STATISTIÈKI LJETOPIS GRADA ZAGREBA 2015. 2015/STATISTICKI_LJET… · Jadranka Veseliæ Bruvo, dipl. ing. arh. Po svom sadržaju i obuhvatu Statistièki ljetopis Grada Zagreba osnovna

64. godišteISSN 1330-3678

STATISTIÈKILJETOPIS

GRADAZAGREBA

2015.

REPUBLIKA HRVATSKA

GRAD ZAGREB

GRADSKI URED ZA STRATEGIJSKO PLANIRANJE I RAZVOJ GRADA

Odjel za statistiku

STATISTIÈKI LJETOPIS GRADA ZAGREBASTATISTICAL YEARBOOK OF ZAGREB

Web adresa: www.zagreb.hr

Molimo korisnike Ljetopisa da prilikom korištenja podataka

navedu izvor. Pri navodenju izvora predlaže se kratica:

»SLjZ - 2015. str. ...«

Za nakladnika

JADRANKA VESELIÆ BRUVO, dipl. ing. arh.

Nakladnik

Jadranka Veseliæ Bruvo, dipl. ing. arh.

Po svom sadržaju i obuhvatu Statistièki ljetopis Grada Zagreba osnovna

je statistièka publikacija, koja prezentira podatke o Gradu Zagrebu u

višegodišnjem slijedu. To je publikacija koja izlazi kontinuirano i ove

godine bilježi 64. izdanje.

Statistièki podaci koji èine sadržaj Ljetopisa nezaobilazan su izvor

informacija raznim korisnicima. Od poèetka 2007. godine nalazi se i na

web stranicama Grada Zagreba.

Prikazani podaci o Gradu rezultat su statistièkih istraživanja, utemeljena

na Programu statistièkih aktivnosti, koji se provodi na svjetski harmoni-

ziranim metodologijama.

Ljetopis Zagreba najsadržajnija je statistièka publikacija u kojoj se

objavljuju i podaci drugih subjekata kojima zahvaljujemo na kvalitetnoj

suradnji.

LJETOPIS GRADA ZAGREBA - 2015.

GRADSKI URED ZA STRATEGIJSKO PLANIRANJEI RAZVOJ GRADA

Iva Razumoviæ, dipl. oec.

naèelnica Odjela za statistiku proèelnica Gradskog ureda

7

SADRŽAJ

Zagrebaèki identiteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Majka Božja Kamenitih vrata - zaštitnica Grada Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Zagrebaèki nadbiskupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Zagrebaèki gradonaèelnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Gradska skupština Grada Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Gradonaèelnik Grada Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Upravna tijela Grada Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Podruèni uredi Gradske uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Gradske èetvrti Grada Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Gradski zastupnici gradske skupštine prema obrazovanju, starosti i stranaèkoj pripadnosti . . . . . . . 29

Grad Zagreb 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Ustrojstvo Grada Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Naselja Grada Zagreba - Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Gradske èetvrti Grada Zagreba - Popis 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Grafikon - Gradske èetvrti, stanovništvo, Popis 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Gradske èetvrti Grada Zagreba - Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Grafikon - Gradske èetvrti, stanovništvo, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

1. Geografski i meteorološki podaci

1.1. Geografski položaj i visina grada nad morem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

2. Površina, stanovništvo i naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

3. Gradske prometnice, važniji prometni pravci - izbor prema dužini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

4. Temperatura zraka i kolièina oborina u razdoblju 1862.-2014. - prema mjerenjuMeteorološkog opservatorija Zagreb-Griè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

5. Mjeseène i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka za 30-godišnja razdoblja od 1871. g.- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb-Griè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

6. Mjeseène i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka, u zadnjih 10 godina- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb-Griè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

7. Broj dana s odreðenim meteorološkim obilježjima u zadnjih 10 godina - prema mjerenjuMeteorološkog opservatorija Zagreb-Griè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

8. Uèestalost kiselih kiša na meteorološkim postajama u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

9. Godišnje taloženje sumpora iz sulfata i anorganskog dušika iz nitrata i amonijaka u 2014. . . . . . . 57

10. Koncentracije oneèišæenja zraka i kategorizacija kvalitete zraka u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

11. Mjeseène i godišnje vrijednosti vodostaja Save, postaja Zagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

12. Mjeseène i godišnje vrijednosti protoka Save, postaja Zagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Grafikon - Karakteristiène vrijednosti godišnjeg vodostaja Save . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

13. Potresi s epicentrom u okolici Zagreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

14. Stajaæe vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

15. Vodotoci i meliorativna kanalska mreža za dio Branjenog podruèja 14 - podruèje Grada Zagreba

- iz programa održavanja u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

2. StanovništvoPopisi stanovništva

2.1. Stanovništvo Grada Zagreba od najstarijih vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

2. Stanovništvo i kuæanstva prema popisima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

3. Stanovništvo Grada Zagreba i naselja Zagreb prema popisima 1857.-1991. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Gradski zastupnici kojima je mandat u mirovanju i njihovi zamjenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

8

Grafikon - Stanovnici Grada Zagreba i naselja Zagreb 1857.-1991. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

prema aktualnom teritoriju definiranom 30. sijeènja 1997. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Grafikon - Stanovništvo Grada Zagreba prema spolu i starosti, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Grafikon - Privatna kuæanstva prema obiteljskom sastavu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Grafikon - Obiteljska kuæanstva prema broju èlanova, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

4. Stanovništvo prema starosti i spolu, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Grafikon - Dobna struktura stanovnika Grada Zagreba, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

5. Osobe stare 95 i više godina prema godinama starosti i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Grafikon - Dobna struktura stanovnika Grada Zagreba prema Popisu 2001. i 2011. . . . . . . . . . . . . 69

Grafikon - Prosjeèna starost stanovnika Grada Zagreba prema Popisu 2001. i 2011. . . . . . . . . . . . . 69

6. Kontingenti stanovništva, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Grafikon - Prosjeèna starost stanovnika gradskih èetvrti - rang, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

7. Stanovništvo staro 15 i više godina prema završenoj školi i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . 71

8. Stanovništvo staro 10 i više godina prema pismenosti, starosti i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . 71

9. Stanovništvo prema pohaðanju škole i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

10. Stanovništvo staro 10 i više godina prema informatièkoj pismenosti i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . 72

11. Stanovništvo staro 15 i više godina prema zakonskome braènom stanju i spolu, Popis 2011. . . . . . 73

12. Stanovništvo staro 15 i više godina prema vrsti zajednice u kojoj osoba živi i spolu, Popis 2011.. . 73

13. Žensko stanovništvo staro 15 i više godina prema broju živoroðene djece, Popis 2011. . . . . . . . . . 73

14. Stanovništvo prema državljanstvu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

15. Stanovništvo prema narodnosti, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

16. Stanovništvo prema materinskom jeziku, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

17. Stanovništvo prema vjeri, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

18. Stanovništvo prema mjestu roðenja i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

19. Stanovništvo prema migracijskim obilježjima i spolu, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

20. Stanovništvo staro 15 i više godina prema trenutaènoj aktivnosti i spolu, Popis 2011.. . . . . . . . . . . 76

Grafikon - Stanovništvo staro 15 i više godina prema aktivnosti i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . 76

21. Stanovništvo prema glavnim izvorima sredstava za život i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

22. Stanovništvo s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

prema vrsti teškoæa i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77


prema uzroku teškoæa i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77


prema fizièkoj pokretljivosti i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78


prema potrebi za pomoæi druge osobe, korištenju pomoæi druge osobe i spolu, Popis 2011. . . . . . . 78

Grafikon - Stanovnici s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

prema starosti, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

26. Privatna kuæanstva prema obiteljskom sastavu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

27. Obiteljska kuæanstva prema broju èlanova, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

28. Obitelji prema tipu i broju èlanova, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Grafikon - Obiteljska i samaèka kuæanstva prema Popisima 2001. i 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

29. Obitelji s djecom prema tipu obitelji i broju djece prema starosti, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . 80

30. Stanovništvo prema spolu, tipu kuæanstva i statusu u obitelji, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

31. Stanovništvo u samaèkim kuæanstvima prema starosti,

zakonskome braènom stanju, trenutaènoj aktivnosti i spolu, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

32. Institucionalna kuæanstva prema broju èlanova, Popis 2011.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

33. Kuæanstva prema osnovi korištenja i vlasništvu stana, Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

34. Privatna kuæanstva prema broju èlanova i osnovi korištenja stambene jedinice, Popis 2011.. . . . . . 82

35. Privatna kuæanstva prema posjedovanju osobnog raèunala i korištenju interneta, Popis 2011. . . . . 82

9

Vitalna statistika

36. Prirodno kretanje stanovništva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

37. Stope prirodnog kretanja stanovništva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Grafikon - Prirodno kretanje stanovništva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

38. Živoroðeni i mrtvoroðeni prema spolu, braènosti roditelja, mjestu poroðaja

i struènoj pomoæi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

39. Živoroðeni i mrtvoroðeni prema starosti majke i redu roðenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

40. Umrli prema spolu i starosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

41. Umrli prema spolu, mjestu smrti, lijeèenju bolesti od koje je osoba umrla i prijavi uzroka smrti . . 85

42. Umrli prema uzroku smrti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

43. Nasilne smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

44. Nasilne smrti prema starosti umrlih i mjesecu dogaðaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

45. Samoubojstva prema starosti umrlih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

46. Umrli u prometnim nesreæama prema starosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

47. Sklopljeni brakovi prema starosti ženika i nevjeste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

48. Sklopljeni brakovi prema redu braka i ranijem braènom stanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

49. Sklopljeni brakovi prema školskoj spremi ženika i nevjeste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Grafikon - Sklopljeni i razvedeni brakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

50. Razvedeni brakovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Migracije stanovništva

51. Doseljeno i odseljeno stanovništvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Grafikon - Doseljeno i odseljeno stanovništvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

3. Zdravstvena zaštita3.1. Korisnici zdravstvene zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

2. Pregled broja dana izostanaka s posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

3. Zdravstvene ustanove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

4. Zdravstveni djelatnici i suradnici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

5. Zdravstveni djelatnici i suradnici prema struènoj spremi, zanimanju i spolu . . . . . . . . . . . . . . 95

6. Lijeènici prema granama specijalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

7. Djelatnost opæe medicine - primarna zdravstvena zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

8. Djelatnost zaštite dojenèadi i predškolske djece - primarna zdravstvena zaštita . . . . . . . . . . . 97

9. Djelatnost za zdravstvenu zaštitu žena - primarna zdravstvena zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

10. Savjetovalište za planiranje obitelji - primarna zdravstvena zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

11. Djelatnost za zaštitu i lijeèenje usta i zubi - primarna zdravstvena zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

13. Hitna medicinska pomoæ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

14. Poliklinika za reumatske bolesti, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Dr. Drago Èop". . . . . . . . . 100

15. Specijalistièko-konzilijarna djelatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

16. Oboljeli od zaraznih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

17. Bolnièka djelatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

18. Pokazatelji bolnièke djelatnosti u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

19. Postelje i bolesnièki dani u klinièkim bolnièkim centrima, klinièkim bolnicama, klinikama,

opæim i specijalnim bolnicama, po pojedinim odjelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

20. Bolnièka djelatnost u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

21. Hospitalizacija bolesnika prema grupama bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

22. Hospitalizacija bolesnika zbog novotvorina ( C00-D48) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Grafikon - Hospitalizacije bolesnika starijih od 65 godina zbog novotvorina

(COO - D48),p rema dobi i spolu u 2014.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

12. Patronažna djelatnost i djelatnost kuæne njege . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

10

23. Hospitalizacija bolesnika zbog bolesti cirkulacijskog sustava (I00- I99) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

24. Hospitalizacija bolesnika zbog bolesti oka i oènog adneksa (H00-H59) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

25. Hospitalizacija bolesnika zbog bolesti probavnog sustava (I00- I99). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Grafikon - Udjeli hospitalizacija starijih od 65 godina, prema najuèestalijim skupinama bolesti . 107

26. Vodeæi uzroci hospitalizacija starijih od 65 godina po dijagnozama u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Grafikon - Rang uèestalosti uzroka hospitalizacija po grupama bolesti u 2014 . . . . . . . . . . . . . . . 108

4. Socijalna skrb4.1. Ustanove socijalne skrbi, stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

2. Maloljetni i punoljetni korisnici socijalne skrbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

3. Prava, usluge i mjere socijalne skrbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

4. Društvena davanja za djecu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

5. Djeèji vrtiæi i druge pravne osobe koje ostvaruju programe predškolskog odgoja . . . . . . . . . . . . 111

6. Domovi uèenika i studenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

7. Prognanici prema regiji stalnog prebivališta - Popis prognanika ožujak 1992. . . . . . . . . . . . . . . 112

8. Prognanici prema datumu izbjega - Popis prognanika ožujak 1992. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

9. Prognanici i izbjeglice u 1992. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

10. Prognanici - djeca, uèenici i studenti - Popis prognanika ožujak 1992. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

11. Prognanici prema zdravstvenom stanju - Popis prognanika ožujak 1992. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

12. Prognanici i izbjeglice - stanje krajem godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

5. Mirovinsko osiguranje5.1. Osiguranici prema osnovama osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

2. Osiguranici prema osnovama osiguranja i spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Grafikon - Osiguranici prema spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

3. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju

Grafikon - Struktura korisnika mirovina prema vrstama mirovina, 31. prosinac 2014. . . . . . . . . . 115

Grafikon - Prosjeène mirovine prema vrstama mirovina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

4. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju i spolu

Grafikon - Korisnici mirovina prema spolu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

5. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju i osnovama osiguranja. . . . . . . . . . 117

Grafikon - Struktura korisnika mirovina prema osnovama osiguranja, 31. prosinac 2014. . . . . . . 118

6. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju, osnovama osiguranja i spolu . . . . 119

Grafikon - Prosjeène mjeseène mirovine prema osnovama osiguranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

6. Zaposlenost, nezaposlenost i zapošljavanje6.1. Zaposleni, stanje 31. ožujka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Grafikon - Zaposleni, stanje 31. ožujka 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Grafikon - Zaposleni prema stupnju struènog obrazovanja i spolu, stanje 31. ožujka 2014. . . . . 121

2. Zaposleni prema podruèjima NKD-a 2007. i spolu, stanje 31. ožujka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

3. Zaposleni u pravnim osobama prema podruèjima NKD-a 2007. i spolu, stanje 31. ožujka . . . . . 123

4. Zaposleni u obrtu i djelatnostima slobodnih profesija prema podruèjima NKD-a 2007.

i spolu, stanje 31. ožujka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

5. Zaposleni u pravnim osobama prema oblicima vlasništva, stanje 31. ožujka . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Grafikon - Udjel broja zaposlenih u pravnim osobama prema oblicima vlasništva,

stanje 31. ožujka.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

6. Zaposleni u pravnim osobama prema oblicima vlasništva i podruèjima NKD-a 2007.,

stanje 31. ožujka 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Grafikon - Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema oblicima vlasništva,

stanje 31. ožujka 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

11

7. Zaposleni u pravnim osobama prema stupnju struènog obrazovanja i spolu, stanje 31. ožujka . . 127

8. Zaposleni u pravnim osobama prema stupnju struènog obrazovanja, podruèjima NKD-a 2007.

i spolu, stanje 31. ožujka 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

9. Zaposleni u pravnim osobama prema starosti i spolu, stanje 31. ožujka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

10. Zaposleni u pravnim osobama prema starosti, spolu i podruèjima NKD-a 2007.,

stanje 31. ožujka 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

11. Zaposleni u pravnim osobama prema vrsti radnog odnosa i spolu, stanje 31. ožujka . . . . . . . . . . 131

12. Zaposleni u pravnim osobama prema vrsti radnog odnosa i spolu, po podruèjima NKD-a 2007.,

stanje 31. ožujka 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

13. Osobe koje traže zaposlenje prema razini obrazovanja - stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . 132

Grafikon - Nezaposlene osobe, stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

14. Osobe koje traže zaposlenje prema radnom stažu, - stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

15. Osobe koje traže zaposlenje prema vremenu nezaposlenosti - stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . 133

16. Osobe koje traže zaposlenje prema godinama starosti - stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

7. Plaæe7.1. Prosjeène mjeseène isplaæene neto i bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih

oblika vlasništva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Grafikon - Kretanje prosjeènih mjeseènih neto i bruto plaæa po zaposlenom u pravnim osobama. 135

2. Indeksi nominalnih neto i bruto plaæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

3. Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema visini isplaæenih neto plaæa za 160-200

plaæenih sati rada, za ožujak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Grafikon - Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema visini isplaæenih neto plaæa

za ožujak 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

4. Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema visini isplaæenih neto plaæa za 160-200

plaæenih sati rada u ožujku 2014. prema podruèjima NKD-a 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

5. Prosjeène mjeseène isplaæene neto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika

vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Grafikon - Prosjeène mjeseène isplaæene neto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih

oblika vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007. za 2013. i 2014. . . . . . . . . . . . 138

6. Prosjeène mjeseène isplaæene bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika

vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Grafikon - Prosjeène mjeseène bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika

vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007. za 2013. i 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

7. Indeksi nominalnih neto i bruto plaæa po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika

vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

Grafikon - Indeksi nominalnih neto i bruto plaæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

8. Prosjeène mjeseène isplaæene neto i bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama prema

spolu i stupnju struène spreme potrebne za obavljanje odreðenih poslova i zadataka . . . . . . . . . 141

Grafikon - Prosjeène mjeseène neto plaæe po zaposlenom,

prema stupnju struène spreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

9. Prosjeène mjeseène isplaæene neto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama prema

spolu i stupnju struène spreme potrebne za obavljanje odreðenih poslova i zadataka za 2014.

po podruèjima NKD-a 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

10. Prosjeène mjeseène isplaèene bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama

prema spolu i stupnju struène spreme potrebne za obavljanje odreðenih

poslova i zadataka za 2014. po podruèjima NKD-a 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

12

8. Cijene8.1. Lanèani indeksi prodajnih cijena proizvoðaèa industrijskih proizvoda prema glavnim

industrijskim grupacijama i odjeljcima NKD-a 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

2. Lanèani indeksi cijena na malo prema grupama proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

3. Lanèani indeksi troškova života prema grupama potrošnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

4. Lanèani indeksi cijena ugostiteljskih usluga prema grupama usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

5. Prosjeène godišnje stope rasta cijena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

6. Indeksi cijena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Grafikon - Kretanje indeksa prodajnih cijena proizvoðaèa industrijskih proizvoda,

cijena na malo i troškova života od 1999. do 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

Grafikon - Indeksi cijena na malo i troškova života od 1998. do 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

9. Investicije9.

Grafikon -

2. Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu prema tehnièkoj strukturi . . . . . . . . . . . . . . . . 150

3. Isplate za investicije u dugotrajnu imovinu prema osnovnim izvorima financiranja. . . . . . . . . . . 151

Grafikon - Isplate za investicije u dugotrajnu imovinu prema osnovnim oblicima

financiranja u 2013.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

4. Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu prema djelatnosti investitora iz Hrvatske

i namjeni investicija prema NKD-u 2007., u 2013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

5. Investicije u zaštitu okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Grafikon - Investicije u zaštitu okoliša u 2014.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

6. Tekuæi izdaci za zaštitu okoliša . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

Grafikon - Investicije i tekuæi izdaci u zaštitu okoliša . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

10. Gradski proraèun10.1. Ostvarenje prihoda gradskog proraèuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Grafikon - Struktura prihoda gradskog proraèuna u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

2. Rashodi gradskog proraèuna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

3. Raèun financiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

11. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo11.1. Oranice i vrtovi prema naèinu korištenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

Grafikon - Zasijane površine u 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

2. Površina i proizvodnja važnijih usjeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

3. Voæna stabla i proizvodnja voæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

4. Vinogradi i proizvodnja grožða . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

5. Stoka i perad kod poslovnih subjekata (pravne osobe), stanje 1. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

6. Stoka na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima, stanje 1. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

7. Goveda i proizvodnja mlijeka na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima . . . . . . . . . . . . 163

8. Perad, proizvodnja jaja i proizvodnja meda, na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima 163

9. Površine šumskog zemljišta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

10. Šume prema namjeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

11. Posjeèena bruto drvna masa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

12. Proizvodnja šumskih proizvoda prema vlasništvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

1. Ostvarene investicije u dugotrajnu imovinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Ostvarene investicije u dugotrajnu imovinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

13

12. Industrija12.1. Indeksi fizièkog obujma ukupne industrijske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

Grafikon - Prosjeène godišnje stope rasta industrijske proizvodnjeu razdoblju od 2005. do 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

2. Indeksi industrijske proizvodnje prema glavnim industrijskim grupacijamai odjeljcima NKD-a 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

3. Vrijednost prodanih industrijskih proizvoda i izvoza (PRODCOM) prema djelatnosti proizvoda i podruèjima i odjeljcima NKD-a 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

4. Elementi raèuna industrijske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Grafikon - Elementi raèuna industrijske proizvodnje 2004. - 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

5. Elementi raèuna industrijske proizvodnje prema podruèjima i odjeljcima NKD-a 2007., u 2008.170

6. Zaposleni, bruto plaæe i nadnice - godišnji prosjek, naèelo èiste djelatnosti. . . . . . . . . . . . . . . 171Grafikon - Prosjeèna godišnja bruto plaæa po zaposlenom u industriji,

prema podruèju NKD-a 2007., u 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

7. Zaposleni, bruto plaæe i nadnice - godišnji prosjek prema podruèjima i odjeljcimaNKD-a 2007., naèelo èiste djelatnosti u 2008.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

13. Graðevinarstvo13.1. Stanovi prema naèinu korištenja i druge nastanjene prostorije - Popis 2011. . . . . . . . . . . . . 173

2. Nastanjeni stanovi prema broju soba i vlasništvu - Popis 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

3. Nastanjeni stanovi prema pomoænim prostorijama i opremljenosti instalacijama - Popis 2011. 173

4. Stambene jedinice prema broju kuæanstava i èlanova kuæanstava - Popis 2011. . . . . . . . . . . 174

5. Graðevinska djelatnost poslovnih subjekata (pravne osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Grafikon - Struktura vrijednosti izvršenih graðevinskih radova prema vrsti graðevina u 2014. . 174

6. Izdana graðevinske dozvole prema vrsti graðevine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

7. Izdana graðevinske dozvole za zgrade prema namjeni, velièini i vrsti gradnje . . . . . . . . . . . 175

8. Završene zgrade i stanovi prema broju soba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176Grafikon - Završene zgrade, prema vrsti zgrade i vrsti radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176Grafikon - Završeni stanovi, prema broju soba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

9. Završene zgrade i stanovi prema vrsti zgrade i vrsti radova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

10. Broj i graðevinske velièine prema vrsti završenih zgrada i vrsti radova . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

11. Završeni stanovi prema vrsti zgrade, vrsti gradnje i broju soba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

12. Prosjeène cijene prodanih novih stanova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1802Grafikon - Prosjeène cijene prodanih novih stanova u kunama, po m . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

Grafikon - Struktura prosjeène cijene prodanih novih stanova u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

14. Prijevoz, skladištenje i veze14.1. Motorna vozila, gradski prijevoz i telefonski pretplatnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Grafikon - Prevezeni putnici u gradskom prijevozu 1930.-2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

2. Registrirana vozila, stanje 31. prosinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

3. Javni putnièki cestovni prijevoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

4. Cestovni prijevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

5. Gradski autobus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

6. Tramvaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

7. Uspinjaèa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

8. Žièara Sljeme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

9. Pošte i kapaciteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

10. Poštanske pošiljke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

11. Promet zrakoplova u Zraènoj luci Zagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

12. Domaæi promet i promet s inozemstvom u Zraènoj luci Zagreb. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

13. Promet zrakoplova prema prijevozniku u Zraènoj luci Zagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

14

14. Sredstva Zraène luke Zagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

15. Prometne nesreæe i nastradale osobe u prometnim nesreæama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

16. Broj požara prema vrstama objekata i stradale osobe u njima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

15. Distributivna trgovina i ostale usluge15.1. Distributivna trgovina - poslovni subjekti (pravne osobe i obrtnici) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

Grafikon - Prodavaonice/servisi prema pretežnoj djelatnosti pravne osobe/obrtnika . . . . . . . . . 189

2. Distributivna trgovina prema djelatnosti koju poslovni subjekt obavlja u 2010. . . . . . . . . . . . 190

3. Trgovina na malo - pravne osobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

4. Lanèani indeksi prometa u trgovini na malo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

5. Struktura prometa u trgovini na malo prema trgovaèkim strukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

6. Nominalni indeksi prometa uslužnih djelatnosti prema pretežnoj djelatnosti

poslovnog subjekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Grafikon - Nominalni indeksi prometa uslužnih djelatnosti, 2013. i 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . 192

7. Nominalni indeksi prometa trgovine na malo prema pretežnoj djelatnosti

poslovnog subjekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

8. Proljetni i ostali sajmovi i izložbe na prostoru Zagrebaèkog velesajma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

9. Zagrebaèki meðunarodni jesenski velesajam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

16. Robna razmjena s inozemstvom16.1. Ukupan izvoz i uvoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

2. Izvoz i uvoz prema sektorima SMTK-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

3. Izvoz i uvoz prema NKD-u 2007. - proizvodni princip. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

4. Izvoz i uvoz prema ekonomskim grupacijama zemalja u 2012. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

Grafikon - Izvoz i uvoz prema ekonomskim grupacijama zemalja u 2012. . . . . . . . . . . . . . . . 197

17. Ugostiteljstvo17.1. Ugostiteljska poduzeæa/trgovaèka društva.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

Grafikon - Promet ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava 2004. - 2010. . . . . . . . . . . . . . 198

2. Promet ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava prema vrstama usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

Grafikon - Struktura prometa ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava

prema vrstama usluga u 2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

3. Ugostiteljska poduzeæa/trgovaèka društva i ugostitelji obrtnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

4. Poslovne jedinice ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava prema

vrstama ugostiteljskih objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

5. Ugostitelji obrtnici prema pretežnoj ugostiteljskoj djelatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

18. Turizam18.1. Kapaciteti za smještaj turista prema vrstama objekata, stanje 31. kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Grafikon - Broj dolazaka turista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

2. Dolasci i noæenja turista prema vrstama objekata za smještaj turista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

Grafikon - Broj ostvarenih noæenja turista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

3. Dolasci i noæenja turista prema zemlji prebivališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

4. Naèin dolaska turista. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Grafikon - Struktura noæenja inozemnih turista prema vrsti objekata za smještaj. . . . . . . . . . . 205

19. Komunalne djelatnosti19.1. Javna vodovodna i kanalizacijska mreža, te javna toplana po naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

2. Javni vodovod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

3. Javna kanalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

4. Elektrièna energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

15

5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

6. Plin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

7. Parkovi, ostale zelene površine, drvoredi i javna djeèja igrališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

8. Parkovi na gradskom podruèju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

9. Tržnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

10. Bazeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

11. Groblja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

12. Groblja: Mirogoj, Miroševac i Krematorij s Gajem urni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

20. Kakvoæa i zaštita prirode i okoliša20.1. Zaštiæena prirodna podruèja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

2. Koncentracije sumporova dioksida (SO ) u zraku na mjernim postajama23u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

33. Koncentracije dima (µg/m ) u zraku na mjernim postajama u Zagrebu u 2014.- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

4. Koncentracije dušikova dioksida (NO ) u zraku na mjernim postajama23u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

5. Koncentracije ozona (O ) u zraku na mjernim postajama33u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

6. Koncentracije ugljikova monoksida (CO) u zraku na mjernoj postaji3na Ksaverskoj cesti u 2014. (mg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

7. Koncentracije PM frakcije lebdeæih èestica (PM ) u zraku na mjernim postajama10103u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

8. Koncentracije olova u PM frakciji lebdeæih èestica (Pb u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

9. Koncentracije kadmija u PM frakciji lebdeæih èestica (Cd u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (ng/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

10. Koncentracije arsena u PM frakciji lebdeæih èestica (As u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (ng/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

11. Koncentracije nikla u PM frakciji lebdeæih èestica (Ni u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (ng/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

12. Koncentracije mangana u PM frakciji lebdeæih èestica (Mn u PM ) u10103zraku na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

13. Koncentracije bakra u PM frakciji lebdeæih èestica (Cu u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

14. Koncentracije željeza u PM frakciji lebdeæih èestica (Fe u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

15. Koncentracije cinka u PM frakciji lebdeæih èestica (Zn u PM ) u zraku10103na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

316. Koncentracije aniona u PM frakciji lebdeæih èestica (µg/m ) u zraku10

na mjernoj postaji na Ksaverskoj cesti u 2014.- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215317. Koncentracije PAU u PM frakciji lebdeæih èestica (ng/m ) u zraku na10

mjernoj postaji na Ksaverskoj cesti u 2014.- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

18. Koncentracije PM frakcije lebdeæih èestica (PM )u zraku na mjernim2,52,53postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

19. Koncentracije amonijaka (NH ) u zraku na mjernim postajama33u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

20. Kolièina ukupne taložne tvari (UTT) u zraku na mjernim postajama 2u Zagrebu u 2014. (mg/m d)- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

21. Kolièina olova u ukupnoj taložnoj tvari (Pb u UTT) u zraku na mjernim2postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

22. Kolièina kadmija u ukupnoj taložnoj tvari (Cd u UTT) u zraku na mjernim2postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Opskrba grada toplinskom energijom

16

23. Kolièina talija u ukupnoj taložnoj tvari (TI u UTT) u zraku na mjernim2postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

24. Kolièina nikla u ukupnoj taložnoj tvari (Ni u UTT) u zraku na mjernim2postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

25. Kolièina arsena u ukupnoj taložnoj tvari (As u UTT) u zraku na mjernim2postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

26. Kategorizacija podruèja oko mjernih postaja u Zagrebu u 2014.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

27. Opskrba industrije vodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

28. Korištenje vode u industriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

29. Ispuštanje upotrebljene vode iz industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

30. Otpadne kanalizacijske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

31. Otpad predan na oporabu u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

32. Ostali odvojeni skupljeni otpad predan na oporabu 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

33. Odloženi i oporabljeni otpad u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

34. Rezultati mjerenja razine buke na prometnicama prema mjernim mjestima. . . . . . . . . . . . . . . . 223

21. Obrazovanje21.1. Osnovno obrazovanje - redovite škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

2. Srednje obrazovanje - redovite škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

3. Visoko obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

Grafikon - Osnovno, srednje i visoko obrazovanje, poèetak šk. g. 2014./2015. . . . . . . . . . . . . . . . 226

4. Osnovno obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

5. Srednje obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

6. Uèenici koji su završili školovanje, prema vrsti škole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

7. Uèenici gimnazije koji su položili maturu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232

Grafikon - Uèenici koji su završili školovanje, prema vrsti škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232

8. Uèenici tehnièkih i srodnih srednjih škola koji su položili završni ispit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

9. Uèenici industrijskih i obrtnièkih srednjih škola koji su položili završni ispit . . . . . . . . . . . . . . . . 233

10. Studenti upisani na visoka uèilišta prema nazivu uèilišta i spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234

Grafikon - Studenti upisani na visoka uèilišta prema spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

11. Studenti upisani na visoka uèilišta prema godinama studija u ak. god. 2014./2015. . . . . . . . . . . . 236

Grafikon - Studenti upisani u ak.g. 2014./2015. prema vrstama visokih uèilišta . . . . . . . . . . . . . . 237

12. Diplomirani studenti prema nazivu visokog uèilišta i spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

Grafikon - Diplomirani studenti prema spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

13. Nastavno osoblje visokih uèilišta prema zvanju u šk. g. 2014./2015. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

Grafikon - Nastavnici i suradnici prema akademskom nazivu i stupnju, u ak.god. 2014./15. . . . . . 241

14. Magistri znanosti, magistri i sveuèilišni specijalisti prema nazivu visokog uèilišta

na kojem su stekli akademski stupanj/naziv i spolu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

Grafikon - Magistri, magistri znanosti i sveuèilišni specijslisti prema znanstvenome

podruèju magistarskog/specijalistièkog rada u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

15. Doktori znanosti prema visokom uèilištu na kojem su stekli

akademski stupanj/naziv i spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

Grafikon - Doktori znanosti prema znanstvenom i umjetnièkom podruèju

doktorske disertacije u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

22. Kultura i umjetnost22.1. Kazališta i kinematografi od 1939. do 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

2. Radio i televizijski pretplatnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

3. Knjižnice od 2004. do 2013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

4. Knjižnice u 2013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

5. Kazališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

17

6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246

7. Profesionalna kazališta za djecu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246

8. Amaterska kazališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246

9. Profesionalni orkestri, ansambli i zborovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

10. Hrvatsko narodno kazalište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

11. Kazališta u 2014.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248

12. Ansambl narodnih plesova i pjesama Lado. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

13. Zbirke u 2012.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

14. Galerije u 2012.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

15. Muzeji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

16. Muzeji u 2012.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

17. Kinematografi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

18. Zoološki vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

23. Šport23.1. Športske udruge prema vrstama športa u 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254

2. Sudjelovanje športskih udruga na meðunarodnim natjecanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

3. Športske, šahovske i lovaèke udruge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

4. Aktivni èlanovi prema šahovskim zvanjima i kategorijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

5. Aktivni èlanovi prema bridž kategorijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

6. Športski objekti koje koriste graðani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

24. Pravosuðe24.1. Sudovi, suci i sudaèki vježbenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

Grafikon - Optužene i osuðene punoljetne osobe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

2. Optužene i osuðene punoljetne osobe prema kaznenim djelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258

3. Optužene i osuðene punoljetne osobe po sudovima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

4. Osuðene punoljetne osobe po sudovima i grupama kaznenih djela u 2014. . . . . . . . . . . . . . . 260

5. Osuðene punoljetne osobe prema izreèenim sankcijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

6. Maloljetni poèinitelji kaznenih djela prema grupama kaznenih djela, vrsti odluke i

izreèenim sankcijama u 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

7. Punoljetni i maloljetni poèinitelji prekršaja prema vrsti prekršaja, postupaka i odluke . . . . . . 262

8. Poèinitelji prekršaja prema izreèenim sankcijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

25. Poslovni subjekti25.1. Poslovni subjekti prema pravno ustrojbenim oblicima i aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264

2. Aktivne pravne osobe prema oblicima vlasništva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264

3. Pravne osobe prema podruèjima NKD-a i aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

4. Poslovni subjekti prema podruèjima NKD-a i velièini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

Zlatna Bula kralja Bele IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Metodološka objašnjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268

Kratice i znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304

Pregled redovitih izdanja Odjela za statistiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305

Karte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309

Profesionalna kazališta

Majka Božja Kamenitih vrataZaštitnica Grada Zagreba

31. svibnja - DAN GRADA ZAGREBA

21

Prvi pisani spomen imena Zagreb, vezano za osnutak biskupije (1094.), punih devet stoljeæa obilježava zagrebaèku povijest.

Zagreb je, kako je napisao jedan od njegovih biografa (A. Benigar) »... grad na gori, svjetionik iz kojeg prosijava neugasiva i sigurna svjetlost svim ljudima.«

To je Grad snažnih duhovnih vrijednosti i identiteta. U tanane niti njegovih vrijednosti utkane su, iznad svega, svjetla imena zagrebaèkih nadbiskupa:

ZAGREBAÈKI NADBISKUPI

1. Juraj HAULIK de Varallya, kardinalbiskup 1837.-1853.nadbiskup 1853.-1869.

2. Josip MIHALOVIÆ, kardinal 1870.-1891.

3. Juraj POSILOVIÆ 1894.-1914.

4. Antun BAUER 1914.-1937.

5. Alojzije STEPINAC, kardinal 1937.-1960.

6. Franjo ŠEPER, kardinal 1960.-1969.

7. Franjo KUHARIÆ, kardinal 1970.-1997.

8. Josip BOZANIÆ, kardinal 1997.

22

ZAGREBAÈKI GRADONAÈELNICI

1. Janko KAMAUF 1851.-1857. 27. Mate STARÈEVIÆ 1939.-1941.

2. Josip F. HAERDTL 1857. 28. Jozo DUMANDŽIÆ 1941.-1942.

3. Svetozar KUŠEVIÆ 1858. 29. Ivan WERNER 1942.-1944.

4. Johan LICHTENEGGER 1858.-1861. 30. Eugen STAREŠINIÆ 1944.-1945.

5. Vjekoslav FRIGAN 1861.-1868. 31. Dragutin SAILI 1945.-1949.

6. Makso MIHALIÆ 1868.-1869. 32. Mika ŠPILJAK 1949.-1950.

7. Dragutin pl. CZEKUS 1869.-1872. 33. Milivoj RUKAVINA 1950.-1951.

8. Pavao HATZ 1872.-1873. 34. Mirko PAVLEKOVIÆ 1951.-1952.

9. Stjepan VRABÈEVIÆ 1873. 35. Veèeslav HOLJEVAC 1952.-1963.

10. Ivan VONÈINA 1873.-1876. 36. Pero PIRKER 1963.-1967.

11. Stanko ANDRIJEVIÆ 1876.-1879. 37. Ratko KARLOVIÆ 1967.

12. Matija MRAZOVIÆ 1879.-1881. 38. Josip KOLAR MATEK 1967.-1972.

13. Josip HOFFMANN 1881.-1885. 39. Ivo VRHOVEC 1972.-1978.

14. Nikola BADOVINAC 1885.-1887. 40. Ivo LATIN 1978.-1982.

15. Ignjat SIEBER 1887.-1890. 41. Mato MIKIÆ 1982.-1983.

16. Milan AMRUŠ 1890.-1892. 42. Aleksandar VARGA 1983.-1984.

17. Adolf MOŠINSKY 1892.-1904. 43. Zorislav ŠONJE 1984.-1985.

18. Milan AMRUŠ 1904.-1910. 44. Tito KOSTY 1985.-1986.

19. Janko HOLJAC 1910.-1917. 45. Mato MIKIÆ 1986.-1990.

20. Stjepan SRKULJ 1917.-1919. 46. Boris BUZANÈIÆ 1990.-1993.

21. Svetozar DELIÆ 1920. 47. Branko MIKŠA 1993.-1995.

22. Vjekoslav HEINZEL 1920.-1928. 48. Marina

23. Stjepan SRKULJ 1928.-1932. MATULOVIÆ-DROPULIÆ 1996.-2000.

24. Ivo KRBEK 1932.-1934. 49. Milan BANDIÆ 2000.-2002.

25. Rudolf ERBER 1934.-1936. 50. Vlasta PAVIÆ 2002.-2005.

26. Teodor PEIÈIÆ 1937.-1939. 51. Milan BANDIÆ 2005.-

1)Vršitelj dužnosti2)Sudbeni vijeænik koji je po odredbi bana Raucha vršio dužnost gradonaèelnika.

1)

1)

1)

2)

1)

23

GRADSKA SKUPŠTINA GRADA ZAGREBA(saziv konstituiran 20. lipnja 2013. godine)*

Darinko KOSOR - predsjednik

Jelena PAVIÈIÆ VUKIÈEVIÆ - potpredsjednicaDavor BERNARDIÆ - potpredsjednikAndrija MIKULIÆ - potpredsjednikVesna SUDAR - potpredsjednica

Mirjana LICHTNER KRISTIÆ, dipl. iur., univ. spec. admin. publ. - tajnica Gradske skupštine Grada Zagrebamr. sc. Predrag FLEŠ - zamjenik tajnika Gradske skupštine Grada Zagreba

* podaci sa stanjem 30. listopada 2015.

1. Davor BERNARDIÆ 27. Dragica NIKOLIÆ2. Dražan BILOKAPIÆ 28. Alen OSTOJIÆ3. Zvane BRUMNIÆ 29. Sanja OŽIÆ4. Vlado CRKVENAC 30. Jelena PAVIÈIÆ VUKIÈEVIÆ5. Ivan ÆELIÆ 31. Tin PAŽUR6. mr. sc. Ante DODIG 32. Sandra PERKOVIÆ7. Dominik ETLINGER 33. Josip PETRAÈ8. Vladimir FERDELJI 34. Zoran PILIÈIÆ9. dr. sc. Damir GODEC 35. Ante PLAZONIÆ, dipl. ing.10. Vedrana GUJIÆ 36. Miroslav POLOVANEC11. Vladimir HOLJAK 37. Sunèana RUPNIK BLAŽEKOVIÆ12. dr. sc. Vjekoslav JELEÈ 38. Pero SEMREN13. mr. sc. Grgo JELINIÆ 39. Bogdanka SRDIÆ-VULPE14. mr. sc. Damir JURINOVIÆ 40. dr. sc. Ana STAVLJENIÆ-RUKAVINA15. Marija KALEBOTA 41. Tomislav STOJAK16. Æazim KARDAŠEVIÆ 42. Vesna SUDAR17. Darko KATUŠA 43. Dan ŠPICER18. Darinko KOSOR 44. Milivoj ŠPIKA19. Željko KVESIÆ 45. Davor ŠTERN20. Nenad LIVUN 46. dr. sc. Sandra ŠVALJEK21. Margareta MAÐERIÆ 47. Ivan TEPEŠ22. Ratko MARIÈIÆ 48. Katarina TONKOVIÆ23. mr. sc. Nenad MATIÆ 49. Davorka VUKADIN SAMARDŽIÆ,24. Ljubica MATIJEVIÆ-VRSALJKO dipl. iur.25. Andrija MIKULIÆ 50. Silva ŽELE26. Saša MOLAN 51. Mario ŽUPAN

24

Gradski zastupnici kojima je mandat u mirovanju i njihovi zamjenici

1. Milan Bandiæ, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ga mr. sc. Ante Dodig, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 10. lipnja 2013.)

2. dr. sc. Sandra Švaljek, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ju Mirsad Srebrenikoviæ, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 10. lipnja 2013.) Dana 7. travnja 2015. prestaje mirovanje mandata gradskoj zastupnici dr. sc. Sandri ŠvaljekDana 7. travnja 2015. Mirsad Srebrenikoviæ prestaje obnašati dužnost zamjenika gradske zastupnice

3. Vesna Kusin, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ju Bogdanka Srdiæ - Vulpe, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 10. lipnja 2013.)

4. Slavko Kojiæ, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ga mr. sc. Damir Jurinoviæ, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 13. lipnja 2013.)

5. Višnja Fortuna, HSU - zamjenjuje ju Vesna Sudar, HSU (od 17. lipnja 2013.) 6. prof. dr. sc. Rajko Ostojiæ, SDP - zamjenjuje ga Dan Špicer, SDP (od 20. lipnja 2013.) 7. Sanja Ožiæ, SDP - zamjenjuje ju Dijana Pavièiæ-Haniš, SDP (od 20. lipnja 2013.)

Dana 21. kolovoza 2013. prestaje mirovanje mandata gradskoj zastupnici Sanji Ožiæ Dana 21. kolovoza 2013. Dijana Pavièiæ - Haniš prestaje obnašati dužnost zamjenice gradske zastupnice

8. Ljubica Hrgoviæ, SDP - zamjenjuje ju Æazim Kardaševiæ, SDP (od 20. lipnja 2013.) 9. Željko Kvesiæ, SDP - zamjenjuje ga Marijan Pilaš, SDP (od 20. lipnja 2013.)

Dana 11. sijeènja 2014. prestaje mirovanje mandata gradskom zastupniku Željku Kvesiæu Dana 11. sijeènja 2014. Marijan Pilaš prestaje obnašati dužnost zamjenika gradskog zastupnika

10. Prof. dr. sc. Mirna Šitum, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ju Ljubica Matijeviæ-Vrsaljko, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 10. kolovoza 2013.)

11. Silva Žele, SDP - zamjenjuje ju Dijana Pavièiæ-Haniš, SDP (od 23. kolovoza 2013.) Dana 6. ožujka 2014. prestaje mirovanje mandata gradskoj zastupnici Silvi ŽeleDana 6. ožujka 2014. Dijana Pavièiæ-Haniš prestaje obnašati dužnost zamjenice gradske zastupnice

12. akademik Ivica Kostoviæ, HDZ - zamjenjuje ga Pero Semren, HDZ (od 26. kolovoza 2013.) 13. mr. sc. Ante Dodig, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ga Josip Petraè, lista grupe

biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 17. prosinca 2013.)Dana 11. studenoga 2014. prestaje mirovanje mandata gradskom zastupniku mr. sc. Anti Dodigu

14. dr. sc. Dragan Kovaèeviæ, HNS - zamjenjuje ga Vedrana Gujiæ, HNS (od 5. svibnja 2014.)15. Josip Petraè, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa - zamjenjuje ga Ivan Šikiæ, lista grupe biraèa

nositelja Milana Bandiæa (od 9. rujna 2014.)Dana 11. studenoga 2014. Ivan Šikiæ i Josip Petraè prestaju obnašati dužnost gradskog zastupnika

16. Martina Joviæ, SDP - zamjenjuje ju Dominik Etlinger, SDP (od 21. studenoga 2014.)

Gradski zastupnici kojima je prestao mandat i njihovi zamjenici:

1. akademkinja Vida Demarin, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (dan prestanka mandata 20. ožujka 2015 podnošenjem ostavke) - zamjenjuje ju Josip Petraè, lista grupe biraèa nositelja Milana Bandiæa (od 20. ožujka 2015.)

2. Gradski zastupnik Ivan Obad, HSS (dan prestanka mandata 7. srpnja 2015. smræu) zamjenjuje ga Vladimir Holjak, HSS (od 14. srpnja 2015.)

Gradonaèelnik

Milan BANDIÆ, dipl. politolog

GRADONAÈELNIK

GRADA ZAGREBA

25

Vesna KUSIN, prof.

Zamjenica

26

UPRAVNA TIJELA GRADA ZAGREBA

1)Gradska upravna tijela

1. Struèna služba gradonaèelnika

2. Ured gradonaèelnika

3 Ured za programe i projekte Europske unije

4. Ured za javnu nabavu

5. Gradski kontrolni ured

6. Gradski ured za strategijsko planiranje i razvoj Grada

7. Gradski ured za opæu upravu

8. Gradski ured za financije

9. Gradski ured za gospodarstvo, rad i poduzetništvo

10. Gradski ured za energetiku, zaštitu okoliša i održivi razvoj

11. Gradski ured za obrazovanje, kulturu i šport

12. Gradski ured za zdravstvo

13. Gradski ured za branitelje

14. Gradski ured za socijalnu zaštitu i osobe s invaliditetom

15. Gradski ured za poljoprivredu i šumarstvo

16. Gradski ured za prostorno ureðenje, izgradnju Grada, graditeljstvo, komunalne poslove i promet

17. Gradski ured za imovinsko - pravne poslove i imovinu Grada

18. Gradski ured za katastar i geodetske poslove

19. Ured za upravljanje u hitnim situacijama

20. Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirode

21. Služba za mjesnu samoupravu

Odluka o ustrojstvu i djelokrugu gradskih upravnih tijela i Odluke o izmjenama i dopunama Odluke o ustrojstvu i djelokrugu gradskih upravnih tijela (Službeni Glasnik Grada Zagreba br. 16/09, 22/09 i 17/13)

1)

27

PODRUÈNI UREDI GRADSKE UPRAVE

Za podruèje jedne ili više gradskih èetvrti Grada Zagreba ustrojavaju sepodruèni uredi Gradske uprave kao podruène jedinice Gradske uprave:

Podruèni uredi Gradske uprave Gradske èetvrti

1. Podruèni ured CENTAR Gradska èetvrt Donji grad

Gradska èetvrt Podsljeme

2. Podruèni ured ÈRNOMEREC Gradska èetvrt Èrnomerec

3. Podruèni ured DUBRAVA Gradska èetvrt Gornja Dubrava

Gradska èetvrt Donja Dubrava

4. Podruèni ured MAKSIMIR Gradska èetvrt Maksimir

5. Podruèni ured MEDVEŠÈAK Gradska èetvrt Gornji grad - Medvešèak

Gradska èetvrt Novi Zagreb - istok

6. Podruèni ured NOVI ZAGREB Gradska èetvrt Novi Zagreb - zapad

Gradska èetvrt Brezovica

7. Podruèni ured PEŠÆENICA Gradska èetvrt Pešæenica - Žitnjak

8. Podruèni ured SUSEDGRAD Gradska èetvrt Stenjevec

Gradska èetvrt Podsused - Vrapèe

9. Podruèni ured SESVETE Gradska èetvrt Sesvete

10. Podruèni ured TREŠNJEVKA Gradska èetvrt Trešnjevka - sjever

Gradska èetvrt Trešnjevka - jug

11. Podruèni ured TRNJE Gradska èetvrt Trnje

Izvor: Odluka o ustrojstvu i djelokrugu gradskih upravnih tijela(Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 11/05. i 16/09.)

28

GRADSKE ÈETVRTI GRADA ZAGREBA

1)Gradska èetvrt Predsjednici i potpredsjednici Vijeæa gradske èetvrti

1. DONJI GRAD

2. GORNJI GRAD - MEDVEŠÈAK

3. TRNJE

4. MAKSIMIR

5. PEŠÆENICA - ŽITNJAK

6. NOVI ZAGREB - ISTOK

7. NOVI ZAGREB - ZAPAD

8. TREŠNJEVKA- SJEVER

9. TREŠNJEVKA -JUG

10. ÈRNOMEREC

11. GORNJA DUBRAVA

12. DONJA DUBRAVA

13. STENJEVEC

14. PODSUSED - VRAPÈE

15. PODSLJEME

16. SESVETE

17. BREZOVICA

Nedjeljko GOJO

Sanja KRUMPAR potpredsjednica Vijeæa Gradske èetvrti

Luka ŠIMURINA predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Nada BOBAN potpredsjednica Vijeæa Gradske èetvrti

Ivan BARE predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Kristina ŠIMANOVIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Stanko GAÈIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Stipan MATOŠ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Dragan VUÈIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Slavica LOVRINOVIÆ potpredsjednica Vijeæa Gradske èetvrti

Dinko SUTON predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Dragutin LACKOVIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Željko FIOLIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Jadranko BATURIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Ivan BUTORAC predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Željko GRUPKOVIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Saša MOLAN predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Milivoj SIKIRICA potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Josip JELIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Vesna BREZIÆ potpredsjednica Vijeæa Gradske èetvrti

dr. sc. Miroslav MILIÈEVIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Ilija DOMINKOVIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Milan DRAŽENOVIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Siniša HRBIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Vladimir ANDRIÆ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Zoran ÈOGELJA potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Dubravko PEROŠ predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Zdravko BIRAÈ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Krešimir KOMPESAK predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Tomislav KELIÆ potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

potpredsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Vladimir IVIÈEK predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Dubravko KONTENT potpredsjednica Vijeæa Gradske èetvrti

predsjednik Vijeæa Gradske èetvrti

Dražen MARKOTA

Marijan TOMURAD

Gradske èetvrti osnovane su Statutom Grada Zagreba (Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 19/99.).Odluka o granicama podruèja i sjedištima gradskih èetvrti (Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 7/09.).

1)

Broj èlanova

Vijeæa

gradske

èetvrti

15

15

15

15

19

19

19

19

19

15

19

15

19

15

11

19

11

29

GRADSKI ZASTUPNICI GRADSKE SKUPŠTINE

prema obrazovanju, starosti i stranaèkoj pripadnosti*

Broj zastupnika

ukupno muškarci ženeGradski zastupnici - ukupno 51 35 16

Prema stupnju struènog obrazovanja

visoko - ukupno 39 27 12od toga:

doktori znanosti 4 2 2magistri znanosti 4 4 -

više 3 2 1srednje 9 6 3niže - - -

Prema starosti

do 29 godina 3 2 130 - 39 godina 11 7 440 - 49 godina 13 9 450 - 59 godina 9 7 260 i više godina 15 10 5

Prema stranaèkoj pripadnosti

SDP Socijaldemokratska partija Hrvatske 12 10 2HDZ Hrvatska demokratska zajednica 8 7 1365 Bandiæ Milan - stranka rada i solidarnosti 5 2 3HSLS Hrvatska socijalno liberalna stranka 4 4 -HSU Hrvatska stranka umirovljenika 3 1 2HNS Hrvatska narodna stranka 2 1 1HSS Hrvatska seljaèka stranka 2 2 -BUZ Blok umirovljenici zajedno 1 1 -HSP AS Hrvatska stranka prava dr. Ante Starèeviæ 1 1 -

Nezavisni gradski zastupnici 11 5 6Nestranaèki 2 1 1

* podaci sa stanjem 30. listopada 2015.

30

GRAD ZAGREB 2014. / CITY OF ZAGREB 2014

GEOGRAFSKI POLOŽAJ 15° 59' istoène dužine od GreenwichaGEOGRAPHIC POSITION longitude 15 59'E

45° 49' sjeverne širine / latitude 45° 49'N(mjerna toèka Griè) (Griè reference point)

Nadmorska visina Griè 158 m; Zrinjevac 122 m; Sljeme 1 035 mAltitude

2POVRŠlNA / SURFACE AREA, km 641,32

KLIMA / CLIMATE

Najviša temperatura, °C +34,4Maximum temperature, °C

Najniža temperatura, °C -7,4Minimum temperature, °C

Srednja vrijednost tlaka zraka, hPa 996,1Average air pressure, hPa

Ukupni sunèani sati, h 1 715,2Total hour of sunshine, h

Oborine (godišnja kolièina), mm 1 233,8Rainfall (annual), mm

STANOVNIŠTVO - Popis 2011.POPULATION 2011 Census

Ukupan broj stanovnika 790 017Number of inhabitans

Stanovništvo prema spoluPopulation by seks

muškarci 369 339men

žene 420 678women

Stanovništvo prema starostiPopulation according to age

do 15 godina 116 059under 15 years

15 do 64 godina 537 18815 - 64 years

65 i više godina 136 77065 years and over

KUÆANSTVA - Popis 2011.HOUSEHOLD 2011 Census

Broj kuæanstava 303 441Number of households

Prosjeèan broj èlanova u kuæanstvu 2,57Average number of persons per household

°

STANOVANJE - Popis 2011. HOUSING 2011 Census

Stanovi-ukupno 384 333Dwellings - total

- stanovi za stalno stanovanje 373 538- permanent dwellings

- stanovi koji se povremeno koriste 5 112- dwellings used occasionaly

- stanovi u kojima se samo obavljala djelatnost 5 683- dwellings used for an activity

- nastanjeni stanovi 299 977- ocucupied dwellings

2- prosjeèna površina nastanjenog stana, m 71,012- average surface area of occupied dwellings, m

Kolektivni stanovi 209Collective dwellings

STANOVNIŠTVO - 2014. (procjena)POPULATION - 2014 (estimate)

Broj stanovnika 798 500Inhabitants

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVANATURAL POPULATION TRENDS

na tisuæu stanovnikaper 1000 population

Živoroðeni 8 452 10,6Live births

Umrli 8 359 10,5Deaths

Prirodni prirast 93 0,1Population increase

Vitalni indeks 101,1 (živoroðeni na 100 umrlih)Index of vitality (live births per 100 deaths)

Sklopljeni brakovi 3 647 4,6Marriages

Razvedeni brakovi 1 680 2,1Divorces

MIGRACIJE STANOVNIŠTVAMIGRATION OF POPULATION

Migracijski saldo stanovništva 3 040Migration balance

doseljeni stanovnici 13 116immigrants

odseljeni stanovnici 10 076emigrants

31

ZAPOSLENOSTEMPLOYMENT

Zaposleni, stanje, 31. ožujka 383 967stPersons in employment, on March 31

Zaposleni u pravnim osobama, stanje 31. ožujka 351 919stPersons in employment in legal entities, on March 31

Zaposleni u obrtu i slobodnim profesijama, stanje 31. ožujka 31 521Persons in employment in crafts and trades and free lances,

ston March 31

Zaposleni osiguranici poljoprivrednici, stanje 31. ožujka 527stInsured private farmers, on March 31

NEZAPOSLENOSTUNEMPLOYMENT

Nezaposlene osobe prijavljene Hrvatskom zavodu zazapošljavanje, stanje, 31. ožujka 48 243

Unemployment persons registered with the CroatianstEmployment Service, on March 31

Stopa nezaposlenosti, % 11,2Unemployment rate, %

PLAÆEWAGES

Prosjeèna mjeseèna isplaæena neto plaæa po zaposlenomu pravnim osobama svih oblika vlasništva, u kunama 6 465Average monthly paid off net per a person in paid employment in legalentities, in kunas

Prosjeèna mjeseèna isplaæena bruto plaæa po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva, u kunama 9 717Average monthly gross earning per a person in paid employment in legalentities, in kunas

indeksi nominalnih neto plaæa 100,4nominal earnings net indices

indeksi nominalnih bruto plaæa 100,2nominal earnings gross indices

MIROVINSKO OSIGURANJEPENSION INSURANCE

Broj korisnika mirovina (stanje 31. prosinca) 196 775stPension beneficiaries, on December 31

Prosjeèna mjeseèna mirovina umanjena za porez i prirez, u kunama 2 940Average monthly pension reduced for taxes and surtax, in kunas

32

ZDRAVSTVENA ZAŠTITAHEALTH CARE

Broj doktora medicine 4 540Number of doctors

- od toga specijalisti 3 365whereof specialists

Ostali zdravstveni djelatnici 15 568Other medical workers

Domovi zdravlja 4Health centres

Bolnice 17Hospitals

- klinièki bolnièki centri, klinièke bolnice, klinike 8teaching hospital contres, teaching hospitals, clinics

Broj bolnièkih postelja 6 737Number of hospital beds

Broj bolesnika u bolnicama 255 842Number of patients in hospitals

Izvanbolnièke poliklinike (samostalne zdravstvene ustanove) 158Polyclinics outside hospital premises (autonomous medical institutions)

Ljekarne 228Pharmacies

SOCIJALNA SKRBSOCIAL WELFARE

Djeèji vrtiæi i druge pravne osobe koje ostvarujuprograme predškolskog odgoja 292Kindergartens and other legal entities implementingpreschool education programmes

Od toga / whereof

- djeèji vrtiæi 278kindergartens

- druge pravne osobe 14other legal entities

Broj smještene djece 39 761Number of children

Domovi uèenika 14Pupil dormitories

Broj uèenika u domovima 2 420Number of pupils

Studentski domovi 4Student dormitories

Broj studenata u domovima 7 413Number of students in student dormitories

Domovi socijalne skrbi za odrasle i starije osobe (2010.) 38Social welfare institutions for adult and elderly persons

Broj korisnika (2010.) 4 657Number of recipients

Od toga / whereof

- specijalne bolnice / special hospitals 9

33

INDUSTRIAINDUSTRY

Struktura industrije prema podruèjima NKD-a 2007., %Industry structure according to NKD 2007. sections, %

B Rudarstvo i vaðenje 0,25 Mining and quarryng

C Preraðivaèka industrija 83,19 Manufacturing

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 16,56 Electricity, gas, steam and air conditioning supply

ENERGETIKA, VODOOPSKRBA, ODVODNJAPOWER INDUSTRY, WATER SUPPLY, SEWAGE

Potrošnja elektriène energije (u tisuæama MWh) 2 681Electricity consumption (thousands MWh)

Potrošnja plina (000 000 kWh) 3 056Gas consumption (000 000 kWh)

3Potrošnja vode (u tisuæama m ) 53 8623Water consumption (thousand m )

Dužina cjevovoda za dovod vode (u km) 2 430Water distribution pipeline length (kilometers)

Broj prikljuèaka na vodovod 82 934Number of water supply system services

Dužina kanalizacijske mreže (u km) 1 851Sewage network length (kilometers)

Broj uliènih slivnika 55 000Number of gully-holes

Odloženi otpad (u tonama) 233 254Disposed waste quantity (tonne)

Broj vatrogasnih intervencija 785Number offire - brigade calls

PRIJEVOZ, SKLADIŠTENJE I VEZETRANSPORT, STORAGE AND COMMUNICATIONS

Gradski prijevozPublic transportation:

tramvaj - prevezeni putnici (u tisuæama) 185 606streetcar - number of passengers (000)

Autobus - prevezeni putnici (u tisuæama) 85 365bus - number of passengers (000)

Broj taxi vozila / Taxis 1 316

Broj registriranih vozila na motorni pogon 339 749Number of registered motor vehicles

od toga:whereof

- osobnih automobila / passenger cars 285 279

- teretnih i radnih vozila / trucks 28 647

- motocikla / motorcycles 8 146

34

Zraèni promet - otpremljeni i prispjeli putnici 2 430 971air traffic - transported passengers

Poštanski uredi 74Number of post offices

Broj poštonoša 508Number of postman

DISTRIBUTIVNA TRGOVINADISTRIBUTIVE TRADE

Prodavaonice/servisi u trgovini na malo (2010.) 8 635Sales outlets - retail trade

Zaposleni (2010.) 54 158Persons in employment

Tržnice 24Market-hall

SAJMOVI / FAIRS

Zagrebaèki velesajamZagreb Fair

- broj sajmova 11 number of fairs

- broj izlagaèa 1 778 number of exhibitors

domaæi / domestic 908inozemni / foreign 870

Posjetitelja (u tisuæama) 160Visitors, 000

TURIZAM / TOURISM

Hoteli / Hotels 49

- postelja 7 047 number of beds

Hosteli / Youth hotels and hostels 40

- postelja 2 230 number of beds

Turisti / Tourists 967 902

- od toga inozemni 770 254 foreign

Noæenja turista 1 602 420Tourists nights

- od toga inozemni 1 275 705 foreign

35

OBRAZOVANJE EDUCATION

Osnovne škole - ukupno, poèetak šk. g. 2014./2015. 142Primary school - total, beginning school year 2014/2015

broj uèenika 55 557number of enrolments

broj nastavnika 5 028number of teachers

Srednje škole - ukupno, poèetak šk. g. 2014./2015. 111Secondary school - total, beginning school year 2014/2015

broj uèenika 39 717numbers of enrolments

broj nastavnika 4 613numbers of teachers

Visoka uèilišta - ukupno, akademska godina 2014./2015. 58Institutions of higher education - total, 2014/2015 academic year

studenti - ukupno 71 447students - total

Fakulteti 38University faculties

upisani studenti - ukupno 56 962students enrolled - total

struèni studij - studenti 3 843professional study - students

sveuèilišni studij - studenti 53 119university - students

Umjetnièke akademije 3Academies of art

upisani studenti 1 249students enrolled

Visoke škole 14Schools of professional higher education


Veleuèilišta 3Polytechincs


Studenti koji su diplomirali na visokim uèilištima u 2014. 15 825Students graduated from institutions of higher education in 2014

KULTURA / CULTURE

Kazališta 81Theatres

- predstava / perform 5 965

- sjedišta / seats 9 041

- posjetitelja / attendance 1 139 094

36

Kino dvorane 10Cinemas

- sjedišta / seats 9 690- posjetitelja (u tisuæama) / attendance, 000 2 029

Muzeji 2012. 32Museums

Zbirke 2012. 20Art collections

- posjetitelji muzeja i zbirki 512 647 attendance of museums and art collections

Zagrebaèka filharmonijaZagreb Filharmony

- koncerti u Zagrebu 43 concerts in Zagreb

- posjetitelji u Zagrebu 41 900 visitors in Zagreb

Profesionalni orkestri, ansambli i zborovi 35Professional orchestras, team and choirs

Knjižnice (stanje 2013.) 354Libraries

- knjige i brošure (u tisuæama) 5 788 books and broctures, 000

ZOO - broj životinja 6 009ZOO - number of animal species

- posjetitelja 257 942 attendane

- od toga djeca 95 139 children

Botanièki vrt Prirodoslovno-matematièkog fakultetaBotanical gardens of Faculty of natural sciences and mathematics

2- površina u m 47 0002 surface area in m

- broj biljnih svojti 7 200 number of plants taxons

ŠPORT / SPORT (2009.)

Športski savezi 53Sport associations

Klubovi: 664Clubs

- nogometni/football 85

- kuglaèki/bowling 23

- teniski/tennis, squash 49

- rukometni/handball 21

- košarkaški/basketball 31

Ukupno aktivnih èlanova 58 160Number of active members

37

NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA / IMMOVABLE CULTURAL HERITAGE UPISANA U REGISTAR KULTURNIH DOBARA REPUBLIKE HRVATSKE REGISTERED IN THE REGISTER OF THE CULTURAL PROPERTY OF THE REPUBLIC OF CROATIA

- Lista zaštiæenih kulturnih dobara i List of registered cultural property, and

- Lista preventivno zaštiæenih dobara List of cultural property under preventive protection

Arheološka baština Archaeological heritage

Arheološki lokalitet 5Archaeological site

Arheološko podruèje 2Archaeological area

Povijesna graditeljska cjelina Historical architectural ensemble

Gradska naselja 7Urban settlements

Seoska naselja 10Rural settlements

Povijesni sklop i graðevina Historical complex and building

Graditeljski sklop 47Architectural complex

Civilna graðevina 409Civilian building

Sakralna graðevina 43Sacral building

Etnološka baština Ethnological heritage

Etnološko podruèje 4Ethnological area

Etnološka graðevina 48Ethnological building

Memorijalna baština Memorial heritage

Memorijalno i povijesno podruèje 1Memorial and historical area

Memorijalni objekt, javna plastika i fontane 35Memorial structure, public sculptures and fountains

Izvor: Grad Zagreb, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodeSource: City of Zagreb, City Institute for the Conservation of Cultural and Natural Heritage

38

POKRETNA KULTURNA DOBRA / MOVABLE CULTURAL HERITAGE UPISANA U REGISTAR KULTURNIH DOBARA REPUBLIKE HRVATSKEREGISTERED IN THE REGISTER OF THE CULTURAL PROPERTY OF THE REPUBLIC OF CROATIA

- Lista zaštiæenih kulturnih dobara i List of registered cultural property, and

- Lista preventivno zaštiæenih dobara List of cultural property under preventive protection

Pojedinaèni predmeti 68Individual objects

Zbirke predmeta (zbirke, muzeji, knjižnice, arhvi i sl.) 189Collections of objects

Nematerijalna kulturna dobra 6Intangible cultural heritage

Izvor: Grad Zagreb, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodeSource: City of Zagreb, City Institute for the Conservation of Cultural and Natural Heritage

ZAŠTIÆENA PRIRODNA PODRUÈJAPROTECTED NATURAL AREAS

Park prirode 1Nature park

Posebni rezervat 8Special reserve

Znaèajni krajobraz 3Significant landscape

Spomenik prirode 2Nature monument

Spomenik parkovne arhitekture 18Park architecture monument

Izvor: Ministarstvo zaštite okoliša i prirode - Uprava za zaštitu prirodeSource: Ministry of Environmental and Nature Protection - Directorate for Nature Protection

Ekološka mreža Natura 2000 3Ecological network Natura 2000

39

1)NAGRADA ZAGREPÈANKA GODINEZAGREB WOMAN OF THE YEAR AWARD

2007. gospoða Ana Rukavina Erceg, novinarka (posmrtno)2008. gospoða Slavica Jakoboviæ Fribec, prof.2009. gospoða prof.dr.sc. Mirjana Krizmaniæ2010. gospoða mr. sc. Maja Mamula2011. Ðurðica Krnjak2012. gospoða Ljubica Matijeviæ-Vrsaljko, odvjetnica2013. gospoða Marija Sliškoviæ2014. doc. dr. sc. Vernesa Smolèiæ2015. prof. dr. sc. Lovorka Galetiæ

NAGRADA LUKA RITZ - NASILJE NIJE HRABROSTADWARD LUKA RITZ - VIOLENCE IS NOT COURAGE

2011. Stjepan Mrganiæ, uèenik I. Osnovne škole Dugave Dominik Bartoloviæ, uèenik Tehnièke škole Ruðer Boškoviæ2012. Paula Kadiæ, uèenica osnovne škole Voltino Marija Gašparoviæ, uèenica Prve gimnazije2013. Katja Komazec, uèenica osnovne škole Ivana Filipoviæa Lamia Beloševiæ, uèenica Gornjogradske gimnazije2014. Luka Mihaliæ, uèenik Osnovne škole Tituša Brezovaèkog - posthumno Barbara Rubiniæ, uèenica I. gimnazije

1)NAGRADA GRADA ZAGREBACITY OF ZAGREB AWARDBroj nagraðenih

2015. Ljubica Marinèiæ, uèenica Osnovne škole Grigora Viteza Dora Cesarec, uèenica Prirodoslovne škole Vladimira Preloga

2005. 15 11 3 12006. 15 11 3 12007. 15 12 2 12008. 15 12 2 12009. 16 10 2 42010. 15 13 2 -2011. 17 13 4 -2012. 15 12 3 -2013. 16 14 1 12014. 17 13 1 32015. 19 16 2 1

Godina UkupnoBroj osoba, grupai skupina autora

Brojustanova/udruga

Brojpoduzeæa/tvrtki

Odluka o javnim priznanjima Grada Zagreba (Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 4/00., 8/02.,

1/04., 20/04., 18/06., 16/09., 3/10., 3/14. i 16/14. 11/15 i 15/15 - proèišæeni tekst)

1)

40

THE HONORARY CITIZENS OF CITY OF ZAGREB

Od 1850. - 1918. 26Od 1919. - 1934. 8Od 1945. - 1990. 10Od 1990. - 2000. 4

1990. Majka Tereza 2008. Veæeslav Holjevac (posmrtno)1992. dr. sc. Franjo Tuðman 2010. Edo Murtiæ (posmrtno)1998. barunica Margareth Thatcher 2015. Mladen Markaè2000. akademik Dragutin Tadijanoviæ 2015. Ante Gotovina2005. športašica Janica Kosteliæ

GRADOVI S KOJIMA JE POTPISAN DOKUMENT 0 SURADNJICITIES THAT THE COOPERATION DOKUMENT HAS BEEN SIGNED WITH

1963. Bologna, Italija 2001. Ljubljana, Slovenija

1966. Leipzig, Njemaèka 2001. Moskva, Ruska Federacija

1966. Brno, Èeška Republika 2001. Sarajevo, Bosna i Hercegovina

1966. Salzburg, Republika Austrija 2003. Budapest, Maðarska

1967. Mainz, Njemaèka 2004. Moskva, Rusija

1967. Plovdiv, Bugarska 2004. Tirana, Albanija

1968. Sankt-Peterburg, Rusija

1971. Tromso , Norveška/1973. Kyoto, Japan

1975. Birmingham, V. Britanija

1975. Cluj-Napoca, Rumunjska

1975. Krakow, Poljska

1975. Lisboa, Portugal

1980. Pittsburgh, SAD

1980. Shanghai, NR Kina

1994. Beè, Austrija

1994. Budapest, Maðarska

1995. Beijing, NR Kina

1997. Buenos Aires, Argentina

2000. Dayton, Ohio, SAD

2006. Knin, Hrvatska

2007. Milano, Italija

2008. Nin, Hrvatska

2008. Ludbreg, Hrvatska

2008. Ankara, Turska

2008. Peèuh, Maðarska

2009. Prag, Èeška

2009. Opatija, Hrvatska

2009. Beè, Austrija

2011. Varšava, Poljska

2012. Rim, Italija

2012. Sofia, Bugarska

2012. Priština, Kosovo

2013. Šangaj, Narodna Republika Kina

41

Dobitnici NAGRADE GRADA ZAGREBA u 2015.

1. Marija Braut, - fotografkinja

2. dr. sc. Dragan Damjanoviæ, - izvanredni profesor Odsjeka za povijest umjetnosti Filozofskog fakulteta Sveuèilišta u Zagrebu

3. Glumaèka družina Histrion

4. Ivan Hlupiæ, diplomirani novinar, - urednik Radio Sljemena

5. Klinièki bolnièki centar Zagreb - timovi za transplantaciju organa

6. Željko Krznariæ, - književnik i novinar

7. dr. sc. Julijana Matanoviæ, - književnica, izvanredna profesorica na Katedri za noviju hrvatsku književnost Filozofskoga fakulteta Sveuèilišta u Zagrebu, èlanica suradnica HAZU

8. akademik Andrija Mutnjakoviæ

9. Sandra Paoviæ, - olimpijka i paraolimpijka

10. Sastav Parni valjak

11. prof. dr. sc. Sibila Petlevski, - književnica, redovita profesorica na Akademiji dramske umjetnosti Sveuèilišta u Zagrebu

12. Biserka Rauter Planèiæ, - prof. povijesti umjetnosti i talijanskog jezika, ravnateljica Moderne galerije

13. Marija Sekelez, - ravnateljica Gradskog kazališta Žar ptica

14. Martin i Valent Sinkoviæ, - olimpijci

15. dr. sc. Ivica Toljan, dipl. ing. el., - voditelj Odjela za kljuène kupce i prodaju Hrvatske burze elektriène energije d.o.o.

16. Anðelka Martiæ, - hrvatska književnica i prevoditeljica

17. muftija Ševko ef. Omerbašiæ

18. Nada Ruždjak, - prvakinja Opere Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu - posmrtno

19. Velimir Viskoviæ, - urednik, leksikograf i pisac

UVODNE NAPOMENE

Zakonom o podruèjima županija, gradova i opæina u Republici Hrvatskoj (Narodne novine br. 86/2006.) i Zakonom o Gradu Zagrebu (Narodne novine br. 62/2001.), Grad Zagreb je posebna jedinstvena, teritorijalna, upravna i samoupravna jedinica koja ima svojstvo županije.

Grad Zagreb je tijekom proteklih vremena mijenjao ustroj i teritorij, pa se podaci za ranija razdoblja koje objavljujemo u serijama odnose na tadašnje teritorijalno ustrojstvo Grada. Od 1998. godine teritorijalni ustroj Grada Zagreba nije se mijenjao.

Vrijednosni pokazatelji u serijama prikazani su u kunama, a kuna je novèana jedinica s kojom je od 30. svibnja 1994. godine ostvarena monetarna suverenost Republike Hrvatske (Narodne novine br. 37/94.). Uvoðenju kune u financijski sustav Republike Hrvatske prethodila je monetarna transformacija, kada je 23. prosinca 1991. godine (Narodne novine br. 71/91.), u monetarni sustav Republike Hrvatske, nakon dinara, uvedena novèana jedinica hrvatski dinar (HRD).

Statistièki podaci do 1997. godine agregirani su po Jedinstvenoj klasifikaciji djelatnosti (JKD), a od 1997. godine agregiraju se prema Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti - NKD (NN, br. 3/97. i 7/97.), prema Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti - NKD 2002. (NN, br. 13/03.) zatim prema novoj Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti 2007. - NKD 2007. (NN, br. 58/07. i 72/07.) utemeljenim na europskoj klasifikaciji djelatnosti NACE, - koja je obvezna za države èlanice Europske unije. Time su podaci iz ovog Ljetopisa postali dio meðunarodnog informacijskog sustava.

Nacionalna i Jedinstvena klasifikacija djelatnosti nisu usporedivi standardi. Podatke agregirane na razinama NKD-a 2002., NKD-a 2007. i JKD-a nije moguæe povezivati osim za »Ukupno«.

Osim promjene klasifikacije u mnogim podruèjima djelatnosti promijenjen je sustav istraživanja. Kod ovih promjena zbog primjene novih metodologija, oznaèen je prekid serije znakom #.

42

USTROJSTVO GRADA ZAGREBA

Do 14. studenog Gradsku zajednicu opæina èine opæine: Centar, Èrnomerec, Dubrava1990. godine Maksimir, Medvešèak, Novi Zagreb, Pešèenica, Samobor, Sesvete,

Susedgrad, Trešnjevka, Trnje, Velika Gorica i Zaprešiæ (Zakon o

utvrðivanju podruèja Gradske zajednice opæina Zagreb NN, br. 55/86.

i 13/87.).

od 14. studenog 1990. Zakonom o spajanju opæina s podruèja Gradske zajednice Zagrebdo prosinca 1992. godine i prestanku Gradske zajednice Zagreb (NN, 47/90. i 33/92.) ukinuta je

Gradska zajednica opæina i sve opæine i osnovana jedinstvena opæina

Grad Zagreb. U razdoblju od svibnja 1992. god. do kraja prosinca

1992. god. Gradu je bila pripojena i opæina Dugo Selo.

od 31. prosinca 1992. U Županijskom ustroju Republike Hrvatske Grad Zagreb je posebna,do 20. rujna 1995. godine jedinstvena teritorijalna i upravna cjelina, koja ima položaj županije

(Zakon o podruèjima županija, gradova i opæina u Republici

Hrvatskoj, NN, br. 90/92.). Županija Grad Zagreb obuhvaæa bivše

opæine: Centar, Èrnomerec, Dubrava, Maksimir, Medvešèak, Novi

Zagreb, Pešèenica, Sesvete, Susedgrad, Trešnjevka, Trnje, Velika

Gorica i dio (11 naselja) Zaprešiæa. Ukupno Grad Zagreb èini 176

naselja (Zakon o Gradu Zagrebu, NN, br. 90/92.).

od 20. rujna 1995. godine Zakonom o Zagrebaèkoj županiji (NN, br. 69/95.) izvršeno je do 30. sijeènja 1997. godine spajanje Županije Zagrebaèke i Grada Zagreba. Ustrojena je

Zagrebaèka županija koju èine: Grad Zagreb i gradovi: Jastrebarsko,

Samobor, Sveti Ivan Zelina, Velika Gorica, Vrbovec, Zaprešiæ i 25

opæina: Bedenica, Bistra Brckovljani, Brdovec, Dubrava, Dubravica,

Dugo Selo, Farkaševac, Gradec, JakovIje, Klinèa Selo, Krašiæ,

Kravarsko, Luka, Marija Gorica, Orle, Pisarovina, Pokupsko, Preseka,

Pušæa, Rakovec, Rugvica, Stupnik, Sveta Nedjelja i Žumberak. Grad

Zagreb postaje posebna, jedinstvena teritorijaIna, upravna cjelina

unutar Zagrebaèke županije, a nakon izdvajanja bivše opæine Velika

Gorica, dijela (11 naselja) bivše opæine Zaprešiæ i novoosnovane

opæine Stupnik (koja se izdvojila iz bivše opæine Novi Zagreb i postala

opæina Zagrebaèke županije) èine ga 69 naselja.

od 30. sijeènja 1997. godine Zakonom o podruèjima županija, gradova i opæina u Republici Hrvatskoj (NN, br. 10/97., 124/97., 68/98., 22/99., 117/99., 86/06.) Grad Zagreb je samostalna, jedinstvena, teritorijalna i upravna jedinica koja ima položaj županije. U sastavu Grada je 70 naselja (naselje Horvati iz opæine Stupnik ponovno je postalo naselje Grada Zagreba).

od 14. prosinca 1999. godine Statutom Grada Zagreba (Službeni glasnik Grada Zagreba br. 19/99.) osnovane su gradske èetvrti (17) i mjesni odbori kao oblici mjesne samouprave.Odluka o granicama podruèja i sjedištima gradskih èetvrti (Službeni glasnik Grada Zagreba br. 20/00. i 7/09.).Odlukom o ustrojstvu i djelokrugu gradskih upravnih tijela (Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 11/05.) osnovani su podruèni uredi za podruèje jedne ili više gradskih èetvrti Grada Zagreba, kao podruène jedinice Gradske uprave.

43

GRAD ZAGREB - ukupno 641,32 790 017 369 339 420 678 303 441 209 430 384 333 373 538

Adamovec 7,78 975 478 497 269 226 425 287

Belovar 3,58 378 179 199 99 84 126 118

Blaguša 5,80 594 281 313 175 140 257 213

Botinec 0,35 9 4 5 3 3 3 3

Brebernica 2,52 49 24 25 18 10 36 21

Brezovica 4,50 594 287 307 163 130 180 179

Budenec 2,83 323 161 162 101 76 141 141

Buzin 3,22 1 055 517 538 343 279 414 410

Cerje 1,21 398 194 204 113 99 141 121

Demerje 10,23 721 366 355 221 182 277 268

Desprim 0,50 377 190 187 110 95 128 126

Dobrodol 4,32 1 203 604 599 349 301 608 420

Donji Èehi 1,72 232 112 120 73 58 94 91

Donji Dragonožec 3,35 577 262 315 185 143 312 224

Donji Trpuci 10,01 428 204 224 132 103 243 160

Drenèec 2,09 131 66 65 40 36 46 43

Drežnik Brezovièki 0,70 656 328 328 184 153 200 197

Dumovec 3,27 903 465 438 255 221 285 281

Ðurðekovec 2,80 778 373 405 255 203 392 321

Gajec 2,40 311 140 171 94 86 112 104

Glavnica Donja 6,84 544 255 289 160 124 224 193

Glavnica Gornja 1,59 226 109 117 67 45 131 84

Glavnièica 4,31 229 105 124 61 52 77 77

Goli Breg 2,09 406 187 219 121 99 139 135

Goranec 3,29 449 217 232 138 107 300 166

Gornji Èehi 2,15 363 177 186 104 89 114 111

Gornji Dragonožec 3,11 295 159 136 94 67 189 109

Gornji Trpuci 3,62 87 48 39 35 25 98 42

Granèari 0,94 221 107 114 63 57 69 66

Havidiæ Selo 1,95 53 24 29 17 12 71 23

Horvati 20,77 1 490 705 785 419 346 504 451

Hrašæe Turopoljsko 2,74 1 202 594 608 370 301 438 430

Hrvatski Leskovac 3,33 2 687 1 367 1 320 818 686 951 935

Hudi Bitek 1,93 441 203 238 134 112 150 146

Ivanja Reka 3,37 1 800 874 926 579 475 652 652

Jesenovec 2,72 460 230 230 116 102 170 125

Ježdovec 7,71 1 728 835 893 487 413 612 572

NASELJA GRADA ZAGREBA - Popis 2011.

1)Naselja2)Površina,

2km

Stanovnici

od togaobiteljska

ukupnostanovi za

stalnostanovanje

ukupnoukupno muškarci žene

Privatna kuæanstva Stanovi

44

1)

(NN, br.10/97 ). Promjena podruèja i granica naselja Dobrodol, Markovo polje i Ðimunèevec - Odluka o granicama naselja u Gradu Zagrebu (Sluþbeni glasnik Grada Zagreba, br. 07/07.).

2) Podaci o površinama preuzeti su od Gradskog ureda za katastar i geodetske poslove.

Naselja Grada Zagreba prikazana su prema Zakonu o podruèjima þupanija, gradova i opãina u Republici Hrvatskoj .

Kašina 8,37 1 548 756 792 470 379 596 539

Kašinska Sopnica 2,15 245 117 128 77 58 173 85

Kuèilovina 2,46 219 104 115 77 64 171 105

Kuæanec 0,22 228 109 119 78 62 127 106

Kupineèki Kraljevec 26,02 1 957 972 985 558 483 815 603

Lipnica 3,53 207 98 109 66 53 119 72

Luèko 2,58 3 010 1 501 1 509 927 767 1 076 1 066

Lužan 7,32 719 344 375 191 165 224 222

Mala Mlaka 3,98 636 311 325 153 130 211 204

Markovo Polje 2,35 425 210 215 126 103 139 138

Moravèe 6,91 663 323 340 204 160 302 249

Odra 13,11 1 866 879 987 551 464 931 918

Odranski Obrež 10,91 1 578 753 825 455 387 498 495

Paruževina 3,80 632 319 313 212 157 504 256

Planina Donja 4,86 554 262 292 171 129 261 209

Planina Gornja 6,82 247 127 120 77 65 101 86

Popovec 2,59 937 470 467 296 242 379 369

Prekvršje 2,51 809 392 417 264 209 628 347

Prepuštovec 2,17 332 155 177 113 86 157 133

Sesvete 36,19 54 085 26 027 28 058 17 243 14 107 22 252 22 130

Soblinec 2,58 978 493 485 263 239 331 323

Starjak 2,15 227 117 110 69 58 109 77

Strmec 13,26 645 315 330 191 166 202 200

Šašinovec 10,16 678 325 353 189 152 283 278

Šimunèevec 2,00 271 124 147 95 69 255 138

Veliko Polje 1,23 1 668 816 852 513 433 742 729

Vuger Selo 1,43 273 134 139 84 67 194 104

Vugrovec Donji 0,49 442 215 227 123 106 188 156

Vugrovec Gornji 2,08 357 176 181 112 90 297 139

Vurnovec 0,95 201 95 106 76 58 94 88

Zadvorsko 2,12 1 288 634 654 399 346 442 435

Zagreb 305,96 688 163 319 969 368 194 271 880 183 496 342 028 334 299

Žerjavinec 2,42 556 266 290 173 140 195 195

1)Naselja2)Površina,

2km

Stanovnici

ukupno muškarci ženeod toga

obiteljskaukupno

stanovi zastalno

stanovanjeukupno


45

46

1)Površina,2km

Ukupanbroj

stanovnika

Privatna kuæanstva

ukupnood toga:

obiteljska

Stanovi

za stalnostanovanje

Gradske èetvrti

GRADSKE ÈETVRTI GRADA ZAGREBA - Popis 2001.

GRAD ZAGREB - ukupno 641,32 779 145 275 464 205 273 312 902 304 163

I. Donji grad 3,02 45 108 18 201 11 549 21 548 20 379

II. Gornji grad - Medvešèak 10,19 36 384 14 061 9 481 16 437 15 956

III. Trnje 7,36 45 267 17 519 12 208 20 280 19 920

IV. Maksimir 14,97 49 750 18 396 13 269 21 306 20 882

V. Pešèenica - Žitnjak 35,30 58 283 20 568 15 274 22 899 22 729

VI. Novi Zagreb - istok 16,54 65 301 24 592 18 150 25 977 25 894

VII. Novi Zagreb - zapad 62,64 48 981 16 930 12 949 18 421 18 282

VIII. Trešnjevka - sjever 5,81 55 358 21 644 14 684 25 639 25 154

IX. Trešnjevka - jug 9,84 67 162 24 938 18 478 27 463 27 266

X. Èrnomerec 24,23 38 762 14 057 10 231 16 341 15 954

XI. Gornja Dubrava 40,26 61 388 19 937 15 838 23 206 21 873

XII. Donja Dubrava 10,81 35 944 11 126 9 165 12 172 12 107

XIII. Stenjevec 12,18 41 257 13 620 10 893 14 985 14 908

XIV. Podsused - Vrapèe 36,16 42 360 14 108 11 260 15 378 15 073

XV. Podsljeme 59,43 17 744 5 600 4 567 6 734 6 363

XVI. Sesvete 165,25 59 212 17 169 14 710 20 172 18 216

XVII. Brezovica 127,33 10 884 2 998 2 567 3 944 3 207

ukupno

80 000

70 000

60 000

50 000

40 000

30 000

20 000

10 000

stan

ovni

ci

DO

NJI

GR

AD

GO

RN

JI G

RA

D-

ME

DV

EŠ

ÈA

K

TR

NJE

MA

KS

IMIR

PE

ŠÈ

EN

ICA

-Ž

ITN

JAK

NO

VI

ZA

GR

EB

-IS

TO

K

NO

VI

ZA

GR

EB

-Z

APA

D

TR

EŠ

NJE

VK

A-

SJE

VE

R

TR

EŠ

NJE

VK

A-

JUG

ÈR

NO

ME

RE

C

GO

RN

JAD

UB

RA

VA

DO

NJA

DU

BR

AV

A

ST

EN

JEV

EC

PE

DS

US

ED

-V

RA

PÈ

E

PO

DS

LJE

ME

SE

SV

ET

E

BR

EZ

OV

ICA

Gradske èetvrti, stanovništvo, Popis 2001.

ukupnožene

gradske èetvrti

1)Odluka o granicama podruèja i sjedišta gradskih èetvrti (Sl. gl. Grada Zagreba, br. 7/2009.)

GRADSKE ÈETVRTI GRADA ZAGREBA - Popis 2011.

1) Odluka o granicama podruèja i sjedištima gradskih èetvrti (Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 07/2009.).

GRAD ZAGREB - ukupno 641,32 790 017 369 339 420 678 303 441 209 430 384 333 373 538

I. Donji Grad 3,02 37 024 16 334 20 690

II. Gornji grad - Medvešèak 10,19 30 962 14 162 16 800 12 904 8 180 17 088 16 558

III. Trnje 7,36 42 282 19 202 23 080 18 352 11 340 23 366 22 935

IV. Maksimir 14,97 48 902 22 437 26 465 19 098 12 966 24 525 24 104

V. Pešèenica - Žitnjak 35,30 56 487 26 381 30 106 21 628 14 723 26 711 26 483

VI. Novi Zagreb - istok 16,54 59 055 27 046 32 009 24 827 16 581 28 966 28 804

VII. Novi Zagreb - zapad 62,64 58 103 27 714 30 389 21 564 15 104 27 343 26 977

VIII. Trešnjevka - sjever 5,81 55 425 25 583 29 842 23 783 14 462 31 345 30 773

IX. Trešnjevka - jug 9,84 66 674 30 932 35 742 28 055 18 277 34 158 33 767

X. Èrnomerec 24,23 38 546 17 925 20 621 15 175 10 288 19 693 19 290

XI. Gornja Dubrava 40,26 61 841 29 332 32 509 21 257 16 004 26 091 24 736

XII. Donja Dubrava 10,81 36 363 17 335 19 028 12 319 9 448 14 736 14 637

XIII. Stenjevec 12,18 51 390 24 435 26 955 18 983 13 893 23 295 22 991

XIV. Podsused - Vrapèe 36,16 45 759 21 584 24 175 16 781 12 455 19 958 19 595

XV. Podsljeme 59,43 19 165 9 215 9 950 6 591 5 127 8 810 8 419

XVI. Sesvete 165,25 70 009 33 873 36 136 21 950 17 951 30 155 27 959

XVII. Brezovica 127,33 12 030 5 849 6 181 3 558 2 958 4 696 3 939

16 616 9 673 23 397 21 571

Gradske èetvrti, stanovništvo, Popis 2011.

0

10 000

20 000

30 000

40 000

50 000

60 000

70 000

80 000

Do

nji

Gra

d

Go

rnji

gra

d -

Med

veš

èak

Trn

je

Mak

sim

ir

Peš

èen

ica

- Ž

itn

jak

No

vi

Zag

reb

- is

tok

No

vi

Zag

reb

- za

pad

Tre

šnje

vk

a -

sjev

er

Tre

šnje

vk

a -

jug

Èrn

om

erec

Go

rnja

Du

bra

va

Do

nja

Du

bra

va

Ste

nje

vec

Pod

suse

d -

Vra

pèe

Po

dsl

jem

e

Ses

vete

Bre

zov

ica

gradske èetvrti

broj

sta

novn

ika

ukupno

žene

Gradske èetvrti1)Površina,

2km

Stanovnici

ukupno muškarci ženeod toga:

obiteljskaukupno

stanovi zastalno

stanovanjeukupno


47


1.1. Geografski položaj i visina grada nad morem

Položaj premaopservatoriju

na Grièu

Visina u metrima iznadpovršine mora

Istoèna dužina (Greenwich)

Sjeverna širina

,o15 59

,o45 49

Zrinjevac (centar grada)

Griè

Sljeme

122

158

1 035

1.2. Površina, stanovništvo i naselja

2Površina, kmUkupni broj stanovnika(Stanje Popisa 2011.)

2Broj stanovnika na km Broj naselja

641,32 790 017 1 232 70

1.3. Gradske prometnice, važniji prometni pravci- izbor prema dužini

1)Dužina,u m

Slavonska avenija 13 120 Radnièka cesta 6 040

Ljubljanska avenija 8 120 Avenija Dubrovnik 3 795

Aleja Bologne (do èvora Jarek) 7 800 Dubrava 3 300

Branimirova ulica 7 670 Maksimirska cesta 3 150

Ilica 6 260 Savska cesta 2 610

Avenija Vukovar 6 190 Zvonimirova 1 730

1)podloga u mjerilu 1:5 000

Izvor: Zagrebaèke ceste d.o.o.

1)Dužina,u m

48

1 0,8 1,1 4,8 10,4 14,4 18,6 21,2 22,4 19,1 15,2 8,9 3,9

2 0,9 1,5 4,7 10,3 14,5 18,7 21,4 22,5 19,1 14,8 8,9 3,6

3 1,1 1,6 4,8 10,8 14,8 19,0 21,5 22,2 19,4 14,7 8,8 3,2

4 0,7 1,7 5,0 11,0 14,7 19,0 21,7 22,0 19,2 14,2 8,8 3,2

5 0,4 2,0 5,3 11,0 14,2 19,0 21,6 21,9 18,7 13,9 8,7 3,3

6 0,5 2,0 5,4 11,1 15,0 19,2 21,7 21,9 18,7 13,8 8,4 3,2

7 0,8 1,9 5,7 11,2 15,3 19,2 21,6 21,9 18,7 13,6 8,3 3,0

8 0,4 1,9 5,8 10,7 15,3 19,7 21,6 21,8 18,7 13,4 8,1 2,8

9 0,4 1,9 6,0 10,7 15,5 19,6 21,6 21,8 18,3 13,2 8,0 2,5

10 0,5 1,9 6,2 10,6 15,6 19,7 21,4 21,7 18,1 13,0 7,7 2,2

11 0,7 2,3 6,4 10,8 15,6 19,3 21,4 21,3 18,2 12,8 7,1 2,0

12 0,5 2,2 6,3 11,1 16,0 19,4 21,4 21,4 17,9 12,6 7,1 2,1

13 0,1 1,9 6,2 11,4 16,1 19,4 21,9 21,4 17,3 12,5 6,9 2,3

14 -0,1 1,8 6,3 11,3 16,5 19,4 21,9 21,4 17,3 12,5 6,8 2,2

15 -0,1 1,7 6,9 11,8 16,5 19,5 22,0 21,6 17,3 12,2 6,7 2,0

16 0,2 2,2 7,1 12,0 16,5 19,2 22,1 21,2 17,1 11,9 6,4 1,8

17 0,4 2,6 7,5 11,8 16,6 19,1 22,2 21,2 16,7 11,5 5,8 1,7

18 0,3 2,7 7,7 11,7 17,0 19,5 22,4 21,1 16,8 11,1 5,3 1,8

19 0,3 3,0 7,9 12,2 17,1 19,7 22,0 21,1 16,6 11,0 5,2 1,9

20 0,5 3,1 7,9 12,6 16,9 20,2 22,2 21,3 16,6 10,8 5,3 1,8

21 0,4 3,2 8,2 12,6 17,1 20,2 21,9 20,8 16,1 10,8 5,1 1,4

22 0,3 3,1 7,9 12,8 17,1 20,6 22,2 20,6 16,0 10,5 4,8 1,3

23 0,4 3,4 8,2 13,0 17,2 20,5 22,2 20,4 15,9 10,7 4,6 1,2

24 0,1 3,7 8,4 13,0 17,3 20,4 22,2 20,6 15,7 10,3 4,6 1,2

25 0,5 4,2 9,0 13,4 17,7 20,3 21,6 20,1 15,7 10,1 4,6 1,1

26 0,5 4,4 9,0 13,8 17,7 20,6 21,9 20,2 15,6 10,0 4,3 1,0

27 0,6 4,6 9,3 13,6 17,8 20,7 22,3 20,0 15,4 9,7 4,2 0,8

28 0,5 4,7 9,5 13,5 18,0 20,8 22,1 19,8 15,2 9,6 4,1 1,1

29 0,6 5,0 9,5 13,7 18,3 20,7 22,0 20,0 15,1 9,6 4,2 1,2

30 0,6 9,6 14,0 18,4 20,8 22,0 19,6 15,2 9,1 3,9 1,4

31 1,0 10,0 18,5 22,0 19,1 9,3 1,1

1.4. Temperatura zraka i kolièina oborina u razdoblju 1862.-2014.- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè

Sije-èanj

Velja-èa

Ožu-jak

Tra-vanj

Svi-banj

Li-panj

Sr-panj

Kolo-voz

Ru-jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Srednje dnevne

temperature

zraka ( C)°

Srednja tempe-ratura zraka (°C)

Najviše tempe-rature (°C) s danom nastupa

Najniže tempe-rature (°C) s danom nastupa

Najveæe 24-satne kolièine oborina (mm) s danom nastupa

0,5 2,7 7,2 11,9 16,4 19,7 21,9 21,1 17,2 11,9 6,4 2,0

19,0 21,6 26,1 29,8 33,4 37,0 40,3 38,8 34,2 27,6 25,0 21,52001 1998 1989 2012 2008 1935 1950 2013 1946 1971 1963 198907.01. 16.02. 31.03. 29.04. 27.05. 28.06. 05.07. 08.08. 07.09. 23.10. 16.11. 17.12.

-22,2 -21,7 -17,0 -1,9 0,5 4,6 7,3 7,3 2,3 -6,0 -9,7 -18,71942 1940 1888 1929 1953 1928 1948 1894 1889 1920 1884 192724.01. 15.02. 05.03. 06.04. 11.05. 03.06. 11.07. 22.08. 27.09. 30.10. 27.11. 22.12.

40,7 55,2 53,6 42,1 67,5 57,5 95,8 118,8 81,6 82,8 63,6 50,91877 2014 1917 1931 1921 1986 1989 1926 1987 1932 1925 186813.01. 12.02. 25.03. 20.04. 31.05. 15.06. 04.07. 09.08. 28.09. 04.10. 12.11. 27.12.

Izvor: Državni hidrometeorološki zavod

Dan

mingodinadan

maxgodinadan

maxgodinadan

49

1871.-1900. 12,4 21,7 35,9 44,5 56,4 63,7 68,3 59,6 44,5 25,6 13,8 10,6 457,0

1881.-1910. 12,6 21,1 33,8 43,8 56,4 62,4 67,4 60,1 43,3 24,8 14,0 9,4 449,1

1891.-1920. 12,5 22,2 33,6 43,8 55,1 62,5 65,4 58,7 42,8 24,7 13,2 9,2 443,7

1901.-1930. 12,1 20,7 32,3 42,5 55,0 60,9 64,7 57,3 40,6 23,9 12,8 8,5 431,3

1911.-1940. 10,6 21,2 31,7 41,7 52,7 60,4 65,3 55,9 40,4 32,2 11,6 8,3 423,0

1921.-1950. 10,6 19,8 31,8 42,4 52,9 59,2 65,7 57,2 40,8 24,3 11,1 8,3 424,1

1931.-1960. 10,6 18,8 32,2 43,0 54,1 59,6 65,0 57,2 41,1 24,2 11,0 8,1 424,9

1941.-1970. 10,9 17,7 31,9 44,3 57,2 60,0 64,2 57,3 41,0 25,5 11,1 8,0 429,1

1951.-1980. 10,3 17,0 32,4 44,3 58,0 60,9 64,4 55,8 40,5 24,9 11,7 8,1 428,3

1961.-1990. 10,9 17,3 31,8 44,2 57,7 59,7 65,5 55,3 40,8 25,3 12,5 8,8 429,9

1871.-1900. -0,8 1,7 6,3 11,5 15,5 19,3 21,7 20,6 17,0 11,7 5,6 0,7 10,9

1881.-1910. -0,8 1,8 6,5 11,2 16,0 19,1 21,4 20,4 16,7 11,7 5,6 1,5 10,9

1891.-1920. -0,0 2,2 7,2 11,3 15,9 19,2 21,2 20,4 16,6 11,7 3,8 2,5 11,2

1901.-1930. 0,6 2,2 7,5 11,3 16,2 19,3 21,5 20,7 16,8 11,7 6,2 2,8 11,4

1911.-1940. 0,9 2,2 7,4 11,6 16,3 19,5 21,8 20,8 17,0 11,6 6,7 2,3 11,5

1921.-1950. 0,2 2,2 7,1 12,0 16,5 19,7 22,1 21,4 17,7 11,9 6,8 1,8 11,6

1931.-1960. 0,2 2,2 6,8 12,0 16,4 19,9 22,0 21,3 17,7 11,8 6,6 2,4 11,6

1941.-1970. -0,3 2,5 6,8 12,4 16,4 19,8 21,6 21,2 17,7 12,1 6,8 2,2 11,6

1951.-1980. 0,5 3,0 7,0 11,7 16,1 19,7 21,3 20,6 16,9 11,7 6,7 2,1 11,4

1961.-1990. 0,5 3,1 7,3 11,8 16,3 19,4 21,3 20,6 17,0 11,9 6,4 2,0 11,5

1971.-2000. 1,5 3,6 7,8 11,9 16,7 19,6 21,7 21,3 17,0 11,7 6,2 2,6 11,8

1981.-2010. 1,7 3,7 8,0 12,6 17,3 20,2 22,4 21,9 17,3 12,4 6,9 2,7 12,3

1871.-1900. 7,1 6,1 5,5 5,8 5,4 5,0 3,9 3,7 4,3 5,7 7,0 7,1 5,6

1881.-1910. 6,9 6,3 5,9 5,9 5,4 5,1 4,0 3,6 4,4 5,9 6,9 7,5 5,6

1891.-1920. 6,9 5,9 5,9 5,9 5,6 5,1 4,3 3,8 4,6 5,8 7,0 7,5 5,7

1901.-1930. 7,1 6,4 6,2 6,3 5,7 5,4 4,4 4,1 5,2 6,2 7,2 7,9 6,0

1911.-1940. 7,8 6,3 6,4 6,6 6,1 5,6 4,5 4,5 5,3 6,6 7,7 8,1 6,3

1921.-1950. 7,8 6,7 6,4 6,5 6,1 5,7 4,4 4,3 5,2 6,4 7,9 8,1 6,3

1931.-1960. 7,6 6,8 6,4 6,3 6,1 5,6 4,4 4,2 4,9 6,3 7,9 7,9 6,2

1941.-1970. 7,4 6,9 6,5 6,1 5,9 5,5 4,4 4,3 4,7 5,8 7,8 7,9 6,1

1951.-1980. 7,6 7,0 6,6 6,3 6,0 5,6 4,7 4,7 4,9 5,9 7,7 7,7 6,2

1961.-1990. 7,6 6,9 6,6 6,4 6,1 5,8 4,8 4,8 4,9 5,8 7,5 7,7 6,2

1971.-2000. 7,4 6,5 6,5 6,6 6,0 5,9 4,9 4,7 5,2 6,2 7,5 7,5 6,2

1981.-2010. 7,2 6,4 6,5 6,5 5,8 5,8 4,8 4,8 5,4 6,2 7,3 7,7 6,2

1871.-1900. 46 44 53 71 91 104 80 87 79 110 75 58 898

1881.-1910. 45 39 55 73 77 101 78 85 80 103 71 64 871

1891.-1920. 50 39 58 70 78 98 90 80 90 98 72 68 891

1901.-1930. 46 53 58 73 80 92 84 78 99 100 80 67 900

1911.-1940. 50 44 59 69 89 92 82 79 93 110 80 62 909

1921.-1950. 49 55 47 64 88 89 70 76 75 98 95 59 865

1931.-1960. 56 54 47 59 86 95 79 74 80 88 89 67 864

1941.-1970. 56 53 48 64 84 100 87 79 73 65 96 71 876

1951.-1980. 57 45 54 70 85 101 98 88 82 69 86 68 903

1961.-1990. 53 47 58 65 83 101 87 91 81 70 85 62 883

1971.-2000. 47,3 43,2 53,8 59,8 77,2 93,6 84,5 87,4 87,1 83,5 82,3 62,0 861,6

1981.-2010. 48,6 43,9 56,4 60,2 73,5 94,0 81,7 92,1 94,6 81,8 78,2 65,1 870,0

1.5. Mjeseène i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka za 30-godišnja razdoblja od 1871. godine, prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè

Sije-èanj

Velja-èa

Ožu-jak

Tra-vanj

Svi-banj

Li-panj

Sr-panj

Kolo-voz

Ru-jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Globalno

sunèevo

zraèenje2(kJ/cm )

RazdobljeGo-dina

Srednja

mjeseèna

i godišnja

temperatura

zraka ( C)°

Srednja

mjeseèna

i godišnja

naoblaka

(desetine

zastrtog

neba)

Mjeseène

i godišnje

kolièine

oborine

(mm)


50

Srednje mjeseène i godišnje temperature zraka, °C

2005.-2014. 2,9 3,7 8,6 14,1 17,6 21,4 23,6 22,3 17,8 13,0 8,2 3,7 13,1

2005. 2,0 -0,1 6,8 12,7 17,5 20,5 22,1 19,2 17,5 13,1 6,0 2,6 11,7

2006. -0,1 2,8 6,4 13,5 16,7 21,2 24,7 19,3 18,8 14,6 9,9 5,2 12,8

2007. 7,5 8,1 10,2 15,9 18,8 22,7 23,8 22,1 15,5 11,2 6,1 1,4 13,6

2008. 3,8 6,8 8,3 13,0 18,2 21,6 22,8 22,5 16,5 14,0 8,8 4,3 13,4

2009. 0,0 4,1 8,4 15,8 19,2 20,2 23,2 23,6 19,7 12,7 9,3 4,1 13,4

2010. 0,3 3,6 7,8 13,3 16,7 21,0 24,1 21,7 15,9 10,6 9,9 1,7 12,2

2011. 3,1 2,9 8,7 14,9 18,1 21,6 22,9 24,3 21,4 11,7 4,3 4,8 13,2

2012. 3,8 -0,2 11,5 13,3 17,5 22,9 25,0 25,4 18,9 12,9 10,0 2,8 13,7

2013. 2,4 2,7 5,8 14,1 16,8 20,8 24,5 23,8 16,8 14,3 8,1 4,4 12,9

2014. 6,2 6,1 11,9 14,1 16,3 21,1 22,4 20,9 16,9 14,4 9,8 5,4 13,8

Srednji tlak zraka, hPa (visina barometra 162,5 m)

2005. - 2014. 999,3 996,8 995,9 994,9 995,3 995,7 995,5 995,6 997,9 999,6 997,5 999,4 996,9

2005. 1 001,2 996,9 997,2 995,4 996,9 997,9 994,9 995,9 999,2 1 003,1 999,3 997,3 997,9

2006. 1 006,3 995,4 992,1 993,9 997,2 998,9 999,1 992,5 998,2 998,7 1 000,4 1 007,8 998,4

2007. 999,9 994,4 995,9 1 000,0 992,4 993,8 994,9 995,0 998,6 1 002,1 998,5 1 005,0 997,5

2008. 1 003,6 1 007,5 988,9 991,5 995,8 995,4 995,0 995,2 997,6 999,6 996,9 999,7 997,2

2009. 997,3 993,2 993,0 994,9 998,3 994,1 995,8 997,6 999,3 997,2 994,7 990,5 995,5

2010. 995,1 987,8 997,9 998,1 991,5 993,1 995,9 995,0 996,3 997,7 989,0 993,1 994,2

2011. 1 001,1 1 000,3 1 003,1 997,3 998,8 996,2 992,0 995,9 998,1 1 002,5 1 006,5 998,3 999,2

2012. 1 000,8 1 003,4 1 004,4 988,4 995,5 994,9 995,2 997,0 997,1 995,3 996,8 996,3 997,1

2013. 994,0 993,5 989,6 996,1 991,4 996,1 998,4 997,2 996,7 1 000,4 995,7 1 005,7 996,2

2014. 994,1 995,2 996,5 993,4 994,7 996,4 993,6 995,0 997,6 999,6 997,6 1 000,0 996,1

Srednja relativna vlažnost zraka, %

2005. - 2014. 76 70 62 59 59 60 58 64 71 74 80 79 68

2005. 74 76 63 58 32 31 38 76 77 75 82 77 71

2006. 74 67 64 62 63 61 57 73 72 73 73 80 68

2007. 73 70 62 49 62 63 56 66 71 76 74 83 67

2008. 78 59 69 61 60 69 63 63 66 73 78 81 68

2009. 80 67 61 60 61 64 63 61 65 70 80 79 68

2010. 79 75 65 60 67 63 61 69 76 76 80 78 71

2011. 76 67 59 55 57 63 59 58 60 72 84 80 66

2012. 67 64 51 60 60 62 56 46 68 78 80 80 64

2013. 81 77 71 60 67 64 55 56 73 72 80 78 69

2014. 80 81 57 68 64 62 69 71 82 78 84 75 73

Srednja mjeseèna i godišnja naoblaka, (desetine zastrtog neba)

2005. - 2014. 7,3 7,2 6,5 6,1 5,8 5,7 4,8 5,1 5,8 6,1 7,5 7,5 6,3

2005. 5,3 7,2 6,3 5,8 5,4 5,3 5,1 6,4 6,1 6,2 8,6 7,7 6,3

2006. 7,4 7,2 7,4 7,0 6,5 6,0 4,2 7,2 4,4 5,2 6,9 7,8 6,4

2007. 6,0 7,0 6,7 4,4 5,4 5,8 4,1 6,2 5,7 6,9 7,4 8,7 6,2

2008. 7,5 5,1 7,6 6,7 5,5 6,4 5,7 4,1 6,6 5,6 6,8 8,3 6,3

2009. 8,8 7,3 7,5 6,4 5,7 6,1 4,2 4,7 5,6 6,2 7,0 8,5 6,5

2010. 9,2 8,0 7,2 6,1 7,7 6,4 5,8 5,8 6,9 7,2 7,0 7,4 7,0

2011. 8,0 7,0 6,4 6,1 4,9 5,8 6,2 3,9 4,0 5,8 7,3 7,3 6,1

2012. 5,2 6,6 4,1 5,9 5,4 4,2 3,5 2,6 5,7 6,1 7,9 6,7 5,3

2013. 8,2 8,7 7,0 5,4 6,1 4,8 3,3 4,0 6,1 5,7 7,9 6,1 6,1

2014. 7,7 7,8 5,2 7,3 5,7 5,9 5,9 5,8 6,6 6,0 8,2 6,2 6,5

1.6. Mjeseène i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka u zadnjih 10 godina- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè

Sijeèanj Veljaèa Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Godina

51

Apsolutne maksimalne temperature zraka, °C

2005. - 2014. 17,0 20,8 23,5 29,8 33,4 36,2 38,2 38,8 33,0 25,9 22,0 19,1 38,8

dan 19. 25. 29. 29. 27. 30. 20. 08. 11. 07. 05. 25. 8. VIII.

godina 2007. 2008. 2002 2012. 2008. 2012. 2007. 2013. 2011. 2009. 2012. 2009. 2013.

2005. 14,3 9,0 23,0 24,4 32,5 32,0 33,7 29,6 28,7 22,6 18,8 12,1 33,7

dan 8. 12. 18. 27. 30. 25. 29. 2. 2. 23. 5. 3. 29. VII.

2006. 10,0 15,6 20,6 26,3 29,2 35,2 34,0 30,1 29,1 25,0 19,7 18,0 35,2

dan 21. 18. 27. 25. 23. 26. 27. 19. 4. 3. 17. 6. 26. VI.

2007. 17,0 16,8 20,0 26,9 31,0 35,1 38,2 31,8 26,9 22,5 15,5 12,0 38,2

dan 19. 22. 14. 29. 25. 21. 20. 16. 17. 3. 23. 3. 20. VII.

2008. 15,0 20,8 21,0 23,4 33,4 33,5 33,3 32,8 31,9 23,7 20,7 12,6 33,5

dan 12. 25. 2. 20. 27. 23. 3. 4. 6. 29. 2. 1 . 23. VI.

2009. 13,2 15,9 18,6 25,0 31,6 34,0 35,0 34,9 30,5 25,9 18,0 19,1 35,0

dan 20. 6. 28. 8. 26. 19. 23. 2. 3. 7. 16. 25. 23. VII.

2010. 10,7 15,5 21,2 27 29,2 33,7 35,6 31,7 24,2 20,8 19,7 16,6 35,6

dan 1. 25. 29. 30. 25. 12. 23. 27. 15. 5. 5. 8. 23. VII.

2011. 15,5 15,5 23 26,2 31,8 33,3 37,6 36,3 33,0 25,5 19,1 16,2 37,6

dan 9. 7. 25. 7. 27. 22. 14. 24. 11. 2. 5. 4. 14. VII.

2012. 12,4 17,6 23,5 29,8 30,1 36,2 35,9 38,0 30,0 24,3 22,0 14,5 38,0

dan 23. 29. 29. 29. 12. 30. 1. 24. 11. 6. 5. 25. 24. VII.

2013. 12,2 14,5 16,9 29,0 29,5 35,5 37,6 38,8 27,6 24,6 21,0 14,5 38,8

dan 31. 2. 7. 30. 1. 20. 29. 8. 3. 23. 3. 25. 8.VIII.

2014. 15,5 17,9 23,1 25,0 29,5 34,4 32,9 32,4 26,0 25,8 22,0 15,0 34,4

dan 17. 16. 17. 8. 22. 11. 7. 11. 21. 13. 5. 19. 11.VI.

Apsolutne minimalne temperature zraka, °C

2005. - 2014. -11,0 -12,5 -9,7 1,4 3,5 8,7 11,4 8,4 7,0 0,3 -3,8 -15,6 -15,6

dan 23. 10. 02. 01. 10. 01. 31. 31. 29. 30. 21. 20. 20. XII.

godina 2006. 2005. 2005. 2013. 2005. 2010. 2007. 2010. 2008. 2012. 2011. 2009. 2009.

2005. -10,5 -12,5 -9,7 2,5 3,5 9,2 12,0 10,5 10,0 3,4 -1,8 -7,0 -12,5

dan 31. 10. 2. 22. 10. 10. 6. 8. 19. 19. 25. 31. 10.II.

2006. -11,0 -8,8 -4,5 2,2 6,4 9,1 15,7 9,2 10,9 2,0 -1,2 -2,8 -11,0

dan 23. 7. 1. 7. 1. 3. 5. 31. 1. 31. 4. 28. 23.I.

2007. -4,3 -0,4 1,4 4,0 8,8 12,6 11,4 13,4 8,2 2,4 -3,1 -4,9 -4,9

dan 27. 5. 20. 6. 1. 1. 31. 1. 20. 20. 29. 22. 22. XII.

2008. -4,5 -5,9 -0,5 4,5 9,4 12,0 13,2 13,1 7,0 5,4 -3,6 -4,4 -5,9

dan 5. 17. 19. 6. 8. 15. 23. 25. 29. 18. 28. 31. 17.II.

2009. -9,4 -3,7 0,4 8,2 9,3 10,1 13,0 13,5 12,5 2,8 0,6 -15,6 -15,6

dan 10. 18. 25. 25. 3. 1. 11. 31. 7. 20. 1. 20. 20.XII.

2010. -8,0 -5,6 -3,2 3,4 8,2 8,7 13,6 8,4 8,4 1,5 -0,4 -9,6 -9,6

dan 21. 2. 6. 3. 19. 1. 26. 31. 20. 28. 28. 19. 19. XII.

2011. -5,2 -5,8 -2,9 5,5 5,2 11,4 12,2 12,9 12,5 1,4 -3,8 -4,5 -5,8

dan 1. 24. 9. 14. 4. 20. 3. 11. 20. 18. 21. 21. 24. II.

2012. -7,4 -11,6 -1,0 1,7 6,8 10,3 14,2 13,1 7,6 0,3 2,1 -10,5 -11,6

dan 31. 9. 7. 10. 18. 6. 23. 12. 21. 30. 30. 13. 9. II.

2013. -5,1 -4,3 -3,1 1,4 8,0 10,4 15,2 13,9 7,0 3,1 -1,7 -4,7 -5,1

dan 26. 11. 25. 01. 26. 01. 01. 31. 18. 04. 29. 19. 26. I.

2014. -5,7 -2,5 3,9 6,0 6,4 12,0 13,2 12,8 9,1 2,6 2,6 -7,4 -7,4

dan 27. 1. 9. 11. 12. 4. 1. 29. 23. 29. 22. 31. 31.XII.

52

1.6. Mjeseène i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka u zadnjih 10 godina- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè (nastavak)


53

Mjeseène i godišnje kolièine oborine, mm

2005. - 2014. 53,7 56,9 58,0 55,2 76,6 92,4 80,5 100,2 107,9 65,8 85,7 68,5 901,6

2005. 22,0 71,7 47,9 62,2 73,1 68,1 164,4 175,7 72,0 31,7 86,9 112,4 988,1

2006. 39,4 42,3 56,4 110,9 84,6 36,7 38,3 183,8 63,2 17,8 46,4 34,1 753,9

2007. 62,8 42,2 75,0 4,2 64,6 86,1 66,5 109,7 160,2 109,7 57,5 57,4 895,9

2008. 8,2 9,1 104,5 33,9 48,1 123,5 92,0 58,3 48,3 69,7 75,8 97,1 768,5

2009. 88,0 38,9 43,4 66,3 27,5 81,9 80,1 97,3 28,3 72,2 87,8 83,1 794,8

2010. 86,1 74,9 60,3 65,7 124,0 90,1 122,0 113,9 192,8 38,9 119,7 66,7 1 155,1

2011. 13,6 13,3 39,6 40,5 37,1 85,3 75,0 16,4 57,3 72,0 0,7 70,0 520,8

2012. 17,3 42,2 4,3 45,6 89,8 144,0 39,8 14,7 131,1 96,3 111,1 76,5 812,7

2013 . 147,7 104,8 126,2 51,3 113,0 71,4 32,3 111,4 118,0 23,6 180,5 12,2 1 092,4

2014. 52,2 130,0 22,7 71,3 104,0 137,2 94,8 120,7 207,7 126,5 90,9 75,8 1 233,8

Maksimalne dnevne kolièine oborine. mm

2005. - 2014. 40,2 55,2 39,5 34,3 32,2 45,3 61,2 42,5 54,4 45,4 37,6 30,7 55,2

dan 15. 12. 20. 30. 5. 27. 18. 26. 13. 22. 30. 6. 12. II.

godina 2013. 2014. 2007. 2009. 2007. 2009. 2010. 2013. 2012. 2014. 2012. 2005. 2014.

2005. 7,6 12,9 21,2 23,6 17,7 16,7 31,3 30,4 29,3 16,8 25,3 30,7 31,3

dan 25. 14. 28. 10. 18. 16. 9. 12. 30. 5. 27. 6. 9. VII.

2006. 23,4 12,9 22,9 22,8 24,0 13,5 17,0 27,0 19,1 13,0 18,5 13,1 27,0

dan 2. 25. 11. 4. 31. 3. 8. 25. 17. 5. 23. 10. 25.VIII.

2007. 26,7 25,8 39,5 1,8 32,2 19,0 24,1 32,4 33,5 25,7 18,8 14,1 39,5

dan 27. 5. 20. 6. 1. 1. 31. 1. 20. 20. 29. 22. 20.III.

2008. 3,2 7,7 31,6 11,6 27,4 33,1 25,2 22,2 13,7 23,8 24,7 18,6 33,1

dan 14. 3. 24. 13. 22. 7. 24. 9. 8. 4. 8. 18. 7. VI.

2009. 31,6 12,4 13,9 34,3 13,8 45,3 22,7 36,5 10,7 23,1 24,6 22,0 45,3

dan 22. 8. 30. 30. 1. 27. 19. 4. 11. 13. 3. 9. 27.VI.

2010. 20,6 15,9 21,0 24,4 29,1 17,5 61,2 34,1 40,6 11,0 22,2 19,5 61,2

dan 1. 27. 11. 5. 16. 20. 18. 6. 26. 6. 29. 3. 18. VII.

2011. 8,4 6,6 15,6 15,1 12,1 24,7 17,7 13,8 29,9 25,7 0,3 22,8 29,9

dan 20. 17. 17. 13. 16. 10. 29. 9. 20. 21. 24. 17. 20. IX.

2012. 4,7 10,7 2,6 12,1 15,2 40,2 19,1 13,2 54,4 26,3 37,6 18,5 54,4

dan 3. 13. 13. 6. 22. 2. 25. 27. 13. 28. 30. 5. 13. IX.

2013. 40,2 23,9 32,2 11,2 15,3 14,4 12,8 42,5 32,2 7,8 33,1 6,0 42,5

dan 15. 23. 31. 03. 13. 07. 08. 26. 30. 12. 10. 27. 26. VIII.

2014. 27,9 55,2 10,5 14,2 30,3 37,8 26,1 34,6 53,5 45,4 20,1 15,8 55,2

dan 25. 12. 25. 9. 16. 30. 11. 15. 1. 22. 7. 28. 12. II.

Trajanje sijanja sunca, sati

2005. - 2014. 68,5 86,3 144,0 197,3 240,3 257,2 288,1 260,2 178,1 139,0 69,4 57,2 1 985,7

2005. 120,1 85,1 166,2 203,3 253,2 282,6 254,5 178,5 166,8 153,5 35,7 62,0 1 961,5

2006. 59,0 89,1 127,6 185,6 234,7 267,3 319,6 187,3 224,7 175,3 108,2 52,1 2 030,5

2007. 127,4 97,7 135,8 283,9 257,3 267,9 339,6 235,1 193,7 109,5 84,6 24,0 2 156,5

2008. 51,5 145,2 110,1 175,5 257,9 228,6 263,0 300,4 139,9 145,0 84,7 39,4 1 941,2

2009. 32,7 86,3 115,8 196,5 250,3 224,4 305,1 293,4 200,9 150,6 79,9 39,4 1 975,3

2010. 26,4 63,1 120,7 194,3 178,8 254,3 280,3 260,5 142,2 106,0 83,2 52,6 1 762,4

2011. 54,0 98,1 164,4 200,6 288,6 243,0 245,5 317,0 258,3 137,5 55,1 57,4 2 119,5

2012. 123,1 117,1 225,8 195,6 263,6 304,4 310,3 349,4 190,6 133,0 57,0 73,7 2 343,6

2013 . 47,9 24,8 107,7 208,1 193,2 238,3 328,8 260,9 155,4 155,5 48,4 82,0 1 851,0

2014. 43,2 56,9 166,1 129,8 225,3 260,9 234,4 219,1 108,2 124,3 57,4 89,6 1 715,2



Srednja jaèina vjetra, Bouf

2005. - 2014. 1,5 1,6 1,7 1,7 1,6 1,5 1,5 1,4 1,4 1,4 1,4 1,5 1,5

2005. 1,7 1,3 1,5 1,8 1,5 1,5 1,6 1,3 1,3 1,3 1,3 1,5 1,5

2006. 1,3 1,6 1,8 1,4 1,5 1,4 1,3 1,4 1,2 1,2 1,4 1,1 1,4

2007. 1,7 1,4 1,6 1,6 1,6 1,5 1,4 1,2 1,4 1,4 1,4 1,1 1,4

2008. 1,1 1,6 1,7 1,6 1,6 1,4 1,5 1,3 1,4 1,3 1,3 1,5 1,4

2009. 1,3 1,6 1,8 1,7 1,5 1,4 1,3 1,4 1,3 1,4 1,3 1,5 1,5

2010. 1,3 1,6 1,9 1,6 1,7 1,7 1,3 1,3 1,2 1,1 1,5 1,5 1,5

2011. 1,6 1,4 1,6 1,5 1,4 1,5 1,5 1,3 1,5 1,2 1,0 1,4 1,4

2012. 1,7 1,8 1,5 1,8 1,6 1,4 1,5 1,2 1,2 1,1 1,3 1,4 1,5

2013. 1,3 1,5 1,6 1,8 1,7 1,4 1,4 1,3 1,4 1,6 1,6 1,6 1,5

2014 1,6 1,8 2,2 1,9 2,2 1,7 1,8 1,8 1,6 2,0 1,7 2,2 1,9



54


2005. - - - - 12 21 23 12 8 - - - 76

2006. - - - 1 9 18 29 13 5 1 - - 76

2007. - - - 2 11 23 28 23 3 - - - 90

2008. - - - - 11 18 27 26 11 - - - 93

2009. - - - - 17 20 28 28 13 4 - - 110

2010. - - - 1 6 19 27 23 - - - - 76

2011. - - - 1 14 27 24 29 21 2 - - 118

2012. - - - 4 12 23 28 31 13 - - - 111

2013. - - - 6 7 13 31 23 7 - - - 87

2014. - - - 1 7 18 27 16 3 3 - - 25

2005. - - - - 3 6 8 - - - - - 17

2006. - - - - - 13 19 1 - - - - 33

2007. - - - - 4 10 16 4 - - - - 34

2008. - - - - 2 11 11 7 3 - - - 34

2009. - - - - 3 5 11 12 1 - - - 32

2010. - - - - - - 8 15 3 - - - 26

2011. - - - - 1 7 12 15 9 - - - 44

2012. - - - - 1 11 18 21 1 - - - 52

2013. - - - - - 8 15 13 - - - - 36

2014. - - - - - 8 8 4 - - - - 20

1.7. Broj dana s odreðenim meteorološkim obilježjima u zadnjih 10 godina- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè

Sije-èanj

Velja-èa

Ožu-jak

Tra-vanj

Svi-banj

Li-panj

Sr-panj

Kolo-voz

Ru-jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Broj toplih

dana

(maksimalna

temperatura

veæa ili

jednaka

25,0 C)°

GodinaGo-dina

Broj vruæih

dana

(maksimalna

temperatura

veæa ili

jednaka

30,0 C)°

55

2005. 6 3 1 3 6 2 7 3 2 5 - - 38

2006. 1 2 1 3 3 1 8 1 6 3 1 - 30

2007. 3 1 4 8 2 2 9 3 2 4 2 - 40

2008. 3 5 2 2 5 1 2 6 1 4 4 - 35

2009. - - - 1 1 2 11 3 4 3 1 - 26

2010. - 1 - 3 - 4 6 3 4 3 3 - 27

2011. 2 4 7 4 5 4 4 8 9 8 5 2 62

2012. 4 2 10 5 3 8 12 16 5 5 1 5 76

2013. 1 1 3 5 2 7 10 13 5 2 4 5 58

2014. 1 - 7 - 5 2 4 4 4 6 - 3 36

2005. 8 15 11 10 7 3 9 12 9 10 22 15 131

2006. 16 14 12 13 8 6 2 10 4 2 12 18 117

2007. 8 11 13 3 7 4 2 6 6 16 14 23 113

2008. 18 6 15 11 5 9 5 2 11 5 14 20 121

2009. 26 11 14 9 6 8 2 4 10 8 12 20 130

2010. 25 17 11 11 15 10 9 8 13 13 12 13 157

2011. 21 16 13 7 5 8 7 3 1 15 17 14 127

2012. 6 11 2 8 7 4 4 - 9 13 17 16 97

2013. 20 20 16 10 8 4 2 4 9 9 22 11 135

2014. 16 15 9 14 8 9 8 7 13 11 20 11 141

2005. 4 6 2 - - - - - - - - - 12

2006. 5 5 - - - - - - - - - - 10

2007. - - - - - - - - - - - 8 8

2008. 2 - - - - - - - - - - 3 5

2009. 12 - - - - - - - - - - 5 17

2010. 5 2 - - - - - - - - - 7 14

2011. 3 - - - - - - - - - 2 - 5

2012. 1 13 - - - - - - - - - 2 16

2013. 1 1 1 - - - - - - - - 3 6

2014. 2 - - - - - - - - - - 2 4

2005. 20 17 11 - - - - - - - 6 13 67

2006. 20 14 10 - - - - - - - 1 9 54

2007. 5 1 - - - - - - - - 5 18 29

2008. 12 7 3 - - - - - - - 3 6 31

2009. 18 10 - - - - - - - - - 8 36

2010. 18 13 7 - - - - - - - 2 20 60

2011. 16 13 6 - - - - - - - 12 11 58

2012. 14 20 2 - - - - - - - - 11 47

2013. 13 9 10 - - - - - - - 2 12 46

2014. 8 6 - - - - - - - - - 7 21

1.7. Broj dana s odreðenim meteorološkim obilježjima u zadnjih 10 godina- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè (nastavak)

Sije-èanj

Velja-èa

Ožu-jak

Tra-vanj

Svi-banj

Li-panj

Sr-panj

Kolo-voz

Ru-jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Broj

vedrih dana

(srednja

dnevna

naoblaka

manja od

2 desetine)

GodinaGo-dina

Broj

oblaènih

dana

(srednja

dnevna

naoblaka

veæa od

8 desetina)

Broj

studenih

dana

(maksimalna

temperatura

manja od

0,0 °C)

Broj hladnih

dana

(minimalna

temperatura

manja od

0,0 °C)

56

2005. 9 15 13 11 10 11 16 16 10 8 19 15 153

2006. 8 12 11 15 13 9 10 21 6 6 8 7 126

2007. 9 10 14 8 13 14 9 13 12 15 12 15 144

2008. 11 5 19 13 10 15 12 7 11 6 14 18 141

2009. 14 12 11 16 11 14 12 9 11 9 11 19 149

2010. 13 15 10 13 18 13 9 9 18 9 16 13 156

2011. 6 6 8 9 12 13 12 4 8 9 3 11 101

2012. 9 13 5 13 16 10 9 4 11 14 15 13 132

2013. 18 19 18 13 18 12 8 10 15 13 18 8 170

2014. 17 19 8 18 17 16 13 13 19 10 16 14 180

2005. 10 23 12 - - - - - - - 2 5 52

2006. 5 2 4 - - - - - - - - - 11

2007. 2 - - - - - - - - - 2 17 21

2008. 9 - 2 - - - - - - - - - 11

2009. 19 2 - - - - - - - - - 8 29

2010. 8 15 5 - - - - - - - - 13 41

2011. 6 1 1 - - - - - - - - - 8

2012. - 18 - - - - - - - - - 8 26

2013. 18 10 5 - - - - - - - - - 33

2014. 7 3 - - - - - - - - - 4 14

2005. - - - - 2 - - - - - - - 2

2006. - - - - - - - - - - - - -

2007. - - - - - - - - - - - - -

2008. - - - - - 1 - 1 - - - - 2

2009. - - - - - - - - - - - - -

2010. - - 1 - - - - - - - - - 1

2011. - - - - - - - - - - - - -

2012. - - - - - - - - - - - - -

2013. - - - - - - - - - - - - -

2014. - - - 1 1 - - - - - - - 2

2005. 2 - - 1 - 1 - - - - - - 4

2006. - - 2 1 - - 1 - - - 1 - 5

2007. 2 - 1 - 1 - 2 2 2 1 - - 11

2008. - - - - - 1 4 3 - 1 - 2 11

2009. - - - - - - - - - - - - -

2010. - - 1 - 1 1 - - - - - 1 4

2011. - - - 1 1 - - - - - - 1 3

2012. - 1 - - 1 1 2 - - - - 1 6

2013. 1 - 1 - - - 2 1 1 - 5 - 11

2014. - - 2 2 5 1 1 1 1 4 - 3 20

1.7. Broj dana s odreðenim meteorološkim obilježjima u zadnjih 10 godina- prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb - Griè (nastavak)

Sije-èanj

Velja-èa

Ožu-jak

Tra-vanj

Svi-banj

Li-panj

Sr-panj

Kolo-voz

Ru-jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Broj dana

s oborinom

(kolièine

oborina

veæe ili

jednake

0,1 mm)

GodinaGo-dina

Broj dana

sa snijegom

(oborina

veæa ili

jednaka

1 cm)

Broj dana

s tuèom

Broj dana

s olujnim

vjetrom

(8 ili više

po Beafortu)

1861. g. poèinje s radom Zagrebaèka meteorološka postaja na Grièu»Grièki top« pucnjem oznaèava podne od 1. sijeènja 1877. godine. Uveo ga je gospodin IVAN STOŽIR motriteljmeteorološke postaje Griè.


57

1.8. Uèestalost kiselih kiša na meteorološkim postajama u 2014.

Zagreb - Maksimir 1 318,0 178 0 9 7 10Puntijarka - Medvednica 1 650,4 189 1 7 17 18


Sektor za kvalitetu zraka

1.9. Godišnje i amonijaka u 2014.

taloženje sumpora iz sulfata i anorganskog dušika iz nitrata

kg/ha

Zagreb-Maksimir 5,97 3,66 5,27Puntijarka-Medvednica 6,64 4,48 5,84

1.10. Koncentracije oneèišæenja zraka i kategorizacija kvalitete zraka u 2014.

Zagreb-3

kategorija

Izvor: Državni hidrometeorološki zavod i Institut za

medicinska istraživanja i medicinu rada



2RR - analizirana kolièina oborine, L/mAN - broj analiziranih uzorakaAN - broj kiselih oborina

dušikov dioksid, NO ( g/m ) C 39,81 I 27,09 I 22,59 I2 sr.

C 96,76 59,88 67,56M

3sumporov dioksid, SO (µg/m ) C 5,63 I 3,47 I 2,96 I2 sr.

C 38,57 27,62 30,77M

3ugljikov monoksid, CO (mg/m ) C 0,753 I 0,67 I 0,67 Isr.

C 3 2,35 2,77M

3ozon, O (µg/m ) C - - 45,64 I3 sr.

C - - 100,33M

3benzen, C H (µg/m ) C 2,23 I - -6 6 sr.

C 10,97 - -M

èestice aerosola C 38 II - 32 IIsr.3promjera do 10 mikrona, PM (µg/m ) C 123 - 14310 M

3kadmij, Cd u PM (ng/m ) C 0,52 - -10 sr.

C 4,7 - -M

3nikal, Ni u PM (ng/m ) C 0,58 - -10 sr.

C 4 - -M

3arsen, As u PM (ng/m ) C 0,19 - -10 sr.

C 1,4 - -M

3živa, Hg (µg/m ) C 15 - -sr.

C 100 - -M

3benzo(a)piren, B(a)P u PM (ng/m ) C 1,57 II - -10 sr.

C 19,9 - -M

3µ

Zagreb-2

kategorija

Zagreb-1

kategorija

Parametar

Udio kiselihkiša u %kolièine

N - jakokiselih kiša

3,0 pH 4,0RRA NA

N - srednjekiselih kiša

4,01 pH 5,0

N - slabokiselih kiša

5,01 pH 5,6

2-SO - S4-NO - N3

+NH - N4

Zagreb-1: Vukovarska-Miramarska; Zagreb-2: Maksimirska-Mandlova; Zagreb-3: Sarajevska-Kauzlariæev prilazCsr. – srednja godišnja koncentracija iz 24-satnih koncentracija CM – maksimalna 24-satna koncentracija* – obuhvat podataka manji od 85 %, provedena uvjetna kategorizacijaKategorija I – èist ili neznatno oneèišæen zrak; II –oneèišæen zrak

Izvor: Državni hidrometeorološki zavod - Služba za hidrologiju

58

1.11. Mjeseène i godišnje vrijednosti vodostaja Save, postaja Zagreb

Maksimalne vrijednosti vodostaja (cm)

2005.-2014. 260 359 331 308 321 240 112 234 468 397 432 370 468

2005. -36 -146 -68 105 70 -209 -15 234 213 256 183 295 295

2006. -42 55 210 40 321 240 -216 -60 33 -91 -63 20 321

2007. 0 99 18 -109 -179 -207 -42 -213 331 145 -49 -89 331

2008. -59 -61 107 157 -28 97 8 62 -218 10 60 292 292

2009. 213 237 331 206 -26 -29 112 -133 -49 -136 -58 370 370

2010. 8 273 91 -5 -16 10 -154 -127 468 47 246 363 468

2011. -34 -209 236 -184 -143 9 -41 -115 -134 202 -155 187 236

2012. -138 -168 -215 -55 -17 2 -178 -253 46 397 432 161 432

2013. 80 270 307 308 44 -64 -229 -201 -45 -47 351 123 351

2014. 260 359 24 -72 -15 16 12 171 420 244 392 122 420

Srednje vrijednosti vodostaja (cm)

2005.-2014. -162 -141 -126 -127 -165 -187 -218 -216 -168 -173 -122 -103 -159

2005. -204 -252 -189 -106 -159 -250 -168 -113 -157 -103 -202 -80 -165

2006. -191 -179 -56 -92 -110 -145 -256 -199 -198 -230 -246 -197 -175

2007. -196 -135 -111 -200 -240 -242 -243 -261 -151 -124 -183 -188 -190

2008. -188 -205 -136 -74 -162 -118 -174 -183 -246 -239 -143 34 -153

2009. -124 -61 -139 -61 -161 -179 -170 -243 -228 -247 -191 -66 -156

2010. -134 -107 -102 -147 -150 -172 -248 -219 -34 -113 -44 21 -121

2011. -145 -230 -179 -226 -235 -175 -235 -253 -272 -205 -243 -199 -217

2012. -235 -260 -258 -205 -198 -198 -251 -286 -181 -114 -4 -69 -188

2013. -157 -100 24 -4 -88 -180 -256 -270 -214 -192 14 -176 -133

2014. -47 118 -122 -157 -149 -211 -182 -131 -4 -159 9 107 -94

Minimalne vrijednosti vodostaja (cm)

2005.-2014. -275 -286 -280 -282 -270 -273 -286 -298 -291 -286 -284 -281 -298

2005. -264 -282 -279 -226 -230 -273 -256 -262 -238 -236 -260 -226 -282

2006. -246 -264 -181 -167 -209 -245 -278 -274 -268 -270 -284 -262 -284

2007. -259 -215 -205 -247 -270 -269 -286 -287 -268 -223 -233 -249 -287

2008. -257 -256 -256 -159 -220 -219 -243 -236 -269 -280 -224 -189 -280

2009. -230 -189 -226 -167 -214 -234 -239 -272 -276 -278 -260 -226 -278

2010. -227 -236 -167 -211 -227 -240 -269 -256 -248 -198 -188 -153 -269

2011. -223 -250 -262 -253 -259 -237 -269 -286 -291 -286 -278 -281 -291

2012. -275 -286 -280 -282 -246 -256 -277 -298 -281 -256 -208 -188 -298

2013. -227 -189 -132 -130 -187 -235 -280 -289 -286 -257 -246 -248 -289

2014. -184 -110 -179 -221 -208 -260 -239 -238 -192 -241 -213 -223 -260


1849. godina je osnutka hidrološke postaje Zagreb2Postaja Zagreb: kota "0" 112,26 m n/m; površina sliva 12 450 km

Maksimalna do sada zabilježena vrijednost vodostaja je 514 cm (26. listopada 1964.) dok je minimalna -338 cm (23. kolovoza 1993.).

1849. godina je osnutka hidrološke postaje Zagreb2Postaja Zagreb: kota "0" 112,26 m n/m; površina sliva 12 450 km

3 3Maksimalna do sada zabilježena vrijednost protoka je 3 126 m /s (26. listopada 1964.) dok je minimalna 46,5 m /s (23. kolovoza 1993.).

59

Izvor: Državni hidrometeorološki zavod - Služba za hidrologiju

1.12. Mjeseène i godišnje vrijednosti protoka Save, postaja Zagreb

3Maksimalne vrijednosti protoka (m /s)

2005.-2014. 1 579 2 092 2 024 1 815 1 969 1 548 1 012 1 519 2 851 2 242 2 484 2 246 2 851

2005. 578 316 497 1 004 887 185 634 1 519 1 418 1 627 1 290 1 829 1 829

2006. 562 839 1 404 793 1 969 1 548 172 517 772 443 510 733 1 969

2007. 654 966 705 382 237 187 543 176 2 024 1 135 525 428 2 024

2008. 500 495 994 1 182 579 959 676 841 168 682 835 1 813 1 813

2009. 1 418 1 533 2 024 1 385 584 576 1 012 329 525 323 502 2 246 2 246

2010. 676 1 714 938 641 611 682 286 342 2 851 793 1 578 2 206 2 851

2011. 563 183 1 528 228 308 679 545 368 327 1 366 284 1 303 1 528

2012. 334 268 176 548 651 702 247 114 822 2 242 2 484 1 137 2 484

2013. 915 1 627 1 810 1 815 816 524 152 202 575 570 2 047 1 040 2 047

2014. 1 579 2 092 762 502 656 740 729 1 207 2 460 1 506 2 286 1 037 2 460

3Srednje vrijednosti protoka (m /s)

2005.-2014. 294 369 383 371 283 238 179 192 312 283 412 455 314

2005. 204 117 241 422 293 119 277 421 307 450 227 516 299

2006. 227 269 546 444 424 338 109 213 220 157 133 219 275

2007. 216 336 385 202 134 130 135 103 344 362 234 227 234

2008. 229 197 345 473 274 376 254 239 124 142 318 806 315

2009. 378 529 358 517 275 241 268 130 157 125 222 566 314

2010. 336 447 406 307 300 259 123 170 709 381 560 791 399

2011. 308 148 268 155 143 253 145 115 89.3 219 130 221 183

2012. 146 107 108 201 214 219 118 70,0 256 453 746 513 263

2013. 307 444 776 696 462 250 110 90,7 194 229 780 268 384

2014. 584 1 095 400 295 316 189 246 365 724 314 774 421 477

3Minimalne vrijednosti protoka (m /s)

2005.-2014. 82,3 69,2 76,2 73,8 88,9 84,9 69,2 56,9 63,8 69,2 71,5 75,0 56,9

2005. 97,1 73,8 77,4 155 149 84,9 109 100 136 139 103 155 73,8

2006. 124 97,1 239 269 185 126 78,6 83,6 91,6 88,9 71,5 100 71,5

2007. 104 173 190 123 88,9 90,2 69,2 68,1 91,6 160 144 120 68,1

2008. 107 109 109 276 165 166 129 139 90,2 76,2 158 218 76,2

2009. 149 218 155 260 175 142 135 86,2 81,1 78,6 103 155 78,6

2010. 153 139 260 180 153 133 90,2 109 121 202 220 288 90,2

2011. 160 118 100 114 104 138 90,2 69,2 63,8 69,2 78,6 75 63,8

2012. 82,3 69,2 76,2 73,8 125 109 79,8 56,9 75,0 109 189 227 56,9

2013. 155 225 348 353 229 142 76,2 65,9 69,2 107 125 121 65,9

2014. 235 402 245 166 189 103 136 137 219 132 180 162 103


KARAKTERISTIÈNE VRIJEDNOSTI GODIŠNJEG VODOSTAJA SAVE Hidrološka postaja: Zagreb - Sava

Razdoblje 1965. - 2014.

60

-350

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

1965

.

1967

.

1969

.

1971

.

1973

.

1975

.

1977

.

1979

.

1981

.

1983

.

1985

.

1987

.

1989

.

1991

.

1993

.

1995

.

1997

.

1999

.

2001

.

2003

.

2005

.

2007

.

2009

.

2011

.

2001

.

2003

.

2005

.

2007

.

2009

.

2011

.

2013

.

vodostaji (cm)

Najniži vodostaj Srednji vodostaj Najviši vodostaj

godine

2014

.

1900. 12 IV-V Kašina 19.I.

1901. 23 VII Zagreb, Šestine 19.XII.

1902. 31 VI Kraljev vrh, Èuèerje 24.X.

1903. 19 V-VI Pisarovina 19.VIII.

1904. 9 VI Lasinja 2.III.

1905. 89 VII-VIII Planina, Èuèerje 17.XII.

1906. 300 VIII Planina, Kašina 2.I.

1907. 61 V Kašina 18.VI.

1908. 26 VI-VII Zabok 22.II.

1909. 47 VIII-IX Pokuplje 8.X.

1910. 40 VI-VII Pokuplje 28.I.

1911. 26 V-VI Bistra, Kraljev vrh 18.X.

1912. 24 VI Pokuplje 29.VI.

1913. 23 VI Pokuplje 31.VII.

1914. 22 (VI) Metlika 24.III.

1915. 11 V Sv. Jana 7.XI.

1916. 18 VII Globoko 18.IX.

1917. 86 VII-VIII Stojdraga, Brežice 29.I.

1918. 25 VI Petrovina, Slavetiæ 29.I.

1919. 18 (V) Žumberaèka gora 28.XI.

1920. 65 VI Videm-Krško 17.X.

1921. 5 IV Brežice 25.XII.

1922. 10 VI Kalnik 22.II.

1923. 19 (V) Kalnik 27.II.

1924. 6 (VI) Kostanjevica 3.XII.

1925. 25 (VI) Brežice 1.VII.

1926. 8 VII Kašina 12.V.

1927. 4 IV Pokuplje 28.V.

1928. 28 VII-VIII Stojdraga, Brežice 25.VIII.

1929. 16 V TuropoIje 25.III.

1930. 16 IV Remete 31.VIII.

1931. 17 (V) Gorjanci 13.IV.

1932. 11 (V) Ivanèica 2.III.

1933. 26 V-VI Kašina, Markuševac 10.VI.

1934. 10 (V) Zagrebaèka gora 13.IX.

1935. 14 (V) Žumberaèka gora 31.III.

1936. 17 V-VI Oroslavlje, Zabok 1.XI.

1)1.13. Potresi s epicentrom u okolici Zagreba

Najjaèi potres u godini

2)IntenzitetoMCS

epicentar datum

Ukupan brojpotresa

61

1) 1.13. Potresi s epicentrom u okolici Zagreba (nastavak)


2)IntenzitetoMCS

epicentar datum

Ukupan brojpotresa

1937. 23 VI Pokuplje 10.III.

1938. 17 VIII Bilogora 27.III.

1939. 15 (V) Èrnomelj 18.IX.

1940. 22 VII Kostanjevica 9.III.

1941. 16 (V) Žumberaèka gora 9.XII.

1942. 5 IV Sv. Ivan Zelina 12.VI.

1943. 4 (IV) Nepoznat 30.VII.

1944. - - - -

1945. 1 (III) Nepoznat 22.IX.

1946. 11 (IV) Zagrebaèka gora 22.I.

1947. 14 (V) Sv. Ivan Žabno 16.VIII.

1948. 8 (VI) Nepoznat 27.IX.

1949. 15 VI Videm 10.VI.

1950. 25 V Pisarovina 1.XI.

1951. 14 V Krašiæ, Èrnomelj 1.II.

1952. 9 VI Kalnik 16.IX.

1953. 8 VII Artièe, Globoko 1.X.

1954. 9 VI Zlatar 7.VII.

1955. 14 VI Ozalj, Krašiæ 19.VII.

1956. 11 V Kašina 4.X.

1957. 9 (V) Nepoznat 15.XI.

1958. 6 (IV) Nepoznat 11.I.

1959. 6 (IV) Slovenija 1.I.

1960. 5 (V-VI) Slovenija 21.III.

1961. 4 IV Kašina 27.XI.

1962. 14 (III) Zagrebaèka gora 7.VI.

1963. 17 (VI) Okolica Karlovca 23.VI.

1964. 19 VII Bilogora 25.V.

1965. 16 IV Vlahoviæ, Sisak 7.IV.

1966. 25 VI-VII Topusko 11.XI.

1967. 12 V Krapinske Toplice 24.X.

1968. 9 V Petrinja 7.VIII.

1969. 18 IV-V Veliko Trgovišæe 18.IX.

1970. 25 V Vidovec, Planina 8.IV.

1971. 9 IV-V Desiniæ 3.XII.

1972. 18 IV Varaždin 11.IV.

1973. 36 VI-VII Ivanec 11.VI.

1974. 51 IV Petrinja 25.VII.

62

1975. 30 V-VI Zagreb 7.IX.

1976. 39 V-VI Draganiæi 28.XI.3)1977. 95 V-VI Sv. Ivan Zelina 16.II.

1978. 70 V-VI Novi Marof 23.XI.

1979. 27 V Sunja 19.I.

1980. 73 V Lasinja 17.VIII.

1981. 52 V-VI Zrinska gora 29.I.

1982. 31 VII Ivanèica 16.III.

1983. 45 V Sv. Ivan Zelina 21.IV.

1984. 51 VI Kostanjevica ob Krki 11.III.

1985. 65 IV-V Krško 20.VI.

1986. 38 IV-V Glina 10.I.

1987. 39 V Sv. Nedjelja 22.III.

1988. 66 V Ludbreg 12.VI.

1989. 103 V Samobor 7.IX.

1990. 259 VII Kraljev Vrh 3.IX.

1991. 92 V Veliko Trojstvo 4.III.

1992. 52 IV-V (2,8) Gornja Rijeka 22.IV.

1993. 185 VII Ludbreg 1.VI.

1994. 157 V-VI Pokupsko 7.VIII.

1995. 167 V Donja Stubica 16.II.

1996. 140 VI Petrinja 10.IX.

1997. 176 VI Sveti Matej (Kašina) 30.IV.

1998. 20 V-VI Sigetec (Koprivnica) 2.VI.

1999. 182 V Glina 16.V.

2000. 147 V-VI Kraljev Vrh 16.VI.

2001. 19 V Špièkovina 31.XII.

2002. 209 V Samobor 18.VIII.

2003. 520 VI Miljana 13.V.

2004. 464 IV Zagreb 8.I.

2005. 458 IV-V Varaždinske Toplice 7.XII.

2006. 586 VI-VII Plešivica 28.X.

2007. 404 V Ozalj 18.XII.

2008. 375 V-VI Gornji Èehi 5.III.

2009. 435 V Malunje 10.II.

2010. 493 V Galgovo 03.XI.

2011. 611 V Budaševo 17.IV.

2012. 515 IV Draganiæi 08.IX.

2013. 816 V Donja Bistra 25.VIII.

2014. 857 V-VI Zrinska gora 02.X.

1) 1.13. Potresi s epicentrom u okolici Zagreba (nastavak)


2)IntenzitetoMCS

epicentar datum

Ukupan brojpotresa

1)Podaci se odnose na podruèje oko 80 km, uokolo Zagreba.2)Podaci u zagradama znaèe da intenzitet dotiènog potresa nije mogao biti sa sigurnošæu utvrðen.3)Uzeti su u obzir i podaci seizmološke postaje Puntijarka na kojoj se nalazi seizmograf velike osjetljivosti što je uzrok poveæanog broja ukupno registriranih potresa u odnosu na prethodne godine.

Izvor: PMF, Geofizièki zavodSeizmološka služba

63

Vodotoci-ukupno 480,00 498,91 284,7Rijeka Sava 28,70 28,70 Kašina s pritocima 55,50 22,20Podsusedsko Dolje 4,10 3,50 Èuèerska reka s pritocima 25,80 13,50Dubravica 6,50 4,50 Vuger s pritocima 42,20 17,00Medpotoki 2,70 1,00 Lomnica 8,50 8,50Vrapèak 14,60 10,50 Lipnica 16,70 6,10Èrnomerec 10,00 7,50 Potoèki 3,20 1,25Ribnjak 1,50 1,00 Trebljenka 6,50 1,60Èrna Voda 4,80 2,80 Ograja 4,00 4,00Kustošak 8,50 7,50 Gustelin 3,60 3,60Kunišèak 3,90 1,50 Moèirad 3,75 3,75Jelenovec I i II 4,20 1,20 Skupni Èreti 4,76 4,76Zelengaj 1,80 0,50 Bukovica 6,00 6,00Kraljevec I i II 2,71 1,80 Kukeljnjak 3,20 3,20Kraljevaèki potok 3,90 3,50 Malièevac 2,50 2,50Graèanski potok 2,90 2,50 Baèunski potok 1,50 1,50Fuèkov jarek 2,20 2,00 Remetski potok 1,00 1,00Mrzljak 5,70 5,00 Barutaanski jarek 0,50 0,50Klinovec 1,00 0,20 Èrnec s pritocima 36,30 14,50Pustodol 2,60 1,50 Bielek 1,75 0,62Jesenovec 2,20 2,20 Kobiljak 2,74 2,24Srednjak 6,50 1,50 Vukov dol 4,20 0,47Dotršèina 2,20 0,50 Glavnièica s pritocima 35,80 14,50Bliznec 16,60 8,60 Branovec 7,00 2,50Štefanovec 11,60 8,50 Moravšèak 7,00 4,50Dešæevec 2,00 1,00 Goranec 8,50 4,00Trnava 17,00 11,00 Blaguša 8,00 5,00Bidrovec 4,80 1,80 Dobrodol 5,00 2,15Vidovec 6,50 2,50 Starèa 2,00 2,00Kuèilovina 2,20 2,00 Goštiraj 5,50 3,00Kunzelišèak 2,00 2,00

Meliorativna kanalska mreža(osnovna i detaljna) - ukupno 159,75 105,45Vode I. reda 22,75 18,95Vode II. reda 137,00 86,50

1.14. Stajaæe vode

aktivnešljunèare

Ukupno napuštenešljunèare

rukavciSave

umjetnajezera

jame i ostalo

Površinaha

Vrsta stajaæe vode

2014. 141 - 10 3 6 126 264,5

Izvor: Hrvatske vode, Vodnogospodarski odjel za gornju Savu

1.15. Vodotoci i meliorativna kanalska mreža za dio Branjenog podruèja 14 - podruèje Grada Zagreba - iz programa održavanja u 2014.

Pripadnapovršina,

2km

Dužina, km

Održavano,km

Dužina,km

Održavano,km

U svrhu izgradnje sustavne obrane od poplave (bujica Medvednice), do sada je izgraðeno 19 brana i retencija3s retencionim volumenom od 2 035 150 m .

Izvor: Hrvatske vode, Vodnogospodarski odjel za gornju Savu

Pripadnapovršina,

2km

64

1857. 16 657 ... ... ... ...

1869. 19 857 9 724 10 133 ... ...

1880. 30 830 16 591 14 239 ... ...

1890. 40 268 20 816 19 452 ... 3,33

1900. 61 002 30 976 30 026 ... 64,37

1910. 79 038 39 737 39 301 ... 64,37

1921. 108 674 55 016 53 658 ... 64,37

1931. 185 581 92 105 93 476 44 231 64,37

1948. 279 623 129 669 149 954 109 800 74,99

1953. 350 829 162 721 188 108 126 679 235,74

1961. 430 802 201 195 229 607 156 580 495,60

1971. 602 205 285 530 316 675 213 628 497,95

1981. 768 700 361 513 407 187 265 521 1 261,54

1991. 933 914 441 120 491 794 319 997 1 715,55

2)2001. 779 145 363 992 415 153 275 464 641,36

2)2011. 790 017 369 339 420 678 303 441 641,32

2. Stanovništvo

Popis stanovništva

2.1. Stanovništvo Grada Zagreba od najstarijih vremena

1368. godina 2 810 stanovnika (prema popisu kuæa),

1742. godina 5 600 stanovnika (prema popisu kuæa kanonika Pepelka),

1805. godina 7 706 stanovnika (popis stanovništva bez sveæenstva i plemstva),

1850. godina 16 036 stanovnika

2.2. 1)Stanovništvo i kuæanstva prema popisima

Broj stanovnika Brojkuæanstavaukupno muškarci žene

Površina2u km

1) Podaci su prikazani prema važeæoj upravno-teritorijalnoj podjeli u vrijeme popisa.2) Prekid serije, vidjeti Metodološka objašnjenja.

65

1)2.3. Stanovništvo Grada Zagreba i naselja Zagreb prema popisima 1857. - 1991.

brojstanovnika

Grad Zagreb Naselje Zagreb

lanèaniindeksi

Broj stanovnika2na km

brojstanovnika

lanèaniindeksi

Broj stanovnika2na km

1857. 48 266 75 - 32 203 105 -

1869. 54 761 85 113,5 37 001 120 114,9

1880. 67 188 105 122,7 48 136 156 130,1

1890. 82 848 129 123,3 60 910 198 126,5

1900. 111 565 174 134,7 87 239 283 143,2

1910. 136 351 213 122,2 109 029 354 125,0

1921. 167 765 262 123,0 140 815 458 129,2

1931. 258 024 402 153,8 227 838 740 161,8

1948. 356 529 556 138,2 325 223 1 057 142,7

1953. 393 919 614 110,5 361 564 1 175 111,2

1961. 478 076 745 121,4 442 768 1 439 122,5

1971. 629 896 982 131,8 579 899 1 884 131,0

1981. 723 065 1 127 114,8 656 325 2 133 113,2

1991. 777 826 1 213 107,6 706 770 2 296 107,7

1)Podaci popisa svedeni na upravno-teritorijalnu podjelu odredenu Zakonom o podruèjima županija, gradova i opæina u2 Republici Hrvatskoj (NN, br. 10 od 30. sijeènja 1997.). Površina Grada Zagreba 641,36 km2, naselje Zagreb 307,41 km .

Stanovnici Grada Zagreba i naselja Zagreb 1857.-1991.

- prema aktualnom teritoriju definiranom 30. sijeènja 1997.

800 000

700 000

600 000

500 000

400 000

300 000

200 000

100 000

0

1857.

1869.

1880.

1890.

1900.

1910.

1921.

1931.

1948.

1953.

1961.

1971.

1981.

1991.

Grad Zagreb

Naselje Zagreb

66

Stanovništvo Grada Zagreba prema spolu i starosti, Popis 2011.

muškarci

010 00020 00030 00040 000

žene

0 10 000 20 000 30 000 40 000

godine

- 20 -

- 10 -

- 30 -

- 40 -

- 50 -

- 60 -

- 70 -

- 80 -

- 90 -

67

2-èlana

35,4%

3-èlana

27,6%

4-èlana

23,0%

5 i više

èlanova

14,0%

Privatna kucanstva

prema obiteljskom sastavu, Popis 2011.

obiteljska

kuãanstva

69,0% samaèka

kuãanstva

28,6%

neobiteljska

višeèlana

kuãanstva

Obiteljska kucanstva

prema broju èlanova, Popis 2011.

2,4%

Ukupno 790 017 369 339 420 678 100 100 100

0-4 godine 41 093 21 026 20 067 5,2 5,7 4,8

5-9 35 654 18 305 17 349 4,5 4,9 4,1

10-14 39 312 20 283 19 029 5,0 5,5 4,5

15-19 40 842 20 866 19 976 5,2 5,6 4,8

20-24 46 680 23 276 23 404 5,9 6,3 5,6

25-29 58 404 28 768 29 636 7,4 7,8 7,0

30-34 62 626 30 565 32 061 7,9 8,3 7,6

35-39 58 375 28 344 30 031 7,4 7,7 7,1

40-44 54 948 26 535 28 413 6,9 7,2 6,8

45-49 53 705 25 378 28 327 6,8 6,9 6,7

50-54 55 435 25 153 30 282 7,0 6,8 7,2

55-59 56 383 25 728 30 655 7,1 7,0 7,3

60-64 49 790 21 911 27 879 6,3 5,9 6,6

65-69 39 419 16 529 22 890 5,0 4,5 5,4

70-74 37 025 15 721 21 304 4,7 4,2 5,1

75-79 29 258 11 348 17 910 3,7 3,1 4,3

80-84 18 995 6 362 12 633 2,4 1,7 3,0

85-89 9 334 2 555 6 779 1,2 0,7 1,6

90-94 2 259 572 1 687 0,3 0,2 0,4

95 i više godina 480 114 366 0,1 0,0 0,1

2.4. Stanovništvo prema starosti i spolu, Popis 2011.

Broj stanovnika Struktura, %

ukupno muškarci žene ukupno muškarci žene

1) Podatak manji od 0,05%

1)

68

Dobna struktura stanovnika Grada Zagreba,

Popis 2011.

0 - 14 godina,

14,7%

15 - 24 godine,

11,1%

25 - 64 godine,

56,9%

65 i više godina,

17,3%

2.5. Osobe stare 95 i više godina prema godinama starosti i spolu, Popis 2011.

Osobe stare 95 i više godina Udjeli, %

ukupno muškarci ženeukupno muškarci žene

Ukupno 480 114 366 100 100 100

Navršene godine starosti:

95 godina 107 21 86 22,3 18,4 23,5

96 131 36 95 27,3 31,6 26,0

97 91 20 71 19,0 17,5 19,4

98 68 20 48 14,2 17,5 13,1

99 40 10 30 8,3 8,8 8,2

100 23 5 18 4,8 4,4 4,9

101 9 - 9 1,9 - 2,5

102 6 1 5 1,3 0,9 1,4

103 3 1 2 0,6 0,9 0,5

104 godine 2 - 2 0,4 - 0,5

69

Dobna struktura stanovnika Grada Zagreba,

0

10

20

30

40

50

60

0 - 14 godina 15 - 24 godine 25 - 64 godine 65 i više godina

dobne skupine

%

2011.2001.

39,741,6

37,839,6

41,343,3

34 36 38 40 42 44godine

ukupno

muškarci

žene

2011.

2001.

prema Popisu 2001. i 2011.

Prosjeèna starost stanovnika Grada Zagreba,

prema Popisu 2001. i 2011.

Ukupno 790 017 369 339 420 678 100 100 100

0 - 6 godina 56 048 28 699 27 349 7,1 7,8 6,5

0 - 14 116 059 59 614 56 445 14,7 16,1 13,4

0 - 17 140 060 71 920 68 140 17,7 19,5 16,2

0 - 19 godina 156 901 80 480 76 421 19,9 21,8 18,2

Žene u fertilnoj dobi

svega:15 - 49 godina - - 191 848 - - 45,6

od toga: 20 - 29 godina - - 53 040 - - 12,6

Radno sposobno stanovništvo(15-64 godine) 537 188 256 524 280 664 68,0 69,5 66,7

60 i više godina 186 560 75 112 111 448 23,6 20,3 26,5

65 i više godina 136 770 53 201 83 569 17,3 14,4 19,9

75 i više godina 60 326 20 951 39 375 7,6 5,7 9,4

Prosjeèna starost 41,6 39,6 43,3 - - -

Indeks starenja 118,9 93,3 145,8 - - -

Koeficijent starosti 23,6 20,3 26,5 - - -

2.6. Kontingenti stanovništva, Popis 2011.

Broj stanovnika Udjeli, %


70

Prosjeèna starost stanovnika gradskih èetvrti - rang, Popis 2011.

37,8 38,0

39,339,8 40,0

40,440,9 40,9 41,1

42,2 42,4 42,743,5 43,8

44,2

46,0

47,2

36

38

40

42

44

46

48

SE

SV

ET

E

ST

EN

JEV

EC

DO

NJA

DU

BR

AV

A

NO

VI

ZA

GR

EB

ZA

PAD

GO

RN

JAD

UB

RA

VA

BR

EZ

OV

ICA

PE

ŠC

EN

ICA

ŽIT

NJA

K

PO

DS

LJE

ME

PO

DS

US

ED

VR

AP

CE

TR

EŠ

NJE

VK

A-J

UG

TR

EŠ

NJE

VK

A

SJE

VE

R

CR

NO

ME

RE

C

MA

KS

IMIR

TR

NJE

NO

VI

ZA

GR

EB

IST

OK

GO

RN

JIG

RA

D-

ME

DV

EŠ

CA

K

DO

NJI

GR

AD

Grad Zagreb

(41,6)

godine

Ukupno 673 958 309 725 364 233 100 100 100

Bez škole 4 926 1 050 3 876 0,7 0,4 1,1

1-3 razreda osnovne škole 2 285 373 1 912 0,3 0,1 0,5

4-7 razreda osnovne škole 26 094 5 608 20 486 3,9 1,8 5,6

Osnovna škola (8 razreda) 91 587 35 674 55 913 13,6 11,5 15,4

Srednje škole - ukupno 352 791 177 538 175 253 52,3 57,3 48,1

Industrijske i obrtnièke strukovne škole,škole za zanimanje u trajanju 1-3 godine 144 383 88 208 56 175 21,4 28,5 15,4i škole za KV i VKV radnike

Tehnièke i srodne strukovne škole,škole za zanimanje u trajanju 150 277 67 796 82 481 22,3 21,9 22,6od 4 godine ili više

Gimnazije 58 131 21 534 36 597 8,6 6,9 10,1

Visoko obrazovanje - ukupno 195 326 89 147 106 179 29,0 28,8 29,11)Struèni studij 48 015 21 718 26 297 7,1 7,0 7,2

2)Sveuèilišni studij 140 379 63 432 76 947 20,9 20,5 21,1

Doktorat znanosti 6 932 3 997 2 935 1,0 1,3 0,8

Nepoznato 949 335 614 0,2 0,1 0,2

2.7. Stanovništvo staro 15 i više godina prema završenoj školi i spolu, Popis 2011.



2.8. Stanovništvo staro 10 i više godina prema pismenosti, starosti i spolu, Popis 2011.

Broj nepismenih Struktura nepismenih, %

ukupno muškarci žene

Postotaknepismenihu ukupnom

Ukupno 713 270 330 008 383 262 2 166 542 1 624 0,30 100 100 100

10 - 19 godina 80 154 41 149 39 005 183 106 77 0,23 8,4 19,6 4,7

20 - 34 167 710 82 609 85 101 298 165 133 0,18 13,8 30,4 8,2

35 - 49 167 028 80 257 86 771 216 95 121 0,13 10,0 17,5 7,5

50 - 64 161 608 72 792 88 816 246 76 170 0,15 11,3 14,0 10,5

65 i više godina 136 770 53 201 83 569 1 223 100 1 123 0,89 56,5 18,5 69,1

71

1) Obuhvaæene su sve više škole, I. (VI.) stupnjevi fakulteta te struèni studiji po Bologni.2) Obuhvaæeni su svi fakulteti, umjetnièke akademije, svi sveuèilišni studiji po Bologni te magistarski znanstveni, struèni i umjetnièki studij.

Stanovništvo staro 10i više godina


Broj stanovnika Udjel, %


Ukupno 790 017 369 339 420 678 100 100 100

Stanovništvo koje pohaða školu 181 725 89 489 92 236 23,0 24,3 21,9

Predškolsko obrazovanje 23 623 12 092 11 531 3,0 3,3 2,7

Osnovna škola - ukupno 59 897 30 887 29 010 7,6 8,4 6,9

1 -4. razred 27 799 14 354 13 445 3,5 3,9 3,2

5 -8. razred 32 098 16 533 15 565 4,1 4,5 3,7

Srednja škola - ukupno 31 775 16 329 15 446 4,0 4,4 3,7

industrijske i obrtnièke škole 4 481 2 661 1 820 0,6 0,7 0,4

tehnièke i srodne škole 13 073 7 774 5 299 1,6 2,1 1,3

umjetnièke škole 655 231 424 0,1 0,1 0,1

gimnazije 13 566 5 663 7 903 1,7 1,5 1,9

Visoko obrazovanje - ukupno 66 430 30 181 36 249 8,4 8,2 8,61)Struèni studij - ukupno 14 588 7 269 7 319 1,8 2,0 1,7

struèni 12 754 6 304 6 450 1,6 1,7 1,5

specijalistièki 1 834 965 869 0,2 0,3 0,22)Sveuèilišni studij - ukupno 51 842 22 912 28 930 6,6 6,2 6,9

preddiplomski 20 163 9 300 10 863 2,6 2,5 2,6

diplomski i integrirani 19 407 8 400 11 007 2,5 2,3 2,6

poslijediplomski, specijalistièki,magistarski 7 208 3 008 4 200 0,9 0,8 1,0

doktorski 5 064 2 204 2 860 0,6 0,6 0,7

2.9. Stanovništvo prema pohaðanju škole i spolu, Popis 2011.



1) Obuhvaæene su sve više škole, I. (VI.) stupnjevi fakulteta te struèni studiji po Bologni.2) Obuhvaæeni su svi fakulteti, umjetnièke akademije, svi sveuèilišni studiji po Bologni te magistarski znanstveni, struèni i umjetnièki studij.

Ukupno stanovništvo staro 10 i više godina 713 270 330 008 383 262 100 100 100

Osobe koje znaju obavljati aktivnostina osobnom raèunalu:

obrada teksta 451 970 219 793 232 177 63,4 66,6 60,6

tablièni izraèuni 401 306 197 950 203 356 56,3 60,0 53,1

korištenje elektronièkom poštom 465 315 227 960 237 355 65,2 69,1 61,9

korištenje internetom 486 870 238 954 247 916 68,3 72,4 64,7

2.10. Stanovništvo staro 10 i više godina prema informatièkoj pismenosti i spolu, Popis 2011.

72

Ukupno 309 725 364 233 100 100

braèno stanje

neoženjen/ neudana 110 798 103 208 35,8 28,3

oženjen/ udana 174 365 177 312 56,3 48,7

udovac/ udovica 10 148 56 657 3,3 15,6

razveden/ razvedena 13 814 26 144 4,4 7,2

nepoznato 600 912 0,2 0,2

2.11. Stanovništvo staro 15 i više godina prema zakonskome braènom stanju i spolu, Popis 2011.


muškarci žene muškarci žene

Ukupno 309 725 364 233 100 100

Nije u braènoj/ izvanbraènoj/ istospolnoj zajednici 131 213 185 725 42,3 51,0

Braèna zajednica 165 924 165 924 53,6 45,5

Izvanbraèna i istospolna zajednica 12 588 12 584 4,1 3,5

2.12. Stanovništvo staro 15 i više godina prema vrsti zajednice u kojoj osoba živi i spolu, Popis 2011.


muškarci žene

Broj žena 364 233 116 263 242 617 86 341 117 299 27 663 11 314 5 353

Udjel, % 100 31,9 66,6 23,7 32,2 7,6 3,1 1,5

2.13. Žensko stanovništvo staro 15 i više godina prema broju živoroðene djece, Popis 2011.

Žene koje su rodile prema broju živoroðene djece

ukupno jedno dvoje trojeèetveroi više

Ukupno Žene kojenisu rodile

Nepoznato

muškarci žene

73

Ukupno 790 017 100

Hrvati 735 824 93,141)Nacionalne manjine - ukupno 41 550 5,26

Albanci 4 292 0,54

Austrijanci 104 0,01

Bošnjaci 8 119 1,03

Bugari 120 0,02

Crnogorci 1 191 0,15

Èesi 835 0,11

Maðari 825 0,10

Makedonci 1 194 0,15

Nijemci 364 0,05

Poljaci 166 0,02

Romi 2 755 0,35

Rumunji 94 0,01

Rusi 331 0,04

Rusini 134 0,02

Slovaci 207 0,03

Slovenci 2 132 0,27

Srbi 17 526 2,22

Talijani 399 0,05

Turci 106 0,01

Ukrajinci 332 0,04

Vlasi 7 0,00

Židovi 317 0,04

Ostali 2 368 0,30

Regionalna pripadnost 214 0,03

Izjasnili se u smislu vjerske1 953 0,25pripadnosti

Nerasporeðeno 291 0,04

Ne izjašnjavaju se 6 135 0,78

Nepoznato 1 682 0,21

2.14. Stanovništvo prema državljanstvu, Popis 2011.

Hrvatsko državljanstvo

ukupno hrvatsko i drugoUkupno

Stranodržavljanstvo

Bezdržavljanstva

Nepoznatodržavljanstvo

Broj stanovnika 790 017 784 415 15 586 4 871 135 596

Struktura, % 100,00 99,29 1,97 0,62 0,02 0,08

2.15. Stanovništvo prema narodnosti, Popis 2011.

Brojstanovnika

Struktura,%

Ukupno

Materinski jezik

hrvatski 767 630 97,17

hrvatsko-srpski 220 0,03

albanski 4 054 0,51

bosanski 3 361 0,43

bugarski 118 0,01

crnogorski 235 0,03

èeški 517 0,07

maðarski 641 0,08

makedonski 1 067 0,14

njemaèki 495 0,06

poljski 155 0,02

romski 1 711 0,22

rumunjski 98 0,01

ruski 438 0,06

rusinski 78 0,01

slovaèki 146 0,02

slovenski 1 581 0,20

srpski 2 472 0,31

srpsko-hrvatski 667 0,08

talijanski 303 0,04

turski 90 0,01

ukrajinski 189 0,021)vlaški 1 0,001)hebrejski 26 0,00

ostali jezici 1 998 0,25

Nepoznato 1 726 0,22

790 017 100

2.16. Stanovništvo prema materinskom jeziku, Popis 2011.

Brojstanovnika

Struktura,%

74

1) Prema Ustavnom Zakonu o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etnièkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj (NN, br. 105/2000.).2) Podatak manji od 0,05%

1) Podatak manji od 0,05%

2)

75

Brojstanovnika 790 017 656 571 15 960 2 553 3 070 18 044 327 1 084 1 055 11 800 49 784 27 290 2 479

Struktura, % 100 83,11 2,02 0,32 0,39 2,28 0,04 0,14 0,13 1,49 6,30 3,45 0,31

Ost

ale

reli

gije

,po

kret

i i

svje

tona

zori

2.17. Stanovništvo prema vjeri, Popis 2011.

Uk

up

no

Kat

olic

i

Pra

vosl

avci

Pro

test

anti

Ost

ali

kršæ

ani

Mus

lim

ani

Žid

ovi

Isto

ène

reli

gije

Agn

osti

ci i

skep

tici

Nis

u vj

erni

cii

atei

sti

Ne

izja

šnja

vaju

se Nep

ozna

to

Ukupno 790 017 369 339 420 678 100 100 100

Roðeni u Republici Hrvatskoj 650 356 302 801 347 555 82,3 82,0 82,6

u naselju stanovanja 406 598 204 731 201 867 51,5 55,4 48,0u drugom naselju Grada Zagreba 20 721 9 369 11 352 2,6 2,5 2,7u drugoj županiji 222 661 88 535 134 126 28,2 24,0 31,9nepoznato naselje u Republici Hrvatskoj 376 166 210 0,0 0,1 0,0

Roðeni u inozemstvu 138 553 66 053 72 500 17,5 17,9 17,2

Bosna i Hercegovina 98 579 47 472 51 107 12,5 12,8 12,1Srbija 10 184 4 463 5 721 1,3 1,2 1,4Njemaèka 6 764 3 282 3 482 0,8 0,9 0,8Kosovo 6 819 3 545 3 274 0,9 1,0 0,8Slovenija 4 067 1 478 2 589 0,5 0,4 0,6Makedonija 3 025 1 497 1 528 0,4 0,4 0,4Ostale zemlje 9 115 4 316 4 799 1,1 1,2 1,1

Nepoznato 1 108 485 623 0,2 0,1 0,2

1)2.18. Stanovništvo prema mjestu roðenja i spolu, Popis 2011.

Ukupno 790 017 369 339 335 228 100 100 100

Od roðenja stanuju u istom naselju 384 760 194 570 104 740 48,7 52,7 31,2

Doseljeni u naselje stanovanja 404 602 174 476 230 126 51,2 47,2 68,7

s podruèja Republike Hrvatske 260 487 104 740 155 747 33,0 28,3 46,5

iz drugog naselja Grada Zagreba 35 393 15 830 19 563 4,5 4,3 5,8iz druge županije 224 768 88 771 135 997 28,5 24,0 40,6nepoznato naselje u Republici Hrvatskoj 326 139 187 0,0 0,0 0,1

iz inozemstva 144 115 69 736 74 379 18,2 18,9 22,2

Bosna i Hercegovina 74 457 35 036 39 421 9,4 9,5 11,8Njemaèka 22 984 11 932 11 052 2,9 3,2 3,3Srbija 9 750 4 242 5 508 1,2 1,2 1,6Slovenija 5 202 2 234 2 968 0,7 0,6 0,9Kosovo 5 906 3 071 2 835 0,7 0,8 0,8Ostale zemlje 25 816 13 221 12 595 3,3 3,6 3,8

Nepoznato 655 293 362 0,1 0,1 0,1

2.19. Stanovništvo prema migracijskim obilježjima i spolu, Popis 2011.

1)Odnosi se na naselje stanovanja majke u vrijeme roðenja osobe.



Broj stanovnika Udjel, %


Ukupno 673 958 309 725 364 233 100 100 100

Zaposleni 322 256 157 683 164 573 47,8 50,9 45,2

Nezaposleni 43 447 24 582 18 865 6,4 7,9 5,1

nezaposleni, traže prvo zaposlenje 7 429 4 008 3 421 1,1 1,3 0,9nezaposleni, traže ponovno zaposlenje 36 018 20 574 15 444 5,3 6,6 4,2

Ekonomski neaktivni 307 802 127 227 180 575 45,7 41,1 49,6

umirovljenici 194 050 77 536 116 514 28,8 25,0 32,0osobe koje se bave obavezama

16 371 808 15 563 2,4 0,3 4,3u kuæanstvuuèenici ili studenti 66 272 32 223 34 049 9,9 10,4 9,3ostale neaktivne osobe 31 109 16 660 14 449 4,6 5,4 4,0

Nepoznato 453 233 220 0,1 0,1 0,1

76

2.20. Stanovništvo staro 15 i više godina prema trenutaènoj aktivnosti i spolu, Popis 2011.

Stanovništvo staro15 i više godina prema aktivnosti i spolu, Popis 2011.

0

50 000

100 000

150 000

200 000

250 000

300 000

350 000

zaposleni nezaposleni ekonomski

neaktivni - ukupno

umirovljenici uèenici ili studenti ostale neaktivne

osobe

bro

jst

ano

vn

ika

1)Ukupno 790 017 369 339 420 678 100 100 100

Izvori sredstava za život

Prihodi od stalnog rada 311 076 152 684 158 392 39,4 41,3 37,7Prihodi od povremanog rada 19 196 10 633 8 563 2,4 2,9 2,0Prihodi od poljoprivrede 957 586 371 0,1 0,2 0,1Starosna mirovina 130 085 52 240 77 845 16,5 14,1 18,5Ostale mirovine 69 152 27 561 41 591 8,8 7,5 9,9Prihodi od imovine 4 227 2 195 2 032 0,5 0,6 0,5Socijalne naknade 20 045 8 444 11 601 2,5 2,3 2,8Ostali prihodi 17 189 8 292 8 897 2,2 2,2 2,1Povremena potpora drugih 14 521 6 979 7 542 1,8 1,9 1,8Bez prihoda 224 410 109 362 115 048 28,4 29,6 27,3Nepoznato 514 275 239 0,1 0,1 0,1

2.21. Stanovništvo prema glavnim izvorima sredstava za život i spolu, Popis 2011.

1) Zbroj podataka po stupcima veæi je od podatka „Ukupno“ (ukupan broj stanovnika) jer su osobe mogle dati i dva odgovora (dva razlièita prihoda).






77

Ukupno 114 483 51 485 62 998 100 100 100

Vrsta teškoæe

Teškoæe s vidom 5 129 2 196 2 933 4,5 4,3 4,7

Teškoæe s vidom i teškoæe sa sluhom 1 707 842 865 1,5 1,6 1,4ili govorno-glasovnom komunikacijom

Teškoæe s vidom i teškoæe s pamæenjem,700 337 363 0,6 0,7 0,6koncentracijom ili u sporazumijevanju s drugima

Teškoæe s vidom i teškoæe s kretanjem 5 596 1 882 3 714 4,9 3,7 5,9

Teškoæe s vidom i ostale teškoæe 2 867 1 220 1 647 2,5 2,4 2,6

Teškoæe sa sluhom ili 3 507 1 951 1 556 3,1 3,8 2,5govorno-glasovnom komunikacijom

Teškoæe sa sluhom ili govorno-glasovnomkomunikacijom i teškoæe s pamæenjem, 855 533 322 0,7 1,0 0,5koncentracijom ili u sporazumijevanju s drugima

Teškoæe sa sluhom ili govorno-glasovnom3 153 1 408 1 745 2,8 2,7 2,8komunikacijom i teškoæe s kretanjem

Teškoæe sa sluhom ili govorno-glasovnom1 362 778 584 1,2 1,5 0,9komunikacijom i ostale teškoæe

Teškoæe s pamæenjem, koncentracijom3 628 2 064 1 564 3,2 4,0 2,5ili u sporazumijevanju s drugima

Teškoæe s pamæenjem, koncentracijom ili u3 232 1 298 1 934 2,8 2,5 3,1sporazumijevanju s drugima i teškoæe s kretanjem

Teškoæe s pamæenjem, koncentracijom ili u1 487 826 661 1,3 1,6 1,0sporazumijevanju s drugima i ostale teškoæe

Teškoæe s kretanjem 33 444 13 314 20 130 29,2 25,9 31,9

Teškoæe s kretanjem i ostale teškoæe 10 236 4 083 6 153 8,9 7,9 9,8

Ostale teškoæe 37 111 18 504 18 607 32,4 35,9 29,5

2.22. Stanovništvo s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti prema vrsti teškoæa i spolu, Popis 2011.

1) U Popisu su osobe s teškoæama mogle dati najviše dva odgovora na pitanja o vrsti teškoæa. Stoga su u tablici prikazane sve moguæe kombinacije odgovora (jedan odgovor ili kombinacija dvaju odgovora).

Ukupno 114 483 51 485 62 998 100 100 100

Uzrok teškoæa

Od roðenja 6 917 3 772 3 145 6,0 7,3 5,0

Domovinski rat ili njegove posljedice 8 131 7 542 589 7,1 14,6 0,9

Profesionalno ošteæenje (profesionalnabolest/ozljeda na radu) 14 030 7 135 6 895 12,2 13,9 11,0

Bolest 62 627 23 507 39 120 54,7 45,7 62,1

Prometna nesreæa 3 843 2 107 1 736 3,4 4,1 2,8

Ostalo 17 946 7 020 10 926 15,7 13,6 17,3

2.23. Stanovništvo s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti prema uzroku teškoæa i spolu, Popis 2011.





78

Ukupno 114 483 51 485 62 998 100 100 100

Fizièka pokretljivost

Sasvim pokretni 71 028 34 479 36 549 62,0 67,0 58,0

Trajno ogranièeno pokretni uz pomoæ štapa,štaka ili hodalice 23 418 8 171 15 247 20,5 15,9 24,2

Trajno ogranièeno pokretni uz pomoæinvalidskih kolica 2 022 909 1 113 1,8 1,8 1,8

Trajno nepokretni 2 431 802 1 629 2,1 1,5 2,6

Ostalo 14 983 6 878 8 105 13,1 13,3 12,8

Nepoznato 601 246 355 0,5 0,5 0,6

2.24. Stanovništvo s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti prema fizièkoj pokretljivosti i spolu, Popis 2011.

Ukupno 114 483 51 485 62 998 100 100 100

od toga:

Osoba treba pomoæ druge osobe 30 809 11 440 19 369 26,9 22,2 30,7

Osoba koristi pomoæ druge osobe 26 910 10 192 16 718 23,5 19,8 26,5



2.25. Stanovništvo s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti prema potrebi za pomoæi druge osobe, korištenju pomoæi druge osobe i spolu, Popis 2011.

Stanovnici s teškoæama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti prema starosti, Popis 2011.

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

14 000

0-4

godine

5-9 10-14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64 65-69 70-74 75-79 80-84 85i više

broj

stan

ovni

ka

ukupno - osobe s teškoãama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

trajno ogranièeno pokretne i trajno nepokretne osobe

0



79

Broj kuæanstava 209 430 74 165 57 918 48 179 18 364 6 671 2 416 906 401 177 233

Broj osoba 679 186 148 330 173 754 192 716 91 820 40 026 16 912 7 248 3 609 1 770 3 001

2.27. Obiteljska kuæanstva prema broju èlanova, Popis 2011.

Ukupno

Strukturakuæanstava,

%

2.26. Privatna kuæanstva prema obiteljskom sastavu, Popis 2011.

Brojosoba

Prosjeèan brojèlanova ukuæanstvu

Privatna kuæanstva - ukupno 303 441 781 272 2,57 100

Obiteljska kuæanstva 209 430 679 186 3,24 69,0

Neobiteljska kuæanstva 94 011 102 086 1,09 31,0

samaèka 86 827 86 827 1,00 28,6višeèlana 7 184 15 259 2,12 2,4

Brojkuæanstava

Obiteljska kuæanstva prema broju èlanova

2 11 i više3 4 5 6 7 8 9 10

2.28. Obitelji prema tipu i broju èlanova, Popis 2011.

UkupnoIzvan-

braèni pars djecom

Broj obitelji 221 875 55 020 7 766 159 089 110 769 4 766 37 162 6 392

Broj èlanova obitelji 656 213 110 040 15 532 530 641 412 508 16 831 86 547 14 755

Prosjeèan broj èlanova 2,96 2 2 3,34 3,72 3,53 2,33 2,31

Struktura broja obitelji, % 100 24,8 3,5 71,7 49,9 2,1 16,8 2,9

Obitelji s djecom

Braèni pars djecom

Majka sdjecom

Otac sdjecom

Izvan-braèni parbez djece

Braèni parbez djece

Ukupno

Obiteljska i samaèka kuãanstva,

prema Popisima 2001. i 2011.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

obiteljska kuãanstva samaèka kuãanstva

%

2001. 2011.

Struktura100 35,4 27,6 23,0 8,8 3,2 1,2 0,4 0,2 0,1 0,1kuæanstava, %

80

2.29. Obitelji s djecom prema tipu obitelji i broju djece prema starosti, Popis 2011.

Broj obitelji 159 089 110 769 4 766 37 162 6 392

obitelji prema broju djece:

s jednim djetetom 84 821 50 077 2 975 27 037 4 732

s dvoje djece 57 065 45 879 1 315 8 465 1 406

s troje djece 13 417 11 523 331 1 351 212

s èetvero djece 2 770 2 412 89 238 31

s petero i više djece 1 016 878 56 71 11

Broj djece - ukupno 256 017 190 970 7 299 49 385 8 363

djeca prema starosti:

0 - 5 godina 48 434 40 495 2 666 4 666 607

6 - 9 godina 28 024 23 153 1 051 3 429 391

10 -14 godina 38 972 31 752 1 154 5 409 657

15 -17 godina 23 527 18 611 567 3 766 583

18 -24 godina 51 528 39 017 1 061 9 566 1 884

25 i više godina 65 532 37 942 800 22 549 4 241

Braèni pars djecom

UkupnoIzvanbraèni par

s djecomMajka

s djecomOtac

s djecom

Ukupno 790 017 369 339 420 678 100 100 100

Osobe u privatnim kuæanstvima 781 272 366 177 415 095 98,9 99,1 98,7prema statusu u obitelji - ukupno

dijete 256 017 137 701 118 316 32,4 37,3 28,1suprug/supruga 331 578 165 789 165 789 42,0 44,9 39,4izvanbraèni drug/družica 25 064 12 532 12 532 3,2 3,4 3,0majka s djecom 37 162 - 37 162 4,7 - 8,8otac s djecom 6 392 6 392 - 0,8 1,7 -samac (samaèko kuæanstvo) 86 827 31 480 55 347 11,0 8,5 13,2ostalo (nisu èlanovi obitelji) 38 232 12 283 25 949 4,8 3,3 6,2

Osobe u institucionalnim8 745 3 162 5 583 1,1 0,9 1,3kuæanstvima - ukupno

institucije za umirovljenike4 595 1 122 3 473 0,6 0,3 0,8ili starije osobe

zdravstvene i institucije za skrb 1 221 664 557 0,1 0,2 0,1vjerske institucije 1 495 420 1 075 0,2 0,1 0,3ostale institucije 1 434 956 478 0,2 0,3 0,1

2.30. Stanovništvo prema spolu, tipu kuæanstava i statusu u obitelji, Popis 2011.

Obitelji s djecom



81

Ukupno 86 827 31 480 55 347 100 100 100

starost

15-19 394 179 215 0,5 0,6 0,420-24 2 906 1 379 1 527 3,3 4,4 2,825-29 6 386 3 130 3 256 7,4 9,9 5,930-34 7 303 3 690 3 613 8,4 11,7 6,535-39 6 056 3 039 3 017 7,0 9,7 5,540-44 4 928 2 525 2 403 5,7 8,0 4,345-49 4 541 2 286 2 255 5,2 7,3 4,150-54 5 323 2 482 2 841 6,1 7,9 5,155-59 6 872 2 682 4 190 7,9 8,5 7,660-64 7 845 2 679 5 166 9,0 8,5 9,365-69 7 982 2 055 5 927 9,2 6,5 10,770-74 8 580 1 955 6 625 9,9 6,2 12,075-79 8 099 1 637 6 462 9,3 5,2 11,780-84 5 981 1 095 4 886 6,9 3,5 8,885-89 2 867 506 2 361 3,3 1,6 4,390-94 652 131 521 0,8 0,4 0,995 i više godina 112 30 82 0,1 0,1 0,1

braèno stanjeneoženjen/neudana 37 865 17 596 20 269 43,6 55,9 36,6oženjen/ udana 5 735 3 120 2 615 6,6 9,9 4,7udovac/udovica 28 582 4 462 24 120 32,9 14,2 43,6razveden/ razvedena 14 084 6 072 8 012 16,2 19,3 14,5nepoznato 561 230 331 0,7 0,7 0,6

aktivnostzaposleni 34 270 15 970 18 300 39,5 50,7 33,1nezaposleni 3 766 2 325 1 441 4,3 7,4 2,6umirovljenici 42 764 10 065 32 699 49,3 32,0 59,1osobe koje se bave obavezamau kuæanstvu 504 47 457 0,6 0,2 0,8uèenici ili studenti 2 552 1 197 1 355 2,9 3,8 2,4ostale neaktivne osobe 2 946 1 864 1 082 3,4 5,9 2,0nepoznato 27 12 15 0,0 0,0 0,0

2.31. Stanovništvo u samaèkim kuæanstvima prema starosti, zakonskome braènom stanju, trenutaènoj aktivnosti i spolu, Popis 2011.

Broj kuæanstava 215 55 59 35 22 11 14 2 4 3 5 5

Broj osoba 8 745 305 779 807 735 477 959 220 707 716 1 331 1 709

2.32. Institucionalna kuæanstva prema broju èlanova, Popis 2011.

Ukupno

Institucionalna kuæanstva prema broju èlanova

manjeod 10

10 - 19 20 - 29 30 - 39 40 - 49 50 - 99100 -149

150 -199

200 -249

250 -299

300 iviše



82

1)2.33. Kuæanstva prema osnovi korištenja i vlasništvu stana, Popis 2011.

Srodstvo s vlasnikomili najmo-primcem

Najamdijela stana(podstanar)

Ukupno

broj kuæanstava 303 191 260 947 14 999 15 369 6 617 3 327 1 932

broj èlanova kuæanstava 780 957 677 599 32 673 41 215 17 313 7 588 4 569

u stanovima u vlasništvu fizièkih osoba

broj kuæanstava 295 024 260 947 13 238 15 252 1 571 3 096 920

broj èlanova kuæanstava 758 756 677 599 27 903 40 945 3 388 7 006 1 915

u stanovima u vlasništvu pravnih osoba

broj kuæanstava 8 167 - 1 761 117 5 046 231 1 012

broj èlanova kuæanstava 22 201 - 4 770 270 13 925 582 2 654

Osnova korištenja stana

Zaštiæenanajamnina

Ostaleosnove

korištenja

Slobodnougovorenanajamnina

Vlasništvoili

suvlasništvo

Ukupno

1) Osim privatnih, ukljuèena su i institucionalna kuæanstva koja stanuju u stanovima

2.34. Privatna kuæanstva prema broju èlanova i osnovi korištenja stambene jedinice, Popis 2011.

Srodstvo s vlasnikomili najmo-primcem

Najamdijela stana(podstanar)

Ukupno 303 441 259 833 15 010 16 325 6 589 3 478 2 160 46

broj èlanova kuæanstva

1 86 827 70 822 6 207 5 320 1 975 1 492 967 442 80 600 70 563 3 773 3 452 1 564 797 451 -3 58 568 50 646 2 576 3 158 1 274 568 345 14 48 254 41 921 1 601 3 047 1 039 419 226 15 18 378 16 186 537 985 450 129 91 -6 6 676 5 978 211 238 159 48 42 -7 2 419 2 192 53 72 65 19 18 -8 907 805 32 29 31 2 8 -9 401 359 7 13 16 2 4 -

10 178 156 6 7 5 - 4 -11 i više 233 205 7 4 11 2 4 -

Osnova korištenja stana

Najmopri-mac sa

zaštiæenomnajamninom

Ostaleosnove

korištenja

Najmoprimacsa slobodnougovorenomnajamninom

Privatnovlasništvo

ilisuvlasništvo

Privatnakuæanstvaukupno

Beskuænik

2.35. Privatna kuæanstva prema posjedovanju osobnog raèunala i korištenju interneta, Popis 2011.

Ukupno 303 441 200 929 97 677 4 835 189 422 108 636 5 383

Kuæanstvo posjeduje osobno raèunalo(stolno ili prijenosno)

daUkupno

Kuæanstvo se koristi internetom

ne nepoznato da ne nepoznato

2.36. Prirodno kretanje stanovništva

Živo-roðeni

Vitalna statistika

Mrtvo-roðeni

Mrtvo-roðeni

na 1000živo-

roðenih

Umrladojenèadna 1000

živo-roðenih

Broj umrlih Brakovi

ukupnood togadojen-èadi

Prirodniprirast sklopljeni razvedeni

razvedenina 1000

sklopljenih

2005. 7 585 37 4,9 8 442 37 4,9 -857 3 824 1 170 306,02006. 7 563 32 4,2 8 214 37 4,9 -651 3 919 1 137 290,12007. 7 900 22 2,8 8 631 46 5,8 -731 4 209 1 082 257,12008. 8 345 32 3,8 8 319 43 5,2 26 4 183 1 125 268,92009. 8 792 33 3,8 8 471 65 7,4 321 4 122 1 030 249,92010. 8 792 27 3,1 8 465 42 4,8 327 3 990 1 270 318,32011. 8 411 22 2,6 8 396 57 6,8 15 3 711 1 413 380,82012. 8 394 26 3,1 8 329 27 3,2 65 3 725 1 472 395,22013. 8 254 29 3,5 8 360 28 3,4 -106 3 594 1 282 356,72014. 8 452 25 3,0 8 359 30 3,5 93 3 647 1 680 460,7

2.37. Stope prirodnog kretanja stanovništva

živoroðeni

Na 1000 stanovnika

umrli prirodni prirast sklopljeni brakovi razvedeni brakovi

2005. 9,7 10,8 -1,1 4,9 1,5

2006. 9,6 10,5 -0,8 5,0 1,4

2007. 10,0 11,0 -0,9 5,4 1,4

2008. 10,6 10,6 0,03 5,3 1.4

2009. 11,1 10,7 0,4 5,2 1,3

2010. 11,1 10,7 0,4 5,0 1,6

2011. 10,6 10,6 0,0 4,7 1,8

2012. 10,6 10,5 0,1 4,7 1,9

2013. 10,4 10,5 -0,1 4,5 1,6

2014. 10,6 10,5 0,1 4,6 2,1

83

Prirodno kretanje stanovništva

6 500

7 000

7 500

8 000

8 500

9 000

9 500

bro

j o

sob

a

Broj živoroðenih

Broj umrlih

20 3.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 201 .2 1 2014.

Živoroðeni2005. 7 585 3 972 3 613 6 819 766 7 581 4 -2006. 7 563 3 899 3 664 6 749 814 7 563 - -2007. 7 900 4 003 3 897 6 952 948 7 899 - 12008. 8 345 4 247 4 098 7 309 1 036 8 340 3 22009. 8 792 4 487 4 305 7 655 1 137 8 790 2 -2010. 8 792 4 529 4 263 7 666 1 126 8 786 2 42011. 8 411 4 369 4 042 7 200 1 211 8 402 5 42012. 8 394 4 367 4 027 7 115 1 279 8 391 2 12013. 8 254 4 260 3 994 6 943 1 311 8 251 - 32014. 8 452 4 326 4 126 7 039 1 413 8 446 3 3

Mrtvoroðeni2005. 37 12 25 29 8 37 - -2006. 32 23 9 29 3 32 - -2007. 22 12 10 17 5 22 - -2008. 32 19 13 25 7 32 - -2009. 33 18 15 29 4 32 1 -2010. 27 14 13 21 6 27 - -2011. 22 12 10 17 5 22 - -2012. 26 15 11 19 7 26 - -2013. 29 17 12 24 5 29 - -2014. 25 13 12 17 8 25 - -

2.38. Živoroðeni i mrtvoroðeni prema spolu, braènosti roditelja, mjestu poroðaja i struènoj pomoæi

Ukupno

Spol Braènost

muški ženski braènoizvan-braèno

u zdravstve-noj ustanovi

Mjesto poroðaja i struèna pomoæ

na drugom mjestu

uz struènu pomoæ bez struène pomoæi

2.39. Živoroðeni i mrtvoroðeni prema starosti majke i redu roðenja

Ukupno

Starost majke Red roðenja

ispod15 g.

15-19 20-29 30-3940 i

više g.nepo-znato

prvo drugo treæe èetvrtopeto iviše

nepo-znato

Živoroðeni2005. 7 585 - 140 3 642 3 601 187 15 3 810 2 567 791 212 113 922006. 7 563 1 135 3 583 3 626 212 6 3 881 2 526 794 170 104 882007. 7 900 1 149 3 537 3 972 237 4 4 010 2 658 828 213 107 842008. 8 345 - 145 3 702 4 263 231 4 4 270 2 843 853 223 94 622009. 8 792 2 135 3 802 4 568 281 4 4 440 3 064 905 210 102 712010. 8 792 1 138 3 548 4 864 239 2 4 392 3 062 923 242 101 722011. 8 411 - 155 3 249 4 728 275 4 4 326 2 860 832 201 100 922012. 8 394 1 124 3 146 4 776 342 5 4 200 2 929 822 198 81 1642013. 8 254 - 118 2 910 4 923 303 - 4 005 2 953 863 223 102 1082014. 8 452 - 119 2 981 4 974 375 3 4 064 2 979 940 228 122 119

Mrtvoroðeni2005. 37 - 1 17 17 2 - 19 9 4 3 2 -2006. 32 - - 11 19 2 - 14 9 4 - 2 32007. 22 - - 8 11 3 - 11 2 2 1 2 42008. 32 - 1 15 15 1 - 11 13 3 - 2 32009. 33 - 1 8 23 1 - 10 8 6 1 3 52010. 27 - - 9 16 2 - 19 5 1 1 1 -2011. 22 - - 7 12 3 - 15 4 - - 2 12012. 26 - - 6 19 1 - 16 6 - 1 - -2013. 29 - 1 7 19 2 - 14 6 2 1 - 62014. 25 - 2 8 13 2 - 12 5 1 - - 7

)Razlika izmedu ukupnog broja živoroðene djece i zbroja podataka o živoroðenoj djeci prema obilježjima u tabelama 2.40.

i 2.41. (osim spola i mjesta poroðaja i struènoj pomoæi) odnosi se na jedno naðeno dijete u Gradu Zagrebu.

1

1)

1)

84

2009.ukupno 8 471 4 555 34 1 302 2 377 203 7 630 328 513 2 080 10 1 484 4 891 6muški 4 102 2 333 23 397 1 216 133 3 630 226 246 839 4 856 2 401 2žene 4 369 2 222 11 905 1 161 70 4 000 102 267 1 241 6 628 2 490 4



2012.ukupno 8 329 4 541 42 1 388 2 144 214 7 902 277 150 2 094 10 1 083 5 140 2muški 4 073 2 315 24 462 1 115 157 3 773 199 101 795 9 696 2 573 -žene 4 256 2 226 18 926 1 029 57 4 129 78 49 1 299 1 387 2 567 2

2013.ukupno 8 360 4 511 32 1 447 2 170 200 8 027 290 43 2 263 20 1 033 5 041 3muški 3 980 2 239 17 456 1 116 152 3 753 198 29 835 10 633 2 499 3žene 4 380 2 272 15 991 1 054 48 4 274 92 14 1 428 10 400 2 542 -

2014.ukupno 8 359 4 408 36 1 550 2 174 191 8 079 246 34 4 449 33 818 3 058 1muški 4 002 2 214 20 518 1 110 140 3 805 175 22 1 881 17 501 1 602 1žene 4 357 2 194 16 1 032 1 064 51 4 274 71 12 2 568 16 317 1 456 -

2.40. Umrli prema spolu i starosti

Navršene godine starosti

Spol Ukupno ispod1. god.

1-4 5-9 10-14 15-19 20-29 30-39 40-49 50-59 60-69 70 i višenepo-znato

2009. muški 4 102 34 2 2 - 8 37 57 149 483 820 2 506 4

ženski 4 369 31 4 3 2 9 14 21 71 215 473 3 524 2

2010. muški 4 006 23 1 - 2 8 34 56 144 454 769 2 514 1

ženski 4 459 19 - 2 5 2 17 29 72 236 506 3 570 1

2011. muški 4 036 31 3 2 3 12 33 63 133 413 791 2 549 3

ženski 4 360 26 3 1 1 4 12 30 86 243 444 3 508 2

2012. muški 4 073 14 3 2 2 3 27 58 125 419 847 2 571 2

ženski 4 256 13 4 - 1 3 8 19 65 242 478 3 421 2

2013. muški 3 980 12 1 1 3 8 27 52 108 404 813 2 551 -

ženski 4 380 16 2 - 1 2 11 31 77 214 413 3 613 -

2014. muški 4 002 8 4 3 3 8 18 55 104 402 758 2 629 -

ženski 4 357 12 2 - 4 3 10 31 65 209 492 3 529 -

Mjesto smrti

2.41. Umrli prema spolu, mjestu smrti, lijeèenju bolesti od koje je osoba umrla i prijavi uzroka smrti

Lijeèeni od bolesti odkoje su umrli Podatke o uzroku smrti dao je

Uku

pno

u bo

lnic

i

u dr

ugoj

zdr

av-

stve

noj

usta

novi

u us

tano

vi z

asm

ješt

aj

u st

anu

na d

rugo

mm

jest

u

da ne nepo

znat

o

mrt

vozo

rnik

dokt

or m

edic

ine

mrt

vozo

rnik

dru

gizd

ravs

tven

i dje

latn

ik

obdu

cent

dokt

or m

edic

ine

koji

je

lije

èio

uzro

k sm

rti

neut

vrðe

n

85

2.42. Umrli prema uzroku smrti

Ukupno 8 442 8 214 8 631 8 319 8 471 8 465 8 396 8 329 8 360 8 359

Zarazne i parazitarne bolesti 73 92 96 80 99 89 80 72 98 78

Novotvorine 2 369 2 321 2 330 2 425 2 383 2 446 2 466 2 497 2 475 2 540

Bolesti krvi i krvotvornog sustava te odreðenebolesti imunološkog sustava 6 7 7 8 8 4 12 10 6 1

Endokrine bolesti, bolesti prehrane i metabolizma 186 180 233 191 199 245 190 194 227 211

Duševni poremeæaji i poremeæaji ponašanja 78 57 58 66 87 136 158 172 168 185

Bolesti živèanog sustava 108 131 144 132 145 135 153 156 178 166

Bolesti oka i oènih adneksa - - - - - - - - - -

Bolesti uha i mastoidnog nastavka 1 1 - - - - - - - 1

Bolesti cirkulacijskog sustava 4 072 4 056 4 256 4 040 4 125 3 998 3 943 3 827 3 810 3 807

Bolesti dišnog sustava 480 379 445 390 399 341 385 386 394 394

Bolesti probavnog sustava 371 370 351 327 332 317 286 316 332 296

Bolesti kože i potkožnog tkiva 5 2 6 2 2 2 5 - 2 3

Bolesti mišiæno-koštanog sustava i vezivnog tkiva 15 11 22 11 14 17 18 23 14 26

Bolesti sustava mokraænih i spolnih organa 152 148 173 164 159 196 193 156 158 190

Trudnoæa, porodaj i babinje 1 - 2 1 1 1 1 - - -

Odreðena stanja nastala u perinatalnom razdoblju 18 20 28 26 40 35 38 14 21 17

Kongenitalne malformacije, deformiteti i 26 24 19 22 27 18 20 17 16 18kromosomske abnormalnosti

Simptomi, znakovi i abnormalni klin. i lab. nalazineuvršteni drugamo 71 51 56 30 32 53 60 69 84 59

Ozljede, otrovanja i neke druge posljedicevanjskih uzroka 410 364 405 404 419 432 388 420 377 367

2.43. Nasilne smrti

ukupno žene ukupno žene ukupno žene ukupno žene ukupno žene ukupno žene

Ukupno nasilnihsmrti

Nesretni sluèaj Ubojstvo SamoubojstvoRatno stradanje iposljedice rata

Nepoznata,nerazjašnjenanasilna smrt

2005. 410 142 263 92 15 7 130 43 - - 2 -

2006. 364 142 261 106 13 3 88 33 - - 2 -

2007. 405 105 281 73 8 1 116 31 - - - -

2008. 404 140 290 107 16 7 94 26 - - 4 -

2009. 419 162 300 134 7 2 109 24 - - 3 2

2010. 432 169 312 142 12 5 107 22 - - 1 -

2011. 388 164 275 132 13 3 99 29 - - - -

2012. 420 154 309 127 12 4 96 22 - - 3 1

2013. 377 136 279 114 10 5 84 16 - - 4 1

2014. 367 156 262 124 5 4 95 27 - - 5 1

86

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Ukupno nasilne smrti 410 364 405 404 419 432 388 420 377 367

Prema starosti umrlih

0 2 - - - - - 1 - - -

1-4 - 2 2 2 2 - - 3 - 2

5-9 1 3 - - 1 2 - 2 - 1

10-14 - - 1 1 - 1 1 1 - -

15-19 15 5 13 9 7 6 10 4 6 6

20-24 19 24 21 21 12 12 10 14 10 5

25-29 19 31 19 30 25 17 16 10 10 6

30-34 19 16 29 22 17 10 20 19 17 14

35-39 20 16 22 20 14 19 19 19 22 22

40-44 27 20 18 19 15 20 19 17 13 18

45-49 24 21 21 23 22 23 23 25 20 13

50-54 30 24 30 28 37 21 16 29 16 22

55-59 30 26 29 31 27 30 23 27 25 26

60-64 24 19 26 27 13 19 25 36 35 34

65-69 23 21 21 22 34 28 22 28 27 19

70-74 42 18 34 30 33 34 34 33 29 18

75-79 35 41 46 32 43 51 39 31 40 38

80 i više 80 74 71 85 116 139 107 121 107 123

nepoznata starost - 3 2 2 1 - 3 1 - -

Prema mjesecu dogaðaja

sijeèanj 33 25 31 27 34 27 35 31 28 26

veljaèa 43 33 22 27 32 41 33 32 23 21

ožujak 33 31 25 21 33 27 34 24 30 34

travanj 38 21 37 46 30 30 30 39 33 29

svibanj 37 35 33 35 36 40 34 35 25 34

lipanj 40 32 39 36 35 26 28 36 28 29

srpanj 40 33 40 45 49 46 28 44 34 37

kolovoz 29 29 32 35 41 37 31 43 42 31

rujan 32 29 39 33 41 36 34 37 43 36

listopad 34 39 34 35 31 47 38 45 33 45

studeni 23 26 34 33 22 32 33 26 27 17

prosinac 28 31 39 31 35 43 30 28 31 28

Udjel nasilnih smrti u ukupnombroju umrlih osoba, % 4,86 4,43 4,69 4,86 4,95 5,1 4,6 5,0 4,5 4,4

2.44. Nasilne smrti prema starosti umrlih i mjesecu dogaðaja

Izvor: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske

87

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Samoubojstva - ukupno 130 88 116 94 109 107 99 96 84 95

Starost umrlih

do 14 godina - - - - - - - - - -

15-24 10 6 5 3 7 6 6 3 7 8

25-39 18 14 16 16 15 15 17 11 16 18

40-54 39 21 30 27 25 22 17 27 20 22

55-69 29 25 28 22 25 33 29 34 28 24

70 i više 34 22 36 26 37 31 30 21 13 23

nepoznata starost - - 1 - - - - - - -

Udjel samoubojstava u ukupnombroju umrlih osoba, % 1,54 1,07 1,34 1,13 1,29 1,26 1,18 1,15 1,00 1,14

Udjel samoubojstava u ukupnombroju nasilnih smrti, % 31,71 24,18 28,64 23,27 26,01 24,77 25,52 22,9 22,3 25,9

2.45. Samoubojstva prema starosti umrlih


Ukupno umrli 81 89 91 95 74 64 62 61 49 48

od toga žene 25 26 13 29 27 20 20 13 12 13

Starost umrlih

0-4 1 1 1 2 1 - 1 - - -

5-9 1 3 - - 1 - - 1 - 1

10-14 - - - 1 - - 1 - - -

15-19 12 2 6 4 5 3 4 1 2 -

20-24 4 12 16 14 6 3 3 7 3 2

25-29 11 10 8 9 3 4 8 3 4 1

30-34 6 6 14 7 4 1 4 7 6 4

35-39 4 4 7 7 5 4 4 6 5 3

40-44 4 5 5 4 3 6 3 3 2 2

45-49 5 6 5 7 4 3 6 4 1 4

50-54 5 10 7 8 8 5 4 5 - 2

55-59 5 6 3 8 6 4 4 4 2 4

60-64 5 4 3 7 - 2 3 5 4 6

65-69 3 6 2 2 9 4 3 3 4 2

70-74 4 3 4 6 4 7 6 5 7 3

75-79 5 3 5 4 8 8 4 5 5 2

80 i više 6 7 4 4 7 10 3 2 4 12

nepoznata starost - 1 1 1 - - 1 - - -

Udjel umrlih u prometnim nesreæamau ukupnom broju umrlih osoba, % 0,96 1,08 1,05 1,14 0,87 0,76 0,74 0,73 0,59 0,57

Udjel umrlih u prometnim nesreæamau ukupnom broju nasilnih smrti, % 19,76 24,45 22,47 23,51 17,66 14,81 15,98 14,5 13,00 13,08

2.46. Umrli u prometnim nesreæama prema starosti


88

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

ženika

2005. 3 824 21 487 1 332 1 034 452 175 103 75 48 97 -

2006. 3 919 15 402 1 397 1 118 482 180 91 63 70 101 -

2007. 4 209 15 419 1 525 1 160 518 214 103 76 59 119 1

2008. 4 183 23 425 1 483 1 243 485 210 104 53 53 104 -

2009. 4 122 20 356 1 500 1 261 481 192 92 65 42 113 -

2010. 3 990 19 303 1 375 1 243 539 195 110 57 47 102 -

2011. 3 711 9 329 1 182 1 196 475 211 112 51 38 107 1

2012. 3 725 11 300 1 197 1 207 519 194 94 61 50 92 -

2013. 3 594 11 260 1 079 1 197 512 211 108 62 45 109 -

2014. 3 647 11 242 1 104 1 202 519 229 118 68 48 106 -

nevjeste

2005. 3 824 90 914 1 531 747 245 104 76 38 36 41 2

2006. 3 919 113 823 1 594 818 264 95 67 54 48 37 6

2007. 4 209 115 857 1 712 883 313 100 70 60 51 47 1

2008. 4 183 106 832 1 743 938 252 112 50 66 29 50 5

2009. 4 122 88 751 1 762 917 298 104 60 42 38 61 1

2010. 3 990 89 660 1 614 1 030 291 127 47 48 35 46 3

2011. 3 711 74 622 1 456 955 311 99 53 52 37 50 2

2012. 3 725 58 624 1 496 968 301 99 47 57 27 47 2

2013. 3 594 73 501 1 396 1 014 305 104 59 48 44 48 2

2014. 3 647 50 491 1 407 1 014 326 150 73 48 35 51 2

2.47. Sklopljeni brakovi prema starosti ženika i nevjeste

Navršene godineSklo-pljeni

brakoviukupno

15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60 i više nepoznat

2.48. Sklopljeni brakovi prema redu braka i ranijem braènom stanju

Sklo-pljeni

brakoviukupno

Brak prema redu

ženika nevjeste

prvi drugi i više prvi drugi i više neoženjen udovac razveden neudata udovica

nevjesteženika

razvedena

Ranije braèno stanje

2005. 3 824 3 500 324 3 542 282 3 500 44 280 3 542 30 252

2006. 3 919 3 587 332 3 622 297 3 587 49 283 3 622 35 262

2007. 4 209 3 777 432 3 886 323 3 777 58 374 3 886 42 281

2008. 4 183 3 834 349 3 877 306 3 834 46 303 3 877 30 276

2009. 4 122 3 750 372 3 838 284 3 750 49 323 3 838 34 250

2010. 3 990 3 618 372 3 684 306 3 618 40 332 3 684 38 268

2011. 3 711 3 403 308 3 437 274 3 403 39 269 3 437 22 252

2012. 3 725 3 413 312 3 442 283 3 413 38 274 3 442 30 253

2013. 3 594 3 233 361 3 289 305 3 233 35 326 3 289 31 274

2014. 3 647 3 230 417 3 274 373 3 230 61 356 3 274 37 336

89

2005. 3 824 1 1 49 767 1 620 1 163 223 3 4 94 457 1 743 1 295 228

2006. 3 919 4 - 50 803 1 572 1 251 239 4 1 84 481 1 757 1 380 212

2007. 4 209 2 4 55 743 1 818 1 409 178 6 7 89 426 1 947 1 574 160

2008. 4 183 2 3 53 698 1 870 1 365 192 2 3 66 429 1 866 1 635 182

2009. 4 122 2 2 40 718 1 715 1 417 228 5 4 52 437 1 737 1 657 230

2010. 3 990 1 2 29 603 1 681 1 417 257 - 5 78 353 1 673 1 636 245

2011. 3 711 2 1 27 535 1 570 1 359 217 2 4 46 340 1 539 1 579 201

2012. 3 725 1 - 37 597 1 504 1 373 213 4 3 52 370 1 445 1 640 211

2013. 3 594 2 1 27 610 1 291 1 366 297 2 1 38 348 1 256 1 661 288

2014. 3 647 4 4 32 584 1 240 1 306 477 5 8 42 460 1 128 1 547 457

2.49. Sklopljeni brakovi prema školskoj spremi ženika i nevjeste

Školska sprema

ženika nevjeste

Skl

op

ljen

i br

akov

i u

kupn

o

bez

ško

le i

1-3

raz

red

a o

sno

vn

e šk

ole

4-7

raz

reda

osn

ovn

e šk

ole

osn

ov

na š

ko

la

ško

la z

a za

nim

anja

u t

raja

nju

1

-3 g

od

ine

i šk

ole

za

KV

i

VK

V r

adn

ike

ško

le z

a za

nim

anja

u t

raja

nju

4

go

dine

i g

imna

zije

faku

ltet

i, v

iše

i vi

soke

ško

le,

mag

iste

rij

i d

ok

tora

t

nep

ozn

ato

bez

ško

le i

1-3

raz

red

a o

sno

vn

e šk

ole

4-7

raz

reda

osn

ovn

e šk

ole

osn

ov

na š

ko

la

ško

la z

a za

nim

anja

u t

raja

nju

1

-3 g

od

ine

i šk

ole

za

KV

i

VK

V r

adn

ike

ško

le z

a za

nim

anja

u t

raja

nju

4

go

dine

i g

imna

zije

faku

ltet

i, v

iše

i vi

soke

ško

le,

mag

iste

rij

i d

ok

tora

t

nep

ozn

ato

90

Sklopljeni i razvedeni brakovi

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

bro

j b

rak

ov

a

Sklopljeni brakovi Razvedeni brakovi

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 201 .2 201 .3 201 .4

2.50. Razvedeni brakovi

Razvedeni brakovi - ukupno 1 170 1 137 1 082 1 125 1 030 1 270 1 413 1 472 1 282 1 680

Prema starosti muža

do19 - 1 - - - - - 1 - -

20-24 18 12 13 10 15 10 17 16 11 12

25-29 87 87 86 94 74 74 102 84 78 94

30-39 385 390 374 388 377 469 435 487 452 515

40-49 376 332 320 337 323 395 508 503 442 554

50-59 204 224 215 215 177 227 244 290 209 341

60 i više 99 84 71 74 56 92 104 89 88 164

nepoznato 1 7 3 7 8 3 3 2 2 -

Prema starosti žene

do 19 1 1 1 - - - 1 1 1 1

20-24 40 34 26 38 28 25 38 32 32 32

25-29 158 147 145 137 132 146 142 144 133 145

30-39 408 413 391 420 399 513 537 567 490 585

40-49 325 317 312 315 288 332 415 446 420 533

50-59 182 158 161 158 137 194 212 212 141 277

60 i više 55 52 37 50 32 52 50 53 54 103

nepoznato 1 15 9 7 14 8 18 17 11 4

Prema trajanju braka

do 1 godine 17 20 19 20 15 16 16 26 13 14

1-4 187 214 185 185 205 241 241 261 214 295

5-9 267 260 249 282 266 297 305 318 301 356

10-14 185 189 177 196 164 225 266 249 243 275

15-19 178 149 151 131 126 150 213 219 206 227

20 i više 336 305 301 311 254 341 372 399 305 513

Prema broju uzdržavane djece roðene

u braku koji se razvodi

0 463 484 483 518 445 613 615 623 487 760

1 409 382 332 355 344 382 442 480 451 522

2 250 226 226 215 205 236 299 304 297 338

3 i više 48 45 41 37 36 39 57 65 47 60

nepoznato - - - - - - - - - -

Prema uzdržavanoj djeci roðenoj u braku koji

se razvodi dodijeljenoj na èuvanje i odgoj

nema uzdržavane djece 463 484 483 518 445 613 615 623 487 760

mužu 65 49 46 44 34 55 58 69 67 64

ženi 620 581 533 548 532 587 715 756 708 822

mužu i ženi 16 12 16 11 16 13 22 23 16 32

drugoj osobi, ustanovi, ostale kombinacije 6 11 4 1 3 2 3 1 4 2

91

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Migracija stanovništva

2.51. Doseljeno i odseljeno stanovništvo

Doseljeni stanovnici - ukupno 10 413 11 421 11 279 10 498 9 737 8 858 10 926 10 548 11 606 13 116

iz druge županije 8 102 8 791 8 841 8 233 8 000 7 746 8 883 8 241 9 012 10 376

iz inozemstva 2 311 2 630 2 438 2 265 1 737 1 112 2 043 2 307 2 594 2 740

Odseljeni stanovnici - ukupno 9 299 9 252 8 818 8 113 7 571 7 491 8 787 8 396 8 735 10 076

u drugu županiju 8 255 8 117 7 684 7 201 6 664 6 126 6 788 6 409 6 731 6 955

u inozemstvo 1 044 1 135 1 134 912 907 1 365 1 999 1 987 2 004 3 121

Saldo ukupne migracije 1 114 2 169 2 461 2 385 2 166 1 367 2 139 2 152 2 871 3 040

Saldo migracije meðu županijama -153 674 1 157 1 032 1 336 1 620 2 095 1 832 2 281 3 421

Saldo migracije s inozemstvom 1 267 1 495 1 304 1 353 830 -253 44 320 590 -381

1)Doseljeni iz drugog naselja 2 527 2 656 2 632 2 696 4 135 3 955 3 378 2 646 3 109 2 945

1)Odseljeni u drugo naselje 2 539 2 665 2 632 2 696 4 135 3 955 3 378 2 646 3 109 2 945

1) Podaci se odnose na preseljenje izmedu naselja unutar Grada Zagreba


92

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Doseljeno i odseljeno stanovništvo

6 000

7 000

8 000

9 000

10 000

11 000

12 000

13 000

14 000

15 000

bro

j st

ano

vn

ika

Doseljeni stanovnici

Odseljeni stanovnici

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 201 .2 201 .3 201 .4

2014.

2005. 6 577 15,4 3 739 8,8 506 1,2 250 0,6 1 432 3 650 1,5

2006. 6 815 15,4 4 018 9,1 537 1,2 231 0,5 1 371 3,1 658 1,5

2007. 7 409 16,3 4 392 9,7 585 1,3 271 0,6 1 437 3,1 724 1,6

2008. 7 240 15,6 4 631 10,0 494 1,1 269 0,6 1 577 3,4 763 1,6

2009. 6 597 14,4 4 292 9,4 398 0,9 282 0,6 1 237 2,7 786 1,7

2010. 6 365 14,4 3 755 8,5 457 1,0 253 0,6 1 166 2,6 734 1,7

2011. 6 269 14,3 3 878 8,9 402 0,9 272 0,6 1 026 2,3 691 1,6

2012. 5 865 13,5 3 697 8,5 344 0,8 263 0,6 893 2,1 668 1,5

2013. 5 420 12,6 3 375 7,8 314 0,7 251 0,6 854 2 626 1,5

2014. 5 328 12,4 3 336 7,8 323 0,7 241 0,6 823 1,9 605 1,4

3. Zdravstvena zaštita

1)3.1. Korisnici zdravstvene zaštite

Korisnici-nosioci osiguranja

Ukupnoukupno

aktivnikorisnici

umirov-ljenici

privremenonezaposleni

ostali

Èlanoviobitelji

korisnika-nosioca

osiguranja

Korisnici-poljopriv-

rednici

2005. 1 093 441 792 527 427 289 259 528 75 874 29 836 290 423 10 491

2006. 1 103 309 806 475 441 729 261 363 73 832 29 551 287 294 9 540

2007. 1 108 929 815 600 453 218 263 608 69 407 29 367 284 559 8 770

2008. 1 115 799 825 287 463 108 267 323 66 479 28 377 282 498 8 014

2009. 1 114 936 826 848 456 560 264 620 72 952 32 716 281 066 7 022

2010. 1 115 578 827 851 441 866 265 325 88 403 32 257 281 644 6 083

2011. 1 123 474 835 628 437 032 269 533 96 230 32 833 282 393 5 453

2012. 1 125 346 838 899 434 514 267 824 103 323 33 238 281 670 4 777

2013. 1 128 396 852 879 430 269 269 438 110 782 42 390 271 372 4 145

2014. 1 133 988 902 220 430 467 271 993 113 422 86 339 228 147 3 621

1) Podaci se odnose na korisnike s podruèja Grada Zagreba i Zagrebaèke županije - Podruèni ured Zagreb

Izvor: Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje

1)3.2. Pregled broja dana izostanaka s posla

Uzrok nesposobnosti - sprijeèenosti za rad

ukupno bolestnesreæa na poslui profesionalno

oboljenje

njega èlanaobitelji i

izolacija i pratnja

trudnoæa iobvezni porodni

dopust

komplikacijau vezi s

trudnoæom

broj dana

u tisu-æama

po jed-nom ak-tivnom

korisniku

u tisu-æama


korisniku

u tisu-æama


korisniku

u tisu-æama


korisniku

u tisu-æama


korisniku

u tisu-æama


korisniku

broj dana broj dana broj dana broj dana broj dana

Izvor: Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje

1) Podaci se odnose na izostanke s posla na teret pravnih i fizièkih osoba i Hrvatskog zavoda za

zdravstveno osiguranje - Podruèni ured Zagreb

93

3.3. Zdravstvene ustanove

Zavodi za javno zdravstvo 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

Bolnice - ukupno 17 17 17 17 17 15 10 14 17 17

Klinièki bolnièki centar 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2

Klinièke bolnice 5 5 5 5 5 4 4 3 3 3

Klinike 4 4 4 4 4 1 2 3 3 3

Opæe bolnice 1 1 1 1 1 - - - - -

Specijalne bolnice 6 6 6 6 6 9 3 6 9 9

Izvanbolnièke poliklinike 134 140 145 147 153 155 160 162 166 158

(samostalne zdravstvene ustanove)

Domovi zdravlja 5 5 5 5 5 5 5 5 4 4

Ustanove za njegu 21 21 21 21 21 23 25 31 34 32

Ostale zdravstvene ustanove 16 32 55 55 10 8 9 11 9 9

Trgovaèka društva za obavljanjezdravstvene djelatnosti 12 27 47 74 99 120 133 150 167 174

Izvor: Hrvatski zavod za javno zdravstvo


3.4. Zdravstveni djelatnici i suradnici

94

2010.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2011. 2012. 2013.

2010.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2011. 2012. 2013.

Zdravstveni djelatnici i suradnici- ukupno 14 779 14 911 15 015 15 809 16 090 16 089 16 639 16 759 16 854 16 777

Doktori medicine - ukupno 3 478 3 520 3 597 3 872 3 874 3 908 4 080 4 082 4 153 4 175

od toga:

specijalisti 2 559 2 591 2 642 2 664 2 720 2 719 2 787 2 845 3 139 3 189

doktori medicine 919 929 955 1 208 1 154 1 189 1 293 1 237 1 014 986

Doktori dentalne medicine 971 967 970 1 002 990 971 943 926 948 945

Farmaceuti 760 787 805 828 826 837 898 907 910 701

Medicinski biokemièari 189

Ostali zdravstveni djelatnici isuradnici - ukupno 9 570 9 637 9 643 10 107 10 400 10 373 10 718 10 844 10 843 10 956

prema struènoj spremi:

visoka 330 322 331 355 383 388 399 446 482 498

viša 2 251 2 278 2 347 2 438 2 554 2 552 2 645 2 734 2 877 2 931

srednja 6 869 6 921 6 841 7 193 7 339 7 309 7 554 7 563 7 358 7 401

niža 120 116 124 121 124 124 120 101 126 126

2014.

2004.

3.5. Zdravstveni djelatnici i suradnici prema struènoj spremi, zanimanju i spolu

2012.2009. 2010. 2011.

Ukupno žene Ukupno žene Ukupno žene Ukupno žene Ukupno žene


2013.

1) Diplomirane medicinske sestre, fizioterapeuti, sanitarni inženjeri

95

Zdravstveni djelatnicii suradnici - ukupno 16 089 12 985 16 639 13 362 16 759 13 469 16 854 13 413 16 965 13 600

Visoka struèna sprema 6 104 4 065 6 320 4 222 6 361 4 271 6 493 4 387 6 508 4 408

Zdravstveni djelatnici 5 716 3 721 5 921 3 873 5 915 3 885 6 063 4 013 6 165 4 117

Doktori medicine - ukupno 3 908 2 269 4 080 2 379 4 082 2 405 4 153 2 480 4 175 2 498

Specijalisti 2 719 1 493 2 787 1 548 2 845 1 612 3139 1793 3189 1828

Doktori medicine

bez specijalizacije 275 212 256 192 220 170 191 153 213 166

Na specijalizaciji 722 443 821 499 846 518 640 416 625 406

Stažisti 192 121 216 140 171 105 183 118 148 98

Doktori dentalne medicine 971 656 943 646 926 623 948 628 945 630

Farmaceuti 837 796 898 848 907 857 910 861 701 669

Medicinski biokemièari - - - - - - - - 189 177

Ostali zdravstveni1)djelatnici VSS - - - - - - 52 44 155 143

Zdravstveni suradnici 388 344 399 349 446 386 430 374 343 291

Viša struèna sprema 2 552 2 197 2 645 2 245 2 734 2 315 2 850 2 426 2 930 2 479


Medicinske sestre 1 204 1 148 1 219 1 156 1 275 1 204 1 422 1 333 1 449 1 358

Zubari 3 2 1 1 2 2 2 2 2 2

Laboratorijski inženjeri 338 317 349 324 360 334 336 315 369 342

Sanitarni inženjeri 65 46 65 47 65 46 69 50 68 49

Fizioterapeuti 497 428 530 446 531 448 539 453 552 452

Radiološki inženjeri 342 165 381 183 396 191 380 185 388 188

Farmaceutski inženjeri 1 1 1 1 - -

Zubotehnièari 28 23 26 22 27 22 26 22 27 22

Radni terapeuti 41 39 43 41 47 44 46 42 47 43


Srednja struèna sprema 7 309 6 630 7 554 6 805 7 563 6 811 7 358 6 499 7 401 6 621


Medicinske sestre 5 735 5 258 5 937 5 396 5 968 5 420 5 823 5 240 5 822 5 253

Laboratorijski tehnièari 577 533 582 536 570 525 542 496 577 528

Sanitarni tehnièari 48 31 49 33 48 34 45 33 45 33

Fizioterapeutski tehnièari 180 155 185 153 183 153 174 143 166 136

Radiološki tehnièari 1 1 1 1 1 1 1 1

Farmaceutski tehnièari 322 316 373 364 371 361 373 362 386 374

Zubotehnièari 328 232 308 218 302 212 285 199 300 209

Radnoterapeutski tehnièari 3 3 6 5 6 5 5 4 5 4

Djeèje njegovateljice 5 5 5 5 5 5 - -

Maser kupeljar 12 10 11 9 10 8 10 8 8 6


Niža struèna sprema 124 93 120 90 101 72 126 101 126 92

Zdravstveni djelatnici 43 26 38 22 34 19 32 15 30 18

Djeèje njegovateljice 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Bolnièari 39 23 35 19 31 16 30 13 28 16

Zubarski asistenti 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1


Ukupno 2 719 2 787 2 845 3 139 3 189 722 821 846 640 625Opæa medicina 115 100 94 92 85 - - - - -Interna medicina 370 386 391 459 466 145 160 160 111 90Kardiologija - - - - - - - - 1 6Pulmologija - - - - - - - - 4 6Gastroenterologija - - - - - - - - 2 4Nefrologija - - - - - - - - - 2Hematologija - - - - - - - - 2 6Laboratorijska imunologija - - - - 2 - - - - 1Endokrinologija i dijabetologija - - - - - - - - 1 2Internistièka onkologija - - - - - - - - - 2Alergologija i klinièka imunologija - - - - - - - - - 1Pneumofiziologija 42 42 40 35 31 - - - - -Infektologija 47 49 45 48 41 8 10 14 12 13Pedijatrijska infektologija - - - - 5 - - - - -Neurologija 92 92 97 112 117 28 36 38 25 27Psihijatrija 174 177 193 210 212 38 38 56 49 48Djeèja i adoloscentna psihijatrija - - - - - - - - - 1Neuropsihijatrija 31 22 14 12 9 - - - - -Dermatologija i venerologija 55 51 51 57 57 12 13 15 10 11Pedijatrija 189 181 186 208 212 47 52 42 36 29Opæa kirurgija 174 173 173 214 224 73 83 81 40 32Kardiotorakalna kirurgija - - - - - - - - - 1Vaskularna kirurgija - - - - - - - - - 1Abdominalna kirurgija - - - - - - - - - 3Neurokirurgija 28 31 26 30 30 13 16 17 15 14Djeèja kirurgija 19 19 19 22 20 5 8 8 5 6Maksilofacijalna kirurgija 10 10 9 13 14 3 5 5 1 1Plastièna i rekonstrukcijska kirurgija 1 1 1 1 1 - - - 1 1Urologija 41 43 44 50 54 17 17 18 11 12Ortopedija 44 41 41 43 45 6 7 11 13 9Ortopedija i traumatologija - - - - - - - - - 3Otorinolaringologija 84 80 82 89 87 21 23 22 16 16Oftalmologija 97 111 112 109 109 20 36 35 36 31Oftalmologija i optometrija - - - - - - - - - 3Opstetricija i ginekologija 185 189 194 205 212 37 34 34 26 26Anesteziologija i reanimacija 130 124 118 111 104 - - - - -Transfuziologija 32 32 33 37 39 4 6 9 6 6Radiologija 135 143 142 158 165 48 56 58 38 31Klinièka radiologija - - - - - - - - - 1Radioterapija i onkologija 34 35 34 41 42 18 18 18 13 14Nuklearna medicina 30 30 29 32 29 10 9 12 7 9Fizikalna medicina i rehabilitacija 84 92 92 95 91 13 12 13 9 7Medicina rada 97 82 80 74 68 2 1 1 - -Školska medicina 47 44 43 41 40 6 3 3 3 2Socijalna medicina s organ. zdr. zaštite 9 9 8 8 8 - - - - -Epidemiologija 41 46 43 40 38 5 4 5 5 5Med. mikrologija s parazitologijom 54 56 59 63 66 10 11 9 6 5Patološka anatomija 44 49 50 55 55 17 15 13 9 8Patologija - - - - - - - - 1 2Medicinska citologija 28 26 24 24 22 1 1 1 - -Klinièka farmakologija 4 5 5 5 4 - - - - -Javno zdravstvo 7 7 8 8 8 - - - - -Obiteljska medicina 70 118 132 146 162 14 35 36 28 28Klinièka citologija 18 20 22 24 25 9 9 10 8 8Anesteziologija, reanimacijai intezivno lijeèenje 47 57 66 111 129 87 91 88 66 67Klinièka farmakologija s toksikologijom 6 6 6 8 7 - 1 2 2 2Medicina rada i sporta 3 7 9 12 17 5 11 12 9 7Pomorska medicina 1 1 1 1 1 - - - - -Hitna medicina ... ... 29 36 36 ... ... - 13 15

3.6. Lijeènici prema granama specijalnosti

Specijalisti Na specijalizacijiGrane specijalnosti


1) Od 2011. godine doktori medicine poèinju izobrazbu prema novom Pravilniku o specijalistièkom usavršavanju

2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

96

2009. 2010. 2011. 1)2012. 2013.1)

Broj domova zdravlja 4 4 4 4 4

Broj timova u zdravstvenimustanovama - ukupno 427 423 439 440 429

Ordinacije s ugovorom s HZZO-om 288 265 270 257 231Ordinacije bez ugovora s HZZO-om 12 11 11 14 12Ordinacije u domovima zdravlja 127 147 158 169 186

Zdravstveni djelatniciLijeènici opæe medicine 168 168 167 159 196Specijalisti opæe medicine i dr. spec. 259 256 272 281 237Ostali zdravstveni djelatnici 415 418 433 429 423

Posjete - ukupno 6 082 355 5 843 706 5 953 855 6 241 954 6 196 050od toga: u ordinaciji 6 016 268 5 794 418 5 909 848 6 198 801 6 153 782

u kuæi 66 087 49 288 44 007 43 153 42 338Broj posjeta po dobnim skupinama:

0-6 g. 12 311 18 893 9 840 7 540 6 9877-19 g. 424 221 361 888 375 052 388 570 381 23820-64 g. 3 516 785 3 325 728 3 316 187 3 403 556 3 397 21665 i više godina 2 129 038 2 137 197 2 252 776 2 442 288 2 410 609

Pregledi - ukupno 2 848 984 2 314 710 2 397 472 2 100 284 2 117 938od toga: u ordinaciji 2 787 621 2 269 893 2 353 822 2 057 425 2 084 804

u kuæi 61 363 44 817 43 650 42 859 33 134Broj pregleda po dobnim skupinama:

0-6 g. 8 077 10 387 5 260 4 533 5 0147-19 g. 249 006 208 585 222 521 202 044 214 35620-64 g. 1 618 245 1 309 104 1 349 219 1 187 838 1 138 73465 i više godina 973 656 786 634 820 472 705 869 699 834

3.7. Djelatnost opæe medicine - primarna zdravstvena zaštita

2012.2010. 2011.

Izvor: Zavod za javno zdravstvo Dr. Andrija Štampar«»

2013.

3.8. Djelatnost zaštite dojenèadi i predškolske djece - primarna zdravstvena zaštita

Timovi 60 60 62 61 62 60 61

Lijeènici: specijalisti pedijatri 60 60 62 61 62 60 61

Ostali zdravstveni djelatnici 58 56 58 60 61 57 61

Posjete - ukupno 564 814 628 777 638 042 555 484 597 679 591 125 626 867

Od toga: u ordinaciji 564 742 628 701 633 919 555 453 597 628 591 050 626 655

u kuæi 72 76 4 123 30 51 75 212

Pregledi - ukupno 400 583 407 356 412 451 343 609 357 000 358 757 372 606

Od toga: u ordinaciji 400 536 407 302 412 422 343 571 356 949 358 683 372 395

u kuæi 47 54 29 38 51 74 211


2014.

2010.2008. 2009. 2011. 2012.

97

2013. 2014.

3.10. Savjetovalište za planiranje obitelji - primarna zdravstvena zaštita

Broj posjeta - ukupno 27 597 22 078 15 863 12 362 11 386 16 181 19 420

Broj prvih posjeta - ukupno 9 011 8 250 6 291 4 402 4 154 6 189 7 098

Broj propisanihkontracepcijskih sredstava ... ... ... 16 241 18 337 27 538 24 002


3.9. Djelatnost za zdravstvenu zaštitu žena - primarna zdravstvena zaštita

Timovi 64 62 62 65 58 58 61

Lijeènici specijalisti 63 62 62 65 58 58 60

Ostali zdravstveni djelatnici 55 54 59 48 54 54 59

Preventivni pregledi 97 407 113 238 101 577 107 008 117 328 58 890 85 772

Posjeti i pregledi u ordinacijiposjeti 378 562 425 618 494 466 387 513 421 015 431 371 332 772pregledi 251 975 233 662 183 566 144 962 135 240 98 423 203 292

Posjete trudnica savjetovalištu

ukupno 71 896 66 527 80 717 63 343 58 918 41 953 39 327patološka stanja u trudnoæi 6 489 9 798 35 371 33 929 39 045 17 538 15 407


3.11. Djelatnost za zaštitu i lijeèenje usta i zubi - primarna zdravstvena zaštita

Timovi 573 566 568 565 585 559 541

Zdravstveni djelatnici

Stomatolozi specijalisti 45 34 42 32 36 21 20

Doktori stomatologije 531 532 526 533 549 538 534

Zubni tehnièari425 428 439 413 459 435 458

Zubni asistenti

Broj pregleda - ukupno 1 045 809 922 464 1 049 546 982 531 945 193 1 374 051 1 149 674

prema dobnim skupinama

0-6 godina 29 192 28 949 25 613 23 468 24 660 41 008 37 657

7-19 217 004 191 674 206 131 161 563 157 512 217 747 198 429

20 -64 666 486 565 946 601 686 882 327 734 613799 613 701 841

65 i više godina 153 795 129 315 161 335 232 969 178 975

Broj sistematskih pregleda 155 180 76 572 120 575 102 239 176 980 75 612 169 557


98

2010.2008. 2009. 2011. 2012. 2013.

2010.2008. 2009. 2011. 2012. 2013.

2010.2008. 2009. 2011. 2012. 2013.

2014.

2014.

2014.

3.13. Hitna medicinska pomoæ

Broj intervencija Broj zaposlenih

Hitna medicinska pomoæ Zdravstveni djelatnici Nemedicinskoosoblje

Brojsanitetskih

vozila

Doktori medicine

ukupnona

terenuu

ambulanti

Sanitetskiprijevoz

ukupnood toga

specijalisti

Viši isrednji

zdravstv.djelatnici

vozaèi ostali

2005. 76 266 63 433 12 833 126 512 98 84 4 148 122 48

2006. 77 109 66 307 10 802 118 330 108 82 4 149 121 48

2007. 77 904 67 160 10 744 122 257 111 82 4 157 121 48

2008. 77 686 67 393 10 293 121 732 106 82 4 156 129 44

2009. 78 946 68 363 10 583 121 882 103 82 4 158 121 51

2010. 76 907 66 615 10 292 120 694 99 82 4 158 119 51

2011. 81 815 69 784 12 031 121 301 95 82 4 162 115 51

2012. 86 979 74 566 12 413 122 249 103 79 3 160 115 51

2013. 84 991 72 942 12 049 121 423 101 79 34 154 135 50

2014. 91 201 79 269 11 932 121 048 98 80 29 147 146 48

Izvor: Zavod za hitnu medicinu Grada Zagreba

3.12. Patronažna djelatnost i djelatnost kuæne njege


1)

Prema zakonskim standardima djelatnost zdravstvene njege u kuæi provodi medicinska sestra za 3 500 osiguranika.Prema zakonskom normativu viša medicinska sestra patronažnog smjera skrbi za 5 100 stanovnika.

99

Broj timova - ukupno 154 149 157 228 207 203

Zdravstveni djelatnici1)

Medicinske sestre VSS - - - 26 31 33

Više medicinske sestre patronažnog smjera 149 148 157 - - -

Medicinske sestre SSS 6 1 - 202 176 169

Broj posjeta - ukupno 218 503 223 025 229 282 86 248 118 881 93 873

posjete po odgovarajuæim skupinama:

trudnicama 3 060 3 138 2 996 - - -

rodiljama 30 617 27 799 33 496 - - -

ostalim ženama 7 280 7 238 7 764 - - -

novoroðenèadi 37 501 36 848 38 802 - - -

dojenèadi 3 286 12 996 17 782 - - -

školi 552 69 38 - - -

maloj djeci 5 731 6 101 5 989 48 - -

ostaloj djeci 1 516 1 819 1 975 1 498 2 031 1 015

zbog socijalnih prilika 1 109 1 378 1 339 - - -

zbog higijenskih prilika 1 054 3 319 938 - - -

kroniènim bolesnicima 121 804 117 490 113 709 79 200 112 196 91 748

ostalima 4 993 4 830 4 554 5 502 4 654 1 110

Patronaža Kuæna njega

2012. 2013. 2014. 2011. 2012. 2013.

Interna 395 688 326 609 340 204 389 675 434 191 454 456 409 836

Kirurgija 333 361 379 255 195 556 167 756 240 913 269 095 154 486

Urologija 54 012 86 488 53 290 62 897 99 030 93 367 79 968

Neurologija 102 406 99 839 100 711 80 012 127 780 127 028 99 099

Psihijatrija 188 234 162 507 202 846 154 512 240 611 202 481 172 171

Pedijatrija 89 820 122 704 264 978 249 743 311 147 158 381 151 152

Ginekologija i porodiljstvo 134 932 199 026 115 231 139 056 201 544 211 339 204 344

Dermatovenerologija 145 564 95 216 132 813 89 300 172 538 147 320 153 421

Otorinolaringologija 167 691 156 517 106 324 129 049 150 447 166 935 152 000

Oftalmologija 295 957 251 153 205 130 250 514 368 498 342 058 298 290

Infektologija 30 202 65 051 56 758 48 652 52 699 52 685 49 525

Ortopedija 79 935 107 157 45 575 19 176 65 450 77 454 74 117

Onkologija i radioterapija 18 094 37 456 105 119 20 071 33 909 48 215 97 540

Fizikalna medicina i rehabilitacija 213 680 307 098 178 201 212 615 445 755 393 93 163 932

Anesteziologija ... ... ... 21 700 33 525 33 123 28 910

Hemodijaliza ... ... ... 1 612 18 000 ... 19 656

Maksilofacijalna kirurgija ... ... ... 198 15 613 13 580 ...

Neurokirurgija ... ... ... 11 757 25 710 26 779 17 174

Nuklearna medicina ... ... ... 94 506 185 304 48 777 26 822

Pulmologija ... ... ... 35 242 87 944 77 542 69 651

Dijabetologija ... ... ... ... ... 34 868 25 559

Djeèja kirurgija ... ... ... ... ... 56 090 56 834

Kardiologija ... ... ... ... ... 89 065 88 193

3.14. Poliklinika za reumatske bolesti, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr. Drago Èop» «

zdravstveni djelatnici

ukupno

Zaposleni

Ambulanteukupno lijeènici

specijalistiostali prvi

ostalonemedicinsko

osoblje

Posjeti u ordinaciji Fiziotera-peutske

procedure

2005. 8 79 8 50 21 35 070 20 934 471 056

2006. 8 77 8 48 21 34 274 21 046 467 851

2007. 8 80 8 53 19 33 085 23 848 475 825

2008. 8 80 8 53 19 32 634 19 093 462 195

2009. 8 77 8 51 18 33 074 15 329 493 825

2010. 8 78 8 52 18 33 526 14 797 487 483

2011. 7 75 7 51 17 29 420 13 209 493 842

2012. 6 73 6 50 17 24 488 13 208 496 531

2013. 6 74 6 52 16 23 252 12 314 495 845

2014. 6 68 6 46 16 24 881 11 206 424 686

Izvor: Poliklinika za reumatske bolesti, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr. Drago Èop«»

3.15. Specijalistièko-konzilijarna djelatnost

Broj posjeta u ordinaciji1)


2011.2008. 2009. 2010. 2012. 2013.

2)

1) Ukljuèuje ordinacije s ugovorom s HZZO kao i ordinacije bez ugovora s HZZO.2) Ukljuèuje i fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

100

2014.

3.16. Oboljeli od zaraznih bolesti

Typhus abdominalis - - - -

Dysenteria 2 2 - 1

Enterocolitis 2 884 2 611 2 426 3 678

Toxicoinfectio allmentaris 42 40 28 24

Salmonellosis 422 257 237 206

Campylobacter 272 175 175 169

Hepatitis virosa - 1 - -

Hepatitis virosa A 2 - 2 2

Hepatitis virosa B 18 22 22 21

Hepatitis virosa C 43 31 43 31

Poliomyelitis - - - -

Pertussis 38 17 27 52

Tetanus - - - -

Mordilli - - 1 9

Rubeola - - - -

Varicellae 3 309 4 115 5 535 3 963

Herpes zoster 726 854 959 945

Scarlatina 679 573 1 087 897

Angina streptococcica 2 680 3 048 4 880 4 833

Erysipelas 342 261 248 223

Parotitis epidemica 17 12 4 6

Meningitis epidemica 15 10 8 6

Meningitis purulenta 41 41 33 5

Meningitis virosa 26 103 17 36

Encephalitis 6 6 8 8

Mononucleosis infectiosa 573 492 376 591

Pneumonia-Bronchopneumonia 2 000 1 990 2 553 4 887

Enterovirosis 2 1 - -

Gonorrhoea 5 2 5 4

Syphillis 9 14 32 20

Scabies 39 77 104 134

Pediculosis 53 117 294 380

Malaria 2 2 2 -

Dengue groznica - 1 3 -

Leptospirosis 2 - 1 5

Lyme borel. 172 122 137 107

Kala-azar - - - -

Toxoplasmosis 3 2 3 1

Legionellosis 9 9 16 15

Tularemia - - - -

Trichinellosis - - 1 -

TBC pulmonum 55 55 70 52

Febris haemorrhagica 3 3 - 28

Psitacosis-ornithosis - - - -

Chlamidia 90 90 97 30

Botulismus 1 1 - -

Echinococosis 1 1 1 1

Q-febris - - - -

Nosilac HIV-a 5 5 11 4

AIDS 11 11 7 1


101

2011. 2012. 2013. 2014.

3.17. Bolnièka djelatnost

Bolnice - ukupno 17 17 17 17 17 15 10 14 17 17

Klinièki bolnièki centar 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2

Klinièke bolnice 5 5 5 5 5 4 4 3 3 3

Klinike 4 4 4 4 4 1 2 3 3 3

Opæe bolnice 1 1 1 1 1 - - - - -

Specijalne bolnice 6 6 6 6 6 9 3 6 9 91)Broj postelja 6 676 6 571 6 713 6 586 6 562 6 805 7 512 6 878 6 674 6 737

Broj bolesnika-ukupno 223 719 232 754 228 613 246 849 237 251 239 039 248 967 262 628 256 649 255 842

od toga: umrli 5 891 5 591 6 040 5 849 5 945 5 412 5 811 5 952 5 859 5 803

Bolnièki dani, u tisuæama 2 276 2 253 2 210 2 233 2 224 2 064 2 134 2 108 1 998 2 006

Zdravstveni djelatnici i suradnici - ukupno 8 885 8 941 9 505 9 676 9 759 9 998 10 134 10 297 10 238 ...2)Lijeènici 2 231 2 274 2 536 2 532 2 574 2 701 2 701 2 811 2 802 ...

Ostali po struènoj spremi - ukupno 6 654 6 667 6 969 7 144 7 185 7 297 7 433 7 486 7 4363)Visoka 414 423 437 450 429 467 496 520 514

Viša 1 616 1 641 1 715 1 796 1 865 1 828 1 899 2 048 2 062

Srednja 4 527 4 505 4 712 4 789 4 782 4 895 4 948 4 801 4 741

Niža 97 98 105 109 109 107 90 117 119

...

...

...

...

...

1) Podaci se odnose na ukupni broj postelja, a ne samo ugovorenih s Hrvatskim zavodom za zdravstveno osiguranje.2) U broj lijeènika su ukljuèeni i lijeènici specijalisti-nastavno osoblje Medicinskog i Stomatološkog fakulteta te specijalizanti.3) Zdravstveni djelatnici i zdravstveni suradnici visoke struène spreme. Administrativno i tehnièko osoblje nije ukljuèeno.


3.18. Pokazatelji bolnièke djelatnosti u 2014.

Broj postelja 6 737 5 786 951 5 921 816

Broj postelja na 1000 stanovnika 8,53 7,32 1,20 7,49 1,03

Broj doktora 2 094 2 053 41 2 001 93

Broj postelja po jednom doktoru 3,22 2,82 23,20 2,96 8,77

Broj ispisanih bolesnika 255 842 244 834 11 008 240 851 14 991

Broj dana bolnièkog lijeèenja 2 005 648 1 672 439 333 209 1 780 017 225 631

Prosjeèna dužina lijeèenja 7,84 6,83 30,27 7,39 15,05

Godišnja zauzetost postelja 298 289 350 301 277

% iskorištenosti postelja 81,56 79,19 95,99 82,36 75,76

Broj pacijenata po krevetu 37,98 42,31 11,58 40,68 18,37

* Ustanove koje su poèele sa samostalnim radom: Psihijatrijska bolnica "Sveti Ivan", Djeèja bolnica "Srebrnjak", Specijalna bolnica za pluãne bolesti, Psihijatrijska bolnica za djecu i mladeþ, Specijalna bolnica za zaðtitu djece s neurorazvojnim smetnjama

UkupnoLijeèenjeakutnih

bolesnika

Lijeèenjesubakutnihi kroniènihbolesnika

KBC,klinièkebolnice

i klinike*

Specijalnebolnice*

102

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Ukupno 6 805 7 512 6 878 6 674 6 737 2 064 2 134 2 108 1 998 2 006

Interna 942 1007 1014 983 994 313 342 340 315 317

Pulmologija 286 194 161 183 191 38 72 64 63 62

Pedijatrija 413 353 437 431 424 119 119 128 122 128

Kirurgija i traumatologija 1 009 829 759 738 719 267 231 226 205 216

Ortopedija 176 176 169 176 169 43 40 36 30 33

Urologija 133 149 149 148 149 49 46 46 44 44

Neurokirurgija 107 107 105 116 116 33 37 35 36 36

Onkologija 258 262 233 227 227 90 72 68 67 67

Ginekologija i rodilište 604 768 747 671 692 170 170 178 170 170

Otorinolaringologija 206 210 190 192 193 61 60 58 57 55

Oftalmologija 154 154 134 146 146 35 37 39 42 38

Neuropsihijatrija 1 908 - - - - 682 - - - -

Dermatovenerologija 92 92 92 91 91 24 24 21 18 18

Zarazne bolesti 232 212 196 188 188 61 60 60 57 55

Èeljusna kirurgija 72 - - - - 16 - - - -

Fizikalno-medicinska rehabilitacija 144 96 82 82 82 50 27 28 27 27

Nuklearna medicina 17 - - - - 5 - - - -

Plastièna kirurgija 52 23 23 25 45 8 5 5 13 13

Psihijatrija* … 785 368 707 717 … 214 212 220 203

Maksilofacijalna kirurgija* … 77 77 60 60 … 17 16 15 16

Neurologija* … 272 217 241 241 … 75 75 78 82

Djeèja kirurgija* … 130 127 125 125 … 33 31 28 27

Anesteziologija, rean.i intenzivno lijeè.* … 214 196 173 217 … 72 55 66 65

Kroniène duševne bolesti* … 1 262 1 262 831 831 … 343 349 289 299

Kroniène djeèje bolesti* … 40 40 40 40 … 15 15 14 13

Kroniène pluæne bolesti* … 100 100 100 80 … 23 22 21 21

3.19. Postelje i bolesnièki dani u klinièkim bolnièkim centrima, klinièkim bolnicama, klinikama, opæim i specijalnim bolnicama, po pojedinim odjelima

1)Postelje Bolesnièki dani, u tis.


1) Podaci se odnose na ukupni broj postelja, a ne samo ugovorenih s Hrvatskim zavodom za zdravstveno osiguranje*djelatnosti iz Izvješæa o radu stacionarne zdravstvene ustanove (obrazac 3-21-60), prema HZZO-ovom šifrarniku

103

2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Ukupno 17 6 737 255 842 5 803 2 006 10 238 2 802 514 2 062 4 741 119

Klinièki bolnièki centar 2 3 182 139 020 2 895 955 5 425 1 552 284 1 187 2 384 18

KBC Zagreb 1 975 87 418 1 696 557 547 954 192 657 1 315 13

KBC Zagreb (Rebro, Šalata,,Petrova, Božidareviæeva) 1 760 80 238 1 222 489 2.871 874 186 601 1.197 13

KBC Zagreb - Klinika Jordanovac 215 7 180 474 67 260 80 6 56 118 -

KBC Sestre milosrdnice 1 207 51 602 1 199 398 2 294 394 92 530 1.069 5

KBC Sestre milosrdnice 853 38 589 1 103 295 1 638 448 68 340 777 5

KBC Sestre Milosrdnice- Klinika za tumore 180 6 886 67 53 326 82 14 96 134 -

KBC Sestre Milosrdnice- Klinika za traumatologiju 174 6 127 29 50 330 68 10 94 158 -

Klinièke bolnice 3 1 524 69 269 2 121 428 2 833 846 114 485 1.320 68

KB Dubrava 625 29 029 1 042 192 1 147 368 57 161 493 68

KB Sveti Duh 554 21 182 796 146 962 263 28 182 489 -

KB Merkur 345 19 058 283 905)KB Merkur - - - - 623 185 20 113 305 -

KB Merkur - Klinika5) "Vuk Vrhovac" - - - - 101 30 9 29 33 -

Klinike 3 1 215 32 562 588 397 1275 261 73 221 713 7

Klinika "Dr. Fran Mihaljeviæ" 222 6 786 260 66 398 78 18 71 224 7

Klinika za psihijatriju Vrapèe 788 14 668 300 273 434 82 35 51 266 -

Klinika za djeèje bolesti 205 11 108 28 58 443 101 20 99 223 -

Specijalne bolnice 9 816 14 991 199 226 705 143 43 169 324 26

Specijalna bolnica za pluæne bolesti 80 1 329 121 21 107 19 2 27 53 6

Specijalna bolnica za zaštitu

djece s neurorazvojnim smetnjama 60 1 793 21 133 11 19 52 50 1

Djeèja bolnica "Srebrnjak" 75 2 817 1 10 131 26 5 40 59 1

Psihijatrijska bolnica "Sveti Ivan" 551 7 895 77 160 215 45 9 36 107 18

Specijalna bolnica za psihijatrijudjece i mladeži 37 776 12 54 16 7 10 21 -

Specijalna bolnica6)"Hipokrat Dr. Ivaniševiæ" - - - - 1 1 - - - -

6)Specijalna bolnica Svjetlost - - - - 40 20 - 2 18 -6)Specijalna bolnica Aksis - - - - - - - - - -

Specijalna bolnica Podobnik 13 381 2 24 5 1 2 16 -

104

3.20. Bolnièka djelatnost u 2014.

Brojbol-nica

Brojposte-

1)lja

Brojbolesnika

ukupno umrli

Bolnièkidani u tisu-æama

lijeè-3)nici

Zdravstveni djelatnici i suradnici2) u 2013.

ostali po struènoj spremi

4)visoka viša srednja niža

1)Podaci se odnose na ukupni broj postelja, a ne samo ugovorenih s Hrvatskim zavodom za zdravstveno osiguranje.

2)Podaci se odnose na 2013.godinu

3)U broj lijeènika su ukljuèeni i lijeènici specijalisti - nastavno osoblje Medicinskog i Stomatološkog fakulteta te specijalizanti

4)Zdravstveni djelatnici i zdravstveni suradnici visoke struène spreme. Administrativno i tehnièko osoblje nije ukljuèeno.

5)Podaci za Kliniku "Vuk Vrhovac" prikazani zajedno s podacima za KB Merkur

6)Prema godišnjem izvješæu o radu bolinica (obrazac 3-21-60) nema podatka o radu u stacioniranim djelatnostima


Bolnice- po lokacijama Ukupno

3.21. Hospitalizacija bolesnika prema grupama bolesti.

Ukupne hospitalizacije

1)Grupe bolesti

1) Grupe bolesti klasificirane su prema Meðunarodnoj klasifikaciji bolesti - X. revizija 1995.

Hospitalizacije starijih od 65 godina

Izvor: Hrvatski zavod za javno zdravstvoCGZ ZJZ "Dr. Andrija Štampar"

105

Brojhospitalizacija

Udjelu %

Udjelu %

Brojhospitalizacija

2012. 2013. 2014. 2012. 2013. 2014. 2014.2013.2012.2014.2013.2012.

Ukupno 182 989 202 604 197 669 100 100 100 54 817 65 316 64 085 29,96 32,24 32,42

Zarazne i parazitarne bolesti (A00-B99) 5 077 5 332 4 898 2,8 2,6 2,5 1 590 2 029 2 076 31,32 38,05 42,38

Novotvorine (C00-D48) 36 534 39 976 39 116 20,0 19,7 19,8 12 980 14 831 14 783 35,53 37,10 37,79

Bolesti krvi i krvotvornog sustava te

odreðene bolesti imunološkog sustava 1 365 1 700 1 662 0,7 0,8 0,8 459 617 552 33,63 36,29 33,21

(D50-D89)

Endokrine bolesti, bolesti prehrane i5 034 5 701 5 929 2,8 2,8 3,0 1 213 1 494 1 656 24,10 26,21 27,93metabolizma (E00-E90)

Duševni premeæaji i poremeæaji16 234 17 031 15 476 8,9 8,4 7,8 2 574 2 672 2 632 15,86 15,69 17,01ponašanja (F00-F99)

Bolesti živèanog sustava (G00-G99) 5 866 6 402 6 644 3,2 3,2 3,4 1 346 1 519 1 513 22,95 23,73 22,77

Bolesti oka i oènih adneksa (H00-H59) 8 567 13 279 12 173 4,7 6,6 6,2 5 369 8 636 7 709 62,67 65,04 63,33

Bolesti uha i mastoidnog nastavka1 303 1 206 1 131 0,7 0,6 0,6 169 152 157 12,97 12,60 13,88(H60-H95)

Bolesti cirkulacijskog sustava (I00-I99) 19 681 23 882 23 577 10,8 11,8 11,9 10 811 13 209 12 994 54,93 55,31 55,11

Bolesti dišnog sustava (J00-J99) 10 712 12 704 12 840 5,9 6,3 6,5 2 938 3 517 3 529 27,43 27,68 27,48

Bolesti probavnog sustava (K00-K93) 13 729 14 634 14 417 7,5 7,2 7,3 4 059 4 581 4 626 29,57 31,30 32,09

Bolesti kože i potkožnog tkiva2 313 2 694 2 525 1,3 1,3 1,3 406 578 514 17,55 21,46 20,36(L00-L99)

Bolesti mišiæno-koštanog sustava i9 033 8 094 8 465 4,9 4,0 4,3 2 046 1 788 1 947 22,65 22,09 23,00vezivnog tkiva (M00-M99)

Bolesti genitourinarnog sustava11 666 13 262 12 253 6,4 6,5 6,2 2 885 3 414 3 437 24,73 25,74 28,05 (N00-N99)

Trudnoæa, poroðaj i babinje (O00-O99) 2 305 2 836 2 742 1,3 1,4 1,4 - - - - - -

Odreðena stanja nastala u2 093 2 655 2 625 1,1 1,3 1,3 - - - - - -perinatalnom razdoblju (P00-P96)

Priroðene malformacije, deformiteti i 4 483 3 870 3 887 2,4 1,9 2,0 59 48 38 1,32 1,24 0,98

Simptomi, znakovi i abnormalni

klinièki i laboratorijski nalazi 5 689 6 285 6 196 3,1 3,1 3,1 1 265 1 589 1 374 22,24 25,28 22,18

neuvršteni drugamo (R00-R99)

Ozljede, otrovanja i neke druge11 994 11 929 11 781 6,6 5,9 6,0 3 337 3 618 3 626 27,82 30,33 30,78

posljedice vanjskih uzroka (S00-T98)

Èimbenici koji utjeèu na stanje

zdravlja i kontakt sa zdravstvenom 9 311 9 132 9 332 5,1 4,5 4,7 1 311 1 024 922 14,08 11,21 9,88

službom (Z00-Z99)

3.22. Hospitalizacija bolesnika zbog novotvorina (C00-D48)


3.23. Hospitalizacija bolesnika zbog bolesti cirkulacijskog sustava ( I00- I99 )

106

Ukupno 39 368 36 534 39 976 39 116 100 100 100 100

Dobne skupine bolesnika

0-64 godine 25 138 23 554 25 145 24 333 63,85 64,47 62,90 62,21

65 i više godina 14 230 12 980 14 831 14 783 36,15 35,53 37,10 37,79

Broj hospitalizacija Udjel hospitalizacija, u %

2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013.


4 936 4 555

4 000

5 000

6 000

aliz

acij

a

Hospitalizacije bolesnika starijih od 65 godina zbog novotvorina (COO - D48),prema dobi i spolu u 2014.

muškarci

žene

2 321

247

2 382

342

0

1 000

2 000

3 000

65-74 godina 75-84 godina 85 i više godina

bro

j ho

spii

ta

dobne skupine

žene

2014.2014.

Ukupno 23 839 19 679 23 882 23 577 100 100 100 100


0-64 godine 10 681 8 868 10 673 10 583 44,80 45,06 44,69 44,89

65 i više godina 13 158 10 811 13 209 12 994 55,20 54,94 55,31 55,11


2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013. 2014.2014.

3.24. Hospitalizacija bolesnika zbog bolesti oka i oènog adneksa (H00-H59)

Izvor: Zavod za javno zdravstvo CGZ ZJZ "Dr. Andrija Štampar"

3.25. Hospitalizacija bolesnika zbog bolesti probavnog sustava ( I00- I99 )

Izvor: Zavod za javno zdravstvo CGZ ZJZ "Dr. Andrija Štampar"

107

20

25

%

Udjeli hospitalizacija starijih od 65 godina,prema najuèestalijim skupinama bolesti

2011.

2012.

0

5

10

15

Novotvorine (C00-D48) Bolesti cirkulacijskog sustava (I00-I99)

Bolesti oka i oènog adneksa (H00-H59)

Bolesti probavnog sustava (K00-K93)

grupe bolesti

2013.

2014.

Ukupno 8 077 8 567 13 279 12 173 100 100 100 100


0-64 godine 2 914 3 198 4 643 4 464 36,08 37,33 34,96 36,67

65 i više godina 5 163 5 369 8 636 7 709 63,92 62,67 65,04 63,33


2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013. 2014.2014.

Ukupno 15 751 13 729 14 634 14 417 100 100 100 100


0-64 godine 11 025 9 670 10 053 9 791 70,00 70,43 68,70 67,91

65 i više godina 4 726 4 059 4 581 4 626 30,00 29,57 31,30 32,09


2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013. 2014.2014.

Ukupno 64 085 30 289 33 796 100,0 47,26 52,74

Dijagnoza

Senilna katarakta 4 266 1 780 2 486 6,66 2,78 3,88

Celebralni infarkt 1 775 748 1 027 2,77 1,17 1,60

Angina pektoris 1 433 859 574 2,24 1,34 0,90

Zloæudna novotvorina debeloga crijeva (kolona) 1 444 839 605 2,25 1,31 0,94

Zloæudna novotvorina dušnica (bronha) i pluæa 1 490 1 028 462 2,33 1,60 0,72

108

3.26. Vodeæi uzroci hospitalizacija starijih od 65 godina po dijagnozama u 2014.


Ukupno Muškarci Žene

12 173

12 253

12 840

14 417

15 476

23 577

39 116

3 626

7 709

3 437

3 529

4 626

2 632

12 994

14 783

Ozljede, otrovanja i neke druge posljedice vanjskih uzroka (S00-

Bolesti dišnog sustava (J00-J99)

Bolesti genitourinarnog sustava(N00-N99)

Bolesti oka i oènih adneksa (H00-H59)

Bolesti probavnog sustava (K00-K93)

Duševni premeãaji i poremeãaji ponašanja (F00-F99)

Bolesti cirkulacijskog sustava (I00-I99)

Novotvorine (C00-D48)

Rang uèestalosti uzroka hospitalizacija po grupama bolesti u 2014.

1 131

1 662

2 525

3 887

4 898

5 929

6 196

6 644

8 465

9 332

11 781

157

552

514

38

2 076

1 656

1 374

1 513

1 947

922

0 10 000 20 000 30 000 40 000 50 000

Bolesti uha i mastoidnog nastavka(H60-H95)

Bolesti krvi i krvotvornog sustava te odreðene bolesti imunološkog sustava (D50-D89)

Bolesti kože i potkožnog tkiva(L00-L99)

Priroðene malformacije, deformiteti i kromosomske abnormalnosti (Q00-Q99)

Zarazne i parazitarne bolesti (A00-B99)

Endokrine bolesti, bolesti prehrane i metabolizma (E00-E90)

Simptomi, znakovi i abnormalni klinièki i laboratorijski nalazi neuvršteni drugamo (R00-R99)

Bolesti živèanog sustava (G00-G99)

Bolesti mišiãno-koštanog sustava i vezivnog tkiva (M00-M99)

Èimbenici koji utjeèu na stanje zdravlja i kontakt sa zdravstvenom službom (Z00-Z99)

j j g p j j (T98)

Hospitalizacije starijih od 65 godina

Ukupne hospitalizacije

Ukupno Muškarci Žene

Ustanove 70 73 73 22 24 14 37 38 38 11 11 11 - - 10

Broj korisnika 6 188 6 667 6 772 1 789 2 151 716 4 399 4 516 4 657 - - - - - 1399

Zaposleni 2 880 3 010 3 039 1 095 1 117 310 1 470 1 583 1 616 315 310 318 - - 795

od toga:

- odgajatelji 250 224 205 250 224 144 - - - - - - - - 61

- zdravstveno osoblje 382 410 423 93 105 42 289 305 320 - - - - - 61

- socijalni radnici 272 282 287 26 29 12 57 69 68 189 184 190 - - 17

1)- ostali struèni djelatnici 858 884 958 419 394 29 361 408 423 78 82 83 - - 423

- administrativno osoblje 168 164 163 52 46 10 86 87 88 30 31 28 - - 37

- ostali 950 1 046 1 003 255 319 73 677 714 717 18 13 17 - - 196

4. Socijalna skrb

4.1. Ustanove socijalne skrbi, stanje 31. prosinca

2006. 2006. 2006. 2006. 2006.

Ukupno

2008. 2008. 2008. 2008. 2008.2010. 2010. 2010. 2010. 2010.

Domovi socijalneskrbi za djecu

Domovi socijalneskrbi za odraslei starije osobe

Centrisocijalne

skrbi

1) Ostali struèni djelatnici su: pedagozi, profesori, psiholozi, terapeuti, njegovatelji, defektolozi, pravnici i instruktori

4.2. Maloljetni i punoljetni korisnici socijalne skrbi

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Maloljetni korisnici - ukupno 14 132 15 590 16 781 16 725 18 283 19 036 19 054 18 320 18 736 19 315

Djeca i mladež prema kojima je primije- 6 059 6 545 5 551 5 703 6 069 6 611 6 663 6 775 7 118 7 518njena mjera obiteljsko-pravne zaštite

Djeca i mladež društveno neprihvatljivog 1 719 2 024 2 042 2 222 2 835 2 740 2 906 2 410 2 337 2 248ponašanja

Tjelesno ili mentalno ošteæena djeca i mladež 3 691 3 886 3 834 3 754 4 318 4 753 4 251 3 879 3 652 3 749

Psihièki bolesna djeca i mladež te ovisnici 428 267 431 400 493 472 395 261 316 269

Djeca i mladež u stanju razlièitih potreba 2 235 2 868 4 923 4 646 4 568 4 460 4 839 4 995 5 313 5 531socijalne skrbi

Punoljetni korisnici - ukupno 32 636 33 117 36 426 37 049 37 594 37 476 38 514 39 674 41 161 4 250

Osobe koje nemaju dovoljno sredstava za život 13 065 12 812 13 265 13 229 12 911 7 412 7 394 7 504 7 875 8 253

Osobe koje nemaju dovoljno prihoda za - - - - - 5 947 5 830 6 123 6 841 7 046uzdržavanje

Osobe društveno neprihvatljivog ponašanja 1 897 1 982 2 074 2 152 2 445 3 394 3 559 3 714 3 873 4 010

Tjelesno ili mentalno ošteæene osobe 3 361 3 737 4 737 4 782 5 173 5 625 5 672 5 964 6 276 6 455

Psihièki bolesne osobe i ovisnici 3 141 3 210 3 462 3 771 3 758 3 843 3 816 3 794 3 829 3 783

Odrasle osobe u stanju razlièitih potreba 11 172 11 376 12 888 13 115 13 307 11 255 12 243 12 575 12 467 13 043socijalne skrbi

Domovi za tjelesnoili mentalno

ošteæene osobe(djecu/odrasle)

2010. 2011.

109

4.3. Prava, usluge i mjere socijalne skrbi

Prava, usluge i mjere socijalne skrbi

Skrbništvo iposvojenje

Skrb izvanvlastite obitelji

Odgojnemjere zaštitei sigurnosti

Pomoæ zaosposobljavanje

Novèanepomoæi i drugi

materijalni oblicipomoæi

Ostali obliciskrbi i usluge

2002. 3 595 3 646 1 215 581 36 661 81 726

2003. 3 633 3 827 1 175 572 29 700 79 208

2004. 3 808 4 099 1 538 569 27 597 81 022

2005. 4 030 4 379 1 814 570 28 301 79 916

2006. 4 283 4 655 1 569 602 33 711 79 242

2007. 5 148 4 275 1 327 622 32 821 78 512

2008. 4 729 4 503 1 435 475 26 772 77 570

2009. 4 443 4 639 1 389 411 30 561 71 220

2010. 4 701 4 781 1 547 385 34 252 70 543

2011. 4 576 4 818 1 454 402 32 285 78 304

4.4. Društvena davanja za djecu

Korisnicidoplatka za djecu

(prosjek)

Broj djece(prosjek)

Isplaæeni doplatakza djecu

u tis. kuna

Prosjeèan godišnjidoplatak po djetetu

u kunama

Broj sluèajevaisplate za opremu

1)djeteta

2004. 27 085 50 426 160 154 3 176 10 388

2005. 25 237 47 262 160 340 3 393 10 777

2006. 23 758 43 644 150 368 3 445 10 475

2007. 22 831 42 492 181 908 4 281 11 022

2008. 24 992 46 990 214 547 4 566 11 227

2009. 23 055 43 556 203 220 4 666 11 894

2010. 22 275 42 200 202 616 4 801 12 203

2011. 22 428 41 957 195 505 4 660 11 726

2012. 24 264 45 429 217 650 4 791 11 570

2013. 24 758 46 278 222 434 4 806 11 505

2014. 23 317 43 698 219 254 5 017 11 357

1) Podaci se odnose na broj isplata za podruèje Grada Zagreba i Zagrebaèke županije - Podruèni ured Zagreb.

Izvor: Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje i Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje

110

2010./11.2005./06. 2006./07. 2007./08. 2008./09. 2009./10. 2011./12. 2012./13.

4.5. Djeèji vrtiæi i druge pravne osobe koje ostvaruju programe predškolskog odgoja

poèetak pedagoške godine

Djeèji vrtiæi i druge

1)pravne osobe - ukupno 218 220 226 235 260 271 278 285 291 292

prema osnivaèu

državni 182 184 189 191 205 210 216 223 228 231

privatni 20 20 21 28 40 47 48 48 49 47

vjerskih zajednica 16 16 16 16 15 14 14 14 14 14

Djeca - ukupno 30 003 31 274 32 169 32 884 34 713 36 833 37 209 38 175 39 212 39 761

prema godinama života

do 3 godine 6 871 7 861 8 283 8 349 8 808 9 843 9 974 9 877 9 552 9 862

od 3 do 5 godina 11 581 11 987 12 369 13 040 13 839 14 297 14 715 15 120 15 438 15 371

od 5 do 7 i stariji od 11 551 11 426 11 517 11 495 12 066 12 693 12 520 13 178 14 222 14 5287 godina

Zaposleni - ukupno 4 299 4 694 4 964 5 104 5 331 5 466 5 550 5 720 5 784 6 088

u tome:

odgojitelji i uèitelji 2 411 2 718 2 899 2 932 3 062 3 148 3 233 3 347 3 443 3 574

zdravstveno osoblje 247 249 240 236 237 220 216 202 190 196

ostali 1 641 1 727 1 825 1 936 2 032 2 098 2 101 2 171 2 151 2 318

1) Svaka teritorijalno odvojena jedinica (podruèni odjel) smatra se vrtiæem.

Uèenièki domovi

4.6. Domovi uèenika i studenata

domovi uèenici ukupno uèenice

Studentski domovi

domovi studenti ukupno studentice

2005. 15 2 696 1 325 5 7 245 4 442

2006. 15 2 830 1 379 5 7 007 4 315

2007. 15 2 635 1 324 5 7 196 4 426

2008. 15 2 792 1 406 5 7 152 4 035

2009. 15 2 702 1 424 5 7 087 4 414

2010. 15 2 703 1 411 4 7 143 4 504

2011. 15 2 612 1 406 4 7 368 4 620

2012. 14 2 449 1 340 4 7 260 4 531

2013. 14 2 475 1 413 4 7 366 4 607

2014. 14 2 420 1 433 4 7 413 4 631

111

2013./14. 2014./15.

4.7. Prognanici prema regiji stalnog prebivališta - Popis prognanika ožujak 1992.

Slavonskaregija

Bilogorsko--podravska

regija

Karlovaèkaregija

Lièkaregija

Dalmatinskaregija

Sisaèkaregija

Ostalo

Izvor: Ured za prognanike, povratnike i izbjeglice

Grad Zagreb 25 823 2 354 5 480 2 380 4 189 12 717 4 469

Grad Zagreb 57 539 494 1 306 33 881 19 909 1 949

4.8. Prognanici prema datumu izbjega - Popis prognanika ožujak 1992.

UkupnoOd 17.8.1990.

do Uskrsa 1991.(Plitvice)

Od Uskrsa 1991.do lipnja 1991.

Od lipnja 1991.do 8.10.1991.

Od 8.10.1991.do 15.1.1992.

Od 15.1.1992.do dolaska

UNPROFOR-a

- 17. kolovoza 1990. prve barikade na cestama u okolici Knina i Graèaca- 31. ožujka 1991. dogaðaji na Plitvicama, napadnute policijske snage MUP-a- lipanj 1991. proširenje napada na Hrvatsku od strane bivše JNA i srpskih pobunjenika. 25. lipnja, Sabor RH donio Ustavnu odluku o suverenosti i samostalnosti Republike Hrvatske- 8. listopada 1991. proglašenje nezavisnosti Republike Hrvatske- 15. sijeènja 1992. priznanje samostalnosti Republike Hrvatske od Europske zajednice- 10. ožujka 1992. dolazak prethodnice UNPROFOR-a sa zapovjednikom i stožerom


1)4.9. Prognanici i izbjeglice u 1992.

UkupnoPrognanici i izbjeglice

prognanici izbjeglice

ožujak 94 539 57 539 37 000

travanj 100 785 62 080 38 705

svibanj 126 760 64 700 62 060

lipanj 142 707 68 434 74 273

srpanj 141 079 65 642 75 437

kolovoz 153 680 64 298 89 382

rujan 153 334 65 837 87 497

listopad 151 036 65 738 85 298

studeni 147 768 65 307 82 461

prosinac 145 627 65 283 80 344

1) Prikazani podaci odnose se na prognanike i izbjeglice, koji su bili evidentirani u Centrima za socijalni rad od mjeseca ožujka 1992. god. kada je izvršen Popis prognanika.


112

1993. 119 428 51 242 68 188

1994. 78 876 27 857 51 019

1995. 83 366 29 980 53 386

1996. 72 370 23 557 48 813

1997. 20 487 10 347 10 140

1998. 15 504 10 903 4 601

1999. 12 730 8 376 4 354

2000. 9 870 5 688 4 182

2001. 8 071 4 047 4 024

2002. 4 255 2 716 1 539

2003. 2 847 2 123 724

2004. 1 670 1 017 653

2005. 1 130 595 535

2006. 914 426 488

2007. 481 273 208

2008. 377 196 181

2009. 292 140 152

2010. 209 109 100

2011. 175 90 85

2012. 119 58 61

4.10. Prognanici - djeca, uèenici i studenti - Popis prognanika ožujak 1992.

Djeca predškolske dobi

u jaslicama u vrtiæu osnovne škole srednje škole studenti apsolventi

Grad Zagreb

Ukupno 1 820 4 312 8 117 4 713 2 289 339

Muški 916 2 191 4 135 2 172 750 81

Ženski 904 2 121 3 982 2 541 1 539 258

Uèenici Studenti



4.11. Prognanici prema zdravstvenom stanju - Popis prognanika ožujak 1992.

Ukupno Zdravi RanjeniBolesni Invalidnost

akutno kronièno teška nepokretan

Potrebnastalna njega

Trudnice

Grad Zagreb

Ukupno 57 539 39 508 489 2 768 11 737 1 405 539 863 230

Muški 21 701 14 980 339 1 001 4 164 770 166 281 -

Ženski 35 838 24 528 150 1 767 7 573 635 373 582 230

4.12. Prognanici i izbjeglice - stanje krajem godine

Ukupno Prognanici Izbjeglice

Izvor: Državni ured za obnovu i stambeno zbrinjavanje

113

5. Mirovinsko osiguranje

5.1. Osiguranici prema osnovama osiguranja

Broj osiguranika

stanje 31. prosinca

Ukupno 471 661 491 583 468 230 478 189 461 908 445 363 443 100 436 472 430 798 428 244

Radnici i s njima izjednaèene osobe 450 123 470 382 447 387 457 885 442 585 427 111 425 345 419 413 414 486 412 509

Obrtnici i profesionalne djelatnosti 20 554 20 323 20 073 19 598 18 684 17 657 17 161 16 503 15 780 15 219

Poljoprivrednici 984 878 770 706 639 595 594 556 532 516

Izvor: Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje

5.2. Osiguranici prema osnovama osiguranja i spolu

muškarci

stanje 31. prosinca

Ukupno

Radnici i s njima izjednaèeneosobe 225 836 201 275 223 631 201 714 219 499 199 914 216 194 198 292 213 838 198 671

Obrtnici i profesionalne

djelatnosti 10 868 6 789 10 554 6 607 10 097 6 406 9 570 6 210 9 142 6 077

Poljoprivrednici 339 256 353 241 333 223 328 204 309 207

237 043 208 320 234 538 208 562 229 929 206 543 226 092 204 706 223 289 204 955


žene muškarci žene muškarci žene muškarci žene muškarci žene

114

2010.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2011. 2012. 2013.

2010. 2011. 2012. 2013.

2014.

2014.

Osiguranici prema spolu

0

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

2010. 2011. 2012

broj

osig

ura

nik

a


stanje 31. prosinca

2013. 2014.

1) poseban porez prema Zakonu o posebnom porezu na plaãe, mirovine i druge primitke (NN, br. 94/09), koji se primjenjivao do 1. studenoga 2010. (NN, br. 91/10).

Prosjeène mjeseène mirovine umanjene su za porez i prirez. Od mirovine za srpanj 2009. mirovine su umanjene za

2) 3) Primjena èl. 175. st. 7. i èl. 58. Zakona o mirovinskom osiguranju (NN 157/2013, 151/2014 i 33/2015).

Kod obiteljskih mirovina spol se odnosi na naslovnika, a staž na korisnika od kojeg je odreðeno pravo na mirovinu.

5.3. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranjustanje 31. prosinca

Ukupno

Broj korisnika 192 593 191 985 191 893 192 930 194 190 197 085 197 554 197 155 196 608 196 775Prosjeèan staž 30 31 31 31 31 31 31 31 32 32Prosjeèna mjeseèna

2 345,07 2 432,32 2 567,51 2 745,53 2 795,65 2 811,17 2 810,15 2 859,62 2 928,85 2 940,371)mirovina u kunama

Starosna



Invalidska

Broj korisnika 41 678 41 638 41 970 42 547 43 286 43 369 43 034 41 959 40 326 39 210Prosjeèan staž 24 26 24 24 24 24 24 24 24 24Prosjeèna mjeseèna,

1 973,30 2 042,46 2 140,62 2 276,43 2 321,73 2 323,98 2 312,75 2 352,21 2 392,27 2 388,141)mirovina u kunama2)Obiteljska

Broj korisnika 30 971 30 788 30 402 30 171 30 101 29 742 29 765 29 547 28 745 28 288Prosjeèan staž 28 30 30 30 30 30 31 31 31 31Prosjeèna mjeseèna ,



115

2010.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2011. 2012. 2013.3)

Prosjeène mirovine prema vrstama mirovina

0

500

1 000

1 500

2 000

2 500

3 000

3 500

2010. 2011. 2012.

kune

ukupno starosna invalidska obiteljska

stanje 31. prosinca

Struktura korisnika mirovina prema vrstama mirovina,stanje 31. prosinca 2014.

65,7%

invalidska

19,9%

obiteljska

14,4%

starosna

2013. 2014.

2014.3)

Ukupno

Broj korisnika 77 323 119 762 76 664 120 890 76 413 120 742 76 181 120 427 76 184 120 591

Prosjeèan staž 33 30 33 30 33 30 33 31 33 31

Prosjeèna mjeseèna3 252,84 2 723,90 3 257,86 2 739,783 135,15 2 602,00 3 131,80 2 606,17 3 177,49 2 658,461)mirovina u kunama

Starosna

Broj korisnika 51 155 72 819 51 317 73 438 51 653 73 996 52 591 74 946 53 184 76 093

Prosjeèan staž 37 32 37 32 37 32 37 32 37 32


Invalidska

Broj korisnika 22 918 20 451 22 727 20 307 22 141 19 818 21 038 19 288 20 444 18 766

Prosjeèan staž 25 23 25 23 25 23 25 23 25 23


2)Obiteljska

Broj korisnika 3 250 26 492 2 620 27 145 2 619 26 928 2 552 26 193 2 556 25 732

Prosjeèan staž 25 31 24 31 24 31 24 31 24 32


5.4. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju i spolu

muškarci žene muškarci žene muškarci žene muškarci žene muškarci žene

stanje 31. prosinca


Korisnici mirovina prema spolu

0

20 000

40 000

60 000

80 000

100 000

120 000

140 000

160 000

180 000

200 000

broj

kori

snik

a


stanje 31. prosinca

116

2010. 2011. 2012. 2013.3)

2010. 2011. 2012. 2013.

2014.3)

2014.









Radnici i s njima izjednaèene osobe

Ukupno

Broj korisnika 185 309 184 522 184 317 185 222 186 309 188 987 189 365 188 943 188 328 188 568Prosjeèan staž 30 31 31 31 31 31 31 32 32 32Prosjeèna mjeseèna 2 373,74 2 463,04 2 600,33 2 780,85 2 831,66 2 848,12 2 847,39 2 897,37 2 968,09 2 979,72

1)mirovina, u kunama

Starosna


2 576,59 2 670,48 2 830,26 3 032,57 3 082,72 3 101,14 3 102,68 3 148,69 3 220,61 3 229,591)mirovina, u kunama

Invalidska



2)Obiteljska



Obrtnici

Ukupno



Starosna



Invalidska



2)Obiteljska

Broj korisnika 1 002 996 944 925 902 880 880 873 844 825Prosjeèan staž 28 28 28 28 27 24 27 27 27 27Prosjeèna mjeseèna 1 624,72 1 680,13 1 749,29 1 853,62 1 887,20 1 876,06 1 852,56 1 862,27 1 915,09 1 894,12

1)mirovina, u kunama

5.5. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju i osnovama osiguranja

stanje 31.prosinca


117

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.3) 2014.3)





Poljoprivrednici

Ukupno

Broj korisnika 2 201 2 228 2 226 2 211 2 194 2 169 2 105 2 039 1 984 1 931

Prosjeèan staž 18 19 19 19 19 20 20 20 20 21

Prosjeèna mjeseèna 896,49 951,68 1 010,05 1 095,96 1 150,08 1 167,60 1 181,43 1 222,23 1 263,19 1 279,321)mirovina, u kunama

Starosna

Broj korisnika 1 575 1 579 1 561 1 550 1 519 1 514 1 470 1 421 1 390 1 355

Prosjeèan staž 19 20 21 20 20 21 21 21 22 22

Prosjeèna mjeseèna 899,99 952,67 1 003,78 1 087,07 1 135,27 1 153,60 1 166,59 1 212,37 1 257,01 1 276,851)mirovina, u kunama

Invalidska

Broj korisnika 432 449 466 470 486 474 456 440 427 417

Prosjeèan staž 16 17 17 18 18 18 18 19 19 19

Prosjeèna mjeseèna 935,18 1 015,38 1 100,13 1 198,13 1 264,41 1 281,16 1 303,19 1 336,52 1 368,91 1 386,321)mirovina, u kunama

2)Obiteljska

Broj korisnika 194 200 199 191 189 181 179 178 167 159

Prosjeèan staž 14 14 14 14 14 15 15 15 15 15

Prosjeèna mjeseèna 781,87 800,81 848,36 916,73 975,15 987,29 993,12 1 018,42 1 044,33 1 019,711)mirovina, u kunama

5.5. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju i osnovama osiguranja (nastavak)


Struktura korisnika mirovina prema osnovama osiguranja,

31. prosinca 2014.

Radnici i s njima

izjednaèene osobe

95,8%

Obrtnici i

profesionalne

djelatnosti

3,2%

Poljoprivrednici

1,0%

196 775

118

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.3) 2014.3)

Radnici i s njima izjednaèene osobe

Ukupno



Starosna



Invalidska


2 487,23 2 203,12 2 476,26 2 190,84 2 516,41 2 229,86 2 555,18 2 276,71 2 548,53 2 276,501)mirovina, u kunama2)Obiteljska



Obrtnici

Ukupno



Starosna

Broj korisnika 1 901 949 1 961 1 021 2 008 1 104 2 122 1 197 2 144 1 216Prosjeèan staž 36 30 36 30 36 31 35 31 35 31Prosjeèna mjeseèna


Invalidska

Broj korisnika 1 627 572 1 637 585 1 604 584 1 563 570 1 540 551Prosjeèan staž 25 21 25 21 25 21 25 21 25 21Prosjeèna mjeseèna


Broj korisnika 120 760 97 783 105 768 98 746 94 731Prosjeèan staž 22 28 19 28 19 28 19 28 19 28Prosjeèna mjeseèna

1 916,38 1 454,10 1 901,93 1 451,08 1 918,49 1 494,02 1 970,40 1 489,74 1 946,121)mirovina, u kunama

5.6. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju, osnovama osiguranja i spolu

stanje 31.prosinca


muškarci muškarci muškarci muškarci muškarcižene žene žene žene žene

119

2010. 2011. 2012. 2013.3)





2014.3)

2010. 2011. 2012. 2013.3) 2014.3)

Poljoprivrednici

Ukupno



Starosna



Invalidska

Broj korisnika 187 287 178 278 172 268 164 263 163 254Prosjeèan staž 20 17 21 17 21 17 21 17 21 17Prosjeèna mjeseèna


Broj korisnika 12 169 12 167 14 164 10 157 10 149

Prosjeèan staž 17 14 18 14 18 15 17 15 17 15

Prosjeèna mjeseèna1 075,59 981,02 1 027,61 990,85 1 021,45 1 018,16 1 012,54 1 046,35 1 012,53 1 020,191)mirovina, u kunama

5.6. Korisnici mirovina prema Zakonu o mirovinskom osiguranju, osnovama osiguranja i spolu (nastavak)


muškarci muškarci muškarci muškarci muškarcižene žene žene žene žene

Obrtnici i profesionalnedjelatnosti

Prosjeène mjeseène mirovine prema osnovama osiguranja

0

500

1 000

1 500

2 000

2 500

3 000

kune

Ukupno

Poljoprivrednici

Radnici i s njimaizjednaèene osobe

stanje 31. prosinca

120

2010. 2011. 2012. 2013.





2014.

2010.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2011. 2012.

Zaposleni, stanje 31. ožujka 2014.

Zaposleni u

pravnim

osobama svih

oblika vlasništva

91,7%

Zaposleni u

obrtu i u

djelatnostima

slobodnih

profesija

8,2%

Poljoprivrednici

0,1%

Zaposleni prema stupnju struènog obrazovanja i spolu,

stanje 31. ožujka 2014.

0

20 000

40 000

60 000

80 000

100 000

120 000

140 000

160 000

180 000

VSS VŠS SSS NSS VKV KV PKV NKV

stupanj struènog obrazovanja

bro

j za

po

slen

ih

ukupno

žene

6.1. Zaposleni, stanje 31. ožujka

6. Zaposlenost, nezaposlenost i zapošljavanje

Ukupno 371 525 388 581 406 711 421 585 424 263 408 864 397 365 398 890 390 469 383 967

Zaposleni u pravnim osobama svihl)oblika vlasništva

Zaposleni u obrtu i djelatnostima 47 354 47 838 47 415 46 725 44 635 40 479 37 348 35 426 33 864 31 5232)slobodnih profesija

3)Poljoprivrednici 1 081 941 839 752 690 621 587 575 540 527

žene 519 444 395 350 318 283 249 228 214 198

4) 323 090 339 802 358 457 374 108 378 938 367 764 359 430 362 889 356 065 351 919

1) Ukljuèen je procijenjeni broj zaposlenih u pravnim osobama koji imaju manje od 10 zaposlenih, a za koje nije primljen izvještaj (procjena prema podacima godišnjih financijskih statistièkih izvještaja koje prikuplja i obraðuje FINA).

2) Podatak preuzet od Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske3) Podatak preuzet od Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje4) Podaci o zaposlenima u pravnim osobama od 2004. nisu direktno usporedivi s podacima iz prethodnih godina. Do 2003. godine

u podatke nisu ukljuèene zaposlene osobe u ministarstvima obrane i policije.

121

2013. 2014.

1)Ukljuèen je procijenjeni broj zaposlenih u pravnim osobama koji imaju manje od 10 zaposlenih, a za koje nije primljen izvještaj (procjena prema podacima godišnjih financijskih statistièkih izvještaja koje prikuplja i obraðuje FINA).

Podaci o osobama zaposlenim u obrtu i slobodnim profesijama preuzeti su od Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, a broj poljoprivrednika od Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje.

UKUPNO 408 838 196 094 397 365 191 671 398 890 194 643 390 469 191 228 383 967 186 826

A Poljoprivreda, šumarstvo1 621 666 1 701 677 1 734 682 1 746 455 1 786 658

i ribarstvo

B Rudarstvo i vaðenje 1 947 628 1 642 488 1 229 310 1 365 305 1 433 291

C Preraðivaèka industrija 50 318 18 408 47 003 16 814 46 652 16 837 44 403 15 879 41 393 14 428

D Opskrba elektriènom energijom,3 502 966 3 633 1 011 3 650 1 016 3 366 926 3 390 954plinom, parom i klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje

4 117 742 4 011 651 3 980 619 3 890 603 3 734 541otpadom te djelatnostisanacije okoliša

F Graðevinarstvo 31 203 4 210 27 334 3 817 25 146 3 518 23 878 3 273 23 718 2 789

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila 77 415 38 609 74 572 36 998 73 570 37 150 70 193 35 446 71 338 35 778i motocikala

H Prijevoz i skladištenje 20 686 5 463 20 689 5 464 21 533 5 593 21 070 5 469 19 451 5 094

I Djelatnosti pružanja smještaja te14 783 7 368 14 264 7 012 14 428 7 091 14 488 6 899 14 786 7 203pripreme i usluživanja hrane

J Informacije i komunikacije 21 668 8 949 21 656 8 757 21 779 8 854 21 346 8 663 22 368 8 969

K Financijske djelatnosti19 624 13 038 19 680 13 141 20 247 13 392 20 340 13 478 19 422 12 933i djelatnosti osiguranja

L Poslovanje nekretninama 3 211 1 385 2 917 1 332 2 829 1 367 3 996 2 181 4 075 2 346

M Struène, znanstvene32 414 15 410 32 302 15 289 32 744 15 932 31 482 16 002 32 326 16 059

i tehnièke djelatnosti

N Administrativne i pomoæne16 127 7 034 15 718 7 047 16 803 7 689 16 965 7 365 17 576 7 720uslužne djelatnosti

O Javna uprava i obrana;34 290 17 840 34 186 17 723 34 911 17 860 34 822 18 224 33 872 17 772obvezno socijalno osiguranje

P Obrazovanje 27 372 20 433 27 714 20 744 27 987 20 975 28 315 21 245 27 717 20 824

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite28 116 22 272 28 441 22 414 29 408 23 221 28 588 22 492 27 460 21 562i socijalne skrbi

R Umjetnost, zabava i rekreacija 9 420 5 067 9 107 4 820 9 295 4 944 9 433 5 031 8 795 4 726

S Ostale uslužne djelatnosti 10 055 6 740 9 911 6 678 10 167 6 882 10 048 6 652 8 665 5 606

T Djelatnosti kuæanstava kao poslodavaca; djelatnostikuæanstava koja proizvode

916 848 853 778 772 697 712 629 644 564razlièitu robu i pružaju razlièiteusluge za vlastite potrebe

Nerazvrstani premadjelatnostima 33 18 31 16 26 14 23 11 18 9

6.2. Zaposleni prema podruèjima NKD-a 2007. i spolu, stanje 31. ožujka

Broj zaposlenih1)

ukupno žene

2010. 2011. 2012. 2013.

122

ukupno žene ukupno žene ukupno žene ukupno žene

2014.

Broj zaposlenih1)

ukupno žene

2010. 2011. 2012. 2013.

ukupno žene ukupno žene

2014.

1)Ukljuèen je procijenjeni broj zaposlenih u pravnim osobama koji imaju manje od 10 zaposlenih, a za koje nije primljen izvještaj (procjena prema podacim godišnjih financijskih statistièkih izvještaja koje prikuplja i obraðuje FINA).

UKUPNO 367 764 176 240 359 430 173 379 362 889 177 248 356 065 174 894 351 919 171 444

A Poljoprivreda, šumarstvoi ribarstvo 910 350 972 367 1 015 394 1 059 401 1 099 396



D Opskrba elektriènom energijom,3 502 966 3 633 1 011 3 650 1 016 3 366 926 3 390 954plinom, parom i klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje 4 106 739 4 001 648 3 968 616 3 877 601 3 721 538otpadom te djelatnostisanacije okoliša

F Graðevinarstvo 27 341 3 833 24 126 3 515 22 282 3 262 21 340 3 060 21 452 2 603

G Trgovina na veliko i na malo;popravak motornih 71 342 35 516 69 207 34 362 68 665 34 841 65 709 33 417 67 228 33 931 vozila i motocikala

H Prijevoz i skladištenje 18 610 5 346 18 710 5 365 19 585 5 494 18 988 5 374 17 363 4 996


J Informacije i komunikacije 21 211 8 842 21 218 8 659 21 356 8 753 20 911 8 558 21 947 8 865

K Financijske djelatnosti19 551 13 000 19 608 13 107 20 173 13 358 20 267 13 445 19 365 12 908i djelatnosti osiguranja

L Poslovanje nekretninama 3 119 1 335 2 815 1 271 2 736 1 312 3 902 2 133 3 995 2 307

M Struène, znanstvene27 707 12 832 27 667 12 725 28 151 13 333 26 889 13 374 27 871 13 470i tehnièke djelatnosti

N Administrativne i pomoæne15 299 6 622 14 939 6 651 16 085 7 345 16 257 6 996 16 908 7 372uslužne djelatnosti

O Javna uprava i obrana; obvezno33 779 17 563 33 678 17 482 34 366 17 599 34 279 17 992 33 369 17 540socijalno osiguranje

P Obrazovanje 27 283 20 412 27 620 20 715 27 888 20 940 28 216 21 213 27 604 20 784


R Umjetnost, zabava i rekreacija 7 804 4 466 7 614 4 291 7 866 4 433 8 004 4 516 7 329 4 209


6.3. stanje 31. ožujka

Zaposleni u pravnim osobama prema podruèjima NKD-a 2007. i spolu,

123

ukupno ženeukupno žene

Broj zaposlenih1)

ukupno žene

2010. 2011. 2012. 2013.

ukupno žene ukupno žene ukupno žene ukupno žene

2014.

1)Podaci o osobama zaposlenim u obrtu i slobodnim profesijama preuzeti su od Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske.

UKUPNO 40 479 19 598 37 348 18 043 35 426 17 167 33 864 16 334 31 521 15 184

A Poljoprivreda, šumarstvo116 60 142 61 144 60 147 54 160 64i ribarstvo

B Rudarstvo i vaðenje 20 5 15 2 11 1 9 1 5 1


D Opskrba elektriènom energijom,plinom, parom i klimatizacija - - - - - - - - - -

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje 11 3 10 3 12 3 13 2 13 3otpadom te djelatnostisanacije okoliša

F Graðevinarstvo 3 862 377 3 208 302 2 864 256 2 538 213 2 266 186

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila 6 073 3 093 5 365 2 636 4 905 2 309 4 484 2 029 4 110 1 847i motocikala

H Prijevoz i skladištenje 2 076 117 1 979 99 1 948 99 2 082 95 2 088 98


J Informacije i komunikacije 457 107 438 98 423 101 435 105 421 104

K Financijske djelatnosti i73 38 72 34 74 34 73 33 57 25djelatnosti osiguranja

L Poslovanje nekretninama 92 50 102 61 93 55 94 48 80 39

M Struène, znanstvene4 707 2 578 4 635 2 564 4 593 2 599 4 593 2 628 4 455 2 589i tehnièke djelatnosti

N Administrativne i pomoæneuslužne djelatnosti 828 412 779 396 718 344 708 369 668 348

O Javna uprava i obrana; obvezno511 277 508 241 545 261 543 232 503 232socijalno osiguranje

P Obrazovanje 89 21 94 29 99 35 99 32 113 40


R Umjetnost, zabava i rekreacija 1 616 601 1 493 529 1 429 511 1 429 515 1 466 517


T Djelatnosti kuæanstava kao poslodavaca; djelatnostikuæanstava koja proizvode 916 848 853 778 772 697 712 629 644 564razlièitu robu i pružaju razlièite usluge za vlastite potrebe

Nerazvrstani prema33 18 31 16 26 14 23 11 18 9djelatnostima

6.4. NKD-a 2007. i spolu, stanje 31. ožujka

Zaposleni u obrtu i djelatnostima slobodnih profesija prema podruèjima

124

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Broj zaposlenih

Ukupno 331 823 346 612 359 140 343 194 330 104 330 103 321 406 312 922

Državno vlasništvo 124 018 129 223 127 895 127 375 127 572 135 610 124 435 126 786javno komunalno i slièno 122 211 128 003 126 890 - - - - -pretvorba u tijeku 1 043 537 636 - - - - -pretvorba nije zapoèela 764 683 369 - - - - -

Privatno vlasništvo 177 330 187 466 201 873 192 961 179 298 176 626 173 593 173 771od osnivanja 146 828 155 136 173 101 - - - - -nakon pretvorbe 30 502 32 330 28 772 - - - - -

Zadružno vlasništvo 142 146 152 141 105 83 73 48

Mješovito vlasništvo 30 333 29 777 29 222 22 717 23 129 17 784 23 305 12 317pretežno privatno 16 122 13 256 21 047 - - - - -pretežno državno 14 211 16 521 8 173 - - - - -

Stuktura zaposlenih %

Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Državno vlasništvo 37,4 37,3 35,6 37,1 38,7 41,1 38,7 40,5javno komunalno i slièno 36,9 36,9 35,3 - - - - -pretvorba u tijeku 0,3 0,2 0,2 - - - - -pretvorba nije zapoèela 0,2 0,2 0,1 - - - - -

Privatno vlasništvo 53,4 54,1 56,2 56,3 54,4 53,5 54,0 55,6od osnivanja 44,2 44,8 48,2 - - - - -nakon pretvorbe 9,2 9,3 8,0 - - - - -

Zadružno vlasništvo 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Mješovito vlasništvo 9,2 8,6 8,2 6,6 6,9 5,4 7,3 3,9pretežno privatno 4,9 3,8 5,9 - - - - -pretežno državno 4,3 4,8 2,3 - - - - -

6.5. Zaposleni u pravnim osobama prema oblicima vlasništva, stanje 31. ožujka

125

2013.

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Udjel broja zaposlenih u pravnim osobama prema oblicima vlasništva,

stanje 31. ožujka

0

10

20

30

40

50

60

%

Državno vlasništvo Privatno vlasništvo Mješovito vlasništvo

2013. 2014.

2014.

Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema oblicima vlasništva,

stanje 31. ožujka 2014.

Državno vlasništvo

40,5%

Privatno vlasništvo

55,6%

Mješovito vlasništvo

3,9%

Zadružno vlasništvo

0,0%

Ukupno 312 922 126 786 173 771 48 12 317

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 813 369 444 - -

Rudarstvo i vaðenje 1 401 690 310 - 401

Preraðivaèka industrija 33 907 2 611 28 465 11 2 820

Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom

i klimatizacija 3 249 3 066 30 - 153

Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda,gospodarenje otpadom te djelatnosti sanacije okoliša 3 513 2 566 947 - -

Graðevinarstvo 17 862 3 493 13 598 11 760

Trgovina na veliko i na malo; popravak motornihvozila i motocikala 56 654 1 029 52 693 12 2 920

Prijevoz i skladištenje 16 111 10 065 4 843 - 1 203

Djelatnosti pružanja smještaja te pripremei usluživanja hrane 6 608 1 654 4 802 - 152

Informacije i komunikacije 18 709 4 035 14 674 - -

Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 18 830 2 723 14 256 - 1 851

Poslovanje nekretninama 3 070 739 2 331 - -

Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 20 160 3 417 15 657 - 1 086

Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 15 581 2 415 13 154 - 12

Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 33 350 33 280 17 - 53

Obrazovanje 27 320 25 689 1 602 - 29

Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 24 800 22 771 1 951 - 78

Umjetnost, zabava i rekreacija 6 844 4 695 1 825 - 324

Ostale uslužne djelatnosti 4 140 1 479 2 172 14 475

Oblici vlasništvaUkupno

6.6. NKD-a 2007., stanje 31.ožujka 2014.

Zaposleni u pravnim osobama prema oblicima vlasništva i podruèjima

MješovitoPrivatnoDržavno Zadružno

126

Broj zaposlenih

Ukupno 331 823 346 612 359 140 343 194 327 988 329 635 321 273 312 435Visoko struèno obrazovanje 80 355 85 195 89 772 90 434 90 466 93 126 92 879 92 502

doktori znanosti 3 997 4 555 4 502 4 717 5 176 5 726 5 948 5 983magistri znanosti 4 134 4 356 4 398 4 295 4 318 4 408 4 316 4 310ostali 72 224 76 284 80 872 81 422 80 972 82 992 82 615 82 209

Više struèno obrazovanje 25 495 26 727 27 602 27 274 27 130 27 756 27 907 27 349Srednje struèno obrazovanje 157 805 166 802 175 323 164 888 157 601 158 667 154 919 150 579Niže struèno obrazovanje 11 074 11 580 10 814 10 268 8 340 8 887 8 151 7 364Visokokvalificirani 6 768 6 335 5 998 5 591 5 258 4 994 4 352 4 178Kvalificirani 26 073 25 337 25 332 22 779 19 617 17 869 16 145 14 500Polukvalificirani 6 889 7 343 6 512 5 884 5 096 4 740 4 149 4 073Nekvalificirani 17 364 17 293 17 787 16 076 14 480 13 596 12 771 11 890

Žene 158 927 166 294 172 677 167 598 161 851 164 148 161 230 156 693Visoko struèno obrazovanje 43 121 46 236 48 852 49 575 50 148 52 147 52 302 52 256

doktori znanosti 1 617 1 827 1 878 2 000 2 268 2 635 2 859 2 904magistri znanosti 2 075 2 193 1 904 2 200 2 189 2 265 2 293 2 312ostali 39 429 42 216 44 770 45 375 45 691 47 247 47 150 47 040

Više struèno obrazovanje 14 425 15 072 15 543 15 546 15 646 16 055 16 327 16 276Srednje struèno obrazovanje 76 051 80 145 83 764 79 094 75 418 75 738 74 029 71 009Niže struèno obrazovanje 6 365 6 556 6 246 6 259 5 062 5 636 4 969 4 588Visokokvalificirani 710 720 790 666 774 625 576 543Kvalificirani 7 162 6 687 6 400 5 933 5 039 4 695 4 310 3 898Polukvalificirani 3 142 2 922 2 910 2 705 2 336 2 246 1 930 1 839Nekvalificirani 7 951 7 956 8 172 7 820 7 428 7 006 6 787 6 284


Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Visoko struèno obrazovanje 24,2 24,6 25,0 26,4 27,6 28,3 28,9 29,6

doktori znanosti 1,2 1,3 1,3 1,4 1,6 1,8 1,9 1,9magistri znanosti 1,2 1,3 1,2 1,3 1,3 1,3 1,3 1,4ostali 21,8 22,0 22,5 23,7 24,7 25,2 25,7 26,3

Više struèno obrazovanje 7,7 7,7 7,7 8,0 8,3 8,5 8,7 8,8Srednje struèno obrazovanje 47,6 48,1 48,8 48,0 48,1 48,1 48,2 48,2Niže struèno obrazovanje 3,3 3,4 3,0 3,0 2,5 2,7 2,5 2,4Visokokvalificirani 2,0 1,8 1,7 1,6 1,6 1,5 1,4 1,3Kvalificirani 7,9 7,3 7,1 6,6 6,0 5,4 5,0 4,6Polukvalificirani 2,1 2,1 1,8 1,7 1,5 1,4 1,3 1,3

Nekvalificirani 5,2 5,0 4,9 4,7 4,4 4,1 4,0 3,8

Žene 47,9 48,0 48,1 48,8 49,3 49,8 50,2 50,2Visoko struèno obrazovanje 13,0 13,3 13,6 14,5 15,3 15,8 16,3 16,7

doktori znanosti 0,5 0,5 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 0,9magistri znanosti 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7ostali 11,9 12,2 12,5 13,2 13,9 14,3 14,7 15,1

Više struèno obrazovanje 4,4 4,3 4,4 4,5 4,8 4,9 5,1 5,2Srednje struèno obrazovanje 22,9 23,1 23,3 23,0 23,0 23,0 23,1 22,7Niže struèno obrazovanje 1,9 1,9 1,8 1,8 1,5 1,7 1,5 1,5Visokokvalificirani 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2Kvalificirani 2,2 1,9 1,8 1,7 1,5 1,4 1,3 1,3Polukvalificirani 0,9 0,8 0,9 0,8 0,7 0,7 0,6 0,6Nekvalificirani 2,4 2,3 2,3 2,3 2,3 2,1 2,1 2,0

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

6.7. Zaposleni u pravnim osobama prema stupnju struènog obrazovanja i spolu, stanje 31. ožujka 2014.

127

2013. 2014.

6.8. Zaposleni u pravnim osobama podruèjima NKD-a 2007. i spolu, stanje 31. ožujka 2014.

prema stupnju struènog obrazovanja,

Stupanj struènog obrazovanja

UkupnoVisoko

ukup

no

dokt

ori

znan

osti

mag

istr

i

osta

li

Viš

e

Sre

dnje

Niž

e

Vis

okok

va-

lifi

cira

ni

Kva

lifi

cira

ni

Pol

ukva

lifi

-ci

rani

Nek

vali

fici

-ra

ni

128

Ukupno ukupno 312 435 92 502 5 983 4 310 82 209 27 349 150 579 7 364 4 178 14 500 4 073 11 890žene 156 693 52 256 2 904 2 312 47 040 16 276 71 009 4 588 543 3 898 1 839 6 284

Poljoprivreda, šumarstvo ukupno 813 285 5 20 260 28 309 54 1 56 11 69i ribarstvo žene 353 107 2 8 97 12 157 18 - 21 4 34

ukupno 1 401 517 9 28 480 32 648 13 53 114 13 11Rudarstvo i vaðenježene 281 170 4 11 155 12 86 5 - 6 1 1

ukupno 33 778 6 963 86 502 6 375 1 840 16 889 1 257 965 3 159 751 1 954Preraðivaèka industrijažene 11 976 2 914 41 222 2 651 568 5 819 747 87 702 290 849

Opskrba elektriènomukupno 3 249 915 15 94 806 268 1 285 44 465 153 28 91energijom, plinom, parom i

žene 934 366 2 42 322 98 384 28 2 9 4 43klimatizacija

Opskrba vodom; uklanjanjeotpadnih voda, ukupno 3 513 260 1 28 231 125 1 646 145 186 404 91 656gospodarenje otpadom te žene 520 119 - 13 106 35 267 32 - 15 2 50djelatnosti sanacije okoliša

ukupno 17 862 1 770 8 41 1 721 1 050 8 525 488 600 2 851 961 1 617Graðevinarstvožene 2 137 569 2 11 556 290 1 052 65 5 45 22 89

Trgovina na veliko i naukupno 56 622 9 389 71 239 9 079 3 540 38 009 846 553 2 511 327 1 447malo; popravak motornih

žene 29 757 5 142 36 116 4 990 1 702 20 204 415 219 1 282 116 677vozila i motocikala

ukupno 16 096 2 287 39 84 2 164 1 248 10 112 473 329 1 127 88 432Prijevoz i skladištenježene 4 734 1 041 13 34 994 538 2 829 85 10 56 18 157

Djelatnosti pružanjaukupno 6 596 464 2 17 445 216 4 198 256 134 657 171 500smještaja te pripreme i

žene 3 752 264 - 11 253 112 2 250 215 62 299 157 393usluživanja hrane

ukupno 18 656 8 802 94 474 8 234 1 781 7 488 118 197 152 25 93Informacije i komunikaciježene 7 557 3 881 38 252 3 591 608 2 915 48 6 37 11 51

Financijske djelatnosti i ukupno 18 830 8 594 27 512 8 055 2 082 7 919 125 20 69 4 17djelatnosti osiguranja žene 12 702 5 495 10 333 5 152 1 387 5 675 96 1 31 4 13

ukupno 2 949 411 3 9 399 112 1 440 55 27 250 64 590Poslovanje nekretninamažene 1 677 222 1 2 219 112 746 21 8 95 41 432

Struène, znanstvene i ukupno 20 118 11 116 1 245 475 9 396 1 528 6 695 214 74 256 46 189tehnièke djelatnosti žene 9 888 5 533 665 217 4 651 664 3 396 120 5 55 14 101

Administrativne i pomoæne ukupno 15 498 1 329 2 25 1 302 620 10 541 927 106 498 110 1 367uslužne djelatnosti žene 6 335 770 1 14 755 280 3 366 651 30 192 52 994

Javna uprava i obrana; ukupno 33 350 14 174 264 761 13 149 3 127 14 297 300 134 864 153 301obvezno socijalno osiguranje žene 17 514 8 549 132 398 8 019 1 562 6 628 273 12 265 77 148

ukupno 27 320 15 247 3 208 496 11 543 5 231 3 983 750 144 505 116 1 344Obrazovanje

žene 20 705 10 509 1 418 285 8 806 4 764 2 985 710 41 326 100 1 270

Djelatnosti zdravstvene ukupno 24 800 6 412 815 315 5 282 3 747 11 093 949 127 561 1 026 885zaštite i socijalne skrbi žene 19 535 4 508 478 226 3 804 3 138 9 049 790 42 338 870 800

Umjetnost, zabava ukupno 6 844 2 234 71 117 2 046 431 3 522 283 44 165 42 123i rekreacija žene 4 029 1 313 53 78 1 182 220 2 092 220 12 67 22 83

ukupno 4 140 1 333 18 73 1 242 343 1 980 67 19 148 46 204Ostale uslužne djelatnostižene 2 307 784 8 39 737 174 1 109 49 1 57 34 99

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Broj zaposlenih

Ukupno 331 823 346 612 359 140 343 194 327 988 329 635 321 273 312 556

do 18 godina 314 289 184 124 109 115 95 93

19 - 24 21 058 22 898 22 451 17 242 14 438 13 114 11 272 10 450

25-29 48 009 50 834 52 555 47 652 42 459 40 938 37 068 33 562

30-34 52 156 55 150 57 175 55 535 53 683 53 639 52 319 49 950

35-39 47 840 49 684 51 978 51 756 50 417 51 330 51 133 49 864

40-44 46 072 46 755 48 331 46 145 44 621 45 189 45 130 44 929

45-49 43 994 44 957 45 194 43 432 42 340 42 715 41 934 41 631

50-54 39 507 40 430 41 409 40 132 38 912 39 066 38 396 37 771

55-59 24 087 25 640 28 017 28 230 27 853 28 820 28 880 29 185

60-64 7 666 8 696 10 501 11 661 11 881 13 275 13 621 13 701

65 i više godina 1 120 1 279 1 345 1 285 1 275 1 434 1 425 1 420

Žene 158 927 166 294 172 677 167 598 161 851 164 150 161 230 156 693l)do 18 godina 111 105 78 60 58 57 23 32

l)19 - 24 9 034 9 783 9 553 7 589 6 436 5 711 4 922 4 232

25-29 22 664 24 211 24 996 22 956 20 748 20 098 18 348 16 306

30-34 25 159 26 639 27 719 27 272 26 528 26 674 25 940 24 802

35-39 23 262 24 182 25 404 25 508 24 957 25 699 25 621 25 097

40-44 22 935 23 457 24 121 23 495 22 839 23 123 23 231 22 973

45-49 23 216 23 544 23 567 22 626 22 198 22 576 22 214 22 014

50-54 19 835 20 517 21 237 21 097 20 845 21 185 20 975 20 509

55-59 9 651 10 195 11 634 12 094 12 168 13 245 13 800 14 247

60-64 2 783 3 339 4 010 4 533 4 674 5 324 5 689 5 995

65 i više godina 277 322 358 368 400 458 467 486


Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

do 24 godine 6,4 6,7 6,3 5,1 4,4 4,0 3,5 3,4

25-29 14,5 14,7 14,6 13,9 12,9 12,4 11,5 10,7

30-34 15,7 15,9 15,9 16,2 16,4 16,3 16,3 16,0

35-39 14,4 14,3 14,5 15,1 15,4 15,6 15,9 16,0

40-44 13,9 13,4 13,5 13,4 13,6 13,7 14,1 14,4

45-49 13,3 13,0 12,6 12,6 12,9 13,0 13,1 13,3

50-54 11,9 11,7 11,5 11,7 11,9 11,9 12,0 12,1

55-59 7,3 7,4 7,8 8,2 8,5 8,7 9,0 9,3

60-64 2,3 2,5 2,9 3,4 3,6 4,0 4,2 4,4

65 i više godina 0,3 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,5

Žene 47,9 48,0 48,1 48,8 49,3 49,8 50,2 50,1

do 24 godine 2,8 2,9 2,7 2,2 2,0 1,8 1,5 1,4

25-29 6,8 7,0 7,0 6,7 6,3 6,1 5,7 5,2

30-34 7,6 7,7 7,7 8,0 8,1 8,1 8,1 7,9

35-39 7,0 7,0 7,1 7,4 7,6 7,8 8,0 8,0

40-44 6,9 6,7 6,7 6,9 6,9 7,0 7,2 7,3

45-49 7,0 6,8 6,6 6,6 6,8 6,9 6,9 7,0

50-54 6,0 5,9 5,9 6,1 6,4 6,4 6,5 6,6

55-59 2,9 2,9 3,2 3,5 3,7 4,0 4,3 4,6

60-64 0,8 1,0 1,1 1,3 1,4 1,6 1,8 1,9

65 i više godina 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,2 0,2

6.9. Zaposleni u pravnim osobama prema starosti i spolu, stanje 31. ožujka 2014.

129

2013. 2014.

6.10. Zaposleni u pravnim osobama stanje 31. ožujka 2014.

prema starosti, spolu i podruèjima NKD-a 2007.

Godine starosti

Ukupno

do 18godi-

na19-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64

65 iviše

130

Ukupno ukupno 312 556 93 10 450 33 562 49 950 49 864 44 929 41 631 37 771 29 185 13 701 1 420žene 156 693 32 4 232 16 306 24 802 25 097 22 973 22 014 20 509 14 247 5 995 486

Poljoprivreda, šumarstvo ukupno 813 1 13 73 82 119 120 129 131 117 26 2i ribarstvo žene 353 1 4 25 33 68 49 62 65 41 5 -

ukupno 1 401 - 23 150 214 176 179 180 226 178 71 4Rudarstvo i vaðenježene 281 - 1 20 42 37 53 43 54 28 3 -

ukupno 33 778 9 1 134 3 651 5 094 4 947 4 270 4 682 4 953 3 679 1 277 82Preraðivaèka industrijažene 11 976 1 267 1 109 1 687 1 834 1 691 1 964 2 098 1 111 205 9

Opskrba elektriènomukupno 3 249 - 24 186 359 409 395 490 531 549 284 22

energijom, plinom, paromžene 934 - 6 69 124 134 109 123 173 143 51 2

i klimatizacija

Opskrba vodom; uklanjanjeotpadnih voda, gospodarenjeukupno 3 513 1 57 225 448 501 565 584 491 464 175 2otpadom te djelatnosti žene 520 - 6 38 63 60 82 85 89 74 23 -sanacije okoliša

ukupno 17 862 14 905 1 893 2 532 2 706 2 350 2 426 2 329 1 992 648 67Graðevinarstvožene 2 137 - 46 200 309 363 282 293 328 247 66 3

Trgovina na veliko i naukupno 56 622 31 3 042 7 630 11 050 10 450 8 177 6 597 4 954 3 404 1 156 131

malo; popravak motornihžene 29 757 13 1 545 4 126 5 767 5 367 4 339 3 616 2 863 1 745 345 31

vozila i motocikala

ukupno 16 096 2 292 1 076 1 902 2 373 2 676 2 786 2 484 1 853 635 17Prijevoz i skladištenježene 4 734 - 55 280 517 772 927 846 766 466 103 2

Djelatnosti pružanjaukupno 6 596 6 558 943 961 850 807 925 813 520 200 13smještaja te pripreme i

žene 3 752 3 292 454 461 455 488 632 566 309 89 3usluživanja hrane

ukupno 18 656 2 296 2 257 3 704 3 816 3 429 2 080 1 501 949 533 89Informacije i komunikaciježene 7 557 - 107 915 1 458 1 556 1 388 897 683 365 163 25

Financijske djelatnosti i ukupno 18 830 2 251 2 249 4 017 3 694 3 015 2 007 1 734 1 380 452 29djelatnosti osiguranja žene 12 702 - 151 1 449 2 658 2 497 2 083 1 395 1 270 963 223 13

ukupno 3 070 10 107 243 362 388 477 511 486 335 143 8Poslovanje nekretninamažene 1 677 5 46 129 176 217 280 326 302 153 40 3

Struène, znanstvene ukupno 20 118 1 408 2 721 3 896 3 581 2 619 2 181 1 776 1 713 1 026 196i tehnièke djelatnosti žene 9 888 - 174 1 399 1 998 1 773 1 372 1 172 915 713 332 40

Administrativne i pomoæne ukupno 15 498 2 1 422 2 344 2 414 2 264 1 911 1 893 1 597 1 183 434 34uslužne djelatnosti žene 6 335 1 364 904 985 1 012 892 993 683 379 116 6

Javna uprava i obrana; ukupno 33 350 - 542 2 041 4 146 5 151 5 942 5 363 4 611 3 507 1 853 194obvezno socijalno osiguranje žene 17 514 - 163 901 2 198 2 822 2 902 2 782 2 532 2 102 1 011 101

ukupno 27 320 10 211 2 273 3 825 3 582 3 612 3 945 4 066 3 213 2 249 334Obrazovanježene 20 705 7 161 1 696 2 911 2 683 2 836 3 184 3 215 2 397 1 473 142

Djelatnosti zdravstvene ukupno 24 800 - 705 2 449 3 269 3 217 3 005 3 461 3 834 2 971 1 743 146zaštite i socijalne skrbi žene 19 535 - 521 1 849 2 464 2 537 2 429 2 783 3 158 2 370 1 335 89

Umjetnost, zabava ukupno 6 844 - 331 695 1 034 1 018 854 840 793 722 525 32i rekreacija žene 4 029 - 237 481 593 554 475 487 490 396 306 10

ukupno 4 140 2 129 463 641 622 526 551 461 456 271 18Ostale uslužne djelatnostižene 2 307 1 86 262 358 356 296 331 259 245 106 7

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

6.11. Zaposleni u pravnim osobama prema vrsti radnog odnosa i spolu, stanje 31. ožujka 2014.

6.12. Zaposleni u pravnim osobama prema vrsti radnog odnosa i spolu, po podruèjima NKD-a 2007., stanje 31. ožujka 2014.

Ukupno žene

Zaposleni naneodreðeno vrijeme

Zaposleni naodreðeno vrijeme

Pripravnici ivježbenici

ženeukupno žene ženeukupno ukupno

Ukupno ukupno 331 823 346 612 359 140 343 194 327 988 329 635 321 273 312 556

žene 158 927 166 294 172 677 167 598 161 851 164 150 161 230 156 693

Zaposleni na ukupno 293 155 305 497 318 811 306 187 292 135 290 266 280 912 270 880neodreðeno vrijeme žene 139 290 144 606 151 967 148 246 142 918 143 499 140 862 137 112

Zaposleni na ukupno 35 186 37 463 37 117 34 618 33 464 36 967 38 210 39 789odreðeno vrijeme žene 17 555 19 561 18 751 17 925 17 517 19 256 19 162 18 606

Pripravnici i ukupno 3 482 3 652 3 212 2 389 2 389 2 402 2 151 1 887vježbenici žene 2 082 2 127 1 959 1 427 1 416 1 395 1 206 975

131

2013.

Ukupno 312 556 156 693 270 880 137 112 39 789 18 606 1 887 975

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 813 353 710 316 101 36 2 1

Rudarstvo i vaðenje 1 401 281 1.266 267 110 10 25 4

Preraðivaèka industrija 33 778 11 976 28 872 10 677 4 781 1 257 125 42

Opskrba elektriènom energijom,3 249 934 3 172 910 45 14 32 10

plinom, parom i klimatizacija

Opskrba vodom; uklanjanje otpadnihvoda, gospodarenje otpadom 3 513 520 3 333 473 179 46 1 1te djelatnosti sanacije okoliša

Graðevinarstvo 17 862 2 137 14 829 1 974 2 943 147 90 16

Trgovina na veliko i na malo;56 622 29 757 47 776 24 773 8 737 4 928 109 56popravak motornih vozila i motocikala

Prijevoz i skladištenje 16 096 4 734 14 802 4 464 1 151 229 143 41

Djelatnosti pružanja smještaja te6 596 3 752 5 263 2 995 1 331 755 2 2pripreme i usluživanja hrane

Informacije i komunikacije 18 656 7 557 17 270 6 917 1 355 630 31 10

Financijske djelatnosti i18 830 12 702 17 547 11 943 1 204 714 79 45djelatnosti osiguranja

Poslovanje nekretninama 3 070 1 677 2 370 1 199 699 477 1 1

Struène, znanstvene i tehnièke20 118 9 888 17 561 8 617 2 364 1 165 193 106

djelatnosti

Administrativne i pomoæne15 498 6 335 8 751 3 347 6 618 2 967 129 21

uslužne djelatnosti

Javna uprava i obrana; obvezno33 350 17 514 31 408 16 576 1 756 827 186 111

socijalno osiguranje

Obrazovanje 27 320 20 705 23 520 18 119 3 315 2 255 485 331

Djelatnosti zdravstvene zaštite24 800 19 535 22 855 18 066 1 729 1 315 216 154i socijalne skrbi

Umjetnost, zabava i rekreacija 6 844 4 029 5 852 3 421 976 597 16 11

Ostale uslužne djelatnosti 4 140 2 307 3 723 2 058 395 237 22 12

2014.

Nezaposlene osobe, stanje 31. prosinca

0

5 000

10 000

15.000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

45 000

50 000

55 000

60 000

1994

.

1995

.

1996

.

1997

.

1998

.

1999

.

2000

.

2001

.

2002

.

2003

.

2004

.

2005

.

2006

.

2007

.

2008

.

2009

.

2010

.

2011

.

2012

.

bro

j n

azap

osl

enih

ukupno

žene

2013

.

2005. 39 841 24 037 10 817 1 408 7 189 11 948 10 163 3 778 1 814 3 541

2006. 35 761 21 602 9 803 1 495 6 739 9 494 9 133 3 715 1 643 3 542

2007. 28 124 16 886 6 944 1 383 5 411 7 306 7 027 2 929 1 313 2 755

2008. 26 184 15 546 6 073 1 328 5 184 6 724 6 452 2 592 1 307 2 597

2009. 34 112 18 421 6 929 1 380 6 347 8 687 8 927 2 941 1 961 3 869

2010. 39 900 20 541 8 061 1 344 7 190 10 348 10 496 3 047 2 406 5 071

2011. 38 900 19 835 7 939 1 323 6 875 9 855 10 305 2 624 2 566 5 352

2012. 45 388 22 934 9 428 1 279 7 220 11 766 12 137 2 805 3 532 6 649

2013. 46 588 23 857 9 863 1 280 7 439 11 759 12 738 2 930 3 680 6 762

2014. 41 134 21 387 8 095 1 198 6 780 10 289 10 979 2 426 3 319 6 143

Struktura, %

2005. 100,0 60,3 27,2 3,5 18,0 30,0 25,5 9,5 4,6 8,9

2006. 100,0 60,4 27,4 4,2 18,8 26,6 25,5 10,4 4,6 9,9

2007. 100,0 60,0 24,7 4,9 19,2 26.0 25,0 10,4 4,7 9,8

2008. 100,0 59,4 23,2 5,1 19,8 25,7 24,6 9,9 5,0 9,9

2009. 100,0 54,0 20,3 4,1 18,6 25,5 26,2 8,6 5,7 11,3

2010. 100,0 51,5 20,2 3,4 18,0 25,9 26,3 7,7 6,0 12,7

2011. 100,0 51,0 20,4 3,4 17,7 25,3 26,5 6,7 6,6 13,8

2012. 100,0 50,5 20,8 2,8 15,9 25,9 26,7 6,2 7,8 14,7

2013. 100,0 51,2 21,2 2,8 16,0 25,2 27,3 6,3 7,9 14,5

2014. 100,0 52,0 19,7 2,9 16,5 25,0 26,7 5,9 8,1 14,9

6.13. Osobe koje traže zaposlenje prema razini obrazovanja - stanje 31. prosinca

Nezaposlene osobe

ženeukupno

osobekoje prviputa tražezaposlenje

Bez škole inezavršena

osnovnaškola

Osnovnaškola

Srednja školaza zanimanjau trajanju do

3 godine iškola za KV iVKV radnike

Srednja školaza zanimanjau trajanju od

4 i višegodina

Fakulteti,akademije,magisterij,doktorat

Viša škola,I. stupanjfakulteta i

struènistudij

Gimnazija

Razina obrazovanja

Izvor: Hrvatski zavod za zapošljavanje - Podruèni ured Zagreb

132

2014

.

2005. 39 841 10 817 3 514 2 632 1 596 2 258 3 835 5 584 6 622 2 9832006. 35 761 9 803 3 373 2 325 1 324 1 997 3 272 4 880 5 993 2 7942007. 28 124 6 944 2 591 1 737 1 035 1 561 2 592 4 003 5 083 2 5782008. 26 184 6 073 2 406 1 673 962 1 546 2 443 3 797 4 666 2 6182009. 34 112 6 929 2 907 2 483 1 585 2 455 3 937 5 361 5 489 2 9662010. 39 900 8 061 3 280 2 551 1 895 2 988 4 953 6 561 6 062 3 5492011. 38 900 7 939 3 312 2 513 1 722 2 939 4 949 6 674 5 656 3 1962012. 45 388 9 428 4 084 3 105 1 893 3 356 6 281 8 026 5 956 3 2592013- 46 588 9 863 4 230 3 174 1 896 3 145 6 411 8 457 6 192 3 2202014. 41 134 8 095 3 462 2 884 1 672 2 656 5 567 7 930 5 844 3 005

Struktura, %2005. 100,0 27,2 8,8 6,6 4,0 5,7 9,6 14,0 16,6 7,52006. 100,0 27,4 9,4 6,5 3,7 5,6 9,2 13,6 16,8 7,82007. 100,0 24,7 9,2 6,2 3,7 5,6 9,2 14,2 18,1 9,12008. 100,0 23,2 9,2 6,4 3,7 5,9 9,3 14,5 17,8 10,02009. 100,0 20,3 8,5 7,3 4,7 7,2 11,5 15,7 16,1 8,72010. 100,0 20,2 8,2 6,4 4,8 7,5 12,4 16,4 15,2 8,92011. 100,0 20,4 8,5 6,5 4,4 7,6 12,7 17,2 14,5 8,22012. 100,0 20,8 9,0 6,8 4,2 7,4 13,8 17,7 13,1 7,22013. 100,0 21,2 9,1 6,8 4,1 6,7 13,8 18,1 13,3 6,92014. 100,0 19,7 8,5 7,0 4,1 6,4 13,5 19,3 14,2 7,3

6.14. Osobe koje traže zaposlenje prema radnom stažu - stanje 31. prosinca

Radni stažUkupno

Bezradnogstaža

do 1godine

1-2 g. 2-3 g. 3-5 g. 5-10 g. 10-20 g. 20-30 g.preko 30

god.

Izvor: Hrvatski zavod za zapošljavanje - Podruèni ured Zagreb

6.15. Osobe koje traže zaposlenje prema vremenu nezaposlenosti - stanje 31. prosinca

Èekanje na zaposlenje u mjesecima

Ukupno do 1mjesec 1-3

preko 36mjeseci3-6 6-9 9-12 12-24 24-36

2005. 39 841 1 771 4 725 4 612 2 473 3 247 6 388 3 880 12 7452006. 35 761 1 559 4 512 4 393 1 834 2 037 5 960 3 378 12 0882007. 28 124 1 356 3 215 2 907 1 336 1 407 4 138 2 952 10 8132008. 26 184 1 699 3 446 2 810 1 346 1 449 3 064 2 167 10 2032009. 34 112 2 690 5 475 5 302 2 952 2 573 4 050 1 880 9 1902010. 39 900 3 091 5 905 5 561 3 455 3 689 7 434 2 548 8 2172011. 38 900 3 492 6 153 4 772 3 072 2 987 7 284 3 813 7 3272012. 45 388 3 214 7 843 7 097 3 871 3 981 7 615 4 152 7 6152013. 46 588 3 121 7 537 7 079 3 717 3 704 8 752 4 148 8 5302014. 41 134 3 069 6 974 5 671 2 955 2 952 6 807 4 003 8 703

Struktura, %2005. 100,0 4,4 11,9 11,6 6,2 8,2 16,0 9,7 32,02006. 100,0 4,4 12,6 12,3 5,1 5,7 16,7 9,4 33,82007. 100,0 4,8 11,4 10,3 4,8 5,0 14,7 10,5 38,52008. 100,0 6,5 13,2 10,7 5,2 5,5 11,7 8,2 39,02009. 100,0 7,8 16,1 15,6 8,7 7,5 11,9 5,5 26,92010. 100,0 7,8 14,8 13,9 8,7 9,2 18,6 6,4 20,62011. 100,0 9,0 15,8 12,3 7,9 7,7 18,7 9,8 18,82012. 100,0 7,1 17,3 15,6 8,5 8,8 16,8 9,1 16,82013. 100,0 6,7 16,2 15,2 8,0 7,9 18,8 8,9 18,32014. 100,0 7,5 16,9 13,8 7,2 7,2 16,5 9,7 21,2

Izvor: Hrvatski zavod za zapošljavanje - Podruèn Zagrebi ured

133

6.16. Osobe koje traže zaposlenje prema godinama starosti - stanje 31. prosinca

Godine starosti

Ukupno25-29 30-34 35-39 45-49 50-54 55-59

60 i višegodina40-4420-2415-19

Izvor: Hrvatski zavod za zapošljavanje - Podruèn Zagrebi ured

2005. 39 841 2 039 5 898 5 293 3 714 3 551 3 831 4 632 5 984 3 917 9822006. 35 761 1 820 5 023 4 949 3 126 2 804 3 276 3 951 5 764 3 974 1 0742007. 28 124 1 166 3 271 3 549 2 374 2 086 2 466 3 049 5 106 3 902 1 1552008. 26 184 1 014 2 896 3 227 2 149 2 015 2 207 2 678 4 719 3 934 1 3452009. 34 112 1 506 4 066 4 895 3 462 2 952 2 991 3 262 5 070 4 420 1 4882010. 39 900 1 662 4 779 5 967 4 413 3 443 3 590 3 928 5 400 4 941 1 7772011. 38 900 1 557 4 517 5 904 4 329 3 624 3 535 3 805 4 728 4 969 1 9322012. 45 388 1 970 5 499 7 218 5 559 4 419 4 224 4 346 4 746 5 198 2 2092013. 46 588 1 991 5 569 7 105 5 491 4 681 4 395 4 575 4 841 5 504 2 4362014. 41 134 1 579 4 073 5 417 4 801 4 415 3 978 4 333 4 609 5 308 3 621

Struktura, %2005. 100,0 5,1 14,8 13,3 9,3 8,9 9,6 11,7 15,0 9,8 2,52006. 100,0 5,1 14,1 13,8 8,7 7,8 9,2 11,1 16,1 11,1 3,02007. 100,0 4,2 11,6 12,6 8,4 7,4 8,8 10,8 18,2 13,9 4,12008. 100,0 3,9 11,1 12,3 8,2 7,7 8,4 10,2 18,0 15,0 5,22009. 100,0 4,4 11,9 14,4 10,1 8,7 8,8 9,5 14,9 13,0 4,32010. 100,0 4,1 12,0 15,0 11,1 8,6 9,0 9,8 13,5 12,4 4,52011. 100,0 4,0 11,6 15,2 11,1 9,3 9,1 9,8 12,1 12,8 5,02012. 100,0 4,3 12,1 15,9 12,2 9,7 9,3 9,6 10,5 11,5 4,92013. 100,0 4,3 12,0 15,3 11,8 10,0 9,4 9,8 10,4 11,8 5,22014. 100,0 3,8 9,9 13,2 11,7 10,7 9,7 10,5 11,2 12,9 6,4

134

Prosjeène mjeseène isplaæene5 239 5 516 5 806 6 145 6 229 6 291 6 395 6 385 6 442 6 465neto plaæe

Prosjeène mjeseène isplaæene7 789 8 316 8 829 9 338 9 423 9 402 9 528 9 585 9 702 9 717bruto plaæe

Lanèani indeksinominalnih plaæa

neto plaæe 106,3 105,3 105,3 105,8 101,4 101,0 101,7 99,8 100,9 100,4

bruto plaæe 105,6 106,8 106,2 105,8 100,9 99,8 101,3 100,6 101,2 100,2

Lanèani indeksi realnih plaæa

neto plaæe 103,5 102,1 101,5 ... ... ... ... ... ... ...

7.1. Prosjeène mjeseène isplaæene neto i bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva

7. Plaæe

135

2006. 2007. 2008. 2009.2005. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Kretanje prosjeènih mjeseènih neto i bruto plaãa

po zaposlenom u pravnim osobama

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

pla

ãe u

ku

nam

a

Prosjeène mjeseène isplaãene neto plaãe - ukupno

Prosjeène mjeseène isplaãene bruto plaãe - ukupno

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

1)7.2. Indeksi nominalnih neto i bruto plaæa

7.3. Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema visini isplaæenih neto plaæa za 160-200 plaæenih sati rada, za ožujak

do2 500kuna

2 5001-3 100

Struktura zaposlenih prema visini isplaæenih neto plaæa

Indeksi nominalnih neto plaæa

100,0 105,3 110,8 117,3 118,9 120,1 122,1 121,9 123,0 123,495,0 100,0 105,3 111,4 112,9 114,1 115,9 115,8 116,8 117,290,2 95,0 100,0 105,8 107,3 108,4 110,1 110,0 111,0 105,285,3 89,8 94,5 100,0 101,4 102,4 104,1 103,9 104,8 103,884,1 88,6 93,2 98,7 100,0 101,0 102,7 102,5 103,4 102,883,3 87,7 92,3 97,7 99,0 100,0 101,7 101,5 102,4 101,181,9 86,3 90,8 96,1 97,4 98,4 100,0 99,8 100,7 101,382,1 86,5 91,0 96,3 97,6 98,6 100,2 100,0 100,9 101,281,3 85,6 90,1 95,4 96,7 97,7 99,3 99,1 100,0 100,4

Indeksi nominalnih bruto plaæa

100,0 106,8 113,4 119,9 121,0 120,7 122,3 123,1 124,6 124,793,7 100,0 106,2 112,3 113,3 113,1 114,6 115,3 116,7 116,888,2 94,2 100,0 105,8 106,7 106,5 107,9 108,6 109,9 110,083,4 89,1 94,5 100,0 100,9 100,7 102,0 102,6 103,8 104,082,7 88,3 93,7 99,1 100,0 99,8 101,1 101,7 102,9 103,182,8 88,4 93,9 99,3 100,2 100,0 101,3 101,9 103,1 103,381,7 87,3 92,7 98,0 98,9 98,7 100,0 100,6 101,8 102,081,2 86,8 92,1 97,4 98,3 98,1 99,4 100,0 101,2 101,480,3 85,7 91,0 96,2 97,1 96,9 98,2 98,8 100,0 100,2

1) Indeksi se èitaju samo vodoravno.

2014. 4,7 7,7 5,7 7,4 8,3 7,8 7,6 8,1 6,8 6,0 8,6 10,0 9,0 1,4 0,9

136

2009.2008.2007.2006.2005. 2010. 2011. 2012. 2013.

Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema

visini isplaãenih neto plaãa , za ožujak 2014.

5 501 - 8 000 kn

29,5% 4 501 - 5 500 kn

15,4%

3 501 - 4 500 kn

15,7%

2 501 - 3 500 kn

13,4%

do 2 500 kn

4,7%

16 001 i više kn

2,3%10 001 - 16 000 kn

9,0%

8 001 - 10 000 kn

10,0%

3 101-3 500

3 501-4 000

4 001-4 500

4 501-5 000

5 001-5 500

5 501-6 000

6 001-6 500

6 501-7 000

7 001-8 000

8 001-10 000

10 001-16 000

16 001-21 000

21 001i višekuna

2014.

7.4. Struktura zaposlenih u pravnim osobama prema visini isplaæenih neto plaæa za 160-200 plaæenih sati rada u ožujku 2014. prema podruèjima NKD-a 2007.

16 001-i višekuna

10 001-16 000

8 001-10 000

7 001-8 000

6 001-7 000

5 501-6 000

5 001-5 500

4 501-5 000

4 001-4 500

3 501-4 000

3 001-3 500

2 501-3 000

do2 500kuna

Ukupno 4,7 7,7 5,7 7,4 8,3 7,8 7,6 8,1 12,8 8,6 10,0 9,0 2,3

Poljoprivreda, šumarstvo4,3 9,7 10,5 8,4 7,3 11,1 7,5 4,9 6,1 10,1 9,1 9,3 1,7i ribarstvo

Rudarstvo i vaðenje 2,0 0,4 0,1 0,5 0,8 4,3 9,9 10,8 18,7 10,8 15,4 22,5 3,8

Preraðivaèka industrija 5,0 7,9 6,2 9,2 10,3 8,9 7,3 6,8 10,2 6,4 8,9 9,4 3,5

Opskrba elektriènom

energijom, plinom, parom 0,1 0,0 - 0,4 1,1 4,6 7,8 12,4 28,1 18,9 15,5 9,6 1,5

i klimatizacija

Opskrba vodom; uklanjanje

otpadnih voda, gospodarenje0,7 1,8 2,9 4,0 12,1 16,5 13,9 14,9 18,2 6,0 6,0 2,7 0,3otpadom te djelatnosti

sanacije okoliša

Graðevinarstvo 12,2 13,8 7,8 11,2 11,9 9,3 8,2 6,2 7,0 4,2 4,0 3,3 0,9

Trgovina na veliko i na malo;

popravak motornih vozila 6,0 14,2 9,2 10,0 8,9 7,7 6,8 6,1 8,5 5,4 6,9 7,2 3,1

i motocikala

Prijevoz i skladištenje 2,1 5,1 3,8 5,9 10,0 9,1 8,1 7,0 16,3 12,3 12,8 6,2 1,3

Djelatnosti pružanja smještaja7,5 14,5 10,8 14,4 14,7 10,7 8,8 6,1 5,2 2,6 2,6 1,6 0,5te pripreme i usluživanja hrane

Informacije i komunikacije 1,7 2,2 1,4 2,5 5,0 6,6 6,2 6,9 13,9 10,4 18,3 20,2 4,7

Financijske djelatnosti3,0 1,6 1,3 1,9 4,2 5,8 7,4 7,9 16,3 9,0 16,1 19,9 5,6i djelatnosti osiguranja

Poslovanje nekretninama 14,6 12,6 5,0 7,1 8,2 7,7 8,6 8,5 10,9 5,2 5,1 5,0 1,5

Struène, znanstvene i4,6 4,5 4,1 5,7 7,3 7,0 7,2 7,4 10,8 9,3 13,5 14,3 4,3tehnièke djelatnosti

Administrativne i pomoæne18,0 23,3 12,9 10,6 7,7 7,3 6,7 3,3 4,4 2,0 2,2 1,3 0,3uslužne djelatnosti

Javna uprava i obrana;1,5 2,4 4,3 8,6 7,9 7,3 7,6 9,8 13,3 15,4 13,2 7,4 1,3obvezno socijalno osiguranje

Obrazovanje 0,9 2,7 3,6 4,6 6,8 6,2 7,2 13,9 23,9 11,8 10,0 7,5 0,9

Djelatnosti zdravstvene1,6 4,1 5,2 6,7 8,9 8,0 9,3 10,7 18,0 8,1 8,9 9,7 0,8zaštite i socijalne skrbi

Umjetnost, zabava i rekreacija 2,3 7,6 4,4 5,1 7,6 9,2 9,9 10,3 15,0 10,3 11,5 6,3 0,5

Ostale uslužne djelatnosti 6,7 8,8 3,4 7,4 8,2 9,3 8,2 8,3 12,5 8,2 10,8 7,4 0,8

137

7.5. Prosjeène mjeseène isplaæene neto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007.

Prosjeèna mjeseèna isplaæena neto plaæapo zaposlenom, u kunama

Ukupno 6 291 6 395 6 385 6 442 6 465

A Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 6 637 6 355 6 560 6 710 6 441


C Preraðivaèka industrija 6 184 6 278 6 350 6 499 6 601

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 7 322 7 374 7 325 7 767 7 528

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje5 972 6 164 5 938 6 290 5 965otpadom te djelatnosti sanacije okoliša

F Graðevinarstvo 5 171 5 200 5 245 5 331 5 305

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala 5 519 5 726 5 767 5 797 5 925

H Prijevoz i skladištenje 6 624 6 655 6 537 6 746 6 802

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane 4 824 4 641 4 663 4 842 4 856


K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 8 545 8 764 8 554 8 622 8 907


M Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 8 611 8 403 8 473 8 493 7 998

N Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 3 716 3 587 3 490 3 485 3 484

O Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 6 518 6 661 6 554 6 527 6 501

P Obrazovanje 6 169 6 340 6 382 6 347 6 295

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 6 300 6 344 6 414 6 302 6 332

R Umjetnost, zabava i rekreacija 6 028 6 182 6 049 6 060 5 967

S Ostale uslužne djelatnosti 6 025 6 073 6 143 6 295 6 535

138

2011.2010. 2012. 2013. 2014.

8.000

9.000

10.000

kuna

Prosjeène mjeseène isplaãene neto plaãe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007. za 2013. i 2014.

2013. 2014.

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

0

1.000

Ukupno A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S

Prosjeène mjeseène bruto plaãe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika

12.000

14.000

16.000

kuna

Prosjeène mjeseène bruto plaãe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007., za 2013. i 2014.

2013. 2014.

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

0

Ukupno A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S

7.6. Prosjeène mjeseène isplaæene bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007.

Prosjeèna mjeseèna isplaæena bruto plaæapo zaposlenom, u kunama

Ukupno 9 402 9 528 9 585 9 702 9 717

A Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 9 660 9 252 9 685 9 872 9 230


C Preraðivaèka industrija 9 193 9 282 9 476 9 804 9 967

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 11 235 11 191 10 996 11 771 11 222

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje8 409 8 674 8 304 9 003 8 371otpadom te djelatnosti sanacije okoliša

F Graðevinarstvo 7 411 7 432 7 489 7 624 7 562

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala 8 213 8 539 8 661 8 743 8 960

H Prijevoz i skladištenje 9 681 9 698 9 552 9 912 9 933

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane 6 809 6 471 6 478 6 755 6 791


K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 13 586 13 802 13 619 13 777 14 302


M Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 13 853 13 422 13 690 13 678 12 660

N Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 5 143 4 922 4 729 4 737 4 706

O Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 9 673 9 823 9 757 9 696 9 622

P Obrazovanje 9 080 9 345 9 507 9 431 9 312

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 9 284 9 273 9 515 9 333 9 408

R Umjetnost, zabava i rekreacija 8 795 8 985 8 844 8 857 8 677

S Ostale uslužne djelatnosti 8 886 8 956 9 113 9 417 9 759

139

2011.2010. 2012. 2013. 2014.

Ukupno 101,0 101,7 99,8 100,9 100,4 99,8 101,3 100,6 101,2 100,2

A Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 102,7 95,8 103,2 102,3 96,0 101,4 95,8 104,7 101,9 94,4

B Rudarstvo i vaðenje 104,2 100,3 102,1 104,5 100,7 103,7 99,2 103,3 105,9 100,9

C Preraðivaèka industrija 103,4 101,5 101,1 102,3 101,6 102,6 101,0 102,1 103,5 101,7

D Opskrba elektriènom energijom, plinom,98,9 100,7 99,3 106,0 96,9 100,9 100,3 98,3 107,0 95,3parom i klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda,

gospodarenje otpadom te djelatnosti 97,0 103,2 96,3 105,9 94,8 95,3 116,6 95,7 108,4 93,0

sanacije okoliša

F Graðevinarstvo 96,8 100,6 100,9 101,6 99,5 95,3 100,3 100,8 101,8 99,2

G Trgovina na veliko i na malo; 102,2 103,8 100,7 100,5 102,2 100,8 104,0 101,4 100,9 102,5popravak motornih vozila i motocikala

H Prijevoz i skladištenje 102,6 100,5 98,2 103,2 100,8 100,7 100,7 98,5 103,8 100,2

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme102,1 96,2 100,5 103,8 100,3 101,3 95,0 100,1 104,3 100,5i usluživanja hrane

J Informacije i komunikacije 100,6 102,6 101,3 102,1 100,5 98,7 102,6 102,5 102,6 99,9

K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 100,8 102,6 97,6 100,8 103,3 99,0 101,6 98,7 101,2 103,8

L Poslovanje nekretninama 97,7 109,0 95,9 101,9 92,6 95,1 107,8 95,2 103,0 92,0

M Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 100,7 97,6 100,8 100,2 94,2 99,7 96,9 102,0 99,9 92,6

N Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 98,0 96,5 97,3 99,9 100,0 96,8 95,7 96,1 100,2 99,3

O Javna uprava i obrana;99,8 102,2 98,4 99,6 99,6 98,4 101,6 99,3 99,4 99,2obvezno socijalno osiguranje

P Obrazovanje 101,6 102,8 100,7 99,5 99,2 100,7 102,9 101,7 99,2 97,8

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 100,3 100,7 101,1 98,3 100,5 99,3 99,9 102,6 98,1 100,8

R Umjetnost, zabava i rekreacija 99,4 102,6 97,8 100,2 98,5 97,7 102,2 98,4 100,1 98,0

S Ostale uslužne djelatnosti 100,5 100,8 101,2 102,5 103,8 99,3 100,8 101,8 103,3 103,6

7.7. Indeksi nominalnih neto i bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama svih oblika vlasništva, prema podruèjima NKD-a 2007.

Nominalne neto plaæe Nominalne bruto plaæe

2010.2009.

2011.2010.

2012.2011.

140

2013.2012.

2014.

Indeksi nominalnih neto i bruto plaãa

98

100

102

104

106

108

ind

eksi

neto plaãe

bruto plaãe

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

2014.2013.

2010.2009.

2011.2010.

2012.2011.

2013.2012.

2014.2013.

Neto plaæa

2005. 5 264 5 606 4 903 7 887 5 633 4 519 3 499 4 961 3 908 3 220 2 949

2006. 5 600 5 962 5 214 8 381 5 964 4 753 3 638 5 323 4 068 3 471 3 243

2007. 5 927 6 332 5 500 8 799 6 341 4 954 3 789 5 679 4 354 3 755 3 336

2008. 6 294 6 737 5 826 9 354 6 800 5 234 3 954 5 802 4 691 3 914 3 620

2009. 6 454 6 861 6 021 9 516 6 901 5 287 4 090 6 106 4 556 4 106 3 626

2010. 6 447 6 813 6 068 9 532 6 827 5 265 4 026 6 018 4 647 4 112 3 606

2011. 6 601 7 014 6 177 9 779 7 010 5 351 3 997 6 115 4 701 4 360 3 610

2012. 6 590 6 972 6 214 9 587 6 931 5 317 4 280 6 236 4 698 4 240 3 527

2013. 6 879 7 416 6 362 10 160 7 037 5 443 4 327 5 971 4 781 4 226 3 469

2014. 6 690 7 157 6 243 9 595 6 806 5 345 4 250 6 436 4 882 4 478 3 700

Bruto plaæa

2005. 7 819 8 371 7 235 12 558 8 275 6 437 4 798 6 987 5 436 4 375 3 997

2006. 8 449 9 058 7 799 13 589 8 873 6 846 5 029 7 670 5 720 4 752 4 456

2007. 9 035 9 714 8 319 14 404 9 590 7 198 5 256 8 222 6 150 5 186 4 597

2008. 9 589 10 313 8 823 15 338 10 249 7 587 5 466 8 315 6 607 5 386 4 985

2009. 9 804 10 515 9 046 15 477 10 323 7 644 5 625 8 763 6 380 5 611 5 002

2010. 9 702 10 335 9 044 15 408 10 178 7 495 5 491 8 529 6 447 5 568 4 915

2011. 9 880 10 568 9 174 15 739 10 380 7 558 5 416 8 608 6 452 5 882 4 924

2012. 9 943 10 578 9 316 15 596 10 311 7 532 5 811 8 874 6 472 5 688 4 708

2013. 10 473 11 378 9 601 16 651 10 490 7 758 5 856 8 490 6 590 5 656 4 674

2014. 10 017 10 907 9 363 15 598 10 108 7 579 5 726 9 177 6 733 6 003 4 971

7.8. Prosjeène mjeseène isplaæene neto i bruto plaæe po zaposlenom u pravnim osobama prema spolu i stupnju struène spreme potrebne za obavljanje odreðenih poslova i zadataka

Stupanj struène spreme

Nekva-lificirani

Polukva-lificirani

Kvalifi-cirani

Visokokva-

lificirani

Nižastruènasprema

Srednjastruènasprema

Višastruènasprema

Visokastruènasprema

ženemuškarciUkupno

Spol

u kunama

141

Prosjeène mjeseène neto plaãe po zaposlenom, prema stupnju struène spreme

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

VSS VŠS SSS NSS VKV KV PKV NKV

stupanj struène spreme

net

o p

laãa

u k

un

ama

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Ukupno 6 690 7 157 6 243 9 595 6 806 5 345 4 250 6 436 4 882 4 478 3 700

A Poljoprivreda, šumarstvo i6 580 7 290 5 775 8 743 6 134 6 231 4 327 - 3 571 4 203 3 748ribarstvo

B Rudarstvo i vaðenje 8 735 9 116 7 904 9 538 9 112 9 577 5 166 9 923 5 930 4 439 4 647

C Preraðivaèka industrija 6 950 7 203 6 515 11 177 7 463 8 092 4 256 6 258 5 135 4 713 4 160

D Opskrba elektriènomenergijom, plinom, parom i 7 556 7 568 7 524 9 852 7 076 8 893 4 590 6 995 5 886 5 037 5 035klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanjeotpadnih voda, gospodarenje

5 998 5 990 6 047 8 925 6 834 8 434 5 322 6 920 5 767 4 926 4 562otpadom te djelatnostisanacije okoliša

F Graðevinarstvo 5 671 5 547 6 512 8 916 7 276 7 969 3 661 5 814 4 301 4 715 4 032

G Trgovina na veliko i na malo;popravak motornih vozila 6 342 7 095 5 625 11 890 7 641 7 372 3 884 5 656 4 517 3 284 3 726i motocikala

H Prijevoz i skladištenje 6 888 7 161 6 249 9 538 9 008 8 457 5 851 7 951 7 142 4 693 4 339

I Djelatnosti pružanja smještaja4 923 5 528 4 567 8 013 7 651 6 423 3 626 5 518 4 624 4 201 3 581te pripreme i usluživanja hrane

J Informacije i komunikacije 8 707 9 093 8 125 10 482 8 042 10 681 5 609 7 448 4 444 3 895 3 741

K Financijske djelatnosti9 299 10 880 8 466 11 841 7 961 9 671 5 847 6 543 6 582 5 193 7 196i djelatnosti osiguranja

L Poslovanje nekretninama 4 773 5 820 4 002 6 869 5 294 7 005 4 934 4 601 3 698 3 014 3 412

M Struène, znanstvene i8 129 8 570 7 627 9 797 7 555 8 277 3 405 5 884 4 591 3 642 4 224tehnièke djelatnosti

N Administrativne i pomoæne3 685 3 686 3 683 7 342 5 387 4 374 3 033 3 664 4 219 4 700 2 643uslužne djelatnosti

O Javna uprava i obrana; obvezno6 531 7 187 6 186 8 229 5 440 6 496 3 511 4 511 4 630 5 527 3 038socijalno osiguranje

P Obrazovanje 6 364 7 379 5 986 7 353 6 167 6 716 3 720 5 034 4 562 4 066 3 555

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite6 151 7 488 5 786 9 919 5 726 7 058 3 375 4 774 3 887 3 744 2 838i socijalne skrbi

R Umjetnost, zabava i rekreacija 6 227 6 764 5 834 7 868 6 080 7 538 4 372 5 994 5 043 4 960 5 066

S Ostale uslužne djelatnosti 6 673 7 069 6 298 8 543 7 349 8 268 4 495 6 576 4 879 4 842 4 024

7.9. Prosjeène mjeseène isplaæene neto plaæe po zaposlenom u pravnim prema spolu i stupnju struène spreme potrebne za obavljanje odreðenih poslova i zadataka za 2014. po podruèjima NKD-a 2007.

osobama


Nekva-lificirani

Polukvalifi-cirani

Kvalifi-cirani

Visoko-kvali-

ficirani

Nižastruènasprema


Višastruènasprema


ženemuškiUkupno

Spol

u kunama

142

Ukupno 10 117 10 907 9 363 15 598 10 108 7 579 5 726 9 177 6 733 6 003 4 971

A Poljoprivreda, šumarstvo i9 657 10 681 8 497 13 315 8 577 6 231 5 768 - 4 664 5 720 4 887ribarstvo

B Rudarstvo i vaðenje 13 439 14 046 12 115 15 116 13 878 9 577 7 162 15 186 8 452 6 060 6 272

C Preraðivaèka industrija 10 619 10 998 9 967 18 817 11 299 8 092 5 789 8 885 7 131 6 461 5 605

D Opskrba elektriènomenergijom, plinom, parom 11 248 11 168 11 472 15 660 10 377 8 893 6 250 10 000 8 339 6 830 6 985i klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanjeotpadnih voda, gospodarenje

8 462 8 385 8 945 13 966 9 879 8 434 7 155 9 943 7 902 6 535 6 157otpadom te djelatnostisanacije okoliša

F Graðevinarstvo 8 177 7 944 9 767 14 449 10 901 7 969 4 917 8 098 5 795 6 317 5 361

G Trgovina na veliko i na malo;popravak motornih vozila 9 686 10 935 8 496 20 465 11 893 7 372 5 182 7 940 6 212 4 298 4 978i motocikala

H Prijevoz i skladištenje 10 048 10 446 9 114 15 186 14 190 8 457 8 054 11 558 10 251 6 687 5 809

I Djelatnosti pružanja smještaja6 869 7 901 6 262 12 310 11 695 6 423 4 797 7 863 6 326 5 575 4 682te pripreme i usluživanja hrane

J Informacije i komunikacije 13 836 14 533 12 787 17 286 12 38810 681 7 807 10 847 6 159 5 516 5 136

K Financijske djelatnosti15 095 18 139 13 491 20 165 12 281 9 671 8 468 9 311 9 955 7 180 10 689i djelatnosti osiguranja

L Poslovanje nekretninama 6 693 8 286 5 521 10 672 7 669 7 005 6 831 6 421 4 966 3 950 4 517

M Struène, znanstvenei tehnièke djelatnosti 12 874 13 591 12 059 16 126 11 544 8 277 4 583 8 446 6 179 4 769 5 786

N Administrativne i pomoæne5 063 5 045 5 095 11 361 7 815 4 374 3 918 4 963 5 660 6 293 3 471uslužne djelatnosti

O Javna uprava i obrana;9 726 10 764 9 181 12 780 7 691 6 496 4 614 6 213 6 435 7 948 3 909obvezno socijalno osiguranje

P Obrazovanje 9 371 11 275 8 662 11 195 8 682 6 716 4 830 6 941 6 128 5 295 4 651

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite9 139 11 687 8 443 15 986 8 203 7 058 4 406 6 647 5 263 4 892 3 912i socijalne skrbi

R Umjetnost, zabava i rekreacija 9 083 9 980 8 428 11 971 8 776 7 538 5 948 8 535 6 967 6 756 7 138

S Ostale uslužne djelatnosti 9 975 10 535 9 444 13 506 11 089 8 268 6 058 9 512 6 703 6 498 5 432

7.10. Prosjeène mjeseène isplaæene bruto plaæe po zaposlenom u pravnim prema spolu i stupnju struène spreme potrebne za obavljanje odreðenih poslova i zadataka za 2014. po podruèjima NKD-a 2007.

osobama


Nekva-lificirani

Polukvalifi-cirani

Kvalifi-cirani

Visoko-kvali-

ficirani

Nižastruènasprema


Višastruènasprema


ženemuškiUkupno

Spol

u kunama

143

Industrijski proizvodi - ukupno 102,5 105,1 98,6 101,4 100,7 104,1 103,3 103,8 105,5 107,0

PREMA GLAVNIM INDUSTRIJSKIM

GRUPACIJAMA (GIG-u)

Energija 100,9 102,9 103,9 107,3 104,2 102,1 102,2 105,8 101,2 106,7

Intermedijami proizvodi, osim energije 99,2 111,3 95,3 97,9 99,3 105,0 103,9 104,6 105,1 103,6

Kapitalni proizvodi 105,4 106,7 87,1 98,0 95,2 96,9 102,7 102,3 98,9 99,4

Trajni proizvodi za široku potrošnju 104,5 101,9 98,3 99,0 100,0 98,8 99,7 100,5 99,8 100,9

Netrajni proizvodi za široku potrošnju 103,7 102,4 102,3 101,5 101,4 100,0 101,0 101,9 103,6 107,2

PREMA PODRUÈJIMA I ODJELJCIMA NKD-a 2002.

Preraðivaèka industrija 102,5 105,8 98,1 99,9 100,0 101,2 102,2 103,2 103,5 105,3

Proizvodnja hrane i piæa 103,5 101,8 102,8 101,9 102,3 99,9 101,2 102,2 104,5 108,9

Proizvodnja duhanskih proizvoda 111,5 111,0 97,0 100,0 100,0 101,6 103,1 100,0 - -

Proizvodnja tekstila 106,5 105,0 103,0 98,0 95,8 101,8 97,6 98,8 100,9 103,4

Proizvodnja odjeæe; dorada i bojenje krzna 101,3 98,3 97,7 99,2 99,2 102,5 99,9 100,0 100,0 101,7

Štavljenje i obrada kože; proizvodnja kovèega i torbi,102,0 102,1 100,2 99,5 96,6 93,4 100,0 100,0 100,0 100,0

ruènih torbica, sedlarskih i remenarskih proizvoda i obuæe

Proizvodnja celuloze, papira i proizvoda od papira 106,5 114,8 95,9 94,4 97,8 96,1 91,8 98,5 104,1 102,6

Izdavaèka i tiskarska djelatnost,101,7 102,6 108,0 100,7 99,0 100,0 98,6 100,5 102,2 102,5

te umnožavanje snimljenih zapisa

Proizvodnja koksa, naftnih deriv. i nuklearnog goriva 100,3 119,9 104,0 101,3 102,8 105,6 109,7 130,9 106,1 117,8

Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 97,8 117,5 92,1 98,8 100,1 107,9 106,8 103,2 101,8 103,6

Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 98,1 94,5 96,7 97,4 99,9 99,1 103,3 102,0 103,5 101,0

Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda 100,7 102,7 109,0 99,4 99,3 99,7 102,9 101,2 101,4 111,9

Proizvodnja metala 101,7 100,5 98,9 99,9 100,0 100,0 110,8 100,0 106,0 114,7

Proizvodnja proizvoda od metala, osim strojeva i opreme 100,6 95,5 98,6 95,8 99,2 101,5 100,5 100,6 100,2 100,5

Proizvodnja strojeva i ureðaja, d. n.* 104,0 102,0 99,1 99,1 100,0 100,7 108,3 103,3 100,1 100,9

Proizvodnja elektriènih strojeva i aparata, d.n.* 101,8 100,9 98,0 98,5 97,4 100,3 101,2 115,3 113,1 101,3

Proizvodnja RTV i komunikacijskih aparata i opreme 110,4 116,5 67,7 94,2 85,1 89,9 98,8 98,4 91,7 91,6

Proizvodnja medicinskih, preciznih i opt. instrumenata105,7 102,2 102,0 100,4 101,8 95,9 107,9 100,9 103,8 103,1

te satova

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 106,4 101,7 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 102,8 101,9 100,0

Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava 102,3 101,2 100,1 100,2 100,3 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Proizvodnja namještaja, ostala preraðivaèka industrija, d. n.* 100,1 100,3 96,6 97,1 98,6 98,5 98,4 103,6 100,9 100,9

Opskrba elektriènom energijom, plinom i vodom 102,6 99,7 103,3 113,1 106,0 123,8 109,6 106,9 115,9 114,4

Opskrba el. energijom, plinom, parom i toplom vodom 100,9 100,4 103,9 108,4 104,4 101,6 101,0 101,2 100,0 103,9

Skupljanje, proèišæavanje i distribucija vode 106,4 98,2 102,0 124,0 109,2 166,7 120,0 112,8 129,0 122,0

8.1. Lanèani indeksi prodajnih cijena proizvoðaèa industrijskih proizvoda prema glavnim industrijskim grupacijama i odjeljcima NKD-a 2002.

8. Cijene

2008.

2007.

2007.

2006.

2006.

2005.

2005.

2004.

2004.

2003.

2003.

2002.

2002.

2001.

2001.

2000.

2000.

1999.

1999.

1998.

* drugdje nespomenuto

144

8.2. Lanèani indeksi cijena na malo prema grupama proizvoda

2007.

2006.

2006.

2005.

2005.

2004.

2004.

2003.

2003.

2002.

2002.

2001.

2001.

2000.

2000.

1999.

1999.

1998.

1998.

1997.

1997.

1996.

8.3. Lanèani indeksi troškova života prema grupama potrošnje

2007.

2006.

2006.

2005.

2005.

2004.

2004.

2003.

2003.

2002.

2002.

2001.

2001.

2000.

2000.

1999.

1999.

1998.

1998.

1997.

1997.

1996.

Cijene na malo - ukupno 104,4 105,3 103,2 105,0 105,0 103,0 102,3 102,4 101,6 102,7 103,1

Roba 103,8 103,6 103,1 105,1 103,9 100,5 102,2 102,2 101,1 102,4 103,2

Poljoprivredni prehrambeni proiz. 114,4 105,8 99,1 105,2 101,8 96,8 118,0 94,2 98,3 100,9 106,1

Industrijski proizvodi - ukupno 103,4 103,5 103,2 105,1 103,9 100,6 101,6 102,6 101,3 102,2 103,0

- prehrambeni 102,3 106,8 100,0 98,5 100,8 99,1 98,5 102,3 103,7 101,8 103,3

- neprehrambeni 104,2 103,1 103,8 105,5 104,8 101,2 102,5 102,3 100,3 102,5 102,6

- piæa 104,0 99,6 103,8 110,2 105,7 100,1 103,2 104,7 100,8 103,8 102,1

- duhan 100,0 100,0 109,0 120,3 103,3 100,0 100,0 103,2 104,3 100,1 105,4

Prehrambeni proizvodi - ukupno 104,1 106,6 99,9 99,6 101,0 98,7 101,9 101,1 103,0 101,8 103,8

Usluge 108,8 116,9 103,7 104,3 110,2 114,0 102,9 102,6 102,8 103,5 102,6

Troškovi života - ukupno 105,3 107,8 102,4 104,3 104,4 102,2 102,7 102,1 102,3 103,1 103,7

Po namjeni potrošnje

Prehrana 106,7 106,1 99,1 101,2 101,8 98,0 102,2 100,2 103,5 101,3 104,2

Piæa 103,7 99,5 104,3 108,3 104,6 100,8 103,0 104,6 101,1 104,8 102,0

Duhan 100,0 100,0 108,9 120,2 103,4 100,0 100,0 103,3 104,4 100,1 105,4

Odjeæa, obuæa i usluge 107,9 103,7 104,6 104,6 102,7 101,5 104,8 102,8 96,6 103,8 103,4

Stanovanje i usluge 104,6 195,7 112,6 104,5 102,2 105,5 103,0 110,1 105,1 110,4 110,2

Ogrjev, osvjetljenje i usluge 107,7 105,8 100,7 103,5 109,1 106,2 104,8 101,7 102,3 104,1 99,4

Oprema stana i usluge 99,0 100,4 101,9 102,5 102,0 99,1 100,0 101,2 102,4 101,4 103,3

Higijena, njega zdravlja i usluge 102,3 106,3 101,5 99,5 101,8 104,2 105,4 102,1 102,3 105,2 105,5

Obrazovanje, kultura, razonoda104,9 112,0 102,4 101,9 106,5 101,5 101,0 101,8 101,1 101,6 102,2

i usluge

Prometna sredstva, usluge i104,7 104,2 105,4 114,1 114,4 112,7 102,2 102,8 103,8 102,2 101,7

ptt usluge

Administrativne i ostale usluge - - 101,3 101,2 100,0 100,0 100,0 101,7 101,4 100,0 100,0

U tome:

Robe 105,2 104,1 101,5 104,4 103,6 99,7 102,5 101,7 102,2 102,6 103,5

Usluge 106,2 130,7 106,2 104,3 107,8 111,8 103,3 104,3 103,3 105,1 103,8

145

8.4. Lanèani indeksi cijena ugostiteljskih usluga prema grupama usluga

2003.

2002.

2002.

2001.

2001.

2000.

2000.

1999.

1999.

1998.

1998.

1997.

1997.

1996.

1996.

1995.

1995.

1994.

1994.

1993.

8.5. Prosjeène godišnje stope rasta cijena

1953.-1955.

1956.-1960.

1961.-1965.

1966.-1970.

1971.-1975.

1976.-1980.

1981.-1985.

1986.-1990.

1991.-1995.

1996.-2000.

2001.-2005.

u %

Ugostiteljske usluge - ukupno 210,6 107,0 106,6 103,0 103,4 99,6 101,1 105,5 102,1 103,0

Hladna i topla predjela i juhe 206,3 103,9 106,6 103,9 103,2 102,1 101,9 100,8 99,8 102,3

Gotova jela 196,2 106,5 103,5 104,5 101,0 99,9 100,4 107,3 100,6 101,1

Peèenja i jela po narudžbi 215,4 102,1 99,2 101,0 102,9 100,9 100,4 107,8 99,9 101,0

Variva i prilozi 214,3 103,5 102,8 108,0 102,9 99,2 101,7 100,6 98,3 100,2

Salate 200,5 101,9 99,4 106,3 104,1 101,3 102,0 100,7 98,4 102,6

Kruh 215,9 117,5 104,2 112,6 109,1 97,3 95,7 101,7 101,0 100,0

Kolaèi 200,2 102,6 101,8 109,1 101,3 97,6 100,8 102,9 98,7 98,8

Alkoholna piæa 220,0 111,5 105,8 103,8 102,5 96,0 99,0 102,2 101,8 103,2

Bezalkoholna piæa i napici 232,9 119,1 105,9 100,3 105,2 99,1 101,5 105,6 104,4 104,0

Noæenja 167,5 93,0 148,3 103,5 105,7 104,5 106,5 112,8 109,0 107,7

Prodajne cijene proizvoðaèa... ... ... 15,2 10,7 46,2 289,2 266,1 2,46 1,60

industrijskih proizvoda

Cijene na malo 2,9 5,4 11,9 10,5 20,9 17,9 48,4 317,1 261,1 4,13 2,85

Troškovi života 4,9 4,0 13,9 10,6 20,7 18,8 47,7 316,7 257,3 4,83 2,74

Cijene ugostiteljskih usluga ... ... ... ... 21,8 20,4 43,5 327,1 266,9 2,69 ...

...

146

1)8.6. Indeksi cijena

2007.2006.2005.2004.2003.2002.2001.2000.1999. 2008.

Indeksi prodajnih cijena proizvoðaèa industrijskih proizvoda

100,0 105,1 103,6 105,1 105,8 110,1 113,7 118,0 124,5 133,2

95,1 100,0 98,6 100,0 100,7 104,8 108,3 112,4 118,6 126,9

96,5 101,4 100,0 101,4 102,1 106,3 109,8 114,0 120,3 128,7

95,2 100,0 98,6 100,0 100,7 104,8 108,3 112,4 118,6 126,9

94,5 99,3 97,9 99,3 100,0 104,1 107,5 111,6 117,7 125,9

90,8 95,4 94,0 95,4 96,1 100,0 103,3 107,2 113,1 121,0

87,9 92,4 91,0 92,4 93,0 96,8 100,0 103,8 109,5 117,2

84,7 89,0 87,7 89,0 89,6 93,3 96,3 100,0 105,5 112,9

80,3 84,4 83,1 84,4 84,9 88,4 91,3 94,8 100,0 107,0

75,0 78,9 77,7 78,9 79,3 82,6 85,3 88,6 93,5 100,0

Indeksi cijena na malo

100,0 105,0 110,3 113,6 116,2 119,0 120,9 124,2 128,1 -

95,2 100,0 105,0 108,2 110,7 113,4 115,2 118,3 122,0 -

96,5 101,4 100,0 103,0 105,4 107,9 109,6 112,6 116,1 -

88,1 92,4 97,1 100,0 102,3 104,8 106,5 109,4 112,8 -

86,1 90,3 94,9 97,8 100,0 102,4 104,0 106,8 110,1 -

84,1 88,2 92,7 95,5 97,7 100,0 101,6 104,3 107,5 -

82,8 86,8 91,2 94,0 96,2 98,4 100,0 102,7 105,9 -

80,6 84,5 88,8 91,5 93,7 95,8 97,4 100,0 103,1 -

78,2 82,0 86,1 88,7 90,9 92,9 94,5 97,0 100,0 -

Indeksi troškova života

100,0 104,3 108,9 111,3 114,3 116,7 119,4 123,1 127,7 -

95,9 100,0 104,4 106,7 109,6 111,9 114,5 118,0 122,4 -

96,5 101,4 100,0 102,2 105,0 107,2 109,7 113,1 117,3 -

89,9 93,7 97,8 100,0 102,7 104,9 107,3 110,6 114,7 -

87,5 91,2 95,2 97,4 100,0 102,1 104,4 107,6 111,6 -

85,7 89,3 93,2 95,4 97,9 100,0 102,3 105,5 109,4 -

83,8 87,3 91,1 93,3 95,7 97,8 100,0 103,1 106,9 -

81,3 84,7 88,4 90,5 92,8 94,9 97,0 100,0 103,7 -

78,4 81,7 85,2 87,3 89,5 91,5 93,5 96,4 100,0 -

1) Podaci se èitaju samo vodoravno

147

Indeksi cijena na malo i troškova života

od 1998. do 2007.

100

105

110

115

120

125

130

135

140

145

1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

godine

inde

ksi

Cijene na malo

Troškovi života

1997.=100

Kretanje indeksa prodajnih cijena proizvoðaèa industrijskih proizvoda,

cijena na malo i troškova života od 1999. do 2008.

96

98

100

102

104

106

indeksi

108

1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Prodajne cijene proizvoðaèa industrijskih proizvoda

Cijene na malo

Troškovi života

148

9. Investicije9.1. Ostvarene investicije u dugotrajnu imovinu

Ostvarene investicije u dugotrajnu imovinu

2008. 50 425 288 21 704 660 22 733 104 6 706 954 16 026 150 5 987 524

2009. 42 418 488 21 778 260 16 915 182 4 665 174 12 250 008 3 725 046

2010. 30 386 214 16 174 048 10 173 065 3 628 651 6 544 414 4 039 101

2011. 26 921 347 12 594 030 11 230 285 3 499 948 7 730 337 3 097 032

2012. 25 902 753 11 990 941 10 792 005 4 042 904 6 749 101 3 119 807

1)2013. 28 037 387 13 233 733 11 539 228 4 071 922 7 467 306 3 264 426

Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu

2008. 25 296 039 9 035 828 14 732 389 3 983 058 10 749 331 1 527 822

2009. 20 085 077 8 569 505 10 219 884 2 876 536 7 343 348 1 295 688

2010. 13 691 606 5 546 442 6 606 616 2 181 467 4 425 149 1 538 548

2011. 13 876 433 4 984 371 7 546 154 2 059 256 5 486 898 1 345 908

2012. 13 239 278 4 892 425 6 815 702 2 204 647 4 611 055 1 531 151

1)2013. 12 350 029 4 155 801 6 409 134 1 695 038 4 714 096 1 785 094

Tehnièka struktura

ostaloUkupno

domaæa

graðevinskiradovi uvozna

oprema s montažom

ukupno

u tisuæama kuna

149


0

10 000

20 000

30 000

40 000

50 000

60 000

2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

mil

iju

ni

ku

na


Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu

2013.

1) Vidjeti metodološka objašnjenja

2004. 16 019 156 6 577 980 8 320 138 2 126 926 6 193 212 1 121 038

2005. 17 821 789 6 531 619 9 897 987 2 335 188 7 562 799 1 392 183

2006. 21 324 846 8 511 811 11 451 483 2 880 563 8 570 920 1 361 552

2007. 24 208 919 8 552 202 14 138 050 3 690 964 10 447 086 1 518 667

2008. 25 296 039 9 035 828 14 732 389 3 983 058 10 749 331 1 527 822

2009. 20 085 077 8 569 505 10 219 884 2 876 536 7 343 348 1 295 688

2010. 13 691 606 5 546 442 6 606 616 2 181 467 4 425 149 1 538 548

2011. 13 876 433 4 984 371 7 546 154 2 059 256 5 486 898 1 345 908

2012. 13 239 278 4 892 425 6 815 702 2 204 647 4 611 055 1 531 151

2013. Ukupno 12 350 029 4 155 801 6 409 134 1 695 038 4 714 096 1 785 094

Djelatnost investitora prema NKD 2007.

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 5 857 451 1 450 516 934 3 956

Rudarstvo i vaðenje 107 701 918 103 479 42 304 61 175 3 304

Preraðivaèka industrija 1 242 591 296 627 866 218 315 334 550 884 79 746

Opskrba elektriènom energijom,plinom, parom i klimatizacija 616 361 169 871 408 165 369 915 38 250 38 325

Opskrba vodom; uklanjanje otpadnihvoda, gospodarenje otpadom te 165 585 137 517 22 903 7 653 15 250 5 165djelatnosti sanacije okoliša

Graðevinarstvo 659 830 559 796 60 781 14 245 46 536 39 253

Trgovina na veliko i na malo; popravakmotornih vozila i motocikala 1 248 587 598 521 515 317 164 997 350 320 134 749

Prijevoz i skladištenje 956 668 549 788 370 853 251 463 119 390 36 027

Djelatnosti pružanja smještaja tepripreme i usluživanja hrane 71 586 33 177 36 195 25 497 10 698 2 214

Informacije i komunikacije 1 965 725 105 085 806 938 153 450 653 488 1 053 702

Financijske djelatnosti idjelatnosti osiguranja 2 758 089 188 673 2 308 474 143 249 2 165 225 260 942

Poslovanje nekretninama 974 589 944 781 24 562 15 288 9 274 5 246

Struène, znanstvene i tehnièkedjelatnosti 174 213 65 420 85 914 40 573 45 341 22 879

Administrativne i pomoæne uslužnedjelatnosti 218 856 14 806 186 896 10 226 176 670 17 154

Javna uprava i obrana; obveznosocijalno osiguranje 432 860 101 935 284 310 58 015 226 295 46 615

Obrazovanje 328 243 250 754 71 257 37 496 33 761 6 232

Djelatnosti zdravstvene zaštite274 525 79 240 182 226 25 739 156 487 13 059i socijalne skrbi

Umjetnost, zabava i rekreacija 116 280 45 885 56 459 12 277 44 182 13 936

Ostale uslužne djelatnosti 31 883 12 556 16 737 6 801 9 936 2 590

9.2. Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu prema tehnièkoj strukturi

Tehnièka struktura

ostaloUkupno

domaæa

graðevinskiradovi uvozna

oprema s montažom

svega

u tisuæama kuna

150

Isplate za investicije u dugotrajnu imovinu

prema osnovnim izvorima financiranja u 2013.

vlastita sredstva

61,9%

udružena sredstva

2,0%

financijski krediti

23,4%

sredstva fondova i

proraèuna

12,7%

9.3. Isplate za investicije u dugotrajnu imovinu prema osnovnim izvorima financiranja

Isplate za investicije u dugotrajnu imovinu

Ukupno iz vlastitihsredstava

iz sredstavafondova iproraèuna

iz udruženihsredstava

izfinancijskih

kredita

Djelatnost investitora prema NKD-2007.

u tisuæama kuna

2008. 50 371 154 25 197 200 1 409 409 17 027 841 6 736 704

2009. 41 861 386 18 979 931 656 688 16 513 126 5 711 641

2010. 32 119 315 16 831 706 510 555 10 638 273 4 138 781

2011. 27 108 622 13 897 417 492 192 8 996 316 3 722 697

2012. 25 135 889 13 936 027 485 531 7 429 944 3 284 387

2013. Ukupno 27 541 616 17 056 864 550 733 6 447 720 3 486 299

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 596 282 466 023 - 3 578 126 681

Rudarstvo i vaðenje 1 789 819 1 789 819 - - -

Preraðivaèka industrija 1 505 843 1 340 552 - 153 758 11 533

Opskrba elektriènom energijom, plinom,parom i klimatizacija 3 070 446 2 472 967 86 838 510 641 -

Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda,gospodarenje otpadom te djelatnost sanacije okoliša 22 190 15 205 6 985 - -

Graðevinarstvo 3 813 902 1 626 596 - 1 091 779 1 095 527

Trgovina na veliko i na malo; popravakmotornih vozila i motocikala 2 346 113 1 674 271 278 612 392 410 820

Prijevoz i skladištenje 1 752 202 816 832 - 706 130 229 240

Djelatnost pružanja smještaja te pripremei usluživanja hrane 160 776 11 329 - 49 382 65

Informacije i komunikacije 2 358 345 2 226 157 7 025 109 002 16 161

Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 3 853 874 2 416 456 - 1 436 477 941

Poslovanje nekretninama 1 390 852 622 143 91 446 488 025 189 238

Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 828 517 692 448 9 309 77 841 48 919

Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 618 319 72 213 32 150 503 468 10 488

Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 2 985 687 373 704 35 902 892 751 1 683 330

Obrazovanje 146 948 86 973 6 29 762 30 387

Djelatnost zdrastvene zaštite i socijalne skrbi 100 638 79 121 195 596 20 726

Umjetnost, zabava i rekreacija 155 225 133 374 2 265 2 120 17 466

Ostale uslužne djelatnosti 45 638 40 861 - - 4 777

151

Ukupno 12 350 029 5 857 107 701 1 242 591 616 361 165 585 659 830 1 248 587 956 668

Poljoprivreda, šumarstvo iribarstvo 6 862 5 644 - 307 - - - - -

Rudarstvo i vaðenje 235 003 - 107 701 50 664 - - - 76 638 -

Preraðivaèka industrija 1 187 269 - - 1 185 278 - - 372 456 -

Opskrba elektriènomenergijom, plinom, parom i 616 467 - - - 616 159 - - 190 -klimatizacija

Opskrba vodom; uklanjanjeotpadnih voda,

7 274 - - - - 7 274 - - -gospodarenje otpadom tedjelatnost sanacije okoliša

Graðevinarstvo 458 064 - - - - - 288 418 - -

Trgovina na veliko i namalo; popravak motornih 1 183 470 - - 6 176 - 238 4 1 152 980 -vozila i motocikala

Prijevoz i skladištenje 933 169 - - - - - - 44 933 084

Djelatnost pružanjasmještaja te pripreme i 70 673 213 - - - - 120 - -usluživanja hrane

Informacije i komunikacije 1 964 149 - - - - - - - -

Financijske djelatnosti i2 759 640 - - - - - - - -djelatnosti osiguranja

Poslovanje nekretninama 806 988 - - - - - - 9 105 -

Struène, znanstvene i379 028 - - - - 113 256 2 177 9 174 23 404tehnièke djelatnosti

Administrativne i pomoæne199 241 - - 166 - - - - -uslužne djelatnosti

Javna uprava i obrana;obvezno socijalno 1 214 515 - - - 202 44 847 368 739 - 180osiguranje

Obrazovanje 137 628 - - - - - - - -

Djelatnost zdravstvene- - - - - - - -

zaštite i socijalne skrbi 87 620

Umjetnost, zabava i- - - - - - - -rekreacija 77 938

Ostale uslužne djelatnosti 25 031 - - - - - - - -

9.4. Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu prema djelatnosti

NAMJENA

Ukupnopoljo-

privreda,šumarstvo

iribarstvo

opskrbavodom;

uklanjanjeotpadnih

voda,gosp.

otpadomte djelat.sanacijeokoliša

rudarstvoi

vaðenje

preraði-vaèka

industrija

opskrbaelektri-ènom

energijom,plinom,parom iklima-tizacija

graðevinar-stvo

trgovinana veliko ina malo;popravakmotornihvozila i

motocikala

prijevoz iskladištenje

Djelatnost investitora

152

71 586 1 965 725 2 758 089 974 589 174 213 218 856 432 860 328 243 274 525 116 280 31 883

28 - - - - 883 - - - - -- - - - - - - - - - -

- - - 1 042 121 - - - - - -

60 - - - 58 - - - - - -

- - - - - - - - - - -

- - - 103 457 128 160 - 65 901 - - -

2 643 436 - 20 955 - 38 - - - - -

- - - - 41 - - - - - -

68 186 - - 2 154 - - - - - - -

- 1 964 149 - - - - - - - - -

- - 2 756 507 2 498 - 635 - - - - -

- - - 794 546 - - - - - - 3 337

- 1 140 1 582 41 251 173 070 4 002 7 983 - - 1 210 779

- - - - - 199 075 - - - - -

- - - 6 530 795 14 063 424 877 124 714 186 905 37 801 4 892

- - - - - - - 137 628 - - -

- - - - - - - - 87 620 - -

669 - - - - - - - - 77 269 -

- - - 2 156 - - - - - - 22 875

investitora iz Hrvatske i namjeni investicija prema NKD-u 2007., u 2013.

INVESTICIJA

djelatnostpružanjasmještaja

tepripreme iusluživanja

hrane

financijskedjelatnosti

i djelatnostiosiguranja

poslovanjenekretni-

nama

javnauprava iobrana;obveznosocijalno

osiguranje

obrazova-nje

djelatnostzdravstvene

zaštite isocijalne

skrbi

umjetnost,zabava i

rekreacija

ostaleuslužne

djelatnosti

administra-tivne i

pomoæneuslužne

djelatnosti

struène,znanstvenei tehnièkedjelatnosti

informacijei

komuni-kacije

u tisuæama kuna

153

Investicije u zaštitu okoliša 2014.

Investicije na koncu

proizvodnog procesa

96,9%

Investicije u

integrirane tehnologije

3,1%

2007. 2 025 097 136 994 506 405 91 771 1 247 904 2 576 31 391 115 7 941

2008. 832 873 232 362 256 158 45 278 221 234 11 786 26 122 219 39 714

2009. 227 117 8 223 147 123 14 652 31 203 12 078 10 227 - 3 611

2010. 469 357 25 738 132 810 24 562 177 728 97 537 8 455 1 227 1 300

2011. 1 357 461 68 866 410 466 721 977 140 723 1 995 4 353 - 9 081

2012. 256 789 21 985 100 794 11 197 96 511 1 178 2 771 - 22 353

2013. 972 623 16 399 50 923 706 906 148 034 20 882 5 741 - 23 738

2014. Ukupno 2 104 550 77 327 67 095 887 359 973 376 7 932 14 894 - 76 567

Investicije na koncuproizvodnog procesa 2 038 943 39 917 59 415 883 965 957 712 7 679 13 688 - 76 567

Iz vlastitih financijskihsredstava 1 855 531 33 477 57 163 712 093 955 516 7 679 13 036 - 76 567Iz udruženih sredstava - - - - - - - -

Iskorišteni financijskikrediti 9 338 6 434 2 252 - - - 652 - -

Iz sredstava fondova 173 982 - - 171 786 2 196 - - - -

Iz ostalih izvora 92 6 - 86 - - - - -

Investicije u integriranetehnologije 65 607 37 410 7 680 3 394 15 664 253 1 206 - -

Iz vlastitih financijskihsredstava 64 009 36 824 7 427 3 141 15 411 - 1 206 - -

Iz udruženih sredstava - - - - - - - - -

Iskorišteni financijskikrediti 1 265 253 253 253 253 253 - - -

Iz sredstava fondova 333 333 - - - - - - -

Iz ostalih izvora - - - - - - - - -

9.5. Investicije u zaštitu okoliša

UkupnoZaštitazraka iklime

u tisuæama kuna

Gospoda-renje

otpadnimvodama

Gospoda-renje

otpadom

Zaštita isanacija tla

tepodzemnih

ipovršinskih

voda

Smanjenjebuke i

vibracija

Zaštitabiološke

raznolikostii

krajolika

Zaštitaod

zraèenja

Ostaledjelatnosti

zaštiteokoliša

154

2007. 770 980 82 798 121 190 288 258 88 219 1 607 25 466 2 008 161 434

2008. 526 050 39 516 108 259 117 279 26 900 1 650 36 009 3 866 192 571

2009. 580 175 25 094 170 408 184 319 23 650 634 35 909 1 319 138 842

2010. 560 889 11 974 166 309 169 985 79 276 142 37 306 1 511 94 386

2011. 846 012 94 640 305 045 182 540 119 558 145 26 679 1 558 115 847

2012. 1 255 455 38 279 151 631 907 362 55 434 129 3 528 4 128 94 964

2013. 528 824 58 798 149 570 121 439 61 426 503 1 306 6 651 129 131

2014. Ukupno 1 407 595 74 127 146 182 203 423 893 831 116 12 930 4 381 72 605

Interni tekuæi izdaci nastaliu izvještajnoj jedinici 194 145 36 332 10 453 56 428 72 751 111 11 311 105 6 654

Izdaci za rad i održavanjeureðaja za zaštitu okoliša 47 262 34 829 3 500 7 514 132 - 166 - 1 121(upotreba materijala, energije)

Izdaci za zaposleno osoblje143 261 1 490 4 178 48 697 72 585 111 11 145 105 4 950koje radi na zaštiti okoliša

Izdaci za upravljanje,informiranje i izobrazbu te

3 622 13 2 775 217 34 - - - 583ostali izdaci povezani sazaštitom okoliša

Eksterni tekuæi izdaci plaæenidrugima u svezi sa zaštitom 1 213 450 37 795 135 729 146 995 821 080 5 1 619 4 276 65 951okoliša

Plaæanje naknada za zaštituokoliša (za proèišæavanje

295 438 9 778 126 918 118 848 29 464 - 211 147 10 072otpadnih voda, uklanjanjeotpadaka itd.)

Izdaci za monitoring 13 742 1 518 415 307 5 553 5 - 4 129 1 815

Ostali tekuæi izdaci 904 270 26 499 8 396 27 840 786 063 - 1 408 - 54 064

9.6. Tekuæi izdaci za zaštitu okoliša

UkupnoZaštitazraka iklime

u tisuæama kuna

Gospoda-renje

otpadnimvodama

Gospoda-renje

otpadom

Zaštita isanacija tla

tepodzemnih

ipovršinskih

voda

Smanjenjebuke i

vibracija

Zaštitabiološke

raznolikostii

krajolika

Zaštitaod

zraèenja

Ostaledjelatnosti

zaštiteokoliša

155

0

500

1 000

1 500

2 000

2 500u mil.kuna

Investicije i tekuãi izdaci u zaštitu okoliša

investicije u zaštitu okoliša

tekuãi izdaci za zaštitu okoliša

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

10.1. Ostvarenje prihoda gradskog proraèuna

10. Gradski proraèun

Ostvarenje

u tisuæama kuna

Izvor: Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 11/11., 13/12., 16/13., Zapisnik sa 15. sjednice Gradske skupštine Grada Zagreba održane 03.07.2014., Službeni glasnik Grada Zagreba, br. 15/15.

156

2010. 2011. 2012. 2013.

UKUPNI PRIHODI 6 306 718 6 158 730 6 251 728 7 312 153 6 649 133

PRIHODI POSLOVANJA 6 184 236 6 006 203 6 194 187 7 105 330 6 606 646

Prihodi od poreza 4 410 894 4 336 628 4 594 849 5 542 589 5 030 214

Porez i prirez na dohodak 4 101 454 4 009 320 4 301 043 5 192 920 4 751 446Porezi na imovinu 170 387 195 213 160 759 217 090 151 529Porezi na robu i usluge 139 053 132 095 133 047 132 579 127 239

Pomoæi 39 010 57 467 45 036 57 841 115 493

Prihodi od imovine 435 328 413 055 399 926 395 088 439 539

Prihodi financijske imovine 12 922 12 453 3 823 3 106 7 283Prihodi od nefinancijske imovine 421 697 400 134 395 406 390 490 423 927Prihodi od kamata na dane zajmove 709 468 697 1 492 8 329

Prihodi od upravnih i administrativnih pristojbi,pristojbi po posebnim propisima i naknadama 1 288 467 1 160 061 994 473 939 475 942 157

Upravne i administrativne pristojbe 62 141 50 372 47 374 50 804 47 135Prihodi po posebnim propisima 166 191 3 134 107 244 102 368 95 347Komunalni doprinosi i naknade 1 060 135 1 106 555 839 855 786 303 799 675

Ostali prihodi 10 537 38 992 159 903 170 337 79 243

PRIHODI OD PRODAJE NEFINANCIJSKE IMOVINE 122 482 152 527 57 541 206 823 42 487

Prihodi od prodaje neproizvedene dugotrajne imovine 90 905 37 380 27 752 180 006 15 122

Prihodi od prodaje materijalne imovine-prirodnih bogatstava 89 695 37 048 27 476 179 809 14 875Prihodi od prodaje nematerijalne imovine 1 210 332 276 197 247

Prihodi od prodaje proizvedene dugotrajne imovine 31 577 115 147 29 789 26 817 27 365

Prihodi od prodaje graðevinskih objekata 31 562 114 612 29 781 26 815 27 362Prihodi od prodaje postrojenja i opreme 15 535 8 2 3

2014.

6,6%

14,2%

2,9%

0,6%

75,7%

Struktura prihoda gradskog proraèuna u 2014.

Prihodi od upravnih i



PRIMICI OD FINANCIJSKE IMOVINE I ZADUŽIVANJA 202 524 160 880 151 695 152 768 197 571

Primljene otplate (povrati) glavnice danih zajmova 1 579 10 246 1 093 2 306 7 358

Primici od prodaje dionica i udjela u glavnici 945 634 602 462 213

Primici od zaduživanja 200 000 150 000 150 000 150 000 190 000

IZDACI ZA FINANCIJSKU IMOVINU I OTPLATE ZAJMOVA 174 750 179 717 149 948 157 261 222 084

Izdaci za dane zajmove 640 568 6 000 - 2 411

Izdaci za otplatu glavnice primljenih kredita i zajmova 174 110 179 146 143 948 157 261 219 661

Izdaci za dionice i udjela u glavnici - 3 - - 12

NETO ZADUŽIVANJE / FINANCIRANJE 27 774 -18 837 1 747 -4 493 -24 513

Ostvarenje

10.2. Rashodi gradskog proraèuna

Ostvarenje

u tisuæama kuna

10.3. Raèun financiranjau tisuæama kuna

157

2010. 2011. 2012. 2013.

2010. 2011. 2012. 2013.

UKUPNI RASHODI 6 202 890 6 284 912 6 281 720 6 638 437 6 636 081

RASHODI POSLOVANJA 5 420 452 5 487 810 5 713 107 5 928 996 5 945 517

Rashodi za zaposlene 1 482 010 1 487 644 1 429 009 1 430 279 1 502 495

Materijalni rashodi 1 910 607 2 031 893 2 156 678 2 141 050 2 340 025

Financijski rashodi 48 950 51 805 62 514 53 310 127 942

Subvencije 933 996 717 897 718 167 864 475 723 873

Pomoæi dane u inozemstvo i unutar opæeg proraèuna 59 074 62 534 46 099 49 609 55 499

Naknade graðanima i kuæanstvima na temelju

osiguranja i druge naknade 263 860 318 812 371 232 451 267 478 082

Ostali rashodi 721 955 817 225 929 408 939 006 717 601

RASHODI ZA NABAVU NEFINANCIJSKE IMOVINE 782 438 797 102 568 613 709 441 690 564

Rashodi za nabavu neproizvedene dugotrajne imovine 52 522 83 318 18 949 34 227 25 377

Rashodi za nabavu proizvedene dugotrajne imovine 699 024 655 637 506 525 603 994 608 678

Rashodi za dodatna ulaganja na nefinancijskoj imovini 30 892 58 147 43 139 71 220 56 509

2014.

2014.

1)11.1. Oranice i vrtovi prema naèinu korištenja

11. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

Zasijane površine u hektarima

2005. 2006. 2007.

Zasijane površine u 2007.

Uljano sjeme i plodovi

8,2%

Krumpir

2,0%Žitarice

66,0%

Cvijeãe, aromatiènoi ostalo bilje

0,4%

Mahunastoi ostalo povræe

5,3%

Krmno bilje

18,1%

Ukupno

Ukupno 6 011 6 702 4 872

Žitarice 4 855 4 827 3 213

Krumpir 166 69 97

Uljano sjemenje i plodovi 49 492 399

Šeæerna repa 4 -

Krmno bilje 616 840 883

Cvijeæe, aromatièno i ostalo bilje 33 97 21

Mahunasto i ostalo povræe 292 373 259

Pravne osobe i dijelovi pravnih osoba

Ukupno 193 187 189

Žitarice 97 81 88

Krumpir - - -

Uljano sjemenje i plodovi 49 52 58

Šeæerna repa - - -




Obiteljska poljoprivredna gospodarstva

Ukupno 5 818 6 515 4 683

Žitarice 4 758 4 746 3 125

Krumpir 166 69 97

Uljano sjemenje i plodovi - 440 341

Šeæerna repa - 4 -




1) Vidjeti Metodološka objašnjenja

158

Pšenica Kukuruz

Ukupno

2005. 682 2,87 1 956 3 422 3,64 12 442

2006. 671 3,05 2 047 3 011 3,86 11 629

2007. 511 2,36 1 206 2 171 3,46 7 510


2005. 39 4,23 165 7 8,00 56

2006. 28 4,28 119 18 7,89 142

2007. 48 4,83 232 53 5,02 266


2005. 643 2,79 1 791 3 415 3,63 12 386

2006. 643 3,00 1 928 2 993 3,84 11 487

2007. 463 2,10 974 2 118 3,42 7 244

Jeèam Zob

Ukupno

2005. 372 2,51 932 307 2,26 693

2006. 680 3,20 2 178 251 2,51 631

2007. 560 3,22 1 804 255 1,32 366


2005. 9 3,78 34 32 3,56 114

2006. 11 4,27 47 19 2,47 47

2007. 10 4,40 44 5 0,60 3


2005. 363 2,47 898 275 2,11 579

2006. 669 3,18 2 131 232 2,52 584

2007. 550 3,20 1 760 250 1,33 333

Uljana repica Soja

Ukupno

2005. 19 2,89 55 32 2,59 83

2006. 89 2,12 189 203 2,50 507

2007. 70 1,81 127 302 1,97 594


2005. 19 2,89 55 32 2,59 83

2006. 17 2,65 45 33 2,48 82

2007. 16 3,00 48 43 1,65 71


2005. - - - - - -

2006. 72 2,00 144 170 2,50 425

2007. 54 1,46 79 259 2,02 523

1)11.2. Površina i proizvodnja važnijih usjeva

Proizvodnja, tPrirod po ha, tPožnjevenapovršina, ha

Požnjevenapovršina, ha

Prirod po ha, t Proizvodnja, t


159

1)11.2. Površina i proizvodnja važnijih usjeva (nastavak)

Proizvodnja, tPrirod po ha, tPožnjevenapovršina, ha

Požnjevenapovršina, ha

Prirod po ha, t Proizvodnja, t

Krumpir Kupus i kelj

Ukupno

2005. 166 11,30 1 876 24 16,76 402

2006. 88 12,50 1 100 23 30,04 691

2007. 97 12,79 1 241 59 17,58 1 037


2005. - - - 2 50,00 100

2006. - - - - - -

2007. - - - 2 72,50 145


2005. 166 11,30 1 876 22 13,73 302

2006. 88 12,50 1 100 23 30,04 691

2007. 97 12,79 1 241 57 15,65 892

Luk crveni i èešnjak Grah - suho zrno

Ukupno

2005. 14 11,71 164 27 2,30 62

2006. 15 7,53 113 18 2,28 41

2007. - - - 53 0,70 37


2005. - - - 3 1,67 5

2006. - - - 4 1,25 5

2007. - - - - - -


2005. 14 11,71 164 24 2,38 57

2006. 15 7,53 113 14 2,57 36

2007. - - - 53 0,70 37

Lucerna - sijeno Djetelina - sijeno

Ukupno

2005. 80 3,41 273 166 2,61 433

2006. 108 4,52 488 220 4,93 1 085

2007. - - - - - -


2005. 8 3,38 27 - - -

2006. 8 2,25 18 - - -

2007. - - - - - -


2005. 72 3,42 246 166 2,61 433

2006. 100 4,70 470 229 4,93 1 085

2007. - - - - - -


160

1)11.3. Voæna stabla i proizvodnja voæa

Šljive

stabla

Jabuke

1)11.4. Vinogradi i proizvodnja grožða

ukupno rodni

Trsovi, tis.

ukupno rodna

stabla

ukupno rodna

prirod postablu, kg

proizvodnja,t

prirod postablu, kg

proizvodnja,t

Ukupna površinavinograda, ha

Prirod po trsu,kg

Proizvodnjagrožða, t

Proizvodnjavina, hl

Ukupno

2005. 231 000 213 182 17,1 3 640 100 200 82 322 4,4 363

2006. 228 000 210 460 11,0 2 312 103 200 84 785 10,5 888

2007. 303 267 258 457 12,7 3 289 109 202 84 785 9,6 812


2005. 2 000 300 - - 200 180 - -

2006. 2 000 300 - - 200 180 - -

2007. 72 997 48 297 29,8 1 440 200 180 - -


2005. 229 000 212 882 17,1 3 640 100 000 82 142 4,4 363

2006. 226 000 210 160 11,0 2 312 103 000 84 605 10,5 888

2007. 230 270 210 160 8,8 1 849 109 002 84 605 9,6 812

Ukupno

2005. 549 2 167 1 987 1,3 2 542 14 000

2006. 459 1 811 1 765 1,5 2 654 16 000

2007. 466 1 850 1 802 1,3 2 381 15 000


2005. 11 37 36 1,9 71 1 000

2006. 10 33 24 1,8 43 1 000

2007. 17 72 61 1,9 118 1 000


2005. 538 2 130 1 951 1,3 2 471 13 000

2006. 449 1 778 1 741 1,5 2 611 15 000

2007. 449 1 778 1 741 1,3 2 263 14 000


161

11.5. Stoka i perad kod poslovnih subjekata (pravne osobe) stanje 1. prosinca

krave i steonejunice

Goveda

ukupno

Svinje Perad

krmaèe isuprasnenazimice

ukupno ukupno piliæi za tov

11.6. Stoka na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima stanje 1. prosinca

krmaèe, nazimicei suprasnenazimice

Konji

Svinje

ukupno prasad i nazimadGoveda

2000. - - - - 236 584 -

2001. - - - - 130 441 -

2002. 38 38 - - 120 821 1 655

2003. - - - - 126 238 938

2004. - - - - 261 086 3 590

2005. - - - - 186 210 343

2006. - - - - 108 392 330

2007. - - - - 145 283 309

2008. - - - - 164 021 293

2009. 75 40 36 - 95 554 471

1)

2000. 74 5 195 14 026 2 410 11 376

2001. 37 4 494 12 339 1 880 10 411

2002. 74 4 739 11 327 2 072 9 207

2003. 129 4 534 14 487 1 757 12 680

2004. 161 4 953 13 265 2 164 11 101

2005. 161 4 639 11 457 2 164 9 216

2006. 129 4 847 9 776 1 833 7 918

2007. 708 4 639 9 420 1 859 7 434

2008. - 4 813 9 064 1 909 7 078

2009. - 4 151 9 242 1 808 7 394

1)

1) Do 2006. stanje 31. prosinca

162

1) Do 2006. stanje 15. sijeènja

2000. 136 177 90 573 9 063 2 890 30 634

2001. 117 276 69 880 6 372 2 601 52 020

2002. 115 080 62 135 5 600 2 139 32 079

2003. 92 214 64 540 5 493 9 558 289 690

2004. 89 287 60 353 5 306 12 036 142 780

2005. 82 411 64 472 5 868 12 980 244 850

2006. 73 822 54 422 5 452 10 974 168 150

2007. 76 579 52 993 5 309 12 921 165 200

2008. 66 028 46 288 3 866 - -

2009. 63 714 43 735 3 576 - -

2000. 5 195 4 598 4 107 9 098

2001. 4 494 3 967 3 686 8 406

2002. 4 739 4 036 3 650 8 705

2003. 4 534 3 139 3 279 8 929

2004. 4 953 3 383 3 314 9 174

2005. 4 639 3 663 3 209 9 603

2006. 4 847 3 488 3 244 11 358

2007. 4 639 3 453 3 279 11 510

2008. 4 813 3 313 2 895 10 865

2009. 4 151 3 069 2 860 9 512

11.7. Goveda i proizvodnja mlijeka na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima

ukupnokrave i junice

za rasplod

GovedaNamuženo mlijeka u

tisuæama litaraMuzene krave

11.8. Perad, proizvodnja jaja i proizvodnja meda, na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima

ukupnoproizvedeno jaja

tis. kom.

Peradproizvodnjameda, u kg

Košnicekokoši nesilice

163

Šumsko zemljište prema vlasništvu, stanje 31. prosinca

Ukupnodržavne

šume

1)11.9. Površine šumskog zemljišta

1)11.10. Šume prema namjeni

2012. 2014.

privatnešume

Ukupnodržavne

šumeprivatne

šumeUkupno

državnešume

privatnešume

u hektarima

Šume prema vlasništvu, stanje 31. prosinca

2013.

Ukupno državne šume

u hektarima

privatne šume

2014. 2013. 2014. 2013. 2014.

Šumsko zemljište - ukupno 15 545 9 662 5 883 18 690 9 085 9 605 19 918 10 241 9 677

Šume - ukupno 15 168 9 285 5 883 18 350 8 745 9 605 19 515 9 838 9 677

Bjelogorica 14 076 8 193 5 883 15 517 7 664 7 853 16 257 8 354 7 903

Obièna bukva 2 579 2 579 - 3 340 2 556 784 3 426 2 642 784

Hrast lužnjak 2 540 2 540 - 2 852 2 224 628 3 153 2 525 628

Hrast kitnjak 2 215 2 215 - 3 630 2 073 1 557 3 831 2 274 1 557

Hrast medunac - - - - - - - -

Hrast crnika - - - - - - - - -

Hrast cer 1 1 - 1 1 - 1 1 -

Poljski jasen 28 28 - 64 35 29 71 42 29

Obièni grab 209 209 - 278 182 96 279 183 96

Ostale tvrde bjelogorice 6 206 323 5 883 4 988 306 4 682 5 070 338 4 732

Crna joha 104 104 - 123 104 19 124 105 19

Nasadi topole i vrbe 183 183 - 193 183 10 253 243 10

Ostale meke bjelogorice 11 11 - 48 - 48 49 1 48

Crnogorica 1 072 1 072 - 2 791 1 061 1 730 3 194 1 442 1 752

Jela s bukvom (mješovito) - - - 13 - 13 1 216 1 203 13

Obièna smreka 17 17 - 14 14 - 57 57 -

Obièna jela 865 865 - 865 865 - - - -

Crni bor 39 39 - 32 32 - 36 36 -

Ostale crnogorice 151 151 - 1 867 150 1 717 1 885 146 1 739

Degradirane sastojine 20 20 - 42 20 22 64 42 22

Ostalo šumsko zemljište - ukupno 221 221 - 206 206 - 266 266 -

Neobraslo:

Proizvodno (èistine, blage kamenjare i sl.) 70 70 - 57 57 - 118 118 -

Neproizvodno (prosjeke, rudine, plan i sl.) 151 151 - 149 149 - 148 148 -

Neplodno zemljište - ukupno156 156 - 134 134 - 137 137 -

(šumske prometnice, vodotoci, kanali i sl.)

Šume - ukupno 18 350 19 515 8 745 9 838 9 605 9 677

Gospodarske šume 11 014 11 354 3 819 4 095 7 195 7 259

Zaštitne šume - 91 - 91 - -

Šume s posebnom namjenom 7 336 8 070 4 926 5 652 2 410 2 418

- šume i dijelovi šuma za proizvodnju šumskog sjemena - 4 620 - 4 620 - -

- zaštiæena podruèja 7 336 2 418 4 926 - 2 410 2 418

- šume namijenjene znanstvenim istraživanjima, nastavi, - 1 032 - 1 032 - -potrebama obrane Republike Hrvatske

1) Vidjeti metodološka objašnjenja.

2013.

164

1) Vidjeti metodološka objašnjenja.

Ukupno posjeèeno drvo 54 521 52 258 2 263 60 029 52 120 7 909 73 314 68 483 4 831

Crnogorica 7 099 7 073 26 6 075 6 020 55 8 186 8 033 153Bjelogorica 47 422 45 185 2 237 53 954 46 100 7 854 65 128 60 450 4 678

Ogrijevno drvo 26 953 26 496 457 26 285 23 887 2 398 37 750 36 278 1 472

Crnogorica 2 330 2 324 6 1 757 1 757 10 3 179 3 031 148Bjelogorica 24 623 24 172 451 24 528 22 140 2 388 34 571 33 247 1 324

Industrijsko drvo 27 568 25 762 1 806 33 744 28 233 5 511 - - -

Crnogorica 4 769 4 749 20 4 318 4 273 45 - - -Bjelogorica 22 799 21 013 1 786 29 426 23 960 5 466 - - -

Trupci (pilanski i furnirski) 27 568 25 762 1 806 33 744 28 233 5 511 34 715 31 356 3 359

Crnogorica 4 769 4 749 20 4 318 4 273 45 4 380 4 375 5 Bjelogorica 22 799 21 013 1 786 29 426 23 960 5 466 30 335 26 981 3 354

Celulozno drvo - - - - - - - - -

Crnogorica - - - - - - - - - Bjelogorica - - - - - - - - -

Ostalo industrijsko drvo - - - - - - 849 849 -

Crnogorica - - - - - - 627 627 - Bjelogorica - - - - - - 222 222 -

11.11. Posjeèena bruto drvna masa3u m

1)11.12. Proizvodnja šumskih proizvoda prema vlasništvu3u m

2012.

Ukupno

Ukupno 84 298 101 041 47 726 60 132 50 235 60 771 98 096 57 309 71 945 87 686

Bjelogorica 74 940 88 975 41 541 57 947 45 772 55 629 85 170 50 658 64 656 78 158

Hrast 25 095 30 928 16 535 21 475 15 650 18 730 25 666 17 725 29 590 33 426

Bukva 34 704 39 652 16 383 26 163 22 351 15 607 39 612 24 713 26 406 32 406

Topola 844 1 174 - 15 92 - 144 1 697 434 25

Ostale bjelogorice 14 297 17 221 8 623 10 294 7 679 21 292 19 748 6 523 8 226 12 301

Crnogorica 9 358 12 066 6 185 2 185 4 463 5 142 12 926 6 651 7 289 9 528

Jela, smreka6 659 8 119 4 758 1 382 3 266 4 416 10 519 5 377 6 328 6 307

i duglazije

Borovi i ariš 2 699 3 947 1 427 803 197 220 481 984 785 2 892

Ostale crnogorice - - - - - 506 1 926 290 176 329

državnešume

privatnešume

2013.

Ukupnodržavne

šumeprivatne

šume

2014.

Ukupnodržavne

šumeprivatne

šume

1) Od 2010. šumski proizvodi prikazani prema šiframa koje su preuzete iz Klasifikacije proizvoda po djelatnostima Republike Hrvatske - KPD 2008. (NN, br. 108/08).

165

2010.2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2011. 2012. 2013. 2014.

1)12.1. Indeksi fizièkog obujma ukupne industrijske proizvodnje

12. Industrija

2009. 2008. 2007. 2006. 2005. 2004. 2003. 2002. 2001. 2010.

100,0 106,2 112,7 115,5 120,9 123,6 132,6 132,6 125,2 ...

94,2 100,0 106,1 108,8 113,9 116,4 124,9 124,9 117,9 ...

88,8 94,3 100,0 102,5 106,8 109,1 117,1 117,1 110,5 ...

86,6 92,0 97,6 100,0 104,7 107,0 114,8 114,8 108,4 ...

82,7 87,9 93,2 95,5 100,0 102,2 109,7 109,7 103,6 ...

80,9 86,0 91,2 93,4 97,8 100,0 107,3 107,3 101,3 ...

75,4 80,1 85,0 87,0 91,1 93,2 100,0 100,0 94,4 ...

75,4 80,1 85,0 87,0 91,1 93,2 100,0 100,0 94,4 ...

79,9 84,9 90,0 92,2 96,5 98,7 105,9 105,9 100,0 ...

1) Podaci se èitaju samo vodoravno

Prosjeène godišnje stope rasta industrijske proizvodnje

u razdoblju od 2005. do 2009.

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

Ukupno Energija Intermedijarni

proizvodi, osim

energije

Kapitalni

proizvodi

Trajni proizvodi

za široku

potrošnju

Netrajni

proizvodi za

%

široku potrošnju

166

Industrijski proizvodi - ukupno 100,00 94,4

PREMA GLAVNIM INDUSTRIJSKIM GRUPACIJAMA (GIG-u 2009.)

AE Energija 16,62 79,5

AI Intermedijarni proizvodi, osim energije 16,57 99,9

BB Kapitalni proizvodi 31,87 101,9

CD Trajni proizvodi za široku potrošnju 1,03 100,9

CN Netrajni proizvodi za široku potrošnju 33,91 91,8

PREMA PODRUÈJIMA I ODJELJCIMA NKD-a 2007.

B Rudarstvo i vaðenje 0,25 93,0

08 Ostalo rudarstvo i vaðenje 0,06 67,1

09 Pomoæne uslužne djelatnosti u rudarstvu 0,19 99,3

C Preraðivaèka industrija 83,19 97,4

10 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 11,80 98,1

11 Proizvodnja piæa 6,28 94,3

13 Proizvodnja tekstila 0,29 66,9

14 Proizvodnja odjeæe 1,18 81,2

15 Proizvodnja kože i srodnih proizvoda 0,11 63,6

16 Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja;

proizvodnja proizvoda od slame i pletarskih materijala 0,00 45,6

17 Proizvodnja papira i proizvoda od papira 3,45 106,4

18 Tiskanje i umnožavanje snimljenih zapisa 9,63 94,8

19 Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda 0,06 84,8

20 Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 4,37 94,7

21 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih pripravaka 4,06 64,9

22 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 1,09 108,2

23 Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda 1,14 96,7

24 Proizvodnja metala 0,02 62,9

25 Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim strojeva i opreme 1,68 77,9

26 Proizvodnja raèunala te elektronièkih i optièkih proizvoda 2,02 89,4

27 Proizvodnja elektriène opreme 6,58 101,5

28 Proizvodnja strojeva i ureðaja, d. n. 1,16 64,7

29 Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 0,26 71,9

30 Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava 2,01 92,5

31 Proizvodnja namještaja 0,10 307,7

32 Ostala preraðivaèka industrija 0,85 62,7

33 Popravak i instaliranje strojeva i opreme 25,05 107,3

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 16,56 79,5

35 Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 16,56 79,5

12.2. Indeksi industrijske proizvodnje prema glavnim industrijskim odjeljcima NKD-a 2007.

grupacijama i

Struktura2008.

2009.

2008.

167

12.3. djelatnosti proizvoda i podruèjima i odjeljcima NKD-a 2007.

Vrijednost prodanih industrijskih proizvoda i izvoza (PRODCOM) prema

Vrijednost industrijskih proizvoda, u tisuæama kuna

2012. 2014.

Ukupnood toga u

inozemstvuUkupno

od toga uinozemstvu

Ukupnood toga u

inozemstvu

2013.

168

UKUPNO 26 894 682 9 289 926 25 461 983 8 358 452 25 130 067 9 534 548

B Rudarstvo i vaðenje 149 831 - 160 608 - 159 480 -

08 Ostalo rudarstvo i vaðenje 744 - 1 597 - 2 467 -

09 Pomoæne uslužne djelatnosti u rudarstvu 149 087 - 159 011 - 157 013 -

CPRERAÐIVAÈKA INDUSTRIJA 21 144 442 9 289 926 19 586 151 8 358 452 19 886 654 9 120 621

10 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 4 732 715 961 582 4 443 260 799 962 4 436 131 819 473

11 Proizvodnja piæa 1 852 942 212 419 1 931 665 218 201 1 774 067 217 982

13 Proizvodnja tekstila 62 944 22 121 66 481 26 175 61 767 22 998

14 Proizvodnja odjeæe 160 069 29 676 160 284 25 682 157 204 26 482

15 Proizvodnja kože i srodnih proizvoda 17 386 3 747 21 954 5 985 29 904 6 812

16 Prerada drva i proizvoda od drva i pluta,

osim namještaja; proizvodnja proizvoda 117 402 94 702 204 215 83 329 223 939 109 780

od slame i pletarskih materijala

17 Proizvodnja papira i proizvoda od papira 715 516 128 353 683 146 129 475 791 423 202 882

18 Tiskanje i umnožavanje snimljenih zapisa 1 615 289 39 215 1 175 419 35 797 867 936 49 106

19 Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda 91 655 20 526 194 973 46 429 183 237 42 324

20 Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 570 698 239 396 519 695 239 767 493 035 230 626

21 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih2 218 238 1 902 431 2 152 051 1 834 953 2 320 399 2 049 483proizvoda i farmaceutskih pripravaka

22 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 428 363 224 807 375 203 189 680 427 133 225 602

23 Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih439 505 133 451 380 300 128 983 411 275 145 464proizvoda

50 537 13 88824 Proizvodnja metala 42 642 10 108 49 108 11 213

25 Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda,

osim strojeva i opreme 521 045 209 906 476 172 226 205 501 203 204 332

26 Proizvodnja raèunala te elektronièkih

i optièkih proizvoda 1 519 990 1 238 902 1 000 292 653 836 904 248 540 356

27 Proizvodnja elektriène opreme 3 459 978 2 429 117 3 154 430 2 238 931 3 508 838 2 718 660

28 Proizvodnja strojeva i ureðaja, d n 317 423 239 732 332 641 267 126 390 903 310 863

29 Proizvodnja motornih vozila, prikolica178 405 171 657 174 636 161 952 195 495 192 774i poluprikolica

30 Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava 91 376 30 934 80 848 19 273 78 987 18 355

31 Proizvodnja namještaja 200 019 45 979 189 949 71 820 235 981 110 242

32 Ostala preraðivaèka industrija 152 041 29 972 134 868 21 423 130 899 17 316

33 Popravak i instaliranje strojeva i opreme 1 638 801 871 193 1 684 561 922 255 1 712 113 844 821

DOpskrba elektriènom energijom, plinom,5 253 839 - 5 366 384 - 4 741 723 413 927parom i klimatizacija

35 Opskrba elektriènom energijom, plinom,5 253 839 - 5 366 384 - 4 741 723 413 927parom i klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda,

gospodarenje otpadom te djelatnosti 346 570 - 348 840 - 342 210 -

sanacije okoliša

36 Skupljanje, proèišæavanje i opskrba vodom 346 570 - 348 840 - 342 210 -

u 000 kuna

brutododana

vrijednost

12.4. Elementi raèuna industrijske proizvodnje

intermedijarna potrošnja

ukupnoostala inter-medijarnapotrošnja

repro-dukcijskimaterijal

ostaliprihod

prihod odprodaje

proizvoda

BrojlokalnihJVD-a

2004. 838 31 508 875 668 436 18 621 813 12 642 743 5 979 070 13 473 234

2005. 837 32 338 497 312 845 19 798 785 12 894 391 6 904 394 13 072 084

2006. 932 33 940 988 260 981 22 040 453 13 790 956 8 249 497 12 736 556

2007. 933 36 714 658 375 284 24 261 658 15 039 860 9 221 798 13 067 740

2008. Ukupno 840 36 220 515 281 762 23 632 876 16 104 700 7 528 176 12 935 831

Prema podruèjima NKD-a 2007.


C Preraðivaèka industrija 804 28 711 722 277 119 18 555 083 13 242 878 5 312 205 10 495 733

D Opskrba elektriènomenergijom, plinom, paromi klimatizacija 12 3 725 898 1 435 2 613 209 2 032 651 580 558 1 114 124

E Opskrba vodom; uklanjanjeotpadnih voda, gospodarenjeotpadom te djelatnostisanacije okoliša 20 1 925 964 2 992 1 117 302 723 219 394 083 816 109

Elementi raèuna industrijske proizvodnje 2004. - 2008.

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

prihod od prodaje proizvoda intermedijarna potrošnja bruto dodana vrijednost

mil.kuna

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

169

Ukupno 840 36 220 515 281 762 23 632 876 12 935 831

B Rudarstvo i vaðenje 4 1 856 931 216 1 347 282 509 86506 Vaðenje sirove nafte i prirodnog plina 1 1 376 211 216 918 803 457 62408 Ostalo rudarstvo i vaðenje 1 13 357 - 7 982 5 37509 Pomoæne uslužne djelatnosti u rudarstvu 2 467 363 - 420 497 46 866

C Preraðivaèka industrija 804 28 711 722 277 119 18 555 083 10 495 73310 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 85 5 411 094 53 607 3 671 737 1 841 55811 Proizvodnja piæa 8 2 132 366 20 957 1 347 752 795 34012 Proizvodnja duhanskih proizvoda 1 10 690 - 5 780 5 15513 Proizvodnja tekstila 9 70 167 17 48 363 21 54714 Proizvodnja odjeæe 46 441 669 2 286 274 902 184 99715 Proizvodnja kože i srodnih proizvoda 7 26 643 - 14 588 11 32816 Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim

namještaja; proizvodnja proizvoda od slame 9 24 045 268 13 181 11 235i pletarskih materijala

17 Proizvodnja papira i proizvoda od papira 58 786 839 818 443 383 352 01918 Tiskanje i umnožavanje snimljenih zapisa 129 1 915 501 3 278 1 035 448 885 31019 Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda 4 1 037 078 13 607 715 355 325 86920 Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 38 1 865 340 44 079 1 603 732 310 19021 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda

8 2 323 945 3 486 1 412 801 883 491i farmaceutskih pripravaka

22 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 45 712 575 6 289 440 427 276 54023 Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda 31 621 878 15 457 441 495 219 76124 Proizvodnja metala 6 37 859 180 23 334 14 61425 Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda,

osim strojeva i opreme 80 1 060 117 8 368 751 921 299 86026 Proizvodnja raèunala te elektronièkih

24 1 537 760 31 650 1 141 924 378 143i optièkih proizvoda

27 Proizvodnja elektriène opreme 39 3 907 947 41 920 2 910 950 1 109 46428 Proizvodnja strojeva i ureðaja, d.n. 31 538 020 7 052 379 755 182 12329 Proizvodnja motornih vozila, prikolica

6 89 744 824 68 080 18 976i poluprikolica

30 Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava 13 777 494 1 365 505 323 270 21831 Proizvodnja namještaja 31 298 368 142 172 967 131 56232 Ostala preraðivaèka industrija 26 195 867 3 833 102 947 102 21633 Popravak i instaliranje strojeva i opreme 70 2 888 716 17 636 1 028 938 1 864 217

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, paromi klimatizacija 12 3 725 898 1 435 2 613 209 1 114 12435 Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom

i klimatizacija 12 3 725 898 1 435 2 613 209 1 114 124

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda,gospodarenje otpadom te djelatnosti sanacije okoliša 20 1 925 964 2 992 1 117 302 816 10936 Skupljanje, proèišæavanje i opskrba vodom 1 285 693 - 97 281 188 41237 Uklanjanje otpadnih voda 2 126 746 - 46 891 79 85538 Skupljanje otpada, djelatnosti obrade

i zbrinjavanje otpada; oporaba materijala 13 1 423 848 2 992 940 239 491 05639 Djelatnosti sanacije okoliša te ostale djelatnosti

gospodarenja otpadom 4 89 677 - 32 891 56 786

u 000 kuna

brutododana

vrijednost

12.5. Elementi raèuna industrijske proizvodnje prema podruèjima i odjeljcima NKD-a 2007., u 2008.

inter-medijarnapotrošnja

ostaliprihod

prihod odprodaje

proizvoda

BrojlokalnihJVD-a

170

Prosjeènagodišnja bruto

plaæa pozaposlenomu kunama

12.6. Zaposleni, bruto plaæe i nadnice - godišnji prosjek, naèelo èiste djelatnosti

BrojlokalnihJVD-a

Brutoplaæe i

nadnice,u tis. kuna

Brojzaposlenih

osoba

2004. 838 53 674 4 319 630 80 479

2005. 837 50 781 4 593 465 90 456

2006. 932 52 355 4 970 643 94 941

2007. 933 53 214 5 329 167 100 146

2008. Ukupno 840 50 761 5 416 680 106 709

Prema podruèjima NKD-a 2007.

B Rudarstvo i vaðenje 4 1 483 239 308 161 367

C Preraðivaèka industrija 804 42 858 4 504 510 105 103

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom

i klimatizacija 12 2 993 339 327 113 374


otpadom te djelatnosti sanacije okoliša 20 3 427 333 535 97 326

Prosjeèna godišnja bruto plaãa po zaposlenom u industriji,prema podruèjima NKD-a 2007., u 2008.

60 000

80 000

100 000

120 000

140 000

160 000

kuna

180 000

ukupno B C D E

171

UKUPNO 840 50 761 5 416 680 106 709

B Rudarstvo i vaðenje 4 1 483 239 308 161 367

06 Vaðenje sirove nafte i prirodnog plina 1 682 134 143 196 69108 Ostalo rudarstvo i vaðenje 1 20 903 45 15009 Pomoæne uslužne djelatnosti u rudarstvu 2 781 104 262 133 498

C Preraðivaèka industrija 804 42 858 4 504 510 105 103

10 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 85 7 345 669 421 91 14011 Proizvodnja piæa 8 1 293 162 621 125 77012 Proizvodnja duhanskih proizvoda 1 15 2 016 134 40013 Proizvodnja tekstila 9 265 16 353 61 70914 Proizvodnja odjeæe 46 2 964 137 257 46 30815 Proizvodnja kože i srodnih proizvoda 7 148 7 921 53 52016 Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja;

9 92 5 530 60 109proizvodnja proizvoda od slame i pletarskih materijala

17 Proizvodnja papira i proizvoda od papira 58 1 595 124 371 77 97618 Tiskanje i umnožavanje snimljenih zapisa 129 3 095 299 009 96 61019 Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda 4 2 572 426 733 165 91520 Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 38 1 374 149 280 108 64621 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda

8 2 939 490 507 166 896i farmaceutskih pripravaka

22 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 45 1 298 93 100 71 72623 Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda 31 880 66 306 75 34824 Proizvodnja metala 6 87 5 537 63 64425 Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim

80 1 666 135 909 81 578strojeva i opreme

26 Proizvodnja raèunala te elektronièkih i optièkih proizvoda 24 2 877 439 405 152 73027 Proizvodnja elektriène opreme 39 4 942 512 222 103 64728 Proizvodnja strojeva i ureðaja, d.n. 31 1 190 107 522 90 35529 Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 6 207 18 086 87 37230 Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava 13 874 85 895 98 27831 Proizvodnja namještaja 31 696 49 050 70 47432 Ostala preraðivaèka industrija 26 674 46 709 69 30133 Popravak i instaliranje strojeva i opreme 70 3 770 453 750 120 358

D Opskrba elektriènom energijom, plinom,parom i klimatizacija 12 2 993 339 327 113 374

35 Opskrba elektriènom energijom, plinom,parom i klimatizacija 12 2 993 339 327 113 374

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenjeotpadom te djelatnosti sanacije okoliša 20 3 427 333 535 97 326

36 Skupljanje, proèišæavanje i opskrba vodom 1 648 78 529 121 18737 Uklanjanje otpadnih voda 2 420 31 509 75 02138 Skupljanje otpada, djelatnosti obrade i zbrinjavanje

otpada; oporaba materijala 13 2 136 187 699 87 87439 Djelatnosti sanacije okoliša te ostale djelatnosti

gospodarenja otpadom 4 223 35 798 160 529

Prosjeènagodišnja bruto

plaæa pozaposlenomu kunama

12.7. Zaposleni, bruto plaæe i nadnice - godišnji prosjek, i odjeljcima NKD-a 2007., naèelo èiste djelatnosti u 2008.

prema podruèjima

BrojlokalnihJVD-a

Brutoplaæe i

nadnice,u tis. kuna

Brojzaposlenih

osoba

172

Broj stanova 384 333 373 538 299 977 69 870 3 691 4 878 234 59 5 624

2Površina, m 26 494 590 25 789 993 21 299 986 4 286 326 203 681 260 635 5 492 2 905 435 565

2 m po stanu 68,94 69,04 71,01 61,35 55,18 53,43 23,47 49,24 77,45

Udjel broja100 97,2 78,0 18,2 1,0 1,3 0,1 0,0 1,4stanova, %

Stanovi 299 977 299 239 298 267 299 529 299 398 299 354 299 871 198 700 297 891 932 488 592 74 108 375

Osobe 780 957 779 524 777 672 780 392 779 847 779 764 780 752 519 193 777 152 1 732 881 1 118 99 298 336

13.1. Stanovi prema naèinu korištenja i druge nastanjene prostorije - Popis 2011.

13. Graðevinarstvo

Stanovi za stalno stanovanjeStanovi koji

se koristepovremeno

u vrijemesezonskihradova u

poljoprivr.

za odmori rekreacijuukupno

Stanoviukupno

13.2. Nastanjeni stanovi prema broju soba i vlasništvu - Popis 2011.

prema vlasništvuprema broju sobaUkupno

ostaloprivatno7 i više

soba6-soba5-soba4-sobe3-sobe2-sobe1-soba

13.3. Nastanjeni stanovi prema pomoænim prostorijama i opremljenosti instalacijama - Popis 2011.

stanovi s instalacijamastanovi sa sljedeæim kombinacijama

pomoænih prostorija

Ukupno

stanovi koji imaju

kuhi

nju

kupa

onic

u

zaho

d

elek

triè

ne e

nerg

ije

vodo

voda

kana

liza

cije

kuhi

nja,

zah

od i

kupa

onic

a

kuhi

nja

i za

hod

sam

o ku

hinj

a

osta

le k

ombi

naci

jepo

moæ

nih

pros

tori

ja

bez

kuhi

nje,

kupa

onic

e i

zaho

da

brojstanova 299 977 38 887 105 985 96 450 38 802 13 099 5 045 1 709 291 854 8 123

Površina, 21 299 986 1 322 482 5 682 157 7 134 017 4 006 099 1 821 149 872 611 461 471 20 858 416 441 570

po stanu 71,01 34,01 53,61 73,97 103,24 139,03 172,97 270,02 71,47 54,36

Udjel broja 100 13,0 35,3 32,1 12,9 4,4 1,7 0,6 97,3 2,7stanova, %

2m

2 m

173

Stanovi u kojima sesamo obavljala

djelatnost

ostaledjelatnosti

iznajmlji-vanje

turistimanastanjeni napušteni

privremenonenasta-

njeni

Nastanjeni stanovi

Nastanjeni stanovi

plin

a

Sta

novi

skl

imat

izac

ijom

Struktura vrijednosti izvršenih graðevinskih radova

prema vrsti graðevina u 2014.

stambene zgrade

19,9%

nestambene zgrade

36,9%

prometna infrastruktura

33,8%

cjevovodni,

komunikacijski i

elektrièni vodovi

6,8%

složene graðevine na

industrijskim

prostorima

1,1% ostale nespomenute

graðevine

1,5%

Ukupno 300 272 303 610 789 966 299 977 303 191 780 957 86 88 188 209 331 8 821

13.4. Stambene jedinice1) - Popis 2011.

prema broju kuæanstava i èlanova kuæanstava

Ukupno stambene jedinice

broj

kuæ

anst

ava

broj

èla

nova

kuæa

nsta

va

broj

kuæ

anst

ava

13.5. Graðevinska djelatnost poslovnih subjekata (pravne osobe)1)u tis. kuna

Vrijednost izvršenih radova prema vrsti graðevina - ukupno 3 916 061 3 483 191 3 086 385 2 856 253 2 400 008

Na zgradama 2 968 005 2 704 863 2 205 927 1 714 919 1 364 976

- stambenim 1 050 827 1 099 730 817 682 644 833 478 762- nestambenim 1 917 178 1 605 133 1 388 245 1 070 086 886 214

Na ostalim graðevinama 948 056 778 328 880 458 1 141 334 1 035 032

- prometna infrastuktura 555 734 505 535 519 991 778 920 810 564- cjevovodni, komunikacijski i elektrièni vodovi 327 837 192 032 280 912 309 592 162 468- složene graðevine na industrijskim prostorima 39 565 40 737 52 598 26 596 26 225- ostale nespomenute gradevine 24 920 40 024 26 957 26 226 35 775

1) Prikazani izvršeni radovi pravnih osoba s 5 i više zaposlenih.

174

2010. 2011. 2012. 2013.

1)

stambene jedinice.2) Ukljuèuje i beskuænike popisane u prihvatilištu.

Razlika do ukupnog broja kuæanstava i broja èlanova kuæanstava odnosi se na beskuænike popisane izvan

Nastanjeni stanovi Ostale stambene jedinice 2)Kolektivni stanovi

broj

èla

nova

kuæa

nsta

va

broj

sta

mbe

nih

jedi

nica

ukup

an b

roj

ukup

an b

roj

broj

kuæ

anst

ava

broj

èla

nova

kuæa

nsta

va

ukup

an b

roj

broj

èla

nova

kuæa

nsta

va

broj

ins

titu

cion

alni

h i

priv

atni

h ku

æans

tava

2014.

13.6. Izdane graðevinske dozvole prema vrsti graðevine

13.7. Izdan za zgrade prema namjeni, velièini i vrsti gradnjee graðevinske dozvole

Broj izdanih odobrenja - ukupno 805 646 496 424 458

zgrade 726 554 412 340 385

ostale graðevine 79 92 84 84 73

Predviðena vrijednost radova - ukupno, u tis. kuna 4 471 643 2 807 234 1 854 257 1 745 233 2 070 815

zgrade 4 127 712 2 403 716 1 532 530 1 457 075 1 765 876

ostale graðevine 343 931 403 518 321 727 288 158 304 939

Stanovi

broj 2 283 2 272 1 605 1 163 1 2922korisna površina u m 198 153 175 820 120 549 83 984 103 421

Zgrade - ukupno

broj odobrenja 726 554 412 340 385

Stambene zgrade

broj odobrenja 619 462 348 261 276

prema velièini

s 1 stanom 245 169 151 90 97

s 2 stana 84 70 38 31 27

s 3 i više stanova 182 147 114 56 75

zgrade za stanovanje zajednica 2 1 - 1 -

prema vrsti gradnje

izgradnja

broj odobrenja 513 387 303 178 1992površina, m 288 688 237 085 158 585 118 035 146 447

3zapremnina, m 856 214 728 727 492 629 365 698 444 627

dogradnja


3zapremnina, m 31 320 19 961 13 557 24 282 17 329

broj odobrenja za prenamjene i ostale rekonstrukcije 60 43 26 41 43

Nestambene zgrade

broj odobrenja 107 92 64 79 109

prema vrsti gradnje

izgradnja

broj odobrenja 41 45 36 38 482površina, m 616 389 149 661 96 830

3zapremnina, m 2 508 155 564 196 400 967

dogradnja


3zapremnina, m 85 801 140 483 128 565 35 612 48 311

broj odobrenja za prenamjene i ostale rekonstrukcije 57 34 17 26 41

132 305 110 700

541 931 589 702

175

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

900

Završene zgrade, prema vrsti zgrade i vrsti radova

200

300

400

500

600

700

800

bro

jzg

rad

a

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

0

100

200

Ukupno Stambene Nestambene Novogradnja Dogradnjai nadogradnja

2 500

3 000

3 500

4 000

4 500

stan

ova

Završeni stanovi sobaZavršeni stanovi , prema broju soba

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

0

500

1 000

1 500

2 000

Ukupno 1-sobni 2-sobni 3-sobni 4-sobni 5 i više sobni

broj

s

2010.

2009.

2011.

2010.

2012.

2011.2011.2010. 2012.

13.8. Završene zgrade i stanovi prema broju soba

IndeksiBroj zgrada/stanova

Završene zgrade - ukupno 769 447 359 250 171 83,4 58,1 80,3 69,6 68,4

Stambene 692 393 303 208 136 82,9 56,8 77,1 68,6 65,4

s 1 stanom 246 168 135 99 72 105,6 68,3 80,4 73,3 72,7

s 2 stana 116 58 45 28 27 94,3 50,0 77,6 62,2 96,4

s 3 i više stanova 326 167 123 81 36 68,5 51,2 73,7 65,9 44,4

zgrade za stanovanje zajednica 4 - - - 1 133,3 - - - 100,0

Nestambene 77 54 56 42 35 88,5 70,1 103,7 75,0 48,6

Završeni stanovi - ukupno 3 939 2 388 2 729 1 227 638 80,0 60,6 114,3 45,0 52,0

prema broju soba

1-sobni 416 270 700 167 48 89,1 64,9 259,3 23,9 28,7

2-sobni 1 439 958 1 067 423 169 77,5 66,6 111,4 39,6 40,0

3-sobni 1 119 609 560 351 181 68,5 54,4 92,0 62,7 51,6

4-sobni 613 384 284 196 170 90,9 62,6 74,0 69,0 86,7

5 i više sobni 352 167 118 90 70 120,5 47,4 70,7 76,3 77,8

176

2013.2013.

2012.2014.

2014.

2013.

2010. Ukupno 769 852 595 3 355 023 3 939 302 757 76,9

Prema vrsti zgrade

Stambene zgrade 692 446 088 1 343 522 3 918 301 267 76,9

Nestambene zgrade 77 406 507 2 011 501 21 1 490 71,0

Prema vrsti radova

Novogradnja 687 707 198 2 607 925 3 820 292 268 76,5

Dogradnja i nadogradnja 82 145 397 747 098 97 8 537 88,0

Prenamjena nestamb. prostora u stamb. - - - 22 1 952 88,7

2011. Ukupno 447 555 965 1 954 196 2 388 177 008 74,1

Prema vrsti zgrade

Stambene zgrade 393 282 254 909 864 2 384 176 631 74,1

Nestambene zgrade 54 273 711 1 044 332 4 377 94,3

Prema vrsti radova

Novogradnja 404 537 693 1 895 628 2 328 171 340 73,6


Prenamjena nestamb. prostora u stamb. - - - 4 462 115,5

2012. Ukupno 359 740 870 2 495 001 2 729 177 736 65,1

Prema vrsti zgrade

Stambene zgrade 303 246 046 743 631 2 725 177 389 65,1


Prema vrsti radova

Novogradnja 321 679 698 2 398 578 2 686 174 081 64,8



2013. Ukupno 250 191 025 630 546 1 227 89 010 72,5

Prema vrsti zgrade

Stambene zgrade 208 111 253 326 678 1 161 80 562 69,4


Prema vrsti radova

Novogradnja 217 182 101 598 899 1 185 85 565 72,2



2014. Ukupno 171 215 621 775 673 638 50 452 79,1

Prema vrsti zgrade

Stambene zgrade 136 77 625 229 977 638 50 452 79,1

Nestambene zgrade 35 137 996 545 696 - - -

Prema vrsti radova

Novogradnja 144 209 254 756 579 610 47 667 78,1


Prenamjena nestamb. prostora u stamb. - - - - - -

13.9. Završene zgrade i stanovi prema vrsti zgrade i vrsti radova

Završene zgrade

Brojzgrada

Površina2m

Zapremnina3m

Korisnapovršina

2m

Brojstanova

Prosjeènakorisna

2površina, m

Završeni stanovi

177

Ukupno 359 704 870 2 495 001 250 191 025 630 546 171 215 621 775 673

prema vrsti zgrade

Stambene zgrade 303 246 046 743 631 208 111 253 326 678 136 77 625 229 977s 1 stanom 135 29 463 89 754 99 19 177 57 318 72 13 586 41 000s 2 stana 45 11 857 34 723 28 7 728 23 078 27 6 680 19 590s 3 i više 123 204 726 619 154 81 84 348 246 282 36 56 150 165 930Zgrade za stanovanje

zajednica - - - - - - 1 1 209 3 457

Nestambene zgrade 56 458 824 1 751 370 42 79 772 303 868 35 137 996 545 696Hoteli i sliène zgrade 2 12 464 44 685 - - - - - -Restorani, barovi i sl.

ugost. radnje 2 631 2 890 3 789 2 910 - - -Uredske zgrade 13 132 131 429 276 4 890 2 702 3 34 993 114 212Zgrade za trgovinu na

veliko i malo 13 243 738 934 546 12 51 794 190 815 9 55 221 242 591Garaže 5 403 1 252 3 128 386 10 3 877 29 785Industrijske zgrade 7 15 019 66 167 6 9 775 38 888 2 798 4 102Zatvorena skladišta 6 10 910 82 184 2 3 097 21 940 1 220 780Natkrivena skladišta 1 1 280 3 840 - - - - - -Zgrade djeèjih vrtiæa i

osnovnih škola 1 397 1 192 4 10 320 35 134 3 7 677 24 608Zgrade srednjih i

ostalih škola 2 31 963 143 460 - - - - - -Zgrade visokih uèilišta

(fakulteti i dr.) - - - 1 332 1 120 1 11 819 29 450

Ostale zgrade zazdravstvenu zaštitu - - - 2 1 317 5 260 1 22 560 96 786

Sportske dvorane 1 4 220 20 049 - - - - - -Staje za stoku i peradarnici - - - 1 572 2 288 1 435 1 965Ostale poljoprivredne

gospodarske zgrade - - - 1 14 45 1 20 60Zgrade za obavljanje

vjerskih obreda - - - - - - 1 213 867Zgrade za znanstveno- istraživaèku djelatnost 1 3 152 13 133 - - - - - -

Ostale zgrade, drugdjeneklasificirane 1 248 496 2 159 510 1 27 82

prema vrsti radova

Novogradnja 321 679 698 2 398 578 217 182 101 598 899 144 209 254 756 579Stambene zgrade 276 241 061 728 922 186 107 309 315 594 114 74 003 220 049Nestambene zgrade 45 438 637 1 669 656 31 74 792 283 305 30 135 251 536 530

Dogradnja 38 25 172 96 423 33 8 924 31 647 27 6 367 19 094Stambene zgrade 27 4 985 14 709 22 3 944 11 084 22 3 622 9 928Nestambene zgrade 11 20 18 81 714 11 4 980 20 563 5 2 745 9 166

Zgrade bolnica i klinika 1 2 268 8 200 1 585 1870 - - -

Zgrade za potrebe oružanih snaga, - - - - - - 1 136 408policije ili vatrogasaca

13.10. Broj i graðevinske velièine prema vrsti završenih zgrada i vrsti radova

Brojzgrada

Površina,2m

Zaprem-3nina, m

2012. 2013. 2014.

Brojzgrada

Površina,2m

Zaprem-3nina, m

Brojzgrada

Površina,2m

Zaprem-3nina, m

178

2011. Ukupno 2 388 177 008 270 958 609 384 101 33 21 12

Stanovi u novim zgradama 2 328 171 340 266 943 590 375 90 33 19 12

Stambene zgrade 2 325 171 063 266 943 589 374 89 33 19 12

s 1 stanom 149 25 371 - 4 8 36 46 30 14 11

s 2 stana 97 10 670 - 10 34 35 12 3 2 1

s 3 stana i više 2 079 135 022 266 929 547 303 31 - 3 -1)Nestambene zgrade 3 277 - - 1 1 1 - - -

Stanovi dobiveni dogradnjomi nadogradnjom 56 5 206 4 14 19 9 8 - 2 -

Stanovi dobiveni prenamjenomnestambenog prostora u stambeni 4 462 - 1 - - 3 - - -

2012. Ukupno 2 729 177 736 700 1 067 560 284 72 36 5 5

Stanovi u novim zgradama 2 686 174 081 692 1 053 552 275 69 36 4 5

Stambene zgrade 2 682 173 734 692 1 053 549 274 69 36 4 5

s 1 stanom 121 19 828 - 4 6 37 37 29 3 5

s 2 stana 68 6 999 1 5 27 26 8 1 - -

s 3 stana i više 2 493 146 907 691 1 044 516 211 24 6 1 -1)Nestambene zgrade 4 347 - - 3 1 - - - -


Stanovi dobiveni prenamjenomnestambenog prostora u stambeni 3 237 1 1 - 1 - - - -

2013. Ukupno 1 227 89 010 167 423 351 196 53 24 11 2

Stanovi u novim zgradama 1 185 85 565 164 414 335 184 53 22 11 2

Stambene zgrade 1 119 77 117 164 414 335 144 43 12 5 2

s 1 stanom 84 12 352 1 4 6 32 25 9 5 2

s 2 stana 50 5 025 - 7 15 17 8 3 - -

s 3 stana i više 985 59 740 163 403 314 95 10 - - -1)Nestambene zgrade 66 8 448 - - - 40 10 10 6 -

Stanovi dobiveni dogradnjomi nadogradnjom 36 2 929 2 8 15 10 - 1 - -

Stanovi dobiveni prenamjenomnestambenog prostora u stambeni 6 516 1 1 1 2 - 1 - -

2014. Ukupno 638 50 452 48 169 181 170 47 18 5 -

Stanovi u novim zgradama 610 47 667 45 165 173 161 44 18 4 -

Stambene zgrade 610 47 667 45 165 173 161 44 18 4 -

s 1 stanom 55 8 171 - 3 9 15 11 13 4 -

s 2 stana 46 4 498 - 7 9 24 6 - - -

s 3 stana i više 509 34 998 45 155 155 122 27 5 - -1)Nestambene zgrade - - - - - - - - - -


Stanovi dobiveni prenamjenomnestambenog prostora u stambeni - - - - - - - - - -

13.11. Završeni stanovi prema vrsti zgrade, vrsti gradnje i broju soba

Stanovi prema broju sobaKorisnapovršina

2m

Brojstanova 1 -

sobni2 -

sobni3 -

sobni4 -

sobni5 -

sobni6 -

sobni7 -

sobni8 i više-

sobni

1) Pretežno nestambene zgrade (vidjeti metodološka objašnjenja)

179

2009.2008.2007.2006. 2010. 2011. 2012.

Struktura prosjeène cijene prodanih novih stanova u 2014.

graðevinsko

zemljište

20,1%

gradnja i dobit

izvoðaèa

60,1%

ostali troškovi

19,8%

13.12. Prosjeène cijene prodanih novih stanova

Prodani stanovi

broj stanova - ukupno 1 855 1 767 1 664 1 816 1 247 1 389 1 501 1 213 1 153

2površina u m 127 475 112 784 102 695 113 515 73 044 79 782 91 500 74 276 74 487

2prosjeèna površina u m 68,72 63,83 61,7 62,5 58,6 57,4 61,0 61,2 64,6

2Prosjeèna cijena po 1m , kuna

ukupno 9 159 12 308 14 222 12 809 12 219 12 265 12 268 11 008 11 882

graðevinsko zemljište 1 152 1 925 2 290 2 117 2 154 2 487 2 563 2 176 2 383

gradnja i dobit izvodaèa 5 680 7 066 8 428 7 723 6 932 7 276 7 281 6 885 7 141

ostali troškovi 2 327 3 317 3 504 2 969 3 132 2 502 2 424 1 947 2 358


1) Od 2004. ukljuèeni su i podaci Agencije za pravni promet i posredovanje nekretninama - APN (Zakon o društveno

poticajnoj stanogradnji, NN, br. 109/01.).

180

Prosjeène cijene prodanih novih stanova u kunama, po m2

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

14 000

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

pro

sjeè

na

cije

na,

ku

na

16 000

2013. 2014.

2014.

1930. ... ... 17 64 43 30 533 ... ... ... ...

1939. ... ... 22 86 47 49 871 7 20 744 ...

1945. 2 991 ... 25 87 63 65 262 4 6 483 ...

1950. 3 482 1 172 36 97 88 101 981 13 20 4 523 ...

1955. 4 374 2 045 34 100 90 142 980 69 33 11 450 5 553

1960. 18 798 12 510 36 129 100 174 070 395 79 39 734 ...

1965. 38 373 29 060 39 135 138 196 919 564 155 67 587 32 979

1970. 81 497 71 135 38 136 173 184 126 525 192 79 003 52 800

1975. 117 064 103 503 38 144 174 171 627 646 230 91 672 70 156

1980. 179 523 161 011 43 190 226 187 128 1 378 336 111 425 106 551

1985. 192 680 173 048 47 225 226 230 514 1 660 451 139 088 167 157

1990. 224 039 203 406 51 248 238 231 119 1 805 462 139 414 242 586

1995. 176 970 152 699 51 256 183 167 360 1 240 331 101 425 359 656

2000. 284 308 232 983 58 253 162 164 694 1 304 337 99 346 ...

2005. 367 098 275 528 209 261 149 174 878 1 412 314 80 421 ...

2006. 384 512 284 224 208 270 133 176 352 1 352 301 81 857 ...

2007. 399 283 290 739 210 273 122 216 895 1 389 308 99 739 ...

2008. 414 353 296 724 210 288 114 204 543 1 353 323 94 060 ...

2009. 408 127 294 010 210 296 91 189 529 1 383 466 87 155 ...

2010. 400 906 291 796 210 297 82 177 609 1 379 457 81 688 ...

2011. 395 391 291 568 210 289 77 166 772 1 350 429 76 713 ...

2012. 342 345 251 554 210 284 70 167 555 1 351 430 77 077 ...

2013. 337 591 252 187 210 277 63 171 426 1 366 426 78 848 ...

2014. 339 749 255 995 210 277 63 185 606 1 371 399 85 365 ...

14.1. Motorna vozila, gradski prijevoz i telefonski pretplatnici

14. Prijevoz i skladištenje

Registrirana vozilastanje 31. prosinca

Telefon-ski pret-platnici -nepokret-na mreža

ukupno

u privat-nom vla-sništvu

vozila

Tramvaj Gradski autobus

motorna prikljuèna

prometnadužina li-nija u km

prevezeniputniciu tis.

dužinalinijau km

brojautobusa

prevezeniputniciu tis.

181

0

50 000

100 000

150 000

200 000

250 000

300 000

350 000

400 000

1930. 1960. 1980. 2000. 2002. 2004. 2006. 2008. 2010. 2012.

Prevezeni putnici u gradskom prijevozu

1930. - 2014.

autobus

tramvaj

broj putnika

u tisuãama

2014.

14.2. Registrirana vozila, stanje 31. prosinca

Ostala1)vozila

Teretno iradno vozilo

Osobniautomobil2)

AutobusMotociklMopedUkupno

1)14.3. Javni putnièki cestovni prijevoz

Prevezeniputnici u tis.

Prijeðenikilometri u tis.

Autobusi Broj mjestaPutnièki

kilometri u tis.

2010.

Ukupno 400 906 15 012 9 901 327 612 972 37 881 9 528

Fizièka osoba 291 796 12 333 8 576 258 818 38 8 012 4 019

Pravna osoba 109 110 2 679 1 325 68 794 934 29 869 5 509

2011.

Ukupno 395 391 14 741 9 917 324 538 970 35 863 9 362

Fizièka osoba 291 568 12 141 8 641 259 208 33 7 592 3 953

Pravna osoba 103 823 2 600 1 276 65 330 937 28 271 5 409

2012.

Ukupno 342 345 10 154 8 100 286 742 864 29 327 7 158

Fizièka osoba 251 554 8 209 7 085 228 433 23 5 052 2 752

Pravna osoba 90 791 1 945 1 015 58 309 841 24 275 4 406

2013.

Ukupno 337 591 9 806 7 999 283 331 808 28 434 7 213

Fizièka osoba 252 187 7 929 7 052 229 691 21 4 595 2 899

Pravna osoba 85 404 1 877 947 53 640 787 23 839 4 314

2014.

Ukupno 339 749 9 341 8 146 285 279 834 29 530 6 619

Fizièka osoba 255 995 7 567 7 259 233 814 16 4 336 3 003

Pravna osoba 83 754 1 774 887 51 465 818 25 194 3 616

2002. 233 11 216 23 492 4 766 707 144

2003. 226 10 879 23 669 4 878 749 689

2004. 214 10 308 22 738 5 263 548 789

2005. 206 10 011 22 380 4 858 472 485

2006. 188 8 958 21 651 4 952 528 138

2007. 183 8 646 22 177 4 424 643 609

2008. 173 8 199 20 397 3 644 487 385

2009. 129 5 924 20 268 3 389 476 329

2010. 163 7 994 18 704 3 357 417 329

2011. 164 7 866 18 550 3 183 418 015

1) Do 2004. grupa ostala vozila obuhvaæa: radne strojeve, radna vozila, traktore i prikljuèna vozila, a od 2007. i èetverocikle. Od 2005. radna vozila iskazuju se zajedno sa teretnim vozilima.

Izvor: MUP-RH, Služba za strateško planiranje, analitiku i razvoj

1) Nije ukljuèen gradski autobus Zagrebaèkog elektriènog tramvaja.

2) Od 2009. kombinirana vozila iskazuju se zajedno s osobnim vozilima.

182

14.4. Cestovni prijevoz robe

unutrašnjiprijevoz

Prevezena roba u tis. tona

Ukupnomeðunarodni

prijevoz

Tonski kilometri u tis.

unutrašnjiprijevoz

Ukupnomeðunarodni

prijevoz

1)14.5. Gradski autobus

Dužina linija u km Broj autobusa Broj mjesta Prijeðeni km u tis. Prevezeni putnici u tis.

14.6. Tramvaj

motornakola

Stanje 31. prosinca

prikljuènavozila

dužinalinija u km

Prijeðeni kmu tis.broj mjesta

Prevezeniputnici u tis.

2005. 1 412 314 35 250 25 975 80 421

2006. 1 352 301 30 510 25 563 81 857

2007. 1 389 308 33 170 26 348 99 739

2008. 1 353 323 33 808 27 077 94 060

2009. 1 383 466 48 701 28 689 87 155

2010. 1 379 457 47 720 29 540 81 688

2011. 1 350 429 44 541 28 473 76 713

2012. 1 351 430 44 604 27 676 77 077

2013. 1 366 426 44 149 27 499 78 848

2014. 1 371 399 40 987 27 464 85 365

2005. 209 261 149 49 282 22 200 174 878

2006. 208 270 133 51 444 21 010 176 352

2007. 210 273 122 53 751 18 699 216 895

2008. 210 288 114 57 620 17 683 204 543

2009. 210 296 91 58 474 16 776 189 529

2010. 210 297 82 58 645 15 596 177 609

2011. 210 289 77 57 089 14 847 166 772

2012. 210 284 70 55 788 13 608 167 555

2013. 210 277 63 54 281 13 294 171 426

2014. 210 277 63 54 281 14 300 185 606

1) Podaci se odnose na autobuse Zagrebaèkog elektriènog tramvaja u cjelini, tj. na sve njegove linije.

Tramvaj s konjskom zapregom pušten je u promet 5. rujna 1891. Prevozio je graðane Zagreba sve do 8. kolovoza 1910.godine kada poèinje voziti elektrièni tramvaj.

183

1)Vidjeti metodološko objašnjenje

2005. 17 312 15 751 1 561 2 411 941 1 235 593 1 176 348

2006. 18 812 17 114 1 698 2 879 920 1 508 317 1 371 603

2007. 22 649 20 006 2 643 3 700 500 1 758 799 1 941 7011)2008. 39 980 37 351 2 629 4 372 056 2 541 768 1 830 288

2009. 28 024 26 089 1 935 2 992 931 1 616 252 1 376 679

2010. 16 499 15 276 1 223 1 965 905 979 149 986 756

2011. 16 464 15 231 1 233 1 816 867 957 017 859 850

2012. 14 220 12 933 1 287 1 953 327 843 713 1 109 614

2013. 14 584 13 302 1 282 1 920 630 875 208 1 045 422

2014. 17 108 15 258 1 850 2 201 520 990 676 1 210 844

2005. 60 56 484 575

2006. 60 56 589 597

2007. 60 56 580 722

2008. 60 56 576 671

2009. 60 56 650 625

2010. 60 56 657 609

2011. 60 56 621 558

2012. 60 56 491 413

2013. 60 56 613 606

2014. 60 56 621 687

14.7. Uspinjaèa

Dužina linije u m Broj mjesta Efektivni sati radaPrevezeni putnici

u tisuæama

14.8. Žièara Sljeme

Broj mjestaEfektivni sati

radaDužina linije

u mBroj prevezenih

putnikaZaposleni 31.

prosinca

2005. 4 017 340 2 135 101 033 36

2006. 4 017 340 2 184 102 328 34

2007. 4 017 340 784 44 801 1

2008. 4 017 340 - - -

2009. 4 017 340 - - -

2010. 4 017 340 - - -

2011. 4 017 340 - - -

2012. 4 017 340 - - -

2013. 4 017 340 - - -

2014. 4 017 340 - - -

Uspinjaèa Zagrebaèkog elektriènog tramvaja puštena je u promet 8. listopada 1890. godine.

Žièara Sljeme puštena je u pogon 27. srpnja 1963. Visinska razlika koju savladava je 670 metara, kapacitet 450 putnikana sat, a dužina vožnje 23 minute.Od 2007. žièara nije u pogonu.

184

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Pismovne pošiljke, tis. 203 926 186 136 191 321 173 788 160 921 171 635 198 832 210 163

Unutrašnji promet, primljene 192 086 174 285 183 640 166 634 154 679 164 443 190 592 201 481

Inozemni promet, primljene/otpremljene 11 840 11 851 7 681 7 154 6 242 7 192 8 240 8 682

EMS pošiljke i pošiljke s dodanomvrijednosti, tis. 157 155 142 866 1 066 1 567 1 469 1 437

Unutrašnji promet, primljene 141 139 126 848 1 049 1 552 1 454 1 422

Inozemni promet, primljene/otpremljene 16 16 16 18 17 15 15 15

Paketi, tis. kom. 807 861 746 635 593 543 360 339

Unutrašnji promet, primljeni 764 813 706 595 551 503 304 242

Inozemni promet, primljeni/otpremljeni 43 48 40 40 42 40 56 97

14.9. Pošte i kapaciteti

14.10. Poštanske pošiljke

Poštanski uredi 79 78 77 74 74 75 74 74 74 74

Šalteri 355 325 324 320 320 324 320 320 317 273

Poštanski kovèeziæi 452 477 477 406 406 470 473 448 406 408

Dostavni rajoni 433 516 516 435 435 445 432 428 401 458

Poštonoše 478 547 547 435 435 445 428 424 424 508

Izvor: Hrvatska pošta d.d., Odjel statistike

Izvor: Hrvatska pošta d.d., Odjel statistike

185

2013.

2013.

2014.

2014.

1934. ... 4 003 511947. 1 430 11 016 301950. 2 556 13 646 1511955. 2 188 21 723 1661960. 4 198 49 173 2411965. 7 694 172 712 1 1511970. 20 462 640 168 6 1011975. 32 548 1 484 964 11 7311980. 43 648 1 599 531 12 7781985. 30 512 1 558 864 17 0651990. 33 096 1 629 998 14 1121995. 25 628 894 980 8 5082000. 27 116 1 149 564 7 5732005. 39 676 1 583 676 13 9512010. 39 812 2 071 561 9 3862011. 42 360 2 319 098 9 4802012. 39 038 2 342 309 9 4912013. 38 894 2 300 231 9 2062014. 38 348 2 430 971 8 863

14.11. Promet zrakoplova u Zraènoj luci Zagreb

zrakoplova(otpremljeni i prispjeli)

Promet

14.12. Domaæi promet i promet s inozemstvom u Zraènoj luci Zagreb

Promet zrakoplova

Ukupno

Promet robei pošte utonama

putnika(otputovali i doputovali)

teret, t(otpremljeno i prispjelo)

Promet putnika

domaæih inozemnih Ukupnodomaæimzrakoplo-

vima

inozemnimzrakoplo-

vima

2010.Ukupno 39 812 23 932 15 880 2 071 561 1 326 475 745 086 9 386Domaæi promet 8 538 8 538 - 439 346 439 346 - 1 087Promet s inozemstvom 31 274 15 394 15 880 1 632 215 887 129 745 086 8 299

2011.Ukupno 42 360 26 820 15 540 2 319 098 1 471 289 847 809 9 450Domaæi promet 11 144 11 144 - 506 169 506 169 - 1 157Promet s inozemstvom 31 216 15 676 15 540 1 812 929 965 120 847 809 8 293

2012.Ukupno 39 038 25 012 14 026 2 342 309 1 509 672 832 637 9 491Domaæi promet 9 128 9 128 - 496 533 496 533 - 909Promet s inozemstvom 29 910 15 884 14 026 1 845 776 1 013 139 832 697 8 582

2013.Ukupno 38 894 24 638 14 256 2 300 231 1 385 249 914 982 9 206Domaæi promet 10 602 10 602 - 473 967 473 967 - 668Promet s inozemstvom 28 292 14 036 14 256 1 826 264 911 282 914 982 8 538

2014.Ukupno 38 348 23 758 14 590 2 430 971 1 410 069 1 020 908 8 863Domaæi promet 9 656 9 656 - 476 844 476 844 - 700Promet s inozemstvom 28 692 14 102 14 590 1 954 127 933 219 1 020 908 8 163

186

14.13. Promet zrakoplova prema prijevozniku u Zraènoj luci Zagreb

Promet putnika

Inozemni prijevoznici

14.14. Sredstva Zraène luke Zagreb

auto-liftovi i"cargo"

platforme

vuènavozila(trak-tori)

vozila zaopskrbu(cater-ing)

autobusiu

zraènojluci

OstaloSredstva za rad na platformiPoletno-sletna

staza

dužina,m

širina,m

stube zaputnike

kolicaza

prijevozprtljage

vatro-gasnavozila

snjego-èistaèi

agregati

autocis-terne iteretnavozila

2013.

Ukupno 38 894 2 300 231 692 732 688 469 584 452 146 455 232 1 283

Redoviti promet 29 948 2 248 787 685 021 680 265 516 439 975 442 543 467

Izvanredni promet 390 41 659 7 711 8 204 68 12 171 12 689 816

Ostali nekomercijalnipromet 8 556 9 785 ... ... ... ... ... ...

2014.

Ukupno 38 348 2 430 971 712 564 694 075 1 464 504 548 510 969 273

Redoviti promet 31 602 2 377 317 705 569 687 628 1 336 488 008 494 707 69

Izvanredni promet 430 46 576 6 995 6 447 128 16 540 16 262 204

Ostali nekomercijalnipromet 6 316 7 078 ... ... ... ... ... ...

2005. 3 250 45 7 5 31 10 28 180 4 7 18 15

2006. 3 250 45 7 5 31 10 28 180 4 7 18 15

2007. 3 250 45 7 3 23 11 - - 5 - - 13

2008. 3 250 45 7 3 19 10 - - 5 - - 13

2009. 3 250 45 7 3 19 10 30 160 4 8 10 13

2010. 3 250 45 9 4 19 10 20 152 4 8 10 13

2011. 3 250 45 9 4 19 10 20 152 4 8 10 13

2012. 3 250 45 9 4 19 10 20 152 4 8 10 13

2013. 3 250 45 9 4 19 10 20 152 4 8 10 13

2014. 3 250 45 9 4 19 10 20 152 4 8 10 13

187

Prometzrakoplova

Hrvatski prijevoznici

dolazak tranzitodlazak dolazak tranzitodlazakUkupno

14.15. Prometne nesreæe i nastradale osobe u prometnim nesreæama

s materi-jalnom štetom

Prometne nesreæe

1)14.16. Broj požara prema vrstama objekata i stradale osobe u njima

Objekti i otvoreni prostori

Ukupno stambenii gospo-darski

Nastradale osobe

Ukupnos nastradalim

osobamaUkupno poginule ozlijeðene

industrij-ski

poslovnoprodajni

ugosti-teljski i

turistièki

zdravstve-ne ustano-

ve

odgojne iobrazovneustanove

ostalo2)

Smrtnostradali

Teže po-vrijeðeni

2005. 12 706 10 323 2 383 3 244 64 3 180

2006. 12 829 10 242 2 587 3 481 54 3 427

2007. 14 126 11 494 2 632 3 557 48 3 509

2008. 12 366 10 073 2 293 3 108 62 3 046

2009. 11 473 9 021 2 452 3 377 50 3 327

2010. 10 221 8 219 2 002 2 694 50 2 644

2011. 9 792 7 727 2 065 2 717 31 2 686

2012. 8 830 6 867 1 963 2 609 34 2 575

2013. 7 362 5 485 1 877 2 521 27 2 494

2014. 6 524 4 637 1 877 2 507 19 2 488

2005. 1 390 10 353 35 29 5 12 946 2 15

2006. 1 547 5 364 43 11 3 9 1 112 2 12

2007. 1 518 3 333 40 30 4 17 1 091 3 21

2008. 1 467 4 393 35 14 7 21 993 3 17

2009. 1 553 6 345 41 15 4 10 1 132 3 9

2010. 1 162 7 300 48 8 1 8 790 3 23

2011. 1 589 2 354 35 16 6 4 1 172 6 19

2012. 1 387 1 313 33 14 2 8 1 016 3 12

2013. 890 - 261 31 6 4 5 583 5 15

2014. 582 4 214 14 6 3 14 327 1 2

2) Obuhvaæeni: motorna vozila, elektr. stupovi, šume, parkovi, livade, šikare, suha trava, kontejneri za smeæe i ostalo.

188

Izvor: MUP-RH, Služba za strateško planiranje, analitiku i razvoj

Izvor: MUP-RH, za strateško planiranje, analitiku i razvojSlužba

1) Broj požara gdje je policija obavila oèevid

15.1. Distributivna trgovina - poslovni subjekti (pravne osobe i obrtnici)

15. Distributivna trgovina i ostale usluge

Zaposleni

Stanje 31. prosinca Promet s PDV-omu tisuæama kuna

Poslovnisubjekti

Prodavaonice/servisi ukupno

na 1prodavaonicu

ukupnopo

zaposlenom

Lanèaniindeksiprometa

2006.

Ukupno 7 878 9 809 84 985 9 133 596 570 1 572 109,4

Pravne osobe 4 887 7 433 78 785 11 131 960 320 1 675 109,5

Obrtnici 2 991 2 376 6 200 3 1 636 250 264 103,3

2007.

Ukupno 10 717 12 632 106 341 8 161 694 038 1 520 121,0

Pravne osobe 6 724 9 409 98 740 10 159 549 186 1 616 120,9

Obrtnici 3 993 2 223 7 601 2 2 144 852 282 131,1

2008.

Ukupno 10 204 12 724 108 506 9 173 304 119 1 597 107,2

Pravne osobe 6 145 9 228 100 663 11 171 070 217 1 699 107,2

Obrtnici 4 059 3 496 7 843 2 2 233 902 285 104,2

2009.

Ukupno 8 691 11 282 97 732 9 146 256 482 1 497 84,4

Pravne osobe 5 070 8 138 90 233 11 144 447 279 1 601 84,4

Obrtnici 3 621 3 144 7 499 2 1 809 203 241 81,0

2010.

Ukupno 8 933 11 745 98 933 8 151 828 392 1 535 103,8

Pravne osobe 5 177 8 815 91 159 10 150 097 778 1 647 103,9

Obrtnici 3 756 2 930 7 774 3 1 730 614 223 95,7

Prodavaonice /servisi

prema pretežnoj djelatnosti pravne osobe/obrtnika

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7.000

8 000

9 000

10 000

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

pro

dav

aon

ice/

serv

isi

Pravne osobe Obrtnici

189

Stanje, 31. prosinca 2010.

15.2. Distributivna trgovina prema djelatnosti koju poslovni subjekt obavlja u 2010.

Zaposleni

Promet sPDV-om,tis. kuna

Prodavao-nice/servisi

Zalihe,tis. kuna

Ukupno 11 745 98 933 18 629 794 151 828 392

Posredovanje u trgovini na veliko - 613 - 342 602

Trgovina na veliko ukljuèujuæi izvoz - 32 480 10 460 770 83 350 940

Trgovina na malo 10 986 60 223 7 936 126 62 403 566

Popravci i održavanje motornih vozila i motocikla 759 2 779 46 858 1 040 747

Ostale djelatnosti - 2 838 186 040 4 690 537

Pravne osobe 8 815 91 159 18 070 091 150 097 778


Trgovina na veliko ukljuèujuæi izvoz - 32 108 10 430 246 83 123 685

Trgovina na malo 8 635 54 158 7 420 036 61 164 484

Popravci i održavanje motornih vozila i motocikla 180 1 823 34 849 888 211

Ostale djelatnosti - 2 608 184 960 4 624 893

Obrtnici 2 930 7 774 559 703 1 730 614


Trgovina na veliko ukljuèujuæi izvoz - 372 30 524 227 255

Trgovina na malo 2 351 6 065 516 090 1 239 082

Popravci i održavanje motornih vozila i motocikla 579 956 12 009 152 536

Ostale djelatnosti - 230 1 080 65 644

190

15.3. Trgovina na malo - pravne osobe

Brojprodavaonica/

servisa

Brojzaposlenih

Prometu tisuæama kuna

Prometna jednog

zaposlenog u tis. kuna

Brojzaposlenihna jednu

prodavaonicu

2001. 6 440 27 581 17 896 680 649 4

2002. 6 616 30 344 22 861 223 753 5

2003. 6 540 33 906 25 832 739 762 5

2004. 6 099 33 681 28 235 190 838 6

2005. 6 099 36 189 32 172 674 889 6

2006. 6 281 38 719 34 064 761 880 6

2007. 8 239 50 384 41 330 697 820 6

2008. 8 016 51 571 44 432 467 862 6

2009. 7 964 52 166 59 526 522 1 141 7

2010. 8 635 54 158 61 164 484 1 129 6

Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Motorna vozila 4,9 4,6 3,2 2,9 3,2

Dijelovi i pribor za motorna vozila 1,2 0,9 0,8 1,0 1,2

Nespecijalizirane prodavaonice pretežnoživežnim namirnicama 24,4 30,4 29,4 32,5 29,2

Ostale nespecijalizirane prodavaonice 1,9 3,3 2,8 4,3 2,5

Ostale živežne namirnice u specijaliziranimprodavaonicama 0,7 0,7 1,5 0,4 0,5

Kruh, pecivo, tjestenine i slatkiši 0,6 0,5 0,5 1,1 1,3

Alkoholna i druga piæa 0,1 0,7 0,5 0,2 0,5

Duhanski proizvodi 1,6 1,3 3,2 3,3 3,8

Motorna goriva i maziva 24,5 22,3 22,7 20,2 21,2

Raèunala, periferne jedinice i softveri 0,0 0,3 0,2 0,4 0,7

Telekomunikacijska oprema, audio i video oprema 0,1 0,7 1,0 1,0 1,6

Tekstil, odjevni predmeti, obuæa i kožni proizvodi 13,8 11,2 10,6 10,5 11,8

Željezna roba, boje i staklo 6,1 5,0 4,4 4,4 2,7

Sagovi, prostiraèi, zidne i podne obloge 0,1 0,2 0,1 0,1 0,1

Elektrièni aparati za kuæanstvo 1,9 1,2 1,0 1,0 0,6

Namještaj, oprema za rasvjetu i drugi proizvodiza kuæanstvo 2,2 2,8 4,1 4,2 5,2

Knjige 1,2 0,9 0,7 0,6 0,9

Novine, papirnata roba i pisaæi pribor 3,7 1,7 1,8 0,2 0,2

Glazbeni i video zapisi 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Sportska oprema, pribor i oprema za ribolov i kampiranje 0,4 0,8 0,8 0,8 1,2

Ostala trgovina na malo u specijaliziranim prodavaonicama 1,7 1,4 1,4 1,2 1,5

Ljekarne, medicinski i ortopedski proizvodi 3,0 3,0 3,2 3,5 3,8

Kozmetièki i toaletni proizvodi 3,9 4,0 3,9 3,9 3,6

Cvijeæe, sadnice, sjemenje, gnojivo, kuæni ljubimci 0,7 0,6 0,7 0,6 0,6

Rabljena roba i prodaja izvan prodavaonica 1,3 1,5 1,5 1,7 2,1

2009.2008.2007.2006.2005. 2010. 2011. 2012.

191

15.4. Lanèani indeksi prometa u trgovini na malo

1)15.5. Struktura prometa u trgovini na malo prema trgovaèkim strukama

2011.

Lanèani indeksi prometa

u tekuæim cijenama 114,9 108,2 114,0 108,6 86,2 95,0 97,1 102,4 98,6 102,1

u stalnim cijenama 113,5 105,7 110,1 - - - - - - -

1) Podaci su prikazani prema trgovaèkim strukama bez obzira na djelatnost u kojoj je poslovni subjekt registriran.

2010. 2012. 2013.

2013.

2014.

2014.

192

0

20

40

60

80

100

120

140

Ukupno usluge G H I J M N

indeksi

djelatnosti NKD 2007.

Nominalni indeksi prometa uslužnih djelatnosti,2013. i 2014.

2013.

2014.

1)Ukupno usluge 98,0 99,9 98,9

G 45+46+47 Trgovina na veliko i malo; popravak motornih vozilai motocikala 97,9 100,2 98,4

H 49+50+52 +53 Prijevoz i skladištenje 101,5 97,6 97,7

I 55+56 Djelatnosti pružanja smještaja te pripremei usluživanja hrane 98,6 128,6 99,5

J 58+59+60 +61+62+63 Informacije i komunikacije 97,6 97,0 99,8

M 69+70+71 +73+74 Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 94,6 98,5 103,0

N 78+79+80 +81+82 Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 103,5 101,9 98,9

15.6. Nominalni indexi prometa uslužnih djelatnosti prema pretežnoj djelatnosti poslovnog subjekta

2013.2012.

2012.2011.

Indeksi

1)Vidjeti metodološka objašnjenja

Djelatnosti NKD-a 2007.2014.2013.

193

Ukupno - - - - - 96,2 99,3 101,1 98,5 100,1

47 Trgovina na malo, osim trgovine motornim97,4 103,1 96,9 101,7 99,1 95,0 97,1 102,4 98,6 102,1vozilima i motociklima

47.11 Trgovina na malo u nespecijaliziranim

prodavaonicama pretežno hranom, piæima 95,1 109,6 101,1 98,3 96,0 94,0 109,2 102,3 95,1 94,4

i duhanskim proizvodima

47.19 Ostala trgovina na malo u103,9 57,1 97,1 113,7 103,3 114,8 55,9 100,7 102,9 90,5nespecijaliziranim prodavaonicama

47.2 Trgovina na malo hranom, piæima i

duhanskim proizvodima u 99,6 100,9 99,1 113,7 104,6 99,9 90,9 99,5 97,6 105,1

specijaliziranim prodavaonicama

47.3 Trgovina na malo motornim gorivima

i mazivima 140,7 128,6 97,7 119,6 91,2 112,6 116,6 120,1 105,1 108,3

47.73 Ljekarne, trgovina na malo medicinskom i

47.74 ortopedskom robom, kozmetièkim i toaletnim 94,9 98,1 98,1 99,9 98,0 94,9 98,0 98,1 100,0 97,7

47.75 proizvodima u specijaliziranim prodavaonicama

47.51 Trgovina na malo tekstilom, odjeæom,

47.71 obuæom i proizvodima od kože u 89,3 95,2 101,8 97,3 99,2 90,2 88,6 99,0 100,1 98,8

47.72 specijaliziranim prodavaonicama

47.43 Trgovina na malo audio i video opremom,

47.52 željeznom robom, bojama i staklom,

47.54 elektriènim aparatima za kuæanstvo, namještajem, 83,5 92,3 106,6 102,8 115,7 87,0 88,1 104,0 108,9 122,5

47.59 opremom za rasvjetu, glazbenim i video

47.63 zapisima itd. u specijaliziranim prodavaonicama

47.41 Trgovina na malo raèunalima, perifernim

47.42 jedinicama i softverom,

47.53 telekomunikacijskom opremom, sagovima,

47.61 zidnim i podnim oblogama, knjigama,

47.62 novinama, papirnatom robom, sportskom

47.64 opremom, igrama i igraèkama, cvijeæem, 89,7 103,9 79,3 107,5 64,4 90,2 97,7 101,8 114,7 89,6

47.65 sadnicama, sjemenjem, gnojivom, kuænim

47.76 ljubimcima, satovima i nakitom te ostala

47.77 trgovina na malo u specijaliziranim

47.78 prodavaonicama

Ostale djelatnosti (izvan odjeljka 47) - - - - - 98,4 106,1 98,7 98,0 97,8

15.7.

Nominalni indeksi prometa trgovine na malo prema pretežnoj djelatnostiposlovnog subjekta

Ukupan promet Promet od trgovine na malo

2010.2009.

2011.2010.

2010.2009.

2011.2010.

2012.2011.

2012.2011.

2013.2012.

2013.2012.

2014.2013.

2014.2013.

194

1)15.8. Proljetni i ostali sajmovi i izložbe na prostoru Zagrebaèkog velesajma

Izlagaèi

inozemni

Korišteniizložbeniprostor,

2u tis. m

Brojsajmova

domaæiUkupno

Posjetiteljiu tisuæama

15.9. Zagrebaèki meðunarodni jesenski velesajam

IzlagaèiKorišteni izložbeni prostor

2u tisuæama m

inozemni

Stalneprostorije

sajma2tis. m domaæiUkupno

Posjetiteljiu tisuæama

inozemnidomaæi

Ukupno po izlagaèima

2005. 24 147 6 091 3 044 3 047 325

2006. 21 113 4 930 2 619 2 311 409

2007. 23 104 5 193 2 732 2 461 217

2008. 19 108 4 540 2 263 2 277 399

2009. 17 51 3 264 1 821 1 443 191

2010. 16 33 2 413 1 376 1 037 198

2011. 22 34,5 2 573 1 499 1 074 197

2012. 18 26 2 071 1 147 924 181

2013. 17 22 2 020 1 267 753 163

2014. 11 21 1 778 908 870 160

1) Obuhvaæa veæi broj raznih specijaliziranih sajmova

2005. 120 31 26 5 1 307 642 665 76

2006. 90 26 22 4 1 162 570 592 69

2007. 90 19 15 4 820 399 421 56

2008. 90 10 8 2 566 245 321 45

2009. 90 4 3 1 402 190 212 30

2010. 90 4 3 1 254 167 87 20

2011. 90 1,5 1 0,5 204 155 49 8

2012. 90 3,5 3 0,5 499 439 60 14

2013. 90 2,5 2,3 0,2 456 411 45 8

2014. 40 0,3 0,25 0,05 34 31 3 8

2009. 2008. 2010. 2011. 2012.

16.1. Ukupan izvoz i uvoz

16. Robna razmjena s inozemstvom

16.2. Izvoz i uvoz prema sektorima SMTK-a1)

2011.

u tisuæama EUR

1) Standardna meðunarodna trgovinska klasifikacija

IZVOZ

u tisuæama kuna 24 440 919 20 645 486 22 782 647 23 673 608 26 499 553 27 578 285 28 297 736

u tisuæama EUR … 2 812 794 3 127 053 3 184 872 3 525 484 3 642 492 3 710 121

u tisuæama USD 5 004 474 3 924 522 4 135 377 4 442 105 4 520 983 4 840 468 4 952 649

UVOZ

u tisuæama kuna 88 037 728 66 975 961 64 922 092 70 564 672 72 708 720 73 278 313 70 277 714

u tisuæama EUR … 9 122 247 8 910 948 9 491 920 9 672 077 9 685 048 9 213 000

u tisuæama USD 17 995 334 12 715 546 11 824 111 13 233 955 12 418 319 12 851 777 12 319 610

Saldo robne razmjene

u tisuæama kuna -63 596 809 -46 330 475 -42 139 445 -46 891 064 -46 209 167 -45 700 028 -41 979 978

u tisuæama EUR … -6 309 453 -5 783 895 -6 307 048 -6 146 593 -6 042 556 -5 502 879

u tisuæama USD -12 990 860 -8 791 024 -7 688 734 -8 791 850 -7 897 336 -8 011 309 -7 366 961

Izvoz Uvoz

Ukupno 3 184 872 9 491 920 3 525 484 9 672 077

Hrana i žive životinje 193 765 672 269 208 208 711 190

Piæa i duhan 58 108 107 789 63 477 117 737

Sirove materije, osim goriva 230 375 60 663 269 189 56 827

Mineralna goriva i maziva 1 152 198 3 249 746 1 317 998 3 572 960

Životinjska i biljna ulja i masti 17 333 56 474 16 137 55 707

Kemijski proizvodi 486 373 1 331 796 480 848 1 345 679

Proizvodi svrstani po materijalu 128 913 1 064 360 134 842 980 441

Strojevi i transportni ureðaji 687 696 1 923 907 767 212 1 840 688

Razni gotovi proizvodi 202 738 1 024 660 182 255 990 414

Proizvodi i transakcije, nespomenuti 27 373 256 85 318 434

2012.

Izvoz Uvoz

2013.

195

2014.

16.3. Izvoz i uvoz prema NKD-u 2007. - proizvodni princip

UVOZ

2011. 2010.

IZVOZ

2011. 2010.

u tisuæama EUR

Ukupno

A Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

B Rudarstvo i vaðenje

C Preraðivaèka industrija

Proizvodnja prehrambenih proizvoda

Proizvodnja piæa

Proizvodnja duhanskih proizvoda

Proizvodnja tekstila

Proizvodnja odjeæe

Proizvodnja kože i srodnih proizvoda

Prerada drva i proizvoda od drva i pluta,osim namještaja; proizvodnja proizvodaod slame i pletarskih materijala

Proizvodnja papira i proizvoda od papira

Tiskanje i umnožavanje snimljenih zapisa

Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda

Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda

Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvodai farmaceutskih pripravaka

Proizvodnja proizvoda od gume i plastike

Proizvodnja ostalih nemetalnihmineralnih proizvoda

Proizvodnja metala

Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda,osim strojeva i opreme

Proizvodnja raèunala te elektronièkihi optièkih proizvoda

Proizvodnja elektriène opreme

Proizvodnja strojeva i ureðaja, d. n.

Proizvodnja motornih vozila, prikolicai poluprikolica

Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava

Proizvodnja namještaja

Ostala preraðivaèka industrija

D Opskrba elektriènom energijom, plinom,parom i klimatizacija

E Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje otpadom te djelatnostsanacije okoliša

J Informacije i komunikacije

M Struène znanstvene i tehnièke djelatnosti

R Umjetnost, zabava i rekreacija

3 127 053 3 184 872 3 525 484 8 910 948 9 491 920 9 672 077

83 284 63 705 73 722 200 473 190 993 207 504

128 930 83 142 95 521 1 775 803 1 933 151 1 982 737

2 727 222 2 818 512 3 084 068 6 578 527 6 883 130 6 914 578

171 187 184 324 188 196 568 349 576 354 599 872

56 677 57 769 63 018 60 241 67 481 71 721

515 340 462 36 204 41 343 46 339

7 911 10 156 9 975 87 926 91 799 81 408

30 939 27 614 23 083 263 590 275 199 262 059

8 988 10 589 8 612 115 628 122 325 121 871

60 939 70 375 83 660 56 266 62 669 57 301

23 597 26 227 26 968 263 263 255 287 244 019

140 72 329 653 433 712

933 696 1 017 343 1 128 674 534 171 904 239 1 091 189

215 910 168 092 125 021 730 618 724 414 722 015

285 080 331 396 377 517 491 062 534 303 547 519

27 773 27 384 26 838 253 910 276 842 263 490

16 131 15 082 13 772 121 709 117 904 104 175

26 901 39 865 92 157 297 508 295 554 284 301

50 416 65 193 68 669 234 357 217 232 186 980

123 044 115 510 183 642 754 439 663 587 692 306

443 502 455 092 460 168 434 243 395 747 393 050

68 294 72 222 77 743 483 733 487 254 446 516

32 651 27 616 34 495 404 314 431 052 354 741

110 517 63 675 57 735 123 458 68 781 79 817

14 799 15 362 17 632 88 850 88 062 80 642

17 615 17 214 15 702 174 035 185 269 182 535

33 507 37 924 71 442 284 165 414 039 501 213

114 138 144 650 171 114 3 602 4 121 1 928

35 627 32 352 29 146 68 005 66 230 63 775

4 064 3 990 134 52 46 143

281 597 337 321 210 199

2012. 2012.

196

Ukupno 3 525 484 9 672 077 100,0 100,0

Zemlje EU 1 604 672 5 578 754 45,5 57,7

Zemlje EFTA-e 19 135 311 827 0,5 3,2

Zemlje CEFT-e 1 005 120 391 28,5 4,0

Zemlje OPEC-a 102 753 131 844 2,9 1,4

Ostale europske zemlje 316 669 1 329 639 9,0 13,7

Ostale azijske zemlje 121 908 1 578 803 3,5 16,3

Ostale afrièke zemlje 194 248 21 812 5,5 0,2

Ostale amerièke zemlje 149 618 324 643 4,3 3,4

Ostale oceanijske zemlje 11 361 3 188 0,3 0,1

16.4. Izvoz i uvoz prema ekonomskim grupacijama zemalja u 2012.

struktura, % u tis. EUR

IZVOZ UVOZ IZVOZ UVOZ

Izvoz i uvoz prema ekonomskim grupacijama zemalja u 2012.

IZVOZ

Zemlje EU

45,5%

Zemlje EFTA-e

0,5%

Zemlje CEFT-e

28,5%

Ostale zemlje

22,6%Zemlje OPEC-a

2,9%

UVOZ

Zemlje EU

57,7%

Ostale zemlje

33,7%

Zemlje CEFT-e

4,0%

Zemlje OPEC-a

1,4%

Zemlje EFTA-e

3,2%

197

2004. 269 7 053 43 973 1 250 986

2005. 248 6 672 43 205 1 383 114

2006. 238 7 395 45 867 1 547 666

2007. 233 6 968 46 500 1 656 761

2008. 241 6 923 44 105 1 677 682

2009. 251 6 949 46 879 1 645 050

2010.

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i

usluživanja hrane i piæa prema NKD 2007. - ukupno 254 6 710 - 1 694 033

55 Smještaj 98 3 310 - 912 533

56 Djelatnosti pripreme i usluživanja hrane i piæa 156 3 400 - 781 500

17.1. Ugostiteljska poduzeæa/trgovaèka društva

17. Ugostiteljstvo

Zaposleni Sjedala

Poduzeæa/trgovaèka

1)društva

Promet utisuæama

kuna


Promet ugostiteljskih poduzeãa/trgovaèkih društava 2004. - 2010.

0

200

400

600

800

1 000

1 200

1 400

1 600

1 800

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

u m

il. k

un

a

Ukupan promet Hrana i napici Smještaj (noãenja)

198

17.2. Promet ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava prema vrstama usluga

Ukupno

Alkoholna ibezalkoholna

piæa

Hrana inapici

Smještaj(noæenja)

u tisuæama kuna

Ostalipromet

2004. 1 250 986 541 849 209 640 428 240 71 257

2005. 1 383 114 603 599 216 484 491 402 71 629

2006. 1 547 666 644 748 242 629 568 572 91 717

2007. 1 656 761 700 493 254 729 605 532 96 007

2008. 1 677 682 733 999 251 536 589 588 102 559

2009. 1 645 050 757 580 261 504 529 822 96 144

2010.

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i

usluživanja hrane i piæa prema NKD 2007. -

ukupno 1 694 033 796 198 265 508 536 884 95 443

55 Smještaj 912 533 219 022 88 005 525 624 79 882

56 Djelatnosti pripreme i usluživanja hrane i piæa 781 500 577 176 177 503 11 260 15 561

Struktura prometa ugostiteljskih poduzeãa/trgovaèkih društava prema

vrstama usluga u 2010.

Hrana i napici

47,0%

Alkoholna i bezalkoholna

piãa

15,7%

Smještaj (noãenja)

31,7%

Ostali promet

5,6%

199

Ukupno 327 5 526 1 316 542 313 4 855 1 246 769

Objekti iz skupine hoteli 40 1 814 643 698 39 1 686 616 837

Kampovi i druge vrsteugostiteljskih objekata za 11 82 19 254 10 76 14 158smještaj

Ostali objekti za smještaj 9 66 12 996 7 44 11 239

Objekti iz skupine restorani 101 1 391 405 673 99 1 326 393 356

Objekti iz skupine barovi 122 417 81 781 152 1 271 120 274

Ketering objekti 44 1 037 153 140 6 35 90 905

Uprava i pomoæne službe - 719 - - 417 -

17.3. Ugostiteljska poduzeæa/trgovaèka društva i ugostitelji obrtnici

Zaposleni Sjedala Poslovnejedinice

Promet utisuæama kuna

17.4. Poslovne jedinice ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava prema vrstama ugostiteljskih objekata

Zaposleni Poslovnejedinice

Promet utisuæama

kuna

2010.2009.

2005. Poslovne jedinice ugostiteljskihpoduzeæa / trgovaèkih društava 338 5 168 28 434 1 101 625Poslovne jedinice ugostitelja obrtnika 1 973 6 021 66 715 817 238





Zaposleni Poslovnejedinice

Promet utisuæama

kuna

200

2004. 2 161 5 983 73 804 736 678

2005. 1 973 6 021 66 715 817 238

2006. 2 043 6 488 76 970 854 197

2007. 1 871 5 454 66 086 767 826

2008. 1 977 5 619 68 209 859 117

2009.

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja

hrane i piæa prema NKD 2007. - ukupno 2 191 5 622 82 032 850 899

Djelatnost u ugostiteljstvu 2 135 5 565 82 032 845 009

Ostale djelatnosti 56 57 - 5 890

56.1 Djelatnosti restorana i ostalih objekataza pripremu i usluživanje hrane

Ukupno 584 1 711 26 161 246 525

Djelatnost u ugostiteljstvu 554 1 680 26 161 244 666


56.3 Djelatnosti pripreme i usluživanja piæa

Ukupno 1 530 3 707 55 173 575 721

Djelatnost u ugostiteljstvu 1 504 3 681 55 173 571 690


1)Ostalo

Ukupno 77 204 698 28 653

Djelatnost u ugostiteljstvu 77 204 698 28 653

17.5. Ugostitelji obrtnici prema pretežnoj ugostiteljskoj djelatnosti

Zaposleni Sjedala Promet u

tisuæama kunaRadnje

1) Ostalo: 55.1 Hoteli i slièan smještaj; 55.2 Odmarališta i slièni objekti za kraæi odmor; 55.3 Kampovi i prostori za kampiranje; 55.9 Ostali smještaj; 56.2 Djelatnosti keteringa i ostale djelatnosti pripreme i usluživanja hrane

201

18.1. Kapaciteti za smještaj turista prema vrstama objekata, stanje 31. kolovoza

18. Turizam

2012.

Postelje-2)ukupno

Sobe1)Objekti

2013. 2014.

Postelje-2)ukupno

Sobe1)ObjektiPostelje-

2)ukupnoSobe1)Objekti

Ukupno

Hoteli - ukupno 48 3 831 6 920 50 3 998 7 249 50 3 692 7 071

Hoteli ***** 3 864 1 501 3 864 1 501 3 799 1 501

Hoteli **** 11 1 473 2 559 14 1 681 2 970 16 1 626 3 139

Hoteli *** 27 1 228 2 301 27 1 285 2 417 26 1 107 2 086

Hoteli ** 7 266 559 6 168 361 5 160 345

Hosteli 19 326 1 141 24 398 1 736 38 536 2 1693)Ostali objekti za smještaj 21 671 2 156 59 1 663 3 979 74 445 2 191

Kuæanstva - sobe, apartmani,kuæe za odmor - 361 783 - 385 1 160 - 180 1 715

88 5 189 11 000 133 6 444 14 124 162 4 853 13 146

1) Ukljuèeni apartmani i mjesta za kampiranje2) Stalne i pomoæne postelje3) Apartmani, kampovi, studio apartmani, aparthoteli, prenoèišta, uèenièki i studentski domovi, spavaæi i kušet vagoni, gostionice, kuæe za odmor, sobe za iznajmljivanje

202

0

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

700 000

800 000

dola

sci

turi

sta

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Broj dolazaka turista

Ukupno Inozemni

2014.

900 000

2013.

1 000 000

Ukupno 876 604 685 720 1 451 8911 146 568 967 902 770 254 1 602 4201 275 705

Hoteli - ukupno 668 954 543 858 1 093 651 902 957 718 811 595 888 1 147 156 957 274

Hoteli ***** 126 376 115 971 218 751 202 524 138 860 127 355 233 646 215 695

Hoteli **** 296 228 250 528 497 885 427 197 327 667 279 614 536 858 463 200

Hoteli *** 215 859 156 721 337 401 246 809 224 250 170 195 340 665 254 639

Hoteli ** 30 491 20 638 39 614 26 427 28 034 18 724 35 987 23 740

Hosteli 77 740 57 204 135 249 89 931 100 731 74 534 185 667 127 2011)Ostali objekti za smještaj 102 145 64 032 133 915 89 275 107 192 68 628 150 992 103 931

Kuæanstva - sobe, apartmani,kuæe za odmor 27 765 20 626 89 076 64 405 41 168 31 204 118 605 87 299

18.2. Dolasci i noæenja turista prema vrstama objekata za smještaj turista

dolasci

2013.

noæenja

ukupno inozemni ukupno inozemni

dolasci

2014.

noæenja

ukupno inozemni ukupno inozemni

1) Apartmani, kampovi, studio apartmani, aparthoteli, prenoèišta, uèenièki i studentski domovi, spavaæi i kušet vagoni, gostionice, kuæe za odmor, sobe za iznajmljivanje.

0

200 000

400 000

600 000

800 000

1 000 000

1 200 000

1 400 000

no

ãen

ja

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Broj ostvarenih noãenja turista

Ukupno Inozemni

1 600 000

2013.

203

2014.

UKUPNO 730 945 1 183 125 767 366 1 245 669 876 604 1 451 891 967 902 1 602 420

Domaæi 179 902 299 070 176 828 281 806 190 884 305 323 197 648 326 715

Inozemni 551 043 884 055 590 538 963 863 685 720 1 146 568 770 254 1 275 705

Austrija 29 435 43 019 32 282 46 119 33 147 47 930 32 104 45 306

Belgija 7 196 11 486 8 085 13 777 10 962 19 767 8 857 16 152

Bosna i Hercegovina 21 102 32 932 21 099 35 028 22 355 37 790 23 152 40 148

Bugarska 17 915 22 427 17 467 22 625 22 352 28 977 26 407 33 336

Crna Gora 3 423 6 342 3 580 7 178 3 626 7 229 4 055 8 235

Èeška 6 393 11 093 6 533 11 190 7 090 12 392 8 257 13 526

Danska 4 397 7 609 4 122 7 319 5 449 9 965 5 550 10 985

Francuska 26 987 42 511 26 080 42 024 27 549 47 416 25 261 44 088

Italija 31 833 53 491 32 701 56 583 43 110 78 957 45 234 85 176

Maðarska 10 389 15 536 10 794 17 108 10 921 18 197 11 502 19 296

Makedonija 7 286 11 340 6 010 10 589 6 983 11 213 6 756 11 527

Nizozemska 12 256 19 496 14 370 23 254 16 636 27 015 17 162 29 372

Norveška 3 447 6 473 3 521 6 236 3 307 6 241 3 158 6 141

Njemaèka 48 022 76 412 52 514 81 084 61 695 99 717 61 664 99 563

Poljska 15 287 21 249 16 236 22 403 13 278 21 175 14 613 23 738

Portugal 6 634 9 482 5 342 8 975 5 776 9 649 6 458 11 779

Rumunjska 8 015 13 053 7 820 13 289 9 212 17 066 9 460 19 237

Rusija 11 581 20 886 12 488 23 387 10 620 22 919 10 868 21 584

Slovaèka 3 811 6 668 3 726 6 439 4 797 8 205 5 723 10 029

Slovenija 15 458 22 189 15 499 22 644 18 576 26 578 18 706 27 679

Srbija 18 950 31 336 19 359 32 966 21 652 37 318 24 226 43 880

Španjolska 30 309 47 761 25 328 38 641 27 416 41 808 31 497 50 647

Švedska 6 694 11 040 7 004 11 945 8 109 13 485 7 125 13 764

Švicarska 17 949 23 511 19 103 24 320 19 420 25 741 19 980 27 147

Turska 8 498 14 494 9 978 18 053 7 225 13 584 6 681 12 524

Ujedinjena Kraljevina 22 807 42 895 23 732 46 061 30 797 62 312 31 267 62 529

Ostale europske zemlje 22 834 42 800 24 338 46 982 32 075 57 947 33 616 62 143

Australija 11 928 21 036 12 061 21 561 14 874 27 151 15 348 29 442

Izrael 8 751 17 701 12 658 27 074 12 060 26 808 12 512 26 530

Japan 20 852 27 720 23 403 31 387 29 111 37 590 33 444 43 222

Kanada 8 539 15 097 9 949 18 356 11 474 21 258 13 142 25 835

Kina 10 555 14 158 16 083 21 682 16 401 21 929 21 740 28 380

Republika Koreja 8 612 10 291 12 085 14 601 21 293 25 829 67 670 77 549

SAD 31 820 57 951 33 693 64 056 40 458 79 016 43 746 88 238

Ostale izvaneuropske zemlje 31 078 52 570 41 495 68 927 55 914 96 394 63 313 106 978

18.3. Dolasci i noæenja turista prema zemlji prebivališta

dolasci noæenja dolasci

2011.

noæenja dolasci

2012.

noæenja dolasci

2013.

noæenja

2014.

204

18.4. Naèin dolaska turista

dolasci noæenja dolasci

2011.

noæenja dolasci

2012.

noæenja dolasci

2013.

noæenja

Ukupno 730 945 1 183 125 767 366 1 245 669 876 604 1 451 891 967 902 1 602 420

Individualno 554 775 892 335 567 521 911 406 613 350 1 013 899 634 717 1 069 073

Domaæi turisti 154 150 243 142 144 159 215 961 160 215 242 280 164 085 259 455

Inozemni turisti 400 625 649 193 423 362 695 445 453 135 771 619 470 632 809 618

Organizirano 176 170 290 790 199 845 334 263 263 254 437 992 333 185 533 347

Domaæi turisti 25 752 55 928 32 669 65 845 30 669 63 043 33 563 67 260

Inozemni turisti 150 418 234 862 167 176 268 418 232 585 374 949 299 622 466 087

2014.

prema vrsti objekata za smještajStruktura noãenja inozemnih turista

7,8%7,8%

5,6%

2013.

10,0%8,1%

6,8%

2014.

Hoteli - ukupno

78,8% 75,1%

Hosteli

Ostali objekti za smještaj

Kuæanstva - sobe, apartmani,kuæe za odmor

205

19.1. Javna vodovodna i kanalizacijska mreža, te javna toplana po naseljima

19. Komunalne djelatnosti

Javnavodovodna

mreža

stanje krajem 2013.

Naselja

Naselje ili dio naselja ima (+) ili nema (-)

Javnakanaliza-

cijska mreža

Javnatoplana

Javnavodovodna

mrežaNaselja

Naselje ili dio naselja ima (+) ili nema (-)

Javnakanaliza-

cijska mreža

Javnatoplana

Adamovec + - - Jesenovec + - -

Belovar + - - Ježdovec + - -

Blaguša + - - Kašina + - -

Botinec + + - Kašinska Sopnica + - -

Brebernica + - - Kuèilovina + + -

Brezovica + + - Kuæanec + + -

Budenec + - - Kupineèki Kraljevec + - -

Buzin + + - Lipnica - - -

Cerje + - - Luèko + + -

Demerje + + - Lužan + - -

Desprim + + - Mala Mlaka + + -

Dobrodol + + - Markovo Polje + + -

Donji Èehi + + - Moravèe + - -

Donji Dragonožec + - - Odra + + -

Donji Trpuci + - - Odranski Obrež + + -

Drenèec + - - Paruževina + - -

Drežnik Brezovièki + + - Planina Donja + - -

Dumovec + + - Planina Gornja + - -

Ðurðekovec + + - Popovec + + -

Gajec + - - Prekvršje + + -

Glavnica Donja + - - Prepuštovec + - -

Glavnica Gornja + - - Sesvete + + -

Glavnièica + - - Soblinec + - -

Goli Breg + + - Starjak + - -

Goranec + - - Strmec + + -

Gornji Èehi + + - Šašinovec + + -

Gornji Dragonožec + - - Šimunèevec + - -

Gornji Trpuci + - - Veliko Polje + + -

Granèari + + - Vuger Selo + + -

Havidiæ Selo + - - Vugrovec Donji + + -

Horvati + - - Vugrovec Gornji + - -

Hrašæe Turopoljsko + + - Vurnovec + - -

Hrvatski Leskovac + - - Zadvorsko + + -1)Hudi Bitek + + - Zagreb + + +

Ivanja Reka + + - Žerjavinec + - -

Izvor: Gradski ured za prostorno ureðenje, zaštitu okoliša, izgradnju Grada, graditeljstvo, komunalne poslove i promet i Zagrebaèki holding d.o.o. Podružnica Vodoopskrba i odvodnja

1) Naselje Zagreb èini gotovo 90% stanovnika Grada Zagreba

206

19.2. Javni vodovod

Isporuèeno vode

UkupnoBroj pri-kljuèaka

RezervoariDužina

cjevovodau km

kuæan-stvima

gospo-darstvu

ostalim ko-risnicima

u tisuæama 3m

brojzapremina

3u tis. m

Ukupnodignuto

vode

Gubitaku mreži

19.3. Javna kanalizacija

KanalizacijskiprikljuèciUkupno

Dužina kanalizacijske mreže, u km

kolektoriostala kanaliz.

mreža

Broj uliènihslivnika

2005. 2 185 29 108,9 74 056 118 057 48 170 69 887 45 633 19 535 4 719

2006. 2 203 30 109,3 77 533 117 220 51 143 66 077 45 512 19 366 1 199

2007. 2 264 33 112,1 77 615 115 954 50 067 65 887 46 232 18 287 1 368

2008. 2 328 23 106,7 78 822 114 082 47 376 63 078 44 408 17 274 1 396

2009. 2 341 28 112,6 79 601 112 628 47 107 61 883 44 560 16 105 1 218

2010. 2 343 28 112,6 80 234 112 891 52 416 60 475 44 635 14 468 1 372

2011. 2 349 29 116,5 80 742 113 549 53 888 59 661 44 698 13 667 1 296

2012. 2 358 30 116,7 81 742 113 289 53 435 59 854 43 901 14 652 1 301

2013. 2 364 30 112,5 82 590 107 085 51 998 55 087 39 563 14 397 1 127

2014. 2 381 30 112,5 83 074 106 372 52 510 53 862 39 144 13 662 1 056

2005. 1 533,4 195,9 1 337,5 62 482 45 830

2006. 1 564,8 197,3 1 367,5 63 826 45 900

2007. 1 601,0 205,0 1 396,0 65 375 46 800

2008. 1 631,0 205,0 1 426,0 68 023 47 580

2009. 1 648,0 213,0 1 435,0 69 007 50 000

2010. 1 798,0 213,0 1 585,0 69 007 50 000

2011. 1 818,0 223,0 1 595,0 69 017 54 500

2012. 1 835,0 223,0 1 612,0 69 480 55 000

2013. 1 842,0 223,0 1 619,0 70 226 55 000

2014. 1 846,0 223,0 1 623,0 70 780 55 000

207

19.4. Elektrièna energija

Broj rasvjetnih mjesta naulicama i trgovima

PotrošenoDužina elektriènih

vodova u km

MWh

kuæan-stva

gospo-darstvo

javnarasvjeta

podz

emni

hka

bela

zraè

nih

Pro

izve

deno

el. e

nerg

.u

MW

h

Bro

j po

troš

aæa

fluo

res-

cent

nih

natr

ijev

ih

refl

ekto

r

refl

ekto

rna

trij

2004. 4 978 4 619 1 967 756 964 986 1 467 993 83 282 358 843 312 69 900 14 610

2005. 4 992 4 811 1 753 874 989 275 1 551 762 85 428 365 537 312 70 200 14 640

2006. 5 071 4 815 1 745 411 1 064 925 1 671 999 87 985 374 134 312 95 000 14 686

2007. 5 316 4 820 1 975 521 1 002 752 1 773 012 86 904 383 584 312 115 000 14 704

2008. 5 477 4 821 1 945 680 986 827 1 774 537 85 586 385 013 312 120 000 14 710

2009. 5 490 3 684 1 963 068 1 022 805 1 793 267 97 199 408 891 312 121 100 14 721

2010. 5 584 3 672 2 432 016 1 041 659 1 781 478 88 172 414 150 312 122 250 14 750

2011. 4 993 3 658 2 455 031 1 024 869 1 767 275 84 923 416 075 328 122 500 14 785

2012. 4 994 3 648 2 333 638 1 016 819 1 700 151 85 663 417 664 338 123 000 14 810

2013. 5 005 3 596 … 973 076 1 667 790 84 596 420 082 352 123 750 14 875

2014. 5 028 3 578 ... 952 137 1 646 720 81 213 421 401 365 124 260 14 894

19.6. Plin

Ukupno

Distributiv-na mreža

plinovoda,u km

kuæanstva

Distribucija plina

poduzetništvo

Broj prikljuèenih potrošaèa plina Brojjavnih

rasvjetnihmjesta

u 000 m

2007. 2 773 366 080 227 949 138 131 219 289 206 748 12 541 239

2008. 2 868 396 781 249 502 147 279 231 291 219 307 11 984 239

2009. 2 893 410 455 268 321 142 134 243 492 231 160 12 332 239

2010. 2 904 427 467 267 510 159 957 248 393 235 925 12 468 247

2011. 2 929 392 793 249 189 143 604 253 626 232 182 21 444 239

u 000 000 kWh

2012. 2 945 3 510 2 251 1 259 255 588 234 126 21 462 239

2013. 2 958 3 638 2 338 1 300 257 513 237 941 19 572 239

2014. 2 973 3 056 - - 258 557 - - 239

3

Ukupno kuæanstva poduzetništvo

Od 1. sijeènja 2012. koristi se mjerna jedinica kWh, prema odredbama Pravilnika o organizaciji tržišta prirodnog plina(NN, 126/10., 128/11.) i Opæih uvjeta za opskbu prirodnim plinom (NN, 43/09.).

Od 2014.g. potrošnja i potrošaèi kategoriziraju se sukladno Metodologiji utvrðivanja iznosa tarifnih stavkiza distribuciju plina (NN 104/13.).

Ukupno 3 056 258 557

TM1 < ili = 5 000 kWh 143 93 021

TM2 > 5 000 kWh < ili = 25 000 kWh 1 324 147 553

TM3 > 25 000 kWh < ili = 50 000 kWh 392 14 133

TM4 > 50 000 kWh < ili = 100 000 kWh 107 2 360

TM5 > 100 000 kWh < ili = 1 000 000 kWh 333 1 238

TM6 > 1 000 000 kWh < ili = 2 500 000 kWh 187 161

TM7 > 2 500 000 kWh < ili = 5 000 000 kWh 152 53

TM8 > 5 000 000 kWh < ili = 10 000 000 kWh 183 28

TM9 > 10 000 000 kWh < ili = 25 000 000 kWh 103 6

TM10 > 25 000 000 kWh < ili = 50 000 000 kWh 132 4

TM11 > 50 000 000 kWh < ili = 100 000 000 kWh - -

TM12 > 100 000 000 kWh - -

Potrošnja plina u 2014.

Distribucija plina,u 000 000kWh

Broj prikljuèenihpotrošaèa plina

Tarifni model

208

2009.2008. 2010. 2011. 2012.

19.5. Opskrba grada toplinskom energijom

Tehnološka para - ukupno, isporuèeno u tonama 483 056 436 713 439 492 421 442 423 592 400 098 315 387

Ogrjevna toplina - ukupno, isporuèeno u MWh 1 450 319 1 467 511 1 541 188 1 480 396 1 421 100 1 435 349 1 208 051

Grijanje stanova preko toplana i kotlovnica u

stambenim èetvrtima

- broj stanova 92 146 92 476 92 793 92 998 93 389 94 372 94 6582- površina stanova u m 5 038 332 5 060 119 5 079 093 5 094 071 5 116 191 5 172 005 5 188 743

- isporuèena ogrjevna toplina, u MWh 1 072 378 1 082 687 1 127 910 1 084 142 1 039 351 1 045 742 893 990

Izvor: HEP - Toplinarstvo d.o.o.

2013. 2014.

19.7. Parkovi, ostale zelene površine, drvoredi i javna djeèja igrališta

Parkovi1)

broj

Travnate1)površine

površina,2tis. m

površina,2tis. m

brojpovršina,

2tis. m

Botanièkivrtovi

brojpovršina,

2tis. m

Zoološki vrt Drvoredi1)

dužina,km

Javna djeèja1)igrališta

broj

2005. 44 573 9 126 2 72 1 70 159 4402006. 44 573 9 334 2 72 1 70 163 4422007. 44 573 9 839 2 72 1 70 164 4542008. 45 592 9 977 2 72 1 70 176 4672009. 45 592 10 108 2 72 1 70 180 5292010. 45 592 10 285 2 72 1 70 193 5702011. 45 592 10 285 2 72 1 70 200 5702012. 45 592 10 319 2 72 1 70 206 5802013. 45 592 10 388 2 72 1 70 208 5902014. 45 592 10 462 2 72 1 70 214 644

1) Podaci se odnose na površine koje održava "Zrinjevac" d.o.o.

1)19.8. Parkovi na gradskom podruèju

Površina2u m

Naziv parkaPovršina

2u mNaziv parka

Površina2u m

Naziv parka

stanje krajem 2014.

Park mladenaca 69 313 Park Dubec 13 000 Trg Dragutina Domjaniæa 5 620

Park V. Majera 45 593 OŠ Sesvete 12 600 Park Kapucinska - Pljevljanska 5 537

Ribnjak 41 709 Trg N. Š. Zrinskog 12 540 Moravèe 4 861

Cerje 29 926 Park Dubrava 12 166 Hercegovaèka 3 953

Krešimirov trg 23 057 Maruliæev trg 12 135 Starèeviæev trg 3 920

Park stara Trešnjevka 22 100 Rokov perivoj 10 878 Zeleni trg 3 915

Prisavlje - Boæarski dom 21 347 Park naselje Trnovèica 10 078 Avenija Vukovar 235 3 785

Kašina 20 626 Poljanice park 10 000 Domagojeva 17-19 3 618

Park Brezje 18 000 Park Mladosti 9 459 Bosanska 3 500

Tomislavov trg 17 755 Trg Francuske republike 9 006 Žerjavinec 3 473

Park ispred Mirogoja 16 131 Svaèiæev trg 8 605 Moslavaèki trg 3 421

Rapski park 16 024 Mažuraniæev trg 7 715 Joševski park 3 272

Vugrovec 15 646 Švarcova - Petrova - Rendiæeva 7 557 Trešnjevaèki trg 3 237

Maksimirska - Hondlova park 14 499 Jurjevska 6 957 Park Bartola Kašiæa 3 095

Strossmayerov trg 14 102 SŠC Sesvete 6 234 Jagiæeva 1 884

2009.2008.2007.2006.2005. 2010. 2011. 2012.

1) U podatke ukljuèeno sajmište Sesvete i zelena tržnica

19.9. Tržnice

Broj tržnica 22 22 22 22 22 22 22 22 24 24

2Površina u m - ukupno 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 140 449 140 449

2Obraðena površina u m 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 124 099 140 449 140 449

2Pokrivena površina u m 38 648 38 648 38 648 38 648 38 648 38 648 38 648 38 648 39 339 39 339

Broj klupa (stolova) 4 076 2 823 4 105 4 105 4 116 4 116 4 116 4 116 2 643 2 643

2Površina klupa u m 8 152 8 138 8 210 8 210 8 232 8 232 8 232 8 232 7 035 7 035

Prodavaonice na tržnicama 626 584 584 584 584 584 584 584 523 523

2013.1)

209

2014.1)

2001. 28 158,2 36,0 85,9 36,3 152 526 6 20 52 2 22 2 18 2 8 112004. 28 165,4 40,6 86,0 38,8 166 408 14 7 47 2 22 2 20 1 10 102007. 28 166,8 39,3 88,4 39,1 171 533 24 3 48 2 22 2 20 1 10 102010. 28 170,6 39,8 90,8 40,0 178 162 19 1 40 2 22 2 22 3 13 72011. 28 171,4 39,9 91,3 40,2 179 622 19 1 40 2 22 2 22 3 13 72012. 28 171,3 39,4 91,7 40,2 181 022 20 1 41 2 22 2 22 1 13 72013. 28 171,8 39,4 92,1 40,3 182 259 21 1 41 2 22 2 22 1 13 72014. 28 172,5 39,4 92,6 40,5 183 589 21 1 41 2 22 2 22 1 16 7

2009.2008.2007.2006.2005. 2010. 2011. 2012.

19.10. Bazeni

Broj bazena 17 17 17 16 16 16 16 16 16 16

2Površina bazena u m 8 297 8 297 8 297 8 247 8 247 8 247 8 247 8 247 8 247 8 247

Broj kupaèa u tisuæama 353 357 359 373 311 320 330 313 319 331

1) Od 2003. godine 2 bazena nisu u funkciji

19.11. Groblja

Groblja

površina, ha

MrtvaèniceGroblja koja

su opskrbljenavodom

Grobljakoja imaju

kanalizaciju

broj

pod

park

om

pod

grob

nim

mje

stim

a

pod

staz

ama,

put

ovim

a

Gro

bna

mje

sta

s ra

shla

dnim

ure

ðaje

m

bez

rash

ladn

ih u

reða

ja

broj

oda

ra

Bro

j od

ara

u kr

emat

orij

u

Crk

ve

Kap

ele

javn

i vo

dovo

d

pum

pe

pove

zanu

s j

avno

mka

nali

zaci

jsko

m m

režo

m

pove

zanu

sa

sept

ièko

m j

amom

,ot

vore

nim

kan

alom

, ri

jeko

m

19.12. Groblja: Mirogoj, Miroševac i Krematorij s Gajem urni

Broj groblja Površina, ha Broj grobovaPokopani od

osnivanja grobljaKremirani od

osnivanja groblja

1980. 2 99,1 74 379 293 978 ...1990. 3 118,6 91 362 345 379 ...2000. 3 126,8 108 682 404 947 35 0632005. 3 129,8 115 592 431 882 51 7382010. 3 131,8 119 974 460 330 72 0882011. 3 131,8 120 701 465 671 76 4322012. 3 131,8 121 450 471 118 80 8842013. 3 131,8 122 112 475 859 85 4852014. 3 131,8 122 775 480 263 90 288

Groblje Mirogoj otvoreno je 1. XI. 1876. godine, a prvi ukopani bio je pokojnik Miroslav Singer,Krematorij je otvoren 30. I. 1986. godine, a ukop u Gaju urni zapoèeo je 4. IV. 1986. godine.Gradsko groblje Miroševac otvoreno je 1953. godine.

2013.uk

upno

210

2014.

Park prirodeMedvednica 8 437,01 1981. dio

Posebni rezervat-

Babji zub - Ponikve (dio PP Medvednica) 161,81 1963. dioBliznec - Šumarev Grob (dio PP Medvednica) 175,56 1963. dioGraèec - Lukovica - Rebar (dio PP Medvednica) 28,46 1963. dioMikuliæ potok - Vrabeèka gora (dio PP Medvednica) 101,72 1963. dioPušinjak - Goršèica (dio PP Medvednica) 192,29 1963. dioRauchova lugarnica - Desna Trnava (dio PP Medvednica) 103,84 1963. dioTusti vrh - Kremenjak (dio PP Medvednica) 19,45 1963. dio

Znaèajni krajobrazLipa na Medvednici (dio PP Medvednica) 266,64 1975. dioGoranec na obroncima Medvednice 477,38 1977. dioSavica 79,54 1991. dio

Spomenik prirode- geomorfološki -

Spilja Veternica (dio PP Medvednica) - 1979. dio- rijetki primjerak drveæa -

Javor - klen (Acer campestre), Cerje - 1964. -Spomenik parkovne arhitekture

- botanièki vrt -Botanièki vrt Farmaceutsko-biokemijskog fakulteta 2,41 1969. -Botanièki vrt Prirodoslovno-matematièkog fakulteta 4,77 1971. -

- park -Park u Jurjevskoj ulici 27 0,86 1948. -Mallinov park 1,69 1960. -Leustekov park 0,47 1963. -Park Maksimir 202,93 1964. -Park kralja Tomislava 2,25 1970. -Park u Jurjevskoj ulici 30 0,17 1970. -Park Zrinjevac 2,03 1970. -Park Ribnjak 4,37 1970. -Park Josipa Jurja Strossmayera 1,74 1970. -Park uz dvorac Junkoviæ 1,75 1971. -Vrt zgrade u Prilazu Gjure Deželiæa 0,01 1998. -Park kralja Petra Krešimira IV 2,43 2000. -Park kralja Petra Svaèiæa 0,63 2000. -Park Opatovina 0,85 2000. -Perivoj srpanjskih žrtava 2,04 2000. -

- pojedinaèno stablo -Obalni mamutovac (Sequoia sempervirens) - 1998. -na Paunovcu 7

3)

šumske vegetacije-

20.1. Zaštiæena prirodna podruèja

20. Kakvoæa i zaštita prirode i okoliša

Naziv zaštiæenog podruèja

Kategorija/potkategorija

1)zaštite

Površina,ha

Godina proglašenjazaštiæenimpodruèjem

Nacionalnaekološka

2)mreža

1) Zakon o zaštiti prirode (NN, 80/13.)2) Uredba o ekološkoj mreži (NN, 124/13.)3) Ukupna površina Medvednice 17 938 ha

Izvor: Ministarstvo zaštite okoliša i prirode - Uprava za zaštitu prirode

211

20.2. Koncentracije sumporova dioksida (SO2) u zraku na mjernim postajama1) 3 u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

320.3. Koncentracije dima (µg/m ) u zraku na mjernim postajama u1) Zagrebu u 2014. - sumarni rezultati

20.4. Koncentracije dušikova dioksida (NO2) u zraku na mjernim postajama1) 3 u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.5. Koncentracije ozona (O3) u zraku na mjernim postajama u Zagrebu1) 3 u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

Ðorðiæeva ulica 363 99,5 0,67 0,43 0 8,55 3,24

Ksaverska cesta 365 100,0 3,09 2,64 0,16 26,67 13,25

Pešæenica 350 95,9 0,52 0 0 15,86 4,49

Prilaz baruna Filipoviæa 364 99,7 1,06 0,41 0 20,92 8,03

Siget 365 100,0 1,17 0,46 0 17,95 10,33

Susedgrad 347 95,1 0,31 0,14 0 6,02 1,67

Ðorðiæeva ulica 348 95,3 15 14 3 48 35

Ksaverska cesta 362 99,2 6 5 1 15 12

Pešæenica 337 92,3 12 9 1 78 33

Prilaz baruna Filipoviæa 359 98,4 12 11 3 41 30

Siget 365 100,0 15 13 5 46 33

Susedgrad 347 95,1 13 12 2 43 35

Ðorðiæeva ulica 359 98,2 49 47 18 115 89

Ksaverska cesta 365 100,0 30 28 7 68 59

Pešæenica 361 98,9 32 30 2 92 66


Siget 365 100,0 42 41 14 124 76

Ðorðiæeva ulica 358 98,1 21 19 1 73 58

Ksaverska cesta 365 100,0 37 36 1 84 78

Pešæenica 358 98,1 29 26 1 87 75


Siget 361 98,9 28 25 1 90 73

N

N

N

N

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

OP(%)

OP(%)

OP(%)

OP(%)

C

C

C

C

C50

C50

C50

C50

Cm

Cm

Cm

Cm

CM

CM

CM

CM

C98

C98

C98

C98

1) Vidjeti oznake i kratice iza tablice 20.26

212

20.6. Koncentracije ugljikova monoksida (CO) u zraku na mjernoj postaji1) 3 na Ksaverskoj cesti u 2014. (mg/m )- sumarni rezultati

Ksaverska cesta 365 100,0 0,43 0,33 0,16 2,11 1,11

NMjerna postaja OP(%) C C50 Cm CM C98

20.7. Koncentracije PM frakcije lebdeæih èestica (PM ) u zraku na mjernim10101) 3 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.8. Koncentracije olova u PM frakciji lebdeæih èestica (Pb u PM ) u zraku 10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.9. Koncentracije kadmija u PM frakciji lebdeæih èestica (Cd u PM ) u zraku10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (ng/m )- sumarni rezultati

Ðorðiæeva ulica 355 97,3 31 25 5 118 81

Ksaverska cesta 362 99,2 24 19 4 98 71

Pešæenica 360 98,6 22 17 1 96 61


Siget 355 97,3 42 24 1 214 206

Susedgrad 326 89,3 34 26 2 259 134

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,007 0,005 0,001 0,102 0,024

Ksaverska cesta 364 99,7 0,006 0,004 0,001 0,108 0,027

Pešæenica 359 98,1 0,008 0,006 0,001 0,038 0,027

Prilaz baruna Filipoviæa 345 94,5 0,009 0,006 0,001 0,072 0,043

Siget 361 98,9 0,008 0,005 0,001 0,375 0,030

Susedgrad 327 89,6 0,010 0,006 0,001 0,195 0,045

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,225 0,155 0,021 1,973 0,819

Ksaverska cesta 364 99,7 0,170 0,120 0,008 0,986 0,635

Pešæenica 359 98,4 0,251 0,175 0,021 1,930 0,835


Siget 361 98,9 0,239 0,149 0,018 2,015 0,997

Susedgrad 327 89,6 0,247 0,163 0,034 1,957 1,026

N

N

N

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

OP(%)

OP(%)

OP(%)

C

C

C

C50

C50

C50

Cm

Cm

Cm

CM

CM

CM

C98

C98

C98


213

20.10. Koncentracije arsena u PM frakciji lebdeæih èestica (As u PM ) u zraku10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (ng/m )- sumarni rezultati

20.11. Koncentracije nikla u PM frakciji lebdeæih èestica (Ni u PM ) u zraku10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (ng/m )- sumarni rezultati

20.12. Koncentracije mangana u PM frakciji lebdeæih èestica (Mn u PM ) u10101) 3 zraku na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.13. Koncentracije bakra u PM frakciji lebdeæih èestica (Cu u PM ) u zraku10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,598 0,372 0,082 5,392 2,917

Ksaverska cesta 364 99,7 0,535 0,333 0,055 5,549 2,783

Pešæenica 359 98,4 0,573 0,369 0,043 5,587 2,772


Siget 361 98,9 0,593 0,357 0,068 5,375 3,330

Susedgrad 327 89,3 0,657 0,456 0,080 8,175 2,485

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,752 0,603 0 4,906 2,980

Ksaverska cesta 364 99,7 0,495 0 0 5,460 3,109

Pešæenica 359 98,4 0,660 0,528 0 4,960 2,866

Prilaz baruna Filipoviæa 345 94,5 0,940 0,850 0 8,863 3,319

Siget 361 98,9 0,793 0,662 0 6,611 3,339

Susedgrad 327 89,6 1,354 1,014 0 11,619 6,467

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,006 0,005 0,002 0,038 0,015

Ksaverska cesta 364 99,7 0,004 0,004 0 0,027 0,012

Pešæenica 359 98,4 0,005 0,004 0,001 0,022 0,014


Siget 361 98,9 0,006 0,005 0,001 0,039 0,018

Susedgrad 327 89,6 0,010 0,008 0,002 0,107 0,035

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,016 0,012 0,004 0,127 0,052

Ksaverska cesta 364 99,7 0,010 0,007 0,001 0,180 0,035

Pešæenica 359 98,4 0,012 0,008 0,002 0,101 0,041


Siget 361 98,9 0,017 0,015 0,003 0,142 0,053

Susedgrad 327 89,6 0,023 0,017 0,004 0,231 0,114

N

N

N

N

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

OP(%)

OP(%)

OP(%)

OP(%)

C

C

C

C

C50

C50

C50

C50

Cm

Cm

Cm

Cm

CM

CM

CM

CM

C98

C98

C98

C98


214

20.14. Koncentracije željeza u PM frakciji lebdeæih èestica (Fe u PM ) u zraku10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.15. Koncentracije cinka u PM frakciji lebdeæih èestica (Zn u PM ) u zraku10101) 3 na mjernim postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

320.16. Koncentracije aniona u PM frakciji lebdeæih èestica (µg/m ) u zraku101) na mjernoj postaji na Ksaverskoj cesti u 2014. - sumarni rezultati

320.17. Koncentracije PAU u PM frakciji lebdeæih èestica (ng/m ) u zraku na101) mjernoj postaji na Ksaverskoj cesti u 2014. - sumarni rezultati

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,390 0,325 0,007 1,987 1,148

Ksaverska cesta 364 99,7 0,258 0,207 0,027 1,957 0,729

Pešæenica 359 98,4 0,254 0,213 0,007 1,100 0,702


Siget 361 98,9 0,439 0,372 0,012 3,851 1,472

Susedgrad 327 89,6 0,567 0,438 0,010 6,063 1,667

Ðorðiæeva ulica 356 97,5 0,033 0,019 0,006 0,571 0,233

Ksaverska cesta 364 99,7 0,020 0,016 0,003 0,329 0,050

Pešæenica 359 98,4 0,030 0,018 0,005 0,323 0,159


Siget 361 98,9 0,047 0,028 0,006 0,542 0,263

Susedgrad 327 89,6 0,073 0,048 0,009 0,681 0,278

Sulfati u PM 361 98,9 3,19 2,07 0,34 26,82 16,0310

Nitrati u PM 361 98,9 2,19 1,24 0,23 13,95 9,7510

Kloridi u PM 361 98,9 0,09 0,04 0 2,81 0,4210

Benzo(a)piren (BaP) 363 99,5 0,957 0,368 0,010 8,280 4,568

Fluoranten (Flu) 363 99,5 0,601 0,308 n.d. 8,957 2,628

Piren (Pir) 363 99,5 0,512 0,204 n.d. 5,024 2,858

Benzo(b)fluoranten (BbF) 363 99,5 1,273 0,443 0,023 10,380 6,052

Benzo(k)fluoranten (BkF) 363 99,5 0,517 0,200 0,014 4,596 2,606

Dibenzo(ah)antracen (DahA) 363 99,5 0,178 0,048 n.d. 2,691 1,086

Benzo(ghi)perilen (BghiP) 363 99,5 2,279 0,894 n.d. 22,166 12,683

Indeno(1,2,3,-cd)piren (IP) 363 99,5 0,881 0,457 n.d. 8,767 4,197

N

N

N

N

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

OP(%)

OP(%)

OP(%)

OP(%)

C

C

C

C

C50

C50

C50

C50

Cm

Cm

Cm

Cm

CM

CM

CM

CM

C98

C98

C98

C98

n.d. ispod granice osjetljivosti metode


215

Ðorðiæeva ulica 12 100,0 5,51 13,21

Ksaverska cesta 12 100,0 3,43 6,35

Pešæenica 12 100,0 3,65 4,89

Prilaz baruna Filipoviæa 11 91,7 5,30 13,14

Siget 12 100,0 3,93 6,86

Susedgrad 12 100,0 11,18 22,13

NMjerna postaja OP(%) C CM C>GV

20.18. Koncentracije PM frakcije lebdeæih èestica (PM )u zraku na mjernim2,52,51) 3 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.19. Koncentracije amonijaka (NH ) u zraku na mjernim postajama3

1) 3 u Zagrebu u 2014. (µg/m )- sumarni rezultati

20.20. Kolièina ukupne taložne tvari (UTT) u zraku na mjernim postajama1) 2 u Zagrebu u 2014. (mg/m d)- sumarni rezultati

20.21. Kolièina olova u ukupnoj taložnoj tvari (Pb u UTT) u zraku na mjernim1) 2 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati

Ðorðiæeva ulica 363 99,5 21,6 16,2 1,2 96,9 69,1

Ksaverska cesta 365 100,0 19 14 2 94 65

Siget 360 98,6 21,8 15,4 0,7 111,3 78,3

Ðorðiæeva ulica 365 100,0 5,1 4,6 1,0 23,2 12,0


Ðorðiæeva ulica 12 100,0 98 162

Ksaverska cesta 12 100,0 106 271

Pešæenica 12 100,0 102 331

Prilaz baruna Filipoviæa 11 91,7 90 146

Siget 12 100,0 93 149

Susedgrad 12 100,0 148 431

N

N

N

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

OP(%)

OP(%)

OP(%)

C

C

C

C50

C50

Cm

Cm

CM

CM

C98

C98

CM C>GV


216

20.22. Kolièina kadmija u ukupnoj taložnoj tvari (Cd u UTT) u zraku na mjernim1) 2 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati

20.23. Kolièina talija u ukupnoj taložnoj tvari (Tl u UTT) u zraku na mjernim1) 2 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati

20.24. Kolièina nikla u ukupnoj taložnoj tvari (Ni u UTT) u zraku na mjernim1) 2 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati

20.25. Kolièina arsena u ukupnoj taložnoj tvari (As u UTT) u zraku na mjernim1) 2 postajama u Zagrebu u 2014. (µg/m d)- sumarni rezultati



Pešæenica 12 100,0 0,13 0,28


Siget 12 100,0 0,12 0,37

Susedgrad 12 100,0 0,23 0,59

Ðorðiæeva ulica 12 100,0 0,030 0,059

Ksaverska cesta 12 100,0 0,024 0,050

Pešæenica 12 100,0 0,026 0,048


Siget 12 100,0 0,026 0,058

Susedgrad 12 100,0 0,044 0,140



Pešæenica 12 100,0 3,47 5,54


Siget 12 100,0 3,10 4,86

Susedgrad 12 100,0 4,33 8,93



Pešæenica 12 100,0 0,55 0,90


Siget 12 100,0 0,60 1,00

Susedgrad 12 100,0 0,83 1,43

N

N

N

N

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

Mjerna postaja

OP(%)

OP(%)

OP(%)

OP(%)

C

C

C

C

CM

CM

CM

CM

C>GV

C>GV

C>GV

C>GV


217

1)20.26. Kategorizacija podruèja oko mjernih postaja u Zagrebu u 2014.

Oneèišæenje

SO I kategorija C<GV2

II kategorija C>GV

NO I kategorija C<GV2

II kategorija C>GV

O I kategorija C<GV3

II kategorija C>GV

CO I kategorija C<GVII kategorija C>GV

PM I kategorija C<GV10

II kategorija C>GV

Pb u PM I kategorija C<GV10

II kategorija C>GV

Cd u PM I kategorija C<GV10

II kategorija C>GV

As u PM10 I kategorija C<GVII kategorija C>GV

Ni u PM I kategorija C<GV10

II kategorija C>GV

BaP u PM I kategorija C<GV10

II kategorija C>GV

PM I kategorija C<GV2,5

II kategorija C>GV

NH I kategorija C<GV3

II kategorija C>GV

UTT I kategorija C<GVII kategorija C>GV

Pb u UTT I kategorija C<GVII kategorija C>GV

Cd u UTT I kategorija C<GVII kategorija C>GV

Tl u UTT I kategorija C<GVII kategorija C>GV

Ni u UTT I kategorija C<GVII kategorija C>GV

As u UTT I kategorija C<GVII kategorija C>GV

Kategorijaoneèišæenosti

Ðorðiæevaulica

Ksaverskacesta Pešæenica

Prilazbaruna

FilipoviæaSiget Susedgrad

Izvor: Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada

Oznake i kratice upotrijebljene u tablicama 20.2. - 20.26.

N - broj rezultata

OP (%) - obuhvat podataka

C - srednja 24-satna koncentracija za navedeno razdoblje

C - medijan ili centralna vrijednost, tj. vrijednost od koje je 50% rezultata manje ili veæe50

C - najveæa 24-satna koncentracija u navedenom razdobljuM

C - najmanja 24-satna koncentracija u navedenom razdobljum

C - koncentracija od koje je 98% izmjerenih vrijednosti niže98

GV- graniène vrijednost

218


20.27. Opskrba industrije vodom

Opskrba vodom

ukupno

3u tisuæama m

iz vlastitih vodozahvata

iz podzemnih vodai izvora

iz vodotoka iakumulacijskih jezera

Iz javnog vodovodai drugih sistema

20.28. Korištenje vode u industriji

Za tehnološki procesukupno

3u tisuæama m

ukupno za proizvodnju za hlaðenje

Za sanitarnepotrebe

Za ostalenamjene

2005. 74 498 6 313 60 806 7 379

2006. 69 253 5 687 60 061 3 505

2007. 78 868 6 947 67 955 4 966

2008. 76 659 5 832 66 764 4 063

2009. 66 250 1 653 60 551 4 046

2010. 76 012 4 505 68 480 3 027

2011. 100 101 3 924 93 496 2 681

2012. 99 064 3 104 93 395 2 565

2013. 94 428 2 800 89 432 2 196

2014. 60 289 2 916 55 360 2 013

2005. 125 028 122 430 8 809 113 621 1 595 1 003

2006. 125 100 123 508 5 607 117 901 1 144 448

2007. 135 825 134 126 7 019 127 107 1 216 483

2008. 127 179 125 742 5 363 120 379 1 150 287

2009. 123 333 121 935 10 681 111 254 1 050 348

2010. 126 154 124 881 5 008 119 873 929 344

2011. 100 071 98 985 4 518 94 467 794 292

2012. 99 025 97 918 4 078 93 840 717 390

2013. 94 404 93 732 4 092 89 640 525 147

2014. 60 266 59 597 3 698 55 899 501 168

219

2005. 126 998 42 658 26 499 57 841 126 998 - 126 998

2006. 108 390 42 639 25 276 40 475 108 390 - 108 390

2007. 104 864 43 168 23 809 37 887 104 864 - 104 864

2008. 103 238 40 178 21 981 41 079 103 238 - 103 238

2009. 135 744 40 929 20 137 74 678 135 744 - 135 744

2010. 181 000 41 287 18 518 121 195 181 000 - 181 000

2011. 174 320 40 684 16 914 116 722 174 320 - 174 320

2012. 168 922 41 283 15 301 112 338 168 922 - 168 922

2013. 199 106 40 120 13 974 145 012 199 106 - 199 106

2014. 140 316 36 433 12 616 91 267 140 316 - 140 316

20.29. Ispuštanje upotrebljene vode iz industrije

proèišæene

Ukupno

3u tisuæama m

malozagaðene izagaðene

20.30. Otpadne kanalizacijske vode

Ukupno

3u tisuæama m

mehanièkikemijskobiološkimnaèinom

U javnukanalizaciju

U zemlju,u vodotoke i

akumulacijskajezera

iz kuæanstvaiz gospo-darstva

iz oborina

Otpadne vode Ispuštanje otpadnih voda u kanalizaciju

ne-proèišæene

vode

proèišæenevode

ukupno

2005. 71 668 68 160 1 864 1 644 9 850 61 818

2006. 66 523 64 085 1 295 1 143 5 636 60 887

2007. 76 543 73 997 1 319 1 227 6 456 70 087

2008. 73 859 69 878 - 3 981 6 520 67 339

2009. 63 534 60 685 - 2 849 6 145 57 389

2010. 73 275 70 260 - 3 015 4 493 68 782

2011. 97 318 94 906 38 2 374 3 846 93 472

2012. 96 831 94 626 54 2 151 3 766 93 065

2013. 92 207 90 331 55 1 821 3 164 89 043

2014. 58 266 56 599 61 1 606 2 877 55 389

Ureðaj za proèišæavanje otpadnih voda pušten u rad 2004.

220

221

20.31. Otpad predan na oporabu u 2014.

Vrsta otpada Mjesto nastanka Ukupno (t)

Izvor: Zagrebaèki holding d.o.o.Podružnice: Èistoæa, ZGOS, Zrinjevac i Zagrebaèke ceste

Ambalažni karton 15 01 01 Ukupno 2 309,37

Reciklažna dvorišta 219,83

Tvrtke 1 047,61

Javne površine 1 041,93

PET ambalaža 15 01 02 Ukupno 210,10

Tvrtke 9,63

Trgovine 200,47

Ostala plastika 15 01 02 Ukupno 405,15

Javne površine 405,15

PE folija 15 01 02 Ukupno 83,13

Tvrtke 1,10


Stiropor 15 01 02 Ukupno 7,52


Tvrtke 0,36

MET/AL ambalaža 15 01 04 Ukupno 12,52

Trgovine 3,20


Ambalažno staklo 15 01 07 Ukupno 1 659,37


Trgovine 551,74


Tvrtke 5,40

Gume 16 01 03 Ukupno 126,16


Tvrtke 27,64

Glomazni otpad i divlja odlagališta 39,20

Željezo i èelik 17 04 05 Postrojenje Sajmišna cesta bb 22,32

Papir 20 01 01 Ukupno 1 675,39


Tvrtke 16,75

Spremnici 1 442,94

Drvo 20 01 38 Ukupno 62,70


Plastika 20 01 39 Ukupno 26,94


Skladište Jakuševec 26,34Glomazni otpad 20 03 07 Ukupno 4 131,12



Komunalni otpad 20 03 99 Ukupno 1 377,36


Ostali odvojeno skupljeni otpad Ukupno 922,58



Tvrtke 226,57

Ukupno 233 253,46 157 773,27

Miješani komunalni otpad 233 253,46

Graðevinski otpad i otpad od rušenja objekata 129 873,28

Biorazgradivi otpad 24 104,92

Glomazni otpad 3 795,07

20.33. Odloženi i oporabljeni otpad u 2014.

Kolièine, u tonama

oporabljeni

222

20.32. Ostali odvojeni skupljeni otpad predan na oporabu 2014.

Vrsta otpada Mjesto nastanka Ukupno (t)

Izvor: Zagrebaèki holding d.o.o.Podružnice: Èistoæa, ZGOS, Zrinjevac i Zagrebaèke ceste

Ukupno 922,58

Otpadna plastika 07 02 13 Tvrtke 122,22

Višeslojna (kompozitna ambalaža) 15 01 05 Tvrtke 14,61

Plastika 16 01 19 Tvrtke 89,74

PE tvrdi 15 01 02 Reciklažna dvorišta 1,65

Ambalaža s ostacima 15 01 10 Reciklažna dvorišta 29,62

Olovne baterije 16 06 01 Reciklažna dvorišta 0,24

Staklo 20 01 02 Reciklažna dvorišta 1,51

Tekstil 20 01 11 Reciklažna dvorišta 0,14

Fluorescentne cijevi 20 01 21 Reciklažna dvorišta 2,83

Boje, tiskarske boje 20 01 27 Reciklažna dvorišta 7,60

Lijekovi 20 01 32 Reciklažna dvorišta 1,61

Baterije i akumulatori 20 01 33 Reciklažna dvorišta 0,12

Baterije 20 01 34 Reciklažna dvorišta 2,33

Odbaèena elektrooprema 20 01 35 Reciklažna dvorišta 272,41

Odbaèena elektrooprema 20 01 36 Reciklažna dvorišta 330,52

Metali 20 01 40 Reciklažna dvorišta 3,76

Ostali otpad koji nije biorazgradiv 20 02 03 Javne površine 4,45

Ostaci od èišæenja ulica 20 03 03 Javne površine 37,22

Izvor: Zagrebaèki holding d.o.o.Podružnica Èistoæa

Vrsta otpadaodloženi

20.34. Rezultati mjerenja razine buke na prometnicama prema mjernim mjestima

Mjerne postaje buke u gradu Godina

Ekvivalentnarazina buke -

danju dBaGrupa

Jadranska avenija 1980. 57 6

Kaèiæeva ulica 36 1980. 71 9

Klaiæeva ulica 1980. 74 9

Masarykova ulica (Miškecov prolaz) 1980. 72 9

Podsused 1980. 68 8

Trg maršala Tita (s južne strane kazališta) 1980. 71 9

Ulica Baruna Trenka 1980. 69 8

Ulica kneza Branimira 1980. 75 9

Grižanska ulica 41 1981. 67 8

Medvešèak, Svibovec stube 1981. 69 8

Teslina ulica 8 1981. 71 9

Vlaška ulica 70 B 1981. 72 9

Ulica Andrije Hebranga 1981. 75 9

Aleja Dubrava 1981. 75 9

Ulica kralja Zvonimira 1981. 73 9

Jadranska avenija Lanište 1986. 72 9

Ilica broj 197 1986. 72 9

Maksimirska ulica 1986. 72 9

B. Magovca 16 1987. 61 7

Blato (sjeverozapadni rub naselja) 1987. 53 5

Gajnice 1987. 68 8

Klara (nova stanica) 1987. 64 7

Savska Opatovina 1987. 53 5

Zaprešiæ Mickovo (35 m od željeznièke pruge) 1987. 63 7

Antunovac 1 1988. 69 8

Èaniæeva ulica 10 1988. 68 8

Ilica 169 1988. 76 10

Ilica 197 1988. 72 9

Ilica 228 1988. 80 10

Meðimurska ulica 1988. 63 7

Prilaz baruna Filipoviæa 1988. 67 8

223

20.34. Rezultati mjerenja razine buke na prometnicama prema mjernim mjestima (nastavak)

Mjerne postaje buke u gradu Godina

Ekvivalentnarazina buke -

danju dBaGrupa

Prilaz baruna Filipoviæa 6 1988. 65 8




Reljkoviæeva ulica 1988. 69 8

Slovenska ulica 7 1988. 69 8

Vodovodna ulica 4 1988. 68 8

Vodovodna ulica 15 1988. 63 7

Avenija Hrvatske bratske zajednice 1989. 63 7

Kranjèeviæeva ulica 24 1990. 69 8

Petrova ulica 60 1990. 71 9

- Izmjerena razina buke ne mijenja se tokom 19 sati u danu (od 5 sati do 24)- Najmanja razina buke je izmeðu 2 i 3 sata noæu

224

1938./39. 37 16 815 ... 520

1945./46. 38 17 431 9 011 510

1951./52. 54 30 448 ... 734

1955./56. 66 37 157 18 392 1 208

1960./61. 95 53 753 26 394 2 043

1965./66. 95 55 671 27 194 2 285

1970./71. 96 53 512 26 346 2 648

1975./76. 143 66 129 32 533 3 134

1980./81. 141 73 979 36 112 3 719

1985./86. 181 96 466 47 425 4 629

1990./91. 182 95 961 46 759 4 872

1995./96. 122 70 889 34 475 3 871

2000./01. 124 64 080 31 145 3 918

2005./06. 128 63 525 30 865 4 367

2010./11. 125 57 090 27 655 4 627

2011./12. 125 55 755 27 141 4 614

2012./13. 125 55 039 26 840 4 593

2013./14. 126 54 569 26 557 4 663

1938./39. 39 14 329 ... 1 083

1951./52. 67 24 927 ... 1 621

1955./56. 63 25 043 10 698 1 574

1960./61. 70 27 995 11 975 1 625

1965./66. 80 35 901 16 526 1 348

1970./71. 86 36 436 17 490 2 2011)1975./76. 154 39 372 19 533 2 368

1980./81. 73 38 527 19 325 3 251

1985./86. 86 45 576 22 164 3 394

1990./91. 53 51 026 25 440 3 445

1995./96. 80 51 163 25 705 3 657

2000./01. 87 43 465 21 762 3 944

2005./06. 97 38 933 19 503 3 945

2010./11. 98 37 707 19 111 4 150

2011./12. 100 39 002 19 660 4 213

2012./13. 103 39 634 19 997 4 292

2013./14. 105 39 360 20 049 4 318

21.1. Osnovno obrazovanje - redovite škole

21. Obrazovanje

ŠkoleUkupno uèenice

UèeniciUèitelji

kraj školske godine

21.2. Srednje obrazovanje - redovite škole

ŠkoleUkupno uèenice

UèeniciNastavnici


1) Godina u kojoj je izvršena jedna od reformi srednjeg obrazovanja

225

1939./40. 6 886 1 792 ... ... 380

1945./46. 8 630 2 913 168 ... 302

1950./51. 15 679 5 273 2 981 ... 540

1955./56. 15 506 5 274 14 127 3 125 687

1960./61. 26 616 9 083 26 908 4 329 981

1965./66. 27 984 11 483 46 087 10 318 1 668

1970./71. 39 212 16 772 68 863 19 448 1 847

1975./76. 46 884 19 697 99 204 32 132 2 003

1980./81. 38 071 18 475 137 304 48 934 3 192

1985./86. 32 268 15 065 184 644 70 421 3 344

1990./91. 44 397 21 725 216 975 86 436 4 176

1995./96. 53 149 25 104 244 281 100 902 3 986

2000./01. 55 683 27 653 285 052 122 429 4 419

2005./06. 64 366 33 881 331 480 148 354 5 220

2007./08. 67 304 35 743 352 396 159 958 4 651

2008./09. 60 892 32 391 365 611 167 525 5 017

2009./10. 65 064 35 909 381 368 176 436 5 061

2010./11. 67 675 38 204 396 173 185 427 5 222

2011./12. 70 295 39 497 414 642 196 045 8 373

2012./13. 72 494 40 980 432 369 206 204 8 562

2013./14. 71 936 41 082 449 537 216 164 8 304

2014./15. 71 447 40 630 465 362 225 588 8 136

osnovne škole srednje škole visoka uèilišta

0

10 000

20 000

30 000

40 000

50 000

60 000

70 000

80 000

Bro

j up

isan

ih u

èeni

ka/s

tude

nata

Osnovno, srednje i visoko obrazovanje,

poèetak školske godine 2014./2015.

uèenice/studentice ukupno

21.3. Visoko obrazovanje

Studenti

Ukupno studentice

Diplomirani studentiod 1946. do 2014. (kumulativno)

Ukupno studentice

Nastavnici

226

OSNOVNE ŠKOLE - ukupno

2004./05. 140 2 753 65 055 31 751 4 589 3 869

2005./06. 140 2 743 64 229 31 132 4 656 3 983

2006./07. 140 2 764 63 534 30 879 4 747 4 069

2007./08. 138 2 735 61 573 29 781 4 815 4 124

2008./09. 137 2 763 60 630 29 427 4 955 4 256

2009./10. 137 2 736 59 013 28 689 4 986 4 302

2010./11. 135 2 677 57 713 27 849 4 958 4 270

2011./12. 138 2 649 56 352 27 322 4 858 4 163

Osnovne škole - redovite

2004./05. 128 2 648 64 321 31 477 4 313 3 641

2005./06. 128 2 639 63 525 30 865 4 367 3 735

2006./07. 128 2 658 62 828 30 625 4 427 3 791

2007./08. 126 2 629 60 877 29 537 4 492 3 843

2008./09. 126 2 658 59 973 29 202 4 636 3 979

2009./10. 126 2 633 58 384 28 483 4 662 4 025

2010./11. 125 2 576 57 090 27 655 4 627 3 983

2011./12. 125 2 545 55 755 27 141 4 614 3 964

2012./13. 138 2 614 55 628 27 021 4 849 4 141

2013./14. 139 2 625 55 164 26 741 4 926 4 227

2012./13. 125 2 519 55 039 26 840 4 593 3 928

2013./14. 126 2 532 54 569 26 557 4 663 4 006

21.4. Osnovno obrazovanje

UkupnoŠkole

Razredniodjeli

Uèenici

uèenice

Uèitelji - nastavnici

Ukupno žene


227

21.4. Osnovno obrazovanje (nastavak)

UkupnoŠkole

Razredniodjeli

Uèenici

uèenice

Uèitelji - nastavnici

Ukupno žene


Škole za djecu i mladež s teskoæama u razvoju

2004./05. 12 105 734 274 276 228

2005./06. 12 104 704 267 289 248

2006./07. 12 106 706 254 320 278

2007./08. 12 106 696 244 323 281

2008./09. 11 105 657 225 319 277

2009./10. 11 103 629 206 324 277

2010./11. 10 101 623 194 331 287

2011./12. 13 104 597 181 244 199

POSEBNO OSNOVNO OBRAZOVANJE

Osnovne umjetnièke škole - ukupno

2004./05. 11 - 3 703 2 421 441 317

2005./06. 11 - 3 693 2 396 453 321

2006./07. 11 - 3 775 2 435 455 329

2007./08. 11 - 3 833 2 458 497 347

2008./09. 11 - 3 908 2 507 481 347

2009./10. 11 - 3 984 2 574 506 354

2010./11. 11 - 4 006 2 554 515 345

2011./12. 12 - 4 095 2 652 515 356

Osnovne škole - obrazovanje odraslih

2004./05. 1 17 204 63 7 5

2005./06. 1 13 169 57 7 5

2006./07. 1 11 101 27 6 4

2007./08. 1 6 99 30 5 3

2008./09. 1 5 91 31 5 3

2009./10. 1 10 103 37 5 3

2010./11. 1 9 95 27 5 3

2011./12. 2 12 160 47 19 10

2012./13. 13 95 589 181 256 213

2013./14. 13 93 595 184 263 221

2012./13. 15 - 4 138 2 626 567 367

2013./14. 16 - 4 214 2 670 569 371

2012./13. 2 12 110 46 24 11

2013./14. 2 12 84 40 23 11

228

21.5. Srednje obrazovanje

UkupnoŠkole

Razredniodjeli

Uèenici

uèenice

Nastavnici

Ukupno žene


SREDNJE ŠKOLE - ukupno

2009./10. 101 1 494 38 179 19 306 4 295 2 973

2010./11. 102 1 494 38 257 19 367 4 254 2 944

2011./12. 104 1 517 39 605 19 925 4 315 2 993

Srednje škole - redovite

2009./10. 97 1 419 37 618 19 054 4 189 2 896

2010./11. 98 1 420 37 707 19 111 4 150 2 868

2011./12. 100 1 443 39 002 19 660 4 213 2 918

Gimnazije

2009./10. 33 532 14 761 8 795 1 287 999

2010./11. 34 544 15 048 8 946 1 290 1 004

2011./12. 34 552 15 618 9 164 1 292 1 011

Tehnièke i srodne škole

2009./10. 37 638 16 114 7 331 1 674 1 142

2010./11. 38 630 16 109 7 287 1 673 1 138

2011./12. 39 648 16 564 7 450 1 783 1 193

Industrijske i obrtnièke škole

2009./10. 17 225 5 182 1 843 733 422

2010./11. 16 222 4 970 1 793 678 396

2011./12. 16 218 5 141 1 900 652 392

2012./13. 108 1 545 40 250 20 271 4 404 3 056

2013./14. 110 1 555 39 981 20 337 4 432 3 104

2012./13. 103 1 463 39 634 19 997 4 292 2 969

2013./14. 105 1 473 39 360 20 049 4 318 3 015

2012./13. 36 565 15 797 9 253 1 348 1 050

2013./14. 40 581 15 783 9 213 1 419 1 099

2012./13. 39 661 17 134 7 725 1 772 1 188

2013./14. 37 653 17 018 7 790 1 765 1 214

2012./13. 16 211 5 048 1 868 661 387

2013./14. 15 212 4 926 1 893 637 368

229

21.5. Srednje obrazovanje (nastavak)

UkupnoŠkole

Razredniodjeli

Uèenici

uèenice

Nastavnici

Ukupno žene


Srednje umjetnièke - ukupno

2009./10. 10 24 1 561 1 085 495 333

2010./11. 10 24 1 580 1 085 509 330

2011./12. 11 25 1 679 1 146 486 322

Glazbene škole

2009./10. 6 - 789 466 336 222

2010./11. 6 - 653 494 351 220

2011./12. 7 - 817 463 330 220

Baletne škole

2009./10. 2 - 124 117 67 48

2010./11. 2 - 144 138 67 48

2011./12. 2 - 158 151 63 46

Likovna umjetnost i dizajn

2009./10. 2 24 648 502 92 63

2010./11. 2 24 653 494 91 62

2011./12. 2 25 704 532 93 56

Srednje škole za mladež s teškoæama u razvoju

2009./10. 4 75 561 252 106 77

2010./11. 4 74 550 256 104 76

2011./12. 4 74 603 265 102 75

2012./13. 12 26 1 655 1 151 511 344

2013./14. 13 27 1 633 1 153 497 334

2012./13. 8 - 771 437 344 229

2013./14. 8 - 718 406 320 214

2012./13. 2 - 153 144 64 46

2013./14. 3 - 178 166 73 50

2012./13. 2 26 731 570 103 69

2013./14. 2 27 737 581 104 70

2012./13. 5 82 616 274 112 87

2013./14. 5 82 621 288 114 89

230

2009./10. 2010./11. 2011./12 .

21.5. Srednje obrazovanje (nastavak)

UkupnoŠkole

Razredniodjeli

Uèenici

uèenice

Nastavnici

Ukupno žene


SREDNJE ŠKOLE - OBRAZOVANJE ODRASLIH ukupno

2009./10. 10 88 1 967 976 369 203

2010./11. 11 96 2 167 1 043 368 199

2011./12. 11 92 1 937 1 105 377 211

Tehnièke i srodne škole - obrazovanje odraslih

2009./10. 10 88 1 967 976 369 203

2010./11. 11 96 2 167 1 043 368 199

2011./12. 11 92 1 937 1 105 377 211

2012./13. 11 87 2 221 1 204 371 206

2013./14. 11 84 2 191 952 300 173

2012./13. 11 87 2 221 1 204 371 206

2013./14. 11 84 2 191 952 300 173

21.6. Uèenici koji su završili školovanje, prema vrsti školekraj školske godine

Redovite škole

Osnovne škole 7 734 8 134 7 731 7 511 6 965

Srednje škole 9 118 8 852 8 943 9 363 9 332

Gimnazije 3 638 3 520 3 589 3 708 3 881

Tehnièke škole 3 814 3 838 3 667 3 973 3 521

Industrijske i obrtnièke škole 1 393 1 246 1 406 1 353 1 448

Umjetnièke škole

Glazbene škole 102 86 105 141 110

Baletne škole 22 21 18 21 31

Likovna umjetnost i dizajn 149 141 158 167 166

Škole za djecu i mladež s teškoæama u razvojuOsnovne škole 84 107 87 70 78Srednje škole 163 134 178 162 175

Škole za obrazovanje odraslihOsnovne škole 47 18 147 106 80

Srednje škole 563 646 900 809 520

Škole za osnovno posebno obrazovanje

Osnovne glazbene i baletne škole 538 502 514 661 730

2012./13 .

231

2013./14.

2009./2010. 2010./2011. 2011./2012.

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

bro

j uè

enik

a

2009./2010. 2010./2011. 2011./2012.

Uèenici koji su završili školovanje, prema vrsti škole

21.7. Uèenici gimnazije koji su položili maturukraj školske godine

ukupno uèeniceukupno uèeniceukupno uèeniceukupno uèeniceukupno uèenice

Ukupno 3 638 2 169 3 520 2 141 3 589 2 174 3 708 2 175 3 881 2 249

Opæa gimnazija 2 070 1 292 2 045 1 337 2 085 1 351 2 163 1 323 2 448 1 507

Prirodoslovno-matematièka

gimnazija 643 291 622 264 633 252 661 281 655 297

Jezièna gimnazija 504 369 467 341 459 340 449 321 325 195

Klasièna gimnazija 267 141 236 123 250 142 258 160 316 170

Medunarodna matura (IBDP) 28 13 30 20 21 9 27 17 29 19

Umjetnièka gimnazija 22 11 20 12 22 13 28 19 20 11

Prirodoslovna gimnazija 45 27 46 25 54 34 56 29 88 50

Sportska gimnazija 59 25 54 19 65 33 66 25 - -

2012./2013.

ukupno - srednje škole gimnazije

tehnièke i srodne industrijske i obrtnièke

2012./2013.

232

2013./2014.

2013./2014.

2009./2010. 2010./2011. 2011./2012.

2009./2010. 2010./2011. 2011./2012.

21.8 Uèenici tehnièkih i srodnih srednjih škola koji su položili završni ispit.kraj školske godine

ukupnoukupnoukupnoukupnoukupno uèeniceuèeniceuèeniceuèeniceuèenice

21.9. Uèenici industrijskih i obrtnièkih srednjih škola koji su položili završni ispitkraj školske godine

ukupno uèeniceukupno uèeniceukupno uèeniceukupno uèeniceukupno uèenice

Ukupno 3 814 1 777 3 838 1 801 3 667 1 705 3 973 1 781 3 521 1 525Strojarstvo 178 1 188 2 184 2 212 9 231 11Elektrotehnika 813 29 807 23 817 28 787 39 852 27Geologija, rudarstvo i nafta 23 13 26 13 29 12 28 12 19 13Ekonomija 960 625 936 588 873 578 818 535 811 504Ugostiteljstvo i turizam 218 140 250 166 228 150 236 152 229 145Poljoprivreda 78 52 81 52 74 42 72 42 66 38Prehrana 65 48 66 56 66 47 80 67 85 69Veterina 72 50 66 49 67 54 77 62 92 62Šumarstvo 24 2 22 3 20 1 28 7 42 8Obrada drva 30 6 30 2 19 7 17 4 21 4Graditeljstvo i geodezija 210 50 203 45 186 42 214 49 194 60Cestovni promet 86 15 110 33 79 25 85 13 88 17Pomorski, rijeèni i luèki promet 52 22 29 10 22 6 26 7 20 5PT promet 73 64 100 83 78 64 48 46 44 39Željeznièki promet 73 6 92 25 93 23 75 13 77 33Kemijska tehnologija 65 41 65 47 77 47 46 30 58 32Grafika 99 42 105 54 105 47 104 59 112 60Tekstil 13 12 15 14 23 23 25 23 26 25Zdravstvo 630 521 588 504 571 470 596 510 373 328Optika i obrada stakla 25 23 28 18 28 20 22 13 27 15Unutarnji poslovi i zaštita - - - - - - 326 56 - -

1)Podruèje meðustrukovnih programa 27 15 31 14 28 17 51 33 54 30

Ukupno 1 393 495 1 246 451 1 406 543 1 353 500 1 448 568

Strojarstvo 242 4 233 5 305 14 311 7 287 11

Elektrotehnika 100 - 62 - 65 - 51 - 70 -

Trgovina 149 100 107 65 112 83 131 80 109 63

Ugostiteljstvo i turizam 176 47 211 53 142 44 176 53 219 67

Poljoprivreda 44 39 26 22 35 28 31 24 47 36

Prehrana 105 38 60 31 100 50 70 40 73 44

Obrada drva 54 - 35 - 49 1 57 5 59 4

Graditeljstvo i geodezija 71 - 71 - 71 - 61 1 45 -

Cestovni promet 86 2 94 1 103 1 90 5 114 8

Željeznièki promet 20 4 23 5 16 8 18 4 26 9

Grafika 32 8 33 10 27 13 26 8 26 8

Tekstil 28 27 49 48 48 48 37 37 43 43

Obrada kože 11 10 - - 18 13 8 7 16 12

Osobne usluge (i kozmetièari) 196 191 175 173 212 210 188 177 231 231

Ostale usluge 76 25 67 38 102 30 97 52 81 31

Optika i obrada stakla 3 - - - 1 - 1 - 2 1

1) Meðustrukovni programi: ekološki tehnièar, meteorološki tehnièar i agroturistièki tehnièar

2012./2013.

2012./2013.

233

2013./2014.

2013./2014.

VISOKA UÈILIŠTA 67 675 38 204 70 295 39 497 72 494 40 980 71 936 41 082 71 447 40 630

FAKULTETI 51 250 30 738 53 822 31 579 57 474 34 691 56 336 34 095 56 962 34 427

STRUÈNI STUDIJ 1 401 1 091 1 901 902 3 234 2 103 3 091 2 034 3 843 2 548

Ekonomski fakultet 822 537 608 382 616 393 977 661 1 259 840

KBF-Institut za teološku kulturu 66 47 948 181 40 33 - - 94 59

Uèiteljski fakultet 513 507 345 339 154 151 - - - -

Pravni fakultet- - - - 1 643 1 356 1 455 1 217 1 781 1 490-stud. centar za upravu i financije

Kineziološki fakultet - - - - 781 170 659 156 709 159

SVEUÈILIŠNI STUDIJ 49 849 29 647 51 921 30 677 54 240 32 588 53 245 32 061 53 119 31 879

Prirodoslovno - matematièki fakultet 3776 2368 3 819 2 389 4 033 2 525 3 907 2 420 3 955 2 439

Arhitektonski fakultet 983 645 1 020 656 1 075 679 1 050 674 1 034 666

Graðevinski fakultet 1386 425 1 435 487 1 422 530 1 297 506 1 271 512

Grafièki fakultet 747 458 809 457 862 474 818 436 731 395

Geodetski fakultet 602 221 509 188 514 196 528 201 505 206

Fakultet strojarstva i brodogradnje 2190 233 2 095 226 2 208 257 2 152 262 2 089 283

Fakultet prometnih znanosti 2072 450 2 157 470 2 171 453 2 193 469 2 155 451

Fakultet elektrotehnike i raèunarstva 2821 550 3 315 641 3 304 624 3 040 558 3 045 570

Rudarsko-geološko-naftni fakultet 741 171 772 185 821 212 853 207 825 199

Fakultet kemijskog inženjerstva747 533 805 577 942 681 987 706 1 030 742i tehnologije

Tekstilno-tehnološki fakultet 826 726 823 719 1 288 1 121 1 276 1 099 1 286 1 087

Medicinski fakultet 1784 1161 2 143 1 379 2 251 1 432 2 338 1 495 2 288 1 462

Stomatološki fakultet 726 507 731 525 680 515 681 527 671 526

Farmaceutsko-biokemijski fakultet 932 767 934 775 924 759 943 745 947 746

Veterinarski fakultet 606 384 600 403 652 454 694 507 803 597

Prehrambeno-biotehnološki fakultet 813 694 837 724 932 812 928 801 917 778

Agronomski fakultet 1721 1046 1 969 1 209 2 078 1 286 2 242 1 410 2 384 1 527

Šumarski fakultet 983 324 1 090 362 1 159 414 1 133 427 1 098 401

Ekonomski fakultet 6471 4376 6 662 4 400 6 245 4 081 5 497 3 560 5 662 3 569

Pravni fakultet 6664 4926 6 709 4 915 6 770 4 986 6 428 4 686 6 260 4 648

Fakultet politièkih znanosti 2074 1414 1 932 1 332 1 855 1 281 1 708 1 198 1 632 1 133

Filozofski fakultet 5304 3987 5 568 4 199 5 979 4 553 6 109 4 656 6 007 4 491

Hrvatsko katolièko sveuèilište 40 25 77 36 203 138 305 220 425 307

Hrvatski studiji 1306 1008 1 246 950 1 578 1 200 1 518 1 152 1 336 1 019

Uèiteljski fakultet 664 621 826 783 1 216 1 176 1 340 1 299 1 280 1 239

Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet 720 688 762 729 817 781 861 822 815 777

Kineziološki fakultet 1173 372 1 253 388 1 222 371 1 355 432 1 334 403

Katolièki bogoslovni fakultet 385 160 382 143 352 142 387 145 446 151

KBF-Katehetski institut 216 193 221 195 213 188 190 167 228 200

Filozofsko-teološki institut Družbe Isusove 39 4 65 14 85 11 95 13 79 11

Filozofski fakultet Družbe Isusove 320 200 337 210 367 244 367 248 362 254

KBF-Institut za crkvenu glazbu17 10 18 11 22 12 25 13 25 15

"Albe Vidakoviæ"

Sveuèilište u Zagrebu- - - - - - - - 105 26-Vojni studijski program

Dubrovnik I.U. Libertas- - - - - - - - 89 49meðunarodno svuèilište

21.10. Studenti upisani na visoka uèilišta prema nazivu uèilišta i spolu

ukupnoukupnoukupnoukupnoukupnostuden-

ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

tice

2010./11. 2011./12. 2012./13. 2013./14.

234

2014./15.

UMJETNIÈKE AKADEMIJE 1 102 657 1 130 663 1 077 625 1 214 705 1 249 708Muzièka akademija 500 295 463 276 419 236 525 283 550 283Akademija likovnih umjetnosti 377 255 391 261 391 260 402 273 404 275Akademija dramske umjetnosti 225 107 276 126 267 129 287 149 295 150

VELEUÈILIŠTA 10 241 4 788 10 021 5 241 8 961 3 750 9 688 4 449 8 593 3 649Tehnièko veleuèilište 3441 365 3 454 366 4 300 469 4 139 461 3 997 450Društveno veleuèilište 2609 1492 1 988 1 629 - - - - - -Veleuèilište Vern 1277 600 1 483 749 1 553 775 1 545 756 1 592 816Zdravstveno veleuèilište 2914 2331 3 096 2 497 3 108 2 506 4 004 3 232 3 004 2 383

VISOKE ŠKOLE 5 082 2 021 5 322 2 014 4 982 1 914 4 698 1 833 4 643 1 846Visoka politehnièka škola 43 7 56 11 18 - - - - -Visoka škola za primijenjeno raèunalstvo 115 5 144 7 176 9 240 18 - -

1)Visoka škola za sigurnost 715 121 947 181 665 118 527 108 409 102Visoka škola za informacijske tehnologije 408 30 460 40 501 51 542 51 544 61Visoka škola meðunarodnih odnosa

72 43 70 42 77 43 87 48 50 27i diplomacijeZagrebaèka škola za menadžment 358 223 - - - - - - - -Zagrebaèka škola ekonomije

1083 522 1 096 514 920 396 894 389 654 299i managementaVisoka policijska škola 529 111 701 151 610 125 540 113 470 120Visoka poslovna škola Zagreb 153 95 145 72 380 213 341 201 293 168Visoka novinarska škola 73 51 53 38 - - - - - -Visoka škola tržišnih komunikacija Agora 148 75 120 58 118 64 83 48 62 30Visoka poslovna škola Libertas 851 426 895 498 934 536 680 399 752 425Visoka poslovna škola za turizam

80 40 77 40 - - - - - -i management UtilusRRiF Visoka škola za financijski

122 84 112 78 104 78 62 43 102 67menadžmentMeðunarodna diplomska škola zaposlovno upravljanje 35 11 18 6 21 10 21 10 - -Visoka poslovna škola za ekonomiju Zrinski 96 51 88 46 81 36 113 49 113 58Visoka škola za odnose s javnošæu

55 42 137 104 131 104 97 76 - -i studij medija KairosVisoka škola za financije i pravo Effectus 52 29 147 91 181 103 272 153 435 266Teološki fakultet "Matija Vlaèiæ-Ilirik"

94 55 56 37 65 28 83 55 70 44(evangelièki)Visoka škola za komunikacijski menadžment - - - - - - 116 72 200 131Visoka škola za primjenjeno

- - - - - - - - 489 48raèunarstvo Algebra

21.10. Studenti upisani na visoka uèilišta prema nazivu uèilišta i spolu (nastavak)


ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

tice

Studenti upisani na visoka uèilišta prema spolu

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

45 000

2010./2011. 2011./2012. 2012./2013.

ak. god.

up

isan

i st

ud

enti

muškarci žene

2013./2014.

2010./11. 2011./12. 2012./13. 2013./14.

235

2014./2015.

2014./15.

1) Do 2005./2006. pod nazivom Visoka škola za sigurnost na radu.

VISOKA UÈILIŠTA 71 447 40 630 33 426 20 382 26 745 22 410 14 839 4 745 2 203 505

FAKULTETI 56 962 34 427 30 058 18 712 21 298 17 427 11 198 4 449 2 085 505

STRUÈNI STUDIJ 3 843 2 548 638 473 1 562 1 339 942 - - -

Ekonomski fakultet 1 259 840 266 196 431 480 348 - - -

Kineziološki fakultet 709 159 59 17 334 210 165 - - -

Pravni fakultet-stud.centar.za upravu i financije 1 781 1 490 285 243 767 622 392 - - -

Katolièki bogoslovni fakultet 94 59 28 17 30 27 37 - - -

SVEUÈILIŠNI STUDIJ 53 119 31 879 29 420 18 239 19 736 16 088 10 256 4 449 2 085 505

Prirodoslovno -matematièki fakultet 3 955 2 439 2 979 1 901 1 556 1 468 698 121 112 -

Arhitektonski fakultet 1 034 666 567 397 381 432 221 - - -

Graðevinski fakultet 1 271 512 654 270 534 519 218 - - -

Grafièki fakultet 731 395 431 264 331 197 203 - - -

Geodetski fakultet 505 206 390 173 201 193 111 - - -

Fakultet strojarstva i brodogradnje 2 089 283 994 150 846 792 290 161 - -

Fakultet prometnih znanosti 2 155 451 880 228 973 716 466 - - -

Fakultet elektrotehnike i raèunarstva 3 045 570 1 892 393 1 491 1 027 527 - - -

Rudarsko-geološko-naftni fakultet 825 199 460 123 360 332 133 - - -

Fakultet kemijskog inženjerstva i tehnologije 1 030 742 476 339 498 384 148 - - -

Tekstilno-tehnološki fakultet 1 286 1 087 1 010 858 424 526 336 - - -

Medicinski fakultet 2 288 1 462 1 690 1 119 478 481 428 317 322 262


Farmaceutsko-biokemijski fakultet 947 746 540 435 205 162 186 169 225 -


Prehrambeno-biotehnološki fakultet 917 778 513 431 414 326 177 - - -

Agronomski fakultet 2 384 1 527 1 463 966 1 175 1 023 186 - - -

Šumarski fakultet 1 098 401 1 098 401 588 341 169 - - -

Ekonomski fakultet 5 662 3 569 1 844 1 177 2 399 934 1 001 1 328 - -

Pravni fakultet 6 260 4 648 1 322 1 033 1 959 846 1 596 1 260 599 -

Fakultet politièkih znanosti 1 632 1 133 1 380 964 655 503 298 176 - -

Filozofski fakultet 6 007 4 491 3 543 2 712 1 863 2 651 1 342 151 - -

Hrvatsko katolièko sveuèilište 425 307 425 307 166 153 106 - - -

Hrvatski studiji 1 336 1 019 875 685 490 620 226 - - -

Uèiteljski fakultet 1 280 1 239 828 801 355 381 284 147 113 -

Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet 815 777 715 683 290 356 169 - - -

Kineziološki fakultet 1 334 403 482 147 374 145 248 264 303 -

Katolièki bogoslovni fakultet 446 151 446 151 93 79 85 65 124 -

KBF-Katehetski institut 228 200 228 200 34 20 46 44 84 -

Filozofsko-teološki institut Družbe Isusove 79 11 - - 20 18 13 13 15 -

Filozofski fakultet Družbe Isusove 362 254 220 157 111 163 88 - - -

KBF-Institut za crkv. glazbu "Albe Vidakoviæ" 25 15 25 15 11 8 2 4 - -

Sveuèilište u Zagrebu-Vojni studijski program 105 26 105 26 105 - - - - -

Dubrovnik I.U.Libertas meðunarodno svuèilište 89 49 - - 59 30 - - - -

UMJETNIÈKE AKADEMIJE 1 249 708 1 043 605 399 375 220 137 118 -

Muzièka akademija 550 283 428 221 151 105 99 99 96 -

Akademija likovnih umjetnosti 404 275 357 249 156 115 73 38 22 -

Akademija dramske umjetnosti 295 150 258 135 92 155 48 - - -

21.11. Studenti upisani na visoka uèilišta prema godinama studija u ak. godini 2014./2015.

ukupnostuden-

tice

Studenti Redoviti Studenti po godinama studija

I II III IV V VIukupnostuden-

tice

236

VELEUÈILIŠTA 8 593 3 649 2 166 1 013 3 202 3 111 2 220 60 - -

Tehnièko veleuèilište 3 997 450 1 050 120 1 473 1 492 1 032 - -

Veleuèilište Vern 1 592 816 - - 585 537 410 60 - -

Zdravstveno veleuèilište 3 004 2 383 1 116 893 1 144 1 082 778 - - -

VISOKE ŠKOLE 4 643 1 846 159 52 1 846 1 497 1 201 99 - -

Visoka škola za sigurnost 409 102 - - 176 158 75 - - -

Visoka škola za informacijske tehnologije 544 61 - - 155 137 252 - - -

Zagrebaèka škola ekonomije i managementa 654 299 - - 285 140 130 99 - -

Visoka policijska škola 470 120 114 26 172 213 85 - - -

Visoka poslovna škola Zagreb 293 168 - - 88 92 113 - - -

Visoka škola tržišnih komunikacija Agora 62 30 - - 12 28 22 - - -

Visoka poslovna škola Libertas 752 425 - - 288 299 165 - - -

RRiF Visoka škola za financijski menadžment 102 67 - - 56 22 24 - - -

Visoka škola meðunarodnih odnosa50 27 - - 50 - - - - -i diplomacije

Visoka poslovna škola za ekonomiju Zrinski 113 58 - - 51 29 33 - - -

Visoka škola za financije i pravo Effectus 435 266 - - 115 132 188 - - -

Teološki fakultet"Matija Vlaèiæ-Ilirik"70 44 45 26 37 21 12 - - -(evangelièki)

Visoka škola za komunikacijski menadžment 200 131 - - 93 107 - - - -

Visoka škola za primjenjeno raèunarstvo489 48 - - 268 119 102 - - -Algebra

21.11. Studenti upisani na visoka uèilišta prema godinama studija u ak. godini 2014./2015. (nastavak)

ukupnostuden-

tice

Studenti Redoviti Studenti po godinama studija

I II III IV V VIukupnostuden-

tice

Studenti upisani u ak.g. 2014./15.

prema vrstama visokih uèilišta

fakultet - struèni studij

5,4%

fakultet - sveuèilišni

studij

74,4%

umjetnièke akademije

1,7%

veleuèilišta

12,0%visoke škole

6,5%

71 447

237

21.12. Diplomirani studenti prema nazivu visokog uèilišta i spolu


ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

tice

2010. 2011. 2012. 2013.

238

2014.

VISOKA UÈILIŠTA 14 805 8 991 18 469 10 618 17 727 10 159 17 168 9 960 15 825 9 424

FAKULTETI 11 894 7 527 14 393 8 680 13 860 8 429 13 201 8 015 12 057 7 510

STRUÈNI STUDIJ 440 306 813 690 895 798 887 680 528 356Šumarski fakultet 23 5 - - - - - - - -Tekstilno-tehnološki fakultet 47 45 53 48 25 21 18 14 11 11Ekonomski fakultet 320 225 323 230 200 144 172 114 136 93Kineziološki fakultet - - - - - - 123 22 128 25KBF-Institut za teološku kulturu 36 28 - - - - - - - -KBF-Institut za kršæansku duhovnost - - 23 16 - - - - - -Filozofsko-teološki institutDružbe Isusove 14 3 - - 1 - - - - -Uèiteljski fakultet - - 414 396 522 502 441 426 136 132Pravni fakultet - - - - 147 131 90 78 117 95Graðevinski fakultet - - - - - - 5 3 - -KBF-Katehetski institut - - - - - - 38 23 - -

SVEUÈILIŠNI STUDIJ 11 454 7 221 13 580 7 990 12 965 7 631 12 314 7 335 11 529 7 154Prirodoslovno-matematièki fakultet 981 679 1016 698 907 614 934 611 916 592Arhitektonski fakultet 268 180 383 255 274 175 303 205 269 180Graðevinski fakultet 436 103 448 138 442 121 416 148 350 132Grafièki fakultet 198 136 198 124 228 135 292 177 205 124Geodetski fakultet 177 56 210 85 225 82 199 76 172 72Fakultet strojarstva i brodogradnje 302 34 504 67 496 47 373 44 457 55Fakultet prometnih znanosti 641 131 614 135 546 126 684 153 392 114Fakultet elektrotehnike i raèunarstva 345 39 1 304 224 1 151 222 983 203 858 192Rudarsko-geološko-naftni fakultet 121 34 158 60 141 34 175 47 197 57Fakultet kemijskog inženjerstvai tehnologije 2 001 150 162 122 184 130 135 90 185 138Tekstilno-tehnološki fakultet 132 122 157 151 213 195 191 183 157 145Medicinski fakultet 242 180 271 172 298 189 275 195 372 254Stomatološki fakultet 89 59 91 60 125 78 87 58 88 70Farmaceutsko-biokemijski fakultet 220 185 167 137 175 156 142 124 128 104Veterinarski fakultet 104 59 100 52 77 41 72 48 63 37Prehrambeno-biotehnološki fakultet 136 110 186 152 217 188 185 156 243 217Agronomski fakultet 417 260 521 311 548 345 558 354 576 360Šumarski fakultet 233 72 209 62 221 68 143 48 214 86Ekonomski fakultet 2 093 1 476 2 421 1 687 2 232 1 508 2 213 1 500 2 015 1 399Pravni fakultet 582 461 649 504 609 486 690 570 671 552Fakultet politièkih znanosti 800 530 795 528 938 666 689 451 567 405Filozofski fakultet 1 072 878 1 533 1 207 1 184 935 1 145 893 1 048 826Hrvatski studiji 491 364 490 369 486 387 439 334 460 370Uèiteljski fakultet 608 568 278 253 263 233 209 188 227 217Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet 221 207 244 232 266 249 249 242 279 266Kineziološki fakultet 198 58 243 72 303 99 313 112 250 100Katolièki bogoslovni fakultet 66 25 84 34 102 42 115 45 65 33KBF-Katehetski institut 44 38 45 36 46 42 40 37 28 25KBF-Institut za crkv. glazbu"Albe Vidakoviæ" 3 2 2 2 - - - - - -Filozofski fakultet Družbe Isusove 30 21 10 - 12 1 - - - -KBF-Institut za kršæansku duhovnost 4 4 2 2 - - - - 3 1Filozofski fakultet Družbe Isusove - - 82 59 49 32 58 42 40 22Teološki fakultet "M. Vlaèiæ Ilirik" - - 3 - 7 5 - - - -Filozofsko-teološki institutDružbe Isusove - - - - - - 7 1 14 1Hrvatsko katolièko sveuèilište - - - - - - - - 20 8

UMJETNIÈKE AKADEMIJE 398 247 384 221 425 257 362 219 305 184Muzièka akademija 215 127 189 112 189 123 174 106 85 54Akademija likovnih umjetnosti 134 89 125 74 139 99 121 79 133 88Akademija dramske umjetnosti 49 31 70 35 97 35 67 34 87 42

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

14 000

16 000

18 000

20 000

dip

lom

iran

i st

ud

enti

2010. 2011. 2012.

Diplomirani studenti prema spolu

ukupno žene

21.12. Diplomirani studenti prema nazivu visokog uèilišta i spolu (nastavak)


ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

ticestuden-

tice

VELEUÈILIŠTA 1 491 798 2 405 1 205 2 232 988 2 105 1 030 2 001 1 052Tehnièko veleuèilište 429 77 774 110 978 134 903 137 679 80Društveno veleuèilište 314 210 352 157 67 13 - - - -Veleuèilište Vern 223 100 379 208 388 211 395 226 405 223Zdravstveno veleuèilište 525 411 900 730 799 630 807 667 917 749

VISOKE ŠKOLE 1 022 419 1 287 512 1 210 485 1 500 696 1 462 678Visoka škola za sigurnost 278 65 426 106 242 46 249 70 240 60Zagrebaèka škola za menadžment 91 58 - - - - - - - -Zagrebaèka škola ekonomijei managementa 166 91 228 128 317 181 353 182 378 210Visoka policijska škola 209 39 206 56 131 20 136 28 153 29Visoka škola tržišnihkomunikacija Agora 32 23 35 14 41 21 60 26 26 17RRiF Visoka škola za financijskimenadžment 30 22 19 13 9 4 18 11 23 14Visoka poslovna škola Zagreb 50 36 104 63 112 58 133 84 129 71Visoka poslovna škola Libertas 149 76 170 107 210 107 290 168 321 202Visoka poslovna škola za turizami management Utilus 12 7 17 11 37 19 - - - -Meðunarodna diplomska školaza poslovno upravljanje 5 2 8 3 4 2 6 2 30 11Visoka politehnièka škola - - 1 1 - - - - - -Visoka škola informac. tehnologije - - 73 10 28 2 45 4 39 3Visoka škola za primijenjenoraèunalstvo - - - - 33 - 15 2 39 3Visoka škola za odnose s javnošæui studij medija Kairos - - - - 46 25 34 25 - -Visoka škola Nikola Šubiæ Zrinski - - - - - - 31 20 - -Visoka škola meðunarodnih odnosai diplomacije Dag Hammarskjöld - - - - - - 82 42 18 11Visoko uèilište Efectus -Visokaškola za financije i pravo - - - - - - 25 17 43 30Teološki fakultet "M. Vlaèiæ Ilirik" - - - - - - 23 15 23 17

2010. 2011. 2012. 2013.

2013.

239

2014.

2014.

VISOKA UÈILIŠTA 8 136 1 381 997 1 132 221 1 160 78 29 2 516 622

FAKULTETI 5 686 1 172 832 960 5 306 72 - 1 790 549

Prirodoslovno-matematièki fakultet 535 115 86 99 2 20 - - 182 31

Arhitektonski fakultet 95 23 11 24 - 29 - - 8 -

Arhitektonski fakultet - studij dizajna 24 5 3 5 - 7 - - 4 -

Graðevinski fakultet 136 30 14 22 - 6 - - 60 4

Grafièki fakultet 61 4 11 13 - 4 - - 28 1

Geodetski fakultet 71 16 4 9 - 5 - - 33 4

Fakultet strojarstva i brodogradnje 264 60 35 27 - 16 - - 123 3

Fakultet prometnih znanosti 152 19 17 18 1 18 - - 46 33

Fakultet elektrotehnike i raèunarstva 326 85 53 59 - 3 - - 114 12

Rudarsko-geološko-naftni fakultet 104 27 13 20 - 4 - - 37 3

Fakultet kemijskog inženjerstvai tehnologije 127 27 23 13 - 4 - - 57 3

Tekstilno-tehnološki fakultet 113 22 13 251 1 7 - - 38 7

Prehrambeno-biotehnološki fakultet 182 24 46 22 - 4 - - 72 14

Medicinski fakultet 453 100 112 93 - 4 - - 141 3

Stomatološki fakultet 200 48 47 45 - 2 - - 55 3

Farmaceutsko-biokemijski fakultet 129 24 28 24 - 1 - - 52 -

Agronomski fakultet 239 67 48 49 - 5 - - 38 32

Šumarski fakultet 149 43 20 22 - 5 - - 49 10

Veterinarski fakultet 177 51 31 32 - 2 - - 49 12

Ekonomski fakultet 240 66 28 28 - 16 - - 102 -

Pravni fakultet 306 56 26 43 - 13 - - 68 100

Uèiteljski fakultet 125 18 9 28 1 46 - - 10 13

Fakultet politièkih znanosti 93 18 9 25 - 5 - - 18 18

Filozofski fakultet 763 109 57 88 - 20 70 - 258 161

Hrvatski studiji 199 38 31 50 - 17 2 - 61 -

Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet 95 24 21 28 - 6 - - 34 76

Kineziološki fakultet 182 24 10 17 - 21 - - 34 76

Filozofski fakultet Družbe Isusove 42 14 4 12 - - - - 6 6

Katolièki bogoslovni fakultet 104 15 22 20 - 16 - - 31 -

UMJETNIÈKE AKADEMIJE 450 117 100 84 1 41 - 29 74 4

Muzièka akademija 193 56 41 29 - 27 - 22 18 -

Akademija likovnih umjetnosti 103 26 27 17 - 6 - 5 18 4

Akademija dramske umjetnosti 154 35 32 38 1 8 - 2 38 -

VELEUÈILIŠTA 1 153 45 34 28 132 416 - - 498 -

Tehnièko veleuèilište u Zagrebu 240 16 9 6 27 112 - - 70 -

Zdravstveno veleuèilište 680 21 14 14 84 171 - - 376 -

Veleuèilište Vern 233 8 11 8 21 133 - - 52 -

21.13. Nastavno osoblje visokih uèilišta prema zvanju u ak. godini 2014./2015.

Nastavnici i suradnici u nastavi1)

Ukupno Redovitiprofesori

Izvan-redni

profesoriDocenti

Profesorivisokeškole

Predavaèi LektoriUmjetni-

èkisuradnici

Asistenti

Struènii drugi

suradnicii gostujuæiprofesori

ilinastavnici

240

Nastavnici i suradnici prema akademskom nazivu i stupnju,

u ak.god. 2014./15.

magistri znanosti i

magistri/specijalisti

11,5%

bez akademskog

naziva i stupnja

32,1%

doktori znanosti

56,4%

8 136

VISOKE ŠKOLE 730 24 17 19 83 392 6 - 128 61

Visoka škola za sigurnost 38 3 - - 10 21 - - 2 2Visoka škola tržišnih komunikacija Agora 45 1 - 2 9 33 - - - -Zagrebaèka škola ekonomije

104 - - - 27 64 - - 11 2i managementaVisoka policijska škola 45 2 1 3 7 31 - - 1 -Visoka poslovna škola Libertas 41 1 - - - 32 - - - 8Visoka škola za informacijske tehnologije 73 - 1 - 1 36 - - 25 10Visoka poslovna škola 21 - 2 1 2 14 - - 2 -Visoka škola za ekon. poduz.

24 1 - 1 4 15 - - 3 -i uprav. ZrinskiVisoka škola za primijenjeno raèunalstvo 93 1 1 1 2 49 - - 39 -Visoka škola meðunarodnih odnosa

39 8 3 2 5 12 5 - 4 -i diplomacijeVisoko uèilište "Effectus" za financije

59 2 - - 9 32 - - 16 -i pravoTeološki fakultet "Matija Vlaèiæ Ilirik"

27 2 2 4 - - - - 2 17-evang RRiF Visoka škola za financijski

32 1 2 - 6 19 - - - 4menadžmentMeðunarodna diplom. škola za poslovno

18 - - - - - - - - 19upravljanjeVisoka škola za odnose s javnošæu i

- - - - - - - - - -studij medija KairosVisoka škola Edward Bernays za

71 2 5 5 1 34 1 - 23 -komunikacijski menadžment

INSTITUT 24 5 3 4 - - - - 6 6Filozofsko-teološki institutDružbe Isusove 24 5 3 4 - - - - 6 6

SVEUÈILIŠTE 93 18 11 37 - 5 - - 20 2Hrvatsko katolièko sveuèilište 70 8 11 26 - 5 - - 20 -DIU Libertas - Meðunarodno

23 10 - 11 - - - - - 2Sveuèilište u Zagrebu

21.13. Nastavno osoblje visokih uèilišta prema zvanju u ak. godini 2014./2015. (nastavak)

Nastavnici i suradnici u nastavi1)

Ukupno Redovitiprofesori

Izvan-redni

profesoriDocenti

Profesorivisokeškole

Predavaèi LektoriUmjetni-

èkisuradnici

Asistenti

Struènii drugi

suradnicii gostujuæiprofesori

ilinastavnici

1) Vidjeti metodološka objašnjenja

241

379

2010. 2011. 2012.

21.14. Magistri znanosti, magistri i sveuèilišni specijalisti prema nazivu visokog uèilišta na kojem su stekli akademski stupanj/naziv i spolu

ukup-no

ženeukup-

nožene

ukup-no

ženeukup-

nožene

ukup-no

žene

Ukupno 733 411 919 504 1 175 694 581 340 379 233

Prirodoslovno-matematièki fakultet 114 79 4 3 3 3 2 2 6 4

Arhitektonski fakultet - - 1 1 - - - - - -

Graðevinski fakultet 19 6 25 8 2 - 11 2 2 -

Grafièki fakultet 1 - 13 5 - - - - - -

Geodetski fakultet 2 2 4 2 7 3 - - - -

Fakultet strojarstva i brodogradnje 3 - 13 1 3 - 6 - 4 -

Fakultet prometnih znanosti 20 2 17 1 64 9 8 - 1 -

Fakultet elektrotehnike i raèunarstva 42 7 137 19 5 - 9 3 13 6

Rudarsko-geološko-naftni fakultet 2 1 12 5 - - - - - -

Medicinski fakultet 38 29 52 39 7 7 9 8 9 3


Farmaceutsko-biokemijski fakultet 4 4 10 8 13 11 28 24 26 22


Prehrambeno-biotehnološki fakultet 13 8 42 33 10 9 13 11 10 8

Agronomski fakultet 6 1 17 12 - - - - 1 1

Šumarski fakultet 2 - 15 4 16 4 1 - 2 -

Ekonomski fakultet 282 158 292 175 608 351 190 127 141 95

Pravni fakultet 21 14 27 19 58 42 9 9 14 11

Fakultet politièkih znanosti 30 14 46 25 82 49 108 66 69 35

Filozofski fakultet 34 25 33 30 112 101 6 6 4 4

Uèiteljski fakultet 10 9 47 40 - - - - - -

Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet 8 8 4 3 14 13 1 1 2 2

Kineziološki fakultet 6 - 8 4 11 4 - - - -

Katolièki bogoslovni fakultet 6 1 6 4 6 - 2 1 4 1

Filozofski fakultet Družbe Isusove 1 - 7 4 9 3 - - - -

Muzièka akademija 11 8 1 1 - - - - 4 2

Centar za poslijediplomske studije29 19 36 23 68 50 38 26 18 16Sveuèilišta u Zagrebu

2013.

društvene znanosti60,2%

Magistri znanosti i sveuèilišni specijalisti prema znanstvenome podruèju magistarskog/specijalistièkog rada u 2014.

Pririrodne znanosti1,6%

tehnièke znanosti4,8%

interdisciplinarna podruèja4,8%

biomedicina i zdravstvo

22,2%

biotehnièke znanosti3,4%

humanistièkeznanosti

2,0%

242

2014.

Umjetnièko podruèje1,0%

Ukupno 647 334 816 478 880 497 578 332 605 324Prirodoslovno-matematièki fakultet 154 91 196 139 192 112 73 45 117 62Arhitektonski fakultet 7 4 3 2 9 7 1 - 5 1Graðevinski fakultet 12 3 4 1 11 4 6 4 11 6Geodetski fakultet 5 1 5 2 2 - 2 1 9 3Grafièki fakultet 7 4 5 - 5 2 1 - 6 3Fakultet strojarstva i brodogradnje 10 1 20 2 18 3 18 5 7 1Fakultet elektrotehnike i raèunarstva 49 9 2 - 27 8 42 11 48 8Fakultet prometnih znanosti 11 2 28 5 6 1 12 4 12 2Rudarsko-geološko-naftni fakultet 8 3 19 8 16 5 6 1 7 3Fakultet kemijskog inženjerstva i tehnologije 16 9 10 9 19 13 20 14 17 12Tekstilno-tehnološki fakultet 3 3 - - 6 5 2 2 4 4Medicinski fakultet 82 46 121 73 61 34 69 36 68 32Stomatološki fakultet 16 6 27 15 14 9 20 12 15 7Farmaceutsko-biokemijski fakultet 2 2 10 9 6 4 7 7 4 4Veterinarski fakultet 21 13 21 9 21 9 20 8 17 8Prehrambeno-biotehnološki fakultet 15 13 23 16 22 18 18 14 6 3Agronomski fakultet 15 8 40 22 39 16 21 12 17 10Šumarski fakultet 8 - 13 5 12 2 13 3 5 2Ekonomski fakultet 11 6 21 12 24 11 21 14 21 15Pravni fakultet 13 6 40 21 34 20 20 8 27 22Fakultet politièkih znanosti 10 2 8 4 29 10 2 1 8 2Filozofski fakultet 146 90 157 101 245 167 140 100 135 91Hrvatski studiji 10 4 10 6 23 13 14 9 12 7Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet 2 2 7 7 12 8 5 5 1 1Kineziološki fakultet 8 4 14 2 9 4 5 3 9 4Katolièki bogoslovni fakultet 2 1 1 1 4 1 8 3 2 1Filozofski fakultet Družbe Isusove 4 1 6 4 1 - - - 2 2Centar za poslijediplomske studijeSveuèilišta u Zagrebu - - 2 1 5 5 3 2 3 1Muzièka akademija - - 2 2 4 3 - - - -Akademija likovnih umjetnosti - - 1 - 4 3 4 3 7 4Uèiteljski fakulet - - - - - - 5 5 3 3

21.15. Doktori znanosti prema akademski stupanj/naziv i spolu

visokom uèilištu na kojem su stekli

ukup-no

ženeukup-

nožene

ukup-no

ženeukup-

nožene

ukup-no

žene

2010. 2011. 2012. 2013.

biotehnièke znanosti

društvene znanosti18,8%

humanistièke znanosti17,2%

umjetnièko podruèje1,2%

interdisciplinarno

prirodne znanosti20,7%

tehnièke znanosti18,7%

biomedicina i zdravstvo

17,2%

4,6%p

podruèje1,6%605

Doktori znanosti prema znanstvenom i umjetnièkompodruèju doktorske disertacije u 2014.

243

2014.

1939. 1 695 362 846 - - - -

1946. 1 498 378 982 - - - - -

1950. 5 1 125 707 824 18 13 602 5 753 - -

1955. 6 1 185 625 389 29 17 930 7 845 59 024 -

1960. 5 1 278 639 814 33 27 746 10 267 102 947 5 034

1965. 5 993 505 522 35 30 973 8 794 159 177 57 772

1970. 9 1 381 476 011 31 28 206 5 657 152 550 124 750

1975. 10 1 816 709 684 30 26 800 5 662 192 583 169 389

1980. 10 2 073 782 751 31 27 100 5 908 189 986 189 479

1985. 10 2 475 792 769 31 28 433 5 980 232 034 224 073

1990. 11 2 003 641 114 29 26 449 3 064 244 614 235 345

1995. 10 2 063 614 618 26 19 470 1 534 243 260 233 688

2000. 12 1 853 515 842 21 19 857 1 358 226 115 221 191

2005. 27 3 509 742 179 13 32 561 1 416 244 311 221 429

2010. 39 4 928 926 134 7 43 176 1 978 249 450 217 645

2011. 53 5 045 1 057 846 9 53 729 1 932 256 049 219 064

2012. 60 4 984 1 044 273 10 67 495 2 110 261 378 220 377

2013. 80 5 976 1 145 516 10 70 556 2 105 261 434 219 557

2014. 81 5 965 1 139 094 10 70 693 2 029 262 532 220 553

14 776

22.1. Kazališta i kinematografi od 1939. do 2014.

22. Kultura i umjetnost

Radiopretplat-

nici

TVpretplat-

2)nici

Kinematografi

broj predstaveposjetitelji

u tis.

Kazališta1)

broj predstave posjetitelji

1) Podaci o broju predstava i posjetitelja odnose se na sezonu koja završava u prikazanoj kalendarskoj godini. Od 2002. g. ukljuèena djeèja i amaterska kazališta.2) Od 2001. g. ukinuto plaæanje pretplate na drugi TV prijamnik.

244

2009.2008.2007.2006.2005. 2010. 2011. 2012.

22.2. Radio i televizijski pretplatnici

1)Radio pretplatnici 244 311 249 690 249 384 249 961 247 213 249 450 256 049 261 378 261 434 262 532

TV pretplatnici 221 429 223 914 222 785 221 199 217 215 217 645 219 064 220 377 219 557 220 553

1) Ne prikazuje se broj radio pretplatnika veæ broj evidentiranih radio prijemnika jer radio pretplatnici ne plaæaju pretplatu za

evidentirani drugi radio prijemnik, a TV pretplatnici ne plaæaju za evidentirani radio prijemnik.

2013. 2014.

22.3. Knjižnice od 2004. do 2013.

22.4. Knjižnice u 2013.

Ukupno

Brojknjiž-nica

Obraðena knjižna graða

Od togaknjige i brošure

(svesci)

Aktivnikorisnici

Zaposleni

Struènoosoblje

Ukupno

Ukupno 394 377 371 354

Nacionalna knjižnica 1 1 1 1

Knjižnice visokog uèilišta 93 91 84 77

Specijalne knjižnice 87 78 80 71

Samostanske crkvene knjižnice 3 3 2 …

Narodne knjižnice 48 45 42 45

Knjižnice osnovnih škola 99 99 99 99

Knjižnice srednjih škola 63 60 63 61

Ukupno 354 5 955 544 5 787 765 448 061 1 428 1 099 329

Nacionalna knjižnica 1 1 647 359 1 610 902 30 105 321 200 121

Knjižnice visokog uèilišta 77 1 300 216 1 239 306 92 068 200 160 40

Specijalne knjižnice 71 1 250 269 1 189 506 23 560 140 118 22

Narodne knjižnice 45 1 186 077 1 181 693 207 696 583 443 140

Knjižnice osnovnih škola 99 306 532 304 883 55 304 113 111 2

Knjižnice srednjih škola 61 265 091 261 475 39 328 71 67 4

2010.

245

2007.2004. 2013.

Ostaloosoblje

22.5. Kazališta

Brojkazališta

Posjetitelji

2004./05. 27 3 509 2 907 602 281 742 179 588 136 154 043

2005./06. 26 3 564 2 995 569 340 773 330 624 435 148 895

2006./07. 25 3 592 2 932 660 378 786 649 617 723 168 926

2007./08. 25 3 498 2 900 598 328 830 673 659 950 170 723

2008./09. 24 3 330 2 727 603 316 789 440 609 342 180 098

2009./10. 39 4 928 3 611 1 317 590 926 134 695 370 230 764

2010./11. 53 5 045 3 905 1 140 506 1 057 846 786 008 271 838

2011./12. 60 4 984 3 972 1 012 595 1 044 273 814 006 230 267

2012./13. 80 5 976 4 380 1 596 620 1 145 516 811 167 334 349

2013./14. 81 5 965 4 277 1 688 620 1 139 094 810 049 329 045

Izvedenadjela

Broj predstava

Ukupnou

Zagrebuizvan

ZagrebaUkupno

uZagrebu

izvanZagreba

246

22.6. Profesionalna kazališta

Brojkazališta

Posjetitelji

2004./05. 16 2 229 1 775 454 173 543 843 415 000 128 843

2005./06. 15 2 325 1 891 434 215 560 915 437 000 123 915

2006./07. 14 2 321 1 816 505 233 562 242 424 804 137 438

2007./08. 15 2 257 1 816 441 194 609 645 470 168 139 477

2008./09. 13 2 064 1 629 435 160 565 999 423 632 142 367

2009./10. 26 3 447 2 418 1 029 445 730 500 544 596 185 904

2010./11. 32 3 437 2 573 864 352 827 829 603 036 224 793

2011./12. 38 3 214 2 512 702 271 772 273 602 509 169 764

2012./13. 56 3 676 2 678 998 368 823 288 564 453 258 835

2013./14. 57 4 233 3 171 1 062 432 937 775 679 455 258 320

Izvedenadjela

Broj predstava

Ukupnou

Zagrebuizvan

ZagrebaUkupno

uZagrebu

izvanZagreba

22.7. Profesionalna kazališta za djecu

Brojkazališta

Posjetitelji

2004./05. 6 1 092 961 131 81 179 686 158 286 21 400

2005./06. 6 1 050 957 93 97 189 055 172 325 16 730

2006./07. 6 1 122 1 003 119 113 205 808 181 535 24 273

2007./08. 7 1 162 1 020 142 126 202 896 175 456 27 440

2008./09. 7 1 175 1 031 144 137 201 427 170 466 30 961

2009./10. 9 1 363 1 100 263 126 176 658 138 498 38 160

2010./11. 9 1 303 1 069 234 118 198 852 159 997 38 855

2011./12. 9 1 572 1 314 258 288 248 005 195 777 52 228

2012./13. 14 2 140 1 576 564 222 300 066 233 972 66 094

2013./14. 14 1 600 998 602 164 182 749 116 874 65 875

Izvedenadjela

Broj predstava

Ukupnou

Zagrebuizvan

ZagrebaUkupno

uZagrebu

izvanZagreba

22.8. Amaterska kazališta

Brojkazališta

Posjetitelji

2004./05. 5 188 171 17 27 18 650 14 850 3 800

2005./06. 5 189 147 42 28 23 360 15 110 8 250

2006./07. 5 149 113 36 32 18 599 11 384 7 215

2007./08. 3 79 64 15 8 18 132 14 326 3 806

2008./09. 4 91 67 24 19 22 014 15 244 6 770

2009./10. 4 118 93 25 19 18 976 12 276 6 700

2010./11. 12 305 263 42 36 31 165 22 975 8 190

2011./12. 13 198 146 52 36 23 995 15 720 8 275

2012./13. 10 160 126 34 30 22 162 12 742 9 420

2013./14. 10 132 108 24 24 18 570 13 720 4 850

Izvedenadjela

Broj predstava

Ukupnou

Zagrebuizvan

ZagrebaUkupno

uZagrebu

izvanZagreba

247

22.9. Profesionalni orkestri, ansambli i zborovi

Brojorkestara,ansambalai zborova

Posjetitelji

2004./05. 18 531 252 177 102 319 913 182 809 40 632 96 472

2005./06. 18 519 247 175 97 303 299 187 706 53 637 61 956

2006./07. 18 558 272 194 92 297 957 170 127 71 930 55 900

2007./08. 18 490 251 160 79 210 239 146 969 29 470 33 800

2008./09. 16 472 228 172 72 218 582 134 932 51 330 32 320

2009./10. 16 488 221 180 87 215 348 128 387 46 311 40 650

2010./11. 16 466 233 153 80 213 830 144 210 36 430 33 190

2011./12. 15 385 197 135 53 202 420 143 420 38 830 20 170

2012./13. 15 423 209 174 40 223 834 159 134 42 190 22 510

2013./14. 36 641 304 261 76 242 086 174 280 43 736 24 070

Koncerti

Ukupnou

Zagrebuizvan

ZagrebaUkupno

uZagrebu

izvanZagreba

2004./05. 222 205 - 17 7 23 - 2 118 053 111 168 6 885

2005./06. 221 195 2 24 12 21 - - 119 762 110 976 8 786

2006./07. 224 182 - 42 8 23 - - 128 738 112 056 16 682

2007./08. 226 202 - 24 10 21 - - 129 541 118 229 11 312

2008./09. 206 191 - 15 13 23 - - 114 361 108 311 6 050

2009./10. 219 200 - 19 12 24 - - 125 812 119 672 6 140

2010./11. 262 223 - 39 12 24 - 1 127 573 108 147 19 426

2011./12. 255 215 1 39 12 25 - - 129 292 111 643 17 649

2012./13. 249 216 5 28 13 26 - - 123 290 110 600 13 690

2013./14. 269 216 1 52 16 27 - - 140 415 108 300 32 115

22.10. Hrvatsko narodno kazalište

Predstave

Ukupno

Djela Posjetitelji

prema mjestu prikazivanja

na gostovanju

u stalnojdvorani

uZagrebu

izvanZagreba

dramaoperai balet

opereta ostalo Ukupnou

Zagrebuizvan

Zagreba

1834. god. (4. listopada) dramom »Zriny« otvoreno je kazalište na Gornjem gradu

1835. god. u meðuèinu neke njemaèke predstave pjevana je budnica "Još Hrvatska ni propala" Ljudevita Gaja.

1840. god. (10. lipnja) izvedena je prva predstava na hrvatskom jeziku drama "Juran i Sofija" ili "Turci kod Siska"

I. Kukuljeviæa-Sakcinskog.

1895. god. otvorena je zgrada kazališta na tadašnjem Sveuèilišnom trgu.

uinozemstvu

uinozemstvu

248

Kazališta - ukupno 81 5 965 278 1 139 094

Profesionalna kazališta - ukupno 57 4 233 235 937 775

Hrvatsko narodno kazalište 1 269 39 140 415

Dramsko kazalište Gavella 1 209 8 67 903

Teatar &TD 1 194 11 9 798

Zagrebaèko gradsko kazalište Komedija 1 184 2 73 490

Zagrebaèko kazalište mladih 1 328 30 33 520

Satirièko kazalište Kerempuh 1 267 10 84 026

Glumaèka družina Histrion 1 167 6 37 240

Kazalište Mala scena 1 553 12 50 390

Teatar Exit 1 309 7 65 796

Kazališna družina Kufer 1 30 - 1 485

Gustl teatar 1 9 2 1 370

Gradsko kazalište Trešnja 1 259 4 61 770

Kazalište Hotel Buliæ 1 18 5 4 610

Max Teatar 1 1 - 50

Multimedijalna umjetnièka organizacija Bacaèi sjenki 1 15 5 900

Pierre Vally teatar 1 7 - 420

Grupa Kugla 1 11 4 1 900

Teatar Prestige 1 75 - 22 500

Stalna kazališna družina Montažstroj 1 6 3 1 500

Teatar Kiklop 1 6 - 870

Kazališna družina Grabancijaš teatar 1 1 - 430

Teatar Grdelin 1 4 - 1 200

Teatar Rugantino 1 78 10 19 365

Kazalište Merlin 1 85 10 15 680

Teatar Gavran 1 69 2 16 860

Planet art 1 137 5 40 552

Kazališna trupa Losos 1 14 - 300

Svarog 1 39 - 2 292

Kazalište Ulysses 1 28 2 5 600

Gradsko kazalište Žar ptica 1 274 3 49 712

Toèka na i 1 1 - 270

Kazališna družina Bezimeno Autorsko Društvo 1 27 4 1 400

Kazališna grupa Lectirum 1 35 - 24 000

Umjetnièka organizacija Kazalište Moruzgva 1 61 6 18 570

Umjetnièka organizacija Mitropa 1 2 - 100

Teatar poezije 1 30 - 5 000

Binocular teatar 1 27 - 2 880

Kazališna grupa De facto 1 35 15 3 200

Hit Teatar 1 42 - 12 650

Umjetnièka organizacija Kantun art 1 2 - 140

Umjetnièka organizacija Kravice 1 3 - 350

Mak teatar d o o 1 10 - 1 000

22.11. Kazališta u 2014.

Predstave

Brojkazališta

Brojposjeti-

teljaUkupno

uinozemstvu

249

Studio Kubus 1 16 - 1 439

Teatar Thalassa 1 1 - 200

Triko cirkus teatar 1 63 4 8 900

Umjetnièka organizacija 21:21 1 1 - 200

Umjetnièka organizacija Novo kazalište 1 20 16 2 250

Umjetnièka organizacija Protunapad 1 5 - 215

Umjetnièka organizacija Ruždjak i Perkoviæ 1 1 - 180

Umjetnièka organizacija SKOP 1 5 5 1 000

Umjetnièka organizacija Teatar Erato 1 8 - 620

Zagrebaèki glumaèki atelje 1 61 2 2 150

Umjetnièka organizacija Multimedijalna koliba 1 12 - 500

Kazaklište Knap 1 51 - 5 620

Umjetnièka organizacija Barakuda 2012 1 11 - 1 250

Umjetnièka organizacija Teatroman 1 54 - 16 200

Udruga Zvonèek 1 3 - 660

Profesionalna kazališta za djecu - ukupno 14 1 600 34 182 749

Tigar teatar 1 32 - 3 800

Budilica d.o.o. 1 42 - 9 603

Djeèje kazalište Smješko 1 106 5 13 490

Lutkarska scena Ivana Brliæ Mažuraniæ 1 104 - 12 300

Zagrebaèko kazalište lutaka 1 299 1 39 394

Lutkarski studio Kvak 1 113 4 11 250

Djeèje kazalište Dubrava 1 170 3 22 323

Umjetnièka organizacijaTeatar tirena 1 70 - 6 653

Djeèja èarobna scena d.o.o. 1 227 - 16 806

Laboratorij zabave d.o.o. 1 64 - 5 310

Svijet lutaka d.o.o. 1 88 - 6 720

Umjetnièka organizacija Artomobil 1 12 - 1 000

Tvornica lutaka 1 213 20 31 100

Jozo bozo d.o.o. 1 60 1 3 000

Amaterska kazališta - ukupno 10 132 9 18 570

Lutkarska družina Lutkobus 1 3 - 100

Malo kazalište lutaka Let 1 38 - 1 800

Dramski studio slijepih i slabovidnih Novi život 1 56 6 12 260

Centar mladih Ribnjak 1 7 - 1 310

Diletantsko kazalište Pentravci 1 6 - 1 100

Dramski studio Dodir 1 1 - 50

Kazališna udruga Punkošipak 1 10 2 750

Kazališna udruga Mist 1 4 - 400

Studentsko kazalište Ivan Goran Kovaèiæ 1 5 - 200

Udruga Kazalište, vizualne umjetnosti1 2 1 600i kultura gluhih Dlan

22.11. Kazališta u 2014. (nastavak)

Predstave

Brojkazališta

Brojposjeti-

teljaUkupno

uinozemstvu

2005. 31 21 52 37 15 88 58 30 92 960 74 060 18 900

2006. 31 21 52 37 15 89 54 35 92 840 32 990 59 850

2007. 31 23 54 39 15 101 92 9 77 740 70 090 7 650

2008. 31 23 54 39 15 95 94 1 57 840 56 640 1 200

2009. 31 21 52 37 15 102 77 25 98 050 66 250 31 800

2010. 31 23 54 39 15 90 78 12 71 300 60 000 11 300

2011. 31 23 54 39 15 93 86 7 73 916 69 676 4 240

2012. 31 23 54 40 14 99 93 6 49 102 44 102 5 000

2013. 31 24 55 41 14 91 84 7 54 070 34 470 19 600

2014. 31 24 55 41 14 105 70 35 70 000 40 000 30 000

Zbirke - ukupno 20 500 531 42 515 37 468

Arheološke 1 245 - -Zbirka Slivariæ ing Vladimir 1952. 245 - -

Etnografske 2 334 334 170Funkcionalna kulturološka zbirka Nikole Marèetiæa 1991. 130 130 50Zbirka tradicionalnih afrièkih umjetnina Drage Muvrina 1999. 204 204 120

Povijesne 2 47 343 39 293 893Zbirka zemljopisnih karata i atlasa NSK 1945. 39 293 39 293 893Zbirka za povijest medicine i farmacije HAZU 1960. 8 050 - -

Opæe (kompleksne) 3 753 596 1 300Zbirka Marcella Jellaèiæa 1800. 90 - -Privatna zbirka dr Ivan Mirnik 1892. 67 - -Zbirka "Majstorska radionica za restauraciju igradnju gudaèkih instrumenata pok. Franje Schneidera" 1983. 596 596 1 300

Umjetnièke 12 451 856 2 292 35 105Valvasorova grafièka zbirka Nadbiskupije Zagrebaèke 1690. 7 935 - 23Grafièka zbirka NSK 1919. 347 870 - 754Umjetnièka zbirka prof. dr. sc. Ksenije Arko 1920. 41 - -Zbirka muzikalija i audiomaterijala NSK 1947. 93 172 - 724Zbirka Drage Magjera, Marge Magjer i Nade Ostrogoviæ - Magjer 1967. 240 - -Zbirka i kuæa Joze Kljakoviæa 1969. 342 36 280Zbirka Nade Mirjeviæ 1976. 8 8 2 000Zbirka " Hrvatske slikarice roðene u 19 st" dr. Josipa Kovaèiæa 1988. 1 077 1 077 350Zbirka Marte i Vilima Sveènjaka 1990. 827 827 20Zbirka Marije Tomljenoviæ Valeèiæ 1993. 8 8 2 000Zbirka dr. Vere Horvat - Pintariæ 1995. 170 170 30Zbirka skulptura akademskog kipara Zlatka Zlatiæa 2007. 166 166 28 924

22.12. Ansambl narodnih plesova i pjesama Lado

Priredbe Posjetitelji

u zemljiUkupno

Èlanovi-izvoðaèi

u ino-zemstvu

u zemljiUkupnou ino-

zemstvuUkupno

za ples ipjevanje

zaorkestar

ženemuškarci

22.13. Zbirke u 2012.

Broj predmeta u zbirkamaBroj

posjetiteljaZbirke prema vrstama od togaizloženo

UkupnoBroj

zbirkiGodina

osnivanja

250

Galerije - ukupno 182 104 256

Umjetnièki paviljon u Zagrebu 1898. 6 34 660

Likum - Zadruga likovnih umjetnika Hrvatske 1909. 13 6 000

Dom Hrvatskih likovnih umjetnika 1938. 27 14 542

Galerija Studentskog centra 1962. 22 2 500

Galerija Forum 1969. 13 2 830

Galerija Vladimir Nazor 1971. 13 5 180

Galerija Nova 1975. 11 11 500

Galerija Vladimir Bužanèiæ 1977. 10 1 000

Galerija Karas 1978. 8 844

Galerija Puèkog otvorenog uèilišta Zagreb 1981. 9 2 000

Izložbeni salon Izidor Kršnjavi 1985. 13 8 000

Galerija Mirko Virius 1986. 2 200

Galerija Miroslav Kraljeviæ 1986. 6 500

Galerija ULUPUH 1991. 18 13 000

Galerija Matice Hrvatske 1995. 11 1 500

Muzeji - ukupno 27 3 880 779 321 334 32 4 400 139 461 233 32 2 633 474 475 179

Arheološki 1 402 232 23 896 1 409 862 22 672 1 381 620 28 556

Etnografski 1 65 367 26 600 1 79 410 18 608 1 67 885 33 818

Povijesni 3 344 450 6 799 4 204 398 7 170 4 252 102 9 642

Kompleksni 4 590 833 89 636 2 433 358 33 820 2 433 894 73 586

Umjetnièki 11 84 418 70 896 12 401 308 239 371 11 146 391 109 432

Prirodoslovni 2 2 239 110 11 772 2 2 782 243 11 088 2 1 268 803 37 250

Tehnièki i tehnološki 2 24 343 91 735 2 20 274 116 326 2 15 738 125 889

Znanstveni 1 1 903 - - - - - - -

Zavièajni 1 10 493 - 1 10 493 - 1 4 954 -

Ostalo (memorijal-ni, biografski i sl.) 1 7 630 - 7 58 793 12 178 8 62 087 57 006

22.14. Galerije u 2012.

Broj izložbi Broj posjetiteljaGodina osnutkaVrste galerija

22.15. Muzeji

2012.2009.2006.

brojpredmeta

u zbirkama

brojpredmeta

u zbirkama

brojpredmeta

u zbirkama

brojmuzeja

brojmuzeja

brojmuzeja

brojposjeti-

telja

brojposjeti-

telja

brojposjeti-

telja

251

Muzeji - ukupno 33 2 632 169 43 169 475 179

Arhelološki - ukupno 1 381 620 10 982 28 556

Arheološki muzej 1846. 381 620 10 982 28 556

Etnografski - ukupno 1 67 885 3 600 33 818

Etnografski muzej 1919. 67 885 3 600 33 818

Povijesni - ukupno 4 252 102 2 143 9 642

Hrvatski povijesni muzej 1846. 96 737 - -

Hrvatski školski muzej 1901. 104 313 1 293 8 942

MUO - Zbirka Anke Gvozdanoviæ 1966. 1 052 - -

Hrvatski športski muzej 2003. 50 000 850 700

Kompleksni - ukupno 2 433 894 4 332 73 586

Muzej grada Zagreba 1907. 427 576 4 275 70 550

Tiflološki muzej 1953. 6 318 57 3 036

Umjetnièki - ukupno 12 146 544 6 315 109 432

Muzej za umjetnost i obrt 1880. 91 925 2 984 8 301

Strossmayerova galerija starih majstora HAZU 1884. 766 177 9 330

Moderna galerija 1905. 7 264 650 12 350

Kabinet grafike HAZU 1916. 19 023 - -

Gliptoteka HAZU 1937. 11 261 659 2 024

Muzej suvremene umjetnosti 1954. 6 274 422 28 785

Hrvatski muzej arhitekture 1995. 1 890 - -

Muzej Ivana Meštroviæa 1959. 353 97 10 138

Muzej Mimara 1980. 3 736 1 249 22 600

Javna ustanova Galerija Klovièevi dvori 1982. 2 021 - -

Muzejsko kazališna zbirka 1988. 153 - -

Hrv. muzej naivne umjetnosti 1994. 1 878 77 15 904

Prirodoslovni - ukupno 2 1 268 803 4 675 37 250

Hrv. prirodoslovni muzej 1846. 1 266 794 2 900 32 040

Lovaèki muzej 1952. 2 009 1 775 5 210

Tehnièki i tehnološki - ukupno 2 15 738 2 571 125 889

Tehnièki muzej 1954. 11 747 2 536 125 102

Hrv. željeznièki muzej 1991. 3 991 35 787

Zavièajni 1 4 954 - -

Muzej Prigorja 1977. 4 954 - -

Ostalo (memorijalni, biografski i sl ) 8 60 629 8 551 57 006

HT muzej 1953. 37 455 1 142 2 875

MGZ - Memorijalna zbirka i stan arhitekta

Viktora Kovaèiæa 1953. 518 457 380

Muzej klinike za psihijatriju Vrapèe 1955. 30 30 500

MGZ - Memorijalna zbirka Miroslava i Bele Krleža 1976. 5 298 5 298 660

MGZ - Zbirka dr Ivana Ribara i Cate Dujšin Ribar 1997. 1 232 1 232 640

Vojni muzej 1997. 13 138 - -

Muzejsko - memorijalni centar Dražen Petroviæ 2006. 2 132 288 9 000

Muzej prekinutih veza 2010. 826 104 42 951

22.16. Muzeji u 2012.

Broj predmeta

Brojmuzeja

Godinaosnivanja

Brojposjeti-

teljaUkupno

od togaizloženo

Muzeji prema vrsti muzeja

252

22.17. Kinematografi

Posjetitelji utisuæama

Kinematografi Sjedala Predstave Zaposleni

22.18. Zoološki vrt

2005. 13 7 848 32 561 1 416 96

2006. 9 ... 6 780 33 629 1 693 82

2007. 8 ... 7 200 34 832 1 607 89

2008. 7 ... 7 170 41 473 1 909 63

2009. 8 32 7 181 42 341 2 009 65

2010. 7 31 7 043 43 176 1 978 64

2011. 9 42 8 945 53 729 1 932 78

2012. 10 49 9 660 67 495 2 110 82

...

2013. 10 49 9 940 70 556 2 105 86

2014. 10 50 9 690 70 693 2 029 91

1) Zoološki vrt poèeo s radom 27. lipnja 1925.

Dvorane/ekrani

2009.2008.2007.2006.2005. 2010. 2011. 2012. 2013.

Životinje

ukupan broj jedinki 2 272 2 206 2 341 2 529 3 183 3 268 3 335 3 560 6 009 5 968

ukupan broj vrsta 274 276 298 282 278 285 278 301 321 338

Sisavci

broj jedinki 489 512 527 512 524 520 536 608 617 656

broj vrsta 88 84 90 80 80 81 78 72 75 76

Ptice

broj jedinki 435 360 352 323 307 292 297 293 306 305

broj vrsta 96 93 96 85 81 77 73 74 75 75

Gmazovi

broj jedinki 180 159 173 183 228 243 242 327 372 453

broj vrsta 52 48 55 50 53 53 54 79 85 97

Ribe

broj jedinki 189 127 130 167 268 343 335 301 297 288

broj vrsta 12 15 18 23 24 35 36 35 33 33

Vodozemci ibeskralježnjaci

broj jedinki 979 1 048 1 159 1 344 1 856 1 870 1 925 2 031 4 417 4 134

broj vrsta 26 36 39 44 40 39 37 41 53 38

Posjetitelji - ukupno 330 706 346 514 369 197 283 587 264 710 246 686 263 786 260 769 257 942 294 872

od toga djeca 137 683 137 114 141 645 110 510 88 556 94 714 96 548 96 315 95 139 103 881

253

2014.

Ukupno 631 56 307 15 280 17 192 6 735 18 070 4 250 3 878 3 275 2 907 2 017

Amerièki nogomet 1 64 2 - 16 39 6 2 1 - 2

Atletika 7 1 289 596 647 306 132 99 60 25 20 31

Auto-moto 22 288 32 8 2 40 117 83 34 4 32

Badminton 6 218 119 51 30 41 37 29 27 3 11

Baseball-softball 8 320 63 88 84 82 54 11 1 - 27

Biciklizam 13 170 18 11 21 42 45 21 15 15 25

Bilijar 3 52 1 2 15 7 14 9 4 1 5

Boæanje 12 296 10 45 12 13 9 39 71 107 26

Body-building 10 526 178 - 72 140 92 89 62 71 19

Boks 12 549 76 20 102 166 103 94 62 2 25

Dizanje utega 2 118 25 - 27 26 16 17 17 15 3

Džudo 8 327 86 229 43 15 8 14 12 6 11

Gimnastika 8 1 284 923 915 96 115 56 36 29 37 39

Golf 8 864 252 111 69 157 109 126 158 134 15

Hokej na ledu 2 129 - 84 33 7 4 - 1 - 10

Hokej na travi 6 523 71 159 103 75 57 45 34 50 32

Hrvanje 6 731 25 358 195 90 41 26 13 8 25

Jedrenje 13 275 88 13 15 57 60 66 51 13 24

Kajak-kanu 4 313 46 78 81 85 38 16 10 5 5

Karate 28 1 168 367 847 106 105 42 33 32 3 66

Kick-boxing 6 501 127 45 106 119 122 63 34 12 15

Klizanje 2 55 48 42 10 3 - - - - 3

Konjièki sport (jahanje, polo) 11 269 187 100 31 58 25 28 14 13 35

Košarka 31 3 245 335 2 172 529 279 110 81 57 17 135

Kuglanje 23 620 115 53 29 40 62 111 140 185 39

Maèevanje 1 51 27 25 7 4 3 8 3 1 5

Motonautika, skijanje na vodi 1 8 2 - - 1 4 2 1 - 2

Nanbudo 2 56 20 10 14 11 4 10 6 1 8

Nogomet 85 8 366 71 3 589 1 690 999 624 876 470 118 417

Odbojka 16 1 182 615 593 342 134 63 38 8 4 52

Orijentacijski sport 2 48 21 10 6 1 9 4 7 11 5

Planinarstvo 13 1 951 862 97 24 393 282 290 296 569 65

Plivanje (daljinsko,sinkronizirano) 17 2 097 972 1 505 334 158 37 32 24 7 57

Ragbi 5 320 19 86 124 50 29 12 11 8 24

Ronilaštvo 12 175 51 1 21 34 42 37 35 5 20

Rukomet 21 1 872 717 875 469 363 90 29 29 17 107

Skijanje 7 490 188 131 61 64 91 88 38 17 15

Skokovi u vodu 3 75 32 47 10 13 3 - - 2 8

Sportski ples, akrobatskirock n' roll' 11 785 566 209 183 163 134 65 19 12 32

23.1. Športske udruge prema vrstama športa u 2009.

23. Šport

Godine životaBroj

aktivnih èlanova Struènidjelat-nici

Brojudru-

ga Ukupno žene do 14 15-19 20-27 28-35 36-45 46-5556 i

stariji

254

Sportski ribolov 14 1 082 45 143 36 88 175 231 235 174 38

Stolni tenis 16 1 755 196 251 119 348 371 161 224 281 44

Strelièarstvo 2 32 7 - 4 6 7 4 8 3 2

Streljaštvo 15 774 128 90 64 149 154 78 109 130 41

Taekwondo 26 1 855 752 1 338 253 104 61 36 37 26 105

Tajlandski boks 7 198 48 25 43 107 15 2 6 - 12

Tenis, squash 49 2 804 871 833 309 246 275 355 405 381 113

Triatlon, duatlon 4 109 30 9 7 31 30 15 10 7 15

Vaterpolo 7 810 39 426 239 72 30 26 10 7 40

Veslanje 9 1 177 191 481 216 156 106 81 73 64 29

Zrakoplovstvo 5 64 15 - - 15 22 17 6 4 9

Hrvatski sveuèilišni sportskisavez 3 12 141 4 040 - - 12 113 24 2 1 1 7

Hrvatski savez za sport irekreaciju 25 1 725 906 231 27 314 237 280 300 336 79

Hrvatski školski sportskisavez 1 111 59 109 - - 2 - - - 6

23.1. Športske udruge prema vrstama športa u 2009.(nastavak)

Godine životaBroj

aktivnih èlanovaStruènidjelat-nici

Brojudruga

Ukupno žene do 14 15-19 20-27 28-35 36-45 46-5556 i

stariji

23.2. Sudjelovanje športskih udruga na meðunarodnim natjecanjima

Ekipna

u zemlji u inozemstvu

23.3. Športske, šahovske i lovaèke udruge

2000. 2003. 2006.

udruge aktivni èlanovi

u zemlji u inozemstvu

Pojedinaèna

udruge aktivni èlanovi udruge aktivni èlanovi

1994. 1 216 253 1 313 537

1997. 606 375 1 442 878

2000. 2 042 403 2 688 988

2003. 1 713 500 3 085 1 190

2006. 1 916 537 2 674 920

2009. 1 230 428 3 066 913

Ukupno 541 58 518 689 63 083 593 63 346 664 58 160

Športske udruge 506 57 092 645 60 539 549 60 991 631 56 307

Šahovske udruge 14 290 22 507 18 348 20 509

Lovaèke udruge 21 1 136 22 2 037 26 2 025 13 1 344

2009.

udruge aktivni èlanovi

255

1994. 247 3 4 2 - 2 57 33 48 35 20 43

1997. 284 - 3 9 - 3 65 30 34 24 49 67

2000. 290 9 8 10 - 6 74 30 34 30 29 60

2003. 507 11 16 15 - 13 103 49 50 46 38 166

2006. 348 5 6 14 - 9 103 51 31 20 27 82

2009. 509 12 10 20 6 8 84 63 51 42 42 171

23.4. Aktivni èlanovi prema šahovskim zvanjima i kategorijama

Ukupanbroj

aktivnihèlanova

Vele-majstori

Meðu-narodnimajstori

FIDEmajstori

MajstoriMajstor-ski kan-didati

I.kate-gorije

II.kate-gorije

III.kate-gorije

IV.kate-gorije

Izvankategorije

23.5. Aktivni èlanovi prema bridž kategorijama

Ukupanbroj

aktivnihèlanova

Vele-majstori

Meðu-narodnimajstori

MajstoriMajstorskikandidati

23.6. Športski objekti koje koriste graðani

trimstaze

bazeniigrališta

vježbalištaklizališta kuglane

športskedvorane

streljaneatletskaborilišta

skijaškestaze

Vrsta objekta

Ukupno

2003. 277 3 8 4 15 16 35 102 94

2006. 173 2 6 5 8 21 14 114 3

2009. 56 - - 4 - 6 4 35 7

1994. 42 1 5 27 1 2 5 1 - -

1997. 57 2 2 38 1 - 13 1 - -

2000. 93 2 11 53 3 1 21 1 1 -

2003. 111 4 12 48 1 6 34 1 1 4

2006. 171 1 13 121 3 - 27 1 1 4

2009. 192 2 13 134 2 - 34 1 2 4

FIDEmajstorskikandidati

256

S u c i

Ukupno ukupno 411 423 447 478 478 472žene 319 329 347 383 381 376

Županijski sud Zagreb ukupno 92 91 100 107 106 101žene 64 65 70 80 79 77

Opæinski graðanski sud u Zagrebu ukupno 137 151 157 136 135 132žene 112 121 127 113 112 109

Opæinski kazneni sud u Zagrebu ukupno 39 38 40 40 40 40žene 27 27 29 28 28 28

Opæinski sud u Sesvetama ukupno 15 15 14 14 16 16žene 11 11 11 11 13 13

Trgovaèki sud Zagreb ukupno 44 44 52 56 58 58žene 31 31 36 44 44 43

Sudaèki vježbenici

Ukupno 22 9 14 19 9 -

Županijski sud Zagreb 6 2 - 2 2 -

Opæinski graðanski sud u Zagrebu 10 6 7 10 5 -

Opæinski kazneni sud u Zagrebu 3 - 4 5 2 -

Opæinski sud Sesvete 3 1 1 - - -

Trgovaèki sud Zagreb - - - - - -

Prekršajni sud Zagreb - - 2 2 - -

Opæinski radni sud u Zagrebu ukupno - - - 23 24 26žene - - - 19 19 21

Prekršajni sud u Zagrebu ukupno 84 84 84 84 81 81žene 74 74 74 74 72 71

Prekršajni sud u Sesvetama ukupno - - - 5 5 5žene - - - 5 5 5

Upravni sud Zagreb ukupno - - - 13 13 13žene - - - 9 9 9

24.1. Sudovi, suci i sudaèki vježbenici

24. Pravosuðe

Izvor: Ministarstvo pravosuða RH

2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Optužene i osudene punoljetne osobe

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

8 000

bro

j o

sob

a

optuženi osudeni

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

257

2014.

2014.

Ukupno 5 221 3 817 4 121 3 402

Protiv života i tijela 273 207 236 186Ubojstvo 25 20 31 19Teško ubojstvo 12 10 7 4Tjelesna ozljeda 67 41 66 56Teška tjelesna ozljeda 141 116 116 98Osobito teška tjelesna ozljeda 7 4 3 4Ostala kaznena djela 21 16 13 5

Protiv osobne slobode 300 201 268 214Protupravno oduzimanje slobode 23 14 3 3Prijetnja 272 183 240 189Ostala kaznena djela 5 4 25 22

Protiv èasti i ugleda 118 30 - -Uvreda 30 7 - -Sramoæenje 2 - - -Kleveta 86 23 - -

Protiv spolne slobode 54 44 49 43Silovanje 12 8 20 17Bludne radnje 16 14 15 14Ostala kaznena djela 26 22 14 12

Protiv spolnog zlostavljanja i iskorištavanja djeteta 14 13 15 11Spolna zlouporaba djeteta mlaðeg od petnaest godina 7 6 9 7Ostala kaznena djela 7 7 6 4

Protiv braka, obitelji i djece 319 262 238 186Povreda dužnosti uzdržavanja 227 189 199 152Povreda djetetovih prava 84 68 34 30Ostala kaznena djela 8 5 5 4

Protiv zdravlja ljudi 282 260 217 191Neovlaštena proizvodnja i promet drogama 259 245 200 176Omoguæavanje trošenja droga 12 11 17 14Ostala kaznena djela 11 4 - 1

Protiv opæe sigurnosti 82 55 42 32Dovoðenje u opasnost života i imovine opæeopasnom radnjom ili sredstvom 52 36 25 22Opasno izvoðenje graðevinskih radova 20 12 9 7Ostala kaznena djela 10 7 8 3

Protiv sigurnosti prometa 300 280 217 199Obijesna vožnja u cestovnom prometu 1 1Izazivanje prometne nesreæe u cestovnom prometu 299 279

Protiv imovine 1 821 1 371 1 383 1 150Kraða 432 360 294 256Teška kraða 438 378 356 328Razbojništvo 128 112 136 127Razbojnièka kraða 22 19 29 28Utaja 84 43 38 23Pronevjera 74 62 64 45Neovlaštena uporaba tuðe pokretne stvari 9 7 8 7Ošteæenje tuðe stvari 48 39 62 57Prijevara 459 282 313 217Iznuda 34 12 30 21Prikrivanje 49 31 21 20Ostala kaznena djela 44 26 32 21

217 199

24.2. Optužene i osuðene punoljetne osobe prema kaznenim djelima

OsuðeniOptuženi

2013.1)Kaznena djela

258

OsuðeniOptuženi

2014.


Protiv gospodarstva 346 193 243 160Zlouporaba povjerenja u gospodarskom poslovanju 128 42 75 47Prijevara u gospodarskom poslovanju 137 75 98 60Utaja poreza ili carine 18 17 30 24Izbjegavanje carinskog nadzora 18 17 3 -Nedozvoljena trgovina 35 35 27 26Ostala kaznena djela 10 7 10 3

Protiv raèunalnih sustava, programa i podataka 47 36 - -Neovlašteni pristup 1 1 - -Raèunalna prijevara 46 35 - -

Protiv krivotvorenja 395 331 328 306Krivotvorenje isprave 307 279 288 273Krivotvorenje službene ili poslovne isprave 38 20 12 10Ovjeravanje neistinitog sadžaja 27 16 6 5Ostala kaznena djela 23 16 22 18

Protiv intelektualnog vlasništva 34 10 - -Nedozvoljena uporaba autorskog djela ili izvedbe umjetnika izvoðaèa 32 10 - -Ostala kaznena djela 2 - - -

Protiv službene dužnosti 181 135 409 376Zlouporaba položaja i ovlasti 121 80 96 65Primanje mita 19 17 278 277Davanje mita 28 27 20 20Trgovanje utjecajem 4 4 6 6Davanje mita za trgovanje utjecajem 5 5 2 2Ostala kaznena djela 4 2 7 6

Protiv pravosuða 194 103 57 33Lažno prijavljivanje kaznenog djela 17 11 19 15Davanje lažnog iskaza 69 34 32 14Neizvršenje sudske odluke 95 52 2 -Ostala kaznena djela 13 6 4 4

Protiv javnog reda 243 193 246 216Prisila prema službenoj osobi 26 22 24 19Napad na službenu osobu 14 12 26 14Skidanje i povreda službenog peèata i znaka 11 8 6 5Protupravna naplata 46 28 29 21Protuzakonito ulaženje,kretanje i boravak u Republici Hrvatskoj 32 31 24 24Nedozvoljeno posjedovanje,izrada i nabavljanje oružja i eksplozivnih tvari 60 58 94 92Ostala kaznena djela 54 34 43 41

Ostala kaznena djela 218 93 173 99

24.2. Optužene i osuðene punoljetne osobe prema kaznenim djelima (nastavak)

1)Kaznena djela

1) Od 01. sijeènja 2013. godine stupio je na snagu novi Kazneni zakon (NN, br. 125/11. i 144/12.). Navedenim zakonom propisan je novi katalog kaznenih djela.

259

OsuðeniOptuženi

2013.

OsuðeniOptuženi

2014.

UKUPNO 3 402 701 2 120 243 3383)prema grupama kaznenih djela

Protiv èovjeènosti i ljudskog dostojanstva 3 2 1 - -Protiv života i tijela 186 27 114 14 31Protiv radnih odnosa i socijalnog osiguranja 1 - - 1 -Protiv osobne slobode 214 6 150 31 27Protiv privatnosti 4 - 4 - -Protiv èasti i ugleda 25 - 21 1 3Protiv spolne slobode 43 18 21 1 3Protiv spolnog zlostavljanja i iskorištavanja djeteta 11 5 4 - 2Protiv braka, obitelji i djece 186 1 146 - 39Protiv zdravlja ljudi 191 73 101 5 12Protiv okoliša12 12 - 7 5 -Protiv opæe sigurnosti 32 1 30 - 1Protiv sigurnosti prometa 199 - 166 15 18Protiv imovine 1 150 86 864 99 101Protiv gospodarstva 160 38 103 14 5Protiv raèunalnih sustava,programa i podataka 38 - 29 6 3Protiv krivotvorenja 306 15 220 29 42Protiv intelektualnog vlasništva 3 - 3 - -Protiv službene dužnosti 376 363 8 3 2Protiv pravosuða 33 - 23 3 7Protiv javnog reda 216 54 104 16 42Ostala kaznena djela do 2012. 13 12 1 - -

Grad Zagreb - ukupno 7 244 7 119 5 985 5 221 4 121 5 081 5 145 4 383 3 817 3 402

Županijski sud:

Zagreb 663 627 637 569 791 552 548 540 493 701

Opæinski sudovi:

Zagreb 5 906 5 020 4 065 3 777 2 655 4 035 3 512 2 902 2 663 2 120

Sesvete 675 555 556 373 291 494 439 425 280 243

Krapina - 237 - - - - 168 - - -

Zabok - 237 - - - - 148 - - -

Zlatar - 443 727 502 384 - 330 516 381 338

24.3. Optužene i osuðene punoljetne osobe po sudovima1)

OsuðeniOptuženi

24.4. Osuðene punoljetne osobe po sudovima i grupama kaznenih djela u 2014.1)

UkupnoŽupanijski

sud uZagrebu

Opæinskikazneni sudu Zagrebu



Opæinskisud u

Sesvetama

Opæinskisud u

Zlataru2)

2013.2012.2011.2010. 2014. 2013.2012.2011.2010. 2014.

1) Zakonom o podruèjima i sjedištima sudova (NN, br. 144/10), Županijski sud u Zagrebu, a s obzirom na kaznene predmete, postao je nadležan i za podruèje opæinskih sudova u Krapini, Zaboku i Zlataru.

2) Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o podruèjima i sjedištima sudova (NN, br. 84/11.) Opæinski kazneni sud u Zagrebu preuzeo je nadležnost za rješavanje u kaznenim predmetima od Opæinskog suda u Zaprešiæu. Takoðer, Opæinski sud u Zlataru postao je nadležan za rješavanje u kaznenim predmetima koji su do tada bili pod nadležnošæu opæinskih sudova u Krapini i Zaboku.

3) Od 01. sijeènja 2013. godine stupio je na snagu novi Kazneni zakon (NN, br. 125/11. i 144/12.). Navedenim zakonom propisan je novi katalog kaznenih djela.

260

UKUPNO 84 6 58 20

Vrsta odluke

Obustavljen postupak 13 1 7 5

Izreèene sankcije 71 5 51 15

Vrsta izreèene sankcije 71 5 51 151)Odgojne mjere

Mjere upozorenja 22 - 19 3

Mjere pojaèanog nadzora 25 2 18 5

Zavodske mjere 13 3 7 3

Maloljetnièki zatvor - - - -

Pridržaj maloljetnièkog zatvora 11 - 7 4

Ukupno 5 081 5 145 4 383 3 817 3 402

Zatvor - bezuvjetno 1 236 1 195 1 018 983 1 110

dugotrajni zatvor 1 3 1 4 1

10 - 15 godina 4 4 5 5 3

5 - 10 godina 39 22 28 16 26

2 - 5 godina 234 211 154 144 119

1 - 2 godine 287 283 240 233 193

6 - 12 mjeseci 388 349 294 381 515

do 6 mjeseci 283 323 296 200 253

Zatvor - uvjetno 3 413 3 590 3 134 2 698 2 189

Novèana kazna

bezuvjetna 296 224 129 65 42

uvjetna 5 17 11 3 3

Proglašeni krivima a osloboðeni kazne 7 4 5 4 5

Sudska opomena 64 57 32 19 3

Odgojne mjere 30 34 25 22 25

Maloljetnièki zatvor i pridržaj maloljet.zatvora 30 24 29 23 25

24.5. Osuðene punoljetne osobe prema izreèenim sankcijama

2010.

24.6. Maloljetni poèinitelji kaznenih djela prema grupama kaznenih djela, vrsti odluke i izreèenim sankcijama u 2014.

Kaznenih djela protiv

života itijela

ostalakaznena

djelaimovineUkupno

Izreèene sankcije



2011. 2012. 2013.

1)

u disciplinski centar, koji se iskazuje pod mjerama pojaèanog nadzora.

Stupanjem na snagu novog Zakona o sudovima za mladež (NN, br. 84/11. i 143/12.) prestala je primjena dotadašnjeodgojne mjere upuãivanja u centar za odgoj. U isto vrijeme zapoèela je primjena nove odgojne mjere upuãivanja

2014.

261

24.7. Punoljetni i maloljetni poèinitelji prekršaja prema vrsti prekršaja, postupaka i odluke

2011.2010.

Punoljetni poèinitelji - ukupno 38 827 30 551 39 241 47 395 52 053

Vrsta prekršaja iz podruèja

- javnog reda i mira 6 589 6 641 6 259 7 396 9 148

- sigurnosti prometa na cestama 24 723 18 330 26 993 33 360 33 320

- javne sigurnosti 951 1 006 656 990 1 002

- gospodarstva 3 812 1 983 2 348 2 406 4 177

- financija 2 443 2 232 2 528 2 687 3 393

- radnih odnosa i zaštite na radu 158 152 169 249 503

- obrazovanja, znanosti, kulture i informiranja 5 14 20 18 15

- zdravstvene zaštite i socijalne skrbi, zdravstvenog

osiguranja i zaštite èovjekovog okoliša 139 191 267 285 490

- društvene samozaštite 6 1 - - 3

- uprave 1 1 1 4 2

Vrsta odluke

Proglašeni krivima 29 688 23 441 29 219 34 484 36 939

Odbaèen zahtjev 689 141 204 258 426

Obustavljen postupak 865 472 1 207 889 738

Oslobaðajuæa presuda 6 796 5 901 7 393 9 144 10 505

Odbijajuæa presuda 788 596 1 217 2 616 3 445

Neubrojiva osoba 1 - 1 4 -

Maloljetni poèinitelji - ukupno 824 409 748 735 629

Vrsta prekršaja iz podruèja

- javnog reda i mira 252 192 397 485 415

- sigurnosti prometa na cestama 514 159 280 166 126

- javne sigurnosti 45 54 63 77 83

- gospodarstva 11 3 4 5 3

- financija 2 1 4 1 2

- radnih odnosa i zaštite na radu - - - - -

- obrazovanja, znanosti, kulture i informiranja - - - - -

- zdravstvene zaštite i socijalne skrbi, zdravstvenog

osiguranja i zaštite èovjekovog okoliša - - - - -

- društvene samozaštite - - - 1 -

- uprave - - - - -

Vrsta odluke

Proglašeni krivima 45 13 7 12 5

Odbaèen zahtjev 3 1 1 2 -

Obustavljen postupak 82 43 186 174 116

Primijenjena odgojna i/ili zaštitna mjera 694 352 554 547 508


2012. 2013. 2014.

262

24.8. Poèinitelji prekršaja prema izreèenim sankcijama


2011.2010.

Punoljetni poèinitelji - ukupno 29 688 23 441 29 219 34 484 36 939

Zatvor 3 067 2 934 2 621 2 260 2 213

Novèana kazna 18 878 13 657 17 888 23 059 26 942

Opomena 6 847 6.144 7 961 8 420 6 670

Progl. krivim osloboðen kazne 896 706 749 745 1 114

Zaštitne mjere (uz kaznu) 3 578 3 048 3 039 3 955 2 580

Maloljetni poèinitelji - ukupno 45 13 7 12 5

Maloljetnièki zatvor 16 6 5 7 1

od toga uvjetni 11 - 3 6 1

Novèana kazna 29 7 2 5 4

Odgojne mjere

Sudski ukor 686 338 547 384 315

Posebne obveze 3 2 139 159 180

Upuæivanje u centar za odgoj 5 2 11 1 13

Zaštitne mjere (uz kaznu) 19 13 110 159 35

2012. 2013. 2014.

263

Ukupno 45 900 43 112 46 585 51 812 56 926 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Oblici vlasništva

državno 211 195 200 210 222 0,5 0,5 0,4 0,4 0,4

privatno 39 355 37 691 40 250 44 492 48 916 85,7 87,4 86,4 85,9 85,9

zadružno 171 130 140 155 163 0,4 0,3 0,3 0,3 0,3

mješovito 443 418 420 419 423 0,9 1,0 0,9 0,8 0,7

nema vlasništva 5 720 4 678 5 575 6 536 7 202 12,5 10,8 12,0 12,6 12,7

25.1. Poslovni subjekti prema pravno ustrojbenim oblicima i aktivnosti

25. Poslovni subjekti

stanje 31. prosinca

Poslovni subjekti

registrirani aktivni

25.2. Aktivne pravne osobe prema oblicima vlasništvastanje 31. prosinca

Aktivne pravne osobe

broj struktura, %

1) Pravne osobe koje još nisu usklaðeni sa Zakonom o trgovaèkim društvima.2) Pravne osobe registrirane prema Zakonu o zadrugama, pravne osobe koje nisu izvršile usklaðenje sa Zakonom o zadrugama te štedno-kreditne i stambene zadruge.



2014.2010. 2011. 2012. 2013.

Pravne osobe - ukupno 89 125 92 196 95 649 90 638 95 741 45 900 43 112 46 585 51 812 56 926

Trgovaèka društva - ukupno 50 551 54 931 57 491 51 521 55 933 39 117 38 229 40 801 45 058 49 469

Jednostavna društvas ogranièenom odgovornošæu 526 525 523 2 891 5 213 422 383 381 2 885 5 205

Društva s ogranièenomodgovornošæu 49 498 53 873 56 054 47 612 49 681 38 300 37 467 39 663 41 331 43 400

Ostali oblici 527 533 914 1 018 1 039 395 379 757 842 864

1) 2)Poduzeæa i zadruge- ukupno 26 155 23 968 23 973 23 976 23 981 1 063 205 209 216 224

Privatna poduzeæa 3 178 3 013 3 014 3 012 3 012 46 4 4 4 4

Društva s ogranièenomodgovornošæu 22 197 20 177 20 172 20 162 20 160 834 69 63 55 55

Zadruge 446 457 466 481 488 171 130 140 155 163

Ostali oblici 334 321 321 321 321 12 2 2 2 2

Ustanove, tijela, udruge,fondovi i organizacije 12 419 13 297 14 185 15 141 15 827 5 720 4 678 5 575 6 538 7 233

Subjekti u obrtu i slobodnimzanimanjima 17 657 17 161 16 503 15 780 15 219 … … … … …

2010. 2011. 2012. 2014.2013.

264

2014.2010. 2011. 2012. 2013.

2010. 2011. 2012. 2014.2013.

25.3. Pravne osobe prema podruèjima NKD-a i aktivnosti

udjel aktivnih uregistriranima, %

Pravne osobe - stanje 31. prosinca

registrirane aktivne

2004. 68 834 31 683 46,0

2005. 72 316 31 822 44,0

2006. 76 282 36 154 47,4

2007. 80 599 38 809 48,2

2008. 84 370 42 682 50,6

2009. 86 525 42 717 49,4

2010. 89 125 45 900 51,5

2011. 92 196 43 112 46,8

2014. - Ukupno 95 741 56 926 59,5

Pravne osobe prema podruèjima NKD-a 2007.

A Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 672 386 57,4

B Rudarstvo i vaðenje 63 45 71,4

C Preraðivaèka industrija 6 936 4 230 61,0

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 358 342 95,5


otpadom te djelatnosti sanacije okoliša 235 200 85,1

F Graðevinarstvo 7 328 5 110 69,7

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila

i motocikala 31 273 14 456 46,3

H Prijevoz i skladištenje 2 470 1 298 52,6

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane 3 973 3 118 78,5

J Informacije i komunikacije 4 632 3 729 80,5

K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 1 129 769 68,1

L Poslovanje nekretninama 2 060 1 806 87,7

M Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 13 155 9 854 75,0

N Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 2 414 1 883 78,0

O Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 199 118 59,3

P Obrazovanje 1 076 581 81,9

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 1 138 709 62,3

R Umjetnost, zabava i rekreacija 4 515 1 989 44,1

S Ostale uslužne djelatnosti 12 131 6 003 49,5

T Djelatnosti kuæanstava kao poslodavaca; djelatnosti

kuæanstava koja proizvode razlièitu robu i obavljaju - - -

razlièite usluge za vlastite potrebe

U Djelatnosti izvanteritorijalnih organizacija i tijela 34 - -

2012. 95 649 46 585 48,7

2013. 90 638 51 812 57,2


265

2005. 24 467 22 999 983 485

2006. 25 973 25 283 474 216

2007. 27 469 26 700 549 220

2008. 29 273 28 582 469 222

2009. 29 305 28 619 470 216

2010. 31 554 30 918 455 181

2011. 32 144 31 520 453 171

2014. - Ukupno 34 336 33 749 419 168

Poslovni subjekti prema podruèjima NKD-a 2007.

A Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 258 254 3 1

B Rudarstvo i vaðenje 33 28 1 4

C Preraðivaèka industrija 3 063 2 948 86 29

D Opskrba elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija 224 210 7 7


otpadom te djelatnosti sanacije okoliša 108 100 5 3

F Graðevinarstvo 3 183 3 137 30 16

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila

i motocikala 9 319 9 105 159 55

H Prijevoz i skladištenje 880 855 14 11

I Djelatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane 1 728 1 718 8 2

J Informacije i komunikacije 2 663 2 612 36 15

K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 320 304 6 10

L Poslovanje nekretninama 1 328 1 316 11 16

M Struène, znanstvene i tehnièke djelatnosti 7 576 7 536 31 9

N Administrativne i pomoæne uslužne djelatnosti 1 281 1 270 10 1

O Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 23 23

P Obrazovanje 396 396

Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 433 429 3 1

R Umjetnost, zabava i rekreacija 354 346 5 3

S Ostale uslužne djelatnosti 1 062 1 058 4

T Djelatnosti kuæanstava kao poslodavaca; djelatnostikuæanstava koja proizvode razlièitu robu i obavljajurazlièite usluge za vlastite potrebe

U Djelatnosti izvanteritorijalnih organizacija i tijela

Fizièke osobe bez djelatnosti 104 104

2012. 32 026 31 412 452 162

2013. 33 329 32 725 439 165

- -

- -

-

- - - -

- - - -

- -

25.4. 1)Poslovni subjekti prema podruèjima NKD-a i velièini

Poslovni subjekti - stanje 31. prosinca

Ukupno mali srednji veliki

Izvor: FINA, Centar za registre

1) Razvrstavanje poslovnih subjekata prema velièini izvršeno je u skladu sa Zakonom o raèunovodstvu (NN, br. 109/07., 54/13.), a na temelju dostavljenih financijskih izvještaja - Vidjeti Metodološka objašnjenja

266

16. XI. 1242. - Zlatnom bulom kralj Bela IV. podariozagrebaèkom Gradecu slobodarskepravice kraljevskog grada

Od 1993. do 2000. godine datum je slavljen kaoDAN GRADA ZAGREBA

267

METODOLOŠKA OBJAŠNJENJA


Definicije i objašnjenja

Podaci o geografskom položaju Zagreba, površini, stanovništvu i naseljima Zagreba odnose se na aktualni teritorijalni ustroj u godini za koju se Ljetopis izdaje.

Podaci o površini preuzeti su od Gradskog ureda za katastar i geodetske poslove.

Obilje podataka o meteorološkim, hidrološkim i geološkim prilikama na podruèju Grada Zagreba sa vremenskim serijama koje nas vraæaju u prošlo stoljeæe, bogatstvo su zagrebaèkog Ljetopisa. Podatke su dali:

- Državni hidrometeorološki zavod, Služba za hidrologiju i Služba za kvalitetu zraka

- Prirodoslovno-matematièki fakultet, Geofizièki zavod, Seizmološka služba, te

- Hrvatske vode - Vodnogospodarski odjel za Gornju Savu.

2. Stanovništvo

a) Popisi stanovništva

Prvi pouzdani podaci o stanovništvu Zagreba su procjene prema popisima kuæa ili nepotpunim popisima. Procjene stanovnika odnose se na razdoblje do sredine XIX. stoljeæa. Nakon tog razdoblja podaci su rezultati provedenih popisa, pa su u tabeli 2.2. prikazani prema upravno-teritorijalnoj podjeli u trenutku popisa. Podaci o stanovništvu i drugim rezultatima popisa (kuæanstva, stanovi) koji su iskazani u ostalim tabelama u Ljetopisu svedeni su na upravno-teritorijalnu podjelu Zagreba u 1997. godini i dalje.

Podaci popisa stanovništva 1948., 1953., 1961., 1971., 1981. i 1991., odnose se na stalno stanovništvo, tj. na osobe s prebivalištem u Republici Hrvatskoj bez obzira na to jesu li u vrijeme popisa bile prisutne u prebivalištu ili ne i bez obzira na duljinu odsutnosti iz prebivališta.

U Popisu 2001. prvi se put pri definiranju ukupnog stanovništva primjenjuje koncept „uobièajenog mjesta stanovanja“ i uvodi se razdoblje od jedne godine i dulje kao osnovni kriterij za ukljuèivanje ili iskljuèivanje osobe iz ukupnog stanovništva.

Popisom su obuhvaæene osobe, i to državljani Republike Hrvatske, strani državljani i osobe bez državljanstva koje imaju prebivalište u Republici Hrvatskoj, bez obzira na to jesu li u „kritiènom trenutku“ bile u Republici Hrvatskoj ili inozemstvu, te osobe koje u „kritiènom trenutku“ u Republici Hrvatskoj imaju boravište.

b) Popis 2011. stanovništva, kuæanstava i stanova

Na temelju Zakona o popisu stanovništva, kuæanstva i stanova 2011. (Narodne novine, br. 92/12), proveden je Popis 2011. u razdoblju od 1. do 28. travnja 2011. prema stanju 31. ožujka u 24 sata što se smatra kritiènim trenutkom Popisa.

Popis 2011. usklaðen je s meðunarodnim standardima kako bi se osigurala usporedivost podataka te su u pripremi primijenjene Preporuke Konferencije europskih statistièara za popise stanovništva i stanova 2010. godine, odnosno s Uredbama br. 763/2008 i 1201/2009 Europskog parlamenta i Vijeæa Europske unije kojima se reguliraju popisi stanovništva i stanova u Europskoj uniji.

268

Podaci Popisa 2011. nisu neposredno usporedivi s podacima Popisa 2001. ni s podacima prijašnjih popisa jer se statistièka definicija ukupnog stanovništva primijenjena u Popisu 2011. razlikuje od onih koje su primijenjene u prijašnjim popisima.

U Popisu 2011. pri definiranju ukupnog stanovništva primjenjuje se koncept „uobièajenog mjesta stanovanja“ i prvi se put uvodi namjera odsutnosti/prisutnosti kao dodatni kriterij za ukljuèivanje ili iskljuèivanje osobe iz ukupnog stanovništva.

Iako se podaci obaju popisa, 2001. i 2011., temelje na konceptu „uobièajenog mjesta stanovanja“, oni nisu neposredno usporedivi. To je tako najprije zbog namjere odsutnosti/prisutnosti koja se nije prikupljala u Popisu 2001., a potom i stoga što je Popis 2001. u ukupan broj stanovnika ukljuèivao i osobe odsutne godinu i dulje koje su se u mjesto stalnog stanovanja vraæale sezonski i mjeseèno (te se osobe u Popisu 2011. ne ukljuèuju u ukupan broj stanovnika).

Ukupan broj stanovnika

U Popisu 2011., u skladu s meðunarodnim statistièkim standardima, za definiranje ukupnog stanovništva primjenjuje se koncept uobièajenog mjesta stanovanja (place of usual residence).

Prema tom konceptu ukupnim stanovništvom naselja Popisa odnosno zemlje smatraju se sve osobe koje u tom naselju odnosno zemlji imaju svoje uobièajeno mjesto stanovanja.

Uobièajenim mjestom stanovanja smatra se ono mjesto gdje osoba provodi veæinu svoga dnevnog vremena bez obzira na kratkotrajnu odsutnost iz tog mjesta (npr. zbog odlaska na odmor, putovanje, lijeèenje, u posjet i sl).

U skladu s definicijom uobièajenog mjesta stanovanja, ukupan broj stanovnika obuhvaæa:

- osobe koje uoèi kritiènog trenutka Popisa žive neprekidno u svome uobièajenome mjestu stanovanja barem 12 mjeseci

- osobe koje su tijekom 12 mjeseci uoèi kritiènog trenutka Popisa došle u svoje uobièajeno mjesto stanovanja s namjerom da u njemu ostanu barem godinu dana.

Dakle, razdoblje od jedne godine i dulje te namjera prisutnosti/odsutnosti od najmanje jedne godine osnovni su kriteriji za ukljuèivanje ili iskljuèivanje osoba iz ukupnog stanovništva zemlje odnosno naselja Popisa.

U skladu s meðunarodnom statistièkom definicijom ukupnog stanovništva zemlje, èlanak 15. Zakona o Popisu 2011. definira osobe koje neæe biti ukljuèene u ukupan broj stanovnika Republike Hrvatske. To su:

- osobe koje u Republici Hrvatskoj imaju prebivalište, a u kritiènom trenutku Popisa odsutne su dulje od jedne godine ili namjeravaju biti odsutne dulje od jedne godine, a u Republiku Hrvatsku ne dolaze tjedno. Iznimka su diplomatsko i vojno osoblje Republike Hrvatske zajedno s èlanovima njihovih obitelji, bez obzira na trajanje odsutnosti u inozemstvu

- osobe koje u Republici Hrvatskoj imaju boravište kraæe od jedne godine i ne namjeravaju ostati u Republici Hrvatskoj dulje od jedne godine

- studenti koji studiraju u inozemstvu bez obzira na uèestalost dolaska u Republiku Hrvatsku s iznimkom studenata koji svakodnevno prelaze granicu.

Podaci prema starosti objavljuju se prema pojedinaènim godinama starosti te prema petogodišnjim dobnim skupinama zakljuèno sa skupinom „95 i više“. Starosna skupina obuhvaæa osobe koje su navršile godine života unutar granica intervala. Tako su npr. u skupini 15 - 19 godina obuhvaæene osobe koje imaju 15 i više godina, ali još nisu navršile 20 godina života.

- Prosjeèna starost oznaèava srednje godine života cjelokupnog stanovništva odreðenog prostora (zemlje, grada itd.), a izraèunava se kao aritmetièka sredina starosti stanovništva.

269

- Indeks starenja je postotni udjel osoba starih 60 i više godina u odnosu na broj osoba starih 0 - 19 godina. Indeks veæi od 40% kazuje da je stanovništvo odreðenog podruèja zašlo u proces starenja.

- Koeficijent starosti je postotni udjel osoba starih 60 i više godina u ukupnom stanovništvu. Osnovni je pokazatelj razine starenja, a kad prijeðe vrijednost 12%, smatra se da je stanovništvo odreðenog podruèja zašlo u proces starenja.

- Ženama u fertilnoj dobi smatraju se žene u dobi od 15 do 49 godina, što se okvirno smatra razdobljem tijekom kojeg je žena fiziološki sposobna za raðanje.

Podatak o broju živoroðene djece ukljuèuje svu djecu koju je žena u svom životu rodila ukljuèujuæi i onu koja u vrijeme popisa više nisu bila živa.

Neoženjenim odnosno neudatom smatraju se sva djeca mlaða od 16 godina i sve osobe koje nikad nisu sklopile brak prema važeæim popisima.

Braèna zajednica je zajednica dviju osoba razlièitog spola koje su meðusobno zakonski vjenèane i žive u istom kuæanstvu kao braèni par.

- Radno sposobno stanovništvo odnosi se na osobe u dobi od 15 do 64 godine života.

Državljanstvo je pravno stanje osobe odreðeno pripadanjem državi, što znaèi da uživa prava i snosi obaveze koje ta država, njezin ustav ili uprava predviðaju za njezine ljude (državljane).

Podaci Popisa 2011. prema državljanstvu prikazuju se za hrvatske državljane (unutar njih i podatak za dvojno državljanstvo hrvatsko i drugo), strane državljane, osobe bez državljanstva te osobe s nepoznatim državljanstvom (odgovor nije bio upisan).

Narodnost je obilježje koje oznaèava pripadnost pojedinca narodu ili etnièkoj skupini.

Narodnost se tumaèi i kao osjeæaj pripadnosti društvenoj zajednici (narodu) koju obilježava etnièko, jezièno i kulturno srodstvo njezinih pripadnika te svijest o cjelovitosti vlastite zajednice i njezine posebnosti u odnosu prema drugim takvim zajednicama.

Na temelju Zakona o Popisu stanovništva, kuæanstava i stanova u Republici Hrvatskoj 2011. godine, èlanka 7. stavka 2., osoba se na pitanje o nacionalnoj pripadnosti mogla slobodno izjasniti. Ako se osoba na to pitanje izjasnila u smislu regionalne, vjerske ili bilo koje druge pripadnosti, popisivaè je bio dužan upisati takav odgovor. Ako se osoba nije željela izjasniti, popisivaè je oznaèio odgovor „ne izjašnjava se“.

Pod materinskim jezikom podrazumijeva se jezik koji je osoba nauèila govoriti u ranom djetinjstvu odnosno jezik koji osoba smatra svojim materinskim jezikom, ako se u kuæanstvu govorilo više jezika.

Podaci Popisa 2011. prema materinskom jeziku prikazuju se tako da se najprije ispisuje podatak za hrvatski jezik, potom za jezike nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj, a zatim za ostale jezike.

Vjera je obilježje koje oznaèava pripadnost pojedinca odreðenomu vjerskom sustavu i pritom nije važno je li osoba upisna u knjigu pripadnika neke crkve odnosno vjerske zajednice niti je li osoba praktièki vjernik ili nije.

Na temelju Zakona o Popisu stanovništva, kuæanstava i stanova u Republici Hrvatskoj 2011. godine èlanka 7. stavka 2., osoba se na pitanje o vjerskoj pripadnosti mogla slobodno izjasniti. Ako se osoba nije željela izjasniti, popisivaè je oznaèio odgovor „ne izjašnjava se“.

U Popisu 2011. nije se postavljalo pitanje o pripadnosti pojedinoj vjerskoj zajednici pa se stoga ti podaci i ne objavljuju (iako se manji broj osoba izjasnio u smislu pripadnosti pojedinoj crkvi odnosno vjerskoj zajednici).

Pod najvišom završenom školom (postignutim obrazovanjem) podrazumijeva se vrsta škole èijim je završavanje osoba stekla najvišu razinu obrazovanja. Pritom se nije pravila razlika je li obrazovanje završeno u redovitoj školi ili u školi koja zamjenjuje redovitu (npr. škole za obrazovanje odraslih). Bitno je da je škola priznata u formalnom sustavu obrazovanja Republike Hrvatske.

270

Teèajevi organizirani u puèkim uèilištima (prije narodna sveuèilišta), raznim agencijama i sl., koji nisu priznati u formalnom sustavu obrazovanja Republike Hrvatske (razni teèajevi), nisu se uzimali u obzir, nego se davao odgovor o prethodno završenoj školi iz formalnog sustava obrazovanja.

Podatak o grupi „bez škole“ odnosi se na osobe koje nikad nisu išle u školu, odnosno nisu završile ni prvi razred osnovne škole.

Podatak o grupi „1 - 3 razreda osnovne škole“ odnosi se na sve osobe koje su završile jedan od tih razreda.

Podatak o grupi „4 - 7 razreda osnovne škole“ odnosi se na sve osobe koje su završile jedan od tih razreda.

Podatak o grupi „osnovna škola“ odnosi se na osobe koje su završile osmogodišnju osnovnu školu, prijašnju osmoljetku ili sedmoljetku, prijašnju nižu gimnaziju, odnosno niže razrede gimnazije, prijašnju graðansku školu i ostale sliène škole razine „male mature“.

Podatak o grupi „srednja škola“ odnosi se na osobe koje us završile neku od srednjih škola: industrijske i obrtnièke strukovne škole, škole za zanimanja, škole za KV i VKV radnike, tehnièke i srodne strukovne škole i gimnazije.

Podatak o grupi „visoko obrazovanje“ odnosi se na osobe koje su završile struèni studij, sveuèilišni studij, odnosno, obranile doktorsku disertaciju na nekoj visokoškolskoj ustanovi.

Struèni studij obuhvaæa sve više škole, I. (VI.) stupnjeve fakulteta te struène studije po Bologni koji se mogu provoditi na veleuèilištima i visokim školama.

Sveuèilišni studij obuhvaæa sve fakultete, umjetnièke akademije, sve sveuèilišne studije po Bologni te magistarski znanstveni, struèni i umjetnièki studij.

Pismenom se osobom smatra osoba koja može s razumijevanjem proèitati i napisati kratak, jednostavan sastavak o svome svakidašnjem životu, bez obzira na to na kojem jeziku ili pismu osoba èita odnosno piše.

Informatièka pismenost podrazumijeva poznavanje rada na raèunalu. U Popisu 2011. ispitanike se pitalo znaju li na raèunalo obavljati sljedeæe èetiri aktivnosti: obrada teksta, tablièni izraèuni, korištenje elektronièkom poštom, korištenje internetom.

Ekonomskom aktivnošæu smatra se svaka aktivnost osoba koje pridonose ili su spremne pridonositi proizvodnji dobara i usluga u odreðenome (referentom) razdoblju radi stjecanja sredstava za život.

Ekonomska aktivnost u Popisu 2011. odnosila se na razdoblje promatranja od tjedan dana, a referentni tjedan bio je 25. - 31. ožujka 2011. dakle, rijeè je o trenutaènoj aktivnosti u referentnom tjednu.

Podaci o ekonomskoj aktivnosti prikupljali su se samo za osobe stare 15 i više godina.

Trenutaèno aktivno stanovništvo ili radna snaga su zaposlene i nezaposlene osobe razvrstane prema ekonomskoj aktivnosti u referentnom tjednu.

Zaposleni su osobe koje su u referentnom tjednu obavljale bilo kakav posao za plaæu u novcu ili naturi. To su svi zaposlenici, samozaposlene osobe i èlanovi obitelji koji pomažu u poslovnom subjektu u vlasništvu èlana obitelji (trgovaèko društvo, poduzeæe, obrt, slobodno zanimanje, poljoprivredno gospodarstvo) ili nekome drugom obliku obiteljske privreðivaèke djelatnosti te osobe koje su radile za naknadu prema ugovoru o djelu, autorskom ugovoru, na temelju drugoga ugovornog odnosa ili za neposredno plaæanje u novcu ili naturi.

Zaposleni su i svi zaposlenici ili samozaposlene osobe koje su u referentnom tjednu trenutaèno bile odsutne s posla, a vratit æe se na rad kod istog poslodavca ili na istu aktivnost nakon prestanka razloga za odsutnost.

271

Nezaposleni su osobe koje zadovoljavaju sjedeæa tri kriterija:

a) u referentnom tjednu nisu obavljale nikakav posao za novac ili plaæanje u naturi

b) u posljednja èetiri tjedna prije anketiranja aktivno su tražile posao

c) ponuðeni posao mogle bi poèeti obavljati u iduæa dva tjedna

U nezaposlene se ubrajaju i osobe koje su našle posao i u skoroj æe buduænosti nastupiti na posao.

Nezaposlene osobe dijele se na one koje traže prvo zaposlenje, odnosno nikada nisu radile i u vrijeme Popisa tražile su prvo zaposlenje, bez obzira na to jesu li bile prijavljene službama za zapošljavanje, te na one koje traže ponovno zaposlenje jer su prekinule rad ili ostale bez posla na prijašnjemu radnome mjestu, bez obzira na to jesu li bile prijavljene službama za zapošljavanje.

Neaktivno stanovništvo su sve osobe mlaðe od 15 godina te sve osobe stare 15 i više godina koje nisu zaposlene ili nezaposlene. Neaktivne osobe dijele se na umirovljenike, osobe koje se bave obvezama u kuæanstvu, uèenike ili studente te ostale neaktivne osobe.

Osobe koje se bave obvezama u kuæanstvu su osobe koje u vrijeme Popisa nisu obavljale nikakav posao radi zarade i koje su iskljuèivo ili najveæi dio vremena provodile u obavljanju kuæanskih poslova za potrebe vlastitog kuæanstva, kao što su pospremanje stana, pripremanje hrane, odgoj djece i sl.

Uèenici ili studenti su osobe stare 15 i više godina koje redovito ili izvanredno pohaðaju neku školu (osnovnu, srednju ili visoko uèilište) i u referentnom tjednu nisu obavljale nikakav posao radi zarade i ne traže posao.

Ostale neaktivne osobe su osobe koje se ne nogu svrstati ni u jednu od navedenih kategorija. Primjer je osoba starija od 15 godina koja ne radi, ne traži posao i ne želi raditi, tj. ekonomski je neaktivna, ne prima mirovinu, ne školuje se i ne obavlja kuæanske poslove.

Glavni izvori sredstava za život

U Popisu su se za svaku osobu prikupljali podaci o glavnim izvorima prihoda kojima osoba podmiruje životne potrebe.

Prihodi od stalnog rada podrazumijevanu sva redovita primanja i prihode koji se ostvaruju radom, odnosno obavljanjem zanimanja, bez obzira na to jesu li ostvarena u novcu ili naturi. Ovdje se ubrajaju primanja zaposlenika, tj. plaæe od nesamostalnog rada (ukljuèujuæi druge vrste dohodaka vezane za zaposlenje kao prekovremeni rad, napojnice, dodatne naknade i sl.) te primanja od samostalnog rada, neto dohodak u novcu ili naturi koji poslodavci, vlasnici koji samostalno obavljaju djelatnost, ostvaruju radom u svojim poduzeæima, radnjama, slobodnim zanimanjima te primanja koja ostvaruju osobe radeæi poslove na temelju ugovora o djelu, autorskog ugovora ili izravnom pogodbom za neposredno plaæanje. Stalni rad i redovitost ostvarenih prihoda i primanja od njega podrazumijevaju i rad s povremenim, ali kraæim prekidima ili zastojima u ostvarivanju naknada, najèešæe prouzroèeni poremeæajima u poslovanju, teškoæama u naplati prodane robe i usluga ili nedostatkom sredstava u nabavi repromaterijala i sl.

Prihodi od povremenog rada podrazumijevaju sve vrste novèanih ili nenovèanih prihoda ili primanja koje se ostvaruju od rada koji nema poznatu ili dogovorenu periodiku i trajanje, vez obzira na to je li takav rad obavila osoba kao svoju jedinu aktivnost pa je, prema tome, za takvu osobu to i jedini izvor prihoda za život, ili osoba koja takav rad obavlja kao svoj dodatni posao pa je takav prihod dodatak, druga vrsta primanja (npr. nadnièar, sezonski radnik kojima je to i jedina aktivnost) ili osoba koja obavlja posao u radnom odnosu te ima prihod od stalnog rada, a dodatno se bavi i nekim drugim povremenim poslovima i ostvaruje prihod u novèanome ili naturalnom obliku za potrebe svoga kuæanstva.

Prihodi od poljoprivrede podrazumijevaju se vrste novèanih ili nenovèanih prihoda ili primitaka koje osoba ostvaruje radom na obiteljskome (vlastitome ili iznajmljenome) poljoprivrednom

272

gospodarstvu. To je npr. prihod koji je osoba ostvarila prodajom poljoprivrednih proizvoda i stoke u vlastitom dvorištu i na tržištu ili prihod ostvaren prodajom ulova ribe i ostalih plodova mora i rijeka, prodajom divljaèi i berbom šumskih plodova ili prihod ostvaren prodajom drva na panju i ogrjevnog drveta iz vlastite šume. Vrijednost dobara proizvedenih na poljoprivrednom gospodarstvu, okuænici, vrtu i sl., a utrošenih za potrebe vlastitoga kuæanstva takoðer se smatra prihodom od poljoprivrede.

Mirovina (starosna, invalidska, obiteljska) primanje je koje se odnosi samo na onu osobu na èije ime glasi rješenje, bez obzira na to je li osoba mirovinu ostvarila u zemlji ili inozemstvu.

Prihodi od imovine odnose se na prihode koje ostvaruju one osobe na èije ime glasi imovina i imovinska prava steèena prijašnjim radom, a ukljuèuju prihode od iznajmljivanja soba, stana, kuæe, garaže, poslovnog prostora, pokretne imovine (auto, brod i sl.), zemlje, zatim prihode od dividendi na dionice ili rasporeðene dobiti poduzeæa (tako æe se npr. za osobe koje su uložile sredstva u poslovanje poduzeæa ili obrta i samo sudjeluju u raspodjeli dobiti, smatrati da imaju dobit od imovine), prihod od patenata, licencija, autorskih prava te prihodi od kamata na štedne uloge i kamata na obveznice i druge vrijednosne papire i sl.

Socijalne naknade podrazumijevaju novèana primanja koja dobivaju osobe prema raznim osnovama stjecanja kao što su naknade vezane za nezaposlenost, djeèji dodatak, primanja na ime porodnog dopusta, bolovanja dulja od 42 dana, tjelesno ošteæenje i tuða njega, socijalna pomoæ, rehabilitacija i zapošljavanje invalidnih osoba.

Ostali prihodi odnose se na prihode od prodaje pokretne i nepokretne imovine, dionica i vrijednosnih papira, primanja u obliku podignutih kredita te smanjenja ušteðevine, zatim alimentacije, naknade za uspjeh tijekom školovanja, stipendije te jednokratna primanja, npr. primanja od osiguravajuæih zavoda na ime ozljede, invalidnosti ili smrti, primanja od osiguravajuæih zavoda na ime ošteæene ili uništene mirovine, primanja za nacionaliziranu imovinu i sl.

Povremena potpora drugih je neobvezna novèana ili nenovèana pomoæ koju osoba može dobiti od drugih osoba, srodnika ili nesrodnika i/ili subjekata kao što su udruge, najèešæe humanitarnoga ili vjerskoga karaktera, Crvenoga križa, Caritasa i sl.

Bez prihoda se smatraju osobe koje nisu ostvarile ni jedan od navedenih prihoda.

Teškoæe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

Za razliku od Popisa 2001. kada se pitalo o postojanju nekog oblika invalidnosti, u Popisu 2011. po prvi se put postavljalo pitanje ia li osoba teškoæa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog neke dugotrajne bolesti, invalidnosti ili starosti. Namjera je bila dobiti broj osoba kojima je otežano funkcioniranje u svakodnevnom životu. Odgovor na to pitanje davalo se neovisno o potvrdi mjerodavnih državnih institucija kojom se potvrðuje teškoæa (invaliditet, ošteæenje, hendikep).

Vrste teškoæa

Teškoæe s vidom odnose se na osobe koje imaju teškoæe s vidom unatoè nošenju naoèala ili leæa.

Teškoæe sa sluhom ili govorno-glasovnom komunikacijom odnose se na osobe koje imaju teškoæe sa sluhom unatoè korištenju slušnim aparatom ili imaju teškoæe s govorom koje su trajnoga karaktera.

Teškoæe s pamæenjem, koncentracijom ili u sporazumijevanju s drugima odnose se na osobe koje zaboravljaju ono èega bi se obièno sjetile na dnevnoj bazi (npr. obavljanje raznih sitnih poslova, kupnje, plaæanje raèuna, dolaženje na ugovorene sastanke, pamæenje imena bližnjih, puta do kuæe i sl.). Takoðer, taj odgovor daju i osobe koje imaju teškoæe koncentracijom (npr. pri èitanju, pisanju, slušanju drugih osoba i sl.), kao i osobe s teškoæama u sporazumijevanju s drugim ljudima (npr. osobe koje zbog bolesti teško ili nikako nisu sposobne komunicirati s osobama iz svoje okoline te osobe s intelektualnim i/ili mentalnim teškoæama).

273

Teškoæe s kretanjem odnose se na osobe koje imaju teškoæa pri hodanju po ravnome ili penjanjem uz stepenice, odnosno osobe koje se ne mogu samostalno kretati bez pomoæi druge osobe ili pomagala u svojoj kuæi, od prostorije do prostorije, u prostorijama, izvan svoje kuæe ili s jednoga na drugi kat.

Ostale teškoæe odnose se na sve ostale teškoæe i ošteæenja drugih organa i organskih sustava (dišni, cirkulacijski, probavni, endokrini, kože i potkožnog tkiva, urogenitalni i dr.), tj. Na dugotrajne zdravstvene probleme koji osobi stvaraju teškoæe u svakodnevnom životu 6 mjeseci i više.

Uzrok teškoæa

Podatak u grupi „Ostalo“ daju osobe s ogranièenom pokretljivosti ili nepokretnosti za koju se ne može reæi je li trajna jer ishod je neizvjestan (izljeèenje ili jedna od trajnih kategorija nepokretljivosti).

Podatak u grupi „Od roðenja“ odnosi se na osobe koje s teškoæom žive od roðenja (npr. sljepoæa, gluhoæa, nedovoljan duševna razvijenost, tjelesni deformiteti, ošteæenje pri porodu i dr.).

Podatak u grupi „Domovinski rat ili njegove posljedice“ odnosi se na osobe koje imaju teškoæe kao posljedicu ranjavanja/bolesti ili zbog djelovanja zaostalih eksplozivnih naprava nakon rata.

Podatak u grupi „Profesionalno ošteæenje (profesionalna bolest/ozljeda na radu)“ odnosi se na osobe koje zbog posljedica ozljede na radu ili profesionalne bolesti imaju teškoæe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Podatak u grupi „Bolest“ odnosi se na osobe koje zbog bilo koje bolesti imaju teškoæe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (osim ako je rijeè o profesionalnoj bolesti/ozljedi na radu).

Podatak u grupi „Prometna nesreæa“ odnosi se na osobe koje zbog posljedica prometne nesreæe imaju teškoæe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Podatak u grupi “Ostalo“ odnosi se na osobe koje zbog neke druge nesreæe (npr. u kuæi, u šetnji, pri sportu) ili trovanja ili koje zbog starosti imaju teškoæe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Ako osoba ima više uzroka teškoæa, odreðuje se ona teškoæa koja osobi stvara najviše problema u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Fizièka pokretljivost osobe

Sasvim pokretnom osobom smatra se osoba ako se može kretati sama bez ikakvih pomagala i bez pomoæi druge osobe.

Trajno ogranièeno pokretnom uz pomoæ štapa, štaka ili hodalice je osoba akoj je trajno ogranièeno pokretna, i to samo uz neko od navedenih pomagala (ukljuèujuæi protezu ruke ili noge).

Trajno ogranièeno pokretnom uz pomoæ invalidskih kolica je osoba ako je trajno ogranièeno pokretna i može se kretati samo uz pomoæ invalidskih kolica.

Trajno nepokretna osoba je osoba koja je bez moguænosti samostalnog pokretanja tijela te koja se ne može kretati ni uz kakvu pomoæ.

Kuæanstvo i obitelj

Kuæanstvom se smatra svaka obiteljska ili druga zajednica osoba koje zajedno stanuju i zajednièki troše svoje prihode za podmirivanje osnovnih životnih potreba (stanovanje, prehrana i sl.).

Razlikuju se dva tipa kuæanstva: privatno i institucionalno kuæanstvo.

Privatna kuæanstva dijele se na:

a) obiteljska kuæanstva - kuæanstva u kojima postoji barem jedna (uža) obitelj, a mogu imati i èlanove koji ne pripadaju nijednoj obitelji u kuæanstvu

b) neobiteljska kuæanstva - kuæanstva u kojima ne postoji nijedna (uža) obitelj. Dijele se na samaèka i višeèlana neobiteljska kuæanstva.

Obitelj je zajednica unutar istoga kuæanstva koje se sastoji od: braènoga /izvanbraènog para bez djece, braènoga/izvanbraènog para s djecom i jednog roditelja s djecom.

274

Pojam „majka s djecom“ odnosno „otac s djecom“ ne može se izjednaèiti s pojom „samohrani roditelj“.

Institucionalno kuæanstvo obuhvaæa osobe za èiji smještaj i ishranu skrbi neka ustanova. To su po pravilu kuæanstva koja je osnovala pravna ili fizièka osoba radi dugotrajnog udomljavanja i brige za odreðene skupine osoba.

U Popisu 2011. institucionalna kuæanstva dijele se na: obrazovne institucije, zdravstvene i institucije za skrb, institucije za umirovljenike ili starije osobe, vojne institucije, vjerske institucije i ostale institucije.

Prosjeèni broj èlanova kuæanstva je omjer broja stanovnika i broja kuæanstva na odreðenom podruèju (grad/opæina, županija, Republika Hrvatska).

Osnova korištenja stana podrazumijeva osnovu po kojoj se neko kuæanstvo koristi stanom u kojem stanuje.

Prema osnovi korištenja stana razlikujemo:

- privatno vlasništvo ili suvlasništvo - ako je jedan od èlanova kuæanstva vlasnik ili suvlasnik stana, bez obzira na to stanuje li kuæanstvo drugog suvlasnika (odnosno kuæanstva drugih suvlasnika, ako ih ima više) u tom stanu ili ne stanuje.

- Najmoprimac sa slobodno ugovorenom najamninom - za kuæanstva koja se koriste stanom na temelju pisanog ugovora ili pismenogsporazuma s vlasnikom stana ili najmoprimcem sa zaštiæenom najamninom.

- Srodstvo s vlasnikom ili najmoprimcem stana - ako kuæanstvo stanuje u stanu na temelju srodstva s vlansikom odnosno najmoprimcem stana, bez obzira na to stanuje li srodnik koi je vlasnik ili najmoprimac tog stana sa svojim kuæanstvom u tom istom stanu ili ne.

- Najmoprimac sa zaštiæenom najamninom - ako se kuæanstvo koristi stanom na temelju toga što jedan od njegovih èlanova ima ugovor o najmu stana prema kojem se plaæa zaštiæena najamnina (bivši nositelj stanarskog prava ili drugi najmoprimac sa zaštiæenom najamninom).

- Najam dijela stana (podstanar) - ako se kuæanstvo koristi dijelom stana na temelju ugovora (sporazuma) s vlasnikom stana odnosno s najmoprimcem koji plaæa zaštiæenu ili slobodnu najamninu-

- Ostale osnove korištenja stana - ovaj status je upisan za: kuæanstva nastanjena u prostorijama i objektima koji nisu stanovi prema definiciji stana, samaèka i obiteljska kuæanstva koja su stalno nastanjena u zgradama za kolektivno stanovanje kao korisnici usluga (npr. hoteli za samce), institucionalna kuæanstva u kolektivnim stanovima (domovi umirovljenika, samostani itd.) i za institucionalna kuæanstva u „obiènim“ stanovima u stambenim zgradama.

c) Vitalna statistika

Živoroðenim se smatra svako dijete koje pri roðenju diše i pokazuje druge znakove života kao što su: kucanje srca, pulsiranje pupèane vrpce i nedvojbeno kretanje voljnih mišiæa.

Mrtvoroðenim se smatra dijete roðeno, odnosno izvaðeno iz tijela majke, bez ikakvih znakova života, tj. ako nije disalo, niti pokazivalo neki drugi znak života, a nošeno je dulje od 28 tjedana.

Od 2001. godine prema preporukama Skupštine Svjetske zdravstvene organizacije i Meðunarodnog udruženja ginekologa i porodnièara (FIGO) mrtvoroðenim djetetom smatra se dijete roðeno, odnosno izvaðeno iz tijela majke, bez ikakvih znakova života tj. ako nije pokazivalo neki drugi znak života, a nošeno je dulje od 22 navršena tjedna trudnoæe i imalo je 500 grama ili više porodne težine. Izbacivanje mrtvog ploda koji je nošen manje od 22 tjedna trudnoæe i imao je 499 grama ili manje porodne težine smatra se pobaèajem (abortusom) bez obzira na to je li rijeè o spontanom ili namjernom prekidu

275

trudnoæe i ne registrira se u državnim maticama niti su ti podaci iskazani u ukupnom broju mrtvoroðenih.

Braènim se djetetom smatra dijete roðeno u braku sklopljeno prema zakonskim odredbama ili je roðeno u okviru 300 dana nakon prestanka braka.

Struènom pomoæi kod roðenja smatra se pomoæ doktora medicine ili diplomirane primalje. Da bi se dobio ukupan broj djece roðene uz struènu pomoæ treba zbrojiti roðene u "zdravstvenoj ustanovi" i roðene "na drugom mjestu sa struènom pomoæi".

Pri odreðivanju reda roðenja djeteta uzeta su u obzir sva djeca majke (živoroðena i mrtvoroðena), bez obzira jesu li roðena u braku ili izvan braka.

Prirodni prirast, odnosno prirodni pad stanovništva je razlika izmeðu broja živoroðene djece i umrlih osoba.

Umrli je svaka živoroðena osoba kod koje je nastupio prestanak svih vitalnih funkcija koje zapoèinju roðenjem bez moguænosti ponovnog oživljavanja. Ovdje nisu ukljuèeni mrtvoroðeni.

Uzrokom smrti smatraju se bolesti, bolesna stanja ili ozljede koje su prouzrokovale smrt, ili su izazvale druge komplikacije koje su bile neposredni uzrok smrti. Uzroci smrti razvrstavaju se prema "Meðunarodnoj klasifikaciji bolesti i srodnih zdravstvenih problema", X. reviziji od 1994. godine.

Sklopljeni brak je zakonski uspostavljena veza muškarca i žene, zakljuèena pred nadležnim tijelom za voðenje državne matice vjenèanih.

Razvedeni brak je braèna zajednica raskinuta pravomoænom presudom nadležnog suda.

Obuhvat i usporedivost

Podaci za živoroðene i umrle osobe do 1997. g. obraðivani su prema prebivalištu majke, odnosno umrle osobe, a podaci o sklopljenim i rastavljenim brakovima do 1999. godine prema prebivalištu mladoženje, odnosno posljednjem zajednièkom prebivalištu muža i žene.

Od 1998. godine podaci vitalne statistike obraðeni su prema prebivalištu u trenutku vitalnog dogaðaja ukljuèujuæi odsutnost, odnosno prisutnost godinu i više. Naime, podaci vitalne statistike prikupljaju se i obraðuju u skladu s definicijom iz preporuka UN-a i Eurostata, ESA-e SNA. Prema toj definiciji prikupljaju se i obraðuju podaci o broju živoroðene djece i o umrlim osobama od 1998., a o sklopljenim i razvedenim brakovima od 2000. godine.

Kod usporedbe podataka o mrtvoroðenoj djeci potrebno je uzeti u obzir promjenu definicije mrtvo-roðenog djeteta.

Izvori i naèini prikupljanja podataka

Izvor podataka o stanovništvu i kuæanstvima su popisi stanovništva koji se provode svakih deset godina prema jedinstvenoj metodologiji na cijelom podruèju države.

Za živoroðene, mrtvoroðene, umrle i vjenèane izvori su podataka državne matice, a za razvedene brakove registri i spisi nadležnih sudova.

d) Migracija stanovništva

Migracija ili preseljavanje stanovništva oznaèuje prostornu pokretljivost stanovništva.

Migrant je osoba koja sudjeluje u procesu prostorne pokretljivosti stanovništva (doseljinik, odseljenik).

Unutrašnja migracija stanovništva podrazumjeva preseljenje osoba unutar Republike Hrvatske.

Vanjska migracija stanovništva podrazumijeva preseljenje osoba iz jedne države u drugu.

276

Prebivalište je, prema èlanku 2. Zakona o prebivalištu, odreðeno kao "mjesto i adresa u Republici Hrvatskoj na kojoj se osoba trajno nastanila radi ostvarivanja svojih prava i obveza vezanih za životne interese kao što su obiteljski, profesionalni, ekonomski, socijalni, kulturni i drugi interesi".

MIgracijski saldo stanovništva (neto migracija) je razlika broja doseljenih i broja odseljenih danog podruèja ili države u odreðenom razdoblju. Ako je broj doseljenih veæi od broja odseljenih, rijeè je o pozitivnome migracijskom saldu, odnosno mehanièkom rastu broja stanovnika. Ako je više odseljenih nego doseljenih, rijeè je o negativnome migracijskom saldu, odnosno mehanièkom padu broja stanovnika danog podruèja ili države.

Zbog primjene novog Zakona o prebivalištu (NN, br. 144/12. i 158/13.) podaci za 2013. ukljuèuju osobe koje su napustile prebivalište u trajanje duljem od godinu dana radi privremenog odlaska izvan Republike Hrvatske i svoj privremeni odlazak prijavile su Ministarstvu unutarnjih poslova.


Podaci statistike vanjske migracije od 2011. obraðuju se prema novoj metodologiji koja se temelji na Preporukama UN-a za statistiku meðunarodne migracije i na Uredbi (EZ-a) br. 862/2007 Europskog parlamenta i Vijeæa od 11. srpnja 2007. o statistikama Zajednice o migraciji i meðunarodnoj zaštiti.

Statistièka definicija meðunarodnog migranta temelji se na konceptu uobièajenog mjesta stanovanja. Prema tom konceptu doseljenima iz inozemstva i odseljenima u inozemstvo smatraju se osobe koje su promjenile uobièajenu državu stanovanja na razdoblje koje je, ili se oèekuje da æe biti, dugo njamanje godinu dana.

Podaci o migracijama obuhvaæaju državljane Republike Hrvatske i strance na privremenom ili stalnomboravku u Republici Hrvatskoj.

Prema metodologiji koja se upotrebljavala do 2010. podaci o vanjskoj migraciji stanovništva obuhvaæali su državljane Republike Hrvatske i strance na stalnom boravku koji su prijavili odnosno odjavili svoje prebivalište u Republici Hrvatskoj.

Izvor podataka

Istraživanja o unutarnjoj i vanjskoj migraciji stanovništva Republike Hrvatske provode se na temelju podataka koji se prikupljaju u Ministarstvu unutarnjih poslova. Zakonska obveza prijave i odjave prebivališta temelji se na Zakonu o prebivalištu (NN, br. 144/12. i 158/13. ). Zakonom o strancima (NN, br. 130/11. i 74/13.) propisuju se uvjeti ulaska, kretanja i boravka te rad stranaca u Republici Hrvatskoj.

3. Zdravstvena zaštita


Zdravstvene ustanove se osnivaju na primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj razini.

Definicije

Zdravstvena djelatnost na primarnoj razini obuhvaæa djelatnost opæe medicine, školsku medicinu, higijensko-epidemiološku zaštitu, zubozdravstvenu zaštitu, hitnu medicinsku pomoæ, medicinu rada, primarnu zaštitu žena i djece, patronažnu i ljekarnièku djelatnost.

Obavlja se u zdravstvenim ustanovama bez obzira na vrstu vlasništva: domovima zdravlja, ustanovama za hitnu medicinsku pomoæ, ustanovama za zdravstvenu njegu u kuæi i ljekarnama te ordinacijama privatne prakse.

Zdravstvena djelatnost na sekundarnoj razini obuhvaæa specijalistièko-konzilijarnu zdravstvenu zaštitu te bolnièku zdravstvenu zaštitu koja se provodi u opæim i specijalnim bolnicama i ljeèilištima.

277

Zdravstvena djelatnost na tercijarnoj razini obuhvaæa obavljanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite iz specijalistièkih djelatnosti u klinièkim ustanovama i državnim zdravstvenim zavodima.

Zdravstveni radnici su osobe koje imaju obrazovanje steèeno na medicinskome, stomatološkome ili farmaceutsko-biokemijskom fakultetu te na višim i srednjim školama zdravstvenog usmjerenja.

Posebna se pozornost u zdravstvenoj statistici poklanja zaraznim bolestima jer se za svaku osobu oboljelu od tih bolesti ispunjava prijava, što je propisano Zakonom o zaštiti puèanstva od zaraznih bolesti.


Podaci se prikupljaju u skladu s preporukama i definicijama Svjetske zdravstvene organizacije i redovito objavljuju u meðunarodnim zdravstvenim publikacijama.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (NN, br. 75/93., 55/96. i 1/97.) omoguæeno je otvaranje privatne prakse i osnivanje privatnih ustanova. U tijeku 1994. završena je preobrazba zdravstvenih ustanova i njihovo organizacijsko prilagoðavanje tom zakonu, što je kao posljedicu imalo prestanak rada medicinskih centara i njihovu preobrazbu u ustanove primarne i bolnièke zdravstvene zaštite te zavode za javno zdravstvo.

Od 1995. posebno se prikazuju podaci o radnicima zaposlenima u privatnoj praksi.

Godine 1997. poèinje proces zakupljivanja dijelova zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domova zdravlja i ljekarni) u vlasništvu županija i Grada Zagreba. Od tada su u broj djelatnika u privatnoj praksi ukljuèeni ne samo oni koji rade u prostoru i privatnom vlasništvu nego i oni koji rade u prostoru koji je u zakupu domova zdravlja i ljekarni. Podaci o broju privatnih ordinacija od 2001. do 2008. prikazani su prema djelatnostima, bez izdvajanja ukupnog broja specijalistièkih ordinacija doktora medicine. Iz ostalih jedinica privatne prakse izdvojeni su medicinsko-biokemijski laboratoriji. Podaci takoðer ukljuèuju ordinacije i druge jedinice privatne prakse u zakupu.

U 2003. poèeo je proces spajanja domova zdravlja i osnivanja županijskih domova i domova zdravlja Grada Zagreba te se od te godine broj domova zdravlja smanjio.

Prema odluci Ministarstva zdravstva Republike Hrvatske, u našoj se državi od 1. sijeènja 1995. primjenjuje deseta revizija Meðunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema pa je zbog toga trebalo promijeniti obrasce za primarnu i specijalistièko-konzilijarnu zdravstvenu zaštitu (NN, br. 4/95.). Propisane obrasce dužne su ispunjavati te dostavljati u propisanim rokovima sve zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici privatne prakse. Time je prestalo prikupljanje podataka o broju mjesta punktova- te izdvojenom broju prvih posjeta doktoru medicine. Do 1994. u djelatnost opæe medicine bilo je ukljuèeno i zdravstveno osoblje koje radi u djelatnosti hitne medicinske pomoæi, a od 1995. hitna medicinska pomoæ prikazuje se izdvojeno.

Služba zdravstvene zaštite školske djece i mladeži reorganizirana je od 1998. Lijeèenje školske djece obavlja se u sklopu ambulanti opæe medicine, a preventivna zaštita u službama školske medicine koje su prešle u zavode za javno zdravstvo. Zbog toga je broj radnika i organizacijskih jedinica opæe medicine veæi od 1998. Radnici i rad službi školske medicine u javno zdravstvu iskazuju se posebno.

Zdravstveno osiguranim osobama smatraju se osiguranici, èlanovi obitelji osiguranika i druge osobe osigurane u odreðenim okolnostima.

Od 1. srpnja 2013. djeca do navršene 18 godine života stjeèu status osigurane osobe po novoj osnovi osiguranja, a ne više kao èlanovi obitelji osiguranika. (Zakon o obveznom zdravstvenom osiguranju: NN., br. 20/13)

Na temelju Zakona o obveznome zdravstvenom osiguranju svim osiguranim osobama osiguravaju se prava i obveze iz obveznog zdravstvenog osiguranja koje provodi Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje.

Od 1. sijeènja 2009. zakon o rodiljnim i roditeljskim potporama (NN, br. 85/08. i 110/08.) na cjelovit naèin utvrðuje prava roditelja novoroðene djece, prava posvojitelja i prava roditelja koji njeguju dijete

278

s težim smetnjama u razvoju te su prema tome, uz terminološke razlike, promijenjeni uvjeti i naèini korištenja dotadašnjega porodnog dopusta, zbog èega podaci od 2009. nisu potpuno usporedivi s podacima u prethodnim godinama, kada su navedena prava bila regulirana Zakonom o radu, Zakonom o porodnom dopustu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Izvori i naèin prikupljanja podataka

Podaci za zdravstvenu zaštitu dobiveni su od Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje, Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, Zavoda za javno zdravstvo "Dr. Andrija Štampar", Zavoda za hitnu medicinu Grada Zagreba te Poliklinike za reumatske bolesti, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Dr. Drago Èop".

4. Socijalna skrb


Centri za socijalnu skrb odnosno službe za socijalnu skrb su ustanove koje prema Zakonu o socijalnoj skrbi, pružaju struènu i socijalnu pomoæ u raznim oblicima osobama kojima je pomoæ potrebna.

Korisnikom socijalne skrbi smatra se svaka osoba koja je u toku izvještajne godine, jednom, ili više puta, koristila neki od oblika socijalne skrbi.

Pravom, mjerom ili uslugom socijalne skrbi smatra se svaki sluèaj provedene socijalne skrbi na temelju zakona i propisa o socijalnoj skrbi te odgovarajuæih propisa obiteljskog zakonodavstva.

Domovi za socijalnu skrb o djeci i mladeži pružaju smještaj, prehranu, odgoj, zdravstvenu zaštitu, školovanje, osposobljavanje za rad te odgovarajuæe oblike struène pomoæi djeci i mladeži bez odgovarajuæe roditeljske skrbi, tjelesno i mentalno ošteæenoj djeci, te djeci i mladeži s poremeæajima u ponašanju.

Domovi za socijalnu skrb o odraslim i starijim osobama ustanove su koje pružaju organizirano stanovanje, prehranu, pomoæ i njegu, zdravstvenu zaštitu, odmor i rekreaciju tjelesno i mentalno ošteæenim, bolesnim te starim i nemoænim osobama.

Ustanove za dnevni boravak djece osiguravaju djeci njegu, ishranu i odgoj, a obuhvaæaju djeèje jaslice i vrtiæe, ukljuèujuæi i vjerske. Djeèje jaslice ostvaruju potreban odgojni utjecaj na djecu do navršene treæe godine starosti, a djeèji vrtiæi od tri godine do polaska u školu.

Ustanove za smještaj uèenika - studenata obuhvaæaju uèenièke i studentske domove.

Uèenièki dom je ustanova koja pruža smještaj i prehranu uèenika za vrijeme školovanja te organizira i odgojno-obrazovni rad kulturne i druge aktivnosti uèenika.

Studentski domovi osiguravaju smještaj studentima visokih uèilišta za vrijeme studija, može biti osigurana i prehrana.

Izvor i naèin prikupljanja podataka

Podaci o ustanovama za socijanu skrb prikupljaju se redovitim statistièkim izvještajima od ustanova za socijalnu skrb o djeci, mladeži i odraslima, i to svake druge godine, a o korisnicima, pravima, uslugama i mjerama socijalne skrbi godišnjim izvještajima od Centara za socijalnu skrb, odnosno Službi socijalne skrbi. Podaci za društvena davanja za djecu dobiveni su od Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje Središnja služba Zagreb, te Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje.

U ožujku 1992. godine obavljen je popis prognanika u Republici Hrvatskoj, a podaci o prognanima i izbjeglima dobiveni su od Ureda za prognanike, povratnike i izbjeglice.

279

5. Mirovinsko osiguranje


Osiguranicima se smatraju osobe (prema Zakonu o mirovinskom osiguranju, NN br. 102/98.) koje su obavezno osigurane u skladu s èlancima 10 do 16, osobe kojima je prestalo obvezno mirovinsko osiguranje, a koje se mogu osigurati na produženo osiguranje (èl. 17) i osobe osigurane u odreðenim okolnostima (èlanci 18 do 20).

Korisnikom mirovine (invalidske, starosne i obiteljske) podrazumijeva se osoba koja je stekla pravo na osnovi Zakona o mirovinskom osiguranju. Od sijeènja 1999. u korisnike mirovina ukljuèeni su i korisnici prava na temelju preostale radne sposobnosti, neposredne opasnosti od invalidnosti i izmjene radne sposobnosti koji su ta prava ostvarili prema propisima koji su važili do 31. prosinca 1998. Od 1. sijeènja 1999. ta se prava provode po službenoj dužnosti na invalidsku mirovinu zbog profesionalne nesposobnosti za rad prema odredbama navedenog Zakona.

Mirovinski staž obuhvaæa staž prema Zakonu o mirovinskom osiguranju na temelju kojeg se ostvaruju prava iz mirovinskog osiguranja.

U podacima o korisnicima mirovina nisu ukljuèeni podaci o korisnicima mirovina Hrvatske vojske i hrvatskih branitelja Grada Zagreba.


Podaci o mirovinskom osiguranju dobiveni su od Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje.

6. Zaposlenost, nezaposlenost i zapošljavanje


Zaposleni su osobe koje su zasnovale radni odnos s poslodavcem na odreðeno ili neodreðeno vrijeme, neovisno o duljini radnog vremena i vlasništvu poslovnog subjekta. U zaposlene ukljuèujemo pripravnike (vježbenike), osobe na porodnom dopustu, bolovanju i osobe koje su iz bilo kojeg razloga odsutne s posla, do prekida radnog odnosa. Zaposleni su i osobe koje rade u vlastitom trgovaèkom društvu, poduzeæu, obrtu ili slobodnoj profesiji.

Stupanj struènog obrazovanja podrazumijeva najvišu obrazovnu razinu koju je zaposleni stekao završavanjem odgovarajuæe škole, završavanjem teèaja ili polaganjem ispita kojima se dobiva obrazovni stupanj ili provjeravanjem struènosti koju organizira poslovni subjekt. Za svaki stupanj struènog obrazovanja osoba posjeduje odgovarajuæi službeni dokument (diplomu, svjedodžbu, rješenje ili uvjerenje). Osobe koje nemaju neki od ovih i njima ravan dokument smatraju se nekvalificiranim radnicima.


Broj zaposlenih iskazani sa stanjem 31. ožujka, rezultat su redovitog statistièkog istraživanja koje se provodi jednom godišnje. Podaci su prikupljeni izvještajem (obrazac RAD-1G) koje pravne osobe popunjavaju na temelju evidencija o zaposlenima.

Zaposleni u obrtu i djelatnostima slobodnih profesija obraðuju se na temelju podataka matiène evidencije o osiguranicima mirovinskog osiguranja, a podaci su preuzeti od Državnog zavoda za statistiku.

Podaci o osiguranicima poljoprivrednicima dobiveni su od Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje - Središnja služba Zagreba.

280

Od 2009. statistièki podaci o zaposlenima i plaæi obraðuju se i iskazuju prema Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti 2007. (NKD 2007.), koja je stupila na snagu od 2008.(NN, br. 58/07 i 72/07).


Istraživanjem o zaposlenima obuhvaæeni su poslovni subjekti (pravne osobe) svih oblika vlasništva i svih oblika organiziranosti. Obuhvaæeni su zaposleni koji imaju zasnovan radni odnos bez obzira na vrstu radnog odnosa i duljinu radnog vremena.

U podatke su ukljuèene procjene broja zaposlenih u pravnim osobama koje imaju manje od 10 zaposlenih, a nisu dostavili izvještaj (procjena prema podacima godišnjih statistièkih izvještaja koje prikuplja i obraðuje FINA). Nisu obuhvaæeni zaposleni u obrtu i slobodnim profesijama ni poljoprivrednici. Od 2004. godine u podatke su ukljuèeni i zaposleni u ministarstvima obrane i unutrašnjih poslova.

U zaposlene prema stupnju struènog obrazovanja, starosti i spolu, vrsti radnog odnosa, te obliku vlasništva, nije ukljuèena procjena broja zaposlenih u poslovnim subjektima (pravne osobe) koje imaju manje od 10 zaposlenih, a nisu dostavili izvještaj, jer se obrada prema navedenim obilježjima vrši samo na temelju dostavljenih izvještaja. Zbog toga se razlikuju podaci o broju ukupno zaposlenih u poslovnim subjektima i broju zaposlenih prema navedenim obilježljima.

U broju zaposlenih u obrtu i djelatnostima slobodnih profesija, obuhvaæeni su vlasnici i zaposleni prijavljeni službama Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje.

Nezaposlenost


Nezaposlenim osobama smatra se osoba sposobna za rad, u dobi od 15 do 65 godina, koja je prijavljena u Zavodu za zapošljavanje kao tražitelj posla, redovito se prijavljuje, a nije u radnom odnosu, nije vlasnik ili veæinski suvlasnik (više od 51 % udjela u trgovaèkom društvu ili drugoj pravnoj osobi), ne obavlja samostalno profesionalnu i gospodarsku djelatnost, nije veæinski vlasnik ili suvlasnik više od 51 % udjela u poljoprivrednom gospodarstvu, te nije redoviti uèenik, student ili umirovljenik.

Novoprijavljeni radi zaposlenja su nezaposlene osobe koje su se tijekom izvještajnog mjeseca prijavile Zavodu za zapošljavanje kao tražitelji zaposlenja.


Podaci o nezaposlenima preuzeti su od Hrvatskog zavoda za zapošljavanje - Podruèni ured Zagreb, a prikupljaju se sa stanjem krajem godine, odnosno zadnjeg dana u godini.

7. Plaæe


Prosjeèna mjeseèna isplaæena neto plaæa obuhvaæa plaæe zaposlenih za obavIjanje poslova po osnovi radnog odnosa, te naknade za godišnji odmor, plaæeni dopust, državne blagdane i neradne dane utvrðene zakonom, bolovanje do 42 dana, odsutnost zbog struènog obrazovanja, zastoje na poslu bez krivnje zaposlenog, obnašanje vojne obveze, naknadu za topli obrok i primitke po osnovi naknada, potpora i nagrada u iznosima na koje se plaæaju doprinosi, porezi i prirezi.

281

Prosjeèna mjeseèna bruto plaæa obuhvaæa sve vrste neto isplata po osnovi radnog odnosa i zakonom propisana obvezatna izdvajanja, doprinose, poreze i prireze.

Podaci o strukturi zaposlenih prema visini ukupnih neto plaæa odnose se na zaposlene koji su za obraèun plaæa imali najmanje 160, a najviše 200 sati u mjesecu za koji se daje izvještaj.

Nominalni indeksi neto i bruto plaæa dobivaju se iz podataka o prosjeènim mjeseènim iznosima neto i bruto plaæa za odgovarajuæe mjesece, razdoblja i godine.

Podaci o prosjeènoj plaæi po zaposlenom iskazuju se prema naèelu obavljenih isplata u tekuæem za prethodni mjesec (što odgovara dinamici isplata u najveæem broju pravnih osoba), te se i prosjek plaæe po zaposlenom odnosi na mjesec za koji je isplata primljena. Meðutim, kod zakašnjelih isplata za prethodne mjesece i razdoblja podaci se ukljuèuju u prosjeke isplata za mjesec koji se obraðuje.

U podacima o prosjeènoj isplaæenoj neto plaæi prema stupnju struène spreme za rad na radnom mjestu pojam struèna sprema podazumijeva opæa i struèna znanja i osposobljenost zaposlenog što proizlaze iz obujma i složenosti poslova odredenog radnog mjesta, a utvrðeni su aktima koje donosi poslodavac.


Istraživanjem su obuhvaæeni zaposleni u poslovnim subjektima (pravne osobe) svih oblika vlasništva u Gradu Zagrebu, bez obzira na to, da li je radni odnos zaposlenog zasnovan na neodreðeno ili odreðeno vrijeme, s punim ili skraæenim radnim vremenom.

Istraživanjem o prosjeènim neto i bruto plaæama, nisu obuhvaæeni zaposleni u djelatnostima obrta i slobodnih profesija, ministarstvima unutrašnjih poslova i obrane, kao ni osobe koje svoju aktivnost obavljaju na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima.

Do 2008. godine statistièki podaci o plaæama iskazani su po NKD-u 2002., a od 2009. iskazuju se po novoj Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti 2007. (NKD 2007., NN, br. 58/07.). Izvršeno je novo agregiranje podataka, pa podaci iskazani po novoj klasifikaciji nisu usporedivi s podacima po NKD-u 2002., osim na razini: UKUPNO.


Podaci o prosjeènim neto i bruto plaæama zaposlenih u poduzeæima, tvrtkama ili ustanovama i strukturi zaposlenih prema visini neto plaæa dobiveni su redovitim mjeseènim istraživanjem kojim se prate plaæe zaposlenih, odnosno, godišnjim istraživanjem kojim se snimaju zaposleni prema visini ukupnih neto plaæa.

Podaci o prosjeènim neto i bruto plaæama prema stupnju struène spreme za obavljanje odreðenih poslova i zadataka odnose se samo na zaposlene koji su u godini radili svih 12 mjeseci, a dobiveni su godišnjim istraživanjem.

8. Cijene


Za razinu Grada Zagreba vrši se obrada izvornog materijala i obraèun pokazatelja dinamike i razine za èetiri kategorije cijena: prodajne cijene proizvoðaèa industrijskih proizvoda, cijene na malo, troškovi života i cijene ugostiteljskih usluga.

Prodajna cijena proizvoðaèa industrijskih proizvoda je cijena po kojoj industrijska poduzeæa prodaju svoje proizvode redovitim kupcima na domaæem tržištu u najveæim kolièinama fco. utovareno

282

u vagon ili kamion u mjestu proizvodaèa. U ovu cijenu se ukljuèuje regres ako ga prodavaè prema propisima ostvaruje, a od cijene se odbija trgovaèki rabat i popust koji prodavaè odobrava kupcu. U cijenu ne ulazi porez na dodanu vrijednost (PDV), kao ni poseban porez na promet (trošarina).

Cijene na malo su cijene robe ili usluge u zadnjoj fazi prometa, odnosno to je cijena po kojoj trgovina na malo, individualni proizvodaèi i vršioci usluga prodaju proizvode i usluge krajnjem potrošaèu.

Troškovi života, u smislu kategorizacije cijena su posebna modifikacija pokazatelja dinamike i razine cijena na malo. Dok su indeksnom listom cijena na malo obuhvaæeni proizvodi i usluge osobne potrošnje, te reprodukcijski materijal i neka sredstva za rad, indeksnom listom troškova života obuhvaæeni su samo proizvodi i usluge osobne potrošnje. Grupiranje pojedinih proizvoda i usluga izvršeno je na bazi razlièitih kriterija; kod cijena na malo, grupiranje je izvršeno prema kriteriju pojavnog oblika proizvoda i vrste usluga (npr.: poljoprivredni prehrambeni proizvodi, industrijski neprehrambeni proizvodi, prometne usluge itd.), a kod troškova života prema kriteriju svrhe upotrebe (npr.: hrana, izvori energije i energetske sirovine u kuæanstvu s pripadajuæim uslugama, stanovanje s pripadajuæim uslugama, itd.). Sustav ponderiranja za obraèun indeksa su takoðer razlièiti. Sustav ponderiranja za obraèun indeksa cijena na malo bazira se na vrijednosnoj strukturi ukupnog maloprodajnog prometa, a sustav ponderiranja za obraèun indeksa troškova života bazira se na vrijednosnoj strukturi osobne potrošnje kuæanstva.

Cijena ugostiteljske usluge je ona cijena po kojoj konzument plaæa odreðenu vrstu usluge.


Obuhvat pokazatelja dinamike i razine cijena odreðen je kvalitetom izbora izvještajnih jedinica i mjesta "snimanja" te kvalitetom i kvantitetom indeksnih lista za odreðene kategorije cijena.

Pod kvalitetnim izborom izvještajnih jedinica i mjesta "snimanja", podrazumijeva se provoðenje istraživanja o velièini vrijednosti naplaæene realizacije u industrijskim poduzeæima, te o velièini vrijednosti prometa u prometnim i uslužnim poduzeæima i na bazi toga provodenje rangiranja i izbora potrebnog broja jedinica u kojima æe se evidentirati cijene odreðenih proizvoda i usluga. Na taj se naèin postiže pouzdana i racionalna reprezentacija u praæenju cijena.

Indeksne liste su liste proizvoda i usluga uz pomoæ èijih se individualnih cijena i odgovarajuæeg sustava ponderiranja pravi obraèun odreðenog skupnog indeksa cijena. Za svaku kategoriju cijena postoji posebna, specifièna lista. Elementi indeksne liste, a to su spomenuti proizvodi i usluge, izabrani su tako da kroz kretanje vlastite cijene reprezentiraju skupni trend kretanja cijena njima srodnih, najèešæe supstitutivnih proizvoda i usluga. Proces formiranja indeksnih lista vrlo je složen i u njegovom provodenju potrebno je voditi raèuna o velikom broju parametara, poèevši od valorizacije odreðenih trendova u promjeni tehnologije proizvodnje, pa do istraživanja o velièini i trendu potražnje za pojedinim proizvodima i uslugama.

9. Investicije


Investicijama u dugotrajnu imovinu smatraju se nabave pravnih osoba radi dobivanja nove imovine, poveæanja vrijednosti ili zamjene postojeæe dugotrajne imovine (stambene zgrade, ostale zgrade i graðevine, graðevne opreme itd.). Nabavljena investicijska dobra mogu biti nova ili rabljena, kupljena od drugih u zemlji i inozemstvu. Dugotrajna imovina može takoðer biti steèena trampom, primljena kao kapitalni transfer u naturi ili proizvedena u vlastitoj režiji.

283

Ostvarene investicije predstavljaju vrijednost fizièki realizirane izgradnje, izrade ili nabave dugotrajne imovine tijekom godine, bez obzira na to jesu li završene i je li i kada izvršena njihova isplata. Prema tehnièkoj strukturi ulaganja obuhvaæaju graðevinske radove, opremu i ostalo.

Isplatama za investicije smatraju se novèana ulaganja u godini u kojoj su isplate stvarno izvršene, bez obzira na vrijeme izgradnje ili nabave dugotrajne imovine. Podaci o isplatama dani su prema sjedištu i osnovnoj djelatnosti investitora.


Godišnjim istraživanjem o investicijama u dugotrajnu imovinu obuhvaæene su pravne osobe, veliki, srednji i mali poduzetnici, odabrani metodom uzorka.

Zbog promjena vezanih za uzorak u 2013.g., podaci za 2013. nisu potpuno usporedivi s podatkom za 2012. i za prethodne godine.

Najveæa promjena vezana je za obuhvat malih poduzetnika kod kojih je nova osnova za odreðivanje uzorka iskazana vrijednost dugotrajne imovine.


Podaci o ostvarenim bruto investicijama rezultat su godišnjeg istraživanja o investicijama u dugotrajnu imovinu koje je prilagoðeno meðunarodnim statistièkim standardima i metodologijama.

Podaci o investicijama za zaštitu okoliša prikupljeni su izvještajnom metodom putem obrasca »Godišnji izvještaj o investicijama u zaštitu okoliša« (INV-OK).


Izvještajne jedinice su svi poslovni subjekti i dijelovi poslovih subjekata ili obrtnici iz Registra poslovnih subjekata i prema NKD 2007. razvrstani u jedno od podruèja djelatnosti, koji su imali investicije u zaštiti okoliša, bez obzira na to jesu li u redovitom ili probnom radu, u osnivanju (gradnji) ili likvidaciji.


Investicije na koncu proizvodnog procesa (end-of-pipe) koje podrazumijevaju metode, praksu, tehnologije, procese ili opremu odreðenu za sakupljanje i uklanjanje oneèišæenja (npr. emisije u zrak, efluente krutog otpada) nakon njihova nastanka. Njima se takoder obraðuju i odlažu oneèišæivala, te nadzire i mjeri razina oneèišæenja (uglavnom end-of-pipe metode, tehnike i1i oprema npr. filtri za emisije u zrak, ureðaji za djelatnosti obrade otpadnih voda, sakupljanje i obradu otpada).

Investicije u integrirane tehnologije podrazumijevaju investicije za nove ili adaptacije postojeæih metoda, prakse, tehnologija, procesa ili opreme odreðene za sprjeèavanje ili smanjenje kolièine oneèišæenja nastalog na izvoru, s time da se smanjenje utjecaja na okoliš udruži s ispuštanjem oneèišæavala i/ili djelatnostima oneèišæenja (kao dio proizvodnog procesa zove se integrirani).

Sprjeèavanje oneèišæenja može ukljuèiti razlièite tipove djelatnosti, npr.: modifikacije opreme ili tehnologije, izbor nove poboljšane tehnologije, reformulaciju ili redizajn proizvoda, zamjenu sirovina do èistijih inputa i/ili obnavljanje promjena u gospodarenju okolišem.

Interni tekuæi izdaci namjenjeni su za rad opreme za konac proizvodnog procesa (materijala, energije, održavanje); troškove radne snage (samo onih zaposlenih na zaštiti okoliša) i druge interne tekuæe izdatke (osposobljavanje, informacije, opæu administraciju za zaštitu okoliša). Iskljuèeno je kupovanje usluga zaštite okoliša od javnog sektora ili specijalnih proizvoðaèa.

Eksterni tekuæi izdaci obuhvaæaju plaæanja treæim stranama za usluge zaštite okoliša iz javnog

284

sektora ili specijalnim proizvoðaèima koji mogu biti javni ili privatni (za eksterne naknade/kupovanja za sakupljanje otpada ili obradu otpadnih voda te za ostalo npr. izdaci za dekontaminaciju tla i podzemnih voda). Iskljuèene su novèane kazne i globe.

10. Gradski proraèun


Gradski proraèun je ostvarenje godišnjih prihoda i primitaka, te izvršenje izdataka i drugih plaæanja Grada. Proraèun Grada usvaja Skupština Grada, a njegovi korisnici su upravna tijela Grada Zagreba (uredi, zavodi i službe) te ostali korisnici kojima se sredstva doznaèavaju iz proraèuna.

Prihodi su svi neotplativi i nepovratni tekuæi i kapitalni primici s protuobvezom ili bez protuobveze. Potpore su primici bez protuobveza neotplativi i neobvezni primici od tuzemenih ili inozemnih jedinica uprave ili meðunarodnih institucija.

Izdaci su nepovratna tekuæa i kapitalna plaæanja s protuobvezom ili bez, te isplaæene potpore i transferi drugima. Pozajmljivanje umanjeno za otplate je transakcija neto pozajmljivanja treæim osobama proizašla iz javne politike.


Podaci o gradskom proraèunu preuzeti su iz Službenog glasnika br. 10/10., 11/11. 13/12. i 16/13. godine, te zapisnika 15. sjednice Gradske skupštine Grada Zagreba održane 3.7.2014.

11. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo


Obiteljsko poljoprivredno gospodarstvo je ekonomska jedinica kuæanstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom bez obzira na njenu namjenu, odnosno bez obzira na to jesu li proizvodi za tržište ili samo za vlastitu potrošnju. Pojam je usklaðen sa statistièkim pojmom poljoprivrednih kuæanstava EU-a. Pojam obiteljsko poljoprivredno kuæanstvo uveden je u sustav poljoprivrednih statistika 1998., a do tada se koristio pojam individualno gospodarstvo ili individualni proizvoðaè.

Poljoprivredna površina obuhvaæa oranice i vrtove, voænjake, vinograde, livade i pašnjake.

Proizvodnja žitarica predstavlja proizvode u spremištu, tj. nakon gubitaka koji nastaju prilikom žetve i prijevoza. Prirod strnih žitarica procijenjen je s 13% vlage, a kukuruza u zrnu s 14% vlage.

U povræe je ukljuèen krumpir, grašak, grah, oljušteno mahunasto povræe i ostalo povræe.

Rodnim stablima voæa i rodnim trsovima vinove loze smatraju se ona stabla i trsovi koji su po svojoj fiziološkoj zrelosti sposobni za rod, bez obzira na to jesu li u odnosnoj godini rodili ili ne.

Prirod po jedinici površine, (po hektaru) obraèunat je na požnjevenu površinu. Prirod po stablu i èokotu obraèunat je na rodna stabla odnosno rodne èokote vinove loze.

Vinom se smatra proizvod dobiven alkoholnim vrenjem mošta (kljuka) od svježeg grožða, plemenite loze i hibrida.

Šumom se smatra zemljište, obraslo šumskim drveæem, u obliku sastojine na površini veæoj od 10 ari (Narodne novine br. 140/05.).

Površine šumskog zemljišta i površine šuma iskazane su na temelju važeèih šumsko gospodarskih planova, koji se redovito revidiraju svakih deset godina. Od 2008. godine podaci se odnose na Grad Zagreb.

285

Posjeèena bruto drvna masa obuhvaæa posjeèene trupce (bjelogorica i crnogorica), jamsko drvo (bjelogorica i crnogorica), ostalo dugo drvo (bjelogorica i crnogorica), prostorno drvo (bjelogorica i crnogorica), ogrjevno drvo (bjelogorica i crnogorica), te ostalo grubo obraðeno drvo. U bruto drvnu masu ulazi otpadak i gubitak koji nastaje prilikom sjeèe. Podaci za ovu tabelu dobiju se na temelju izraðene neto drvne mase uveæane za planirani otpad.

Ogrjevno drvo (bjelogorica i crnogorica) namijenjeno je neposredno za ogrjev ili za proizvodnju drvenog ugljena. To je drvo kojem se iskorištava njegova snaga grijanja. Zato je vrlo važan stupanj suhoæe, dimenzije i naèin slaganja.Prema vrsti drveta razlikuje se tvrdo ogrjevno drvo ( bukovina, grabovina, cerovina , hrastovina) i meko ogrjevno drvo (brezovina, topolovina , vrbovina i johovina).

Industrijsko drvo (bjelogorica i crnogorica) obuhvaæa sve vrste drva pogodne za mehanièku preradu, kao što su trupci (pilanski i furnirski), jamsko drvo, stupovi za elektrovodove i TT vodove, ostalo dugo drvo , sjeèenica i dr.

Jamsko drvo (bjelogorica i crnogorica) namijenjeno je raznim tehnièkim svrhama jer ima vrlo povoljna fizièka i kemijska svojstva. To jer drvo koje se upotrebljava za gradnju i održavanje jamskih rovova i okna , za gradnju u zemlji i pod zemljom.

Trupci (bjelogorica i crnogorica ) su dijelovi debla koji su namijenjeni daljnjoj preradi piljenjem, ponekad rezanjem ili Iju§tenjem jer imaju povoljna fizièka i kemijska svojstva te su namijenjeni industrijskoj preradi. To su trupci za rezanje te trupci za furnir i ljuštenje.

Drvo za celulozu je oblo i cijepano drvo crnogorice, bukve i mekih listata. Namijenjeno je proizvodnji celuloze i umjetnih vlakana.

Ostalo industrijsko drvo (grubo obraðeno drvo ) obuhvaæa sitnotehnièko drvo pogodno za izradu drvenih motki i kolja , raznih letvi i stupova za ogradu,ruèiæa za alat i sl. lzraðuju se od izbojaka iz panja, pitomog kestena, hrasta, jasena, drena, trešnje, višnje i dr. Sijeku se zimi.


Statistièkim istraživanjem obuhvaæene su sve pravne osobe i njihovi dijelovi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, te obrtnici i obiteljska poljoprivredna gospodarstva.

Od 2005. za pravne osobe i obrtnike podaci se prikupljaju izvještajnom metodom, a za obiteljska poljoprivredna gospodarstva metodom uzorka odabranim iz baze podataka Popisa poljoprivrede 2003, putem anketa (intervju-obrazac).

Za istraživanje o promjenama u šumskim površinama obuhvat je potpun. Izvještajne jedinice su uprave šuma javnog poduzeæa Hrvatske šume i druge pravne osobe koje su prema NKD-u 2007. razvrstane u podruèje A poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo. Za šume u privatnom vlasništvu, podaci se prikupljaju od Savjetodavne službe, sektor za programe iprojekte u šumarstvu.

U 2013. godini podaci o privatnim šumama dobiveni su od Savjetodavne službe, za razliku od prthodnih godina kada se primjenivala metoda procjene.


Statistièka istraživanja iz podruèja poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, provode se posebno za pravne osobe i njihove dijelove, a posebno za obiteljska gospodarstva i obrtnike.

Podaci o preradi voæa i grožða na obiteljskim gospodarstvima ne obuhvaæaju preradu u specijaliziranim pogonima koji imaju industrijski karakter prerade, te ne predstavljaju ukupnu proizvodnju vina i drugih proizvoda od voæa.

Podaci o broju stoke kod poslovnih subjekata i dijelova poslovnih subjekata, kao i kod obiteljskih poljoprivrednih gospodarstava odnosi se na stanje 1. prosinca navedene godine.

286

Za podruèje šumarstva podaci se prikupljaju tromjeseènim i godišnjim izvještajima, a odnose se na sjeèu drva i proizvodnju šumskih proizvoda.

Od 1998. god. proizvodnja šumskih proizvoda prikuplja se sukladno nacionalnom i meðunarodno usklaðenim standardima statistike šumarstva prema zahtjevima Europskog informacijskog i komunikacijskog sustava za šumarstvo (EFICS European Forestry Information and Communication System) uspostavljenim u suradnji FAO i UN/ECE.

Izvor podataka o promjenama u šumarskim površinama koriste se šumsko-privredne osnove kao izvor podataka o površinama državnih i privatnih šuma, razvrstanima prema vrsti drveæa.

12. Industrija


Indeksi fizièkog obujma industrijske proizvodnje skupni su indeksi gotovih proizvoda definiranih Nomenklaturom industrijskih proizvoda koja je sastavni dio Metodoloških osnova za mjeseèni izvještaj industrije (IND-1/KPS/M).

Gotovim proizvodom podrazumijeva se svaki proizvod koji je u procesu proizvodnje dostigao odgovarajuæi stupanj izrade definiran navedenom nomenklaturom.

Indeksi zaposlenog osoblja pokazuju dinamiku broja zaposlenog osoblja u djelatnosti industrije. Podatkom nisu obuhvaæene osobe u drugim djelatnostima istog poslovnog subjekta.

Indeks proizvodnosti rada izraèunat je kao odnos izmeðu indeksa fizièkog obujma industrijske proizvodnje od poèetka godine do kraja izvještajnog mjeseca i indeksa nivoa broja zaposlenih u industrijskim djelatnostima takoðer od poèetka godine do kraja izvještajnog mjeseca.

Indeksi fizièkog obujma industrijske proizvodnje iskazani su prema podruèjima i odjeljcima NKD-a 2007. i prema glavnim industrijskim grupacijam - GIG. Indeksi fizièkog obujma za GIG prema ekonomskoj namjeni industrijske proizvodnje obraèunati su prema Metodologiji za kratkoroène industrijske pokazatelje, Statistièkog ureda EU-Eurostat.


Istraživanjem su obuhvaæene sve pravne osobe i njihovi dijelovi s 20 i više zaposlenih koji se bave jednom ili više industrijskih djelatnosti koje su navedene u podruèjima NKD-2007.;: Rudarstvo i vaðenje (B), Preraðivaèke industrije (C) i Opskrbe elektriènom energijom, plinom, parom i klimatizacija (D), tj. njihovim odjeljcima 05-35 (osim skupine 35.3).


Podaci o industrijskoj proizvodnji, utrošku elektroenergije, goriva i osnovnih sirovina i materijala prikupljeni su putem mjeseènih izvještaja industrije.

Elementi raèuna industrijske proizvodnje


Glavna djelatnost poduzeæa je ona djelatnost u kojoj je ostvaren najveæi udjel u bruto dodanoj vrijednosti prema troškovima èimbenika te jedinice. Grupiranje podataka po organizacijskom naèelu je grupiranje podataka za poduzeæa prema glavnoj djelatnosti poduzeæa bez obzira što poduzeæe može obavljati i druge djelatnosti.

Grupiranje podataka po èistim djelatnostima je grupiranje podataka po djelatnosti uz korištenje podataka dijelova poduzeæa koji obavlja tu djelatnost ili grupiranje podataka samog poduzeæa kao lokalnog JVD-a (lokalna jedinica prema vrsti djelatnosti) ako obavlja samo tu djelatnost.

287

Poduzeæe je najmanja kombinacija pravnih jedinica, koja èini organizacijsku jedinicu za proizvodnju dobara i usluga. Ima odreðen stupanj autonomije pri odluèivanju, obavlja jednu ili više djelatnosti, a može biti samo jedna pravna jedinica.

Lokalna jedinica je poduzeæe ili dio poduzeæa smješteni na zemljopisno odreðenom mjestu (županija, grad, opæina ...). Na tim mjestima obavlja se gospodarska djelatnost za koju je zaposlena jedna ili više osoba.

Jedinica prema vrsti djelatnosti - JVD, èine je dijelovi poduzeæa koji pridonose obavljanju djelatnosti na razini skupine (troznamenkasta brojèana oznaka) NKD-a 2007. Lokalna jedinica prema vrsti djelatnosti - lokalni JVD, dio je jedinice koja prema vrsti djelatnosti odgovorna lokalnoj jedinici.

Proizvod je posljedica gospodarske djelatnosti i opæi je naziv koji se koristi za dobra i usluge.

Bazièna cijena je cijena koju prima proizvoðaè od kupca za jedinicu dobra ili usluge koju je proizveo umanjen za porez, te uveæan za iznos subvencija na tu jedinicu. Transportna usluga za koju proizvoðaè izdaje zaseban raèun ne ulazi u baziènu cijenu, ali se ukljuèuje transportna usluga koju proizvoðaè naplaæuje istim raèunom, èak iako je iskazana kao zasebna stavka.

Intermedijarna potrošnja definirana je Europskim sustavom nacionalnih raèuna - ESA 1995. Intermedijarna potrošnja sastoji se od vrijednosti dobara i usluge potrošenih u procesu proizvodnje iskljuèujuæi fiksnu aktivu, èija se potrošnja bilježi kao potrošnja fiksnog kapitala. Dobra i usluge mogu se transformirati ili potpuno utrošiti u procesu proizvodnje.

Prihodi od prodaje proizvoda obuhvaæaju prihode od prodaje proizvoda, robe, usluga, materijala otpadaka i sl. na domaæa i inozemna tržišta, prihod na temelju uporabe vlastitih proizvoda, roba i usluga, prihoda od vrijednosti proizvoda za plaæanje u naturi (ukljuèujuæi i naknade zaposlenima u naturi).

Zaposlenici su osobe koje rade za poslodavca u državnom ili privatnom sektoru i za svoj rad dobivaju naknadu u novcu ili naturi, a zasnovale su radni odnos na odreðeno ili neodreðeno vrijeme. U zaposlene su ukljuèene osobe koje povremeno obavljaju posao po ugovoru o djelu, autorskom ugovoru, kao i osobe koje su po formalnom statusu umirovljenici, nezaposleni ili redoviti studenti. U zaposlene spadaju i osobe koje rade u vlastitom trgovaèkom društvu, obrtu, kao i pomažuæi èlanovi obitelji koji nisu zaposlenici, a rade u poslovnom subjektu vlasništva èlana obitelji i za svoj rad ne primaju naknadu.

Bruto dodatna vrijednost kao poveæanje vrijednosti proizvodnje, jednaka je razlici izmeðu bruto proizvodnje i intermedijarne potrošnje.

Bruto plaæe i nadnice definirane su kao ukupna naknada u novcu ili u naturi isplaæena svim osobama na platnom spisku poduzeæa (izvještajne jedinice). U bruto plaæe i nadnice ukljuèene su i sve povlastice, povišice, nagrade, "13 plaæa", otpremnine, najamnine, prijevozni troškovi i sve druge izvanredne naknade koje su primili zaposlenici, kao i poreze i doprinose i druge iznose koje plaæaju zaposlenici, a uplatu tih davanja vrši poslodavac.


Godišnjim izvještajem industrije obuhvaæene su sve pravne osobe razvrstane u industrijsku djelatnost kao i one koje nisu razvrstane u industrijsku djelatnost, ali imaju dijelove koji se bave industrijskom djelatnošæu, sa 10 i više zaposlenih (naèelo èiste djelatnosti) i s manjim brojem zaposlenih do pokrivenosti od najmanje 90% udjela u bruto dodanoj vrijednosti za svaku skupinu Nacionalne klasifikacije djelatnosti 2007. Dobiveni podaci objavljeni u priopæenju dio su istraživanja jer se za manja poduzeæa podaci preuzimaju iz Godišnjeg statistièkog izvještaja Financijske agencije - FINE.

288

Podaci o elementima raèuna proizvodnje i zaposlenih (ukljuèivo i prema naèelu èiste djelatnosti) prvi su put snimljeni za 1998. godinu i nisu usporedivi s podacima iz nekog drugog razdoblja, a niti s ostalim podruèjima NKD-a 2007., ako nisu snimljeni po ovoj metodologiji.

Izvor podataka

Podaci za elemente raèuna proizvodnje i broja zaposlenih prikupljeni su Strukturno-poslovnim istraživanjem industrije (IND-21/SPS), prema Statistièkim objavljenim standardima. Za ostala manja poduzeæa, podaci se preuzimaju iz Godišnjeg statistièkog izvještaja Financijske agencije - FINE.

13. Graðevinarstvo


Popis 2011. obuhvatio je sljedeæe stambene jedinice:

- stanove

- ostale stambene jedinice i

- kolektivne stanove.

Stan je graðevinski povezana cjelina namijenjena stanovanju koja se sastoji od jedne ili više soba s odgovarajuæim pomoænim prostorijama (kuhinja, smoènica, predsoblje, kupaonica, zahod i sl.) ili bez pomoænih prostorija i koja ima svoj zaseban ulaz izravno s hodnika, stubišta, dvorišta ili ulice.

Ostale stambene jedinice su prostorije i objekti koji u graðevinskom smislu nisu stanovi, a u vrijeme Popisa služile su za stanovanje. To mogu biti prostorije u zgradama, npr. nastanjen podrum, spremište, garaža, nastanjena poslovna prostorija (skladišna prostorija, uredska, hotelska ili bolnièka soba) te neki pokretni ili nepokretni objekt, npr. vagon, šlep, brod, šator, prikolica, straæara i sl.

Kolektivni stan je skup prostorija koje se koriste za organizirani smještaj i stanovanje veæih skupina ljudi ili nekoliko kuæanstava. To su npr. domovi umirovljenika, domovi za zbrinjavanje djece i mladeži, ustanove za trajnu skrb i smještaj osoba s psihofizièkim i drugim bolestima, samostani, zatvori, vojarne i sl.

Nastanjenim stanovima smatraju se stanovi koji su se u vrijeme Popisa koristili za stalno stanovanje ili za stanovanje i obavljanje djelatnosti jedne ili više osoba.

Nenastanjeni stanovi su stanovi koji se u vrijeme Popisa nisu koristili za stalno stanovanje. U tu skupinu ubrajamo privremeno nenastanjene stanove, napuštene stanove te stanove u kojima su popisane samo privremeno prisutne osobe.

Kao privremeno nenastanjeni stanovi popisani su novi, još neuseljeni stanovi, stanovi koji su ispražnjeni radi preseljenja ili izvoðenja graðevinskih radova, stanovi koji su privremeno nenastanjeni jer se trebaju prodati ili iznajmiti te stanovi kuæanstava koja žive u drugom stanu na istoj ili drugoj adresi u istome ili drugom naselju, a starim se privremeno ne koriste niti ga iznajmljuju.

Kao napušteni stanovi popisani su stanovi koji se dulje vrijeme ne koriste jer se vlasnik iselio (ili preselio) u drugo mjesto, a stanom se više ne koristi ni povremeno niti ga iznajmljuje, ili je vlasnik umro, a nasljednici ne iznajmljuju stan niti se njime povremeno koriste (npr. kao kuæom za odmor).

Kao stanovi koji se koriste u vrijeme sezonskih radova u poljoprivredi popisane su stambene prostorije koje odgovaraju definiciji stana, a koriste se samo u vrijeme sezonskih radova u poljoprivredi (kao salaš, pastirska, vinogradarska kuæa i sl.).

Stanovi za odmor i rekreaciju u svemu odgovaraju definiciji stana, a koriste se iskljuèivo za odmor i rekreaciju, bilo povremeno bilo više mjeseci u godini. U tu skupinu nisu ukljuèeni stanovi koji se iskljuèivo koriste za iznajmljivanje u turistièkoj sezoni, nego samo stanovi kojima se vlasnici koriste za svoje potrebe.

289

Stan za odmor i rekreaciju može se nalaziti u zasebnoj kuæi, vili i sliènom tipu zgrade sagraðene samo za korištenje kao vikend-kuæa, zatim u (naslijeðenoj) obiteljskoj kuæi ili u višestambenoj zgradi u kojoj se mogu nalaziti i stanovi koji se koriste za odmor.

Stanovi u vikend-kuæi su stanovi u zgradama sagraðenima ili kupljenima da bi se koristile samo za odmor i rekreaciju (vikend-kuæe, vile, ljetnikovci, planinskei lovaèke kuæe).

Stanovi u obiteljskoj kuæi su stanovi koji su se prije koristili za stanovanje nekoga kuæanstva, ali se zbog preseljenja kuæanstva vlasnika ili nasljednika u drugo mjesto koriste povremeno, tj. za odmor i rekreaciju.

Stanovi u drugoj vrsti zgrade su stanovi koji se koriste samo za odmor i rekreaciju (apartmani i manji stanovi), a nalaze se u višestambenim zgradama, u kojima se mogu nalaziti i stanovi u kojima neka kuæanstva stanuju preko cijele godine.

Stanovi u kojima se iskljuèivo obavlja djelatnost popisani su stanovi koji su svemu odgovaraju definiciji stana, ali su se u vrijeme Popisa iskljuèivo koristili za obavljanje neke djelatnosti. Pri tome razlikujemo stanove za iznajmljivanje turistima i stanove u kojima se obavljala neka druga djelatnost.

Stanovi za iznajmljivanje turistima su stanovi (kuæe ili apartmani) u privatnom vlasništvu graðana koji se koriste iskljuèivo za iznajmljivanje turistima.

Stanovi za ostale djelatnosti su stanovi koji se u cjelini koriste za obavljanje neke djelatnosti (npr. odvjetnièki ured, stomatološka ordinacija, predstavništvo tvrtke).

Površina stana je podna površina mjerena unutar vanjskih zidova stana.

Soba je prostorija namijenjena stanovanju, koja je od drugih prostorija stana odvojena stalnim zidovima, visine najmanje 2 m u odnosu na pretežnu površinu stropa, ima izravnu dnevnu svjetlost i

2èija površina poda iznosi najmanje 4 m .

Kuhinja se definira kao prostorija od barem 4 m2 ili 2 m širine, koja je namijenjena i opremljena za pripravljanje glavnih obroka. Ako se stan sastoji samo od jedne sobe u kojoj se i kuha ili se kuha u nekoj pomoænoj prostoriji (hodnik, kupaonica i sl.), smatra se da stan nema kuhinje.

Stan ima kupaonicu ako ima prostoriju u kojoj se nalazi kada ili tuš i u kojoj su uvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. Zahod ako se takav sanitarni ureðaj nalazi u posebnoj prostoriji unutar stana ili u kupaonici.

Stan ima instalacije vodovoda, kanalizacije, elektriène energije i plina ako najmanje u jednoj od prostorija stana postoje odgovarajuæe instalacije bez obzira na to jesu li vezane za komunalnu mrežu ili neke kuæne ureðaje i objekte.

Stanovi s klimatizacijom su stanovi u kojima je klimatizacija raspoloživa u stambenoj jedinici, bilo da je rijeè o neovisnome klimatizacijskom ureðaju instaliranome u stanu bilo o centralnoj klimatizaciji iz ureðaja u zgradi.

Stan se nalazi u „iskljuèivo ili pretežno stambenoj zgradi“ ako je 50% ili više ukupne korisne površine zgrade namijenjeno stanovanju.

Stan se nalazi u „pretežno nestambenoj zgradi“ ako više od 50% korisne površine zgrade ima nestambene namjene (npr. trgovine, ugostiteljski objekti, prostorije, banke, pošte, kinodvorane, lijeènièke ordinacije, poslovna predstavništva itd.).

Stan se nalazi „u zgradi domova, samostana i sl.“ ako se u takvim zgradama nalazi zaseban skup prostorija koje odgovaraju definiciji stana, a u kojima stanuje privatno kuæanstvo koje ne pripada institucionalnom kuæanstvu, odnosno nije korisnik usluga kolektivnog stana.

Godina gradnje stana oznaèuje godinu završetka gradnje zgrade u kojoj se stan nalazi. Za završen stan koji se nalazi u nezavršenoj zgradi upisivala se godina završetka gradnje stana. Za stan koji je dograðen kao nova stambena cjelina ili je u cijelosti sagraðen prenamjenom nestambenog prostora u stambeni upisivala se godina dogradnje odnosno prenamjene.

290


Prikaz izvršenih graðevinskih radova dat je prema teritorijalnom principu, tj. izvršeni radovi na podruèju Zagreba, bez obzira na sjedišta izvoðaèa radova i investitora, a obuhvaæene su pravne osobe i njihovi dijelovi s 5 zaposlenih i više.


Podaci o graðevinskoj djelatnosti dobivaju se redovitim godišnjim istraživanjem. GRAÐ-12 Izvještaje podnose poslovni subjekti koji su prema Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti razvrstani u podruèje F graðevinarstvo.

Podaci o stanovima dati su prema Popisu stanovništva, kuæanstava i stanova, 2011.

Završene zgrade i stanovi prema vrsti zgrade i radova iskazani su podaci prikupljeni Godišnjim izvještajem o završenim zgradama i stanovima (GRAÐ- 10), koji je prvi put (probno) proveden u 2003. za 2002. godinu. Metoda istraživanja je snimanje terena kad se utvrðuje koje su zgrade i stanovi završeni u izvještajnoj godini. Osnova za obilazak terena je adresar sastavljen na temelju podataka o izdanim odobrenjima za gradnju na podruèju Grada Zagreba.

Do 2002. godine podaci o ukupnom broju završenih zgrada i stanova prikupljani su iz dva izvora:

- podataka o gradnji u režiji individualnih vlasnika na temelju dokumentacije nadležnih tijela graditeljstva u županijama, putem obrasca GRAÐ- 11a,

- dokumentacije izvoðaèa radova (pravnih osoba) s 5 i više zaposlenih putem obrasca GRAÐ-11.

Zbog potrebe i obveze da se ovo podruèje metodološki uskladi s odgovarajuæom metodologijom EUROSTAT-a te moguænosti kontrole obuhvata iz razlièitih izvora podataka, uvedeno je novo

istraživanje, kojim se svi podaci o završenim zgradama i stanovima prate iz jednog izvora primjenom istih metodologija.

Podaci o izdanim odobrenjima za gradnju dobiveni su na temelju mjeseènog izvještaja o izdanim odobrenjima za gradnju, prikupljenim od tijela graðevinarstva Grada Zagreba i Ministarstva zaštite okoliša i prostornog ureðenja i graditeljstva koje izdaje akte kojima se prema Zakonu o prostornom ureðenju i gradnji (NN, br. 76/07.) odobrava gradnja.

Za cijene prodanih novih stanova izvor podataka su redovita statistièka istraživanja Tromjeseèni izvještaj o cijenama prodanih novih stanova (GRAÐ-41).

Tromjeseèni izvještaj o cijenama prodanih novih stanova ispunjavaju pravne osobe koje su ujedno i nositelji cjelokupne gradnje zgrada sa stanovima odnosno koje se bave prodajom stanova, bez obzira na to izvode li te radove preko vlastitih pogona ili specijaliziranih poduzeæa. Podaci se daju na temelju realiziranih ugovora u izvještajnom razdoblju. Ugovori se smatraju realiziranim ako je kupac u roku (koji je odredio prodavalac) stan uplatio u cijelosti ili barem dio cijene stana. Izvještajne jedinice su graðevinska poduzeæa koja grade i prodaju stanove, a koja su prema NKD-u 2007. razvrstana u djelatnost 41.10, 41.20 i 71.11.

Nisu obuhvaæene pravne osobe koje se bave iskljuèivo posredništvom u prodaji postojeæeg stambenog fonda tj. starih stanova, kao ni cijene stanova na kojima se izvode samo grubi graðevinski radovi (Rohbau).

2Struktura cijene 1m stana sadrži: graðevinsko zemljište, gradnja i dobit izvoðaèa radova i ostali troškovi.

Od 2004. ukljuèeni su podaci Agencije za pravni promet i posredovanje nekretninama - APN (Zakon o društveno poticajnoj stanogradnji, NN, br. 109/01.).

291

14. Prijevoz i skladištenje


Unutrašnji prijevoz obuhvaæa prijevoz izmeðu mjesta ukrcaja i mjesta iskrcaja unutar granica naše zemlje.

Meðunarodni prijevoz obuhvaæa prijevoz izmeðu mjesta ukrcaja u našoj zemlji i mjesta iskrcaja u inozemstvu i obratno, te prijevoz obavljen izmeðu dvaju mjesta u inozemstvu.

Prijevoz u inozemstvu podrazumijeva meðunarodni prijevoz rove koji obavljaju domaæi prijevoznici, a zemlja ukrcaja i iskrcaja je strana zemlja.

Gradski prijevoz putnika obuhvaæa organizirani javni prijevoz putnika (tramvajem i autobusom).

Putnièki kilometar je mjerna jedinica koja izražava prijevoz jednog putnika na udaljenosti od jednog kilometra.

Tonski kilometar je mjerna jedinica koja izražava prijevoz jedne tone robe na udaljenosti od jednog kilometra.

U pismovne i ostale pošiljke ubrajaju se pismovne pošiljke, preporuèene pošiljke, sekogrami, izvorna pošta, tiskanice i ostale poštanske pošiljke s oznaèenom vrijednosti.

Paket je poštanska pošiljka koja sadrži robu i predmete.

Paketi obuhvaæaju broj prispjelih paketa u unutrašnji promet, odnosno broj paketni pošiljaka primljenih iz inozemstva i otpremljenih u inozemstvo.

Promet domaæih zrakoplova podijeljen je na redoviti i izvanredni. Redoviti promet obavlja domaæi prijevoznik na svojim redovitim linijama po redu letenja. Kao domaæi promet naših zrakoplova obu-hvaæeni su i putnici na meðunarodnim linijama, ako ih zrakoplovi prevoze unutar naše zemlje izmeðu naše dvije zraène luke.

Promet s inozemstvom se odnosi na meðunarodne linije na kojima domaæi zrakoplovi obavljaju promet izmeðu zraène luke naše zemlje i inozemstva.

Podaci o prometu stranih zrakoplova odnose se na letove inozemnih zrakoplova u redovitom i izvanrednom prometu na medunarodnim linijama koje inozemne kompanije održavaju s našom zemljom.

Izvor podataka i naèin prikupljanja

Podaci o cestovnom prijevozu robe prikupljeni su izvještajnom metodom putem obrasca; Tromjeseèni izvještaj o cestovnom prijevozu robe (obrazac PA/T-11).

Podaci o gradskom prijevozu putnika dobiveni su neposredno od pravne osobe koja se bavi gradskim prijevozom putnika (tramvajem i autobusom).


Za cestovni prijevoz robe obuhvaæeni su poslovni subjekti (pravne i fizièke osobe) koji se bave prijevozom robe, a izabrani su metodom uzorka prema nosivosti vozila. Statistièke jedinice promatranja su cestovna teretna motorna vozila (ukljuèujuæi tegljaèe) nosivosti veæe od 3500 kg registrirana u Ministarstvu unutarnjih poslova.

Podatke o poštanskim uslugama dostavljaju pravne osobe koje su registrirane ili se bave djelatnošæu iz odjeljka 53 prema NKD-u 2007. (poštanske i kurirske djelatnosti).

292



Promet je vrijednost svih prodanih roba i obavljenih usluga na tržištu tijekom tromjeseèja bez obzira na to jesu li naplaæene ili ne. Iz prometa je iskljuèen porez na dodanu vrijednost.

Poslovni subjekti iskazuju ukupan promet koji ostvare od glavne i od sporednih djelatnosti koje obavljaju.

Trgovina na malo je prodaja robe krajnjem potrošaèu za osobnu uporabu ili uporabu u kuæanstvu.

Promet u trgovini na malo, je vrijednost svih prodanih roba i obavljenih usluga na tržištu tijekom mjeseca, bez obzira na to jesu li naplaæene ili ne, s ukljuèenim porezom na dodanu vrijednost.

Trgovaèke struke predstavljaju stvarni pretežni asortiman prodaje u trgovini na malo gdje su proizvodi koji se prodaju razvrstani takoðer na osnovi NKD-2007.

Nominalni indeksi prikazuju kretanje prometa u tekuæim cijenama.


Istraživanjem su obuhvaæeni svi veliki i srednje veliki poslovni subjekti (oni koji imaju više od 50 zaposlenih), dok su vrlo mali i mali poslovni subjekti izabrani stratificiranim uzorkom. Stratifikacija uzorka radi se prema pretežnoj djelatnosti i velièini poslovnog subjekta. Pretežna djelatnost odreðena je za svaki poslovni subjekt u skladu s Nacionalnom klasifikacijom djelatnosti 2007. (NN., 58/07. i 72/07.). Kriteriji za odreðivanje velièine poslovnog subjekta je broj zaposlenih.

U trgovini na malo istraživanjem su obuhvaæeni poslovni subjekti (pravne osobe i obrtnici) koji su prema pretežnoj djelatnosti registrirani u trgovini na malo (odjeljak 47 NKD-a 2007.). Obuhvaæeni su i izabrani poslovni subjekti iz ostalih djelatnosti koji ostvaruju znatniji promet u trgovini na malo, samo za taj promet.

Istraživanje se provodi metodom uzorka. Okvir za izbor uzorka su aktivni poslovni subjekti ili njihovi dijelovi registrirani u Statistièkome poslovnom registru Državnog zavoda za statistiku (SPR).

Poslovni subjekti razvrstani su prema pretežnoj djelatnosti na temelju NKD-a 2007. (NN, br. 58/07. i 123/08.) i prema velièini na razrede od 1 do 7.

Uzorkom su obuhvaæeni poslovni subjekti s 10 i više zaposlenih te sluèajnim uzorkom izabrani poslovni subjekti koji imaju manje od 10 zaposlenih.

Poslovni subjekti (pravne osobe i obrtnici) obuhvaæeni istraživanjem, razvrstani su prema velièini na: velièina 1 od 0 - 4 zaposlenih, velièina 2 od 5 - 9, velièina 3 od 10 - 19, velièina 4 od 20 - 49, velièina 5 od 50 - 99, velièina 6 od 100 - 249 i velièina 7 od 250 i više zaposlenih.


Podaci priopæenja Distributivna trgovina i ostale usluge rezultat su statistièkog istraživanja Tromjeseèni izvještaj trgovine i ostalih usluga (obrazac USL-1). U podatke su ukljuèeni i podaci za djelatnost trgovine na malo (odjeljak G 47) koji su dobiveni Mjeseènim izvještajem trgovine na malo (obrazac TRG-1).

Istraživanje je novo, provodi se od prvog tromjeseèja 2011. godine, a zamjenjuje dotadašnja istraživanja koja su obuhvaæala samo dio uslužnih djelatnosti. Tromjeseèni izvještaj distributivne trgovine (TRG-2), Tromjeseèni izvještaj ugostiteljstva za pravne osobe (UG-11) i Tromjeseèni izvještaj ugostiteljstva za obrtnike (UG-11/OBRT).

Metodologija za tromjeseèno istraživanje Tromjeseèni izvještaj trgovine i ostalih usluga (USL-1) temelji se na Uredbi o kratkoroènim statistikama EU-a br. 1165/98 (Dodatak D) te njezinim izmjenama

293

i dopunama i potpuno je usklaðena s konceptima i definicijama iz te uredbe. Svrha istraživanja je mjerenje dinamike kretanja prometa u uslužnim djelatnostima.

Izvor podataka u trgovini na malo je redovito statistièko istraživanje Mjeseèni izvještaj trgovine na malo (obrazac TRG-1), koje se provodi od poèetka 1998. godine.

Metodologija istraživanja temelji se na Uredbi o kratkoroènim statistikama EU-a br. 1165/98. (Dodatak C), 1158/05., 1503/06. i 1893/06.

16. Robna razmjena s inozemstvom


Izvoz obuhvaæa svu robu koja se izvozi iz Hrvatske, a potjeèe iz domaæe proizvodnje ili unutrašnjeg robnog prometa.

Uvoz obuhvaæa svu robu koja je uvezena iz inozemstva u Hrvatsku radi potrošnje u zemlji ili radi unutarnje proizvodnje.


Robna razmjena s inozemstvom obuhvaæa svu robu koja se izvozi iz zemlje, odnosno uvozi u zemlju, kao i izvoz i uvoz po osnovi unutrašnje i vanjske proizvodnje na bruto osnovi.

Iskazuju se stvarno postignute vrijednosti u vrijeme kada su poslovi zakljuèeni (fakturirane vrijednosti) i preraèunavaju se na osnovi isporuke na hrvatskoj granici. Izvozne vrijednosti obraèunane su prema paritetu fob, a uvozne vrijednosti prema paritetu cit.

Vrijednost izvoza i uvoza iskazuje se u kunama, amerièkim dolarima i eurima. Iznosi iz stranih valuta preraèunavaju se u kune primjenom tekuæih dnevnih teèajeva koji vrijede na dan carinjenja robe, a utvrðuje ih Hrvatska narodna banka. Koristi se srednji valutni teèaj.

U prikupljanju podataka od 1. sijeènja 2002. godine primjenjuje se Nomenklatura Carinske tarife Republike Hrvatske (NN, br. 113/01., 142/02., 184/03., 165/04., 145/05., 134/06., 124/07., 140/08. 145/09., 138/10. i 143/11.).

U prikazivanju podataka po djelatnostima primjenjuje se Nacionalna klasifikacija djelatnosti 2007. - NKD 2007. (NN, br. 58/07. i 72/07.) koja je stupila na snagu 01. sijeènja 2008., a utemeljen je na europskoj klasifikaciji NACE, Rev.2.

Od sijeènja 2000. godine, u primjeni je novi Carinski zakon (NN, br. 78/99., 94/99., 117/99., 73/00., 92/01., 47/03., 140/05., 138/06., 60/08. 45/09. i 56/10.) koji je u cijelosti usklaðen s europskim standardima. Tim Zakonom u carinskom postupku propisana je uporaba nove carinske isprave - Jedinstvene carinske deklaracije. U odreðenom mjesecu obraðuju se samo one deklaracije koje imaju datum prihvaæanja u carinarnici/ispostavi iz tog mjeseca. Zbog ukljuèivanja u obradu naknadno pristiglih deklaracija korigiranje podataka obavlja se sve dok se ne zakljuèi konaèna obrada tekuæe godine (sredinom slijedeæe godine), te se podaci do tada smatraju prethodnima.

Mjeseèni podaci ispravljaju se sve dok se ne zakljuèi konaèna obrada tekuæe godine (sredinom slijedeæe godine) pa se ti podaci do konaène obrade tekuæe godine i objavljivanja konaènih podataka smatraju privremenim.

Podaci su iskazani za Grad Zagreb prema važeæem teritorijalnom ustroju temeljem Zakona o podruèjima županija, gradova i opæina u Republici Hrvatskoj (NN, br. 86/06.).

294


Istraživanje robne razmjene s inozemstvom provodi Državni zavod za statistiku u suradnji s Carinskom upravom Ministarstva financija Republike Hrvatske.

Izvor podataka je Jedinstvena carinska deklaracija (JCD) o izvozu i uvozu robe (NN, br. 161/03.).

Državni zavod za statistiku preuzima od Carinske uprave Republike Hrvatske kontrolirane jedinstvene carinske deklaracije u obliku slogova na magnetskom mediju te ih statistièki obraðuje i dopunjuje poštujuæi osnovne metodološke preporuke statistièkog ureda UN-a i Eurostata.

17. Ugostiteljstvo


Ugostiteljska djelatnost je djelatnost pripremanja hrane i pružanja usluga prehrane, pripremanja i usluživanja piæa i napitaka te pružanja usluga smještaja.

Ugostiteljskim objektom smatra se ugostiteljska jedinica koja u poslovnom, graðevinskom i svrsishodnom pogledu èini cjelinu ili koji u okviru šire graðevne cjeline, ima izdvojeni prostor i potrebnu svrsishodnost. Klasificiraju se u odgovarajuæu vrstu, a odreðene vrste u odgovarajuæu kategoriju. Ugostiteljski objekti klasificiraju se kao objekti za smještaj (hoteli, hosteli, pansioni itd.) i objekti za prehranu (restorani, kavane, snack-barovi itd.). Pod poslovnim jedinicama kod ugostitelja obrtnika podrazumijeva se broj ugostiteljskih radnji.

Broj zaposlenih obuhvaæa sve zaposlene osobe na neodreðeno i odreðeno vrijeme u ugostiteljskim objektima.

Promet u ugostiteljstvu èini vrijednost pruženih ugostiteljskih usluga posluživanja hrane i piæa, usluga smještaja i ostalih usluga koje se uobièajeno pružaju uz osnovne ugostiteljske usluge.

Broj sjedala za stolovima obuhvaæa sjedala u zatvorenim prostorijama, na terasama i drugim mjestima na kojim se pružaju ugostiteljske usluge.


Tromjeseènim izvještajem ugostiteljstva obuhvaæene su sve pravne osobe tj. sva poduze-æa/trgovaèka društva i dijelovi poduzeæa/trgovaèkih društava koji obavljaju ugostiteljsku djelatnost u skladu s odredbom Zakona o ugostiteljskoj djelatnosti (NN, br. 138/06).

Kod poslovnih jedinica ugostiteljskih poduzeæa/trgovaèkih društava podaci se obraðuju prema teritorijalnom naèelu, što znaèi prema lokaciji ugositeljske poslovne jedinice. Pod ostale poslovne jedinice se ubrajaju privremeni smještajni objekti, krème i drugo.

Tromjeseènim izvještajem ugostiteljstva za obrtnike obuhvaæeni su obrtnici izabrani metodom sluèajnog uzorka koji su prema pretežnoj djelatnosti registrirani u podruèju I NKD-a 2007. Stratifikacija uzorka izvršena je na osnovi pretežne djelatnosti obrta prema NKD-u 2007. Kao okvir za izbor uzorka poslužila je datoteka obveznika poreza na dohodak Porezne uprave Ministarstva financija.

U podacima o zaposlenima kod ugostitelja obrtnika od 1998. godine ukljuèeni su i vlasnici, kao i neplaæeni èlanovi njihovih obitelji koji redovito rade u ugostiteljskom obrtu.

Od 2009. u primjeni je nova Klasifikacija djelatnosti 2007. (NKD 2007.). Izmjena klasifikacije kao i kontinuirano ažuriranje Statistièkog poslovnog registra utjeèe na usporedivost podataka s prethodnim razdobljima.

295


Podaci o ugostiteljskoj djelatnosti pravnih osoba prikupljaju se na osnovi Tromjeseènog izvještaja ugostiteljstva za pravne osobe (UG-11) koji obuhvaæa sva poduzeæa/trgovaèka društva i njihove dijelove koji obavljaju ugostiteljsku djelatnost.

Podaci o ugostiteljima, obrtnicima (fizièke osobe) od 1999. godine prikupljaju se putem Tromjeseènog izvještaja ugostiteljstva za obrtnike (UG-11/OBRT).

18. Turizam


Turist je svaka osoba koja u mjestu izvan svog prebivalašta provede najmanje jednu noæ u ugostiteljskom ili drugom objektu za smještaj gostiju.

Turist je registriran u svakom mjestu i objektu gdje boravi i zbog toga, u sluèaju promjene mjesta ili objekta dolazi do njegovog ponovnog iskazivanja, a time i do dvostrukosti u podacima. Prema tome statistika evidentira broj dolazaka turista, a ne broj turista.

Domaæi turist je svaka osoba s prebivalištem u Republici Hrvatskoj koja u nekom drugom mjestu Republike Hrvatske izvan mjesta stalnog prebivališta provede najmanje jednu noæ u ugostiteljskom ili drugom objektu za smještaj gostiju.

Inozemni turist je svaka osoba s prebivalištem izvan Republike Hrvatske koja privremeno boravi u Republici Hrvatskoj i provede najmanje jednu noæ u ugostiteljskom ili drugom objektu za smještaj gostiju.

Smještajni kapaciteti prikazuju se kao broj soba, apartmana, mjesta za kampiranje i broj ukupnih postelja.

Oznaka kategorije ugostiteljskog objekta je(*)


Mjeseèna istraživanja o dolascima i noæenjima turista (obrazac TU-11) obuhvaæeni su svi poslovni subjekti (poduzeæa/trgovaèka društva, obrtnici, ustanove, udruge i dr.) i njihovi dijelovi, koji obavljaju djelatnost pružanja usluga smještaja turistima.

Razvrstavanje smještajnih objekata izvršeno je prema Pravilniku o razvrstavanju, minimalnim uvjetima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata (NN, br. 88/07., 05/08., 49/08., 58/08., 75/08., 45/09., 44/11., 118/11., i 33/14.), a smještajni objekti su: hoteli, turistièki apartmani, pansioni, kampovi, sobe za iznajmljivanje, apartmani, studioapartmani, kuæe za odmor, prenoæišta, hosteli, planinarski domovi, uèenièki istudentski domovi (kada su u njima smješteni turisti), gostionice s pružanjem usluge smještaja, kuæanstva te spavaæi i kušet-vagoni.

Objekti za smještaj u kuæanstvima i seljaèkim kuæanstvima prema Zakonu o ugostiteljskoj djelatnosti (NN, br. 138/06., 43/09., 88/10., i 50/12.) su objekti u kojima iznajmljivaè vlasnik pruža usluge smještaja u sobi, apartmanu i kuæi za odmor, do najviše 10 soba, odnosno 20 stalnih postelja te usluge smještaja u kampu, organiziranom na zemljištu koje iznajmljuje vlasnik, s najviše 10 smještajnih jedinica, odnosno za 30 gostiju istodobno.


Podaci o broju dolazaka i noæenja turista te smještajnim kapacitetima prikupljaju se redovitim Mjeseènim izvještajem o dolascima i noæenjima turista (obrazac TU-11). Izvještaji se sastavljaju na osnovi evidencija u knjigama gostiju i prijave i odjave gostiju pri turistièkim zajednicama.

296

19. Komunalne djelatnosti


Javni vodovod je skup mehanièkih postrojenja koja služe za opskrbu vodom iz centralnog sistema pod jedinstvenom kontrolom i upravom.

Pod javnom kanalizacijom podrazumijeva se mreža zatvorenih uliènih kanala i kolektora, koja služi za odvod atmosferskih i otpadnih voda. U dužinu kanalizacijske mreže ne ulazi dužina kuænih prikljuèaka.

Glavni kolektor je sabirni kanal koji odvodi vode iz jednog dijela ili cijelog grada do recipijenta ili ureðaja za proèišæavanje.

Tržnica živežnih namirnica je ureðen ili izgraðen prostor koji èini jedinstvenu cjelinu, na kojem se vrši prodaja (pretežito živežnih namirnica) na malo, kako od strane individualnih proizvodaèa tako i od strane trgovaèke mreže.


Podaci o javnom vodovodu i o javnoj kanalizaciji prikupljaju se redovitim godišnjim izvještajima od komunalnih poslovnih subjekata.

Podaci o plinu i elektriènoj energiji dobivaju se izravno od komunalnih poslovnih subjekata.

Podaci za tržnice živežnih namirnica dati su prema rezultatima èetverogodišnje izvještajne službe statistike komunalne djelatnosti, odnosno izravno godišnje od poslovnog subjekta.

20. Kakvoæa i zaštita prirode i okoliša


Kakvoæa zraka

Pod taložnom tvari - sedimentom i masenom koncentracijom podrazumijevaju se atmosferske padavine tj. krute, tekuæe i plinovite tvari koje se talože iz zraka ili ih nanosi vjetar ili kiša. Kemijska analiza sedimenata obuhvaæa ukupne taložne tvari, teške metale, ugljikovodike, te anione i katione koji su otopIjeni u vodi sedimenata.

Graniène vrijednosti (GV) oznaèuju razinu oneèišæenja ispod koje se ne oèekuje štetno djelovanje na zdrave osobe, ali pri dugotrajnoj izloženosti postoji rizik utjecaja na osjetljive skupine.

Oznake i kratice upotrijebljene u tablicama 20.2. 20.19.

OP (%) - obuhvat podataka

N - broj rezultata

C - srednja 24-satna koncentracija za navedeno razdoblje

C - medijan ili centralna vrijednost, tj. vrijednost od koje je 50% rezultata manje ili veæe50

C - najveæa 24-satna koncentracija u navedenom razdobljuM

C - najmanja 24-satna koncentracija u navedenom razdobljum



GV - graniène vrijednosti

TV - tolerantne vrijednosti

297

Kakvoæa vode

Podatke o otpadnim i proèišæenim vodama daju poslovni subjekti koji upravljaju javnom kanalizacijom i poduzeæa industrije koja koriste, zagaðuju i ispuštaju vodu.

Korištene vode su sve uzete kolièine vode iz razlièitih izvora kojim su se poslovni subjekti u promatranoj godini opskrbljivali, bez obzira na to jesu li te kolièine korištene za vlastite potrebe ili ustupljene drugim korisnicima.

Upotrebljenom vodom podrazumijevaju se kolièine koje su poslovni subjekti upotrijebili za svoje potrebe.

Otpadne vode su one vode koje se poslije korištenja odvode do uredaja za proèišæavanje ili ih se ispušta u prostor.

Proèistiti otpadnu vodu znaèi osloboditi je opasnih i štetnih tvari do dozvoljenog stupnja.


Podaci o kakvoæi zraka dobiveni su od Instituta za medicinska istraživanja i medicinu rada.

Podaci o korištenju voda i zaštiti voda od zagaðivanja prikupljaju se redovitim godišnjim izvještaji-ma, koje dostavljaju poslovni subjekti iz podruèja rudarstva, preraðivaèke industrije i opskrbe elek-triènom energijom i plinom, koji koriste i zagaðuju vodu.

21. Obrazovanje


Obrazovni sustav Republike Hrvatske ukljuèuje predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Osnovno i srednje obrazovanje organizirano je kao redovito i posebno obrazovanje koje ukljuèuje obrazovanje djece i mladeži s teškoæama u razvoju, obrazovanje odraslih i osnovno umjetnièko obrazovanje koje priprema djecu za nastavak školovanja u srednjim umjetnièkim školama.

Školom se smatra svaka skupina uèenika koja prati nastavu odreðene vrste i stupnja po istovrsnom nastavnom planu i programu bez obzira da li je ta skupina uèenika pod posrednim ili neposrednim rukovodstvom jedne ili ima zajednièku upravu s drugim školskim jedinicama razlièite vrste i stupnja obrazovanja. Svaka teritorijalno odvojena jedinica (razredni odjeli) iste vrste smatra se takoðer školom - školskom jedinicom.

Visoko uèilište je ustanova visoke naobrazbe, ovlaštene za ustroj i izvedbu studija, te znanstvenoga, visokostruènoga ili umjetnièkog rada. Visoka uèilišta su sveuèilište, te fakultet, sveuèilišni odjel i umjetnièka akademija u njegovu sastavu, veleuèilište i visoka škola. Visoka uèilišta mogu biti javna i privatna.

Osnovno obrazovanje traje osam godina i obvezno je za svu djecu od 6 do 15 godina života, cilj je stjecanje opæeg znanja potrebnog za život ili daljnje školovanje, a ostvaruje se prema jedinstvenom nastavnom planu i programu.

Srednje obrazovanje traje od 1 do 5 godine, omoguæuje stjecanje znanja i vještina potrebnih za ukljuèivanje na tržište rada ili za nastavak školovanja, a organizirano je kao redovito i posebno obrazovanje.

Redovito obrazovanje ukljuèuje srednje obrazovanje s redovitim obrazovnim programom, a posebno obrazovanje ukljuèuje obrazovanje odraslih.

Visoko obrazovanje provodi se kroz sveuèilišne i struène studije.

298

Sveuèilišni studij osposobljava studente za obavljanje poslova u znanosti i visokom obrazovanju, u poslovnom svijetu, javnom sektoru i društvu opæenito te ih osposobljava za razvoj i primjenu znanstvenih i struènih dostignuæa. Sveuèilišni studiji ustrojavaju se i izvode na sveuèilištu. Sveuèilišno obrazovanje obuhvaæa preddiplomski, diplomski i poslijediplomnski studij.

Struèni studij pruža studentima primjerenu razinu znanja i vještina koje omoguæuju obavljanje struènih zanimanja i osposobljava ih za neposredno ukljuèivanje u radnni proces. Struèni studiji provode se na visokoj školi ili veleuèilištu, a mogu se provoditi i na sveuèilištu.

Struèni studiji traju dvije do tri godine, završava polaganjem svih ispita, a studijskim se polaganjem može predvidjeti polaganje završnog ispita ili izrada završnog rada.

Veleuèilišta ili visoke škole mogu organizirati specijalistièki diplomski struèni studij u trajanju od jedne do dvije godine za osobe koje su završile struèni studij ili preddiplomski sveuèilišni studij.

Poslijediplomski sveuèilišni studij traje po pravilu tri godine. Ispunjenjem svih propisanih uvjeta i javnom obranom doktorskog rada stjeèe se akademski stupanja doktora znanosti (dr. sc.) ili doktor umjetnosti (dr. art.) uz naznaku znanstvenog ili umjetnièkog polja i grane u skladu s Pravilnikom o znanstvenim i umjetnièkim podruèjima, poljima i granama (NN, br. 118/09.).

Posebno obrazovanje

Osnovne glazbene i baletne škole, pripremaju uèenike za nastavak školovanja u srednjim glazbenim i baletnim školama, a uèenici te škole pohaðaju usporedo s osnovnom školom u kojoj stjeèu obvezno osnovno obrazovanje.

Obrazovanje djece i mladeži s teškoæama u razvoju provodi se u osnovnoj školi i posebnim ustanovama u posebnim odgojno-obrazovnim grupama ili odjelima, a prema programu prilagoðenim njihovim posebnim potrebama.

Srednje obrazovanje uèenika s teškoæama u razvoju organizirano je uz primjenu individualnog pristupa u zasebnim razrednim odjelima ili posebnim ustanovama odgoja i obrazovanja.

Obrazovanje odraslih omoguæuje obrazovanje odraslim osobama, koje u dobi za redovito obrazovanje nisu stekle odgovarajuæe obrazovanje. Osnovno i srednje obrazovanje odraslih provodi se u osnovnim i srednjim školama i drugim ustanovama, a obrazovanje mogu steæi pohaðanjem nastave ili polaganjem ispita.


Podaci o broju osnovnih i srednjih škola obuhvaæaju sve škole , a podaci su usporedivi s podacima prethodnih godina.

Podaci o visokom obrazovanju odnose se na studente u odjelima koji se nalaze u Zagrebu, a pod upravom su Zagrebaèkog sveuèilišta.


Podaci o školama, uèenicima i nastavnicima u osnovnim i srednjim školama prikupljaju se godišnjim izvještajima na poèetku i na kraju školske godine, koje dostavljaju osnovne i srednje škole.

Svi podaci o visokim uèilištima preuzeti su od Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, a prikupljaju se upitnicima koje ispunjavaju studenati u zimskim semestrima akademske godine, osim podataka o diplomantima koji se odnose na kalendarsku godinu, kao i podataka o nastavnicima visokih uèilišta koji se odnose na stanje 31. listopada tekuæe akademske godine.

Podaci o uèenicima s teškoæama u razvoju u osnovnim i srednjim školama, o uèenicima u osnovnim umjetnièkim školama i o obrazovanju odraslih prikupljaju se na posebnim obrascima na poèetku i na kraju školske godine.

299

22. Kultura i umjetnost


Puèka sveuèilišta su ustanove koje u okviru cjelokupnog sustava obrazovanja i odgoja imaju specifiène zadatke. Kroz razne oblike obrazovanja pružaju graðanima opæe, društveno-ekonomsko i struèno obrazovanje, struèno-tehnièko usavršavanje, te podizanje razine opæe kulture.

Pod knjižnicom podrazumijeva se sreðena zbirka pisanog, tiskanog i drugim sredstvima umnoženog materijala, namijenjenog uporabi, odnosno korištenju za širenje opæeg obrazovanja, te za nauèni i struèni rad.

Muzeji i muzjske zbirke su ustanove koje sustavno prikupljaju, nauèno obraðuju, èuvaju i izlažu predmete iz podruèja prirodnih i društvenih nauka. Umjetnièke galerije tretirane su kao umjetnièki muzeji.

Profesionalna kazališta su samostalne kulturno-umjetnièke ustanove sa stalnom upravom i stalnim profesionalnim umjetnièkim ansamblom ili profesionalnim ansamblom koji se angažira za pojedine predstave prema ugovoru.

Djeèja kazališta su kulturno-umjetnièke ustanove koje redovito daju predstave za djecu.

Amaterska kazališta su kulturno-umjetnièke ustanove èiji se ansambl pretežno sastoji od glumaca amatera, a organizacijski su samostalna ili u sastavu kulturno-umjetnièkih udruga.

Radijska i televizijska djelatnost obuhvaæa ustanove koje preko odašiljaèa stvaraju i emitiraju program usmjeren javnosti.

Profesionalni orkestri/zborovi su glazbeni sastavi profesionalnih glazbenika/pjevaèa stalno zaposlenih ili angažiranih prema ugovoru.

Ansambl narodnih plesova i pjesama Hrvatske "Lado" je profesionalna ustanova èiji je cilj prikupljanje izvornog nacionalnog folklora i umjetnièko prikazivanje narodnih plesova, glazbe i pjesme.

Kinematograf je zatvoren ili otvoren prostor opremljen ureðajima za javno prikazivanje filmova. Kinematografi mogu imati jednu ili više dvorana/ekrana a rade kao stalni, ljetni (u vrtu ili terasi) i pokretni. Mogu biti samostalni, u sustavu poduzeæa za prikazivanje filmova, u sustavu druge ustanove, kulturno-obrazovne ustanove te privatni.

Zološki vrt je ograðeniprostor u kojem se èuvaju, izlažu javnosti, razmnožavaju i istražuju živi primjerci razlièitih životinjskih vrsta u znanstvene i odgojne svrhe.

Podaci o radu filharmonije prikazani su zasebno.


Obuhvat kulturno-umjetnièkih i kulturno-prosvjetnih organizacija u prikazanom razdoblju je potpun, a podaci su usporedivi s podacima iz predhodnih godina.

U statistièkom snimanju nacionalnih knjižnica, knjižnica visokoškolskih organizacija i specijalnih knjižnica obuhvaæaju se samo one koje imaju 500 i više svezaka knjiga i periodike, a narodnih knjižnica koje imaju 250 i više svezaka knjiga i periodike.


Podaci iz podruèja kulture i umjetnosti prikupljaju se redovitim godišnjim izvještajima osim kod narodnih sveuèilišta (od sezone 1978/79) i knjižnica gdje se prikupljanje podataka vrši u trogodišnjoj periodici.

Podaci o Ansamblu narodnih plesova i pjesama "Lado", radio i TV pretplatnicima HTV i Zoološkom vrtu grada Zagreba, dobivaju se izravno od navedenih ustanova.

300

23. Šport


Športske organizacije su slobodne udruge graðana koje se osnivaju u svrhu aktivnog bavljenja športom, a mogu biti organizirane kao športski klubovi ili športska društva te uèenièka i studentska športska društva pri školama i visokim uèilištima.

Šahovske organizacije su slobodne udruge graðana registrirane kod Hrvatskog šahovskog saveza, a mogu biti organizirane kao šahovska društva ili šahovski klubovi.

Izvori i naèin prikupljanja

Podaci o športskim organizacijama, šahovskim organizacijama i centrima za šport i rekreaciju dobivaju se obradom statistièkih izvještaja, a prikupljaju se svake treæe godine.

24. Pravosuðe


Kriminalitet u smislu statistièkih istraživanja obuhvaæa pojavu od podnošenja prijave za poèinjeno kazneno djelo, prekršaj i gospodarski prijestup do pravomoænog okonèanja postupka od strane nadležnog tijela.

Jedinice promatranja su poèinitelji kaznenih djela, poèinitelji prekršaja i poèinitelji gospodarskih prijestupa.

Pod poèiniteljem kaznenih djela smatraju se punoljetni i maloljetni poèinitelji kaznenih djela kao poèinitelji, supoèinitelji, poticatelji ili pomagatelji.

Pod poèiniteljem prekršaja smatraju se punoljetne i maloljetne osobe, te pravne i odgovorne osobe kao poèinitelji prekršaja.

Punoljetni poèinitelji kaznenih djela su osobe koje su u vrijeme poèinjenja kaznenog djela imale navršenih 18 godina života, protiv kojih je kazneni postupak po kaznenoj primjeni i prethodni postupak završen i optužene osobe protiv kojih je kazneni postupak pravomoæno završen.

Optužena osoba je punoljetna osoba protiv koje je sudu podnesena optužnica, optužni prijedlog ili privatna tužba, protiv koje je kazneni postupak pravomoæno završen, obustavljen postupak ili optužba odbaèena, poèinitelj osloboðen od optužbe, optužba odbijena ili je poèinitelj proglašen krivim (proglašen krivim, a osloboðen od kazne ili proglašen krivim uz izricanje kaznenih sankcija).

Osuðena osoba je punoljetna osoba proglašena krivom prema kojoj su izreèene kaznene sankcije: zatvor, novèana kazna, odgojne mjere, sudska opomena i osoba proglašena krivom, a osloboðena od kazne.

Punoljetni poèinitelji prekršaja su osobe koje su u vrijeme poèinjenja prekršaja imale navršenih 18 godina života, protiv kojih je prekršajni postupak pravomoæno završen odlukom kojom je odbaèen zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, obustavljen postupak, izreèena zaštitna mjera bez izricanja kazne ili se proglašava krivim.

Maloljetni poèinitelji kaznenih djela su osobe koje su u vrijeme poèinjenja kaznenog djela imale navršenih 14 godina, a nisu navršile 18 godina života, prema kojima postupak po kaznenoj prijavi nije pokrenut (odbaèena prijava), pripremni postupak je obustavljen ili je podnesen prijedlog za izricanje sankcija, kazneni postupak pred vijeæem pravomoæno je završen odlukom kojom se postupak pred vijeæem obustavlja ili se izrièu sankcije.

301

Maloljetni poèinitelji prekršaja su osobe koje su u vrijeme poèinjenja prekršaja imale navršenih 14 godina, a nisu navršile 18 godina života, protiv kojih je prekršajni postupak pravomoæno završen odlukom kojom se obustavlja postupak, izrièe zaštitna mjera bez izricanja odgojne mjere ili kazne ili se proglašavaju krivima.

Optužena osoba je maloljetna osoba prema kojoj je kazneni postupak pred vijeæem pravomoæno završen odlukom kojom je obustavljen postupak pred vijeæem ili je izreèena sankcija (maloljetnièki zatvor ili odgojne mjere).

Osuðena osoba je maloljetni poèinitelj kaznenog djela prema kojem je izreèena sankcija maloljetnièki zatvor ili odgojna mjera (sudski ukor, posebne obveze, upuæivanje u centar za odgoj, pojaèana briga i nadzor, pojaèana briga i nadzor uz dnevni boravak u odgojnoj ustanovi, upuæivanje u odgojnu ustanovu, upuæivanje u odgojni zavod i upuæivanje u posebnu odgojnu ustanovu).

Kazneno djelo - Naèelo zakonitosti, èlanak 2. Kaznenog zakona:

1) Kaznena djela i kaznenopravne sankcije mogu se propisivati samo zakonom.

2) Nitko ne može biti kažnjen niti se prema njemu mogu primijeniti druge kaznenopravne sankcije za djelo koje prije nego je bilo poèinjeno nije bilo zakonom ili medunarodnim pravom odredeno kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bilo propisano kojom se vrstom i mjerom kazne poèinitelj može kazniti.

Podaci o kaznenim djelima iskazuju se prema glavama Kaznenog zakona odnosno nazivu kaznenog djela.


Podaci o poèiniteljima kaznenih djela i prekršaja preuzeti su od Državnog zavoda za statistiku, a podaci o sudovima i sudskim djelatnicima dobiveni su od Ministarstva pravosuða.

25. Poslovni subjekti


Temeljem Zakona o Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti (NN, br. 98/94.), Odluke o Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti (NN, 3/97. i 7/97.) zatim prema Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti NKD 2002. (NN, br. 13/03.), te prema novoj NKD 2007. (NN, br. 102/97.). Državni zavod za statistiku vodi Registar poslovnih subjekata (upis prijava, promjena i odjava), koji obuhvaæa poslovne subjekte i njihove dijelove.

Izvori za Registar poslovnih subjekata su:

1) registri što ih vode:

- trgovaèki sudovi

- ministarstva (npr. Ministarstvo uprave, Ministarstvo rada i socijalne skrbi)

- županijski uredi (npr. uredi za opæu upravu, uredi za rad, zdravstvo i socijalnu skrb)

- druga registarska tijela

2) zakoni, odluke i drugi akti objavljeni u Narodnim novinama.

302

Danom stupanja na snagu Zakona o nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti prestao je važiti do tada primjenjivan Zakon o jedinstvenoj klasifikaciji djelatnosti, a èlanak 11. Zakona o Nacionalnoj klasifikaciji djelatnosti propisao je primjenu Odluke o jedinstvenoj klasifikaciji djelatnosti do 31. prosinca 1996. samo za statistièke i analitièke potrebe.

Nacionalna klasifikacija djelatnosti do razine razreda (èetvrti stupanj agregiranja) osigurava usporedivost i razmjenu podataka za iste takve poslovne subjekte u zemljama èlanicama Europske unije i ostalim zemljama koje primjenjuju NACE, Rev. 1, a do razine skupine djelatnosti (treæi stupanj agregiranja) NKD osigurava kompatibilnost s meðunarodnom standardnom klasifikacijom djelatnosti Ujedinjenih naroda ISOC, Rev. 3 International Standard Industrial Classification of All Economic Activities.

Poslovni subjekti su: pravne osobe, tijela državne vlasti, tijela državne uprave i jedinice lokalne uprave i samouprave, i u Registru poslovnih subjekata razvrstani su prema pretežitoj djelatnosti. Djelatnost dijelova poslovnog subjekta utvrðuje se prema rješenju o upisu u registar kod nadležnog tijela ili prema propisu o osnivanju ili temeljnoj namjeni osnivanja, neovisno o djelatnosti poslovnog subjekta u èijem su sastavu.

Razvrstavanje poslovnih subjekata prema velièini na male, srednje i velike, izvršeno je u skladu s Zakonom o raèunovodstvu (NN 109/07), a na temelju dostavljenih statistièkih izvještaja. Kriteriji za utvrðivanje su: zbroj bilance nakon odbitka u aktivi bilance, visina ukupnog prihoda, te prosjeèan broj zaposlenih.


Podaci o broju poslovnih subjekata u Gradu Zagrebu preuzeti su od Državnog zavoda za statistiku i FINE - Središnji ured Zagreb.

303

KRATICE

°C stupanj celzijeve skale

°MCS stupanj Mercallijeve skale

ef. sati efektivni sati

J joul

kJ kilojoule

GJ gigajoule

hPa hektopascal

3m kubièni metar

ha hektar

km kilometar

2km kilometar kvadratni

hl hektolitar

kWh kilovatsat

MWh megavatsat

tis. tisuæa

mil. milijun

NV najniži vodostaj

VV najviši vodostaj

USD amerièki dolar

šk. g. školska godina

ak. g. akademska godina

KBF katolièko bogoslovni fakultet

NKD 2002. Nacionalna klasifikacija djelatnosti - 2002.

NKD 2007. Nacionalna klasifikacija djelatnosti - 2007.

NSVT Nomenklatura statistike vanjske trgovine

SMTK Standardna meðunarodna trgovinska klasifikacija

SLjZ Statistièki ljetopis Grada Zagreba

ZNAKOVI

- nema pojave

... ne raspolaže se podatkom

0 podatak je manji od 0,5 date jedinice mjere

0/ prosjek

1) oznaka za napomenu ispod tabele

( ) nepotpun, odnosno nedovoljno provjeren podatak

# = prekid serije

304

PREGLED REDOVITIH IZDANJA - ODJELA ZA STATISTIKU

GRADSKOG UREDA ZA STRATEGIJSKO PLANIRANJE I

RAZVOJ GRADAOvim pregledom želimo upoznati korisnike s redovitim izdanjima Odjela za statistiku Grada

Zagreba u kojima se numerièki, statistièko-analitièki prezentiraju pojedina podruèja djelatnosti. Spomenute publikacije izlaze mjeseèno, tromjeseèno i godišnje. Sistematizacija je izvršena prema problematici koju tretiraju pojedine publikacije. Na kraju svakog naslova u zagradi navedeno je vrijeme izlaženja.

Stanovništvo

Popis 2001.

1. Stanovnici, kuæanstva i stanovi (Prvi rezultati Popisa 2001.)

- prema institucionalnim jedinicama aktualnog ustroja (grad, gradske èetvrti), bivšeg teritorijalnog ustroja Grada (bivše opæine, danas podruèni uredi) i

- prema funkcionalnoj jedinici: naselje

2. Stanovništvo, kuæanstva i stanovi, POPIS 2001.

NAPOMENA: Publikacija prireðena i na CD-u.

3. Stanovništvo, kuæanstva i stanovi po gradskim èetvrtima, POPIS 2001.

NAPOMENA: Publikacija priredena i na CD-u.

4. Stanovništvo Grada Zagreba, POPIS 2001.

- prema dobnoj i spolnoj strukturi

- podaci po institucionalnim i funkcionalnim jedinicama

NAPOMENA: Publikacija priredena i na CD-u

5. Stanovi i kuæanstva Grada Zagreba, POPIS 2001.

- podaci po institucionalnim i funkcionalnim jedinicama

Popis 2011.

1. Stanovnici, kuæanstva i stanovi (Prvi rezultati Popisa 2011.)

- podaci po gradskim èetvrtima, naseljima i mjesnim odborima

2. Stanovništvo, kuæanstva i stanovi, POPIS 2011.

Vitalna statistika1. Prirodno kretanje stanovništva (godišnje)

2. Prirodno kretanje stanovništva

- podaci po gradskim èetvrtima Grada Zagreba od 2001. do 2010. (povremeno)

Industrija

1. Industrija (mjeseèno)

Graðevinarstvo1. Graðevinski radovi i stambena gradnja (tromjeseèno)

2. Izdane graðevinske dozvole (tromjeseèno)

3. Završene zgrade i stanovi (godišnje)

Prijevoz i skladištenje1. Prijevoz i poštanski promet (tromjeseèno)

Distributivna trgovina1. Trgovina na malo


3. Prodajni kapaciteti u trgovini na malo u 2004. i 2009.

305

Turizam

1. Turizam - dolasci i noæenja turista (mjeseèno)

2. Poslovni skupovi (tromjeseèno)

Investicije

1. Ostvarene investicije u novu dugotrajnu imovinu (godišnje)

2. Investicije za zaštitu okoliša (godišnje)

Otpad

1. Ukupna kolièina otpada te spaljivanje, odlaganje i oporaba otpada (dvogodišnje)

Obrazovanje

1. Osnovne škole kraj i poèetak školske godine (godišnje)

2. Srednje škole kraj i poèetak školske godine (godišnje)

3. Uèenièki i studentski domovi (godišnje)

Kultura i umjetnost

1. Kinematografi (godišnje)

Zaposlenost i nezaposlenost

1. Zaposleni i nezaposleni na podruèju Grada Zagreba, stanje 31. III u godini, (godišnje)

Plaæe

1. Neto i bruto plaæe zaposlenih u pravnim osobama, struktura zaposlenih prema visini isplaæenih neto plaæa za 160-200 plaæenih sati rada te prosjeène neto plaæe zaposlenih prema stupnju struène spreme za obavljanje odreðenih poslova/zadataka (godišnje)

Neto i bruto plaæe

1. Prosjeène neto i bruto plaæe i indeksi nominalnih plaæa (mjeseèno)

Bruto domaæi proizvod

1. Bruto domaæi proizvod (godišnje)

Osobna potrošnja kuæanstva

1. Osobna potrošnja i primanja kuæanstva Republike Hrvatske i Grada Zagreba u 2005. (povremeno)

Statistièki ljetopis

1. Statistièki ljetopis Grada Zagreba izlazi u 2015. godini kao 64. godište

Gospodarska i društvena kretanja u Gradu Zagrebu (tromjeseèno)

Sadržajno numerièka, pregledna i informativna publikacija (redovito izlazi od 1992. g.) sa statistièkim podacima o Gradu Zagrebu, podacima koji pridonose cjelovitoj statistièkoj slici Grada.

Informacije i nabava publikacija

Informacije i nabavu možete dobiti: - telefonom

Odjel za statistiku (01) 610-1950

- telefaksom (01) 616-6098

- e-mail: [email protected]

Adresa: 10000 Zagreb, Sv. Æirila i Metoda 5

Publikacije Odjela za statistiku dostupne su korisnicima i na internetskim stranicama Grada Zagreba (www.zagreb.hr).

306

Urednica: Iva RAZUMOVIÆ, dipl. oec.

Vinjeta: Zagrebaèki identiteti Boris LJUBIÈIÆ

Podatke pripremili: Željka BEŠLIÆ, struè. spec. comm.

Karmen FAJDETIÆ,

Tomislav JAVOR, inž. poljoprivrede,

Snježana NEVISTIÆ, dipl. oec.,

Ivica PONGRAC, viši statistièar,

Ljiljana PONGRAC, viši statistièar,

Dubravka PENAVA,

Ružica ŠARAVANJA, viši ekonomist

Vanjski suradnici: Državni hidrometeorološki zavod RH

Služba za hidrologiju


Državni zavod za statistiku RH

FINA - Središnji ured Zagreb

Gradska plinara Zagreb d.o.o. - Odjel ekonomike poslovanja

Gradska skupština Grada Zagreba

Gradski ured za prostorno ureðenje, izgradnju Grada,

graditeljstvo, komunalne poslove i promet

Gradski ured za katastar i geodetske poslove - Odjel za

formiranje zemljišno-katastarskih baza podataka

Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirode

Struèna služba gradonaèelnika

HEP - Operator distribucijskog sustava d.o.o., Elektra Zagreb -

Služba za razvoj i investicije

HEP - Toplinarstvo d.o.o - Odjel za kontroling

HP - Hrvatska pošta d.d., Odjel statistike

Hrvatska ljekarnièka komora

Hrvatska radio-televizija - Odjel pretplate

Hrvatske vode - Vodnogospodarski odjel za gornju Savu

Hrvatski zavod za javno zdravstvo

Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje

Hrvatski zavod za zapošljavanje - Podruèni ured Zagreb

Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje - Direkcija Zagreb

Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada - Jedinica za

higijenu okoline

307

Lado - Ansambl narodnih plesova i pjesama Hrvatske

Ministarstvo pravosuða RH

Ministarstvo regionalnog razvoja, šumarstva i vodnog gospodarstva

- Uprava za podruèja posebne državne skrbi

Ministarstvo zaštite okoliša i prirode - Uprava za zaštitu prirode

MUP RH - Odjel za analitiku

Poliklinika za reumatske bolesti, fizikalnu medicinu i

rehabilitaciju "Dr. Drago Èop"

PMF sveuèilišta u Zagrebu, Biološki odsjek

Botanièki zavod s botanièkim vrtom

Prirodoslovno-matematièki fakultet - Geofizièki zavod,

Seizmološka služba

Služba za mjesnu samoupravu

Zagrebaèka nadbiskupija

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Èistoæa

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Gradska groblja

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Tržnice

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Upravljanje športskim

objektima

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Upravljanje športskim

objektima PJ Šalata

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Vodoopskrba i odvodnja

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Zagrebaèki velesajam

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica ZGOS

Zagrebaèki holding d.o.o. - Podružnica Zrinjevac

Zoološki vrt Grada Zagreba

Zavod za hitnu medicinu Grada Zagreba

Zavod za javno zdravstvo "Dr. Andrija Štampar"

Centar za gerontologiju

Odjel za zdravstvenu statistiku

Zraèna luka Zagreb d.o.o.

Tisak: Grafo L.AN.D. d.o.o.

U Zagrebu, prosinac 2015.

308

Documents

STATISTIÈKI LJETOPIS GRADA ZAGREBA 2015. 2015/STATISTICKI_LJET… · Jadranka Veseliæ Bruvo, dipl. ing. arh. Po svom sadržaju i obuhvatu Statistièki ljetopis Grada Zagreba osnovna