Nisam nimorao; uèinio je to on umjesto mene.

”S njom je sve u redu, savršeno normalno, i onda prièa o cvjetnom vrtu ili haljini što juje vidjela u katalogu, ili j možda kako je na radiju slušala Roosevelta i kako je prekrasnogovorio, i tada, najednom, poèinje govoriti naj gore prostote, najružnije moguæe... rijeèi.1 pritom èak ni ne podigne glas. lako bi, mislim, bilo skoro bolje da to èini, zato što bitada... shvac’aš, tada...”

”To bila neka druga ona.” i



ZELENA MILJA

”Oprosti”, rekao je. ”Zadnjih dana više i ne spavam, Pa sam malo èangrizav. Naravno dac’emo biti kod kuæe. Zašto pitaš?”

”Mislim da to nije važno”, odgovorio sam.

”Ne misliš valjda svratiti?Jer ako si sinoc’ imao smjenu, imat c’eš je i veèeras. Ukolikose nisi s nekim zamijenio?”

”Ne, nisam se zamijenio”, odgovorio sam. ”Veèeras imam smjenu.”

”Ali ti to svejedno baš nijejako pametno. S obzirom na njezino trenutno stanje.”

”Možda i nije. Hvala ti na novostima.”

”Nema na èemu. Moli se za moju Melindu, Paul.”

Rekao sam mu da hoc’u, i pomislio kako bih možda mogao uèiniti i mnogo više od toga.Bog pomaže onima koji si sami pomažu, kako vele u Crkvi hvaljen budi Isus, Bog jesvemoguæ. Spustio sam slušalicu i pogledao Janice.

”Kako je Melly?” upitala je.

”Nije dobro.” Isprièao sam joj sve što mi je Hal rekao, ukljuèujuc’i i ono o psovanju, iakosam ispustio pusenje kurca, a napose stavljanje istog od ovce vlastitoj mamici. Završiosam kod Halove konstatacije da tone, ijanje tužno kimnula glavom. A onda mepogledala pažljivije.

”0 èemu to razmišljaš? Jer vidim da misliš o necemu, vjerojatno nièem dobrom. Vidi tise na licu.”

82



9 ..Brutalnog i Deana sam dobio smjesta, jer su obojica imala telefon. ????? ga nije imao,ili bar ne jos tada, ali su ga zato imali mnogi njegovi bliski susjedi. ????? me nazvaodvadesetak minuta kasnije, i bilo mu je jako neugodno što je morao nazvati na mojtrosak, pa je samo sipao obeæanja kako c’e ”platiti svoj dio” kad nam doðe sljedec’iraèun. Ja sam mu odgovorio da æemo piliæe brojati kad se izlegu; u meðuvremenu, bi lihtio doæi k meni na ruèak? Tu c’e biti i Brutalni i Dean, a Janice je obeæala da æe na stolstaviti i svoju slavnu salatu od kupusa... a da i ne spominjemo njezinu još slavniju pituod jabuka.

”Ruèak èisto iz štosa?” Harryjev je glas zvuèao skeptièno.

Priznao sam da bih volio s njima o neèemu porazgovarati, ali da bas nije jako pametno uto ulaziti, makar i samo ovlas, ovako preko telefona. ????? ?? pristao doæi. Spustio samslušalicu na vilicu, otišao do prozora i zamišljeno se



ZELENA MILJA

”O.” ??????? ?? bilo neugodno. ”Ja baš puno ne èitam. Uglavnom radio-programe.”

”Što si to smislio, Paul?” upitao je Dean.

”John Coffey i gospodinjingles, da krenemo od toga.” To ih je iznenadilo, baš kako sam ioèekivao — zacijelo su mislili da c’u poželjeti porazgovarati o Delacroixu ili ???????.Možda i obojici. Pogledao sam Deana i ???????. ”Ono s gospodinomjinglesom — ono štomuje napravio Coffey — odigralo se prilièno brzo. Ne znam jeste li stigli vidjeti kolikojetaj miš bio potrgan.”

Deanje odmahnuo glavom.

”Ipak sam vidio krv na podu.”

Okrenuo sam se Brutalnom.

”Taj ga je prasac ????? upravo zdrobio”, naprosto je konstatirao. ”Trebaoje ispustitidušu, ali nije. Coffeyje s njim nešto napravio. Nekako ga je izlijeèio. Znam kako vam tozvuèi, ali sam to vidio vlastitim oèima.”

Aja sam rekao:

”No on je izlijeèio i mene, i j’a to nisam samo vidio, nego i osjetio.” Isprièao sam im osvojoj upali mokraænih putova — kako mi se vratila, kako je gadna bila (pokazao samkroz prozor na naslagana drva za koja sam se morao uhvatiti onogjutra kad me je bolbacio na koljena), i kako je ona, nakon što me Coffey dotakao, sasvim nestala. Da

se više ne vrati.

6



Z E L E N A M 1 L J A ’W...............................................................................................................

”Dodir i dah. Kao da èujem one evanðeoske drekavce ’ iz najdublje vukojebine.”

”Hvaljen budi Isus, Bog je svemoguæ”, rekoh.

”Ja ne znam ima li Isus kakve veze s time”, rekao je Brutalni, ”ali mi se èini dajejohnCoffey silna Ijudina.”

”No dobro”, rekao je Dean. ”Ako velite da se sve to dogodilo, ja c’u vam povjerovati. Bogkroèi tajnovitim putovima, na nepoznat naèin èini djela svoja. Ali kakve to veze ima snama?”

Mislim, to je bilo kljuèno pitanje, zar ne? Duboko sam udahnuo i isprièao im što želimuèiniti. Oni su me slušali, zanijemili. Èak i Brutalni, koji je volio èitati magazine s malimzelenim iz svemira, èakje i on ostao bez rijeèi. Ovaj je put, kad sam zavrsio, zavladaojošduži muk, i nitko vise nije žvakao nikakve sendvièe.

Napokon je Brutus Hovvell progovorio blagim i razložnim glasom: ”Ako nas uhvate, Paul,ostat c’emo bez posla, i imat c’emo vraske sreæe ako i to bude ono najgore. Vjerojatnoc’emo završiti u bloku A kao državni gosti, gdje c’emo plesti košare i tuširati se uparovima.” |

”Da”, odgovorio sam. ”I to bi se moglo dogoditi.” |

”Pomalo shvaæam kako ti je”, nastavio je. ”Jer ti ’f

Mooresa poznaješ bolje nego mi — on ti nije samo veliki

’J’ gazda nego i prijatelj — i znam da puno misliš na njegovu j|

ženu...”

”Nemoj se ni nadati da bi mogao sresti ženu miliju od •i| nje”, odgovorio sam, ”i ona muje èitav svijet.” »



ZEIENAMILJA

što smo shvatili kolikoje on užasno nesposoban za rad na takvome mjestu. Igrali smoigru. U tome je udjela imao èak i ravnatelj Moores. ”Delacroixu c’e se skuhati mozak, pabio Wetmore u ekipi ili ne”, bio je rekao, i možda je to bilo sasvim u redu, s obzirom naono što je uèinio mali Francuz, ali je ????? na kraju uèinio i mnogo više od toga:

on Delu ne samo što je skuhao mozak, nego mu je i izbacio oèi iz duplji i zapalio mulice. A zašto? Zato što je Del bio ubojica, i tako pet-šest puta? Ne. Nego zato što se????? popiškio u gac’e i mali je Kaðen bio dovoljno drzak da mu se nasmije. Svi smo miimali udjela u torn èudovišnom djelu, a ????? æe se iz toga nekažnjeno izvuc’i. Otperjatæe u Briar Ridge, veseo kao školjka u najvišoj pimi, i dobiti èitavu ludnicu punu luðakana kojima c’e vježbati svoje okrutnosti. Ali tu mi više ne možemo ništa, no zato moždajoš nije prekasno da sa svojih ruku speremo bar malo blata.

”U mojoj to crkvi zovu ispaštanje grijeha, a ne izravnavanje”, odgovorio sam, ”ali mislimda se to u biti svodi na isto.”

”Ti zaista misliš da bi je Coffey mogao spasiti?” upitao je Dean tihim glasom punimstrahopoštovanja. ”Tako da joj naprosto... što?... isiše taj tumor iz glave? Kao da je to...truli komad breskve?”

”Ja vjerujem da bi on to mogao. To, dakako, nije sigurno, ali nakon onog što je uèiniomeni... i gospodinu Jinglesu...”

”Miš je bio sjeban do kraja, to je istina”, rekao je Brutalni.



ZELENA MILJA

”Vele da mrtvaci ne govore”, probrundao je Brutalni, i ja sam ga hitro pogledao da seuvjerim da se on to samo zeza.

”Ja mislim da æe on držati jezik za zubima”, odgovorio sam.

”Zaista?” Deanov je izraz odavao skepsu. Skinuo je naoèae i stao ih glaèati. ”Uvjerime.”

”Kao prvo, on nec’e znati što se zapravo dogodilo — sudit c’e po sebi, pa c’e misliti dajesve to bila samo psina. Kao drugo — i važnije — on se neæe usuditi ništa reèi. 1 ja bašna to i raèunam. Rec’i c’emo mu, ako poène pisati pisma i vrtiti telefone, da æemo i mipoèeti pisati pisma i vrtiti telefone.”

”U vezi onog pogubljenja”, rekao je ?????.

”I o tome kako se sledio kadje Vharton napao Deana”, rekaoje Brutalni. ”Ja mislim dase ????? stvarno boji da bi to netko mogao otkriti.” Polako je i zamišljeno kimnuoglavom. ”To bi moglo upaliti. Ali, Paul... ne bi li bilo pametnije dovesti gospoðu MooresCoffeyju nego obratno? Mi bismo se mogli pobrinuti za ??????? baš kako si nam izložio, ionda nju dovesti kroz tunel, umjesto da tako izvedemo Coffeyja.”

Odmahnuo sam glavom.

”Nema šanse. Ni u milijun godina.”

”Zbog upravitelja Mooresa?”

”Baš tako. On je tako tvrdoglav, da je stari Nevjerni Toma prema njemu DjevicaOrleanska. Ali ako mu Coffeya

92



ZELENA MILJA

blok, da samo leži na krevetu i pušta da mu cure suze, ali on je ipak ubojica. A osimtoga, tako je golem. Ako odluèi pobjeæi kroz stražnja vrata Harryjeva kombija, zaustavitiga možemo samo tako da ga ubijemo. A takvoga bi momka trebalo baš mnogo ubijati,èak i s kalibrom .45. Što ako ga ne uspijemo srušiti? 1 što ako ubije još nekoga? Ne bihvolio izgubiti posao, i ne bih volio završiti u zatvoru — kod kuc’e me èekaju gladna ustažene i djece — ali sve bi mi to bilo mnogo, mnogo draže nego da na savjesti imam jošjednu mrtvu djevojèicu.”

”To se nec’e dogoditi”, odgovorio sam.

”Kako, za ime Božje, u to možeš biti tako siguran?”

Nisam mu odgovorio. Zapravo nisam znao kako da poènem. Znao sam da c’e se i o tomepovesti rijeè, naravno da sam to znao, no ipak nisam znao kako da im poènem prièu oonome sto znam. A onda mi je pomogao Brutalni.

”Ti, Paul, ne misliš da je on to uèinio?” Pogledao me s nevjericom. ”Ti misliš da je tajveliki bilmez nevin.”

”Sasvim sam siguran daje tako”, odgovorio samja.

”A kako to, za ime Isusovo, možeš biti?”

”Zbog dvije stvari”, odgovorio sam. ”Jedna je od njih moja cipela.” Nagnuo sam sepreko stola i poèeo prièu.

• • • Nastavit ce se • • •



Pretplata

Štovani citatelji!

Ukoliko niste uspjcli pribaviti prethodne nastavke . -3.J uzbudljivog trilera Zelena mlja i/ili želite daiduci nastad5. - 6.) stizu direktno u Vaš dom (uz 30% nižu cijenu), dovoljno je da nazovete no brojeve telefona:

(01)34040340402. Nagrade

Desetoro citatelja naradit c’emo knjigama, a najsretnijeg ocekuje tajanstvenasuper-nagrada.

Ne propustite uzbudljivi senjski triler Stifa Kina

u id3njuSysPrinta

Vi”’.

*18S

Posjetite nas na Internetu!

www.ccb.hr/ccb/zelena_milja



http://www.ccb.hr/ccb/zelena_milja

Documents

Stiven King - Eduard La Krua