24. novembar 2017. godine

Stevanović: Licence za odgovorne u javnim

preduzećima

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović najavio je novi set smernica na osnovu kojih će

članovi upravljačkih organa u tim javnim preduzećima čiji je osnivač država biti licencirani, a očekuje da će

ta mera doneti preduzećima još bolje poslovne rezultate.

Stevanović je za TV Kopernikus izjavio da je

zadovoljan rezultatima javnih preduzeća i učinkom

vlade u tom smislu od 2014. godine. U prvoj polovini

2017. godine ta preduzeća su ostvarila neto dobitak od

16,3 milijarde dinara, što je za 3,3 milijarde dinara više

od planirane dobiti, dok je 2014. završena sa gubitkom.

„Nasledili smo 37 javnih preduzeća čiji je osnivač država, a koja su već tu 2014. godinu završila sa

minusom od 64 milijarde dinara. To je bio ozbiljan alarm da promenimo situaciju i definišemo nešto čime bi

ta javna preduzeća morala da se rukovode kako bi imala bolje bilanse“, rekao je Stevanović, a prenosi

Ministarstvo privrede.

Stevanović podseća da je za 2015. godinu donet dokument koji je podrazumevao 19 smernica na osnovu

kojih će javna preduzeća kreirati programe poslovanja i finansijske planove.

Takav restriktivniji pristup doprineo je tome da 2015. godina bude završena sa dve milijarde dinara neto

dobiti, a već sledeća sa četiri milijarde neto dobiti iako je u planovima bio projektovan gubitak od 11

milijardi dinara, naveo je državni sekretar.

„Rešili smo da intenziviramo rad. Javna preduzeća imaju obavezu da trogodišnje planove od 2018. do 2020.

godine definišu u skladu sa novim i nadograđenim smernicama“, rekao je Stevanović.

Ministarstvo privrede u saradnji sa Svetskom bankom radi na uvođenju principa korporativnog upravljanja,

objašnjava Stevanović, dodajući da je to delimično već zaživelo.

„Sa druge strane, definišemo se i program smernica na osnovu kojih ćemo licencirati sve one koji će

učestvovati u organima upravljanja preduzeća i nadam se da će to dati ozbiljne rezultate“, zaključio je

Stevanović.

Ko sve može da bude licencirani procenitelj nepokretnosti

Srbiji potrebno 100 procenitelja

* Da bi neko mogao da postane procenitelj nepokretnosti, potrebno je da se prethodno tri godine

bavio - procenom nepokretnosti

Zakon o proceniteljima nepokretnosti počeo je da se primenjuje pre pet meseci, a prema njemu procenom

vrednosti stanova, na primer, mogu da se bavi samo licencirani procenitelji.

To znači da će oni koji su se do sada bavili

procenom nepokretnosti, sudski veštaci, morati

da polažu za licencu ukoliko žele da nastave da

se bave ovim poslom.

- Jedan od uslova za sticanje licence za

procenitelja nekretnina je da kandidat ima

visoko obrazovanje - kaže za Danas predsednica

Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije

(NUPS) Danijela Ilić.

Uslovi koje budući procenitelji moraju da ispune su i da imaju (i da dokažu) najmanje tri godine radnog

iskustva u proceni nepokretnosti, da imaju položen ispit za procenitelja, da im nije izrečena zabrana

izdavanja nove licence i da nisu pravosnažno osuđivani za krivična dela.

- Svi sudski veštaci koji su do pre donošenja Zakona i podzakonskih akata obavljali poslove procene

nepokretnosti će moći da steknu licencu ukoliko ispune sve gore navedene uslove za sticanje licence -

napominje Ilić.

Do danas je, kako kaže, Ministarstvo finansija imenovalo šest organizatora stručne obuke kod kojih

kandidati mogu da pohađaju stručnu obuku, i osim NUPS, to su Republički zavod za sudska veštačenja u

Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, WMG Advisory iz Beograda i Udruženje procenitelja

Društvo procenitelja Srbije.

Prema novom Zakonu, licencirani procenitelji moraju da se angažuju za procenu obezbeđenja kredita, za

vansudske izvršne postupke, za potrebe stečaja, kao i procenu ili verifikaciju rezultata modela masovne

procene radi upisa tržišne vrednosti nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Ona kaže da će vremenom najverovatnije i za druge svrhe procene klijenti zahtevati da procenitelj ima

licencu, jer su to pokazala iskustva iz drugih zemalja koje imaju sistem licenciranja.

NUPS je za sada jedino akreditovano stručno udruženje koje će kontrolisati rad licenciranih procenitelja, u

skladu sa Zakonom, a trenutno je, prema rečima Danijele Ilić, u Srbiji 60 državno licenciranih procenitelja,

od kojih su 39 članovi njihovog Udruženja.

- Najveći obim procena nekretnina u Srbiji se radi za svrhu obezbeđenja kredita. Nije zanemarljiv broj

procena koji se radi za svrhu vansudskih izvršenja i za svrhu stečajeva. Dosta se rade procene javnih

preduzeća. Međutim, zbog toga što smo malo tržište sa prilično malim brojem novih kredita koje banke

odobravaju, danas može da podmiri oko 100 licenciranih procenitelja - napominje Ilić.

Ona kaže da se u svetu sve više koriste i automatizovane procene koje banke koriste jer su brze i jeftine.

Banke ne mogu koristiti automatizovane procene kod odobravanja kredita, ali mogu ih koristiti kod, kako

kaže, monitoringa kretanja tržišnih vrednosti i u određenih slučajevima za revaluacije.

- Ove automatizovane procene se koriste najviše za procenu stanova. Srbija nije pošteđena ovog trenda, i

zbog činjenice da u Srbiji postoje registri prometovanih cena, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti

firme koja rade automatizovane procene. To bi bila najveća opasnost za licencirane procenitelje - ističe

Danijela Ilić.

Ispit košta 16.000 dinara

Ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj se polaže u Ministarstvu finansija, usmeno, pred komisijom

sastavljenom od članova Stručnog odbora. Datum, vreme i mesto održavanja ispita određuje Stručni odbor

najkasnije 90 dana pre održavanja ispita, a podaci o tome se objavljuju na internet stranici Ministarstva

finansija, najkasnije 60 dana pre datuma održavanja ispita. Ispiti se održavaju prema potrebi, a cena

polaganja ispita za sticanje licence je 16.000 dinara.

Šta kaže istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o rodnoj ravnopravnosti u lokalnim

samoupravama

U Srbiji svega 12 predsednica opština

* Žene su sekretarke skupština ili zamenice sekretara u više od 50 odsto slučajeva * U 55 opština i

gradova broj odbornica je ispod zakonom propisanih vrednosti

Imenovanje Ane Brnabić na mesto prve žene predsednice Vlade Srbije pre nekoliko meseci ocenjeno je kao

veliki korak u borbi žena za bolju poziciju u političkom životu, ali već na drugi pogled situacija nije toliko

sjajna.

Žene su na vodećim pozicijama u svega četiri ministarstva, u preostalih 16 resora ministri su muškarci.

Međutim, slika političkog života u Srbiji još je nepovoljnija na lokalu. Prema analizi koju je uradio

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, a koja je nedavno predstavljena javnosti, od 151 lokalne samouprave

žene su u svega 12 na mestu predsednica opština ili gradonačelnica.

- Kada govorimo o političkom životu na regionalnom i lokalnom nivou, primetićemo veću rodnu

nejednakost, jer je žena u vrhovima lokalnih vlasti izuzetno malo, a na nekim visokim pozicijama, kao što su

gradonačelnice ili predsednice opština, ima ih toliko da ih u dahu možemo nabrojati. Zato je neophodan rad i

podrška lokalnim samoupravama kako bi se u gradskim i opštinskim organima u većoj meri integrisale žene

- kaže za Danas poverenica za za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Najveća rodna neujednačenost jeste, kako kaže, na najvišim i najnižim pozicijama, u opštinama i gradovima,

kao i u mesnim zajednicama i u javnim preduzećima.

Svega 13,2 odsto žena, pokazala je analiza, nalazi se na pozicijama predsednica skupština opština ili

gradova. Žene imaju nešto veću šansu da budu imenovane na pozicijama zamenica predsednika opština ili

gradonačelnica i na tim mestima ih je nešto više od 16 odsto.

- Međutim, kada govorimo o nekim nižim pozicijama kao što su sekretari skupština ili zamenici sekretara,

taj procenat je daleko veći i žene zauzimaju više od 50 odsto tih pozicija. Na mestima odbornica u lokalnim

parlamentima, žene su zastupljene u procentu koji je određen zakonskom kvotom. Uprkos tome, u čak 55

opština i gradova, broj odbornica je ispod zakonom propisanih vrednosti. Možda je najdrastičniji podatak

koji govori o sastavu saveta mesnih zajednica: na osam muškaraca dolazi jedna žena - napominje Janković.

Slična situacija je i u javnim preduzećima gde je na njihovom čelu oko 16 odsto žena, dok je najbolja

situacija u ustanovama obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, gde su žene na rukovodećim

pozicijama u čak 51 odsto slučajeva.

Na pitanje kako uticati na lokalne samouprave da poštuju odredbe zakona Janković kaže da odgovornost

snose i političke partije i njihovi lideri, te da bi bilo dobro kada bi se slika rodne ravnopravnosti na

republičkom prenela i na lokalni nivo.

- Evo izazova za lokalne lidere, a mi ćemo i ubuduće sprovoditi sve zakonom predviđene mere i aktivnosti

kako bi Srbija postala društvo gde bi žene imale jednake šanse da participiraju u političkom životu na svim

nivoima vlasti - ističe Janković.

I ove godine, kako kaže naša sagovornica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio preporuke mera za

ostvarivanje ravnopravnosti svim lokalnim samoupravama u Srbiji kako bi obezbedile uključivanje i

podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog odlučivanja.

Više od 85 odsto, kaže ona, odgovorilo je da u narednom periodu planira mere za unapređenje rodne

ravnopravnosti.

- Optimizma radi, navešću dobre primere, poput Sombora, Surdulice, Lučana, Svrljiga, Pećinaca, Vršca,

Savskog Venca... Oni drugi, neka ostanu za idući put, ako ništa ne urade po ovom pitanju - naglašava

Janković.

Zbog čega je takav odnos žena i muškaraca u političkom životu Janković objašnjava time što je javna sfera

donedavno bila prilično zatvorena za žene.

- U isto vreme, i kad se žena nalazi na nekoj javnoj funkciji, nisu retki slučajevi da se suočava sa različitim

osporavanjima, komentarima, omalovažavanjima. Primera radi, setite se, ne tako davno pojedini mediji su se

bavili izgledom narodnih poslanica, njihovim godinama, suknjama, frizurama, svime osim kompetencijama i

stručnostima i na to sam, kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti, više puta upozoravala - ističe Janković.

Žena u politici je glas svih žena

Osim toga, za ulazak u javni i politički život je, kako kaže, često potrebna hrabrost.

- Treba prevazići brojne prepreke, lične dileme i strahove. Zato je potrebno i da žene koje se već nalaze na

pozicijama, ohrabre druge žene. Na našoj konferenciji povodom Međunarodnog dana tolerancije sam rekla,

ali ću ponoviti i za Vaše čitaoce i čitateljke, jer smatram važnim - da je žena u politici više od predstavnika

vlasti. Ona je ne samo uzor, već i glas svih onih žena koje, slušajući nju, shvataju da imaju šta da kažu -

napominje Brankica Janković.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva

kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove

organa koji je dodelio sredstva.

Osnivanje preduzeća bez papira

Sve preduzetničke radnje i agencije od iduće godine moći će da se registruju elektronski

OD 1. januara iduće godine svi oblici

preduzetničkih radnji i agencija, kao

firme u obliku DOO sa jednim vlasnikom,

moći će da se osnuju i registruju

elektronski, direktno na internet stranici

APR, bez podnošenja ijednog papira.

- Postepeno, osim preduzetnika i

jednočlanih društava sa ograničenom

odgovornošću, za koje je procedura

osnivanja ujedno i najjednostavnija, to će

biti omogućeno i ostalim oblicima

privrednih društava,a potom i udruženjima, zadužbinama, sportskim društvima - najavljeno je u sredu iz

APR na predstavljanju publikacije "Biznis top 2016/2017".

Prema podacima APR, mesečno se, inače, osnuje oko hiljadu privrednih društava sa jednim vlasnikom, i oko

3.000 preduzetničkih radnji. Od Nove godine trebalo bi da zaživi još jedna novina - regionalni privredni

registar.

- Reč je o regionalnom privrednom portalu zapadnog Balkana. Prvo bi se uvezali Centralni registar

Makedonije i Agencija za privredne registre Srbije, a u narednom periodu očekuje se i priključenje

Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Albanije, BiH - istakao je Obradović. - Korisnicima će, putem ovog

regionalnog registra, u početku biti dostupno nekoliko servisa, koji će se vremenom uvećavati.

NAJPROFITABILNIJI

NAFTNA industrija Srbije je prošle godine bila najprofitabilnija kompanija sa neto dobitkom od 16,1

milijardu dinara. Po profitabilnosti je na drugom mestu "Telekom Srbija" a neto dobit je 15,2 milijarde

dinara. Na trećem mestu je "Telenor Srbija" sa dobiti od 8,9 milijardi dinara, a na četvrtom Elektroprivreda

Srbije, čija je neto dobit iznosila 8,8 milijardi dinara, koja je za petinu manja nego godinu ranije.

"Beogradske elektrane" su na petoj poziciji po profitabilnosti, sa neto dobitkom od osam milijardi dinara,

koji je za 2,6 puta veći nego u 2015. godini.

Onlajn kupuje 77 odsto Srba

Građani Srbije u sve većoj meri vide internet kao praktičan kanal za kupovinu, pa 77 odsto njih već

šopinguje onlajn, pokazuje najnovije istraživanje MasterIndex Srbija 2017, studija o finansijskim navikama i

potrebama aktivnih korisnika kartica u zemlji.

Prema rezultatima studije, sprovedene u aprilu 2017, svaki treći kupac u Srbiji plaća onlajn makar jednom

mesečno.

Generalno, muškarci su za nijansu aktivniji onlajn kupci od žena - 51,5 posto u poređenju sa 48,5 procenata,

dok se ispitanici starosti između 45 i 59 godina najčešće opredeljuju za veb prodavnice (29 odsto), navodi se

u saopštenju kompanije Masterkard.

Artikli koji se najčešće kupuju su odeća (54 odsto ispitanika), električni uređaji (30%) i knjige (24%). Ove

godine je dostava hrane takođe dospela na listu (8,0%),

zajedno sa pretplatom na medijske usluge (6,0%) i plaćanjem

onlajn kurseva (6,0%).

Interesantno je to da su građani prepoznali internet kao dobru

zamenu za čekanje u redovima, pošto je 51 posto ispitanika

izjavilo da mesečne komunalne račune plaća onlajn, a to je

značajan skok sa nivoa od 18 procenata iz 2016.

Iako je plaćanje pouzećem i dalje najčešći metod plaćanja,

njegova upotreba je opala sa 47 procenata na 43 posto. Platne

kartice koristi 41 odsto ispitanika, dok su e-banking i m-banking preferirana metoda plaćanja za 29

procenata ispitanika.

Jelena Ristić, direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Masterkard, kaže da

onlajn kupovina nosi sa sobom neprevaziđen nivo komfora i praktičnosti, što je jedan od razloga zašto ona

svake godine postaje sve popularnija.

"MasterIndex Srbija je pokazao da je 70,7 odsto onlajn kupaca uvereno u sigurnost onlajn kupovine, a kada

se uporedi sa prošlogodišnjih 28 odsto kupaca koji su izjavili isto, verujemo da imamo izvrsnu platformu i

motivaciju da nastavimo da pružamo sigurno i pojednostavljeno iskustvo kupovine korisnicima kartica

putem rastuće mreže internet prodavnica kako u zemlji, tako i u inostranstvu", navela je ona.

Spaskovski: Povećava se interesovanje investitora

za RTB

Generalni direktor RTB-a Bor, Blagoje Spaskovski izjavio je danas da ga, kako kaže, raduje što

interesovanje investitora za RTB raste, a to je posledica što se pored veće cene bakra na svetskom tržištu,

povećava i proizvodnja u ovom preduzeću.

Spaskovski je povodom interesovanja Rusa za stratesko partnerstvo sa Srbijom i RTB-om rekao da je RTB

stabilizovao poslovanje nakon požara u Fabrici sumporne kiseline, ali je činjenica da se bez kapitala

potrebnog za dalji razvoj rudarstva, rast proizvodnje i popunu topioničkih kapaciteta, kompanija ne može

izdići na nivo kakav, kaže, zaslužuje Srbija.

"Raduje me što interesovanje za RTB Bor raste. Raste jer se, pored veće cene bakra na svetskom tržištu,

povećava i proizvodnja u RTB-u Bor, a svi potencijalni investitori to prate i znaju", rekao je Spaskovski,

saopšteno je iz RTB.

On objašnjava da iako je država zainteresovana da i učešće RTB-a Bor u bruto društvenom proizvodu

poraste, država nema novca da ulaže u otvaranje novih rudnika i povećanje proizvodnje, a nije ni praksa u

svetu da ona ulaže u rudnike, smatra direktor ovog preduzeća.

"Kapital možemo zato obezbediti samo promenom vlasničke strukture kompanije, pa se takva promena

nameće kao neminovnost", rekao je Spaskovski.

Ruska bakarna kompanija iz Jekaterinburga zainteresovana je za strateško partnertvo sa Srbijom, ulaganjem

u RTB Bor, a pismo o tome su uputili ministarstvima rudarstva i privreda i toj kompaniji, saopšteno je ranije

iz RTB-a.

Pismo o zainteresovanosti je, kako se navodi, uputio predsednik Upravnog odbora Ruske bakarne kompanije

Igor Altuškin, trgovac metalima na globalnom nivou, inače 66. najbogatiji Rus na "Forbsovoj" listi.

Inače, ministar rudarstva Aleksandar Antić potvrdio je ranije interesovanje ove ruske kompanije za saradnju

sa Srbijom i RTB-om.

"Namera im je da, kroz strateško partnerstvo sa Vladom Srbije, investiraju u dalji razvoj rudnika, topionice i

rafinerije RTB-a Bor. Ne navodeći nikakve cifre, u pismu zainteresovanosti ističe se samo želja da Rašn

koper kompani razvije saradnju sa Srbijom.

Očekuju formalizovanje neke vrste partnerstva, pa je pismo zainteresovanosti ujedno i poziv za delegaciju

zvaničnika Vlade Srbije i tehničke stručnjake iz RTB-a da posete proizvodne i građevinske sajtove u

njihovom vlasništvu, jer se, kako navode u pismu, raduju dobijanju predloga s naše strane vezano za dalje

korake. Takođe, žele i da mi bolje razumemo ko su oni i kakav potencijal imaju kao strateški partner

Republike Srbije", rekao je tada Antić.

Ruska bakarna kompanija je treći po veličini proizvođač bakra u Rusiji.

Kompanija je u privatnom vlasništvu i finansiraju je najveće ruske i međunarodne banke.

Poseduje i upravlja dvema topionicama i ima pet rudnika, a godišnje proizvodi 1,4 miliona tona koncentrata

bakra.

Rašn koper kompani" je trenutno u procesu izgradnje jednog od najvećih rudnika bakra u Evropi koji će,

nakon uhodavanja 2019., godišnje prerađivati 28 miliona tona rude i koštaće 1,3 milijarde dolara.

Poređenja radi, u RTB-u Bor se za godinu dana preradi oko 20 miliona tona rude bakra.

Za devet meseci ove godine, Ruska bakarna kompanija je u nove rudnike investirala pola milijarde dolara.

Rusi, kako je istaknuto u pismu zainteresovanosti, pomno prate sve događaje u RTB-u Bor i to više od deset

godina.

Jer, ova kompanija je 2006. godine učestvovala na prvom tenderu za privatizaciju RTB-a Bor u partnerstvu

sa „Amalko grupom".

Od tada se sa velikim interesovanjem gleda na sve što se dešava u RTB-u Bor, a posebno se prati najnoviji

program restrukturiranja koji je inicirala Vlada Srbije, navodi se u saopštenju iz RTB Bora.

Izbor direktora ''Pošte'' po zakonskoj proceduri

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić

izjavio je danas da se izbor direktora ''Pošte Srbije'' odvija u strogo zakonom određenoj proceduri.

On je za RTS rekao da je za njega, kao lidera Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), prihvatljiv svaki

izbor koji odrede nadležni.

Krkobabić je bio direktor ''Pošte Srbije'' od septembra 2012. godine do avgusta 2016. kada je izabran za

ministra.

Za vršioca dužnosti direktora tog javnog preduzeća u septembru 2016. izabrana je Mira Petrović,

funkcionerka PUPS-a, koja je bila savetnik u Pošti. Njoj je mandat istekao 12. septembra ove godine.

Konkurs za izbor direktora ''Pošte Srbije'' objavljen je početkom marta ove godine, a mediji su objavili da se

prijavilo 26 kandidata.

Krkobabić: Zadrugarstvo je juče vaskrslo

Ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić kaže za RTS da

je, u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, zemljoradničkim

zadrugama do sada dodeljeno ukupno 105 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Milan Krkobabić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da su prema podacima APR-a od 11. aprila do sada

formirane 182 zadruge i da je namera da se u 500 sela formira 500 zadruga.

Juče je potpisano osam ugovora za dodelu bespovratnih

sredstava za četiri postojeće i četiri novoosnovane

zemljoradničke zadruge.

Ukupno je, navodi Krkobabić, dodeljeno 105 miliona

dinara, uključujući i četiri zadruge kojima su sredstva

dodeljena ranije.

Kaže da su kriterijumi za dodelu sredstava jednostavni i da su se vodili idejom obnove zadrugarstva.

Ministar ističe da je zadrugarstvo juče vaskrslo, i da je formiranje zadruga prekretnica, koreniti događaj

"koji menja stvari".

Što se tiče nastavka programa, Krkobabić kaže da je sad u toku probni period i da je "pred nama period od

tri godine".

Napominje da građani i stručnjaci sledeće godine očekuju još više novca, i da se on slaže sa tim da sredstva

treba da budu znatno veća, ali da će se videti koliko sredstava bude dozvoljavao budžet Srbije.

Govoreći o nezadovoljstvu radnika "Pošte", i odluci da deo dobiti preduzeća bude podeljen zaposlenima,

Krkobabić objašnjava da to nije trinaesta plata, već da radnici mogu da participiraju u delu dobiti što je

način da se oni stimulišu.

Podseća da je o tome konkretno govorila premijerka Ana Brnabić i da, kada predsednik vlade definiše stav,

nije primereno da bilo ko pojedinačno iznosi stavove.

Poručio je i da penzioneri ne moraju da brinu i da će penzije biti redovne i sigurne.

Što se tiče konkursa za direktora "Pošte", koji je u toku, Krkobabić kaže da se to pitanje rešava i da se izbor

odvija u strogo zakonom određenoj proceduri.

Ističe da je za njega, kao lidera PUPS-a, prihvatljiv svaki izbor koji odrede nadležni.

Brnabić norveškim poslodavcima: Srbija je dobra

za poslovanje

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić koja završava posetu Norveškoj, danas je u Oslu predstavnicima

Konfederacije norveških poslodavaca govorila o ekonomskim reformama i unapređenju uslova za

investiciije, saopštila je Vlada u Beogradu.

"Srbija je dobra destinacija za poslovanje i investiranje", napisala je premijerka na Tviteru.

Na sastanku s predstavnicima Konefedracije norveških poslodavaca predsednik Privredne komore Srbije

Marko Čadež je govorio o izgradnji infrastrukture, prilagođavanju propisa radi poboljšanja uslova

poslovanja, o podsticanju fer konkurencije i pozitivnm ocenama međunarodnih finansijskih institucija o

Srbiji.

Sastanku u Konfederaciji norveških poslodavaca prisustvovala je i Ingeborg Ofsthus, generalna direktorka

"Telenor Srbija" koji je sa dve milijarde evra najveći pojedinačni investitor u Srbiji.

Ofsthus je istakla pozitivna iskustva poslovanja u Srbiji, rekla da su zakonodavne i privredne reforme

doprinele unapređenju poslovne klime i pozvala i druge norveške kompanije da investiraju u Srbiji.

Brnabić je juče razgovarala s direktorkom Konfederacije norveških poslodavaca Kristin Skogen Lund.

Brnabić: Srbija daje aktivan doprinos očuvanju mira i bezbednosti u svetu

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je danas u Oslu predstavnicima Odbora za spoljne poslove i odbranu

norveškog parlamenta da Srbija daje aktivan doprinos očuvanju mira i bezbednosti u svetu i da je

opredeljena za nastavak saradnje sa Norveškom u oblasti odbrane.

"Pored odličnih bilateralnih političkih odnosa, saradnja Srbije i Norveške u oblasti odbrane veoma je

razvijena. Opredeljeni smo za nastavak saradnje u oblasti odbrane, a posebno vojnomedicinske i

vojnoobrazovne", rekla je Ana Brnabić, saopštila je Vlada Srbije.

Kako je navedeno, Norveška je u poslednjih sedam godina značajno podržala reformu sistema odbrane

Srbije, sa više od četiri miliona evra u različitim projektima.

Ana Brnabić je izjavila da Srbija daje aktivan doprinos očuvanju mira i bezbednosti u svetu i da trenutno

344 pripadnika vojske te zemlje učestvuje u šest misija pod mandatom UN i četiri EU misije.

Premijerka je ponovila da je članstvo u EU ključni spoljnopolitički cilj Srbije i didala da su pomoć i podrška

Norveške u sprovođenju reformi izuzetno važni za Srbiju.

Na sastanku sa predstavnicima Odbora za spoljne poslove i odbranu norveškog parlamenta razgovaralo se i

o unapređenju saradnje policija dve zemlje, navedeno je u saopštenju.

Ministarka pravde Srbije: Predlozi ustavnih

amandmana o pravosuđu do kraja godine

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović najavila je danas u Kragujevcu da će do kraja godine sačiniti

predlog ustavnih amandmana o pravosuđu i posalti ih Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

Komentarišući Akcioni plan za Poglavlje 23 u pregovorima Srbije sa EU, ona je novinarima rekla da

predstoji "najkrupniji reformski iskorak koji podrazumeva izmene Ustava u cilju jačanja nezavisnosti

pravosudnih organa".

Kuburović je podsetila da je Ministarstvo pravde u prethodnih pet meseci organizovalo "konsultativni

proces" i javnu raspravu u okviru ćega je održano pet okruglih stolova, i da je taj proces završen pre desetak

dana.

"Kada sumiramo sve ono što je dostavljeno - što u pisanom obliku, što izneto tokom javne rasprave, do kraja

godine će Ministarstvo pravde da izađe sa konkretnim predlozima koji će biti dostavljeni Venecijanskoj

komisiji na mišljenje", rekla je Kuburović.

Ona je najavila da će potom biti otvorena javna rasprava u Srbiji da bi zainteresovani mogli da iznesu svoja

mišljenja o amandmanima.

"Sledeće nedelje dolazi ekspert iz Venecijanske komisije koji će se sresti sa predstavnicima ministarstva,

sudija i tužilaca. Uvereni smo da je njegova pomoć važna prilikom predlaganja amandmana, s obzirom da

bez pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije Ministarstvo ne može ni da uputi predlog Skupštini na

razmatranje", rekla je Nela Kuburović.

Ministarka je podsetila da 1. marta iduće godine počinje primena novog zakona o nadležnosti državnih

organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i najavila fomiranje posebnih odeljenja u

višim tužilaštvima i višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, pre svega za borbu protiv

korupcije, što je jedan od prioriteta Vlade Srbije.

Suđenja u Srbiji traju i po deceniju

Malo više od 140.000 predmeta starijih od 10 godina i dalje čeka da dođe na red u osnovnim, višim,

apelacionim, privrednim i upravnim sudovima i u Vrhovnom kasacionim sudu, pokazala je najnovija analiza

VKS, pišu Novosti.

Statistika Vrhovnog kasacionog suda pokazuje i da su sudije u protekle tri i po godine rešile oko dva miliona

starih predmeta.

Najveći broj rešen je prošle godine, kada su javni izvršitelji preuzeli veliki broj izvršenja koja su decenijama

stajala u fiokama.

Prioritet u radu sudova je efikasnost u postupanju kroz ubrzavanje sudskih postupaka i smanjenja broja

starih predmeta, rekao je za Novosti predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević.

Mladi u Srbiji zadovoljni životom

Njih 38 odsto priznaje da ne voli školu, a većina razgovara sa majkom o problemima, kažu rezultati

istraživanja o zdravlju dece, koje je sproveo Institut „Dr Milan Jovanović Batut”

Deca iz Srbije srećnija su od vršnjaka iz regiona, jedan je od zaključaka istraživanja koje je u drugom

polugodištu prošle školske godine sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Gotovo 80

odsto (79,7 odsto) učenika petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole zadovoljno je

svojim životom, a dr Žofija Pustai, šefica kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu,

iznenađena je procentom naše dece koja su izrazila zadovoljstvo sopstvenim životom.

– To je veoma visok procenat, pogotovo u odnosu na zemlje regiona – izjavila je Žofija Pustai na

konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati pilot-istraživanja u vezi sa zdravljem dece, koje je

sprovedeno među 3.267 učenika petog, sedmog i prvog razreda srednje škole iz 86 obrazovnih ustanova.

Dve trećine ispitanih učenika ocenilo je svoje zdravlje kao odlično, ali je isto toliko njih navelo da su imali

određene zdravstvene tegobe barem jednom nedeljno. Na tegobe se žalilo čak 87 devojčica i znatno manje

dečaka (48 odsto). Svako peto dete, prema ovim podacima, žalilo se jednom nedeljno na nervozu i

razdražljivost.

Gotovo tri četvrtine učenika (73 odsto) izjavilo je da može otvoreno da komunicira sa ocem o problemima

koji ih muče, dok više od 86 odsto njih o svojim problemima razgovara sa majkom. Većina njih (70 odsto)

smatra da može da računa na prijatelje kada imaju problem.

Kada je u pitanju škola, veliki broj đaka, 38 odsto, izjavio je da ne voli školu, a pozitivnije mišljenje o školi

imaju devojčice. Za gotovo isti broj njih školske obaveze predstavljaju najveće opterećenje, i to najviše u

prvom razredu srednje škole.

Ipak, ovo istraživanje je pokazalo da više od polovine naše dece (54 odsto) i dalje veruje svojim

nastavnicima, a 75 odsto njih smatra da ih nastavnici prihvataju onakvima kakvi jesu.

Rizično ponašanje javlja se u sve mlađem uzrastu, i to u svim zemljama koje učestvuju u ovom istraživanju.

Skoro svaki treći učenik (31 odsto) prvog razreda srednje škole bar jednom je zapalio cigaretu, i to prvi put u

15. godini. Gotovo polovina učenika (46 odsto) probala je alkohol, a četvrtina njih se opila barem bar

jednom u životu. Marihuanu je probalo 12,5 odsto učenika prvog razreda srednje škole, dok je dva procenta

njih izjavilo da svakodnevno konzumira marihuanu.

Oko 23 odsto najmlađih srednjoškolaca imalo je seksualne odnose, a među njima je znatno veći broj dečaka

(36 odsto) nego devojčica (8 odsto). Skoro polovina ispitanika izjavila je da su prvo seksualno iskustvo

imali sa 15 godina.

Ovaj pilot-projekat sproveden je uz podršku ministarstava zdravlja i prosvete, a Meho Mahmutović, državni

sekretar Ministarstva zdravlja, naglasio je na konferenciji da su ovi rezultati važni da bismo preventivno

delovali.

– Ovaj pilot-projekat pomoći će nam da sagledamo trenutno stanje i da pokušamo što više da promovišemo

zdrave stilove. Upravo u petom i sedmom razredu osnovne i prvom razredu srednje škole deca usvajaju

razne nezdrave stilove života, koji mogu biti veoma opasni. Baš zbog toga smo ispitivali ovaj uzrast –

naglasio je Mahmutović.

Podaci o navikama u ishrani naše dece poprilično su alarmantni. Svakog dana voće jede samo petina đaka

(19 odsto), dok nešto više njih (24 odsto) svakodnevno jede povrće. S druge strane, 43 odsto đaka redovno

konzumira slatkiše, a 24 odsto njih to čini više puta dnevno.

Naviku da doručkuje tokom radne nedelje ima 54 odsto đaka, a tokom vikenda 84 odsto njih. Učenici petog

razreda najčešće doručkuju i večeraju sa roditeljima, dok srednjoškolci to mnogo ređe čine.

Stručnjake nije začudio podatak da je svaki četvrti učenik sedmog razreda prekomerno uhranjen. Gojaznost

se češće javlja kod dečaka, iako se oni mnogo više bave sportom u svim uzrastima.

Čak 11 odsto ispitane dece nikad ne vežba mimo nastave, a u prvom razredu srednje škole fizički je aktivno

samo oko šest odsto devojčica.

U Srbiji gotovo 40 odsto dece provodi više od dva sata dnevno gledajući televiziju, jutjub kanale ili filmove

i serije na internetu.

Dr Verica Jovanović, direktor Instituta „Batut”, objasnila je da se kroz ovaj pilot-projekat Srbija priključila

međunarodnoj mreži od 44 zemlje koje ovo istraživanje sprovode svake četiri godine, u skladu sa

metodologijom SZO. Planirano je da se istraživanje sprovede na proleće, kao i u ostalim zemljama, a

dobijeni podaci biće upoređeni i korišćeni za planiranje preventivnih aktivnosti.

Svaki peti učenik žrtva vršnjačkog nasilja

Istraživanje Instituta „Batut” pokazalo je da je čak 17 odsto učenika u školama bilo žrtva vršnjačkog nasilja,

jednom ili više puta. S druge strane 15 odsto njih priznalo je da su zlostavljali drugog učenika, pokazala su

najnovija istraživanja.

Dr Jelena Gudelj Rakić, glavni istraživač na ovom projektu, naglasila je na konferenciji za novinare da je

svim đacima detaljno objašnjeno da vršnjačko nasilje podrazumeva činjenje onoga što drugima ne prija.

Ona je dodala da je svaki deseti učenik bio izložen nekoj vrsti digitalnog nasilja, a 12 odsto njih izjavilo je

da su njihove neprikladne fotografije objavljene na internetu mimo njihove dozvole.

Biljana Lajović, šef Tima za prevenciju nasilja, izjavila je da ne može da kaže da je poražavajući podatak da

je 15 odsto dece učestvovalo u vršnjačkom nasilju.

– Da bih govorila o tome, situacija mora da bude sagledana u potpunosti. Da li su ta deca shvatila da su

uradila nešto ružno i osetila stid ili su rekla „Uradio sam to, pa šta!”– izjavila je Biljana Lajović na

konferenciji za novinare.