Zeharija Si~in

STEPENICEKA NEBU

Prevod: Tatjana Milosavljevi}

Stylos, 2008

SADR@AJ

I U potrazi za Rajem . . . . . . . . . . . . . . 7

II Besmrtni preci . . . . . . . . . . . . . . . . 24

III Faraonovo putovanje u zagrobni `ivot . . . . 40

IV Stepenice ka nebu . . . . . . . . . . . . . . 53

V Bogovi koji su do{li na planetu Zemlju. . . . 74

VI U danima pre Potopa . . . . . . . . . . . . 102

VII Gilgame{: kralj koji je odbio da umre . . . . 123

VIII Leta~i kroz oblake . . . . . . . . . . . . . 150

IX Mesto za sletanje . . . . . . . . . . . . . . 174

X Tilmun: zemlja raketnih brodova . . . . . . 195

XI Neuhvatljiva planina . . . . . . . . . . . . 214

XII Piramide bogova i kraljeva . . . . . . . . . 235

XIII Falsifikovanje faraonovog imena . . . . . . 260

XIV Sfinga, zagledana u daljinu . . . . . . . . . 290

I

U POTRAZI ZA RAJEM

Nekada davno – ka`u drevni zapisi – besmrtnost je ~ove~anstvu bila na do-hvat ruke.

Bilo je to zlatno doba, kad je ^ovek `iveo sa svojim Stvoriteljem u Eden-skom vrtu – ^ovek se starao o predivnom vo}njaku, a Bog u`ivao u {etnjamapo popodnevnom povetarcu. „I u~ini Gospod Bog, te niko{e iz zemlje svako-jaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od `ivota usred vrta i drvood znanja dobra i zla. A voda tecija{e iz Edema natapaju}i vrt, i odande se di-jelja{e u ~etiri rijeke. Jednoj je ime Fi{on… A drugoj je rijeci ime Geon… Atre}oj je rijeci ime Tigar… A ~etvrta je rijeka Eufrat.”

Adamu i Evi bilo je dozvoljeno da jedu plodove sveg drve}a – sem plo-dova Drveta znanja dobra i zla. Ali kad su to ipak uradili (na nagovor Zmije)– Gospod Bog zabrinuo se zbog besmrtnosti:

I re~e Gospod Bog:eto, ~ovjek posta kao jedan od nasznaju}i {to je dobro {to li zlo;ali sada da ne pru`i ruke svojei uzbere i s drveta od `ivota,i okusi, te do vijeka `ivi!

I Gospod Bogizagna ga iz vrta Edemskoga…I izagnav ~ovjeka postavi predvrtom Edemskim heruvima,

7

s plamenijem ma~em, koji se vija{e i tamo i amo,s plamenijem ma~em, koji se vija{e i tamo i amo,da ~uva put ka drvetu od `ivota.1

Tako je ^ovek izba~en s mesta na kojem mu je besmrtnost bila na dohvatruke. Iako li{en nje, nije prestao da je se se}a, da `udi za njom, da poku{avada je dosegne.

Jo{ od tog izgona iz Raja, heroji su i{li do Kraja zemlje u potrazi za be-smrtno{}u; odabranoj nekolicini dato je na trenutak da je ugledaju; a prostsvet tvrdi da je slu~ajno nabasao na nju. Kroz vekove, potraga za Rajem bilaje u domenu pojedinaca; ali polovinom drugog milenijuma, lansirana je kaonacionalni poduhvat mo}nih kraljevstava.

Novi svet je otkriven – tako nas barem navode da poverujemo – kad su seistra`iva~i otisnuli u potragu za novim pomorskim putem do Indije i njenogbogatstva. Ta~no – ali ne sasvim; jer ono {to su Ferdinand i Izabela, {panskikralj i kraljica, najvi{e `eleli, bilo je pronala`enje Izvora ve~ite mladosti: ~a-robnog izvora ~ije vode donose ve~nu mladost, jer teku s izvora koji se nalaziu Raju.

^im su Kolumbo i njegovi ljudi kro~ili na ono za {ta su mislili da su ostr-va koja pripadaju Indiji („Zapadnoindijska ostrva”), istra`ivanje novih teri-torija kombinovali su s potragom za legendarnim izvorom ~ije su vode „~ini-le ljude ponovo mladim”. [panci su zarobljene „Indijance” ispitivali, pa ~aki mu~ili, ne bi li im ovi otkrili tajnu lokaciju izvora.

^ovek koji se isticao u sprovo|enju takvih istraga, bio je Huan Ponse deLeon, profesionalni vojnik i pustolov, koji se uzdigao do visokog polo`ajaguvernera jednog dela ostrva Hispaniola, danas zvanog Haiti, i Portorika.Godine 1511, prisustvovao je ispitivanju nekoliko zarobljenih Indijanaca.Opisuju}i svoje ostrvo, govorili su o biserima i drugom bogatstvu. Tako|esu veli~ali ~udesna svojstva vode. Postoji izvor, rekli su, s kojeg je pio ostr-vljanin „pritisnut te{kim bremenom starosti”. Kao rezultat, on se „ku}i vratiopun mu`evne snage i obavljao je sve du`nosti mu{karca, ponovo se o`enio iza~eo decu.”

Slu{aju}i s rastu}im uzbu|enjem, Ponse de Leon – i sam ~ovek u godina-ma – bio je ube|en da Indijanci opisuju ~udesni izvor vode koja podmla|uje.Dodatna pri~a o starcu koji je pio iz njega i povratio mu`evnu snagu i takopostao ponovo kadar da obavlja „sve du`nosti mu{karca”, pa se ~ak o`eniomladom `enom koja mu je rodila decu – bio je presudni aspekt njihove pri~e.Jer, {panski dvor, i dvorove {irom Evrope, krasile su brojne slike velikihumetnika, na kojima je, u ljubavnim scenama ili seksualnim alegorijama,obavezan detalj bio i izvor (fontana). Mo`da naj~uvenija me|u takvim slika-

8

Stepenice ka nebu

1 Postanje, 3:22, 23, 24; ovaj i svi ostali citati iz Starog zaveta preneseni su iz prevoda \ure Dani~i}a.(Prim. prev.)

ma, Ticijanova Sveta i profana ljubav, nastala je otprilike u vreme kad su[panci istra`ivali Zapadnoindijska ostrva. Kao {to su svi dobro znali, fontanana slici nagove{tavala je vrhunsko vo|enje ljubavi: fontana ~ije vode omogu-}avaju obavljanje „svih du`nosti mu{karca” kroz ve~itu mladost.

Delove izve{taja Ponse de Leona kralju Ferdinandu mo`emo na}i u bele-{kama koje je vodio zvani~ni dvorski istori~ar, Pedro Martir de Angleria. Ka-ko se navodi u njegovom Decade de Orbe Novo (Decenije Novog sveta), Indi-janci koji su dolazili s ostrvlja Likahos ili Bahami otkrili su da „postoji ostr-vo… na kome se nalazi izvor teku}e vode s ~udesnim svojstvom i da od vodekoja se s njega pije, mo`da uz izvesne promene u ishrani, starci ponovo posta-ju mladi”. U mogim istra`ivanjima, kao {to je Izvor ve~ne mladosti Ponse deLeona: istorija geografskog mita (Ponce de Leon’s Fountain of Youth: Hi-story of a Geographical Myth), tvrdi se da je „Izvor ve~ne mladosti bio najpo-pularniji i najkarakteristi~niji izraz emocija i o~ekivanja koji su podsticali osva-ja~e Novog sveta”. [panski kralj Ferdinand nesumnjivo je bio jedan od onih ko-je je gonio taj podsticaj, jer je nestrpljivo o~ekivao odlu~uju}u vest.

Stoga, kad je najzad stigao glas od Ponse de Leona, Ferdinand nije gubiovreme. Odmah je dao Ponse de Leonu Patentno pravo na otkri}e (datirano23. februara 1512.) i odobrio ekspediciju koja }e istra`ivati severno od ostr-va Hispaniola. Admiralitet je dobio nalog da pomogne Ponse de Leonu i sta-vi mu na raspolaganje najbolje brodove i pomorce, kako bi {to pre prona{li toostrvo „Beinini” (Bimini). Kralj je i strogo zahtevao: „^im stignete do ostrvai saznate {ta se na njemu nalazi, posla}ete mi izve{taj o tome.”

U martu 1513, Ponse de Leon je isplovio prema severu, u potragu za ostr-vom Bimini. U javnosti je ekspedicija opravdana potragom za „zlatom i osta-lim metalima”; istinski cilj bio je pronala`enje Izvora ve~ite mladosti. Mornarisu to vrlo brzo shvatili. Ne na jednom ve} na stotinama Bahamskih ostrva, gru-pama koje su se iskrcavale nalagano je da tra`e, ne zlato, nego nekakav neobi-~an izvor. Ku{ali su i pili vodu svakog potoka i re~ice na koje su nailazili – alibez ikakvog vidljivog dejstva. Na Uskr{nju nedelju – koju [panci zovu Pascade Flores – ugledali su duga~ku liniju obale. Ponse de Leon nazvao je „ostrvo”Florida. Plove}i du` obale i stalno se iskrcavaju}i, on i njegovi ljudi pretra`i-vali su {ume nalik d`unglama i probali vodu s bezbroj izvora. Me|utim, nije-dan od njih nije pokazao nikakvo ~udotvorno dejstvo.

Neuspeh misije, kako izgleda, nije uticao na uverenje da se Izvor nesum-njivo nalazi negde na tim prostorima: trebalo ga je samo prona}i. Ispitano jejo{ Indijanaca. Neki od njih izgledali su neobi~no mladoliko za godine kojesu tvrdili da imaju. Ostali su ponavljali legende koje su potvr|ivale postoja-nje Izvora. Jedna takva legenda (onako kako je prepri~ana u Mitovima o Po-stanju primitivne Amerike (Creation Myths of Primitive America), D`. Kerti-na), ka`e: „Kad se Olelbis, ’Onaj koji sedi tamo gore’, spremao da stvori ~o-ve~anstvo, poslao je dva emisara na zemlju da sagrade merdevine koje }e po-

9

U potrazi za Rajem

vezati zemlju i nebo. Na sredini tih merdevina trebalo je da naprave mesto zapo~inak, s jezercetom ~iste vode za pi}e. Na vrhu, trebalo je da naprave dvaizvora: jedan za pi}e, a drugi za kupanje. ’Kad mu{karac ili `ena ostare’, re-kao je Olelbis, neka se on ili ona popnu do vrha merdevina, ’neka piju i oku-paju se; posle toga }e im se vratiti mladost.’ ”

Uverenje da negde na ostrvima postoji takav izvor bilo je toliko sna`noda je 1514. – godinu dana nakon neuspe{ne misije Ponse de Leona – PedroMartir (u svojoj Drugoj deceniji) obavestio papu Lava X slede}e:

Ka`u da se 325 liga2 od Hispaniole nalazi ostrvo po imenu Bojuka iliAnaneo, koje – po re~ima onih koji su istra`ili njegovu unutra{njost –ima neobi~an izvor vode koja, ako se popije, podmla|uje.

I neka Va{a Svetost ne misli da je ovo re~eno olako ili brzopleto; jerje vest o ovome kao o istini zvani~no iznesena na dvoru, tako da mnogiljudi, me|u kojima nije malo onih koji se po mudrosti ili bogatstvu iz-dvajaju od obi~nog sveta, dr`e ovo za istinu.

Nezastra{en neuspehom, Ponse de Leon je posle nekih dodatnih istra`i-vanja zaklju~io da ono za ~im mora da traga jeste izvor spojen s rekom, i tovrlo mogu}e putem skrivenog podzemnog tunela. Ako se Izvor mladosti na-lazi na ostrvu, da li isti~e iz neke reke na Floridi?

Godine 1521, {panski vladar poslao je Ponse de Leona u novu potragu,ovog puta usredsre|enu na Floridu. Ne mo`e biti nikakve sumnje u pogledustvarne svrhe njegove misije: svega nekoliko decenija kasnije, {panski isto-ri~ar Antonio de Herera i Tordesiljas izneo je u Op{toj istoriji Indijskih ostr-va (Historia General de las Indias) slede}e: „On [Ponse de Leon] oti{ao je upotragu za Svetim izvorom, tako ~uvenim me|u Indijancima, i za rekom ~ijevode podmla|uju stare.” Njegov je naum bio da prona|e izvor na Biminiju ireku na Floridi, za koje su Indijanci s Kube i Hispaniole „tvrdili da ljude kojise u njima okupaju podmla|uje”.

Umesto kupanja u Izvoru ve~ne mladosti, Ponse de Leona sna{la je smrtod indijanske strele. I premda se pojedina~na potraga za napitkom ili kup-kom koji mogu da odlo`e Poslednji dan, mo`da ne}e nikad okon~ati, organi-zovana potraga po kraljevom nare|enju bila je time okon~ana.

Da li je ta potraga bila od prvog trenutka uzaludna? Da li su Ferdinand, Izabelai Ponse de Leon, kao i ljudi koji su plovili i ginuli u potrazi za Izvorom, bili sviodreda budale koje su naivno poverovale u bajke?

10

Stepenice ka nebu

2 1 liga = 4,8 km. (Prim. prev.)

Sveto pismo, paganska verovanja, kao i pri~e velikih putnika, jednogla-sno su tvrdili da zaista postoji mesto ~ije vode (ili nektari vo}a) mogu podari-ti besmrtnost, tako {to }e odr`ati ~oveka ve~no mladim.

Jo{ uvek su u opticaju bile pri~e iz davnine – iz vremena kad su na poluo-strvu `iveli Kelti – koje su govorile o tajnom mestu, tajnom izvoru, tajnomvo}u ili lekovitoj travi koji }e onome ko ih prona|e podariti ve~ni `ivot. Pre-ma tim pri~ama, postojala je boginja po imenu Idun, koja je `ivela pored sve-tog potoka i ~uvala ~arobne jabuke u svom kov~egu. Kad bi neko od bogovaostario, do{ao bi kod nje da okusi od tih jabuka, i posle bi ponovo postajaomlad. Odista, „Idun” (Idunn) je zna~ilo „ponovo mlad”; a jabuke koje je ~u-vala nazivale su se „eliksirom bogova”.

Da li je to bio eho legende o Heraklu (Herkulu) i njegovih dvanaest zada-taka? Sve{tenica boga Apolona, predskazuju}i mu u proro~i{tu patnje, tako-|e ga je uveravala: „Kad sve ovo zavr{i{, posta}e{ jedan od Besmrtnika.” Dabi to postigao, pretposlednji zadatak bio je da ukrade i donese zlatne jabukeHesperida – „k}erki Zemlje no}i” – koje su prebivale na Kraju zemlje.

Nisu li Grci, a potom i Rimljani, ostavili pripovesti o smrtnicima koji supostali besmrtni? Bog Apolon pomazao je telo Sarpedona, tako da je ovajpo`iveo nekoliko ljudskih nara{taja. Boginja Afrodita dala je Faonu ~arobninapitak; pomazav{i se njime, pretvorio se u prelepog mladi}a „koji je probu-dio ljubav u srcima svih `ena na Lezbosu”.3 A dete Demofont, koga je bogi-nja Demetra pomazala ambrozijom, zacelo bi postalo besmrtno da ga matinije ukrala od boginje.

Tu je i pri~a o Tantalu, koji je postao besmrtan tako {to je jeo za trpezombogova i ukrao njihov nektar i ambroziju. Me|utim, po{to je ubio ro|enog si-na i poslu`io njegovo meso kao hranu bogovima, ka`njen je tako {to je prog-nan u zemlju koja je obilovala so~nim vo}em i vodom – ve~ito izvan njegovogdohvata. (Bog Hermes vratio je iskasapljenog sina u `ivot.) S druge strane,nimfa Kalipso je ponudila Odiseju besmrtnost ukoliko zauvek ostane s njom,ali on se odrekao besmrtnosti da bi poku{ao da se vrati ku}i i `eni.

Nije li tu, najzad, i pri~a o Glauku, smrtniku, obi~nom ribaru, koji je po-stao bog mora? Jednog dana je primetio da je riba koju je ulovio, do{av{i udodir s odre|enom travkom, o`ivela i sko~ila natrag u vodu. Uzev{i tu travkuu usta, Glauko je sko~io u vodu na tom istom mestu; potom su ga bogovi mo-ra Okean i Tetis primili u svoj krug i preobrazili u bo`anstvo.

Godina 1492, kad je Kolumbo zaplovio iz [panije, bila je i godina okon-~anja muslimanske okupacije Iberijskog poluostrva, predajom Mavara uGranadi. Tokom skoro osam vekova ratova muslimana i hri{}ana, do{lo jedo izvanredne interakcije dveju kultura; a pri~a iz Kurana (muslimanske sve-

11

U potrazi za Rajem

3 Legenda ka�e da se ~uvena pesnikinja Sapfo bacila s litice u more zbog toga što joj Faon nije uz-vratio ljubav. (Prim. prev.)

te knjige) o ribi i Izvoru `ivota bila je poznata i Mavarima i katolicima. ^i-njenica da je pri~a bila gotovo identi~na s gr~kom legendom o ribaru Glaukuuzimala se kao potvrda njene autenti~nosti. Bio je to jedan od razloga da selegendarni Izvor potra`i u Indiji – zemlji u koju se Kolumbo uputio prekomora i u koju je mislio da je dospeo.

Deo Kurana koji sadr`i tu pri~u jeste osamnaesta Sura. U njoj se govori otome kako je Mojsije, biblijski heroj izgona Izraeli}ana iz Egipta, istra`ivaorazne misterije. Tokom priprema za njegovo novo zvanje Bo`jeg izaslanika,Mojsiju (Musi) je znanje koje mu je nedostajalo trebalo da prenese tajanstve-ni „sluga Bo`ji”. Mojsije je, sa samo jednim pratiocem, trebalo da na|e togzagonetnog u~itelja uz pomo} samo jednog putokaza: trebalo je da ponese sasobom su{enu ribu; tamo gde riba sko~i u vodu, na tom mestu }e se sresti su~iteljem.

Posle uzaludne potrage, Mojsijev pratilac je predlo`io da odustanu. Ipak,Mojsije je bio uporan, rekav{i da ne}e odustati sve dok ne stignu do „mjestagde se sastaju dva mora”. Tamo se desilo ~udo, koje oni nisu ni primetili:

I kad njih dvojica stigo{e do mjestana kome se ona sastaju,zaboravi{e na ribu svoju,pa ona u more kliznu.

Nakon {to su jo{ izvesno vreme putovali, Mojsije-Musa re~e svom prati-ocu: „Daj nam u`inu na{u.” Ali pratilac mu odvrati da je riba nestala:

Kad smo se kod one stijene svratili,ja sam zaboravio onu ribu –sam {ejtan je u~inio da je zaboravim,da ti je ne spomenem – mora da je ona skliznula u more;ba{ ~udnovato!„E, to je ono {to tra`imo!” –re~e Musa.

Pri~a u Kuranu (sl. 1) o ribi koja je o`ivela i otplivala u more oti{la je da-lje od paralelne gr~ke pri~e, jer se ne odnosi na obi~nog ribara, nego na po-{tovanog Mojsija. Tako|e, doga|aj se u njoj ne iznosi kao slu~ajno otkri}e,nego kao doga|aj koji je isplanirao Bog, koji je znao lokaciju Voda `ivota –voda koje se mogu prepoznati vaskrsenjem mrtve ribe.

Kao predani hri{}ani, {panski kralj i kraljica zacelo su doslovno pri-hvatali viziju opisanu u Otkrivenju Jovanovom, „~istu rijeku vode `ivo-ta, bistru kao kristal, koja izla`a{e od prijestola Bo`ijega… Nasred ulicanjegovijeh i s obje strane rijeke drvo `ivota, koje ra|a dvanaest rodo-

12

Stepenice ka nebu

va…”4 Sigurno su verovali u obe}anje: „… da}u mu da jede od drveta `i-votnoga koje je nasred raja Bo`ijega” – „I ko je `edan neka do|e, nekauzme vodu `ivota za badava.”5 Mo`e li biti da nisu bili svesni re~i biblij-skog psalmiste:

…iz potoka sladosti svojihti ih napaja{;Jer je u Tebe izvor `ivotu.6

Slika 1

13

U potrazi za Rajem

60. A kada Musa re~e momku svome:„Sve }u i}i dok ne stignemdo mjesta gdje se sastaju dva mora,ili }u dugo, dugo i}i.”

61. I kad njih dvojica stigo{edo mjesta na kome se ona sastaju,zaboravi{e na ribu svoju,pa ona u more kliznu.

62. A kada se udalji{e,Musa re~e momku svome:„Daj nam u`inu na{u,jer smo se od ovog na{egputovanja umorili.”

63. „Vidi!” re~e on,„kad smo se kod one stijene svratili,ja sam zaboravio onu ribu –sam {ejtan je u~inio da je zaboravim,da ti je ne spomenem –mora da je ona skliznula u more;ba{ ~udnovato!”

64. „E, to je ono {to tra`imo!” –re~e Musa,i njih dvojica se vrati{e

4 Otkrivenje, 22:1, 2. Ovaj i svi ostali citati iz Novog zaveta preneseni su iz prevoda Vuka St. Kara-d�i}a. (Prim. prev.)

5 Ibid. 2:7, 22:17. (Prim. prev.)6 Psalam 26, 36:8, 9. (Prim. prev.)

Prema tome, nije moglo biti sumnje da Izvor `ivota („potok sladosti”)zaista postoji, jer je o tome svedo~ilo Sveto pismo; jedini problem bio je –gde, i kako ga na}i.

Osamnaesta Sura Kurana kao da nudi va`ne putokaze. Ona dalje iznositri paradoksa `ivota koja su Mojsiju pokazana po{to je locirao slugu Bo`jeg.Potom se u istom delu Kurana nastavlja s opisivanjem slede}e tri epizode:prvo o poseti zemlji u kojoj sunce zalazi; zatim zemlji u kojoj sunce izlazi –to jest, na istoku; i najzad zemlji iza druge zemlje, gde su mitski ljudi Gog iMagog7 (biblijski borci Sudnjeg dana) pravili nevi|eni belaj na zemlji. Da bitome stao na kraj, junak pri~e, ovde nazvan Du-al’karnain („Onaj koji imadva roga”) ispunjava prolaz izme|u dveju strmih planina blokovima gvo`|ai sipa preko njih rastopljeno olovo, stvaraju}i tako veli~anstvenu barijeru da~ak ni mo}ni Gog i Magog ne mogu da je pre|u. Razdvojeni, njih dvojica vi-{e ne mogu da prave probleme na zemlji.

Re~ Karnain na arapskom, ali i na hebrejskom, zna~i „dupli rogovi” i„dupli zraci”. Tri dodatne epizode, koje slede odmah posle Mojsijevih miste-rija, izgleda da zadr`avaju kao glavnog junaka Mojsija, koji je mirne du{emogao biti nazvan Du-al’karnain, zato {to mu je „svijetlila ko`a na licu” –zra~io je – nakon {to je si{ao s gore Sinajske, gde je video Gospoda. Ipak, po-pularna srednjovekovna verovanja pripisivala su epitet i putovanja u tri ze-mlje Aleksandru Velikom, makedonskom kralju koji je u ~etvrtom vekup.n.e. osvojio ve}i deo anti~kog sveta, stigav{i ~ak do Indije.

To popularno verovanje, u kojem se smenjuju Mojsije i Aleksandar, po-teklo je od predanja o osvajanjima i pustolovinama Aleksandra Velikog. Tapredanja su obuhvatala ne samo podvig u zemlji Goga i Magoga, ve} i iden-ti~nu epizodu sa ribom koja je o`ivela kad su Aleksandar i njegov kuvar pro-na{li Izvor `ivota!

Izve{taji o Aleksandrovim pustolovinama koji su u srednjem veku kru`i-li Evropom i Bliskim istokom zasnivali su se na navodnim spisima gr~kogistori~ara Kalistena iz Olinta. Njega je Aleksandar zadu`io da bele`i juna~kadela, trijumfe i pustolovine njegove azijske ekspedicije; ali Kalisten je umrou zatvoru, jer je uvredio Aleksandra, a njegovi spisi su misteriozno nestali.Vekovima kasnije, me|utim, Evropom je po~eo da kru`i latinski tekst za kojise tvrdilo da je prevod izgubljenih originalnih Kalistenovih spisa. U~enjacitaj tekst nazivaju „Pseudokalistenom”.

Vekovima se verovalo da su brojni prevodi Aleksandrovih podviga, kojisu kolali Evropom i Bliskim istokom, svi potekli od tog latinskog Pseudoka-listena. Ali kasnije je otkriveno da su druge, paralelne verzije postojale na

14

Stepenice ka nebu

7 Njihova priroda veoma mnogo varira u odnosu na izvor. Razli~ito su predstavljeni kao ljudi,natprirodna bi}a, narodi ili zemlje. U Kuranu se pojavljuju kao Ya’jooj Wa Ma’jooj (arapski

, Yecüc-Mecüc na turskom). (Prim. prev.)

mnogim jezicima – uklju~uju}i hebrejski, arapski, persijski, sirijski, jermen-ski i etiopski – kao i barem tri verzije na gr~kom. Razli~ite verzije, od kojihsu neke poticale iz Aleksandrije, iz drugog veka p.n.e., razlikovale su se unekim detaljima; ali najve}im delom, njihove preovladavaju}e sli~nosti odi-sta ukazuju na zajedni~ki izvor – mo`da ipak Kalistenove spise ili – kako seponekad tvrdi – Aleksandrova pisma majci Olimpiji i u~itelju Aristotelu.

^udesne avanture o kojima govorimo po~ele su nakon {to je Aleksandarosvojio Egipat. Iz tekstova nije jasno kojim je pravcem Aleksandar krenuoniti je sigurno da su epizode slo`ene ta~nim hronolo{kim ili geografskim re-dom. Jedna od prvih epizoda, me|utim, obja{njava mo`da op{teprisutnuzbrku izme|u Aleksandra i Mojsija: navodno je Aleksandar poku{ao da iza-|e iz Egipta isto kao Mojsije, razdvojiv{i vodu i omogu}iv{i svojim sledbe-nicima da pe{ice pre|u preko mora.

Do{av{i do mora, Aleksandar je odlu~io da ga razdvoji tako {to }e nasrednjega podi}i zid od rastopljenog olova, a njegovi graditelji „sipali su olovo uvodu sve dok se struktura nije izdigla iznad njene povr{ine. Tada je na njoj sa-gradio kulu i stub na kojem je dao da se ukle{e njegov lik, s dva roga na glavi”.Na spomeniku je napisao: „Svako ko do|e dovde i nameri da preplovi more,neka zna da sam ga ja zajazio.”

Zajaziv{i tako vodu, Aleksandar i njegovi ljudi po~eli su da prelaze mo-re. Me|utim, predostro`nosti radi, kao prethodnicu poslali su zarobljenike.Ali kad su ovi stigli do kule nasred mora, „morski talasi se sru~i{e na njih(zarobljenike) i more ih proguta i svi izgibo{e… Kad je Dvorogi to video,uhvati ga veliki strah od mora” i odustao je od poku{aja da kopira Mojsija.

@ude}i, me|utim, da otkrije „tamu” na drugoj obali mora, Aleksandar jenapravio vi{e obilazaka, tokom kojih je navodno bio na izvorima reka Eufrati Tigar, prou~avaju}i tamo „tajne neba, zvezda i planeta”.

Ostaviv{i svoje trupe, Aleksandar se vratio prema Zemlji tame, stigav{ido planine po imenu Mu{as na rubu pustinje. Posle vi{ednevnog mar{a, vi-deo je „stazu koja se pru`ala pravo, bez zidina, bez uzbrdica i bez nizbrdica”.Ostavio je nekolicinu vernih pratilaca i dalje nastavio sam. Posle putovanjadugog dvanaest dana i dvanaest no}i, „opazio je sjaj an|ela”; ali kad se pri-bli`io, an|eo je postao „plamte}i oganj”. Aleksandar je do{ao do „planine skoje se vidi ceo svet”.

An|eo nije bio ni{ta manje zbunjen od Aleksandra. „Ko si ti, smrtni~e, iza{to si do{ao?” upitao je an|eo, ~ude}i se kako je Aleksandar uspeo da„prodre u njegovu tamu, {to nikom od ljudi jo{ nije po{lo za rukom”. Na to jeAleksandar odgovorio da ga je vodio sam Bog i dao mu snage da „stigne doovog mesta, koje je Raj”.

Da bi ubedio ~itaoca da se do Raja, a ne do Pakla, mo`e do}i kroz pod-zemne prolaze, anti~ki autor zapo~inje potom dug razgovor izme|u an|ela iAleksandra o pitanjima Boga i ^oveka. An|eo posle toga podsti~e Aleksan-

15

U potrazi za Rajem