Stara – nova vest Putin optužen za plagijat svog doktorata Mar t 26, 2006 , The Sunday Times

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS

• Stara – nova vest

• Putin optužen za plagijat svog doktorata• Mart 26, 2006, The Sunday Times

• Naslov teze: “The Strategic Planning of Regional Resources Under the Formation of Market Relations”

• 20 strana ključnog poglavlja prepisana

http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/article695235.ece

http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/article695235.ece


• O tome kako država da upravlja svojim prirodnim resursima

• Neoprostivo na Zapadu, čak i za političare

• Senator Džo Bajden - 1988 ukrao delove govora Nila Kinoka, britanskog šefa Laburista


• NEIL KINNOCK at Welsh Labour Party conference May 1987: • "Why am I the first Kinnock in a thousand generations to be able to get

to university? Was it because our predecessors were thick? Does anybody really think that they didn't get what we had because they didn't have the talent or the strength or the endurance or the commitment? Of course not. It was because there was no platform upon which they could stand"

• JOE BIDEN IN Sept 1987 during his first presidential campaign: • "Why is it that Joe Biden is the first in his family ever to go a university?

Why is it that my wife... is the first in her family to ever go to college? Is it because our fathers and mothers were not bright? ...Is it because they didn't work hard? My ancestors who worked in the coal mines of northeast Pennsylvania and would come after 12 hours and play football for four hours? It's because they didn't have a platform on which to stand."

http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/barackobama/2607505/Joe-Biden-plagiarised-Neil-Kinnock-speech.html




• A sad je Bajden potpredsednik vlade, dakle nije fatalno


• 2. Šta se dešava sa BDP kada se vlasnik male firme oženi sa svojom sekretaricom i prestane da joj daje platu, iako ona i dalje obavlja isti posao?

.


• BDP pada, jer se njen rad ne plaća


• (S-I)+(T-G)= (X-Z) • ako privatna štednja u nekoj

zemlji prevazilazi privatne investicije (S > I), ne znamo:

1. Da li je neto izvoz pozitivan

2. ili će državni budžet biti u def.

3. ili 1+2!


• (S-I)+(T-G)= (X-Z) • Ako znamo da je (S-I)>0• nemoguće je znati • (1) da li je budžetski deficit izazvan rastom

štednje, dok kurs”drži” spoljnu ravnotežu• (2) štednja je u ravnoteži uz dvojne deficite• (3) pad I, recesija, pad T,

• suficit TR i/ili fiskalni deficit ili oba!!!

• U poslednjoj koloni rast (S-I) je posledica pada I

(S-I) (T-G) (X-Z)

+ - 0

+ - -

+ - +


• tu se ogleda razlika između merenja i interpretacije podataka. To je istovremeno razlika između privrednih bilansa i ekonomije.

• Vidi kasniji slajd sa Krugmanom


• (S-I)+(T-G)= (X-Z)• SAD -3.6 -2.5 -6.1 2006• −4,7 1,0 −3,7 1999• U SAD i privatni sektor i javni

sektor beleže deficit, trošeći mnogo više nego što zarađuje.

• Republikanci prave def, demokrate suficit



• (S-I)+(T-G)= (X-Z)• Japan 6.1 -2.2 3.9 2006• 10,3 −7,6 2,7 1999

• Situacija u Japanu je potpuno suprotna. Obilan višak priv. sektora pokriva deficit javnog


• Posmatrano• u celini, Evropska

unija sve više liči • na Japan, ali su

neravnoteže manje

S-I T-G X-ZBelgija 1.2 0.8 2Danska -1.3 3.7 2.4Francuska 0.5 -1.7 -1.2Nemačka 6.2 -1.1 5.1Italija 1 -3.4 -2.4Holandija 7.2 1.8 9Španija -10.6 1.9 -8.7Švedska 4.7 2 6.7V. Brit -0.6 -2.8 -3.4Evrozona 1.1 -1 0.1

EU 1999 2,8 −2,5 0,3



• TB + KB + IDT = 0. • tekući kapitalni intervencije• bilans bilans na deviznom tržištu

• Ova jednačina u praksi nikad nije tačna• Zašto? Izvori podataka su različiti• TB sa carine, • KB banke i finansijske institucije• IDT iz centralne banke. • Zato se uvode “greške i propusti”


• 2. mehanizma: IDT≠0 i IDT=0 Deficit TB

• pokriva se ili sa privatnih računa ili iz državih izvora.


• Ako je TB<0: • odliv deviza, tj. višak ponude

domaćeg novca • Moguća su dva ishoda

– cb želi da spreči devalvaciju– i prodaje devizne rezerve (IDT>0)

– Cb ne interveniše, IDT=0, – ali privatni finansijski račun prelazi u suficit


• Otkud suficit na KB, tj. priliv kapitala? Ako deficit na TB potraje

• Stranci koriste nizak kurs da kupe domaću aktivu, imamo suficit na KB – – Ovo se upravo dešava u Velikoj Britaniji

• Depresirana valuta povećava izvoz, te se smanjuje deficit na TB– isto

• Ili deficit nestaje, ili je privatni kapitalni bilans u plusu,ili oba


• Krugman: SDI ne smanjuju deficit na spoljnom računu, naprotiv, deficit = prilivu!!!

• To je računovodstveno tačno• Ali to nije ekonomija


• 2 mehanizma• IDT=0

• Priliv kapitala – apresijacija – rast deficita+odliv kapitala u druge zemlje - do iznosa priliva kapitala

• IDT ≠0• Priliv kapitala – apresijacija – zvanične

intervencije – kupovina $ ≡ zajam drugoj vladi,


• Kako se beleži u TB Francuske

• Tunižanin koji radi u Marseju šalje novac svojoj porodici u Tunis.

• deficit jednostranih transfera


• Francuski koncern Pežo plaća dividende finskom rezidentu.

• deficit u nerobnom bilansu (jenostrani transfer)


• Cb banka Francuske kupuje danske krune da bi sprečila pad njenog kursa u Kopenhagenu

• višak na računu ITD


• Profit američke kompanije Owen Corning reinvestira se u filijali Fontenblo u Francuskoj.

• Višak na računu direktnih investicija


• • Rezident Francuske koji živi u Kolmaru, gradu u Alzasu, prošvercuje kući stereo uređaj kupljen u Frajburgu (Nemačka

• Deficit na računu “greške i propusti”


Poglavlje 3Privredni rast

7. U toku poslednjih pet godina, u Švedskoj su bruto porezi činili oko 60% BDP. I pored toga, raspoloživi dohodak je u istom periodu takođe iznosio oko 60% BDP. Kako se ovo može objasniti?


0.6

• Yd=Y-T, T=tY+Ta-TR• Porezi 0.6Y, raspoloživi dohodak 0.6Y• Ovde se očito radi o bruto-porezu,

tY+Ta=0.6Y• Ako su porezi 0.6Y, onda je raspoloživi

dohodak • Yd=Y-(tY+Ta) +TR=• 0.6Y=0.4Y+TR• TR=0.2Y


• . „Radnici iz pograničnih zona koji rade u inostranstvu, a stanuju u domovini, smanjuju BDP jer šalju kući veliki procenat svojih zarada.” Komentarišite.


• “Zemljama EU nije potrebna statistika platnog bilansa. SAD ih nemaju, pa sasvim lepo žive”. Dajte svoj komentar ovog stava.

• SAD ima jedinstvenu fiskalnu politiku


• „Legalizovanje droga povećalo bi BDP i poreske prihode, ali bi pogoršalo platni bilans.” Komentarišite.

• Tačno za BDP i poreske prihode, kratkoročno. Na duži rok, uticalo bi na pad BDP. Ne bi pogoršalo PB jer je to već sadržano u greškama i propustima.

• Holandija?


• Poglavlje 3

Privredni rast


Prosečna stopa rasta BDP (% godišnje)

Prosečan rast BDP

per capita 1820-2006

(% godišnje)

1820-2006

1820-1870

1870-1913

1913-1950

1950-1973

1973-2001

1973-2006

Austrja 2.1 1.4 24 0.2 5.2 2.5 2.4 1.6 Belgija 2.1 2.2 2 1 4 2.1 2.1 1.5

Danska 24 1.9 2.6 2.5 3.7 2 2 1.6 Finska 26 16 2.7 2.7 4.8 2.4 2.6 1.8

Francuska 2 14 1.6 1.1 4.9 2.3 2.1 1.6 Nemačka 2.2 2 2.8 0.3 5.5 1.8 1.7 1.6

Italija 2.1 1.2 1.9 1.5 5.5 2.3 2 1.5 Holandija 24 1.7 2.1 24 4.6 2.4 2.3 1.4 Norveška 2.7 2.2 2.2 2.9 4 3.4 3.2 1.9 Švedska 1.6 2.1 2.7 3.7 1.9 2 1.6 1.6

Švacarska 24 1.9 2.5 2.6 4.4 1.2 1.3 1.7 V. Britanija 2 2 1.9 1.2 2.9 2.1 2.2 1.7

Japan 2.7 0.1 24 2.2 8.9 2.7 2.6 1.9 SAD 3.6 4.1 3.9 2.8 3.9 3 2.9 1.7


• ‚• Godišnja stopa rasta od 2% u toku dvadeset

godina postaje od 49%,• a nakon pola veka ukupna stopa rasta biće

170%

– zato stagnaciju ne treba zanemarivati!!!


• krajem 14. veka Kina bila najrazvijenija zemlja sveta,

• Inovacije poput računovodstva, baruta, kompasa, pisaće mašine i porcelana

• Pa ipak u toku narednih šest vekova životni standard Evrope povećao se 25 , a u Kini samo 7x


• 1990-ih počela da ostvaruje godišnje stope rasta od fenomenalnih 10.2%!

• Ako nastavi, njena privreda će se udvostručavati svake sedme godine,

• tako da bi Kina lako mogla da do kraja 2025 godine dostigne standard siromašnijih članica EU.

•


• Zašto je Kina vekovima stagnirala, dok je privreda Evrope cvetala? Zašto je Kina bukvalno “eksplodirala” 1990. godine?

• opšte je prihvaćeno da bi kineski model bio neizvodljiv da Kina nije odlučila da otvori svoju privredu i privuče strane direktne investicije.

• identičnu stvar navode istoričari kada govore o privrednom zaostajanju Kine i povezuju ga sa događajem iz 1433, kada je Admiral Zheng He potopio 3500 velikih plovih brodova iz dinastije Ming.

•


• Politika “zatvorenog savršenstva”, – strah od prodiranja Mongola, – manjak novca u državnoj kasi, – kao i duboko nepoverenje trgovaca koji su se

najviše obogatili međunarodnom plovidbom – sve je to rukovodilo kineske vlasti da izoluju zemlju

od inostranih uticaja, sa strašnim posledicama. – Za mnoge ekonomiste ovaj primer najbolje govori

o potencijalnim rizicima neobuzdane anti-

globalizacije.


• Isti razlog navode autori za vekovno zaostajanje Indije


životnog standarda u Zapadnoj Evropi porastao je 33x, dok je u Kini, porastao samo 4,7 puta.

2009 EU38804, Kina 3650 GDP per capita*, 1500-2001

1500 1820 1950 2001

Western Europe 771 1,204 4,579 19,256China 600 600 439 3,583

*In 1990 international Geary-Khamis dollars



Table 3.5

GNPContribution

of inputsResidual

France 2.6 1.1 1.5Germany 2.8 1.4 1.4Netherlands 3.0 2.0 1.0

UK 1.9 1.2 0.7Japan 4.7 3.0 1.7USA 3.0 2.0 1.0

Note: an adjustment has been made for the modernization of productive kapital

Dekompozicija po R. Solow-u 1913-1987



Pet zakonomernosti – empirijske regularnosti

1. Bronzana medalja pripada radu – zaposlenost pada kada je merimo u časovima


Figure 3.1 (a)

USAUK

Japan

0

10

20

30

1820 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1973 1992

Outpu

t per

Hour

(1990

$)

Output-rad (Y/L) u tri zemlje

Zakonomernost broj 1: output per capita i kapitalnaintenzivnost permanentno rastu


Figure 3.1 (b)

USA

UK

Japan

0

20

40

60

80

1820 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1973 1992

Ca

pita

l pe

r H

ou

r (1

99

0 $

)(K/L) u tri zemlje


• Zakonomernost broj 2: K i Y se trkaju za zlatnu medalju, a onda

(K/Y) ne pokazuje stematski trend

pokazuje se da je to samo približno tačno.

Pa ipak, iako kapitalni koeficijent baš i nije konstantan, ovde svakako nema onakvih stabilnih i nedvosmislenih povećanja koja smo videli kod Zakonomernosti br. 1.


Table 3.2Source: Maddison (1995)


• Zakonomernost broj 3: satnice stalno rastu

• ključno obeležje procesa rasta predstavlja dramatičan pad u broju radnih časova po zaposlenom

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESSAverage hourly earnings & the CPIAverage hourly earnings & the CPI, 1964-2004

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

1964 1968 1972 1976 1980 1984 1988 1992 1996 2000 2004

Wag

e ($

per

hou

r)

0

50

100

150

200

250

CP

I (1

982-

84=

100)

Hourly earnings

in 2004 dollars

Consumer Price Index

Average hourly earnings (nominal)





Плате у Србији, 1987-2007

0

100

200

300

400

500

600

700

800

87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07

децембар '90 - 752 DEM

децембар '93 - 21 DEM

јануар '07 - 603 DEM

октобар '00 - 97 DEM


Zakonomernost broj 4: profitna stopa nema trend

Dohodak od svojine nad kapitalom raste jedino zato što stok kapitala raste.



Korporativni profit kao % BDP


Novi fenomen - CEO


Zakonomernost broj 5: učešća rada i kapitala u BDP nemaju trend

Već je pokazano da dohoci od rada i od kapitala sekularno rastu.

Ispostavlja se da i oni sami rastu po približno istoj stopi, tako da raspodela ukupnog dohotka (BDP) ostaje relativno stabilna.


• Trenutno to u Americi osporavaju

• Tvrde da udeo L u raspodeli opada

• dokaz




F(tK, tL) = (tK)α(tL)1−α = t(α+1−α))KαL1−α = t KαL1−α =tF(K, L)


Figure 3.2

Proizvodna funkcija

kapital (K)

Out

put

(Y)

0

Y =F K,L( )


Figure 3.3

Proizvodna funkcija (intenzivna forma)

Output-rad

(y=Y/L)

0

y=f k( )

kapital-rad (k=K/L)



Akumulacijom novog stoka kapitala u potpunosti se kompenzuje amortizovani deo — dakle voda se doliva u kadu istom brzinom kojom iz nje otiče. To je stabilno stanje, gde kapitalni koeficijent niti raste niti pada.


Edmund PhelpsNobelova nagrada

2006 za“

produbljivanje našeg shvatanja odnosa između kratkoročnih i dugoročnih efekata ekonomske politike"

http://danica.popovic.ekof.bg.ac.yu/







Zlatno pravilo akumulacije kapitala Koje se bavi utvrđivanjem koliko privreda može da potroši danas, a koliko treba da iznosi štednja koja će osigurati da buduće generacije uživaju veću potrošnju.

Njegovi verovatno najznačajniji rad teorija prirodne stope nezaposlenosti (natural rate of unemployment) – dokaz njenog postojanja, kako se utvrđuje veličina i kako iz tržišnih odnosa može nastati nezaposlenost.Time su se bavili Milton Fridman i Filips (Alban William Phillips), to je 14. poglavlje

http://en.wikipedia.org/wiki/Golden_Rule_savings_rate

http://en.wikipedia.org/wiki/Natural_rate_of_unemployment

http://en.wikipedia.org/wiki/Natural_rate_of_unemployment

http://en.wikipedia.org/wiki/William_Phillips_(economist)


• Stopa štednje od 100% - ceo dohodak ide na investicije u kapital, a potrošnja u stabilnom stanju jednaka je nuli.

• Štednja u iznosu od 0% impcira da nema novog kapitala, sav kapital se amortizuje dok se novi ne stvara, te je potrošnja u stabilnom stanju opet jednaka nuli.

• Negde između te dve tačke je štednja koja odgovara “zlatnom pravilu" gde je sklonost štednji definisana tako da maksimizira potrošnju.

http://en.wikipedia.org/wiki/Capital_(economics)

http://en.wikipedia.org/wiki/Capital_(economics)



Logički sled događaja

1. što više jedna zemlja štedi, više će da investira;

2. što više bude investirala, veći će biti kapitalni koeficijent K/Y;

3. što veći bude kapitalni koeficijent, veći će biti output po radniku.


Pošto je ouput po radniku isto što i per capita dohodak, vidimo da bi trebalo da zemlje sa visokim stopama štednje i investicija imaju visoke per capita dohotke.

Je li to istina? Na Slici 3.5 prikazan je ceo svet i zaista, uočava se da takva veza postoji. Siromašne zemlje Afrike malo investiraju, za razliku od bogatijih zemalja Evrope i Azije.


-3

0

3

6

9

0 5 10 15 20 25 30 35

Average investment rate (% of GDP)

GD

P p

er

cap

ita (

ave

rag

e a

nn

ua

l gro

wth

%)

Europe

Africa

America

Asia

Investicije i stope rasta (122 zemlje, 1950-92)

Figure 3.5


Struktura finalne tražnje, 2000-2004,

-17% -21% -23% -22% -29%-12%

85% 90% 89% 88% 92%72%

17% 17% 18% 18%18%

15%

14% 14% 16% 16%17%

25%

-30,0%

-10,0%

10,0%

30,0%

50,0%

70,0%

90,0%

110,0%

130,0%

150,0%

2000 2001 2002 2003 2004

Investicije

Mater. izdaci države

Privatna potrošnja

Neto izvoz

BDP=100

ciljna srednjoročna struktura


Figure 3.6

Rast štednje uvećava Y/L, ali

0kapital-rad (k=K/L)

=s f kold saving ( )

= kdepreciation

Output-rad

(y=Y/L)

=s f knew saving ( )


U tački stabilnog stanja raste kako output po radniku, tako i kapital po radniku, ukazujući na to da proizvodnja postaje kapitalno intenzivnija.

Prilagođavanje na novo stabilno stanje će potrajati, što znači da će se neko vreme ostvarivati veće stope rasta. Ali jednom kada se dostigne stabilno stanje, više neće biti rasta. Tako da nama još uvek nedostaje scenario kojim bismo objasnili rast outputa per capita


• Štednja predstavlja odricanje;

• Sa stanovišta domaćinstva, to je dohodak koji se neće utrošiti na potrošna dobra.

• Kada se podsetimo da se štednja formira na račun potrošnje, trebalo bi da se upitamo je li ona vredna toga.


• potrošnja u stabilnom stanju - deo dohotka koji nije otišao

u štednju) jednaka:


Figure 3.7

Zlatno pravilo –MAKSIMIRAMO POTROŠNJU!


= kdepreciation

Output-rad

(y=Y/L) y*=f k*( )

k**

}}

investment

consumption

Ay**


potrošnja u stabilnom stanju (deo dohotka koji nije otišao u štednju) jednaka: (3.7) B = I − sI = f (E) − δE


najpoželjnija situacija opisana je sledećim uslovom:

• MPK = δ.Ovaj uslov nazivamo zlatnim

pravilom, i može se smatrati receptom za izvlačenje maksimuma iz postojeće tehnologije


• Ako ga se ne pridržavamo, kakve mogu biti posledice? Ako K/L bude prevazišao optimum biće akumulirano previše kapitala.

• To je slučaj dinamičke neefikasnosti: smanjujući današnju štednju, i današnja i buduća potrošnja mogu se povećati

• bez dodatnih ulaganja.

• Ovo izgleda kao „besplatan ručak”, što zaista i jeste slučaj.


Savings/GDP(avg. 1980-90,%)

0

5

10

15

20

25

30

Poland Italy

GDP growth (1980-90, %/yr)

0

2

4

6

8

10

Poland Italy

Poljska je imala veću štednju, a manji rast

Figure 3.9


Savings/GDP(avg. 1991-97, %)

0

5

10

15

20

25

30

Poland Italy

GDP growth(1991-97, %/yr)

0

2

4

6

8

10

Poland Italy

Poljska raste brže, a štedi manje!

Figure 3.9


• 1980-1990• Jugoslavija i Južna Koreja imale

su stopu investicija od oko 40%

• Koreja imala rast p.c 7%• Srbija - 0.5% per capita



Figure 3.10(a)

USA

Euro area

100

120

140

160

180

200

1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000

Stanovništvo raste


Miliona ljudi

USA

Euro area

60

80

100

120

140

1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000

Raste i zaposlenost


Stabilno stanje uz rast stanovništva

Output-rad

(y=Y/L)


=s f ksaving ( )

)n kcapital widening (

A´ A

k*´ k*

)n k(

Širenje kapitala

)(

)(

kf

knas


Figure 3.12

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

0 20 40 60 80 100

Average Population Growth Rate, 1960-1992 (in %)

GD

P p

er

cap

ita (

10

00

$U

S),

19

92

GDP per capita i rast stanovništva(95 zemalja)


Figure 3.13

Stabilno stanje uz rast stanovništva i tehnički progres

Output-effective

rad

(y=Y/AL)

0kapital-effective rad (k=K/AL)

=s f ksaving ( )

)a n kcapital widening (

A

k*

Širenje kapitala


Figure 3.14

Stope rasta u stabilnom stanju

0time

Stopa rasta

y=Y/AL or k=K/ALY/L or K/L

Y or K

Stopa rasta = 0

Stopa rasta = a

Stopa rasta = a+n


Usled opadajuće marginalne produktivnosti, akumulacija kapitala, samaza sebe, ne obezbeđuje održivi privredni rast.

Rast stanovništva to čini, ali ne objašnjava kako onda dolazi do kontinuiranog rasta životnog standarda, toliko evidentnog u mnogim delovima sveta.

Tako tehnički progres postaje ključni faktor privrednog napretka.



• Trebalo bi naglasiti da A nije proizvodni faktor

• firme tehnički progres ne kupuju, ali od njega imaju samo koristi.

• Pretpostavićemo da A raste po konstantnoj stopi a, a za sada se nećemo truditi da precizno objasnimo ni zašto ni kako do toga dolazi.

• Dakle, tehnički progres, koji u stvari predstavljamo• rastom parametra A, egzogen je.


MPK=d +a+n

Zlatno pravilo glasi

)(

)(

kf

knas

A štednja tada iznosi


• Koliki je tehnički progres?

• Nažalost, njega je vrlo teško izmeriti. Na primer, kompjuteri verovatno uvećavaju stopu rasta, ali za koliko? Neki veruju da „nova ekonomija”, stvorena u doba revolucije informacione tehnologije, ima šanse da podigne životni standard brže nego ikad ranije; drugi su skeptični, smatrajući da efekat nije ništa veći nego što su već donela druga velika otkrića koja su obeležila ekonomsku

• istoriju.


Figure 3.15

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

1870-1913 1913-1972 1972-1995 1995-1999

Multifactor productivity growth in the US1870-1999 pogledaj i ovo

http://homepage3.nifty.com/ronten/gordon.pdf



Akumulacija kapitala

• u razvijenim zemljama kapital po pravilu rastao po stopi od oko 2% godišnje i to tokom čitavog 20. veka.

U posleratnom periodu obnove, tokom 50-tih i 60-tih godina, akumulacija kapitala značajno se ubrzala. Tabela isto tako pokazuje da je Japan nastavio sa brzom akumulacijom kapitala

• sve do 80-tih; razlog je taj što je Japan početkom 20. veka bio mnogo siromašniji od Evrope i SAD.

• Ovi periodi povremenih brzih akumulacija kapitala dobro se uklapaju u opis procesa „dostizanja” (catch-up), u slučajevima kada se kapital nalazio ispod nivoa definisanog stabilnim stanjem.


1913-50 1950-73 1973-87

France 1.2 6.4 3.7Germany 1.1 7.7 2.7Netherlands 2.4 6.9 2.2

UK 1.6 5.7 2.3Japan 3.6 10.2 6.7USA 1.7 3.8 2.6

Source: Maddison (1995)

Kapital (fond)(prosečne godišnje stope rasta)

Table 3.3


• Inputi rada• U celini, input rada je u Evropi

porastao između nula i 0,3%, dok ga je u Severnoj Americi i Australiji imigracija podigla

• značajno iznad 1%.



Figure 3.16

Endogeni rast

Output-effective

rad

(y=Y/AL)

0kapital-effective rad (k=K/AL)

)a n kcapital accumulation

(

k1

(y=f kproduction function

)

(=s f ksaving )

B

D

C

A

k2


Documents

Stara – nova vest Putin optužen za plagijat svog doktorata Mar t 26, 2006 , The Sunday Times