Starac Kleopa

7/16/2019 Starac Kleopa

1/279

Starac Kleopa

PUT NEBA

ivot i podvizi ~ Pouke i razgovoriMeu nama je do skora iveo ovek koji je za pravilo spasenja izabrao strogu iljubveobilnu podviniku mudrost drevnih Otaca, zato nam je tako blizak i zatonjegove pouke sa radou primamo.

Sa korica knjige.

Sadraj

Arhimandrit Joanikije Balan

IVOT I PODVIZI ARHIMANDRITA KLEOPA ILIJE

RODITELjSKI DOM

IVOT I PODVIZI

Igumanov zamenik

Duhovniki saveti za monahe

DELA I POUITELjNA SLOVA

DUHOVNE PORUKE BLAENIH STARACA ZAPISANE NA MAGNETOFONU

STARAC KLEOPA

PUT NEBA

PUT PODVINITVA

KAKO AVO OBMANjUJE OVEKA

O SNOVIMA

OPIRNIJE O SNOVIMA

O SNOVIMA I VIENjIMA

TRI STEPENA GNEVA


2/279

O GORDOSTI I O SMIRENjU

O KROTOSTI, SMIRENjU I DU GOTRPLjENjU

O KROTOSTI

O SMIRENjU

O DUGOTRPLjENjU

ETIRI OVEKOVA ISKUENjA U VREME SMRTI

STEPENICE DUHOVNOG USPONA ILI "VAZNESENjE NA NEBO"

LITURGIJSKI PUT OVEKA

O SVETOJ LITURGIJI I O SVETOM PRIEUETRNAEST PRAVILA ZA ODLAENjE U CRKVU

KAKO DA DUHOVNO PRAZNUJEMO

PUT KA OVEKU

O VREDNOSTI OVEIJE DUE

Aneli

Arhaneli

Naela

Vlasti

Sile

Gospodstva

Prestoli

Heruvimi

Serafimi

TO HOETE DA VAMA INE LjUDI, INITE TAKO I VI NjIMA


3/279

PROPOVED U NEDELjU XI PO DUHOVIMA

O dunosti da opratamo onima koji nam zgree

BOIJI PRIZIV I OVEKOVO POSLUANjE

SAVETI, POUKE, BESEDE

SUMNjA U VERI

PROPOVED U NEDELjU VII PO DUHOVIMA

O udesima Boijim i o udesima Svetitelja

DUHOVNIKI SAVETI

DUHOVNIKI SAVETIDODATAK

Ispunjeno proroanstvo starca Kleope o Srbima


4/279

IVOT I PODVIZI ARHIMANDRITA KLEOPE ILIJE[1]sadraj

PREDGOVORKnjiga ivot i podvizavanja Arhimandrita Kleope Ilije, koju je napisao arhimandrit

Joanikije Balan, jeste bogato i jasno predstavljanje ivota i delatnostipravoslavnoga rumunskog monaha cenjenog u pravoslavnom svetu. Knjigu kojaje pred nama napisao je dobri poznavalac ivota Oca Kleope i mnogih ivotasmirenih i Svetih monaha. Ova knjiga jeste duhovna ikona delanja Duha Svetogau ivotu jedne linosti koja se od mladosti darovala Hristu. Blaga svetlostizblistava iz celokupnoga ivljenja i delanja Oca Kleope. Ta svetlost daje smisaoiskuenjima i pobedama, podvizima i radostima koje doivljava ovaj velikiiguman, postojani duhovnik i misionar: Arhimandrit Kleopa Ilije.Glavni cilj knjige jeste da prui ivo seanje na oinsku svetlost i ljubav koju jeotac Kleopa ostavio u duama uenika i poklonika, kao ispovednik Pravoslavlja udrugoj polovini XX veka.

Kao dva velika svetlosna stuba rumunskoga Pravoslavlja, otac DimitrijeStaniloaje i otac Kleopa Ilije nisu nikada razdvajali teologiju od duhovnosti i niistoriju rumunskoga naroda od vaseljenske pravoslavne vere.S radou blagosiljamo pojavljivanje ove knjige u izdavakoj kui Trinitas, saubeenjem da e ona pomoi mnogima da osete ivo, molitveno i ljubvenoprisustvo Oca Kleope u ivotu nae Crkve.estitamo autoru na revnosti i ljubavi sa kojima je napisao ovo "svedoenje" kojeizvire iz uenikoga poslunitva.Molimo Vaskrsloga Gospoda Hrista da itaocima ove knjige podari radost dapojme i osete kako Duh Njegov dela u onima koji ljube Njega i Njegovu Crkvu.DANILO,Mitropolit moldavski i bukovinskiO prazniku Vaznesenja Gospodnjeg Jai, 11. aprila 1999.

UVODSa odlaskom Gospodu naega oca, arhimandrita Kleope Ilijea 2. decembra1998, svi se oseamo siroadima i lienima prisustva i saveta najveegaduhovnika Rumunske Pravoslavne Crkve u XX veku!Njegov ivot i podvizavanja, njegova mudrost, smirenje i duhovno iskustvo,dobrim delom su ozarili ovaj vek i izobilno se izlivaju i preko mee II milenijuma.Kao duhovna deca Oca Kleope due od 50 godina, oseamo se duni da posvojoj slaboj moi sledimo njegov ivot i, istovremeno, da napiemo njegovaudesna dela i podvizavanja, da bi ostalo naratajima koji dolaze, kakomonakim, tako i mirskim.S blagoslovom Visokopreosveenoga naeg Mitropolita Danila, moldavskog ibukovinskog, pripremio sam za tampu, kako je dolikovalo, posebni tom sadelima i podvizima arhimandrita Kleope Ilije, od roenja do smrti, naslovljen ivoti podvizi Arhimandrita Kleope Ilije.


5/279

Knjiga ima za cilj da pravilno i hronoloki izloi ivot i udesna dela oca Kleope,kako u porodici, tako i u monakom inu, u kojem se trudio preko 70 godina.U prvom delu sam saeto predstavio nekoliko glavnih momenata iz porodinogaivota Oca Kleope.U drugom delu sam opirno izloio ivot i duhovne podvige njegove i njegove

brae, istinske uzore ivog ivota u Hristu.U treem delu ovoga biografskog toma dodao sam posebno poglavlje saduhovnim zrncima, koje sam tokom godina sabrao, kako lino od Oca Kleope,tako i od njegovih uenika. Pojedina su istinski duhovni biseri, ispunjenimudrou i blagodau.Blagodarimo ovim putem Visokopreosveenom Mitropolitu naem Danilu,moldavskom i bukovinskom, koji je odobrio izdavanje ove knjige, mnogooekivane kod monaha, svetenika, intelektualaca i vernika svih uzrasta.Neka bi Blagi Bog blagoslovio ovo duhovno delo, da bude na utehu i optu koristsvih koji ljube Njegove zapovesti i za veni pokoj arhimandrita Kleope, ocanaeg.

Arhimandrit Joanikije BalanPraznik Blagovesti 25. marta 1999.IRODITELjSKI DOM

sadrajBlaene uspomene arhimandrit Kleopa Ilije, na duhovni otac, roen je u optiniSulica, upanija Botoanji, 10. aprila godine 1912.Njegovi roditelji Aleksandru i Ana Ilije bili su iv primer hrianskog ivljenja,ljubei Boga, Crkvu i decu. Nikada ne izostajahu sa Svetih bogosluenja, davahumilostinju, moljahu se mnogo zajedno sa decom i provoahu ist u Hristu ivot.Njihova kua bee kao crkva, kao to priae i otac Kleopa: "Imali smo jednusobu svu u ikonama. Neku vrstu paraklisa. Tamo smo se molili. ak i u ponosmo ustajali i itali molitve". Meu njima se nije ulo za psovke, pijanstvo,razvrat, parnienje zbog imetka i pobaaje, nego je svakodnevni ivot proticaospokojno kao slatka izvorska voda, jer se tako nasleivalo od pradedova i takvabee hrianska tradicija u okolini.Nisu se sluajno u ovom predelu po Boijem poretku rodili mnogi veliki ljudi,meu kojima je ne malo monaha, svetenika, odabranih i prepodobnih jerarha,kao to je bio i Sv. Jovan Novi iz Njamca (1913-1960), pa ak i jeroshimonahPajsije Olaru, duhovnik oca Kleope. Neemo pogreiti ako meu njih ubrojimo ipomena dostojnoga duhovnog oca svih nas, arhimandrita oca Kleopu.Njega je Bog izabrao od roenja da bi duhovno pouavao i teio kako monahe,svetenike i jerarhe, tako i mnotvo vernika. Njegovo prepodobije bee zajednikiduhovnik i pouitelj svih koji su mu traili molitve i eleli da slede za Hristom, i bio

je Boiji blagoslov za celu nau zemlju.Roditeljski dom u kojem je roen arhimandrit Kleopa Ilije bee kao iva crkva, alion nije zamenjivala seoski hram, gde je sluio tadanji uveni svetenik George


6/279

Kirijak. Jer su, kao to kazivae sam Prepodobni, itelji sela Sulice sluali svogasvetenika kao samoga Hrista i nita nisu inili bez njegovoga saveta iblagoslova. Zbog toga je svakodnevni ivot tekao prirodno, crkva bee punavernika, a mnogobrojna deca sainjavala su ukras sela.Takva behu rumunska sela u prvim decenijama XX veka! Zato je i porodicu

njegovih roditelja Bog blagoslovio sa desetoro dece, od kojih su dvoje umrli kaomali, a osmoro dece (etiri mukarca i etiri devojke) je preivelo.

RoditeljiOtacPrema predanju, preci njegovoga oca behu poznati odgajivai ovaca, poreklom izoptine Salitea Sibiuluj, koji su zbog verskih progona iz XVIII veka bili prinuenida napuste Erdelj i da se presele u Moldaviju, nastanivi se u upaniji Botoanji.Od starine se uva spomen da su preko Karpatskih planina u Moldaviju prela tri

roena brata sa prezimenom Ilije. Jedan od njih se nastanio u upaniji Botoanji,postavi prapredak oca Kleope.Drugi, takoe veliki odgajiva ovaca, nastanio se u optini Pipirig - Njamc i imao

je kao poslednjeg potomka Grigorea Ilije, koji se nedavno preselio ka Gospodu.Trei brat je postao pustinjak na Svetoj Gori, gde se i upokojio.

Aleksandru Ilije, otac oca Kleope, roen je 1871. godine 12. septembra u optiniSulica - Botoanji. On bee visok ovek, utljiv i dobar domain. Godine 1902.stupio je u brak sa Anom Berea iz susednoga sela Drakanj, a venao ih je useoskoj crkvi dostojni svetenik George Kirijak, koji e kasnije krstiti i njihovodesetoro dece.

Aleksandar se pre svega poljoprivredom, odgajanjem goveda i trgovinommarvom i ubrajan je meu prve seoske domaine. Imali su 150 ovaca, vie od 20krupnih goveda i 30 hektara zemlje.O svom ocu Aleksandru otac Kleopa je kazivao sledee:"Bog neka prosti moga oca. Bio je visok ovek, elav, s velikom belom bradom ivrlo poboan. Svakoga praznika je odlazio s decom u crkvu i pomagao jesirotinju. Njega niko nije video pripitog ili da psuje ili da pui ili da ini drugo toslino.Izjutra, na polasku u kolu, majka nam kazivae da togod pojedemo ili stavimou torbu. Ali otac govorae: "Ne! Ostavi ih, babo, nee umreti!" A kada bismo sevratili iz kole, uzimali smo Svetu naforu i zatim jeli. Moja braa, osobito bratMihaj, nisu jela nita dok ne bi zavrili itanje Psaltira.Dok se ne bismo molili jedan sat, nije nam davao nita da jedemo. ak i kadanije bio post, kazivae: "Ne jede se sada. Kada doe iz kole, u podne. Nisisvinja da jede od jutra".Nije bio pismen, ali je imao strah Boiji. Da se desi da (neko od dece, prim.izd)uvee zaspi a da se nije pomolio? Ili da sedne za sto dok ne bi oitao "Oe na"?Ili da nedeljom ne ode u crkvu? Ili da se uje da je psovao ili puio ili togodukrao? Jer to od njega nikad nisi mogao da vidi. Imao je kai o klinu, nazivaega "Svetim Nikolom". Ako bi te u emu uhvatio, Boe sauvaj! On kazivae:


7/279

"Pogledajte "Svetoga Nikolu"! Prihvati se molitve! Rodio sam te sa dva oka,pismen si, itaj Psaltir i molitve iz knjige!"Jednom, dolazei iz kole, naao sam putem am. Uzeo sam ga radostan i odneokui. Kada me je otac video, upitao me je odakle sam ga ukrao. A ja sam murekao: "Naao sam ga i pomislio da nam moe biti od koristi". Ali moj otac mi je

odluno rekao: "Idi i odnesi ga natrag, jer ga nisi ti stavio tamo!" On je biosvetilnik u domu. On je bio gospodar nad nama".Aleksandru Ilije je predao svoju duu u ruke Hristove 23. februara 1943, u 72.godini ivota.Majka

Ana Ilije, majka oca Kleope, rodila se 10. oktobra 1876. od roditeljapoljoprivrednika i dobrih hriana. Godine 1902. stupa u brak sa Aleksandrom, skojim raa desetoro dece. Petoro od te dece - etiri deaka i jedna devojka -stupili su u monaki ivot.

Ana bee jednostavna ena, mala rastom, neuka, ali sa izuzetnim pamenjem.

Ona je esto plakala, jer je imala dar suza. Njen najvei bol bio je to su joj skorosva deca umrla mlada. Jedini koji je poiveo do duboke starosti bio je otacKleopa. Tri sina i jedna ki su se upokojili u manastiru a ostali - u rodnom selu.Ipak, Bog ju je ukrepio Svojom blagodau, da bi mogla nositi svoj krst, koji jojbee odreen odozgo.Poto je ostala udova 1943. godine, otac Kleopa ju je doveo u manastir, i zatim jezamonaena u Staroj Agapiji 1947. godine sa imenom Agapija. Posle vie od 20godina, u jesen 1968. godine, 15. septembra, shimonahinja Agapija Ilije seli se uvenost u uzrastu od 92 godine.Deca porodice Aleksandru i Ana IlijeMarijaBee najstarija erka porodice Ilije. Ona je roena 1903. godine. Buduinajstarija meu decom, ona je negovala svoju mlau brau, dajui im dobrovaspitanje. Udala se u rodnom selu i rodila erku. Mlada je ostala udova. Poslemalo vremena umrla joj je i erka.VasileRoen je 1905. godine, budui drugo dete u porodici. Zajedno sa druga dvamlaa brata, Georgeom i Konstantinom (potonjim ocem Kleopom), napasao jeovce svojih roditelja u okolini oblinjega skita Kozanea.Ovde je imao za uitelja uvenoga jeroshimonaha Pajsija Olarua, koji beepustinjak u umama Kozanee.Godine 1929. Vasile stupa u bratstvo skita Sihastrija -Njamc, pod rukovoenjevelikog igumana Joanikija Moroja. Nakon dve godine podvizavanja i posluanjakod ovaca upokojio se leta 1931. godine.George (Monah Gerasim)Roen je godine 1907. Bee vrlo krotak, poboan i mudar, ali veoma strog premasebi. Duhovno se obrazovao u skitu Kozanea, budui u posluanju kod


8/279

jeroshimonaha Pajsija Olarua. Zatim je stupio u bratstvo skita Sihastrije krajem1927. godine i bio je zamonaen pod imenom Gerasim. Bee najvei podvinikmeu svom svojom braom, postei mnogo i molei se neprestano. Znao jePsaltir naizust i ponavljao ga svakodnevno, napasajui goveda skita.Nakon est godina monakoga ivota predao je duh u ruke Gospodnje u jesen

1933. godine.ProfiraRoena je 1910. godine i nije nikada bila u braku. Ona je nosila teret porodice,radei u polju i starajui se o ostaloj mlaoj brai.Jednom dok je kopala u polju, osetivi da joj nije dobro, zamolila je svoga brataKonstantina (Kleopu) da ita Psaltir. Dok je on itao, Profira je predala svoj duh uruke Gospodnje.Konstantin (starac Kleopa)Roen je 10. aprila 1912, budui peto od desetoro dece porodice Aleksandrua

Ilije. Pohaao je sedmogodinju osnovnu kolu u rodnom selu. Imao je sasvimizuzetno pamenje, budui slian svojoj majci. Tokom vie od tri godine dana bioje duhovni uenik jeroshimonaha Pajsija Olarua, pustinjaka u skitu Kozanea.Godine 1929, poetkom decembra, stupio je u bratstvo skita Sihastrija zajednosa svojim starijim bratom Vasileom. Nakon tri dana iskuenitva bili su primljeni ubratstvo ovoga skita, na dan Svetoga jerarha Spiridona, 12. decembra.Do 1935. godine Konstantin je napasao ovce skita Sihastrija zajedno sa drugombraom. Zatim su ga uzeli u vojsku u gradu Botoanji. Vraa se u skit u jesen1936. godine, i zamonaen je 2. avgusta 1937, dobivi ime Kleopa. Nakon togadobija posluanje kod ovaca skita do leta 1942. godine, a pomau mu monasiGalaktion Ilije i Antonije Olaru.Juna 1942. doveden je u skit i naimenovan za igumanovog zamenika, potostareina Joanikije Moroj bee bolestan.Godine 1944, decembra 27, monah Kleopa biva rukopoloen za jeroakona, a23. januara 1945. za jeromonaha od episkopa Galaktiona Korduna, tadastareine manastira Njamca. Nakon toga datuma je zvanino imenovan zaigumana skita Sihastrije.Godine 1947. skit Sihastrija, imajui vie od 60 itelja, bio je uzdignut na stepenmanastira, a protosinel Kleopa Ilije je proizveden u arhimandrita sa dozvolompatrijarha Nikodima.Godine 1948, budui da su ga gonili komunisti, povlai se na est meseci u umeu okolini manastira Sihastrije.Godine 1949, avgusta 30. arhimandrit Kleopa Ilije je imenovan za stareinumanastira Slatine - Sueava i prelazi tamo sa 30 monaha iz bratstva manastiraSihastrije, na osnovu odluke patrijarha Justinijana. Na njegovo mesto imenovan

je za stareinu protosinel Joil Georgiu.U manastiru Slatini osniva bratstvo koje je dostiglo vie od 80 itelja. Izmeu1952. i 1954. godine, budui da ga je pratila Dravna bezbednost, povlai se uplanine Stanioara zajedno sa jeromonahom Arsenijem Papaokom. Nakon vie


9/279

od dve godine pustinjakoga ivota doveden je ponovo u manastir na zapovestpatrijarha Justinijana.Godine 1956. vraa se u mesto postrienja, a u prolee 1959. godine povlai sepo trei put u planine Njamc, gde se podvizava vie od pet godina.U jesen 1964. godine ponovo se vraa u manastir Sihastrija kao duhovnik celoga

bratstva i pouava bez prestanka kako monahe, tako i mirjane, tokom 34 godine,do 2. decembra 1998, kada predaje duh svoj u ruke Hristove.EkaterinaBee trea sestra oca Kleope. Roena je 1914. godine. Nakon to je zavrilaosnovnu kolu u rodnom selu, stupila je u manastir Stara Agapija, postaviiskuenica, i podvizavala se ovde vie godina. Zatim se povukla u manastir

Agafton iz upanije Botoanji i mlada se preselila u venost u ovom manastiru.MihajBee etvrti brat oca Kleope. Roen je 1917. godine. Zajedno sa svojom braom

je napasao ovce na poljanama skita Kozanea vie godina. Godine 1934. bio jeprimljen za poslunika u manastiru Durauu, gde se podvizavao nekoliko godina.Zatim se povukao u skit Kozanea i predao je svoj duh u ruke Gospodnje 1940.godine.HaretaRoena je 1920. godine. Pohaa osnovnu kolu u selu i pomae svoje roditelje upoljskom radu. Kao i ostala njena braa, seli se Gospodu u ranoj mladosti, da bise neprestano radovala sa aneoskim etama.Drugo dvoje dece

Ana Ilije raa jo dvoje dece, ija nam imena nisu poznata. Ona umiru rano, asahranjena su na groblju rodnog sela.IIivot i podvizi

sadrajKako je mladenac, Konstantin bio darovan BogomajciPrva dva meseca po roenju mladenac Konstantin, potonji Otac Kleopa, beestalno bolestan. Jedno vreme nije jeo skoro nita i plakao je danonono. Svibehu zabrinuti za njegov ivot.Ne znajui vie ta da ini, njegova majka Ana primila je savet od seoskih staricada ode sa bolesnim mladencem k uvenom duhovniku Kononu Gavrileskuu izSkita Kozanea, koji bee veliki zaklinatelj i isceljivae mnoge bolesnike svetommolitvom.Stigavi do kelije duhovnika Konona, gde ekae mnogo sveta, iskazala je svojbol, plaui sa mnogo suza:


10/279

- ta da radim, oe, jer ovo dete od nekog vremena vie ne jede i jednako plae?Bojim se da ne umre.- Zna ta da radi? Da ga daruje Bogomajci!- Kako da ga darujem Bogomajci?- Evo kako - rekao je on. Uzmi detence u naruje i postavi ga dole pred ikonom

Bogomajke u crkvi i reci ovako: "Bogomajko, darujem tebi ovo dete koje jebolesno! ini s njim ta zna, da bi ozdravilo!"Tada se majka deteta sa suzama poklonila ikoni Bogomajke, uinivi tri metanije,i pavi na kolena, rekla je plaui: "Bogomajko, darujem tebi ovo moje dete, jer jebolesno i stalno plae. ini s njim ta zna!" I triput ga je provukla ispod Sveteikone.Zatim je svetenik priestio detence, proitao mu molitve za zdravlje, i od togaasa je ozdravio. To je bilo istinsko udo Bogomajke, jer od toga trena Konstantinnije vie bio smrtno bolestan do kraja ivota.Tako miluje Bogomajka majke koje raaju decu u strahu Boijem.

DetinjstvoJo kao malo dete, otac Kleopa imaae mnogo pobonosti prema Bogomajci.Sa jedanaest godina nauio je naizust Blagovetenski akatist, kako samgovorae: "Bejah na komianju kukuruza na njivi i imao sam molitvenik skrivenispod komiine. Dok bi otac doao s kolima kukuruza, nauio bih po jedan ikos,pa po jo jedan kondak. I eto tako sam nauio Akatist Bogorodici."Sva njegova braa ljubljahu uzdranje od malena. Njegova majka kazivae da im

je ponekad stavljala mesa u torbu, kada ne bee post. Ali ga oni ne bi pojeli,nego bi ga davali drugima a pojeli bi malo hleba i ta bi jo imali.Opet nam kazivae Otac Kleopa: "Kada bejah mali i dolaah iz kole, prolaahkroz neko selo i, videi da se deaci bacaju kamenjem na neku kuu sa crvenomtablom, poeo sam da se bacam i ja. Uitelj je uo, sve nas je pokupio i udarionam po amar. Sada mu blagodarim to mi je uinio dobro i pominjem ga namolitvi!"O Konstantinu kazivae njegova majka da je jo kao dete mrzeo svetovno ibeao od toga. Kada je malo odrastao i uvao ovce, ako bi se desilo da budekakva svadba u selu i da svira muzika, ne bi proao tuda, nego bi zaobiao seloizdaleka i tako bi stigao kui!S ovcama u skitu KozaneaSvakoga leta Aleksandru Ilije bi podizao baiju za ovce na brdima i poljanama uokolini Skita Kozanee, na oko 5 kilometara udaljenosti od sela. Zatim bipoveravao ovce trojici svojih starijih sinova: Vasileu, Georgeu i Konstantinu, koji

jo od ranoga detinjstva poznavahu ova blagoslovena mesta. Tamo se nalazila ikelija pustinjaka Pajsija Olarua, njihovog duhovnog oca.Ovaj jeroshimonah roen je u optini Lunka - Botoanji 1897. godine, i stupio je uopteie bratstva oblinjega skita Kozanee 1922. godine. Ovde se podvizavao26 godina u maloj pustinjakoj keliji, hvalei Boga danonono i teei mnoge


11/279

due. Zbog njegovoga strogog podvizavanja traili su ga mnogi vernici, koje jeduhovno teio.Od malena Konstantin sa svojom braom esto odlaae u Skit Kozaneu,budui da ih je veoma voleo otac Pajsije. Oni su se starali da pevaju zapevnicom, da obrauju batu i da nose to je neophodno starim ocima iz skita.

Tako je Bog odredio da se ovi mladi izdanci od malena duhovno oblikuju zaveliko monako podvizavanje koje im predstojae. Kad god imaahu kakvoiskuenje, hitahu pustinjaku Pajsiju i iskahu od njega duekorisnu re. A otac ihsavetovae da dre stalno utanje, da stalno kazuju molitvu Gospode Isuse", dasvakodnevno ine metanije, a uvee, posle mue ovaca, da itaju Psaltir i AkatistBogorodici.Braa, budui posluna, nikada ne pogazie starevu re. Ali avo ih je kuaosve vie i vie, jer nije mogao trpeti da ga poraze neka deca, koja ga izgonesilom psalama. Zbog toga im je mnoga iskuenja nanosio neprijatelj.Jednom, kada se braa igrahu meu sobom, avolovim delanjem jedan je biotako jako udaren, da su svi mislili da je umro. Drugi put ih avo uznemiravae u

vreme svete molitve. Kada bi se molili nou, avoli bi ponekad pravili buku natavanu i groktahu kao svinje. U poetku Konstantin, budui mlai, pitae brau:"Da li vi ujete?" Tada mu stariji brat Vasile kazivae: "Budi spokojan! Ne uzimajga u obzir! Pusti ga, more, jer samo to i moe!".Videi neprijatelj da ga braa saiu molitvom i postom, naneo im je jo veeiskuenje. Jedno vee kasno, dok su se sva trojica molili na kolenima i italiPsaltir oko vatre na baiji, odjednom su videla neku nepoznatu pticu, kao kakavorao, kako ide izmeu njih. Mlai brat Konstantin, budui nestaniji, ostavio jePsaltir i rekao: - Gle kako je lepa ova ptica!- uti, moli se, i ne govori vie! - rekao mu je Vasile, stariji brat.Dok je Konstantin posmatrao tu udnu pticu, koja u stvari bee avo, ona seodjednom bacila u vatru sa ognjita, stvarajui veliku buku i, rasprtavi sav ar,zapalila je baiju. Zbog toga je vatrom saeeno vie ovaca. Zatim su tekougasili vatru i sabrali ovce koje je avo preplaio. Posle toga su pohitali kpustinjaku Pajsiju i rekli mu sve to su propatili od avola.Starac je pokropio ovce i baiju Svetom Vodom, a trojicu brae je ohrabrio da sene plae, jer je Hristos svezao avola, i avo nema mo da ubija ljude.Kako su se izbavila trojica brae (od) iskuenja mladostiKada behu sva braa kod kue, njihova majka se starae da ih oeni, kako ne biotili u manastir. Zbog toga im dovoae mlade devojke na mobu, na komianjekukuruza i na druge poslove, sa milju da e se moda oeniti koji od njih. Alividevi da ne mare za devojke, ona bi veoma mnogo plakala sa puno gorine.Meutim braa, a osobito Konstantin, koristili su priliku da im priaju iz itijaSvetih i iz drugih crkvenih knjiga. Tako su neke od njih vrlo brzo stupile umonaki ivot, a posle toga su i oni sami otili u manastir.Priae jo otac Kleopa da su 1925-1926. godine mladii iz sela odluili daunajme dva sviraa i da igraju u kui porodice Ilije, kako bee starinski obiaj.


12/279

Aleksandru i Ana, njihovi roditelji, behu radosni da vide svoje sinove kako igraju,da bi ih hvalilo celo selo.Jedno vee mladii su se sakupili i otpoeli da sviraju i da igraju. U tom trenu bratGeorge je video da ikona Bogomajke sa zida plae i pojmili su da se ini greh.Tada su se trojica brae - Vasile, George i Konstantin, izaavi iz kue, sakrila.

Njihova majka videvi da ih nema, traila ih je svuda. Zatim, naavi ih, rekla imje: "Zbog ega nas sramotite pred selom? Doite i vi u kolo!". Ali George, sakrivise u stranu, isekao je noem cokule na nogama. Zatim je rekao svojoj majci:"Kako da doem u kolo, mati, kad su mi se poderale cokule?".To vee roditelji su shvatili da su njihovi sinovi izabrali drugi put u ovom ivotu ipustili su ih da slue samo Hristu.Jo u kui njegova starija braa George i Vasile pripremahu se za manastirskiivot. Ustajahu u pono, itahu jutrenje, itahu Psaltir i drahu post. Budili su iKonstantina, kome meutim bee krivo to mu kvare san. Starija sestra Marijabee stupila u Bogomolniki pokret i pozvala je i Konstantina, kazujui mu:"Hajde i ti u Bogomolnike jer ima dar besednitva, i nije tako teko kao u

manastiru". Tome se bio privoleo. Sledee noi, kad su ga ponovo braaprobudila na molitvu, on je rekao da vie nee ustajati i nee vie ii u manastir.Zatim je ponovo legao bezbrino.Njihova je majka radila do kasno u no. Doavi ona s bunara sa dva vedravode, videla je, u sobi gde spava Konstantin, velikog psa, koji stojae nadeakovim grudima i lizae mu obraz. Tada je povikala k Vasileu: "Avaj, Vasile,doi brzo, jer Kostiku jede neki pas!". Tada se Konstantin probudio i stigao je davidi jo samo rep nekoga velikog crnog psa koji nestade. Vasile mu je rekao: "To

je avo, koji se raduje to nee u manastir!". Od toga trena brat Konstantin senije vie dvoumio da li da ide u manastir i ustajae nou na molitvu, da mu ne bivie dolazio pas.Kako je avo kuao brata GeorgeaGodine 1927. George se povukao kao uenik kod pustinjaka Pajsija iz Kozanee.Tamo bee poslunik starcu, radio je u bati, pojao za pevnicom i stalnoponavljao Isusovu molitvu, jedui jednom dnevno. Ponekad je boravio i u skituSihastrija.Jednom, meutim, poto ga je kuao avo i poto je iao po savetu svoga uma,uao je u keliju i ostavio je na stolu ovo pismo: "Oprosti mi, oe Pajsije, jer samotiao u umu na pet dana, da se pokajem!"Uvee, proitavi starac pismo, pomisli: "Ovo je od avola iskuenje i nee biti nakorist bratu Georgeu, jer je otiao bez blagoslova!" Oko ponoi zakucao je nekona vratima njegove kelije: - Blagoslovi, Oe Pajsije, i oprosti meni grenom!- Ko si ti ? - zapitao je starac.- Brat George, grenik!- Kako je to mogue? Brat George je otiao u umu na pet dana da se pokaje!- Oprosti mi, oe Pajsije, jer sam zgreio!- Bog neka ti oprosti, brate George. Ui u keliju i reci mi ta ti se dogodilo.


13/279

- Odavno htedoh, oe Pajsije, da se molim sam nekoliko dana u umi. Dakle,uzeo sam asoslov, Psaltir, nekoliko svea i ibice i sakrio sam se u umi, unekoj jami. Tamo sam poeo tvoriti metanije i moliti se sa suzama. Oko ponoiujem pored sebe neki jeziv glas: "ta radi ovde?" Osvrnem se malo i vidimnekog ogromnog Arapina, sa veoma zastraujuim likom. Bee to neprijatelj!

Zatim mi veli: "Zbog ega si otiao bez blagoslova?" - Tada, obuzet velikimstrahom, uzeo sam asoslov i pobegoh! Dakle, molim te, oe Pajsije, oprostimeni grenom i primi me natrag!Od toga asa brat George nije vie nita radio bez blagoslova.Kako je bio primljen brat George u skit SihastrijaKrajem 1927. godine, George je uao u bratstvo Skita Sihastrija. Videvi njegovurevnost, iguman ga je proverio na sledei nain: stavio ga je da tri dana bude nakapiji skita. Tamo je trebalo da nosi dak zemlje na leima, kazujui deset puta50. Psalam, posle ega da se odmori i ponovo da uzme od poetka. Po isteku ta

tri dana doao je iguman i rekao mu: - Sluaj, brate George, kako jo stojimo smonatvom? Monaki ivot je teak. Treba s ljubavlju do smrti da posti, da semoli, da ini sve to ti se zapoveda, da nosi na leima trud monatva. Hoeli imati trpljenja da ivi u ovom podvigu do smrti?Brat George je odgovorio: - Oprostite meni grenom, pomou Boijom ispuniupo svojoj slaboj moi sve to e mi biti odreeno.Tada mu je iguman odredio posluanje kod goveda skita.Odlazak Vasilea i Konstantina u manastirU zimu 1929. godine, posle praznika Svetog Nikolaja, Vasile i Konstantin suodluili da odu u Skit Sihastrija - Njamc, da bi celoga ivota sluili Hristu. Nakonto su se dugo molili Bogu uz post i metanije, uzeli su blagoslov od seoskogsvetenika i rekli roditeljima svoju namisao.Na ovom rastanku najtee bee njihovoj majci Ani, koja stalno plakae. Ali njihovotac joj kazivae: "Ej babo, pusti ih neka idu! Zato mi nismo imali njihov um,kada besmo kao oni? Eto, sutra odlazimo Gospodu, i ta nam je koristio ovajivot?"Naposletku braa su pripremila svoj prtljag. Ali sa sobom su poneli samo dvetorbe u kojima su imali nekoliko haljina, Sveto Pismo, itija Svetih, asoslov,Psaltir i dve velike ikone, koje veoma ljubljahu: ikonu Svetoga Georgija i ikonuBogomajke koja je proplakala u kui[2].Zatim kleknuvi, pomolili su se Bogu i Bogomajci da im blagoslovi putovanje i daih udostoji duhovnog podvizavanja. Do kraja sela pratili su ih njihovi roditelji

Aleksandar i Ana, koji prolivahu suze prirodnom ljubavlju za svojom decom i nemogahu se rastaviti od njih. Ali sinovi ih hrabrahu i govorahu im o Hristu i ovenom ivotu.

Ali videi da se njihovi roditelji ne mogu rastaviti od njih, stariji brat Vasile poeoje pojati kondak Akatista Spasitelju: "Tebi Vojvodo, koji se bori za nas, iGospode, Pobeditelju pakla, ja tvoje stvorenje i sluga, izbavljen od vene smrti,


14/279

uznosim pohvale. No poto ima milosre neiskazano, oslobodi svih opasnostimene koji vapijem: Isuse, Sine Boji, pomiluj me!". Zatim su se poklonili, poljubiliruke roditeljima i otili ka skitu Kozanei. U tom trenutku njihovi su roditelji paliniice i zaridali.U Kozanei su proveli jedan dan kod svog dobrog uitelja shimonaha Pajsija, koji

im stalno priae o pustinjacima iz Planina Njamc, a sutradan su otili kaSueavi, uzevi sa sobom i brata Georgea, koji bee u poseti skitu Kozanei.Stupanje u manastir i iskuenitvoPoavi peice ka skitu Sihastrija, braa su prvi put predahnula u manastiruSvetog Jovana Novog iz Suave. Ovde su se poklonili motima svetitelja,odsluali su Svetu Liturgiju, proitali Akatist Bogorodici i odmorili se preko noi.Nastavivi svoj put ka Skitu Sihastriji, predahnuli su drugi put u manastiruNjamcu, gde su se poklonili udotvornoj ikoni Bogomajke, zatitnice manastira izMoldavije. Uavi zatim u Dolinu Sekua, poklonili su se zadubini Nestora

Urekea i pred vee stigli su u Skit Sihastrija. Uznevi slavu Bogu, behu blaenito im je Bogomajka putevodila korake ka ovim blagoslovenim planinama, gde suse tokom vekova podvizavale stotine pustinjaka.U manastiru ih je doekao monah Ilarion, ekonom skita: - ta elite, brao? -upitao ih je on.- Hoemo da ostanemo u manastiru, oe, i da postanemo monasi.- Hoete da posvetite ivot Hristu?- Tako, s Boijom pomou, prepodobni oe.- Saekajte ovde, dok porazgovaram sa ocem stareinom. uvi staracnastojatelj za dolazak brae, rekao je ekonomu: "Odvedi ih u gostoprimnicu, dajim togod da jedu i, poev od sutra ujutru neka budu tri dana i tri noi kodmanastirske kapije, neka udara svaki prutom u panjeve kod kapije i nekaneprestano govore molitvu "Gospode Isuse", a vi im ne dajte hrane do treegadana. Ako budu imali trpljenja, primiemo ih u manastir."Ekonom se vratio brai i odveo ih je u gostoprimnicu, gde su se odmorili. Upono su ili na jutrenje, a sutradan su bili odvedeni kod manastirske kapije imolili su se ceo dan, udarajui tapovima po jelovom panju. Kada udarahu upanj, govorahu i molitvu "Gospode Isuse". Monasi i braa prolaahu pored njih,ali ih niko nita ne pitae. Uvee se vratio ekonom i upitao ih je: - Ej, brao, je lidrvo reklo togod?- Ne! - odgovorili su oni.- Nije li gladno drvo?- Ne! - rekli su oni.- Eto, tako treba da trpi monah u manastiru! Otidite u gostoprimnicu i, nakon toizvrite svoje pravilo i kanon, odmorite se malo. Zatim doite na jutrenje.Sledea dva dana inili su isto. Treega dana uvee doao je stareina JoanikijeMoroj na manastirsku kapiju, blagoslovio je dvojicu brae, zatim ih je odveo ucrkvu i rekao im da se poklone udotvornoj ikoni Bogomajke.


15/279

Zatim su se ispovedili, poevi od detinjstva, i primili su bogojavljensku Svetuvodu i malo hrane, a sledeega dana su se priestili Preistim TajnamaHristovim.Najposle je stareina poslao brau Vasilea i Konstantina k ovcama, a bratGeorge je i nadalje napasao goveda. Ali tri meseca nisu smeli da se vide i da

razgovaraju jedan sa drugim.Tako su bila primljena u manastir ova braa blagoslovena od Boga i odBogomajke.Duhovna linost nastojatelja Joanikija MorojaSkit Sihastrija, koji je osnovao neki Sveti isposnik Atanasije zajedno sa svojimuenicima 1655, bio je zavisan od manastira Njamca do 1947. godine, kada jepostao samostalan manastir. Skit je obnovio 1734. godine episkop hukiGedeon, a ponovo ga obnovio 1824. godine, posle heterijske bune, mitropolitVenijamin Kostaki, da bi, nakon sekularizacije iz 1861-1863. godine, ostao skoro

pust.Godine 1884, poto je u neposrednoj blizini skita izgraena pilana, malobrojniisposnici povukli su se u druga, mirnija mesta. Samo jedan jedini monah, monahJonatan, ostao je kao uvar crkve ovoga skita, tokom dvadeset i pet godina.Tada se u Sihastriji sluila Sveta Liturgija samo jednom godinje, 8. septembra, ohramovnoj slavi Skita.U ovom razdoblju potonji jeroshimonah Joanikije Moroj, idui na poklonitvaGrobu Gospodnjem i zatim na Svetu Goru, odrekao se porodice i zamonaio seu jednoj od rumunskih kelija na Atosu. Godine 1900. vratio se u zemlju i stupio ubratstvo Manastira Njamca, imajui posluanje crkvenjaka.Godine 1909. mitropolit Moldavije Pimen oresku je odluio da zatvori pilane izSihastrije i da se ponovo osnuje Skit. Radi toga cilja shimonah Joanikije je biorukopoloen za jeroshimonaha i poslat u ovaj skit za igumana.Tako se preporodio skit Sihastrija, imajui na svome elu svetogorskog igumana,veoma revnosnog za Darove. Tokom vie od 20 godina on je svakodnevno sluioSvetu liturgiju, budui jedini svetenosluitelj. Takoe se starao o dobromodrastanju svojih uenika i o svemu to je neophodno skitu.Poto je njegov podvig postajao poznat, u Sihastriju dolaahu mnogi vernici.Mnogi mladi meu njima traahu duhovni ivot; u takve su se ubrajala trojicabrae, Vasile, George i Konstantin, koji su stupili u bratstvo ovoga skita, poto sueleli posebno monako podvizavanje i od detinjstva traili takvog iskusnogigumana i duhovnika.Poev od godine 1909. pa do kraja svoga ivota - godine 1944, koliko je bioiguman skita Sihastrija, protosinel Joanikije Moroj je uspeo da naini od ovogapustog skita mesto istinskog duhovnog isposnitva, po uzoru na svetogorska.Sveta Liturgija se sluila svakodnevno, jutrenje se obavljalo u pono i ostaleslube u svoje vreme. Ali starac nije davao blagoslov za poetak slube, dok nebi sva braa dola u crkvu. Ispovest se vrila nedeljno, svakoga petka, a Svetopriee se davalo obino na 30-40 dana, po revnosti svakoga. Jelo se jednom


16/279

dnevno ponedeljkom, sredom i petkom u 3 sata popodne, bez zejtina, a u ostalimdanima jelo se dvaput sa zejtinom i sirom, po poretku.U kelijama svaki je bio duan da izvri svoje pravilo odreeno za monahe: 300metanija i 600 poklona, kao i svakodnevno itanje iz Psaltira. Koji ne dolaahu na

jutrenje i ne tvorahu svoje pravilo ne primahu hranu toga dana. Takoe, niko nije

smeo da primi roake u keliji, da poseduje novac i da govori o svetovnom.Svi monasi iz bratstva skita itahu Psaltir i ponavljahu molitvu "Gospode Isuse" utihovanju i smirenju. Bee ih ak petorica brae i monaha koji znaahu ceoPsaltir naizust i ponavljahu ga svakodnevno. Svako se podvizavae po svojojmoi. Neki bi odlazili sa hranom k pustinjacima iz uma, a drugi se povlaili uzemunice po okolnim umama. Sve se, meutim, inilo s igumanovimblagoslovom.

Ali i iguman skita, Protosinel Joanikije, drae veoma strogo lino podvizavanje.Otac Kleopa kazivae o svome stareini: "Poto sluae Svetu liturgijusvakodnevno, ne jeae nita od ponedeljka do subote, hranei se samo SvetimPrieem i prosforom koja pripada svetenosluitelju. U ovih pet dana iguman

dolaae za trpezom sa bratstvom i itae pouke Svetoga Teodora Studita. Alisubotom i nedeljom, kao i na ostale velike praznike, jeae zajedno sa celimbratstvom."/.../U svom slobodnom vremenu stareina je iao s braom na posluanje, radio je ubati, poseivao bolesne i davao savete vernicima koji dolaahu u skit. Najboljisavet, koji je esto davao svojim uenicima, bio je ovaj: "More deco, ako elite dase spasete, imajte strah Boiji, uvajte svoj um ist i ne zaboravljajte GospodeIsuse!"Protosinel Joanikije Moroj posedovao je i dar udotvorstva i ponekad izgonjaezle duhove iz ljudi.Jednom je bio pozvan u Trgu Njamc da osveti kuu neke porodice vernika. Snjim je otiao i brat Konstantin Ilije. Nakon to je zavrio in osveenja vernici suga posluili oljom kafe s mlekom. Ali starac ne jeae nikada izvan manastira.Poto su vernici navaljivali da okusi, starac je rekao: "Evo, blagosiljau ovu olju,i ako ne budete videli nikakav znak, tada u okusiti".Poto je blagoslovio olju s mlekom, odmah su svi videli zmiju kako se uvija uolji i uplaili su se, govorei: "Mi smo sipali mleko u olju; otkuda je ova zmija?Molim Vas da nam oprostite". Tada je starac rekao: "Ovo je demonstomakougaanja!" I poto je ponovo blagoslovio olju, zmija je nestala. Najposle

je domain bacio mleko.Drugi put je neki brat iz skita hteo da ode u Trgu Njamc da kupi neto za sebe. Alinije uzeo blagoslov od stareine. Dok je iao putem, sedam ga je avola u vidumonaha, jezivoga izgleda, presrelo, i bijahu ga ognjenim palicama, uasno gamuei i jurei ga po umi. Zatim, stigavi u skit, praen avolima, vikae da gasvi uju: "Ne ostavljajte me! Sedmorica tre za mnom! Ne ostavljajte me!Sedmorica za mnom!"Uhvativi ga, sabraa su ga svezala i rekla stareini. A on mu je oitao molitvurazdreenja od prokletstva i za izgonjenje neistih duhova. Zatim je rekao bratijida ga odveu. Meutim, bratija su mu rekla: " Ali ako opet pobegne?" A stareina


17/279

im je odgovorio: "Ne bojte se. Ako ga je Bog razdreio, ne drite ga vie vivezanog!" I tako, molitvama starca brat je sasvim ozdravio.Eto samo nekoliko od udesnih dela prepodobnoga jeroshimonaha i stareineJoanikija Moroja, koji je pouavao skit Sihastriju tokom 35 godina i duhovnoobrazovao mnogobrojne monahe, na elu kojih bee i potonji arhimandrit Kleopa

Ilije.Poetna iskuenja brata KonstantinaKada je brat Konstantin bio na posluanju kod stoke, stanovao je u keliji s drugimbratom, po imenu Nikolajem, koji ljubljae red i istou. Doavi jednom sposluanja, Konstantin je izuo opanke i uao u keliju, ne otresavi odeu. im ga

je video, brat Nikolaje mu je udario amar to ne odrava istou.Tada je Konstantin otiao k svojoj starijoj brai, onako kako bee izuven i svuen,i rekao im ta mu se dogodilo, a oni su mu rekli, korei ga: "Brate Konstantine,gde su Hristove rane na tvom telu?"

Kasnije nam govorae otac Kleopa: "Eto tako su me uteila moja starija braa! Ipoto nisam imao kakvo sklonite, uzeo me je brat Vasile, pelar skita, i smestiome za neko vreme u ostavi gde drae ramove od konica".Jo kazivae otac Kleopa: "Kada bejah mlad, dolaah iz tale i odmarah se doponoi. Besmo etvorica uenika kod Petra Ganee. On imaae keliju, i svispavasmo dole na asurama, jer bee malo kelija. Jedan bee Simion, drugiNistor, trei Pavel i ja."No[3], more Kostake, more Nistore, no, more Simione, more Pavele, jeste li vi,more, uli arhanelov glas?" Kada udarae zvono nou. "No, more deco, hajdetena molitvu!". Jer ako ne bismo otili na jutrenje, narednoga dana nam nije davaohranu."No, Kostake, uzmi opanke!" Tada bee zima, i ja, da se vie ne bih obuvao, jerimaah opanke, trah bos u paraklis. Obojci behu postavljeni tamo u keliji napei; behu potpuno mokri. Paraklis bee gde je sada agijazma. Stajah tamo bos,i on kazivae starom Joanikiju Moroju: "No, oe stareino, ovaj siromah stoji uoku iza vrata, no, i bos tri po snegu. No, razbolee se!"

Ali stari Joanikije kazivae: "Neka ga, more, neka se podvizava!"Jeroakon Hristofor PustinjakDok su braa Vasile i Konstantin uvali ovce po umama Sihle, sreli su viemonaha pustinjaka u blizini peine Svete Teodore i Korojeve jaruge, na trikilometra od Sihle.Jednom su nali nekakvu pustinjaku zemunicu ispod jelovih ila, duboko uplaninama. Pokucali su na vrata, ali niko nije odgovorio. Uavi unutra, videli susto i na njemu hartiju, gde bee napisano: "Ovde stanuje zemaljski stvor D. X.".Jedan od brae je rekao: "Koliko skrivenih slugu ima Hristos u ovim umama!"Posle nekoliko dana saznali su tajnu zemunice, jer je otac koji se podvizavao utoj kolibi, jeroakon Hristofor, jedno vee stigao u baiju Sihastrije. Doao je storbom na leima, u kojoj je nosio lobanju jednoga svetitelja, a kojeg je naao u


18/279

umi na udesan nain i od kojeg se irio miomiris. Zatim je jeroakon Hristoforotiao zajedno s bratijom sa baije k igumanu Sihastrije protosinelu Joanikiju irekao mu kako je naao te moti koje je nosio sa sobom, kazujui:"Dok sam se vraao iz Skita Sihle, gde sam sa igumanom skita sluio Svetuliturgiju na dan Svetoga proroka Ilije Tesvianina, do svoje zemunice ispod

Korojeve jaruge, zaspao sam na putanji pod jelom. Odjednom me je nekanevidljiva ruka probudila iz sna. Ne videvi nikog, ponovo sam zaspao. Nakonmalo vremena opet me je neko probudio, i video sam u vazduhu jednogaprepodobnog, koji mi je rekao: "Oe Hristofore, idi sto koraka udesno i nai epored neke male peine moje moti. Molim te, Sveti oe, da uzme samo mojulobanju i da je nosi celoga ivota uz sebe, kao blagoslov, a ostale kosti zakopaju zemlju".Tada sam se osenio Svetim Krstom i otiao da naem te Svete moti. im samih naao, poeo sam da se molim, zatim sam ih celivao, ispunio sam zapovest ipoao sam s lobanjom u zemunicu. Oseao sam se vrlo blaenim i punimduhovne radosti. Ali sam razmiljao ija bee ova lobanja. Nakon to sam se

mnogo molio, predstao je pred mene Prepodobni i rekao mi: "Oe Hristofore,blagodarim ti to si mi pokopao kosti i tvorio posluanje uzevi moju lobanju. Aako eli da sazna moje ime, zovem se jeroshimonah Pavle". Bee to duhovnikSvete Teodore Sihlanske".Ovaj prepodobni jeroakon boravio je tri dana u skitu Sihastrija, slueisvakodnevno Svetu liturgiju zajedno sa igumanom Joanikijem, i svi su celivaliSvete moti Prepodobnoga Pavla.Zatim je otac Hristofor otiao natrag u umu, nosei i pustinjakovu lobanju.Uzalud su oci iz Sihastrije pokuavali da pronau makar njegovu zemunicu, jerga niko vie nije video. U mesnom predanju se kazuje da izmeu skita Sihle ioblinje Korojeve jaruge postoji Bogom skriveno mesto koje niko ne moe daotkrije. Tamo su se tokom vekova podvizavali mnogi sveti isposnici. Moda jetamo usnuo i otac Hristofor sa lobanjom Prepodobnoga Pavla u svojim rukama.Mo PsaltiraKazivae nam otac Kleopa kako su njih trojica brae putovala u ernovce u leto1930. godine. Poto je George tamo sluio vojsku, odluili su da zajedno odu dabi podigli njegovu vojniku knjiicu.Uzevi blagoslov od oca Joanikija, igumana Skita, poli su peice iz Njamca kaseveru Moldavije. Putem su odredili da idu na razdaljini od deset-petnaest koraka

jedan od drugoga, kako bi neprestano ponavljali molitvu srca i naizust govoriliPsaltir Davidov.Prvi put su predahnuli u Manastiru Svetoga Jovana Novog Sueavskog. Zatim,uputivi se k ernovcima, stigli su u neko selo iz upanije Dorohoj i ne nalaahumesto da prenoe. Ali neka pobona ena, videvi da su stranci, upitala ih je: -ta elite, brao?- Traimo kuu da prenoimo, i ne nalazimo!- Imamo mi jednu kuu na kraju sela u kojoj ne stanuje niko. Ali ne znam da liete moi spavati u njoj, jer njome haraju avoli zbog nekih vraara!


19/279

- Ako nas budete primili, mi emo spavati u njoj!- Dobro, brao, hajde da vas odvedem tamo.Stigavi u tu kuu, braa su neto pojela i, budui umorna, legla. Nakon maloodmora zli dusi su ih probudili iz sna, pravei veliku buku. Tada su braa izvadilaPsaltir, zapalila svee i sva trojica se molila nekoliko sati. U poetku se ula

buka, vika i urlici. Zatim, poto su se braa molila postojano, avoli su pobegliposramljeni silom psalama.Pred zoru su ponovo malo zadremali, ali demoni se vie nisu usudili da sepriblie. Ujutru, kada je dola vlasnica kue, upitala ih je kako su spavali i,saznavi ta se zbilo, zatraila je savet kako bi mogla da izbavi svoju kuu odzlih duhova. Braa su joj rekla da uvee, u pono i ujutru itaju Psaltir, da imsvetenik osveti vodicu u kui, da poste, da se ispovede, i tako e se demonirazbei.Stigavi u ernovce, braa su iz kasarne uzela neophodna dokumenta i ponovose vratila kroz isto selo, gde su prethodne noi konaili. Vlasnica kue ih jeprimila s radou i posvedoila im da, od kada su se oni molili, kuom joj vie

nisu harali avoli. Tada je ena pojmila kako veliku mo ima Psaltir protiv neistihduhova i vraara.Podvig brata VasileaTokom pune tri godine iskuenik Vasile, stariji brat oca Kleope, imao jeposluanje na baiji. On bee tako krotak i pun ljubavi, da ga ljubljahu svi, ak iovce, i psi, i ptice nebeske.Njegov podvig bee ovaj: svakoga dana jeae samo jedanput, posle podne u trisata. Znao je naizust Psaltir, sedam Hvala i vie akatista, i kazivae ihsvakodnevno, idui gologlav za ovcama. Nou tvorae pet stotina metanija iitae itija Svetih, stalno razmiljajui o sudovima Gospodnjim.Drugi podvig ove hristoljubive due bee staranje o pustinjacima iz ume. Tadase oko Sihastrije i skita Sihle podvizavahu preko 40 pustinjaka - monaha imonahinja. Brat Vasile bee prijatelj pustinjaka. Kada bi sretao pokojeg poplaninama i umama, ak ako ga i ne poznavae, uinio bi metaniju pred njim irekao mu: "Blagoslovi me, oe, i moli se Bogu za mene grenog! Da li vam jepotrebno da vam damo togod za jelo sa baije?"

Ako bi pustinjak dopustio, brat Vasile bi mu sutradan donosio sira, krompira,povra, soli i brana. I brojne isposnike je upoznao i poseivao ih kod njihovihzemunica.Jednom je upitao nekog isposnika: - Oe, ta da radim da bih se spasao?- Brate Vasile, rekao je starac, moli se stalno, tvori posluanje s ljubavlju i imajsmirenje. Bude li uvao ovo troje, sigurno e se spasti!Proroanstvo Svetog episkopa JovanaU jesen 1930. godine iskuenik Vasile napasae ovce zajedno sa svojim bratomKonstantinom na padinama planina Sihle. Vasile iae ispred ovaca i moljae se,a Konstantin iae za njima. U tom asu proao je tuda jedan sveti i udesni


20/279

pustinjak, episkop Jovan, praen jednim akonom. On bee izbegao iz Kijevagodine 1918. zbog ateistikog progona. Nakon to ih je blagoslovio obojicu,episkop Jovan, budui prozorljiv, rekao je mlaem bratu posredstvom akona,koji znaae rumunski jezik:- Brate Konstantine, reci bratu Vasileu da se pripremi i da ide napred, jer ima da

pree dugaak put!akon je preveo ove rei bratu Konstantinu. Zatim je blaeni episkop otiaoprema Sihli k svome duhovniku jeroshimonahu Vasijanu, koji bee pustinjak blizupeine Svete Teodore. Meutim Konstantin nije razumeo ta su znaileepiskopove rei. Ali srevi se sa svojim bratom, koji je iao ispred ovaca, rekaomu je rei onoga Svetog pustinjaka.Brat Vasile je razumeo proroanstvo episkopa Jovana, naime: da treba da sepripremi za as smrti, koji se pribliavae.udesni kraj brata Vasilea

U prolee 1931. godine ovaj smireni poslunik i stariji brat oca Kleope serazboleo i bio je doveden u skit. Jednom, izaavi sa Svete liturgije i molei sepred crkvom, imao je zastraujue vienje. Od straha je poeo plakati i vikati izsveg glasa: -Presveta Bogorodice, pomiluj me, jer me biju avoli! Ne ostavljajme!

A ocima to se behu sakupili oko njega rekao je: - Poklonite se, oci! Poklonite se,jer evo Vladiica naa je dola! Bogomajka je prisutna sa Spasiteljem u naruju!Evo je nad nama!- Oe Vasile, zbog ega si vikao tako jako? - upitali su ga monasi.- Oci, dok se moljah pred crkvom, odjednom je iskrsla eta vrlo jezivih avola saognjenim tapovima u rukama, koji su poeli uasno da me biju i da viu: "Uzaludse jo moli, jer se nisi spasao! Na si, jer si grean!" Tada sam s nadom zavapiok Bogomajci. U tom trenu je siao s neba beli oblak pun svetlosti do iznad crkve.

A u oblaku sam video Bogomajku s Mladencem u naruju, kako mi kazuje: "Neboj se, jer od sada ima jo tri dana i doi e k nama!" Zatim nas je Spasitelj sveblagoslovio, i oblak se podigao na nebo... Oci, veliku mo i smelost imaBogomajka pred Spasiteljem naim Isusom Hristom, i On veoma slua njenemolitve!Najzad mu je rekao iguman Joanikije: - Brate Vasile, da te ne obmane neprijatelj!Pripazi na sebe i uvaj svoj um, jer su mnoge zamke njegove!Zatim je rekao ostaloj brai: - Ako nakon tri dana brat Vasile ode od nas, vaistinuBogomajka mu se javila! Ako li ne, tada su ga avoli obmanuli!Nakon tri dana, tano u isti sat, iskuenik Vasile Ilije je usnuo u miru, s molitvomna usnama.Ko zna koliko se Svetih pustinjaka molilo u tom trenu za pokoj njegove due!Podvig i kraj monaha Gerasima IlijeMonah Gerasim Ilije bee stariji brat oca Kleope. On je napasao goveda skitaetiri godine, budui vrlo podvinika i usamljenika dua. Nakon primanja


21/279

monake shime otac Gerasim je umnoio svoj podvig. Svakodnevno ponavljaePsaltir i sedam Hvala, koje znaae naizust, a nou tvorae stotine metanija saIsusovom molitvom. Bee vrlo revnosna dua, tajinstvena (mistina, prim.izd), iimaae veliku pobonost prema Bogomajci. Govorae malo i imaae dar suza.Otac Gerasim nosae stalno sa sobom ikonu Bogomajke. Uvijae je u ist ubrus,

stavljae je u torbu pored itija Svetih i odlaae s govedima na pau. U umi jekaio ikonu na stablo topole, itao Akatist Blagovetenski i tvorio metanije.Jednom dok se moljae poeo je jako plakati pred ikonom Bogomajke. Nekiumar, prolazei tuda, upitao ga je: - ta ti se dogodilo, oe, te tako plae?- Udario sam nogu.- Neka, brate, proi e ti!- Neka da Bog da proe!Ovaj mladi vojnik Hristov imaae i drugi tajinstveni podvig. Uvek umovae osmrti i o asu Stranoga suda. Kada bi uo da je koji otac teko bolestan, odlaziobi kraj njega, teio bi ga, molio se za njega, itao mu iz Svetih knjiga, zatim bipoeo da proliva suze.

- Zbog ega plae, oe Gerasime? - pitao bi ga bolesnik.- Plaem to mi se pribliava as smrti, a ja se jo nisam pripremio!Monah Gerasim odlaae ponekad nou na groblje i tamo se moljae i plakaesam kod grobova otaca. A u keliji bee napravio sebi umesto kreveta - koveg, ukojem se odmarae po nekoliko sati.O njemu nam jo priae otac Kleopa:"Ljubljeni moj brat Gerasim znaae Psaltir zajedno sa Mojsijevim pesmama i saPomenikom i sa Molbenim kanonom Bogorodici od korica do korica. On je trigodine iao za kravama. Znaae ceo Psaltir, ceo, od Blaen je ovek... do kraja.Veliku je borbu, siromah, vodio. Sluao sam ga kako se svaa s avolima. Onimu uzimahu brojanice, vucijahu ga za kosu i govorahu mu: "ta ima s nama?Saie nas psalmima!" A on plakae. Nou kada ga obuzimae san, amarao bise govorei: "Ne spavaj, konju! Gle kovega!" Koveg bee naslonjen na pe.Nije spavao. Do jutrenja tvorae 500 metanija i kazivae do deset katizmi.Ja sam spavao. Nisam voleo da tvorim toliko molitava. I samo bi zauo: "Ustani!Hajde na jutrenje!" On ne spavae do jutrenja. Nakon jutrenja legae u koveg izkelije na neku slamu, stavljajui pod glavu drvo. Jednoga dana rekao mu je nekiotac: "Koliko e ovakvih kovega istruleti dok ti ne umre, Sveti oe!" On jeodgovorio: "Ja verujem u blagoga Boga - odgovorio je on - da e mi ovaj bitivena kua!"Spavae tri sata, najvie etiri, nakon jutrenja. Ja sam otiao k stareini, govoreimu: "Oe stareino, ja ne mogu vie stanovati s Gerasimom! Celu no seamara, plae!" Ponekad bi se zaplakao i plakao po dva sata, da se sav tresao, ito nakon mnogih podviga. "More dete - rekao je starac - ostavi ga, more! Taj imasvoje podvige. Ti ne zna ta je s njim. On ima velike podvige sa Psaltirom. Vodiborbe".Zbog toga nije iveo dugo, ni on, ni brat Vasile, ni Kostandije Urikaru. I tajznaae Psaltir naizust. Zna li zbog ega? uj ta kae Parimej: Oteti behu, dane bi zlo promenilo um njihov..!"


22/279

Tako je iveo otac Gerasim. Jednom se razboleo a iguman mu je rekao: - Da tidovedemo lekara, da bi ozdravio?

A on mu je sa suzama odgovorio: - Oprostite mi, oci; ja sam se molio Bogu sasuzama da mi da nevolju i bolest, samo da bih se spasao. Dakle, ako mi je onuinio milost, zar da Mu se ja usprotivim? Ostavite me u ruci i na volji Boijoj, jer

mi je bolest na spasenje!Budui bolestan, otac Gerasim nije vie mogao dolaziti u crkvu. Ali sa Sveteliturgije nije izostajao. Donoahu ga bratija na ebetu i polagahu dole u priprati.- Oe Gerasime - kazivahu mu ostali - zato ne ostane u keliji dok ti ne budebolje?- Oci, oprostite meni grenom. Doao sam da odsluam jo jednu Svetu liturgiju!Moda je ova poslednja u mom ivotu! Jer nijedna sluba nije potrebnija za naespasenje od boanske Liturgije!Jednoga dana umro je neki stari monah. Tada je otac Gerasim sa suzama rekaosvima: "Znajte, oci, da je posle oca Vasilea na mene red da odem iz ovogaivota".

Zaista, dana 14. septembra 1933, na Vozdvienje Svetoga Krsta,mnogopodvinik Gerasim je predao svoju duu u Hristove ruke, leei u kovegukoji je sam sebi napravio. Pod uzglavljem mu je naeno ovo pismo upuenonjegovom mlaem bratu:"Ljubljeni moj brate Konstantine, znaj, brate, da e tebe Bog due drati u ovomivotu. Molim te, dakle, ne zaboravi mene grenog u svetim molitvama. Jer i jasam se sa mnogim suzama molio Bogu za tebe i za svu bratiju, da vas privedeBog na put spasenja!"udesna vienja brata KonstantinaKada se navravalo etrdeset dana od smrti njegovoga brata Gerasima,Konstantin itae Psaltir i drae post, molei se za njegovo spasenje.Jednom je malo zadremao i video da se grob njegovoga brata sa staroga grobljapored crkve otvorio, i poklopac sa kovega se uklonio na stranu; a od Svetogaoltara poeo je da tee preko groba izvor sa vodom bistrom kao kristal, i bratovlik postajae beo kao sneg. Tada se Gerasim probudio kao iza sna i rekao: "BrateKonstantine, molitve crkve su me spasle..."Iste godine, posle preseljenja njegove brae Gospodu, Konstantin bee veomaoaloen zbog njihove tako rane konine. Ali se sa suzama molio Bogu da muotkrije gde su, naime, njihove due. I eto, jedno vee je zaspao u svojoj keliji inije se probudio do jutra.Nakon to se probudio njegova dua bee vrlo spokojna i zadovoljna. Zatim jeotiao k igumanu Skita i ispriao mu vienje koje bee imao te noi. Kazivae dase sreo sa svojom braom Vasileom i Gerasimom, zajedno sa svojim sestramakoje su otile Gospodu, u nekoj udesnoj bati punoj cvea i miomirisa, sadrveem krcatim plodovima, gde ptice nebeske pojahu hvale Bogu. Celu tu no

je proveo zajedno sa svojom braom, etajui zajedno i pevajui s velikomduhovnom radou u rajskom vrtu.


23/279

Najposle su se braa oprostila od njega i, obeavi mu da e se moliti za njega,da bi bio s njima zajedno, ohrabrila su ga da tvori posluanje i da se neprestanomoli, jer e nakon nekog vremena biti pouitelj dua i zatim e i sam doi kodnjih. Zatim su se udaljila poskakujui od radosti, a Konstantin se probudio izsvoga dubokog sna. Bee ve pet sati jutra.

Brat Konstantin crkvenjakJo kao crkvenjak, 1932. godine, otac Kleopa je bio oevidac nekoliko udesakoja su se zbila tokom Svete liturgije u crkvi skita Sihastrije. Evo ta nam je onpripovedao:"U to vreme bio sam svedok udesnog dogaaja tokom Svete liturgije.Jednom kada sluae stareina Joanikije Moroj, nakon osveenja Darova,kanula je iz Svetoga putira kap Svete Krvi na Sveti antimins. Ta kap je poela dasjaji, zatim da zrai. Tada je stareina Joanikije viknuo k meni: - BrateKonstantine, ded doi ovamo!

Kada sam priao, rekao mi je nastojatelj: - ta vidi ovde na Svetom antiminsu?- Vidim kap Svete Krvi. Tako jako sjaji, da je skoro ne mogu gledati.Tada mi je stareina rekao: - Vidi li Kome mi sluimo? Zbog toga budi s.velikimstrahom i pobonou u Svetom oltaru!Zatim se iguman Joanikije priestio tom kapi Svete Krvi.Kasnije, dok sam takoe imao posluanje crkvenjaka, u manastiru bee nekisvetenik koji sluae i imaae ir[4]. Zbog toga nije mogao da podnese dim izkadionice.Ovaj mi je svetenik vie puta rekao da budem paljiviji i da stavljam manjetamjana, ali ja sam iz nepanje stalno greio. Videvi to, svetenik me vie nijeupozoravao, ali se alostio u sebi. Zbog toga, jedne noi, nakon to sam doao s

jutrenja i legao, imao sam strano vienje, i video sam svetenika okruenogsvetlosnim zracima.Tada sam shvatio da ima svet ivot, brzo sam pohitao k njemu i traio muoprotaj. Zatim sam otiao k nastojatelju, iste noi, i ispovedio se, kazujui svojugreku".Brat Konstantin ikonopisac,Priae otac Kleopa:"Dok bejah iskuenik, imadoh slikarskoga dara. Obuio me je slikanju ikona nekimonah Nil iz manastira Seku. Nakon to sam uvebao crtanje i slikanjeakvarelima, poeo sam masnim bojama. Pokatkad bi dolazio iguman u mojukeliju, posmatrao me kako slikam, i to mu se dopadalo. Ali mene bejae poeoda kua novac, jer sam kupovah sebi boje i to je potrebno za slikanje svetihikona.Jednom je doao otac nastojatelj k meni i oprobavao me: -Koja je cena onojikoni?- Nema cenu, Prepodobni! - odgovorio sam mu.- Tu, brate Kostika, da dri na ceni, jer je lepa! - oprobavao me je starac.


24/279

Kad sam ja video da treba da se pogaam s ljudima i da imam novca, pobojaosam se da me ne poraze gordost i srebroljublje. Zatim, jednoga dana doao jeotac Kirijak, ikonom skita, u moju keliju i rekao mi: - Brate Kostika, ostavislikarstvo i hajde na posluanje!Dakle, ostavio sam sve i bio sam poslat da napasam ovce.

Tako sam se tada izbavio dva greha: gordosti i srebroljublja!"Monah Galaktion Ilije, prvi duhovni otac brata KonstantinaOvaj dobri monah, preko svojih prapredaka poreklom iz Salitea Sibiuluj, roen

je u optini Pipirig - Njamc od siromanih roditelja. U mladosti je bio obanin kodseoskih ovaca.Zatim, elei da sledi Hristu, godine 1918. stupio je u monaki podvig u skituSihastriji, primivi monaki postrig godine 1925. Ovde je imao isto blagoslovenoposluanje, napasajui ovce skita tokom 25 godina. Ovaj prepodobni otac beeveliki podvinik. On je mnogo doprineo duhovnom stasavanju brata Konstantina

Ilije - potonjeg oca Kleope - koji mu je bio uenik na baiji izmeu 1930. i 1942.godine.Evo nekoliko podviga ovoga Bogom blagoslovenoga starca:Njegov uenik, brat Konstantin, kazivae da otac Galaktion nikada nije jeo, dokne bi zavrio uobiajeno monako pravilo. Kada ga braa pozivahu za trpezu,starac odgovarae: "Oprostite mi, brao, ja nisam ispunio za danas svojudunost prema Bogu. Dakle, kako da jedem, kad nisam ispunio svoju dunost?"Zatim bi se otac povlaio u umu, savravao svoje molitve i metanije, i zatimsedao za trpezu.Jo je kazivao njegov uenik da sredom i petkom starac nije jeo do veeri, doposle pojave zvezda. Tada se otac osenjivao Krsnim znakom, iskao oprotaj odsvih, uzimao naforu i zatim spokojno jeo.Jednom ga je uenik upitao: - Sveti oe Galaktione, dan je dug, a ti si slab i star.Ne bi li bilo dobro da razdrei sebi trpezu ranije?- Brate Konstantine, uj ta mi je rekao otac Atanasije iz manastira Njamca.Jednom je neki Svetitelj video kako noahu mrtvaca k raci, a ispred i zakovegom ila su dva krasna anela. Tada ih je Svetitelj upitao: "Ko ste vi?" Aaneli su odgovorili: "Ja se nazivam "Sreda" a ja "Petak"! Doli smo ovamo sazapoveu Gospodnjom da pomognemo ovoj dui, koja je celoga ivota postilasredom i petkom u ast Hristovih stradanja". Od kada mi je otac Atanasijeispriao ovu povest, nisam vie jeo nita u ove dane, kako bi i meni Sveta Sredai Sveti Petak pomogli u asu smrti.Kada bi ovaj smireni otac video koga gde prolazi pored baije, namah bi rekaosvome ueniku:- Idi, brate Konstantine, i pozovi onoga oveka da sedne s nama za trpezu, jerovde kod ovaca je istonik, i ako nikako od njega ne daje, istonik presuuje. Aako poneto daje, Bog dri ovce zdrave, i ne poznaje se odakle daje, jer jeblagoslov Gospodnji na nama.


25/279

Jo kazivahu njegovi uenici da nisu nikada videli oca Galaktiona da jede sam ilikriom. Ako bi primio togod za jelo iz manastira, ne bi okusio nita, dok ne bidoao na baiju. Ovde bi sazvao sve i svima jednako podelio.- Zato nikada ne jede sam, oe Galaktione? - pitahu ga bratija.

A on bi im odgovarao: - Velika je opasnost po monaha da jede kriom! - Zatim, sa

srcem punim mira, bi dodavao: - Hej, bratijo, ljubav i bratstvo mnogo prevazilazebogatstvo!Otac Galaktion bee najsiromaniji monah u manastiru. Imao je samo jedan

jedno odelo, jedan kouh i nekoliko presvlaka. Jednom ga je uenik upitao: -Zbog ega i ti, sveti oe, ne dozvoljava da saiju i tebi kakvo dobro odelo, kaoto imaju ostali oci?

A starac mu je odgovarao: - Brate Konstantine, ja sam se ispovedio nekompustinjaku kojeg sam sreo dok sam hodio s ovcama po planini. Taj mi je rekao:"Oe Galaktione, imaj toliko imetka, koliko moe da odjednom ponese naleima, kada se seli s jednoga mesta na drugo". Zatim mi je dodao: "Neka tinikada ne izostane neispunjeno pravilo metanija, neprestano kazuj Isusovu

molitvu i pomiri se sa svima pre zalaska sunca! Bude li uvao sve to, Bog e tidati udela u spasenju".Drugi put starac je sreo u umi nekog Svetog pustinjaka i upitao ga: - Kai mi,oe: kada e biti kraj sveta?

A prepodobni isposnik uzdiui mu je odgovorio: - Zna li kada e biti kraj sveta?Kad vie ne bude staze od suseda do suseda! To jest onda, kada budenedostajala ljubav izmeu ljudi!Uvee je otac Galaktion uobiajavao da stavlja bratiju da itaju iz Otanika i izSvetoga pisma, jer je veoma eleo da slua re Gospodnju.Jednom je rekao svome ueniku: - Brate Konstantine, molim te itaj jo izSvetoga pisma o Jovovom trpljenju!Dok je brat Konstantin itao, otac Galaktion je prolivao suze. Zatim je dodao: -Eto, to je bio veliki ovek na svetu, jer nije roptao pred Bogom kada mu je uzeotoliko ovaca, toliko goveda i decu. A koliko sam ja, grenik, slab u veri! Jer ako sekoja ovca razboli ili ugine, ne mogu ni da jedem toga dana!- Zbog ega ne moe tada da jede, oe Galaktione? - pitae ga uenik.- Pa zar jo da imam smelosti da jedem, kada vidim da Bog kanjava stado zbogmojih grehova?Nakon 12 godina posluanja kod manastirskih ovaca, i drugih posluanja, u leto1942. godine monah Kleopa Ilije je bio izabran za igumanovog zamenika uSihastriji, a starac Galaktion je ostao s drugim uenicima kod ovaca.U jesen 1946. godine, nakon skoro 30 godina posluanja, otac Galaktion jeslomio nogu. Dok je leao u krevetu i iekivao svoju koninu, uo je da je umroneki monah, i to Nazarije. Dakle, rekao je svom bivem ueniku, ocu Kleopi, kojisada bee postao stareina: - Molim vas, oe stareino, da ne pokopate ocaNazarija bez mene! Ne pravite dva troka! Sutra uvee u est sati otii u i ja izovoga ivota!Sutradan u predskazani sat, otac Galaktion, dobri vojnik Hristov, predao je svojduh u ruke Gospodnje. Toga dana je navrio 64 godine! Tako se prestavio ovajsin posluanja, duhovni otac arhimandritu Kleopi Ilijeu!


26/279

Kod ovaca SihastrijeOtac Kleopa nam je priao:"U godinama kada sam bio obanin kod ovaca skita zajedno sa svojom braom,

imao sam velike duhovne radosti. Baija, ovce, ivljenje u spokojstvu iusamljenitvu na planini u srcu prirode bili su mi uilite monatva i bogoslovlja.Tada sam proitao Dogmatiku Svetog Jovana Damaskina Izloenje istinitepravoslavne vere. Dete, tako mi je bilo drago. Kad bi se vreme otoplilo, iljead,ovnovi, zavlaili bi se u bunje. Bee otava u Pojani ireuluj i zadravahu setamo. "Budite tamo!" kazivao sam im ja i itao Dogmatiku.Kada bih video ta pie o Presvetoj Trojici, o razlici izmeu anela, oveka iBoga, o svojstvima Presvete Trojice, kada bih itao o Raju, o paklu - dogmeSvetoga Jovana Damaskina - zaboravio bih u toku dana da jedem.Bee neka stara zemunica u kojoj se sklanjah i tamo bi mi donosio neko izmanastira hranu. I uvee kada bih se vraao, pitah se: "Jesam li ja danas jeo?"

Video bih tamo hranu i kazivao: "Nisam jeo!" Ceo dan bih se bavio DogmatikomSvetog Jovana Damaskina. Bee tamo mrazovca, jer bee jesen, i stavljao sampo mrazovac kao znak u knjizi. Dok sam bio kod ovaca i kod krava, proitao sam:Svetoga Makarija Egipatskog, Svetoga Makarija Aleksandrijskog, itija Svetih - jasam imao svih 12 tomova, kupljenih od kue, iz manastira Kozanee. Imao samih u torbi kada sam doao u manastir. itao sam i inilo mi se da prolazi dan kaoas. I itija Svetih veoma te krepe. Veoma.Tako, deco, svagda da imate po knjigu sa sobom. itaj Akatist Spasitelju,Bogorodici, kazuj molitvu Gospode Isuse". I da ima i togod kad pada kia.Tih godina sam se mnogo molio i itao sam Sveto pismo i mnogobrojne drugespise Svetih Otaca, kao: Otanik, Lestvicu Svetog Jovana Lestvinika, knjigeSvetog Teodora Studita, Svetog Isaaka Sirijskog, Svetog Jefrema Sirijskog,Kladenac Svetog Jovana Zlatousta, estodnev Svetog Vasilija Velikog i druge. Tesam knjige pozajmljivao iz biblioteka manastira Njamc i Seku i nosio ih sa sobomu bisagama, za ovcama na planini.Nakon to bih zavrio pravilo, vadio bih knjige Svetih Otaca i itao ih do zalaskasunca, pokraj ovaca. I kao da gledah Svetitelje: Antonija, Makarija Velikog,Jovana Zlatousta i ostale, kako mi govore. Svetoga Antonija Velikog video sam svelikom belom bradom, svetla lika, i priao mi je tako, da se sve to mi je kazivaourezivalo u moj um, kao to bi pisao prstom po vosku. Sve to sam tada itao nemogu vie da zaboravim.Kasnije sam poeo i sam da piem knjige, ali poto ih bejah napisao bezblagoslova, spalio sam ih. Kada sam otiao k ocu stareini Joanikiju i rekao tasam uinio, on mi je dao blagoslov, govorei: "Sve da napie!".Molitva i posluanjeDok bee kod ovaca, brat Konstantin je proitao u nekoj knjizi da svaki monahtreba da ita sedam Hvala. Zbog toga ih je nauio naizust. Ali nije mogao da ihkazuje, jer su ga ovce ometale. Tada je otiao kod oca stareine Joanikija i rekao


27/279

mu da ne moe obavljati asove (Hvale). A stareina ga je upitao: "S ijimblagoslovom si ih nauio, i ko te je terao da obavlja asove? Ti itaj Jutarnjemolitve i Akatist Bogorodici, a uvee - Molitve pre spavanja i Molbeni kanonBogorodici, i sve vreme kazuj Gospode Isuse..." A asove slui Crkva za sve, jerse svakodnevno itaju za pevnicom".

Kako se iscelio brat KonstantinJednoga prolea Konstantin je imao krvoliptanje, budui bolestan od plua. Tadaga je otac Galaktion, koji odgovarae za baiju, poslao da vadi korenje koprive,da ih kuva i da pije sok. inei tako, iscelio se.Posle vie godina, postavi stareina u Sihastriji, otiao je u Bukuret nekimposlovima i govorio vernicima istoga dana na etiri mesta. Znajui da je biobolestan od plua, jedna vernica se zaudila otkud mu toliko snage, i odvela gakod doktora Atanasiua, koji je, poto ga je pregledao na rendgenu, upitao: "ta siti, oe, radio, te ti je izraslo novo pluno krilo?" A otac mu je rekao kako je pio sok

od koprivinoga korenja i s Boijom pomoi ozdravio.

Jedno udo Svetoga Jovana NovogJednom je brat Konstantin otiao preko planine k svojoj sestri Ekaterini umanastir Stara Agapija. U umi, na mestu zvanom Pojana Trapezej, obreo seopkoljen velikim krdom divljih svinja, tako da mu je pretila smrt. Videi da mu sepribliuju, poeo je glasno da poje kondak Svetoga Jovana Novog iz Sueave:"Branitelju i pomoniku Hrianstva...".U tom trenu nije vie video nita oko sebe. Nakon to se jo malo uspeo i stigaona vrh brda, od straha i umora pao je na zemlju. Nakon to se oporavio, jedva jestigao u manastir Stara Agapija.Susret s iskuenikom Ilijem Jakovom (Svetim Jovanom Jakovom iz Njamca)Prepodobni Jovan Jakov iz Njamca stupio je u monaki ivot najpre u manastiruNjamcu godine 1933, budui siroe od oba roditelja. Tadanji stareina manastiraNjamca bee episkop Nikodim Munteanu, potonji patrijarh Rumunije.Nakon to ga je blagoslovio i odveo da se pokloni udotvornoj ikoni Bogomajke izcrkve Stefana Velikog, odredio mu je da tvori posluanje u manastirskoj apotecisa monahom Jovom, koji ivljae svetim ivotom. Zatim je bio naimenovan zabibliotekarskog pomonika manastira Njamca, gde se starao o dobrom uvanjustarih rukopisa i izdavao knjige na itanje monasima iz bratstva lavre i okolnihskitova.K ovom prepodobnom bratu, koji je kasnije stigao u Svetu Zemlju, dolazio je ibrat Konstantin Ilije iz skita Sihastrija da ite duhovne knjige iz manastirskebiblioteke. Jednom, 1934. godine, brat Konstantin je pozajmio od iskuenika IlijeaJakova knjigu Duhovni azbunik, koju je napisao Sv. Dimitrije Rostovski. U leto


28/279

iste godine iskuenik Ilije, doavi u Sihastriju zajedno sa ikonomom velike lavre,upitao je brata Konstantina, koji napasae ovce u dolini:- Brate Konstantine, jesi li zavrio itanje knjige Duhovni azbunik!- Imam jo malo da itam i, poto zavrim, doneu je u biblioteku.- Dobro, brate Konstantine, neka ti Bog pomogne na putu spasenja! U manastiru

Njamcu ima mnogo svetih knjiga. itaj ih sada dok si mlad, jer u starosti eimati drugih briga!..Odlazak u vojskuGodine 1935. brat Konstantin Ilije je bio pozvan u vojsku. Dakle, ostavivi ovcena planini, siao je u Skit, ispovedio se kod oca igumana, priestio se Telom iKrvlju Hristovom i, poto se dovoljno molio, zatraio je blagoslov i otiao uBotoanji, gde je ukljuen u sastav puka za vezu.Tamo je nastavio s molitvom i uzdranjem. Podneo je i specijalnu molbu,naznaivi da je manastirski itelj i da mu nije doputeno da jede mesa.

Komandant puka mu je odobrio da iz menze uzima to mu odgovara. A on seuzdravao i mnogo se molio, i zbog toga nije imao nijedno telesno oskvrnjenje usnu dok je god bio u vojsci.Dugo je u okviru vojske nosio monako odelo, budui da je rasporeen na rad uambulanti. Ovde je pomagao bolesnima, vrio odreeno pravilo, starao se oistoi i svi su ga potovali, kako oficiri, tako i vojnici.Komandant puka se radovao njegovom prisustvu i titio ga u svemu, jer uvee iujutru obavljae molitvu s vojnicima u kapeli puka, a na praznike bi ih sve vodio ucrkvu. Tako se mnogi radovahu njegovom prisustvu i njegovom ivotuposveenom Hristu.Zbog toga su ga vojni kadrovi mnogo puta postavljali da govori ostalim vojnicima.ak su se i oficiri okupljali da ga sluaju i mnogi su imali koristi od njegovih rei.U posebnim sluajevima, kada je pojedinim bolesnim vojnicima bio hitnopotreban svetenik, brat Konstantin im je dovodio vojnoga svetenika da ihispovedi i da ih priesti. Neki od njih mu ak iskahu i duhovni savet: kako bi isami mogli stupiti u monaki ivot.Na zavretku vojnoga roka predloeno mu je da ostane u okviru vojske: "Ostaniovde, jer e s pamenjem koje ima postati general!" Ali on je odbio, kazujui da

je "vojnik u vojsci Hrista, Cara nad carevima".Godine 1936. mladi kaplar Konstantin Ilije, poto je odsluio vojsku, vratio seponovo u skit Sihastriju, uznosei hvalu Bogu i Bogomajci za sve.Zavet shimonaha Pajsija s bratom KonstantinomOtac Kleopa je priao svojim uenicima:"Kad sam bio u vojsci, i bee mi ostalo svega nekoliko meseci do odsluenjavojnog roka, boravio sam tokom odsustva kod oca Pajsija i pomagao mu u radu,poto je gradio novu keliju s paraklisom. Ovde je imao za uenika jednog mogujaka[5], oca Genadija, oveka Boijeg, koji je celoga ivota bio obanin kodovaca i nije se ni enio, a u starosti se povukao u skit Kozaneu.


29/279

Videi da se odsustvo zavrava, i da treba da se vratim u puk, otac Pajsije me jepozvao na stranu i rekao mi: - Reci mi, brate Konstantine, kada bude odsluiovojsku, ne bi li doao ovamo k meni?Na to sam mu ja odgovorio: - Prepodobni oe Pajsije, neu da te laem. Ja samduevno vezan za skit Sihastriju, kamo sam najpre otiao, i gde su moja braa

usnula u Gospodu. Ovde u Kozanei je suvie blizu mog sela, i hteo bih daostanem vie stran i nepoznat svojim roacima. Nakon odsluenja vojnog rokavratiu se opet u Sihastriju!uvi, on je zasuzio i rekao: - Ja sam se nadao da u imati jednog uenika izvae porodice. Ali ako ti ne namerava da nakon vojske doe ovamo, onda u i

ja, ne posle mnogo vremena, otii isto u Sihastriju!- Dobro, oe Pajsije! Ja se sada vraam u puk...- Ako odlazi, idem i ja da te otpratim!Ili smo zajedno do mesta odakle su se videla polja i brda prema mom selu. Tada

je otac rekao sa suzama u oima: -Hajde da se zavetujemo! Da nainimo najpretri metanije!

- Da, oe Pajsije! Da nainimo!Nakon to smo obojica nainili po tri metanije, on je izgovorio sledeu molitvu:"Presveta Trojice, Boe na, radi molitava Preiste Bogorodice i svih Svetihtvojih, odredi da, ako li bi umro brat Konstantin pre mene, ja budem kodnjegovoga uzglavlja, a ako li bi ja umro ranije, da bude on kod mog uzglavlja!

Amin".Posle toga smo se sa mnogo suza oprostili jedan od drugog. Taj na rastanak sedogodio u leto 1936. godine".Ovaj zavet se ispunio posle 54 godine, to jest 18. oktobra 1990. u 4 sata jutra,kada veliki duhovnik Moldavije jeroshimonah Pajsije Olaru predavae duh u rukeHristove u manastiru Sihastriji. U tom asu polaska u zagrobni ivot arhimandritKleopa Ilije stajao je kod starevoga uzglavlja i sa suzama se molio za njega,itajui mu Molitve na ishod due.Posle vie od osam godina od preseljenja jeroshimonaha Pajsija u Carstvonebesko, to jest 2. decembra 1998, i arhimandrit Kleopa Ilije predade duh svoj uruke Hristove, ostavljajui kao duhovniku siroad stotine monaha i desetinehiljada vernih koji mu behu duhovna eda.Uvereni smo da su ovi veliki duhovni oci rumunskoga monatva danas zajedno uraju i mole se sa svim Svetima za spasenje svih nas!Monaki postrig

Vrativi se iz vojske u jesen 1936. godine, iskuenik Konstantin Ilije je opet bioposlat na isto preanje posluanje. Budui najmlai kod ovaca, pomagao jeostalim ocima, Galaktionu Ilijeu i Antoniju Olaruu. Zatim bi uterao ovce u tor,muzao ih, pospremao baiju, sirio mleko i odlazio s ovcama da ih napasa.Sva trojica pastira ovaca behu veoma krotki, smireni, utljivi, i vie od svegaljubljahu svetu molitvu. Zbog toga sve obavljahu u spokojstvu i miru i ne imaahunikakvu smutnju u svom posluanju.


30/279

Godine 1937. krajem meseca jula iguman je odredio da iskuenik Konstantin Ilijebude zamonaen. Imao je tada est godina posluanja u skitu i odsluen vojnirok. Njegovo monaenje je odobrila Sveta Moldavska mitropolija reenjem broj10.042 iz 1936, i ono je obavljeno 2. avgusta 1937.Za kuma na monaenju bio mu je odreen shimonah Proklu Popa, veliki

podvinik, pun ljubavi i smirenja, poreklom iz optine Pjatra ojmuluj, upanijaNjamc.Brat Konstantin je molio starca da ga uzme pod mantiju, ali on kazivae: - BrateKostika, ja sam jako star, imam 77 godina, i ne mogu vie. Molim te, trai kogadrugog da ti bude kum!- Ako me ti, sveti oe Proklo, ne uzme pod mantiju, neu se ubrzo ni monaiti! -rekao je iskuenik Konstantin.uvi stari i krotki shimonah Proklu ove rei, mnogo se obradovao i kaza: -Dobro, brate Kostika, pripremi se, jer u te naredne noi uzeti pod mantiju!Poto je zapoeta sluba postrienja u monatvo svi oci i braa su se molili Boguda ga ukrepi na putu duhovnoga ivota, kako bi svoj krst nosio do kraja. Ali kada

bee da mu nadenu monako ime, jedan otac blizak igumanu, naime shimonahNikolaj, rekao mu je: - Oe stareino, nadenite mu ime Kleopa, jer i tako nemamonijednoga monaha s tim imenom!- Dobro veli, oe Nikolaje!Zatim je nastojatelj izgovorio: - Brat na monah Kleopa postrizava vlasi svojeglave u ime Oca, Amin; i Sina, Amin; i Svetoga Duha, Amin. Recimo za njega:Gospodi, pomiluj!"Nakon to je postrien u monaki obraz, monaha Kleopu je blagoslovio njegovstareina, a kum ga je odveo da se pokloni ikoni Bogomajke i postavio ga zapevnicu, po tradiciji.Takav je bio monaki postrig oca Kleope, koji e postati jedan od najveihigumana i duhovnih otaca nae zemlje!Ino iskuenje sa srebroljubljemOtac Kleopa nam je kazivao:"Kada sam bio iskuenik u Sihastriji, niko nije zakljuavao svoju keliju, jer nitibee ko, niti ta, da krade. Sve to nam bee potrebno davalo nam se u okvirubratstva. Ali da vidi kako je vrag jednom hteo da me uhvati u strastisrebroljublja. Nekako godine 1937, kada bejah kuvar, doao je kod nas nekivernik i rekao mi: "Oe Kleopa, gle kakve su nove i lepe monete izile". I dao je

jednu i meni.Ja sam odneo novi u keliju, stavio ga na prozor pod neku hartiju da ga niko nebi video, i zakljuao sam vrata. Iz kuhinje sam stalno odlazio u keliju i podizaosam hartiju.sa prozora kako bih video da nije nestao novi. Ne bi prolo mnogo,i opet odlaah u keliju!Jednoga dana, videvi da mi je vrag priljubio srce za novi, tako da drah vratazakljuana i miljah samo na njega, osenio sam se znakom Svetoga Krsta,otkljuao sam ponovo vrata kelije i dao novi nekom siromahu.Tako sam se izbavio srebroljublja!"


31/279

Stradanje skita Sihastrije u poaruNekako 1938-1941. godine u skitu Sihastrija bee vie od 35 otaca i bratije. Svekelije behu od jelovog drveta i dosta stare, jer stari nastojatelj Joanikije, imajui

preko 80 godina, teko se mogao starati o svemu to bee potrebno.Dana 30. maja 1941, kada se pribliavao praznik Vaznesenja Gospodnjeg, kadahiljade poklonika dolaze da se poklone po manastirima iz predela Njamca i daodsluaju Svetu liturgiju u manastiru Njamcu, oci i braa iz Sihastrije trudili su sei sami da udovolje potrebama brojnih vernika koji boravljahu po jednu no usvakom manastiru.

Ali, poto je bila sua i duvao suv vetar, odjednom se od neke varnice upalilajedna drvena kelija, i za pola sata itav je kompleks bio obuhvaen plamenom,tako da su izgorele sve kelije, krov kamene crkve i drveni paraklis hrama Svetihotaca Joakima i Ane, i nije se vie moglo spasti, do malo bogoslubenih utvari.U tom meteu nekoliko vernika je ulo kroz plamen i iz paraklisa iznelo Sveto

Jevanelje, Svete Tajne, nekoliko ikona i Svete sasude. Ali ne znajui gde senalaze Svete moti, ostavili su ih u Svetom oltaru i pobegli napolje. I kada su sesvi oalostili zbog gubitka Svetih motiju, odjednom se u vazduhu videla srebrnabela kutija sa dugakom crvenom pantljikom, u kojoj se uvahu svetiteljskemoti, koja je, iziavi sama iz paraklisa i letei iznad, pala na sred dvorita.Videvi to udo, oci su podigli kutiju sa Svetim motima, celivali su ih i sasuzama zablagodarili Bogu. Evo primera da Bog udesa tvori udesa u svakovreme i na svakom mestu, ako imamo veru i molimo mu se sa suzama ismirenjem!Zatim je stari nastojatelj Joanikije Moroj, videi da se itav njegov trud od preko30 godina rasuo za samo jedan sat, sa suzama u oima nainio tri metanije predkamenom crkvom to bee ostala bez krova i izrekao rei pravednoga Jova:Gospod dade, Gospod uze; neka je blagosloveno ime Gospodnje! (Up. sa Jov 1,21). Amin.Kroz takva je iskuenja, opasnosti i nevolje bilo dato tom prepodobnom stareinida proe pre no to se preselio u nebeske kleti. Ali se protosinel Joanikije nijeobeshrabrio, nego je sve hrabrio, kazujui:"Oci, nemojte se obeshrabriti to je manastir izgoreo. Jer je izgoreo zbog naihgrehova i da bi se obnovilo zadubinarstvo! Trpite, sveti oci, sva iskuenja sakrepkou, trpite i ne naputajte ovo mesto, osveeno molitvama i suzama naihprethodnika. Samo krepko drite poredak ovoga skita. Jer ko ne dri poredakmesta izgoni ga mesto odavde! uvajte monaki poredak i ni jednoga dana neostavljajte da se ne odslui boanska Liturgija i asoslov.Budete li tako inili, i budete li vodili ist ivot, i budete li imali ljubavi meusobom, znajte da e Bogomajka podii iz pepela ovu Svetu obitelj, i imaete mirai spasenja na ovom mestu. A ne budete li sa svetou pazili pravila, post i svojemonake obaveze, znajte da e ovo mesto opusteti. Jer Bog vie voli pusto iisto mesto, nego li mesto sa mnogo razjedinjenih monaha!"Kako je monah Kleopa izabran za igumanovog zamenika


32/279

Nakon poara koji se dogodio u leto 1941. godine skit Sihastrija je preivljavaosve tee i tee. Stari nastojatelj, u uzrastu od 82 godine, bee sve tee bolestan.Nije vie mogao sluiti Svetu liturgiju, i teko je ispovedao i savetovao. Svrhsvega, pretukli su ga lopovi Balta, koji su mu izbili jedno oko.

U leto 1942. godine u Sihastriji je sluio samo jeroshimonah Joil Georgiu, uenikstaroga nastojatelja, potpomognut od jeromonaha Kalistrata Bobua. Zatim, zbognedostatka kelija, nakon pomenutoga poara dobar deo brae i monaha otiao jeu manastire Njamc i Seku. Hrana se pripremala u letnjoj kuhinji, a sluilo sebratstvu u nekom podrumu, koji tokom dana bee umesto trpezarije, a nou beespavaonica za oce.Meutim stareina Joanikije Moroj je imao i utehe. Jednom dok bee bolestan ibee se zabrinuo za sudbinu Skita, ula je u njegovu keliju neka gospodstvenoobuena ena i, pribliivi mu se, rekla: "Ne alosti se, oe Joanikije. Od sadaemo mi brinuti o ovoj Svetoj obitelji!" Bee to Presveta Bogorodica, zatitnicaSkita! Zaista, od 1942. godine stalno se oseao pokrov i blagoslov Bogomajke

nad Sihastrijom.U istom razdoblju duhovni oci zajedno sa celim bratstvom, na predlog igumanaJoanikija Moroja, odluili su da imenuju za igumanovog zamenika monahaKleopu Ilijea, koji bee mlad, odluan i vrlo duhovan. Onda su se duhovnici istarci pomolili u crkvi pred ikonom Bogomajke i zatim se svi popeli do baijeskita, koja bee na planini Taiunele, da bi pozvali oca Kleopu za igumanovogzamenika, dok Bog ne odredi igumana.Ovo se zbilo u postu Svetih Apostola. Kada su svi stigli na baiju, bratija, zajednosa ocem Kleopom, strigahu ovce. Tada mu je jeroakon Gemnazije Pristav, kojibee smeliji, rekao:- Oe Kleopa, dolo je vreme, kao u vreme Davida, da ostavi ovce i da od sadanapasa slovesne! Eto, Skit je izgoreo, na stareina je slep i bolestan, i monasise osipaju! Doi i pomozi obnovu Skita. Svi te hoemo, zove te i otac stareinaJoanikije, koji nas je sve podigao, jer on vie ne moe!uvi te rei, otac Kleopa je rekao: - Ja sam suvie mlad i ne mogu da budemstareina Skita. Traite kog drugog, jer ja nisam vian da pouavam due i oveksam grean!- Ne, oe Kleopa, sada te Bog poziva, i treba da tvori posluanje kao to sisvagda inio! I mi emo ti pomoi i, molitvama Bogomajke, imamo nadu da emoi spasti bratstvo naega skita, koje se dan za danom osipa!- Molim vas, oci - rekao je monah Kleopa - ostavite me da se molim Bogu i darazmislim mesec dana, jer sam mlad i ne znam ta da inim! Ako li ne, otii u umanastir Seku!- Dobro, oe Kleopa, ostavljamo te mesec dana da se moli!Zatim, siavi sa baije, rekao je duhovnik Kalistrat: -Zbrzali smo oca Kleopu!Molimo se Bogomajci i ostavimo ga da jo razmisli!Sutradan otac Kleopa je napisao dopisnicu ocu Pajsiju iz skita Kozanee izatraio mu savet ta da radi u tom velikom iskuenju. A sam je postio tri dana imolio se u tajnosti Bogu da bude volja Njegova.Nakon deset dana primio je od pustinjaka Pajsija dopisnicu sledee sadrine:


33/279

Dragi oev sine! Ne raduj se kada te budu postavili za stareinu i ne alosti sekada te budu izvrgnuli iz stareinstva! Tvori posluanje starom nastojatelju isaboru otaca i prepusti se u svemu volji Boijoj!Tako ga je shimonah Pajsije blagoslovio da pomogne obnovu skita Sihastrije, ipoto je prolo mesec dana molitve i ekanja, monah Kleopa je preuzeo

administrativnu upravu bratstva. Oci i braa su se obradovali toj promeni i svi sumu bili posluni. ak je i starac nastojatelj bio srean to je Bog odredionjegovog ljubljenog uenika da putevodi ovaj skit.

Igumanov zamenik sadraj

Prva briga oca Kleope bila je da obnovi manastirsko zdanje i kelije koje suizgorele u poaru 1941. godine. Uz pomo manastira Njamca, koji je besplatnodao stotine kubnih metara drva i grae, i vernika iz okoline, u jesen 1942. godinezapoeta je izgradnja dvaju krila kelija sa vie od 20 prostorija, namesto onih toih je poar unitio. Sledeih godina, 1943-1944, na tim kelijama su najvie radili

vernici iz sela Radaenji - Sueava, koji zbog rata behu evakuisani u okolnestoletne ume.Novoga igumana veoma su cenili kako bratstvo Skita, tako i vernici koji se ovdebehu sklonili, jer bee vrlo poboan, mnogo je postio, bee krotak, hrabrio ih jesve - monahe i mirjane - i naroito je imao dar pouavanja, kojim je svakogaputevodio i duhovno hranio.Nakon to se front pomerio zapadno od Karpata, otac Kleopa je nastavioizgradnju kelija i kamenu crkvu je pokrio limom.Tako se, blagodau Boijom i blagoslovom Bogomajke, zatitnice ove Sveteobitelji, otac Kleopa od poetka dokazao kao vrlo revnostan monah, kao hrabar iduhovan iguman, i kao dobar ekonom.Konina nastojatelja Joanikija MorojaNakon 33 godine strogoga duhovnikog podviga protosinel Joanikije Moroj jeteko oboleo i nije vie mogao upravljati skitom Sihastrija. Ali bee srean to jenjegov uenik, monah Kleopa, bio odreen da nastavi njegovu duhovnikudelatnost.Poslednje dve godine ivota veliki nastojatelj je proveo vie u keliji, molei seBogu danonono, ispovedajui i savetujui svoje uenike. Ali bee srean to seSkit obnavljao i duhovno, i materijalno.Godine 1943. bolest stareine Joanikija se bee pogorala. Danonono je imaopo dva uenika koji su ga negovali. A avgusta 1944. njegovog sina po telu,monaha Nikanora, ubili su ruski vojnici u blizini fronta.Dana 3. septembra 1944, oseajui da mu je konina blizu, starac je pozvao sveuz svoju postelju i dao im poslednji savet. To jest da se neprestano mole, da sljubavlju tvore posluanje, da ljube Svetu crkvu i da provode ist ivot u Hristu.Zatim, itui oprotaj, sve ih je poljubio i triput im rekao: "U utorak u otii kOcu!...", proriui time koninu svoga ivota.


34/279

Nakon ivota s tekim iskuenjima i velikim patnjama, 5. septembra u 10 sati,veliki stareina Joanikije Moroj je predao svoju duu u ruke Oca Nebeskog,ostavljajui za sobom dostojnoga nastavljaa delatnosti obnavljanja ovoga Skita,oca Kleopu. Oplakan od celog sabora, sahranjen je na novom groblju umanastirskom vonjaku.

Nakon to je prolo nekoliko godina, i shimonahinja Avgustina iz manastiraAgapije, njegova biva supruga, poinula je u miru, i bila sahranjena namanastirskom groblju.Kako je otac Kleopa izabran za igumanaNakon preseljenja u nebesko Carstvo starca igumana Joanikija Moroja cela brigaskita Sihastrija bila je na ramenima monaha Kleope. Ali on nije hteo da primiakonsku i sveteniku hirotoniju, jer se bojao ove velike odgovornosti predBogom. Evo, meutim, kako je Bog odredio da bude rukopoloen i zatim da budenaimenovan za igumana skita:

Meseca oktobra 1944. godine monah Kleopa, zajedno sa nekoliko bratije iao jeu vinograd skita u optini Rakova-Buhui, da bi doneli groa. Usput, u bliziniBuhua, izala je pred njega neka pobona ena, imajui u svojim rukama jednusveteniku odedu, Sluebnik i sveteniku palicu, i rekla mu:- Oe, u mojoj kui su ostale ove odede i Svete utvari od nekoga vojnogsvetenika, koji je stanovao kod nas u vreme rata. Zatim, otiavi s frontom dalje,ostavio ih je u naoj kui, i ne znam ta da inim s njima!- Sestro, podaj ih kojoj crkvi ili kojem manastiru kojima su potrebni, jer nije dobroda ove Svete predmete dri u kui!- Sveti oe, ako ih budem dala tebi, hoe li ih primiti?- Daj ih nama, hrianko, pa emo ih odneti u manastir, jer je greh da stoje bilogde!- Izvoli, oe, odede, knjigu i palicu! Blagodarim Bogu to sam vas srela da bihvam ih dala!Uzevi ove predmete, otac Kleopa ih je stavio u kola, i razmiljao u sebi: "Zato li

je ova ena donela odede, palicu i Sluebnik upravo meni? Nije li to znak daBog hoe da budem hirotonisan za svetenika i da ovom palicom putevodimbratstvo skita Sihastrije?"Vrativi se iz vinograda i ispovedivi se, rekao je sve to duhovniku. A duhovnik,pojmivi da je znak od Boga, rekao mu je:- Tvori posluanje, oe Kleopa, jer smo to svi obeali pri monaenju, i bez togase ne moemo spasti! Pa ko da predvodi bratstvo skita, ako svi beimo ododgovornosti? Jer Sveti Oci vele: "Posluanje je ivot, a neposluanje je smrt!"Nakon dva meseca, 27. decembra 1944, kada se praznuje Sv. arhiakon Stefan,monah Kleopa je hirotonisan za jeroakona, a 23. januara 1945, kada sepraznuje Sv. muenik Kliment, hirotonisan je za jeromonaha od episkopaGalaktiona Korduna, tada stareine manastira Njamca.Nakon malo vremena jeromonah Kleopa Ilije bie zvanino naimenovan zaigumana skita Sihastrija.


35/279

Skit Sihastrija u razdoblju 1945 - 1946. godinePo prestanku rata radovi na obnovi Skita, zapoeti 1942. godine, nastavljeni su

jo tri godine. Tako je godine 1945. zavrena i osveena nova trpezarija, u kojojje moglo da bude za stolom vie od sto ljudi. Takoe su dobrim delom zavrene

kelije na severnoj strani kompleksa, sa deset velikih prostorija i kuhinjom za celobratstvo. Godina 1945-1946, obnovljeno je i krilo kelija na junoj stranikompleksa, sastavljeno takoe od deset prostorija, ali manjih.Evo ta je priao otac Kleopa o tekoama na koje je nailazio prilikom obnoveSkita:"Kada su me naimenovali za stareinu, bee veoma teko. Skit nije imao nieg.Hramovna slava se bliila, a mi nismo imali nita pripremljeno. Kelije behuizgorele i zvona istopljena, a krov na velikoj crkvi bee takoe saeen uplamenu. Tada sam otiao u manastir Njamc da pozajmim neto novca. Ali minisu dali, jer nisu imali nita u fondu. Zatim sam svratio do protosinela JoakimaSpatarua, oveka Boijeg! Kod njega se nalazio neki dobri hrianin iz

Bukureta, Konstantin Valsan, generalni direktor Telefonskoga trusta. uvi danemam nita za hramovnu slavu, on mi je dao 800.000 leja; velik novac u tovreme. Kada sam doao u Sihastriju, ekao me je na duhovnik otac JoilGeorgiu, koji se moljae Bogu da dobijemo neto pomoi. uvi o primljenojpomoi, zadivio se i zablagodario Bogu".U prolee 1946. godine vernici iz optine Radaenji -Sueava, koji u vreme ratabehu bili evakuisani u ume oko Sihastrije, odluili su da besplatno sagrade novizimski paraklis na mesto onoga to je izgoreo u poaru 1941. godine, sa istomhramovnom slavom - Svetih Bogoroditelja Joakima i Ane.Ktitor tog novog Svetog paraklisa bio je jeromonah i duhovnik GerasimKampanu, poreklom iz istoga sela. Do kraja 1946. godine paraklis je bio skorogotov. Nedostajao je jo ikonostas, koji bee u izradi, i unutranje slikarstvo.Time su stanovnici Radaenja, kao i iz drugih sela, izrazili blagodarnost Bogu ipodvinicima ovoga skita, to su u Sihastriji bili izbavljeni opasnosti i smrti uvreme rata u leto 1944. godine.Tokom te dve godine, 1945-1946, odredio je Bog da u bratstvo Skita dou brojnimladi i stariji, tako da se mnogo poveao broj itelja. To se dogodilo iz dvarazloga. Jedno zbog gladi i siromatva koji su pretili celoj zemlji i drugo zbogposebnog ugleda koji bee poeo da stie protosinel Kleopa. Zbog toga je skitSihastrija uzeo poseban zamah, i duhovni, i materijalni.Dua toga napredovanja bee, dakako, otac Kleopa, ovek Boiji, koji je postajaosve uveniji u okolini. Jer dok su drugi manastiri i skitovi imali nedostatak osoblja,i o

Documents

Starac Kleopa