Stevan RaikoviRoen 1928. Godine u Neresincu, sudirao knjievnost
na filozofskom fakultetu u Beogradu, bio lan SANU. Prvu pesmu
objavio 1945., a prvu knjigu 1950.ZBIRKE: 1952. Pesme Tiine 1955.
Balada o predveerju ; Kasno leto 1963. Kamena uspavanka ; Tisa ;
Prolazi rekom laa ; Stihovi 1971. Zapisi o crnom Vladimiru Pisao je
i knjige za decu, eseje i prepeve. OPTE KARAKTERISTIKE: Teko je
podvesti Raikovievu poeziju u okvire prihvaeni h klasivfikacija. On
u svom stvaralatvu sadri spoj klasinog i modernog. Po oseanju za
prirodu i detalje u njoj, ona pripada vremenu koje je uveliko
prolo. Motivi prirode su esto prisutni u poeziji S. Raikovia:
ritovi, ptice, trave, zatajeni pramenovi leta, sunrak zime. To su
motivi koji retko inspitriu savremene pesnike. Njegov odnos prema
prirodi nije idilian., Motivi prirode se pojavljuju kao sredstva
umetnikog oblikovanja atmosfere tragine usamljenosti i
beznadenosti. Motivi ljubavi i prijateljstvane privlae njegovu
panju. Lik ene tek promakne u ponekom stihu , neupadljivo, a lik
jedinog prijatelja kome se S. Raikovi obraa je spomenik od bronze
jednom pesniku koga vie nema- Branku Miljkoviu u pesmi Zapis.STIH:
Raikovi veoma esto posee za nekim pesnikim obicima kojima se
moderni pesnici retko slue. Posee za klasinim, isto i strogo
izvedenim ritmom u razmerama, karakteristinim za poeziju starijih
vremena. Meutim on se sigurno kree i u oblasti sobodnog stiha,
dobro se koristi i izlomljenom, sloenom melodijskom linijom
pesnitva modernog doba. Raikovi je bio poznat po tome jer je
koristio SONETNI OBLIK za pisanje pesama. Razlog priklanjanja
tradicionalnim oblicim ne treba traiti u tadanjim pesnikim
intencijama (nadrealisti i tradicionalisti- tradicionalisti su se
vraali sonetu, evropskim simbolistima, Bodleru i Duiu i Rakiu) ni u
zahtevima vremena ve u samom Raikoviu. Njegove rei su da : Ruku na
srce, mislim da je brojka od 14 stihova i koliina rei koja moe da
stane u njih, u stvari sasvim mogua i prava mera da se nasluti,
naznai i izrazi, pa i do kraja iscrta svako oseanje iluzija, slika,
misao u oveku. Najvei korpus njegovih soneta izdat je u zbirci
Kamena uspavanka , a u to vreme on ba i prevodi ekspirove sonete
1964. Postoje jasne slinosti u motivima, izrazima i slikama sa
ekspirovim sonetima. Postoji dakle jasan uticaj ekspira, a i sami
njegovi prepevi ekspirovih soneta trpe uticaj njegovih. Imamo
uzrono-posledine veze u dva smera. To se ne bi moglo rei za kasnije
njegove prepeve Petrarkinih soneta (1974.), u to vreme Raikovi pie
samo sporadino sonete. Iako se sastoji iz 4 dela (dva katrena i dve
tercine) sonetni oblik u globalu sadri dva dela. Postoji podela
na:1) Italijansko- francuski koji se sastoji od teze u vidu
alegorije najee i razreenja, odnosno objanjenja te alegorijske
slike. Teza je sadrana u prva dva katrena, a reenje u druge dve
tercine. Italijanski ima klasian oblij 2x4 + 2x3.2) Elizabetanski
(ekspirovski) ima oblik 3x4 + 1x2 tako da razreenje dolazi samo u
poslednja dva stiha. Kod Raikovia prevladava kompozicioni model
ekspirovih soneta. ak u njegovoj zbirci Stihovi koja je pisana
1964. God. U distisima, od 30 pesama 5 prepoznajemo kao ekspirovske
sonete jer imaju 14 stihova(7x2) i u poslednja dva je obino dato
razreenje. To je takozvani pseudosonet, on nema spoljni oblik
soneta (samo 14 stihova) ili je po siejnoj strukturi i dvodelnosti
pandan tzv. pravom sonetu. Od klasinog modela soneta on odstupa jo
na jedan nain gde zadrava grafiki spoljnu formu soneta (2x4+2x3),
ali ini inverziju na planu dvodelnosti. Umesto da alegorijsku sliku
da u katrenima, on koristi realistiki postupak, a u tercinama se
okree alegoriji. To se vidi u pesmi NITI , nema vie ljudi ve se u
tercinama sav znaenjski potencijal prenosi na niti i vetar,
oduizimajui slici svaku vezu sa realistikim kontekstom. Ovo nije
pesnikova nedoslednost, nije smrt osnovni motiv ve je to ivot,
njegov smisao, i jedina uteha u pesimistinoj predstavi oveka. A ta
uteha jeste mogunost da se nesigurnim, tek privremenim bivanjem,
uprkos stalnoj izloenosti smrti, bude veza izmeu dva ponora, dve
take, dve nigdine. Trojica pesnika 50-ih godina trude se da obnove
sonet: Raikovi, lali i Miljkovi. Za razliku od Lalia i Miljkovia
koji koriste duge stihove 11-16, Raikovi koristi kratke, ak i one
najkrae (etverac), i sklon je eksperimentu i na leksikom i na
sintaksikom planu. U Nitima mu se smenjuju etverci, osmerci i
dvamnaesterci, onda u drugim pesmama kri zabranu opkoraenja izmeu
strofa. Njegovi soneti su prepuni metriko-ritmike neregularnosti.
Kamena uspavanka je primer naruavanja izometrinosti (stihovi su
istog metra, isti broj stopa imaju) i cezure.ZVUKOVNI ASPEKT I
OKSIMORON. Naslov njegove knjige Pesme tiine sadri pesnikov
program- suprotstavljanje glasnoj poeziji koja je vladajua bila u
prvim posleratnim godinama. Pored toga sadri i oksimoron jer se
pesma naglas izgovara i ne moe da bude pesma tiine, pa ak i kad je
samo napisana ona se mentalno uje. Spoj nespojivih stvari je
najpoznatija definicija oksimorona, pesnici stvaraju nevidljive
mostove izmeu nespojivih stvari, a cilj tog spajanja je da se
ovekov svet se predstavlja, uprkos svim suprotnostima, vie kao svet
izvesnog sklada, a manje haosa. Oksimoronskim iskazima on
prisiljava itaoca (to je bitna razlika od ispovedne poezije) da joj
prie iznutra i otkrije njeno ustrojstvo. Antitetine figure
(oksimoron, antiteza, paradoks) imaju poreklo u univerzalnim
semantikim binarnim opozicijama karakteristinim za mitski jezik i
miljenje. Po nekim biblijskim tumaenjima svet pre poinjenog greha i
ovekovog pada nije imao binarne oposicije tako da oksimoron kod
Raikovia nije samo antitetikog ve i sintetikog tipa.SIMBOLIKA
KAMENA see u daleku prolost. U judeo-hrianskoj tradiciji su na
kamenu bile ispsane boje zapovesti, a apostol Petar je od
petrus=kamen. Npr u stihu moda se i sneg taj kao ovek smeje ukazuje
na bitnu razliku izmeu Pope i Raikovia. Raikovi ne samo da
prepoznaje antropomorfne crte u kamenu i prirodi nego se i sam osea
kao deo prirode, lirsko ja tei da se poistoveti sa prirodom. Stih o
reci koja e moda da se produi u meni svedoi o bliskosti ranog
Raikovia sa sumatraizmom Crnjanskog. Pesnik eli da se to vie
priblii neorganskom svetu i eli da ga razume ba zatio jer je taj
svet toliko razliit od ovekovog. Skamenjivanje u Kamenoj uspavanki
nije prelazak u nepostojanje, ve u neki drugi ivot koji nije
paralelan sa ovekovim, ve ukrten
BALADA O PREDVEERJU (1955)Raikovi je sebe smatrao naslednikom
pesnika slovenskog pevanja, koristi i slobodan i vezan stih,
baladian je- naglaena narativnost pesama, dui slobodan stih.U
jednoj ulici Poetske slike podseaju na deskriptivnu minijaturu sa
mini scenom u osnovi (ovek koji izlazi iz svog dvorita na ulicu).
Usmerenost ka predmetnom i realnom svetu. Realne slike se esto
razvijaju i prerastaju u imaginarno jer se gubi granica izmeu
konkretnog i onog to se deava u umu glavnog jumnaka ( ovek
svakodnevno izlazi na vrata iz svog dvorita, ali u umu lirskog
subjekta koji to posmatra opaanje se transformie / / .)Balkon
lirski govor u treem licu, perspektiva oveka sa balkona- nizanje
slika koje se reaju pred oima posmatraa sa balkona. Slike se polako
odaljavaju od mimetikog principa jer se vienje tog oveka ispunjava
njegovim linim asocijacijama, seanjima, vezama sa nekim drugim
nevidljivim stvarima.Njegova glava postaje mala za sve te stvari /
a njegova samoa postaje velika za njega u njoj Jedna od asocijacija
je i Ikar- mitska asocijacija, simbol elje da se uini neto nemogue.
iri ruke i hteo bi da objasni zagonetku koja je iz dubine vremena
postavljena, ali se predomisli , seti se Ikara. Zadnji stihovi:
Hteo bi nekome rei da kae/ali ih pesnici jo nisu izmislili- govorwe
o neizrecivosti unutranjeg stanja, nemogunosti iskazivanja onog to
se javlja u svesti. Pesnik je tu vien kao tvorac novih rei kojima
se iskazuju nova vienja.ovek sa kiobranom Kruna struktura scene:
poinje slikom oveka koji prolazi ispod prozora kolektivnog lirskog
subjekta, a zatim se vraa i odlazi u svoju kuu. Prelazi se na
perspektivu onoga to ovek sa kiobranom, lirski junak, vidi.
Otvaranje horizonta, pejzaa pred njim, se preslikava kao otvaranje
seanja na bivi ivot. Slika neba u mozaiku od oblaka i slika
horizonta kao nara koji se rasprskava- takav mozaik je i slika
njegovog nekadanjeg ivota. On se prisea obala Eufrata, beduina,
pucnja koji pravi ruu krvi u leima (bio ranjen). Obrt nastaje
prilikom ovekovog povratka jer saznajemo da je on izmiljao tu
istoriju, a da je ceo ivot proveo iza zidova svoje kue. Nigde nije
putovao. Da bismo to saznali lirski subjekt se slui perspektivom
tuih glasova- ljudi se osmehuju jer je ovek opet izmilajo svoju
istoriju. Slika neba na kom na kraju nema ni jednog oblaka pojaava
taj utisak fiktivnosti njegove prolosti.Motiv tise je snano
prisutan u njegovoj poeziji i javlja se kroz itav period njegovog
stvaranja. Imamo taj period solipsistikog stvaranja i period
polakog vraanja u stvarnost (1956. okret ka biografskom pevanju,
zbirka Kasno leto, upliv stvarnosti u svet fikcije, u njegov
poetski izraz). Pesma Tisa I predhodi pesmi Tisa II iz zbirke
Balada o predveerju, nju zapoinje povratkom lirskog subjekta
matinoj reci, pitanje je sad odakle se lirsko Ja vraa, a vraa se iz
te imaginacije u stvarnopst. To je dua pesma u slobodnom stihu,
dijaloki konstruisana, a dijalog vodi lirski subjekat sa samim
sobom, obraa se u II licu. Motiv detinjsatva, povratka u prostor u
kome je nekada boravio. Detinjsvo mu je jedna od opsesivnih tema
kao i tajna rei. Tisa je simbol detinjstva u koje se lirski
subjekat iz perspektive zrelosti ne moe vratiti. Tisa II se
nastavlja na pesmu Tisa . Lirski subjekt koji je zapravo
razotkriveni pesnik S. Raikovi i on tu iznosi svoj stav prema
pesnitvu. Govori o smiljanju pesme o Tisi, kako bi trebalo
napraviti pesmu o Tisi,ali Tisa je istinska u mome ivotu/ i njoj ne
mogu dodati rei koje se za pesme/ imiljaju. To je tisa detinjstva i
ona vie nee da tee kroz pesmu jer ve tee kroz njegov ivot.
Uspavanka za koljku Ova pesma spaja neke od najeih motiva u
Raikovievom pesnitvu: tiina, san, kamen. Tiina je kod njega jedna
od najeih rei, ona se javlja kao pedhodnica nastanku pesme i kao
stanje nakon itanja pesme. Ona je belina papira prilikom beleenja,
osnovno stanje u lirskom subjektu pesme. U ovoj pesmi i grafiki
izgled pesme upuuje na tiinu jer preovladava belina papira, rei
isezavaju(spa- / vaj na kraju). Traganje za neizmiljenom rei vodi
lirskog subjekta ka prirodi- ka oslukivanjugovora kamenam reka i
stenja. Kroz celu pesmu se imperativni oblik ponavlja spavaj ,
kombinuje se sa dugim i kratkim stihovima i na taj nain pesmi se
namee izlomljena melodijska linija. koljka je potonulo zrno tiine,
spava snom belim od kamena i zvuka, na uzglavlju belutka koji je
materijalizacija tiine , simbol je venosti i pamenja. Pesnik na
kraju neizostavno postaje deo prirode,neprimetan kao i tiina sama
no je spavaj, dan je spavaj, ja sam spavaj.
KAMENA USPAVANKA (1963.)Zbirka od 50 soneta. Dominiraju motivi:
tiine, kamena, praznine pesme, prirode. Priroda je podloga za
izraavanje intimnih raspoloenja oveka koga ugroava urbana sredina.
Priroda je utoite, blaenstvo, ponovo otkriveni predeo detinjstva.
Slikama prirode pesnik izraava i svoj nemir. Simboli uzeti iz
prirode su: DRVO- simbol mira i tiine; zanosa i sztrasti; skriveni
glas prirode. Stari hrast (grub i hrapav)- metafora oajanja i
smrti.REKA- nezaustavljivost vremena. KAMEN simbol utanja i
nepokretnostiPESMA- sredstvo zbliavanja sa svetomOva zbirka je
najcelovitije Raikovievo delo. U naslovu se javljaju dva centralna
simbola: kamen i uspavanka= priroda i samoai i tiina. Uspavanka je
budan san, trenutak kada nastaje pesma. Pesme ove zbirke su ovekov
vapaj za sreom, mitom, lepotom i dijalog sa vremenom.Oprosti kamenu
to uti- Kamen svojim mirom, samoom i utanjem simbolizuje pesnika
koji udi za ivotom. Pesma je u formi obraanja (itaocu). On trai od
itaoca da oprosti i ptici i senci to ga prati i vetru i reci to
umno promie (zapravo svemu to postoji)Kamena uspavanka- Pesma je
lirska slika tiine. Kamen- simbol utanja, samoe, nepokreta; kamena
uspavanka = san, budan san.Pesnik poziva u kamenu uspavanku, u
budan san, u osamu i tiinu. Poziva prirodu- ptice biljke, ive i
sutra ubijene i crne vode i mostove da se uspavaju, zaustave,
okamene. Dominiraju motivi sa negativnm znaenjem: usta u seni,
zakrvavljeni, sutra ubijeni, crne vode, neveni tuni i umoreni. Zo
je slika sumorne budunosti oveanstva- apokaliptina slika crne vode
i crni mostovi nad pazno izvijeni. Ptica u poslednjoj strofi soneta
je znak ivota, kao nada i vera, pozvana da se ipak skameni. FORMA:
tradicionalni oblik soneta(2x4+2x3), ali rima nije uobiajema za
sonet ve nagomilana: 13 stihova se zavrava sa -eni, jedino se
pretposlednji stih zavrava sa -ime = ime pesnika. To nije sluajno
jer se obraa ptici i nudi joj spas mom liku se okreni/ izgovori
tiho ovo ime.U zimski sumrak Poinje nizom pitanja ime se
dramatizuje stanje lirskog subjekta. Glavno pitanje je kuda pobei.
Bekstvo se varira u horizontali i vertikali vremena i prostora (
kuda pobei sa ovog dna?/visoko negde? Jo dublje? ili kuda pobei u
ovaj as). Postupak metaforizacije, preslikavanja i povezivanja
konkretnog i apstraktnog: evo ve teke ruke sna/ pribijaju te kocem
za tle. San se prvo materijalizuje kroz sliku svojih tekih ruku, a
zatim se san koji obino znai slobodu u odvajanje od zemaljskih
prostora, imenuje kao neko ko lirskog subjekta pribija kocem za
tlo. Time se posebno naglaava bezizlaznost situacije. Nakon potonua
u tupi san- ime se nagovetava nemogunost ponovnog buenja, dolazi
slika srca koje uka kao suvi list- gde se srce, kao neto ivo i
dinamino povezuje sa umrlim, suvim listom.Na rastanku Odnos lirskog
subjekta, tj. pesnika prema prirodi i urbanom svetu. Priroda je
viena kao lek i sklonite. Pesnik se rastaje od prirode i odlazi u
grad koji je prikazan kao nemi doek gvoa, zida, stakla bela, kao
bleda zamka nade, ljubav, slamka slave. Lirski subjekt je u
neprestanom kretanju od jednog do drugog prostora. Povratak prirodi
kad se opet trujno oko smrai/ na porugu svetu u trave u lei dakle
ne interesuje ga kako e svet reagovati na njegov gest, svejedno mu
je da li e lei kukaviki, ivinski ili psei. Umorna pesma Pesma je na
kraju ciklusa i svedoi o kraju pevanja, jer je pesma neshvaena i
neprihvaena od sveta (Pesme/ iskazane iz grla da ih uje / Veliko
uvo sveta- evo natrag huje). Pesma nema mo da preobrazi svet, ona
ne lei nikog, a svog tvorca truje. Pesnik je ostao sam i prazan kao
drvo sa obranim plodom, da mu vrane kljuju mozak. Nema volje da se
makne sa mesta, pribliava mu se praznina, smrt i utnja e uskoro da
rimuje ovu pesmu kojoj se obraa na kraju i trai da se suzdri jo
malo.
5
