STANJE U OBRAZOVANJU U OPŠTINAMA NA KOSOVU · • Kada je u pitanju profesionalno usavršavanja vaspitača, većina direktora je izjavila da vaspitači učestvuju na 3 do 4 različita

STANJE U OBRAZOVANJU U OPŠTINAMA NA KOSOVU

PRIŠTINA, MITROVICA, PEC, ĐAKOVICA, PRIZREN, UROŠEVAC, GNJILANE, SUVA REKA I DRAGAŠ:

Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Prizren, Uroševac, Gnjilane, Suva

Reka i Dragaš

K O S O V S K A M R E Ž A Z A O B R A Z O V A N J E I Z A P O Š L J A V A N J E

2


3


STANJE U OBRAZOVANJU U OPŠTINAMA NA

KOSOVUIZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU O STANJU OBRAZOVANJA U DEVET

(9) KOSOVSKIH OPŠTINA:

Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Prizren, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš

K O S O V S K A M R E Ž A Z A O B R A Z O V A N J E I Z A P O Š L J A V A N J E

Napomena: Ovaj izveštaj je pripremljen uz podršku projekta "Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje - KEEN", koji finansira Evropska unija i kojim rukovodi Kancelarija Evropske unije na Kosovu. Ovaj projekat realizuje Kosovski obrazovni centar (KEC) u saradnji sa Agencijom za promociju zapošljavanja (APPK), Balkan Sunflovers Kosovo (BSFK), Akademijom za obuku i tehničku pomoc (ATTA) i SPARK Stichtingom. Sadržaj ove publikacije nece se razmatrati na bilo koji način kao odraz pozicija Evropske unije.

Izveštaj o istraživanju o stanju obrazovanja u devet (9) kosovskih opština: Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Prizren, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš.

Izradi ovog izveštaja doprineli su: Jusuf Thaçi, Ema Rraci, Kushtrim Bajrami

Decembar 2018Priština

Objavljuje projekat „Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje – KEEN“Za više informacija pogledajte: www.keen-ks.net

Design:


5

Sadržaj

LISTA SA SKRACENICAMA ................................................................................................................................... 61. SAŽETI PREGLED.................................................................................................................................................72.UVOD ....................................................................................................................................................................103.CILJ ........................................................................................................................................................................114.METODOLOGIJA ................................................................................................................................................ 125.OPŠTI ASPEKTI OBRAZOVANJA NA OPŠTINSKOM NIVOU ........................................................................146.PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE ...................................................................................................................... 17

6.1. Uključivanje u predškolsko obrazovanje dece u dobi od 0-5 godina ............................................................. 186.2.Uključivanje u predškolsko obrazovanje dece uzrasta od 5-6 godina ........................................................... 216.3.Profesionalni razvoj obrazovnog osoblja u predškolskim ustanovama ........................................................246.4.Ocenjivanje rada i učinka osoblja predškolskih ustanova ................................................................................... 316.5.Metode rada i edukativne aktivnosti u predškolskim ustanovama .................................................................336.6.Druga važna pitanja u vezi sa predškolskim ustanovama ..................................................................................35

7. OPŠTE OBRAZOVANJE (OSNOVNA ŠKOLA, NIŽA SREDNJA ŠKOLA I GIMNAZIJE) ............................ 397.1. Upravljanje i menadžment u školama ..........................................................................................................................417.2. Koordinatori kvaliteta u školama .................................................................................................................................. 517.3. Profesionalni aktivi i saradnja nastavnika .................................................................................................................557.4. Profesionalni razvoj nastavnika .....................................................................................................................................617.5. Ocenjivanje učinka nastavnika ......................................................................................................................................687.6. Licenciranje nastavnika .................................................................................................................................................... 717.7. Nastavni materijali ..............................................................................................................................................................767.8. Metode rada sa učenicima ............................................................................................................................................. 787.9. Metode ocenjivanja učenika .......................................................................................................................................... 827.10. Mladi nastavni kadar .......................................................................................................................................................857.11. Oprema i školska infrastruktura ...................................................................................................................................887.12. Ostala pitanja od značaja za opšte obrazovanje................................................................................................ 104

8. SREDNJE STRUČNO OBRAZOVANJE ......................................................................................................... 1098.1. Sinhronizacija sa tržištem rada i saradnja sa biznisima ...................................................................................... 1108.2. Stručna praksa u stručnim školama ...........................................................................................................................1168.3. Nastavni materijali za stručne škole ...........................................................................................................................1218.4. Profesionalni razvoj profesora u stručnim školama ............................................................................................1238.5. Reputacija stručnih škola i privlačenje dobrih učenika .................................................................................... 1308.6. Druga važna pitanja u vezi sa stručnim školama .................................................................................................133

9. ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................................... 13710. ANEKSI ............................................................................................................................................................138

Aneks 1. Lista edukativno-obrazovna koje su bile uključene u istraživanje .......................................................138

6


LISTA SA SKRACENICAMA

DPP Deca sa posebnim potrebama

EOIO Edukativno-obrazovne i institucije za osposobljavanje

IKT Informaciona i komunikaciona tehnologija

KEC Kosovski obrazovni centar

KEEN Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje

KK Koordinator kvaliteta

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

NSŠ Niža srednja škola

ODB/BO Odbijanje ili bez odgovora

ODO Opštinski direktorijat za obrazovanje

ONPK Okvir nastavnog plana i programa Kosova

ONSŠ Osnovna i niža srednja škola

OŠ Osnovna škola

OUN Ocenjivanje učinkovitosti nastavnog kadra

PI Predškolska institucija

PRNK Profesionalni razvoj nastavnog kadra

PRO Plan za razvoj obrazovanja

RPŠ Razvojni plan škole

SUIO Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju

USŠ Upravni savet škole

VSŠ Viša srednja škola

7


1. SAŽETI PREGLED

Ovo istraživanje predstavlja jednu opštu ocenu stanja obrazovanja u devet opština na Kosovu, uključujuci opštine Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đakovica, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš. Štaviše, ovo is-traživanje identifikuje izazove, poteškoce, probleme i pozitivne pomake u sektorima i nivoima pred-univer-zitetskog obrazovanja u ovim opštinama.

Tokom perioda 2017 - 2018, projekat koji finansira Evropska unija „Kosovska mreža za obrazovanje i zapošl-javanje – KEEN“ je podržao gore pomenute opštine u izradi Planova za razvoj obrazovanja (PRO), sa ciljem da ce se ovi lokalni strateški planovi u oblasti obrazovanja implementirati i pozitivno se odraziti na pobol-jšanje kvaliteta obrazovanja u ovim opštinama. U tom smislu, ovo istraživanje je polazna tačka za monitoring/pracenje implementacije planova za razvoj obrazovanja u ovih devet opština i uključuje važne aspekte različi-tih sektora i nivoa pred-univerzitetskog obrazovanja u ovih devet opština (uglavnom pitanja koja su takođe bila uključena u okviru PRO-a).

Za realizaciju ovog istraživanja odabran je veliki uzorak od devet opština uključenih u ovo istraživanje. U cilju istraživanja pitanja i aspekata uključenih u istraživanje iz različitih perspektiva, obavljeni su intervjui sa akter-ima iz ovog sektora i na različitim nivoima pred-univerzitetskog obrazovanja u ovih devet opština, uključujuci opštinske direktore obrazovanja ili njihove predstavnike, direktore javnih predškolskih ustanova, direktore osnovnih, nižih i viših srednjih škola (uključujuci gimnazije i srednje stručne škole), kao i nastavni kadar sa svih nivoa pred-univerzitetskog obrazovanja.

Neki od glavnih nalaza ovog istraživanja su sledeci:

• Opštinski direktorijati za obrazovanje (ODO) nastavljaju da se suočavaju sa brojnim izazovima i teškocama tokom svakodnevnog funkcionisanja, upravo zbog nedostatka ljudskih, profesionalnih i finansijskih resursa.

• Nivo uključenosti dece u predškolsko obrazovanje i dalje je nizak, što je trend koji se očekuje i u nared-nim godinama, pre svega zbog nedostatka javnih predškolskih ustanova po pristupačnoj ceni.

• Veoma značajan broj dece uzrasta 5-6 godina, odnosno 15 %, i dalje nije uključen u predškolsko obrazovanje. Najviši procenat dece koja nisu uključena u predškolski razred je primetan u opštinama Priština i Prizren. Međutim, ovo se može objasniti činjenicom da u ovim opštinama postoji mnogo privatnih vrtica i osnovnih škola, tako da veliki broj dece pohađa predškolsku nastavu u privatnim ustanovama.

8


• Kada je u pitanju profesionalno usavršavanja vaspitača, vecina direktora je izjavila da vaspitači učestvuju na 3 do 4 različita treninga u toku godine, dok je zabrinjavajuce da neki vaspitači iz nekih predškolskih ustanova ne pohađaju nikakvu obuku/trening u toku jedne godine. Međutim, fenomen ne-vođenja evidencije od strane obrazovnih institucija za treninge koje prati njihovo osoblje i dalje je veoma prisutan.

• Ocenjivanje rada vaspitača se realizuje jednom na svakih šest meseci ili jednom godišnje, iako ima slučajeva kada se to češce realizuje.

• Na osnovu izveštaja direktora, skoro sve škole imaju Razvoje planove škola (RPŠ) i vecina njih je dostupna nastavnom kadru. Međutim, često se procenjuje da su ovi RPŠ samo formalni dokumenti pripremljeni po istom obrascu i stoga ne adresiraju na pravi način specifičnosti, potrebe i zahteve dot-ične škole, i stoga se ne sprovode na odgovarajuci način, odnosno ne obavljaju ulogu i funkciju koju bi trebalo da realizuju kako bi mogli izvršiti funkciju dobrog upravljanja školom.

• Upravni saveti u školama (USŠ) funkcionišu u skoro svim školama. Međutim, formalno postojanje USŠ -a nije dokaz da ova školska tela pravilno funkcionišu i da obavljaju sve dužnosti i odgovornosti predviđene zakonom i drugim pod-zakonskim aktima na centralnom i lokalnom nivou.

• Vecina direktora škola koji su bili uključeni u istraživanje je navelo da su njihove škole imenovale koordinatore kvaliteta (KK). Međutim, polovina direktora škola je izjavila da KK nisu oslobođeni obima nastavnih sati koje su imali kao nastavnici. Štaviše, svim KK u školama nije jasna njihova uloga, i ne obavljaju sve zadatke i zadatke koji su im dodeljeni.

• Profesionalni aktivi su funkcionalni u skoro svim školama koje učestvuju u ovom istraživanju.

• Profesionalni razvoj nastavnika i dalje je rasprostranjena praksa na Kosovu. Međutim, podaci iz ovog istraživanja pokazuju da ne postoji odgovarajuca analiza ili istraživanje koje bi utvrdilo efekte ovih treninga/obuke. Štaviše, procenjuje se da obuka nastavnog kadra nije uvek ponuđena u skladu sa potrebama i zahtevima istih. Čak i na nivou osnovnog, nižeg srednjeg i višeg srednjeg obrazovanja, fenomen ne-vođenja evidencije od strane obrazovnih institucija za treninge koje prati njihovo osoblje i dalje je veoma prisutan.

• Ocenjivanje učinka i rada nastavnog kadra još nije bila u stanju da se stabilizuje kao proces i da real-izuje svoju predviđenu funkciju, posebno u funkciji licenciranja nastavnika. U tom smislu, podaci iz ovog istraživanja ukazuju da ovaj proces nije jasno shvacen od strane škola i nastavnog kadra, a kao posledica toga imamo i različitu implementaciju ovog procesa od škole do škole.

• Uprkos činjenici da je licenciranje nastavnog kadra proces koji je započeo pre mnogo godina i koji je dobro regulisan zakonskim i pod-zakonskim aktima, opet se ispostavlja da u našim školama postoji

9


nastavni kadar koji nije licenciran. Štaviše, značajan broj nastavnika nije informisan o sistemu licen-ciranja nastavnika.

• Nedostaje saradnja stručnih škola sa biznisima. Programi koji se nude u stručnim školama nisu u skladu sa potrebama tržišta rada. Pored toga, rezultati intervjua realizovanih sa školama koje su učest-vovale u ovom istraživanju pokazuju da postoje škole koje ne sprovode nikakvu analizu potreba tržišta rada i stoga ne razmatraju profile koji su ponuđeni da bi odražavali potrebe tržišta rada.

• Nedostatak udžbenika i nastavnih materijala posebno za stručne predmete i dalje predstavlja veliki izazov za srednje stručne škole.

Uopšteno govoreci, nalazi ovog istraživanja pokazuju da se pred-univerzitetsko obrazovanje u ovih devet opština i dalje suočava sa mnogim izazovima, poteškocama i problemima koji zahtevaju pažnju svih odgovo-rnih i kompetentnih aktera koji treba da ih rešavaju i adresiraju.

10


2. UVOD

Kvalitetno obrazovanje je preduslov za sveukupni razvoj zemlje i društva. Imajuci ovo u vidu, obrazovanje na Kosovu se i dalje smatra jednim od najvažnijih sektora u zemlji i različiti akteri nastavljaju da ulažu u različite oblike i aspekte kako bi poboljšali kvalitet obrazovanja. Bez obzira na to, generalno se procenjuje da kvalitet obrazovanja na Kosovu nije zadovoljavajuci i još uvek zahteva kontinuirano ulaganje od strane centralnih državnih institucija i lokalnih uprava, lokalnih i međunarodnih donatora i civilnog društva.

U tom smislu, projekat „Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje – KEEN“ je podržao devet (9) opština na Kosovu u izradi Planova za razvoj obrazovanja (PRO), sa ciljem da se ovi lokalni strateški dokumenti u oblasti obrazovanja implementiraju i da se isti pozitivno odraze na poboljšanje kvaliteta obrazovanja u ovim opštinama.

Imajuci u vidu da je godina 2018 bila prva godina implementacije ovih planova od strane vecine od ovih devet opština, KEEN projekat je odlučio da sprovede opsežno istraživanje ove godine, uključujuci različita pitanja i aspekte obrazovanja u ovim opštinama, tako da predstavi opštu procenu stanja u obrazovanju u ovim opština-ma, uključujuci izazove, teškoce, probleme, trendove i pozitivne pomake u sektorima i nivoima pred-univer-zitetskog obrazovanja u ovim opštinama.

S obzirom na to da je obrazovanje veoma široko područje, nije bilo moguce da ovo istraživanje uključi sve što se odnosi na obrazovanje u ovim opštinama, tako da smo pokušali da u okviru ovog istraživanja budu uključe-na neka važna pitanja i aspekti koji su takođe uključeni u PRO ovih opština.

Kao što ce se videti tokom prezentacije nalaza istraživanja u sledecim poglavljima ovog izveštaja pokazuje da se obrazovanje u opštinama na Kosovu i dalje suočava sa mnogim izazovima, teškocama i problemima, a istovremeno postoje i pozitivni trendovi i prakse sprovođenja u pred-univerzitetskom obrazovanju, bilo u predškolskom obrazovanju, u osnovnom i nižem srednjem ili višem srednjem obrazovanju (gimnazije i stručne škole).

Ovo istraživanje predstavlja samo polaznu tačku za dalje pracenje razvoja u oblasti obrazovanja u ovih devet opština, dok u narednim godinama KEEN projekat planira da sprovodi godišnji monitoring implementacije PRO od strane opština Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đakovica , Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš.

11


3. CILJ

1 Projekat „Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje – KEEN“ je projekat koji finansira Evropska unija i kojim upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu. Ovaj projekat realizuje Kosovski obrazovni centar (KEC) u saradnji sa Agencijom za promociju zapošlja-vanja (APPK), Balkan Sunflovers Kosovo (BSFK), Akademijom za obuku i tehničku pomoc (ATTA) i SPARK Stichtingom. Sadržaj ove publikacije nece se razmatrati na bilo koji način kao odraz pozicija Evropske unije.

Kao što je pomenuto u uvodnom delu ovog izveštaja, Projekat „Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavan-je – KEEN“1 je podržao devet opština i to su opštine Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đakovica, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš za pripremu Planova za razvoj obrazovanja (PRO) za petogodišnji period. Ovi PRO u vecini opština su predviđeni da se sprovode u periodu 2018 – 2022, tako da je i 2018 bila prva godina implementacije PRO-a u vecini ovih pomenutih opština.

Projekat KEEN, u okviru svojih aktivnosti, predviđa da realizuje godišnji monitoring implementacije ovih PRO od strane opština i uticaj njihove implementacije. Međutim, kako je 2018. bila prva godina imple-mentacije ovih planova, sredinom 2018. godine (kada je sprovedeno ovo istraživanje) bilo je nemoguce pratiti njihovu implementaciju, jer još nije prošlo ni pola godine od kako od počela njihova implementacija, stoga je bilo nemoguce pratiti nivo njihove implementacije i uticaj implementacije tih planova sredinom 2018. godine.

Zbog nemogucnosti da se sprovede monitoring implementacije PRO u ovih devet opština, KEEN projekat je odlučio da sprovede sveobuhvatno istraživanje sa učešcem direktora ODO-a, direktora predškolskih ustano-va, ONSŠ, gimnazija i stručnih škola, kao i nastavnog i edukativnog kadra svih nivoa i sektora pred-univer-zitetskog obrazovanja u ovim opštinama.

Ovo istraživanje je imalo za cilj da predstavi opštu procenu trenutnog stanja obrazovanja u ovih devet opština, uključujuci pitanja i važne aspekte različitih sektora i nivoa pred-univerzitetskog obrazovanja u ovih devet opština (uglavnom pitanja koja su bila takođe su uključene u procene uticaja), kako bi poslužile kao referentna tačka za procenu efekata implementacije PRO-a za naredne godine.

Ovo istraživanje takođe ima za cilj da posluži za ODO ovih devet opština kao vodič za fokusiranje svojih re-sursa i energije u cilju rešavanja izazova i glavnih problema obrazovanja u njihovoj opštini, shodno tome, u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja u njihovoj opštini.

12


4. METODOLOGIJA

Veliki i raznovrsni uzorak od devet opština uključenih u istraživanje (Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đa-kovica, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš) odabran je za realizaciju ovog istraživanja. Da bi se istražila pitanja i aspekti uključeni u istraživanje iz različitih uglova i perspektiva, u uzorku ovog istraživanja uključeni su mnogi akteri iz sektora i različiti nivoi pred-univerzitetskog obrazovanja ovih devet opština.

KONKRETNIJE, KAO UZORAK UKLJUČEN U OVO ISTRAŽIVANJE IZ OVIH DEVET OPŠTINA BILO JE UKUPNO 934 OSOBA PODELJENIH NA SLEDECI NAČIN:

9 DIREKTORA ODO ili njihovih predstavnika;

15 DIREKTORA javnih predškolskih ustanova,

85 DIREKTORA osnovnih i nižih srednjih škola,

9 DIREKTORA gimnazija,

27 DIREKTORA srednjih stručnih škola,

44 VASPITAČA javnih predškolskih ustanova,

79 NASTAVNIKA osnovnih škola (treci razred),

402 PREDMETNIH nastavnika u nižim srednjim školama,

65 PREDMETNIH profesora u gimnazijama,

139 PROFESORA srednjih škola, i

60 MLADIH nastavnika (na različitim nivoima).

13


Izabrane osobe kao uzorak za ovo istraživanje imale su različite karakteristike, naime, zastupljenost oba pola, različite starosne dobi, predškolske ustanove i različite škole (urbane i ruralne, male i velike), itd.

Za potrebe istraživanja i prikupljanja podataka pripremljeni su različiti upitnici, putem kojih su obavljeni razgovori osoba uključenih u uzorak. Anketiranje je sprovedeno od strane iskusnih istraživača i posebno obučenih za potrebe ovog istraživanja. Intervjui su obavljeni krajem prvog polugodišta 2018. godine. Nakon prikupljanja podataka na terenu, oni su uneseni u bazu podataka, a zatim su predstavljeni rezultati, koji ce biti predstavljeni u okviru ovog izveštaja. Treba napomenuti da je odabir uzoraka, kompilacija upitnika i pri-kupljanje podataka realizovana od strane KEC-a.

Važno je napomenuti da, iako je uzorak ovog istraživanja prilično velik i raznolik, međutim, njen odabir nije urađen slučajno. Shodno tome, rezultati ovog istraživanja ne mogu i ne treba da budu generalizovani na nivou ovih devet opština ili na nivou zemlje, mada se može proceniti da su trendovi i razvoj u oblasti obrazovanja po ovim pitanjima i aspektima koji su uključeni i ovim istraživanjem manje-više slični nalazima ovog istraživanja.

U nastavku ce biti predstavljeni rezultati ovog istraživanja, podeljeni u nekoliko poglavlja i na različite teme, u zavisnosti od sektora i nivoa pred-univerzitetskog obrazovanja.

14


5. OPŠTI ASPEKTI OBRAZOVANJA NA OPŠTINSKOM NIVOU

Stupanjem na snagu Zakona o obrazovanju u kosovskim opštinama, pre više od jedne decenije, obrazovanje na Kosovu prošlo je kroz veliku decentralizaciju, pri čemu su mnoge nadležnosti i odgovornosti prešle sa cen-tralnog na opštinski nivo, dok se neka od istih ne prenose na nivo škole. Nažalost, iako je prošlo više od jedne decenije od implementacije decentralizacije u obrazovanju na Kosovu, još uvek nije postojala sveobuhvatna i objektivna procena kako je sprovedena ova decentralizacija, koji su bili izazovi i poteškoce, koje su njegove pozitivne i negativne posledice, šta je urađeno dobro a šta nije, šta treba da se promeni i šta treba da se pobol-jša. U nedostatku takve procene sve ostaje na nivou opštih i subjektivnih procena u vezi uspeha ili neuspeha decentralizacije obrazovanja na Kosovu.

Uprkos nedostatku tako sveobuhvatne i objektivne procene načina i efekata decentralizacije obrazovanja na Kosovu, jedna stvar se može reci sa velikom sigurnošcu: opštinski nivo, odnosno Opštinski direktorijati za obrazovanje (ODO) na Kosovu nisu bili pripremljeni i nisu imali, i još uvek nemaju dovoljno ljudskih i pro-fesionalnih kapaciteta, kao i finansijskih sredstava, da podnesu sav teret nadležnosti i odgovornosti koje je decentralizacija delegirala ODO-ima. Pored toga, decentralizacija obrazovanja predviđa da ce se mnoge na-dležnosti i odgovornosti preneti na nivo škola, ali u ovom slučaju može se reci da je vecina škola imala i nedo-statak ljudskih i profesionalnih resursa i kapaciteta u školama kako bi ostvarili te nadležnosti i odgovornosti. Kao rezultat toga, mnogi važni procesi vezani za obrazovanje su zastali i svi se reflektuju na neadekvatan kvalitet obrazovanja na Kosovu.

Da bi istražili neke od ovih aspekata, u okviru ovog istraživanja intervjuisani su direktori ODO-a ili nji-hovi predstavnici, u devet opština uključenih u ovo istraživanje (Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đakovica, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš). Iako je postavljeno pitanje o elementarnim pitanjima kao što je obuka osoblja ODO-a po potrebi i konzistentno sa decentralizacijom obrazovnog sistema, samo 1/3 direktora ODO-a je izvestilo da je njihovo osoblje iz direktorijata obučeno u skladu sa identifikovanim potrebama i u skladu sa decentralizovanom strukturom obrazovnog sistema, dok su ostali izvestili da se u njihovim direk-torijatima to nije desilo. Za više detalja o odgovorima direktora ODO-a na ovo pitanje, pogledajte sledeci prikaz.

15


Da li je osoblje ODO-a bilo obučeno u skladu sa identifikovanim potrebama i u skladu sa decentralizovanom strukturom obrazovnog sistema?

33+56+11+RUKUPNO

9DA

NE

REF/BO

3

5

1

Pored obuke za osoblje ODO-a, direktori ODO-a su takođe pitani o uredbama i smernicama na opštinskom nivou za upravljanje obrazovanjem. Čak i u tom pogledu, nešto malo više od polovine direktora ODO-a je navelo da su u svom direktorijatu sastavili uredbe i smernice za upravljanje obrazovanjem na opštinskom nivou. Za više detalja u vezi sa ovim, pogledajte sledeci prikaz.

Da li su pripremljeni propisi i pomocne smernice za upravljanje obrazovanjem na opštinskom nivou?

56+22+22+RUKUPNO

9DA

NE

ODB/BO

5

2

2

16


Oba gore navedena podatka svedoče o mnogim izazovima i poteškocama sa kojima se ODO suočava u sva-kodnevnom radu, upravo zbog nedostatka ljudskih, profesionalnih i finansijskih resursa. U prilog ovom nala-zu možemo navesti još jednu činjenicu izvedenu iz podataka ovog istraživanja. Procena direktora i zamenika direktora institucija za obrazovanje i osposobljavanje sada je dužnost i nadležnost ODO-a. Upitani da li su tokom prošle godine realizovali procenu direktora i zamenika direktora obrazovnih i edukativnih institucija, samo 1/3 direktora ODO-a je izjavilo da je njihov ODO to učinio, dok je vecina izvestila da njihovi ODO nisu ocenili direktore i zamenike direktora. Za više detalja o ovom pitanju, pogledajte odgovore direktora ODO-a predstavljenih na sledecoj tabeli.

Da li su direktori i zamenici direktora bili ocenjeni tokom prošle godine?

33+56+11+RUKUPNO

9DA

NE

REF/BO

3

5

1

Direktori ODO u ovih devet opština su takođe pitani o mnogim različitim temama, pitanjima i aspektima koji se odnose na različite nivoe i sektore pred-univerzitetskog obrazovanja, ali njihovi odgovori ce biti pred-stavljeni u relevantnim temama u narednim poglavljima uključujuci predškolsko obrazovanje, osnovno i niže srednje obrazovanje, gimnazije i stručne škole.

17


PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE

6.

18


6. PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE

2 Određeni broj petogodišnjaka pohađa predškolske razrede a takođe su isključena deca uzrasta 0-6 meseci, pa se izračunava za 4 generacije.

Predškolsko obrazovanje je od velikog značaja za decu i njihov intelektualni, emocionalni i društveni razvoj, kao i njihov uspeh u daljnjem obrazovanju. Bez obzira na značaj, ovaj nivo obrazovanja se suočava sa mnogim izazovima i velikim problemima širom Kosova. Glavni izazov se odnosi na veoma nisku uključenost dece od 0-5 godina u predškolsko obrazovanje u javnim vrticima i jaslicama.

6.1. Uključivanje u predškolsko obrazovanje dece u dobi od 0-5 godina

Prema statistici MONT-a za akademsku 2017/2018 godinu, samo oko 4,000 dece u dobi od 0-5 godina pohađa predškolsko obrazovanje u javnim vrticima i jaslicama. Ali prema ovim statistikama, ako pogledate podatke po razredima za osnovno obrazovanje, svaka generacija ima oko 26,000 učenika. Na osnovu toga, možemo reci da na Kosovu imamo oko 104,000 dece od 0-5 godina (4 generacije2 pomnoženo sa 26 hiljada dece). Iz ovoga proizilazi da samo oko 4% dece uzrasta 0-5 godina ima mogucnost da se uključi u javno predškolsko obrazovanje, tj. u javne vrtice i jaslice (jer je uključeno samo oko 4,000 dece, dok ove generacije imaju oko 104,000 dece).

Ukupna situacija na Kosovu u pogledu stepena uključenosti dece u predškolskom obrazovanju se više ili man-je odražava u devet opština uključenih u ovaj izveštaj, sa izuzetkom opštine Priština, koja u poređenju sa kosovskim prosekom ima veci broj javnih predškolskih institucija (PI), a time i veci broj dece uzrasta od 0-5 godina uključenih u predškolsko obrazovanje u javnim vrticima i jaslicama. Donja tabela prikazuje podatke za ovih devet opština u pogledu broja javnih PI i broja dece koja pohađaju ovaj nivo obrazovanja u ovim opštinama.

19


Br. OpštinaBroj javnih predškolskih institucija (2017/2018)3

Broj dece uzrasta od 0-5 godi-na koja su uključena u javne PI

(2017/2018)4

1 Priština 8 1304

2 Mitrovica 1 261

3 Pec 1 224

4 Đakovica 5 285

5 Prizren5 0 139

6 Uroševac 2 303

7 Gnjilane 3 195

8 Suva Reka 1 50

9 Dragaš6 0 12

3 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.4 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.5 Opština Prizren nema javnu predškolsku ustanovu (vrtic/jaslice), dok je broj dece koja pohađaju predškolsko obrazovanje u ovoj

opštini nastavlja da prati ovaj nivo obrazovanja u osnovnim školama.6 Opština Dragaš nema javnu predškolsku ustanovu (vrtic/jaslice), dok je broj dece koja pohađaju predškolsko obrazovanje u ovoj

opštini nastavlja da prati ovaj nivo obrazovanja u osnovnim školama.

20


Pored situacije koja se odražava u statistici obrazovanja za 2017/2018, na osnovu odgovora direktora ODO-a u ovih devet opština, neke javne predškolske institucije su otvorene u nekim od ovih opština tokom 2018. go-dine, a neke druge tokom 2019. godine, iako postoji nedostatak podataka o kapacitetima koje ove institucije imaju ili ce imati. Sledeca tabela prikazuje podatke o broju javnih PI-a otvorenih tokom 2018. godine, a za ostale se očekuje da budu otvorene tokom 2019. godine.

Br. Opština Broj javnih predškolskih institucija otvorenih tokom

20187 godine

Broj javnih predškolskih institucija planiranih za otvaranje tokom 20198

godine

1 Priština 2 2

2 Mitrovica 0 1

3 Pec 0 1

4 Đakovica 0 0

5 Prizren 1 3

6 Uroševac 2 0

7 Gnjilane 1 1

8 Suva Reka 1 2

9 Dragaš 0 0

7 Na osnovu odgovora direktora ODO-a.8 Na osnovu odgovora direktora ODO-a.

21


Pored intervjuisanja direktora ODO, intervjuisano je i 15 direktora javnih predškolskih ustanova ovih opština, koji su naveli koliko je novih razreda otvoreno tokom 2018. godine u predškolskim ustanovama koje vode. Od njih, 9 je navelo da nije otvoren nijedan novi razred, 4 su naveli da su otvorili samo po jedan novi razred, 1 je naveo da su otvorili 2 nova razreda, a 1 je naveo da su otvorili 3 nova razreda.

Ako posmatramo situaciju tokom školske godine 2017/2018, razvoj situacije tokom 2018. godine i planove za 2019. godinu (čak i pod pretpostavkom da ce se ti planovi realizovati) za ovih devet opština, može se zaključiti da je trend povecanja broja javnih PI i uključivanje dece uzrasta od 0 do 5 godina u predškolsko obrazovanje veoma sporo. Kao posledica toga, ako se takav trend nastavi u narednim godinama, nivo uključenosti dece u javnom predškolskom obrazovanju ce i dalje ostati vrlo nizak.

Treba napomenuti, međutim, da su za rešavanje ovog problema u ovim opštinama potrebna ogromna finan-sijska sredstva za infrastrukturne investicije (vrtici i jaslice) i osoblje (rukovodioci, obrazovane medicinske se-stre i vaspitači, tehničko osoblje, itd). Stoga, buduci da je uključivanje na ovom nivou izuzetno nisko, potrebne su velike investicije kako bi se u narednim godinama postiglo vece uključivanje dece uzrasta od 0 do 5 godina na ovom nivou obrazovanja širom Kosova. Ovaj izazov bi se mogao rešiti i kroz javno-privatna partnerstva ili prilagođavanje odgovarajucih privatnih domova za vrtice i jaslice, jer bi to moglo smanjiti finansijske troškove koji bi išli na izgradnju vrtica i jaslica.

Takođe je važno napomenuti da značajan broj ove dece uzrasta od 0 do 5 godina pohađa predškolsko obra-zovanje u privatnim vrticima i jaslicama, a ovaj sektor je još jedna dobra prilika da se poveca uključenost dece u predškolsko obrazovanje na Kosovu. Međutim, privatni sektor predškolskog obrazovanja, tj. privatni vrtici i jaslice obično podrazumevaju vece troškove u odnosu na životni standard na Kosovu. Pored toga, ovo ostaje slabo regulisan sektor, sa jedne strane se procenjuje da određeni broj privatnih vrtica i jaslica i dalje funkcioniše bez licence od strane MONT-a, dok sa druge strane za one koji su licencirani nema dovoljno monitoringa od strane MONT-a, kako bi se garantovao traženi kvalitet.

6.2 Uključivanje u predškolsko obrazovanje dece uzrasta od 5-6 godina

Osim uzrasta od 0-5 godina, postoji značajan broj dece uzrasta 5-6 godina na Kosovu koja nisu uključena u javno predškolsko obrazovanje, odnosno u predškolskom razredu, bilo u okviru obdaništa ili unutar osnovne škole. Ovo je veliki problem, jer svi učenici prvog razreda na Kosovu nemaju jednak nivo obrazovanja i znanja kada započnu prvi razred. Ovo takođe predstavlja direktnu diskriminaciju dece koja nemaju mogucnost da pohađaju predškolsku ustanovu, iako je to zakonska obaveza.

Na osnovu statistike MONT-a za školsku godinu 2017/2018, samo blizu 23,000 (22,721) dece uzrasta 5-6 go-dina pohađa predškolske razrede u okviru javnih obdaništa ili u okviru javnih osnovnih škola širom Kosova. Prema ovoj statistici, 27 hiljada (26,844) učenika koji pohađaju prvi razred osnovne škole u istoj školskoj godi-ni. Iz toga proizilazi da oko 4 hiljade dece ili blizu 15% dece uzrasta 5-6 godina na nivou Kosova ne pohađaju predškolski razred.

22


Ova realnost nedostatka uključivanja sve dece uzrasta od 5 do 6 godina u predškolskom razredu takođe je pri-sutna u ovih devet opština uključenih u ovaj izveštaj, sa izuzetkom opštine Gnjilane i opštine Dragaš, za koje statistike pokazuju da su inkluzivne po pitanju predškolskog razreda. U sledecoj tabeli su podaci za ovih devet opština o broju dece koja pohađaju predškolske razrede u javnim ustanovama i približnom procentu dece koja nisu uključena u predškolske ustanove (koja se izvodi na osnovu razlike između broja dece u predškolskom razredu i broja učenika u prvom razredu osnovne škole tokom iste školske godine 2017/2018).

23


Br. Opština

Broj dece uzrasta 5-6 godina ukl-

jučenih u predškolski razred (2017/2018)9

Broj učenika uključenih u prvi razred osnovne

škole (2017/2018)10

Približan procenat dece uzrasta 5-6 godi-na koja nisu uključena u predškolski razred 11

1 Priština 2230 3445 35 %

2 Mitrovica 1059 1303 19 %

3 Pec 1235 1429 14 %

4 Đakovica 1145 1318 13 %

5 Prizren 1808 2472 27 %

6 Uroševac 1685 1823 8 %

7 Gnjilane 1288 1233 0 %

8 Suva Reka 787 973 19 %

9 Dragaš 378 362 0 %

9 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.10 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.11 Izračunavanje procenta se zasniva na principu da ne postoji značajna razlika između broja dece dve generacije sa samo jednom

godinom vremenske udaljenosti.

24


Kao što se može videti iz gornje tabele, u opštinama Priština i Prizren postoji veoma visok procenat dece koja nisu uključena u predškolski razred. Ovo se može objasniti činjenicom da u ovim opštinama postoji mnogo privatnih vrtica i osnovnih škola, tako da veliki broj dece pohađa predškolske razrede u privatnim ustanova-ma, posebno u privatnim obdaništima, odakle se upisuju u javne škole u prvom razredu. Takođe se procenjuje da se u ovim velikim i širim opštinama predškolska nastava ne nudi u seoskim školama, posebno u isturenim odeljenjima, gde nema vaspitača koji bi radili sa ovim nivoom obrazovanja.

S obzirom na važnost uključivanja dece u predškolsku ustanovu, i na osnovu postojece situacije, može se zak-ljučiti da u periodu od 2-3 godine ove opštine imaju potencijal da obuhvate svu decu uzrasta od 5-6 godina u predškolskom razredu u javnim institucijama. To je moguce, jer se kroz dobro planiranje i reorganizaciju postojecih prostora i osoblja mogu napraviti dodatna odeljenja za predškolske razrede, dok se ostatak može postici izgradnjom aneksa u postojecim školama i zapošljavanjem malog broja vaspitača, što za opštine ne može biti neizvodljivo.

6.3 Profesionalni razvoj obrazovnog osoblja u predškolskim ustanovama

Kontinuirani profesionalni razvoj obrazovnog kadra predškolskih ustanova je nužnost u funkciji kontinuira-nog napredovanja i usavršavanja kadrova, a samim tim i obrazovnog procesa u PI. Kontinuirane obuke osig-uravaju da se osoblje kontinuirano obučava za primenu atraktivnih i delotvornih metoda u obrazovnom pro-cesu.

Da bi se istražilo ovo pitanje, 15 direktora javnih PI-a iz sedam različitih opština (Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Uroševac, Gnjilane i Suva Reka) su intervjuisani u okviru ovog istraživanja. Na pitanje da li se analiziraju potrebe za obukom ustanove i osoblja, vecina njih (12 direktora) izjavila je da su takve institucije realizovale takve analize u institucijama koje provode, dok su ostali naveli da takva analiza nije provedena. Nalazi koji se odnose na ovaj aspekt predstavljeni su u sledecem prikazu.

25


Da li postoji analiza potreba ustanove i osoblja po pitanju obuke?

80+20+RUKUPNO

15 DANE 123

Organizacija obuke koja nije u skladu sa potrebama institucije i osoblja je praksa koju treba izbegavati, jer se time rizikuje transformacija procesa obuke osoblja u potpuno formalni proces, bez motivacije i zainteresova-nosti osoblja da prisustvuju treninzima, shodno tome, obuke mogu postati beskorisne i za osoblje i za insti-tuciju. Stoga, institucije u saradnji sa osobljem treba da izvrše analizu svojih potreba i interesa u planiranju obuka, tako da svaka obuka koja se pruža osoblju bude u skladu sa njihovim interesima i potrebama.

Uključivanje obrazovnog osoblja u brojne i različite obuke je takođe važno. Prema izjavama direktora javnih PI koji su uključeni u ovo istraživanje, vecina vaspitača učestvuje u 3 do 4 različita treninga tokom jedne go-dine, dok je zabrinjavajuce da pojedini vaspitači iz nekih PI-a ne učestvuju niti na jednom treningu u roku od godinu dana. Nalazi iz odgovora direktora PI koji se odnose na ovaj aspekt predstavljeni su u sledecoj tabeli.

26


Na koliko su treninga tokom poslednje godine učestvovali vaspitači?

NIJEDAN 31-2 23-4 75-6 2

9 ILI VIŠE 1

UKUPNO 15

U pogledu toga ko obezbeđuje i sprovodi ove obuke ponuđene vaspitačima iz PI, direktori su pokazali da ove obuke pružaju i sprovode različiti entiteti, kao što su MONT, ODO, NVO i strane organizacije koje pružaju obuku na Kosovu.

Iako je vecina ovih direktora PI pokazala da institucija koju vode vodi evidenciju o treninzima koje prate vaspitači (bilo u elektronskom obliku ili u fizičkom obliku - štampani), i dalje se zadržao fenomen neodrža-vanja evidencije u okviru obrazovnih institucija o treninzima koje njihovo osoblje pohađa i učestvuje. Za više o ovom aspektu, detalji su prikazani u sledecoj tabeli.

27


Da li vaša institucija ima mehanizam za održavanje evidencije treninga koje vaspitači pohađaju i učestvuju?

73+27+RUKUPNO

15 DANE 114

Kako bi se istražio aspekt profesionalnog razvoja obrazovnog osoblja javnih PI iz perspektive svojih vaspitača, u okviru ovog istraživanja intervjuisano je 44 vaspitača iz javnih PI iz sedam različitih opština (Priština, Mi-trovica, Pec, Đakovica, Uroševac, Gnjilane i Suva Reka). Na pitanje šta je najtraženija obuka od strane samih vaspitača, ispitanici su pokazali da je obuka koja se najviše traži od strane vaspitača obuka vezana za imple-mentaciju Novog nastavnog plana i programa, zatim onih koji se odnose na inkluziju i decu sa posebnim potrebama. Za više detalja o najtraženijim treninzima od strane vaspitača, pogledajte sledecu tabelu.

28


Koji je trening najtraženiji od strane vaspitača?

B %

Novi nastavni program 18 40.9

Korak po korak 4 9.1

Deca sa posebnim potrebama 5 11.4

Standardi podržavanja učenja 2 4.5

Uključenost 5 11.4

Rad sa decom 2 4.5

ECDL 1 2.3

Plani program 2 4.5

Ostalo 2 4.5

Odb/Bez odgovora 3 6.8

UKUPNO 44

Pored toga, vaspitačima je postavljeno pitanje da li su se obučavali o nekim pitanjima i aspektima koji se smatraju neophodnim za nastavni kadar i za njihov efikasan rad sa decom, kao što su implementacija novog nastavnog plana i programa, nove metode podučavanja, rad sa decom i nastavni plan i program. Na osnovu odgovora vaspitača u ovom pogledu (detalji su prikazani u tabeli ispod), ispostavlja se da veliki broj vaspitača nije uključen u obuku novih nastavnih planova i programa i to je u suprotnosti sa sklonostima vaspitačima prikazanih u prethodnoj tabeli. U međuvremenu, ispostavlja se da je više od polovine vaspitača uključeno u treninge vezane za nove nastavne metode i obuku vezanu za aktivnosti i rad sa decom, kao i da je veoma veliki broj uključen u obuku na temu pripreme planova. Svi detalji odgovora vaspitača na ova četiri pitanja prikazani su u narednoj tabeli.

29


Da li se održavaju obuke u vezi sa sledecim temama i aspektima?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Održani treninzi su bili na temu novog nastavnog plana i programa. 16 36.4 26 59.1 2 4.5 44 100.0

Održani treninzi su bili na temu novih metoda nastave. 29 65.9 14 31.8 1 2.3 44 100.0

Održani treninzi su bili na temu aktivnosti i rada sa decom. 26 59.1 17 38.6 1 2.3 44 100.0

Održani treninzi su bili na temu pripreme plana i programa. 19 43.2 24 54.5 1 2.3 44 100.0

Na kraju, intervjuisani vaspitači su zamoljeni da predstave svoje procene i stavove o dva pitanja vezana za obuku. Prvo se odnosi na to koliko je obuka korisna za obrazovni proces koji realizuju. U tom smislu, velika vecina vaspitača je navela da ti treninzi pomažu u obrazovnom procesu. Detalji za to su prikazani u tabeli ispod.

30


Treninzi vam pomažu u edukativnom procesu.

POTPUNO SE SLAŽEM 35

SLAŽEM SE 7NIMALO SE NE

SLAŽEM 1ODB/BO 1

UKUPNO 44

Takođe, od vaspitača se tražilo da daju procenu koliko su pripremljeni treneri koji su obezbedili obuku. Na osnovu njihovih odgovora, ispostavlja se da su u vecini slučajeva treneri pripremljeni na temu obuke koju drže. Detalji za ovo su prikazani u sledecoj tabeli.

31


Treneri su pripremljeni za temu treninga.

POTPUNO SE SLAŽEM 21

SLAŽEM SE 17NE SLAŽEM SE 2NIMALO SE NE

SLAŽEM 1ODB/BO 3

UKUPNO 44

6.4 Ocenjivanje rada i učinka osoblja predškolskih ustanova

Ocenjivanje rada nastavnog kadra koji rade u predškolskim ustanovama je vec uslov koji se očekuje da se primeni za svo obrazovno osoblje koje radi u javnim PI. Stoga je 15 direktora javnih PI iz sedam različitih opština (Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Uroševac, Gnjilane i Suva Reka) bilo pitano o ovom pitanju. Na osnovu njihovih odgovora, ispostavlja se da se u vecini slučajeva evaluacija rada vaspitača provodi jednom u polugodišnjem periodu ili jednom godišnje, mada ima vremena kada se to češce događa. Za više detalja o tome, pogledajte sledeci prikaz.

32


Koliko često se realizuje ocenjivanje rada i učinka vaspitača?

JEDNOM MESEČNO 1JEDNOM SVAKA TRI

MESECA 1JEDNOM U

POLUGODIŠNJEM PERIODU 8JEDNOM

GODIŠNJE 5

UKUPNO 15Direktori PI koji su uključeni u ovo istraživanje su takođe pitani o zainteresovanim stranama ili akterima koji su uključene u ocenjivanje učinka PI vaspitača (sami vaspitači, PI direktor, inspektorat za obrazovanje ili koordinator kvaliteta). Odgovori 15 direktora PI-a na ovo pitanje predstavljeni su u sledecoj tabeli i primece-no je da postoje mnoge razlike u pogledu uključenosti strana koje izvode ocenjivanje učinka vaspitača. Za više detalja pogledajte tabelu ispod.

Ko od aktera/zainteresovanih strana navedenih u nastavku realizuju ocenjivanje učinka vaspitača u radu?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Ocenjivanje realizuju sami vaspitači. 4 26.7 8 53.3 3 20.0 15 100.0

Ocenjivanje realizuje direktor PI-ja. 14 93.3 1 6.7 0 0.0 15 100.0

Ocenjivanje realizuje Inspektorat obrazovanja. 9 60.0 4 26.7 2 13.3 15 100.0

Ocenjivanje realizuje Koordinator kvaliteta. 1 6.7 11 73.3 3 20.0 15 100.0

33


Što se tiče ocenjivanja učinka vaspitača, od direktora se tražilo da prijave da li dobijaju povratnu informaciju o ocenjivanju učinka nakon što je sprovedeno. Na osnovu njihovih odgovora, u velikoj vecini slučajeva oni dobijaju povratnu informaciju o proceni učinka vaspitača. Za više u vezi sa ovim, pogledajte sledeci prikaz.

Da li dobijate povratne informacije oko ocenjivanja vašeg učinka u radu?

87+13+RUKUPNO

15 DANE 132

6.5 Metode rada i edukativne aktivnosti u predškolskim ustanovama

Upotreba različitih metoda rada i organizacija raznovrsnih aktivnosti od strane vaspitača za decu koja po-hađaju predškolsko obrazovanje čini edukativni proces za decu atraktivnim i korisnim.

Upravo kako bi uvideli koje edukativne metode i aktivnosti i koliko često se sprovode od strane vaspitača u obrazovnom procesu sa decom, o tome smo pitali 44 vaspitača iz javnih PI iz sedam različitih opština (Prišti-na, Mitrovica, Pec, Đakovica, Uroševac, Gnjilane i Suva Reka), koji su bili deo ovog istraživanja.

Na osnovu odgovora od strane vaspitača, može se zaključiti da predškolske ustanove koriste dosta i često različite metode rada i različite aktivnosti u obrazovnom procesu kod predškolske dece. U skladu s tim, PI i vaspitači u velikoj meri doprinose deci predškolskog uzrasta da razviju različite veštine i sposobnosti potrebne za ove grupe uzrasta i doprinose tome da obrazovni proces bude zanimljiv i privlačan deci.

Da bi uvideli koje metode i aktivnosti i koliko često ih vaspitači koriste u edukativnom procesu sa decom predškolskog uzrasta, odgovori su predstavljeni u sledecoj sažetoj tabeli..

34


Koliko često koristite dole navedene metode u radu sa decom?

Manje od

jednom

mesečno

Najmanje

jednom

mesečno

Najmanje

jednom

nedeljno

Najmanje

jednom

tokom

nastavnog

časa

Odb/BO Ukupno

n % n % n % n % n % n %

Koliko često se deca uče kroz tehnologiju u učionici (video, internet, kompjuter)?

21 47.7 8 18.2 11 25.0 2 4.5 2 4.5 44 100.0

Koliko često su deca uključena u učenje koristeci ilustracije (grafikoni, dijagrami, tabele, mape)?

2 4.5 4 9.1 17 38.6 21 47.7 0 0.0 44 100.0

Koliko često deca čitaju na glas? 17 38.6 5 11.4 6 13.6 14 31.8 2 4.5 44 100.0

Koliko često deca sprovode fizičke vežbe?

2 4.5 0 0.0 1 2.3 41 93.2 0 0.0 44 100.0

Koliko često deca praktikuju emocionalne vežbe?

3 6.8 6 13.6 13 29.5 22 50.0 0 0.0 44 100.0

Koliko često su deca uključena u učenje sa igračkama i zabavnim igrama?

1 2.3 0 0.0 9 20.5 34 77.3 0 0.0 44 100.0

Koliko često su deca uključena u pozorišne predstave, pevanje ili ples - vanškolske aktivnosti?

7 15.9 10 22.7 22 50.0 5 11.4 0 0.0 44 100.0

35


Koliko često koristite dole navedene metode u radu sa decom?

Manje od

jednom

mesečno

Najmanje

jednom

mesečno

Najmanje

jednom

nedeljno

Najmanje

jednom

tokom

nastavnog

časa

Odb/BO Ukupno

n % n % n % n % n % n %

Koliko često deca koristite ručne radove ili modele rešavanja problema?

4 9.1 6 13.6 21 47.7 13 29.5 0 0.0 44 100.0

6.6 Druga važna pitanja u vezi sa predškolskim ustanovama

Javne predškolske ustanove se suočavaju se sa mnogim izazovima i teškocama različite prirode, ali se ne mogu sve uključiti u ovo istraživanje, a ovo istraživanje je barem adresiralo tri važna pitanja u vezi sa upravnim savetima, zapošljavanjem psihologa u PI i upoznavanja sa roditeljima. Ukupno 15 direktora javnih PI iz sedam različitih opština (Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Uroševac, Gnjilane i Suva Reka) su pitani o ovim pitan-jima.

Što se tiče Upravnih saveta PI-a, skoro svi direktori su prijavili da predškolske ustanove koje vode imaju upra-vne savete. Detalji njihovih odgovora prikazani su u sledecoj tabeli.

36


Da li institucija ima Upravni savet?

93+7+RUKUPNO

15 DANE 141

Što se tiče zapošljavanja psihologa u PI-u, situacija nije zadovoljavajuca, jer je 80% direktora navelo da insti-tucija koju vode nije zaposlila psihologa. U međuvremenu, procenjuje se da psiholog može dati veliki dopri-nos rešavanju potreba dece i nastavnika koji rade u PI. Za više detalja o zapošljavanju psihologa u javnim PI-u, pogledajte sledecu tabelu.

Da li postoji psiholog u vašoj instituciji?

20+80+RUKUPNO

15 DANE 312

37


Što se tiče organizacije sastanaka sa roditeljima, na osnovu odgovora direktora PI-a, ispostavlja se da se u veci-ni PI sastanci sa roditeljima organizuju 1 do 2 puta mesečno, iako su u nekim PI ti sastanci održavaju češce. Za više detalja o učestalosti PI sastanaka sa roditeljima, pogledajte tabelu ispod.

Koliko često tokom jednog meseca održavate sastanke sa roditeljima?

N %

1-2 9 60.0

3-4 2 13.3

9-10 1 6.7

Više od 10 2 13.3

Odb/BO 1 6.7

UKUPNO 15

38


39


OPŠTE OBRAZOVANJE(osnovna škola, niža srednja škola i gimnazije)

7.

40


7. OPŠTE OBRAZOVANJE (osnovna škola, niža srednja škola i gimnazije)

12 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.13 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.

Opšte obrazovanje na Kosovu, uključujuci osnovne, niže srednje škole i gimnazije, apsorbuje najveci broj učenika u celom sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu. Prema zvaničnoj statistici MONT-a12, 240,782 učenika je upisano u obavezno obrazovanje (osnovna škola - od 1 do 5 razreda i niža srednja škola - od 6-9 razreda), dok je u višem srednjem opštem obrazovanju, odnosno Gimnaziji (10-12 razreda) uključeno ukupno 40,608 učenika. Imajuci u vidu činjenicu da u celom sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu (od predškolskog do višeg srednjeg obrazovanja) učestvuje 354,454 dece i učenika13, proizilazi da je blizu 80% (konkretno 79,39%) svih učenika u okviru pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu uključeno u opšte obrazovanje, naime u ONSŠ i gimnaziji. Od svih ovih rezultata, opšte obrazovanje na Kosovu je od izuzetnog značaja zbog velikog uticaja koji ima na zemlju i društvo.

Uprkos izuzetnom značaju opšteg obrazovanja, kao i drugih nivoa pred-univerzitetskog obrazovanja na Kos-ovu, opšte obrazovanje se suočava sa brojnim izazovima i problemima koji odražavaju neadekvatan kvalitet obrazovanja na Kosovu. Stoga je ova oblast uključena u ovo istraživanje kako bi se istražilo trenutno stanje i razvoj u različitim oblastima, pitanjima i aspektima vezanim za opšte obrazovanje u devet opština uključenih u ovo istraživanje (Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đakovica, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš).

U cilju istraživanja iz različitih perspektiva u okviru ovih oblasti, pitanja i aspekata opšteg obrazovanja u ovih devet opština, za potrebe ovog istraživanja, pored direktora ODO u ovih opština, intervjuisani su mnogi di-rektori i nastavni kadar različite kategorije opšteg obrazovanja iz ovih devet opština.

Konkretnije, u ovih devet opština intervjuisano je ukupno 94 direktora škola (85 direktora ONSŠ i 9 direktora srednjih škola), 467 predmetnih nastavnika (402 NSŠ nastavnika i 65 nastavnika gimnazije) a intervjuisani su i učitelji razredne nastave (učitelji treceg razreda u osnovnim školama) i 60 novih nastavnika (55 nastavnika ONSŠ i 5 nastavnika gimnazija), koji su nedavno počeli raditi kao nastavnici u školama.

Na osnovu odgovora svih ovih strana uključenih u ovo istraživanje, prikazani su sledeci podaci iz ovog is-traživanja o različitim oblastima, pitanjima, aspektima i temama.

41


7.1. Upravljanje i menadžment u školama

Upravljanje i menadžment u školama predstavlja odlučujuci faktor kako ce drugi procesi uopšte funkcioni-sati u školama. Prema tome, aspekti upravljanja i menadžmenta u školi su regulisani kroz nekoliko pravnih i pod-zakonskih akata na Kosovu, za koje se barem formalno čini da su dovoljno implementirani u našim škol-ama. S obzirom na činjenicu da svaka škola treba da ima Razvojni plan škole (RPŠ), direktori škola uključeni u ovo istraživanje su bili pitani da li njihova škola ima RPŠ i da li je taj plan pristupačan za nastavni kadar. Na osnovu izveštaja direktora, skoro sve škole imaju RPŠ i vecina njih je dostupna nastavnicima. Za više detalja pogledajte sledece brojke.

Da li škola ima razvojni plan?

B %

Da 93 98.9

Odb/BO 1 1.1

UKUPNO 94

42


Ako ima, dali nastavni kadar ima pristupa tom planu?

B %

Da 89 94.7

Ne 4 4.3

Odb/BO 1 1.1

UKUPNO 94

Iako podaci pokazuju da skoro sve škole imaju RPŠ (to je tačno i zbog činjenice da svaki kandidat za direkto-ra škole prilikom konkurisanja za direktora mora da podnese predlog RPŠ-a), često se procenjuje da su RPŠ samo formalni dokumenti i kao posledica toga ne bave se rešavanjem i adresiranjem specifičnosti, potreba i zahteva dotične škole, pa se stoga i nedovoljno sprovode, odnosno ne obavljaju ulogu i funkciju koju bi trebali obavljati u funkciji dobrog upravljanja i menadžmenta u školama.

Još jedan pravni mehanizam predviđen za upravljanje školom je Upravni savet škole (USŠ), koji uključuje različite zainteresovane strane kao što su roditelji, nastavnici, zajednica, direktor škole i učenici. Na osnovu izveštavanja direktora škola uključenih u ovo istraživanje, skoro sve škole imaju funkcionalni USŠ. Za više detalja o ovome pogledajte sledeci prikaz.

Da li škola ima funkcionalan Upravni savet?

B %

Da 93 98.9

Odb/BO 1 1.1

UKUPNO 94

Na osnovu odgovora direktora škola, proizilazi da se u vecini škola USŠ sastaje najmanje jednom u tri meseca, iako se u nekim školama sastaje češce, najmanje jednom mesečno, dok se u samo nekoliko škola USŠ sastaje

43


samo jednom u polugodišnjem periodu ili jednom godišnje. Za više detalja o učestalosti sastanaka USŠ-a, pogledajte sledecu tabelu.

Koliko često se sastaje Upravni savet?

B %

Jednom mesečno 17 18.1

Jednom svaka tri meseca 68 72.3

Jednom u polugodišnjem periodu 8 8.5

Jednom godišnje 1 1.1

UKUPNO 94

U svakom slučaju, formalno postojanje USŠ-a nije dokaz da ova školska tela pravilno funkcionišu i da obavl-jaju sve dužnosti i odgovornosti predviđene zakonom i drugim podzakonskim aktima na centralnom i loka-lnom nivou. O tome najbolje svedoče podaci u sledecoj tabeli, koji rezimiraju odgovore direktora škola na pitanje da li USŠ obavlja određene zadatke i odgovornosti za koje bi USŠ trebalo da imaju ključnu ili važnu ulogu. Sama činjenica da postoje različiti odgovori na ova pitanja pokazuje da USŠ ili nemaju jasne odgovor-nosti ili dužnosti ili ih ne primenjuju striktno. Za više detalja o odgovorima direktora škola u vezi sa dužnos-tima i odgovornostima koje USŠ obavljaju u školama, pogledajte sledecu tabelu.

44


Da li Upravni savet škole (USŠ) obavlja sledece dužnosti i odgovornosti?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

USŠ osigurava da škola ima sve dokumente o prihodima i rashodima škole.

80 85.1 14 14.9 0 0.0 94 100.0

USŠ uspostavlja školska pravila za promovisanje prijateljskog i sigurnog okruženja.

73 77.7 19 20.2 2 2.1 94 100.0

USŠ odobrava listu udžbenika i drugih školskih materijala koje su predložili nastavnici.

39 41.5 53 56.4 2 2.1 94 100.0

USŠ doprinosi razvoju plana razvoja škole. 83 88.3 11 11.7 0 0.0 94 100.0

USŠ diskutuje o učinku škole, profesionalnom razvoju nastavnika i prevenciji napuštanja škole od strane učenika.

83 88.3 10 10.6 1 1.1 94 100.0

USŠ uspostavlja tim za prevenciju i reagovanje na napuštanje i ne-registrovanje.

74 78.7 20 21.3 0 0.0 94 100.0

USŠ bira/imenuje predstavnike za učešce u svojstvu posmatrača prilikom imenovanja direktora, zamenika direktora i nastavnog kadra.

83 88.3 10 10.6 1 1.1 94 100.0

USŠ odobrava vannastavne aktivnosti škole. 81 86.2 13 13.8 0 0.0 94 100.0

USŠ planira školski budžet. 58 61.7 30 31.9 6 6.4 94 100.0

USŠ odobrava plan budžeta škole. 66 70.2 27 28.7 1 1.1 94 100.0

USŠ donosi odluke o korišcenju donatorskih sredstava i doprinosa roditelja.

68 72.3 25 26.6 1 1.1 94 100.0

Direktori škola su ključne osobe koje nose teret i primarnu odgovornost rukovođenja školom. Čak i zbog postojeceg zakonodavstva i zbog neadekvatne prakse u vecini kosovskih opština u odnosu na direktore škola, postoji opšti utisak da su često politizovani, odnosno postavljeni na svoje pozicije preko partijskih uticaja koji

45


vladaju u relevantnoj opštini. Kroz podatke ovog istraživanja teško je to direktno utvrditi jer su direktori sami bili uključeni u istraživanje, ali indirektno takav nalaz može biti potkrepljen podacima iz ovog istraživanja.

Na pitanje kada su imenovani direktori škola, od 94 direktora škola koji su uključeni u ovo istraživanje, 64 od njih ili oko 68% direktora su naveli da su imenovani za direktora škole u poslednjem periodu 2014 - 2018 godine. Za više detalja u vezi sa ovim pogledajte sledecu tabelu. Na osnovu ovog izveštaja, indirektno se može shvatiti da je imenovanje direktora škola pod uticajem opštinske uprave i, prema tome, pozicija direktora škole nije stabilna profesionalna pozicija koja bi mogla da obezbedi bezbednu i dugotrajnu karijeru za zaint-eresovane i one koji imaju sposobnosti za takve pozicije. Upravo kao rezultat toga, mnogi nastavnici obučeni i zainteresovani za direktora škole odlučuju da se ne kandiduju i da ne budu izabrani za direktora škole jer se plaše da se promenama u lokalnoj upravi mogu lako ukloniti sa takve pozicije.

46


Kada je imenovan direktor škole?

N %

Odb/BO 3 3.2

1995 2 2.1

2000 1 1.1

2003 2 2.1

2005 1 1.1

2006 2 2.1

2008 1 1.1

2009 3 3.2

2010 6 6.4

2011 1 1.1

2012 3 3.2

2013 5 5.3

2014 20 21.3

2015 9 9.6

2016 11 11.7

2017 20 21.3

2018 4 4.3

UKUPNO 94

Dobro upravljanje školom je takođe usko povezano sa autonomijom i kompetentnošcu škole da odlučuje o ra-zličitim aspektima škole, posebno o budžetu i školskim troškovima. Na pitanje da li škola odlučuje o troškov-ima škole, vecina direktora uključenih u istraživanje pokazala je da škola odlučuje o svojim troškovima, dok je više od jedne trecine izjavilo da škola ne odlučuje o svojim troškovima. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

47


Da li škola odlučuje o svojim troškovima?

64+35+1+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

63.8%

35.1%

1.1%

Čini se da su u ovo smeru radili i ODO, jer je 8 od 9 direktora ODO-a iz devet opština uključenih u ovo is-traživanje pokazalo da su škole obučene za finansijsko upravljanje. Za više detalja pogledajte odgovore direk-tora ODO-a na sledecoj tabeli.

Da li je sprovedena obuka škola i ODO o finansijskom upravljanju?

89+11+RUKUPNO

9 DANE 81

Izveštavanje i održavanje evidencije je takođe važan aspekt upravljanja školom, u čemu izgleda mnoge škole zaostaju. Na pitanje da li direktor škole podnosi finansijski izveštaj svakih tri meseca USŠ-u, nešto više od polovine direktora je pokazalo da to čine, dok su ostali naveli da ne dostavljaju takve kvartalne izveštaje. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

48


Da li direktor škole dostavlja finansijski izveštaj svaka tri meseca savetu škole.

57+42+1+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

57.4%

41.5%

1.1%

Što se tiče godišnjeg izveštaja o radu škole, čini se da je situacija bolja, jer je vecina direktora izjavila da njiho-va škola sastavlja godišnji izveštaj o radu, uključujuci prosečnu ocenu učenika, nastavni kadar, obuka, budžet, infrastruktura, itd. Za više detalja o ovome, pogledajte sledecu tabelu.

Da li škola izrađuje godišnji izveštaj o radu (prosečna ocena, nastavni kadar, obuke, budžet, infrastruktura)?

93+7+RUKUPNO

94 DANE 92.6%7.4%

Isto tako, velika vecina škola je navela da koriste Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju (SUIO) da izveštavaju sve podatke i statistiku o školi na centralnom nivou, iako je zabrinjavajuce da još uvek postoje škole koje ne koriste SUIO. Za više detalja o ovom pitanju, pogledajte sledecu tabelu.

49


Da li vaša škola koristi Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju (SUIO)?

94+6+RUKUPNO

94 DANE 93.6%6.4%

Procenjuje se da dobrom upravljanju i dobrom funkcionisanju škole doprinosi i dobra saradnja škole sa roditeljima. U ovom trenutku izgleda da je saradnja između škole i roditelja zadovoljavajuca, barem formalno, jer je više od polovine direktora škola izjavilo da su četiri školska sastanka sa roditeljima održana u njihovim školama tokom školske godine, dok je u mnogim školama održano više od 4 roditeljskih sastanka u toku go-dine. Za više detalja o ovoj temi, pogledajte sledecu tabelu.

50


Koliko se roditeljskih sastanaka organizuje tokom godine?

B %

0 1 1.1

1 1 1.1

2 8 8.5

3 10 10.6

4 49 52.1

5 13 13.8

6 8 8.5

9 1 1.1

10 1 1.1

12 1 1.1

Odb/BO 1 1.1

UKUPNO 94

Poslednji aspekt o kojem su pitani direktori škola koji su uključeni u ovo istraživanje o mehanizmima škole je funkcionalnost školskog tima za sprečavanje napuštanja i neupisivanja učenika u školi. Za ovo pitanje, vecina škola je izvestila da su školski timovi spremni da spreče napuštanje škole i neupisivanje učenika. Za više detalja o ovoj temi, pogledajte sledecu tabelu.

51


Dali je funkcionalni tim za sprečavanje napuštanja i neupisivanja učenika u školi?

79+20+1+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

78.7%

20.2%

1.1%

7.2 Koordinatori kvaliteta u školama

Zakonodavstvo o obrazovanju na Kosovu predviđa mnoge mehanizme, instrumente i prakse za osiguranje kvaliteta u pred-univerzitetskom obrazovanju. Jedan od ovih mehanizama je Koordinator kvaliteta (KK) u školama, mehanizam koji je nedavno uključen u sistem pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu i, barem formalno, vecina škola ima KK. Kao i kod mnogih drugih mehanizama i praksi izvan zakonodavnog i teori-jskog aspekta, što se tiče KK-a u praksi, čini se da postoje problemi i poteškoce u implementaciji, jer nisu uvek prave osobe odabrane kao KK i ne sprovode uvek dužnosti i odgovornosti koje su im dodeljene.

Što se tiče KK-a, vecina direktora škola uključenih u istraživanje su naveli da je kao KK njihove škole odabran neko iz školskog osoblja i da ima iskustva u obrazovanju. Za više detalja o ovome pogledajte sledece dve tabele.

52


Da li koordinator dolazi iz osoblja škole?

83+17+RUKUPNO

94 DANE 83.0%17.0%

Da li koordinator ima iskustva u obrazovanju (stepen obrazovanja, da li je nastavnik, trener u obrazovanju)?

85+2+13+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

85.1%

2.1%

12.8%

Iako školski KK imaju brojne dužnosti i odgovornosti, polovina direktora škola je izvestila da KK nisu oslo-bođeni obima nastavnih časova koje su imali kao nastavnici, dok je oko jedne trecine izjavilo da su oni oslo-bođeni nastavnih časova. Za više informacija pogledajte sledecu tabelu.

53


Da li je koordinator oslobođen obima nastavnih časova koje ima kao nastavnik?

32+50+18+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

31.9%

50.0%

18.1%

Iako je pozicija KK-a nova pozicija sa mnogim dužnostima i odgovornostima, koje zahtevaju opsežnu pri-premu kroz specijalizovanu obuku, opet oko 1/5 direktora škola uključenih u ovo istraživanje je navelo da KK iz njihove škole nisu pohađali obuku vezanu za njihov rad i odgovornosti. Za više detalja o ovoj činjenici, pogledajte sledecu tabelu.

Da li je koordinator prisustvovao treninzima vezanim za njegov/njen rad i odgovornosti?

64+19+17+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

63.8%

19.1%

17.0%

Činjenicu da postoje praktični problemi u angažovanju KK u školama svedoči i činjenica da postoje različiti odgovori direktora škola u vezi sa kriterijumima koji se koriste za imenovanje ovih koordinatora u školama. Dok vecina direktora izveštava da KK nisu imenovani nastavnici koji imaju manje časova, vec nastavnik koji je najviše angažovan u časovima i aktivnostima, a takođe postoje mnoge škole koje izveštavaju da su kao KK upravo imenovani nastavnici koji imaju manje časova. Takođe, skoro toliko škola navodi da su nastavnici sa

54


najdužim iskustvom u obrazovanju odabrani za KK, dok mnoge škole navode suprotno. Takođe, iako više od polovine škola navodi da je KK najcenjeniji nastavnik u školi, skoro 1/5 je izjavilo da se to nije dogodilo u njihovoj školi prilikom izbora KK-a. Za više detalja o ovim aspektima, pogledajte sledecu tabelu.

Da li se sledeci kriterijumi koriste prilikom imenovanja koordinatora kvaliteta?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Nastavnik sa najmanje nastavnih časova. 14 14.9 64 68.1 16 17.0 94 100.0

Nastavnik koji je najviše angažovan u učionici i aktivnostima.

54 57.4 25 26.6 15 16.0 94 100.0

Nastavnik sa najdužim iskustvom u nastavi. 41 43.6 38 40.4 15 16.0 94 100.0

Najcenjeniji nastavnik u školi. 62 66.0 18 19.1 14 14.9 94 100.0

Kada je reč o stvarnom poslu koji KK rade u školama, čini se da čak i ovde postoje razlike od škole do škole. Iako oko 3/4 škola navodi da KK u njihovim školama doprinose i pomažu u različitim aspektima, kao što su implementacija nastavnog plana i programa, koordinacija obuke, dodatne aktivnosti, nove nastavne metode, menadžerski poslovi itd. postoje škole koje izveštavaju da KK nisu uključeni i ne doprinose svojim školama u ovim aspektima. Ovo dokazuje da nisu svim KK jasne njihove uloge i da oni ne realizuju svoja zaduženja i za-datke po školama. Čini se da do ovoga dolazi kao rezultat neuspelog imenovanja nekih KK i nedostatka odgo-varajuce obuke za njih. Za više detalja o aspektima u kojima KK doprinose školama, pogledajte sledecu tabelu.

55


Da li školski koordinator kvaliteta doprinosi u sledecim aspektima?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Pomaže u realizaciji nastavnog plana i programa. 70 74.5 8 8.5 16 17.0 94 100.0

Pomaže u koordinaciji obuke. 69 73.4 10 10.6 15 16.0 94 100.0

Pomaže nastavnicima u dodatnim aktivnostima. 73 77.7 6 6.4 15 16.0 94 100.0

Promoviše nove metode predavanja. 69 73.4 8 8.5 17 18.1 94 100.0

Identifikuje potrebe za nastavnim sredstvima. 69 73.4 8 8.5 17 18.1 94 100.0

Pomaže u poslovima menadžmenta. 65 69.1 11 11.7 18 19.1 94 100.0

7.3 Profesionalni aktivi i saradnja nastavnikaProfesionalni aktivi nastavnika unutar škola predstavljaju jedan od najvažnijih mehanizama koji garantuju redovno obrazovanje i nastavni proces u školama. To je bitno zbog činjenice da kvalitet nastave u velikoj meri zavisi od stepena saradnje, planiranja i razmene ideja i materijala nastavnika u okviru škole kako bi se povecao kvalitet njihovog rada sa učenicima.

Srecom, podaci iz ovog istraživanja pokazuju da gotovo sve škole imaju profesionalne i funkcionalne aktive, iako postoji zabrinutost da mali broj škola navodi da u svojim školama profesionalni aktiv nije funkcionalan. Za više informacija o ovoj činjenici, pogledajte odgovore direktora u sledecoj tabeli.

56


Da li škola ima funkcionalan profesionalni aktiv?

95+4+1+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

94.7%

4.3%

1.1%

U zavisnosti od unutrašnje organizacije škole i nastavnog kadra, i u zavisnosti od veličine škole, različite škole su prijavile da imaju različit broj profesionalnih aktiva u školi. Prema izveštaju direktora uključenih u ovo istraživanje, skoro polovina škola ima 5-10 profesionalnih aktiva, iako postoje škole koje imaju više od 9 ili 10, dok neke škole imaju manje od 5 profesionalnih aktiva. Za više detalja o broju profesionalnih aktiva u škola-ma, pogledajte detalje prikazane u tabeli ispod.

57


Koliko profesionalnih aktiva ima škola?

B %

1-2 7 7.4

3-4 10 10.6

5-6 22 23.4

7-8 15 16.0

9-10 9 9.6

Više od 10 29 30.9

Odb/BO 2 2.1

UKUPNO 94

Čini se da je funkcionalnost profesionalnih aktiva povezana i sa intenzitetom saradnje nastavnika, tj. između članova profesionalnih aktiva, što se čini prilično visokim. Barem je to rezultat izveštaja direktora škola koji su uključeni u ovo istraživanje, više od polovine njih je navelo da se u njihovim školama profesionalni aktivi sastaju najmanje jednom mesečno, dok su ostali naveli da su ovi sastanci ređi u njihovim školama. Za više detalja o učestalosti sastanaka profesionalnih aktiva u školama, pogledajte detalje u sledecoj tabeli.

58


Koliko često se sastaju profesionalni aktivi?

N %

Nijednom 3 3.2

Najmanje jednom mesečno 56 59.6

Najmanje jednom u tri meseca 26 27.7 Najmanje jednom u polugodišnjem

periodu 3 3.2

Najmanje jednom godišnje 2 2.1

Odb/BO 4 4.3

UKUPNO 94

Kao što je predviđeno i kao što je duga praksa na Kosovu, profesionalni aktiv nosi veliki broj dužnosti i odgov-ornosti u školi. Na osnovu odgovora direktora škola koji su uključeni u ovo istraživanje, u velikoj vecini škola, profesionalni aktivi su uključeni u razvoj i planiranje nastavnih planova i programa, u koordinaciji i pracenju njihovog procesa implementacije, u izradi instrumenata za ocenjivanje učenika, u razmeni informacija i iskus-tava dobijenih tokom raznih obuka, itd. Za više detalja o dužnostima i odgovornostima profesionalnih aktiva u školama, pogledajte sledecu tabelu.

59


Koje od sledecih dužnosti i odgovornosti sprovode profesionalni aktivi u školi?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Izrada i planiranje obrazovnih programa. 84 89.4 3 3.2 7 7.4 94 100.0

Koordinira i prati proces implementacije nastavnih planova i programa.

82 87.2 9 9.6 3 3.2 94 100.0

Izrada instrumenata za ocenjivanje učenika. 83 88.3 8 8.5 3 3.2 94 100.0

Izrada planova za profesionalni razvoj nastavnika. 66 70.2 25 26.6 3 3.2 94 100.0

Razmenjuje informacije i iskustva iz raznih obuka. 85 90.4 7 7.4 2 2.1 94 100.0

Pruža pomoc mladim nastavnicima. 87 92.6 4 4.3 3 3.2 94 100.0

Predlažu i upravljaju novim nastavnim materijalima. 80 85.1 10 10.6 4 4.3 94 100.0

Osim formalne saradnje u okviru profesionalnih aktiva u školama, ukupna saradnja između nastavnika i na osnovu drugih aspekata je takođe veoma važna. Stoga, čini se da postoji saradnja između nastavnika u ovom pogledu. Na osnovu izveštaja direktora škola, skoro polovina njih je navela da se najmanje jednom mesečno ili dvaput mesečno u njihovim školama održavaju zajednički sastanci nastavničkog veca, dok u drugoj polovini škola ovi zajednički sastanci nastavničkog veca održavaju se najmanje jednom u tri meseca. Za više detalja o učestalosti zajedničkih sastanaka nastavnika iste škole, pogledajte detalje u sledecoj tabeli.

60


Koliko često se održavaju zajednički sastanci nastavnika iz iste škole?

N %

Nijednom 1 1.1

Najmanje dva puta mesečno 11 11.7


Najmanje jednom u tri meseca 45 47.9


UKUPNO 44

Kao što se i očekivalo, na ovim zajedničkim sastancima između nastavnika navodi se da postoje rasprave o različitim temama i aspektima vezanim za dobro funkcioniranje škole i poboljšanje kvaliteta nastave u škol-ama, kao što su: nastavni planovi i programi, u vezi sa upravljanjem škole, za saradnju sa drugim školama, o dodatnim aktivnostima za učenike, o reformama u nastavi. Za više detalja o temama o kojima se diskutuje na zajedničkim sastancima nastavnika, pogledajte sledecu sažetu tabelu.

61


O čemu se diskutuje na zajedničkim sastancima nastavnika?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % N %

Diskutuje se o planovima i programima. 90 95.7 1 1.1 3 3.2 94 100.0

Diskutuje se o upravljanju školom. 79 84.0 14 14.9 1 1.1 94 100.0

Diskutuje se o saradnji sa drugim školama. 70 74.5 24 25.5 0 0.0 94 100.0

Diskutuje se o dodatnim aktivnostima za učenike. 89 94.7 4 4.3 1 1.1 94 100.0

Diskutuje se o reformama u nastavi. 86 91.5 7 7.4 1 1.1 94 100.0

7.4 Profesionalni razvoj nastavnika

Profesionalni razvoj nastavnika (PRN) je veoma važan aspekt za kontinuirani napredak nastavnog kadra i za poboljšanje kvaliteta nastave u školama. Na osnovu toga, PRN ili obuka nastavnika je bila i ostaje široko rasprostranjena praksa na Kosovu. Iako ne postoje odgovarajuce analize ili istraživanja za utvrđivanje efekata ovih obuka, procenjuje se da obuka nastavnog kadra nije uvek ponuđena u skladu sa potrebama i zahtevima samih nastavnika. Takvu praksu potvrđuju i podaci iz ovog istraživanja, jer je skoro četvrtina direktora ško-la uključenih u ovo istraživanje izjavila da nema potrebe za analizom potreba za obukom. Za više detalja o ovom pitanju, pogledajte sledecu tabelu. Iz ovoga proizilazi da je znatan broj nastavnika primoran da nastavi sa obukom samo u vidu formalnosti kao i da dopune broj kreditnih poena potrebnih za PRN, ali bez stvarne potrebe za takvom obukom.

62


Da li postoji analiza potreba škole u vezi sa obukama?

68+24+8+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

68.1%

24.5%

7.4%

Nedostatak mehanizama na nivou škole za identifikaciju potreba nastavnika za PRN-om izgleda da je rezultat nedostatka rada nekih ODO-a u tom pogledu. To potvrđuju i direktori ODO-a, od kojih je 1/3 izjavila da u njihovim opštinama nije bilo izgrađenih mehanizama na nivou škole za identifikaciju potreba nastavnika za PRN. Za više detalja o ovom pitanju, pogledajte odgovore direktora ODO-a u sledecoj tabeli.

Da li su razvijeni mehanizmi na nivou škole za identifikovanje potreba za profesionalnim razvojem nastavnika?

67+33+RUKUPNO

9 DANE 63

Takođe, pitanje pohađanja raznih obuka i dalje je prilično zamagljeno, jer se od škole do škole i od opštine do opštine primenjuju različite prakse pružanja treninga za nastavni kadar. Ovo je pre svega rezultat nestabilnih opštinskih budžeta za potrebe obuke nastavnika, stoga se obuke finansiraju iz centralnih institucija, donatora, ponekad iz opštinskih budžeta i od strane samih nastavnika. Kao rezultat toga, broj nastavnika koji pohađaju obuku u jednoj školi varira od škole do škole, u zavisnosti od toga kako nastavnici pronalaze načine da finan-

63


siraju svoju obuku. To potvrđuju i podaci ovog istraživanja, prikazani u sledecoj tabeli, gde postoje velike ra-zlike u odgovorima direktora škola na pitanje koliko je nastavnika iz njihove škole učestvovalo u obuci prošle godine. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

Koliko je nastavnika iz škole učestvovalo na treninzima u prošloj godini?

B %

Manje od 10% 2 2.1

10-30% 26 27.7

31-50% 10 10.6

51-80% 18 19.1

Preko 80% 38 40.4

UKUPNO 94

Kao što je spomenuto u prethodnom poglavlju o predškolskom obrazovanju, direktori škola i gimnazija su naveli da škola koju vode vodi evidenciju o treninzima koje pohađaju nastavnici (bilo u elektronskom ili fizič-kom obliku – u štampanoj formi), ali i ovde je prisutan fenomen nepoštovanja evidencije od strane škola za obuku nastavnika. Za više o ovom aspektu, rezultati su prikazani u sledecoj tabeli.

64


Da li škole imaju mehanizam za vođenje evidencije o obukama koje se održavaju u školi?

88+5+7+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

88.3%

5.3%

6.4%

Da bi se shvatilo koje su najtraženija obuke od strane samih nastavnika, predmetni nastavnici u ONSŠ i gim-nazijama su bili zamoljeni da odgovore na to. Na osnovu njihovih odgovora, ispostavlja se da je najtraženija obuka od strane nastavnog kadra, obuka vezana za implementaciju novog nastavnog plana i programa, zatim obuka o RKZT i obuka vezana za metode ocenjivanja učenika. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

65


Koja je obuka najtraženija od strane nastavnog kadra?

B %

NPP 139 29.8

RKZT 136 29.1

Metode ocenjivanja 44 9.4

IKT 32 6.9

Nastava sa učenikom u centru 3 .6

Ostalo 72 15.4

ECDL 18 3.9 Nove metodologije nastave i

predavanja 10 2.1

Odb/BO 13 2.8

UKUPNO 467

Sa druge strane, da bi se istražilo više o temama i pitanjima oko obuka koje se nude nastavnom kadru, direk-tori škola uključeni u ovo istraživanje su zamoljeni da navedu sa kojim su aspektima povezani treninzi kojima su prisustvovali njihovi nastavnici. Na osnovu njihovih odgovora, ispostavlja se da su treninzi o novom nas-tavnom planu i programu, o novim metodama podučavanja, o korišcenju IKT u školama, i tako dalje. Za više detalja o aspektima vezanim za treninge koje su pohađali nastavnici, pogledajte sledecu sažetu tabelu.

66


Koja pitanja ili aspekti se obuhvataju treninzima/obukama koje su pohađali nastavnici?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Treninzi koje su pohađali nastavnici škole odnose se na novi nastavni plan i program.

93 98.9 1 1.1 0 0.0 94 100.0

Treninzi koje su pohađali nastavnici škole odnose se na nove nastavne metode.

74 78.7 20 21.3 0 0.0 94 100.0

Treninzi koje pohađaju nastavnici po školama se odnose na upravljanje školom.

62 66.0 31 33.0 1 1.1 94 100.0

Treninzi koje su pohađali nastavnici škole odnose se na IKT.

67 71.3 27 28.7 0 0.0 94 100.0

Treninzi koje su pohađali nastavnici škole odnose se na aktuelne društvene teme (sigurnost na internetu, dečija prava).

67 71.3 27 28.7 0 0.0 94 100.0

Treninzi koje pohađaju školski nastavnici odnose se na evaluaciju učinka.

51 54.3 42 44.7 1 1.1 94 100.0

Pracenje treninga od strane nastavnika je irelevantno ako ne uče nove stvari tokom ovih obuka i ako ih ne praktikuju u svom radu kao nastavnici kako bi nastavu učinili atraktivnom i efikasnijom i učenicima olakšali učenje. U ovom trenutku, barem na osnovu odgovora nastavnog kadra koji su uključeni u ovo istraživanje, ispada da velika vecina nastavnika primenjuje iskustva obuke u svom radu sa učenicima. Za više detalja o stepenu implementacije iskustava sa obuke od strane nastavnog kadra, pogledajte odgovore nastavnika u sle-decoj tabeli.

67


Nastavnik sprovodi u praksi iskustvo sa obuke na svakom času predavanja

B %

Potpuno se slažem 198 42.4

Slažem se 202 43.3

Neutralno 15 3.2

Ne slažem se 38 8.1

Nimalo se ne slažem 8 1.7

Odb/BO 6 1.3

UKUPNO 467

Takođe, nastavnici uključeni u ovo istraživanje su zamoljeni da daju svoju procenu o pripremi trenera koji su realizovali obuku za nastavnike. U tom smislu, ohrabruje to što je velika vecina nastavnika procenila da su treneri dobro pripremljeni. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

68


Treneri su, uglavnom bili dobro pripremljeni za temu treninga kojeg realizuju.

B %

Potpuno se slažem 221 47.3

Slažem se 181 38.8

Neutralno 13 2.8



Odb/BO 5 1.1

UKUPNO 467

7.5 Ocenjivanje učinka nastavnika

Ocenjivanje učinka nastavnika (OUN) je proces koji je započeo pre mnogo godina na Kosovu, ali još uvek nije uspeo da se stabilizuje kao proces da obavlja svoju predviđenu funkciju, posebno u funkciji licenciranja nastavnika. U nedostatku kapaciteta za implementaciju ovog procesa, posebno na centralnom nivou, čini se da OUN nisu dobro shvaceni u školama i od strane nastavnog kadra, a samim tim dolazi do različite imple-mentacije ovog procesa od škole do škole.

Takav nalaz indirektno podržava odgovore direktora škola koji su uključeni u ovo istraživanje, a dati su u nekim od istraživačkih pitanja. Na pitanje koliko često se vrše ocenjivanja učinka nastavnika, odgovori direk-tora su različiti, od onih koji kažu da se ova procena nikada ne sprovodi do onih koji kažu da se ova procena vrši jednom mesečno. Za više informacija o ovom pitanju, pogledajte sledecu tabelu.

69


Koliko cesto se realizuje ocenjivanje učinka nastavnog kadra?

B %

Nijednom 7 7.4

Jednom mesečno 9 9.6

Jednom u svaka tri meseca 21 22.3


Jednom godišnje 33 35.1

UKUPNO 94

Različiti odgovori direktora škola odnose se i na metode i instrumente koji se koriste za OUN. Na osnovu odgovora direktora škola uključenih u ovo istraživanje, za potrebe OUN-a u nekim školama koristi se analiza dokumentacije, a u nekim drugim ne, negde se koriste intervjui, negde se koristi analiza percepcija a negde se ne koristi, dok se negde koristim posmatranje a negde se ne koristi posmatranje. Za više detalja o odgovorima direktora u vezi sa ovim aspektima, pogledajte sledecu tabelu.

Da li se koriste dole navedeni metodi / instrumenti za ocenjivanje učinka nastavnika?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Analiza dokumentacije. 86 91.5 0 0.0 8 8.5 94 100.0

Intervjui. 67 71.3 20 21.3 7 7.4 94 100.0

Analiza percepcija. 55 58.5 29 30.9 10 10.6 94 100.0

Posmatranje/opservacija. 84 89.4 3 3.2 7 7.4 94 100.0

Što se tiče činjenice da oni koji su realizovali OUN daju različite odgovore od direktora uključenih u ovo is-traživanje. Iako bi u okviru OUN-a svaki nastavnik trebao sprovesti samo-ocenjivanje, više od jedne trecine direktora škola je izjavilo da nastavni kadar to nije učinio. Od direktora škole se takođe očekuje da izvrši pro-cenu unutar OUN-a, ali opet nisu sve škole prijavile da direktor to sprovodi. Zanimljivo je da, iako obrazovni inspektorat ima glavnu težinu po pitanju OUN-u, više od polovine direktora škola je izjavilo da inspekcija

70


nije izvršila ocenu rada. Štaviše, više od polovine direktora je izvestilo da koordinator kvaliteta vrši procenu učinka. Za rezultate o ovim aspektima, pogledajte sledecu sažetu tablicu.

Koji od sledecih aktera / stranaka ocenjuje učinak nastavnika?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Osenjivanje sprovodi sam nastavnik. 49 52.1 34 36.2 11 11.7 94 100.0

Ocenjivanje sprovodi direktor škole. 86 91.5 1 1.1 7 7.4 94 100.0

Ocenjivanje sprovodi Inspektorat za obrazovanje (MONT).

37 39.4 48 51.1 9 9.6 94 100.0

Ocenjivanje sprovodi Koordinator kvaliteta. 51 54.3 33 35.1 10 10.6 94 100.0

Svi odgovori direktora škola na gore navedena pitanja dokazuju da je OUN neadekvatan proces za škole i da je implementiran u različitim oblicima, iako je OUN trebao biti jedinstven proces koji se trebao primenjivati jednako na sve škole i za sav nastavni kadar na Kosovu.

Pored toga, OUN bi u principu trebalo da služi i za kategorizaciju i napredovanje nastavnika u skladu sa nji-hovim dokazanim rezultatima u okviru OUN procesa. Ali izgleda da se to i ne događa, jer je vecina direktora škola navela da nijedan nastavnik nije napredovao u radu na osnovu njihovog učinka. Da biste videli odgov-ore direktora škola na to koliko nastavnika napreduje u radu na osnovu njihovog učinka, pogledajte sledecu tabelu.

71


Koliko je nastavnika napredovalo u svom radu na osnovu učinka?

B %

0 71 75.5

1-5 14 14.9

6-10 2 2.1

Odb/BO 7 7.4

UKUPNO 94

7.6 Licenciranje nastavnika

Licenciranje nastavnika je proces koji je takođe započeo pre nekoliko godina na Kosovu i bavi se nekim za-konskim i pod-zakonskim pravnim dokumentima. Uprkos tome, u praksi, licenciranje nastavnika je i dalje samo formalni proces bez težine i važnosti koju treba imati. Skoro svi nastavnici u službi koja su se prijavili za dobijanje licence stekli su istu, a mnogi novi nastavnici ulaze u nastavni proces bez licence u odsustvu pravilnog regulisanja ove oblasti. Shodno tome, u našim školama postoje licencirani nastavnici, ali postoje i nastavnici koji nisu licencirani nastavnici. U najmanju ruku to takođe prijavljuju direktori škola koji su ukl-jučeni u ovo istraživanje. Samo nešto više od polovine direktora uključenih u ovo istraživanje prijavilo je da su svi njihovi nastavnici licencirani, dok ostali navode da nisu svi njihovi nastavnici licencirani. Za više detalja o ovoj temi, pogledajte odgovore direktora u tabeli ispod.

72


Da li je sav nastavni kadar licenciran?

52+46+2+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

52.1%

45.7%

2.1%

U međuvremenu, u različitim školama se navodi da postoji različit broj nastavnika koji su u procesu licenci-ranja, počevši od škola koje nemaju nastavnike u procesu licenciranja do škola koje imaju više od 45 nastavni-ka u procesu licenciranja. Za više detalja pogledajte sledecu tabelu.

73


Koliko je nastavnika licencirano u skladu prema nivoima u dotičnim školama?

B %

0 28 29.8

1 6 6.4

2 14 14.9

3 6 6.4

4 4 4.3

5 9 9.6

6 2 2.1

8 1 1.1

10 1 1.1

12 1 1.1

20 1 1.1

45 1 1.1

47 1 1.1

Odb/BO 19 20.2

UKUPNO 94

Pored toga, kao što je gore pomenuto, licenciranje nastavnika je proces koji je započeo pre mnogo godina i koji je dobro regulisan zakonskim i pod-zakonskim pravnim aktima i dokumentima, opet se ispostavlja da znača-jan broj nastavnika nije informisan o sistemu licenciranja nastavnika. Konkretnije, blizu 1/3 nastavnika ukl-jučenih u ovo istraživanje pokazalo je da nisu informisani o sistemu licenciranja nastavnika. Za više detalja o odgovorima nastavnika o tome da li su informisani o procesu licenciranja nastavnika, pogledajte sledecu ta-belu.

74


Da li ste upoznati sa sistemom licenciranja nastavnika?

68+32+RUKUPNO

467 DANE 68.3%31.7%

Nedostatak odgovarajuceg informisanja nastavnika o sistemu izdavanja dozvola izgleda da je rezultat neuspe-ha nekih ODO-a u tom pogledu, što je potvrđeno odgovorima direktora ODO-a ovih devet opština uključenih u ovo istraživanje. Na pitanje koliko aktivnosti je prošle godine sproveo ODO za informisanje nastavnika o sistemu licenciranja, 2/3 direktora ODO-a je izvestilo da takva aktivnost nije održana, dok su samo dva direk-tora ODO prijavilo da su takve informativne aktivnosti održane u njihovoj opštini, mada oskudne. Za više detalja o odgovorima direktora ODO o ovom pitanju, pogledajte sledecu tabelu.

75


Koliko je aktivnosti sprovedeno u vezi informisanja nastavnika o sistemu licenciranja tokom ove godine?

0 61 13 1

REF / BO 1

UKUPNO 9

Nastavnici uključeni u ovo istraživanje su zamoljeni da daju svoju procenu nekih od izazova koji bi trebali pratiti proces licenciranja nastavnika. Na osnovu izveštavanja svojih nastavnika, nedostatak adekvatne obuke za licenciranje predstavlja najveci izazov, buduci da je oko 3/4 nastavnika to identifikovalo kao izazov. Nakon toga, prema rečima nastavnika, nedostatak informacija o procesu licenciranja je drugi najveci izazov za nas-tavnike u vezi sa procesom licenciranja. Kao još jedan izazov naveli su i nedostatak podrške od strane na-dležnih organa, kao i nedostatak motivacije za promenama. Više o odgovorima nastavnika na ove izazove u procesu licenciranja nastavnika potražite u sledecoj tabeli.

76


Da li su sledeci aspekti predstavljaju izazov za licenciranje nastavnika?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Nedostatak informacija o procesu licenciranja. 324 69.4 137 29.3 6 1.3 467 100.0

Nedostatak odgovarajuce obuke za licenciranje. 347 74.3 117 25.1 3 .6 467 100.0

Nedostatak motivacije za promenu. 268 57.4 196 42.0 3 .6 467 100.0

Nedostatak podrške od strane nadležnih organa. 287 61.5 174 37.3 6 1.3 467 100.0

7.7 Nastavni materijali Nastavni materijali su najvažniji alati koje koriste nastavnici kako bi učenicima pružili znanje, kao i da pruže učenicima potrebne veštine i sposobnosti. Na osnovu duha i filozofije novih nastavnih planova i programa na Kosovu, od strane nastavnika se očekuje da pored udžbenika koje koriste svi na nivou zemlje, da ce takođe ko-ristiti različite nastavne materijale za svoje predmete i nastavne časove, različite lekcije, bilo da su to materijali pripremljeni od strane svakog nastavnika pojedinačno, ili su pripremljeni od strane grupe nastavnika, bilo da su to materijali koji su dostupni kao gotovi iz različitih izvora.

Prema izveštavanju nastavnika uključenih u ovo istraživanje, ispostavlja se da velika vecina nastavnika koristi više od jednog nastavnog materijala za svoj nastavni predmet. U vezi sa ovim pitanjem, dve različite kategorije nastavnika su uključene u ovo istraživanje, a to su nastavnici osnovne škole (nastavnici treceg razreda) i pred-metni nastavnici iz ONSŠ i gimnazija.

Kako nastavnici u razrednoj nastavi podučavaju različite predmete, oni su pitani za tri glavna predmeta, o tome koliko nastavnog materijala koriste u predmetnoj nastavi. Prema njihovim odgovorima, velika vecina je izjavila da koriste dva do tri različita materijala za neki predmet, iako ima onih koji su izjavili da koriste još tri nastavna materijala za svoj predmet, dok je samo jedan mali procenat naveo da koriste samo jedan nastavni materijal za svoj predmet, tj. samo udžbenik. Za više informacija o njihovim odgovorima na ovu temu, po-gledajte sledecu tabelu (buduci da su razredni nastavnici odgovorili na isto pitanje za tri različita predmeta, sledeca tabela prikazuje podatke za ova tri odgovora sažeto u istoj tabeli).

77


Koliko se nastavnih materijala koristi za jedan nastavni predmet?

B %

1 17 7.2

2 92 38.8

3 72 30.4

4 33 13.9

5 i više 23 9.7

UKUPNO 237

Čak i nastavnici na nivou nižih srednjoškolskih razreda i gimnazija uključeni u ovo istraživanje su izjavili da uglavnom koriste više od jednog nastavnog materijala za svoje nastavne predmete. Ali, za razliku od razrednih nastavnika, veci broj predmetnih nastavnika je izvestio da koriste samo nastavni materijal za svoj predmet (to jest, udžbenik). Više od polovine njih je pokazalo da koriste dva do tri nastavna materijala, dok je oko četvr-tina njih pokazala da za svoj predmet koriste više od tri nastavna materijala. Za više informacija o odgovorima predmetnih nastavnika u pogledu broja nastavnih materijala koje koriste za predmet, pogledajte sledecu tabe-lu.

78

SFIDAT E ZBATIMIT TË REFORMËS KURRIKULARE NË ARSIMIN PARAUNIVERSITAR NË KOSOVË

Koliko se nastavnih materijala koristi za jedan nastavni predmet?

B %

1 82 17.6

2 168 36.0

3 88 18.8

4 70 15.0

5 i više 55 11.8

Odb/BO 4 .9

UKUPNO 467

7.8 Metode rada sa učenicima

Što je nastavni proces raznovrsniji i zanimljiviji, to je lakši, privlačniji i efikasniji proces učenja za učenike. Stoga je veoma važno da nastavnici koriste što više različitih metoda, tehnika i praksi u radu sa učenicima, a ne da drže razred u obliku klasičnog predavanja pred učenicima. To je u funkciji toga što su mnoge obuke razvijene i ponuđene nastavnicima na Kosovu.

Za procenu ovog aspekta, u okviru ovog istraživanja, pitali smo nastavnike da li koriste i koliko često koriste neke metode i prakse rada sa učenicima, kao što su nastava kroz tehnologiju, praktični i eksperimentalni rad, čitanje na glas ili u tišini, istraživanja, debate, itd. Na osnovu odgovora nastavnika uključenih u ovo istraživan-je, ispostavlja se da nastavnici koriste dovoljno i često različite metode i prakse tokom rada sa učenicima.

Da biste razumeli odgovore razrednih nastavnika (učitelji treceg razreda) koje metode i prakse i koliko često ih koriste tokom rada sa učenicima, pogledajte sledecu tabelu.

79


Ko

liko

čes

to s

e ko

rist

e sl

edec

i nač

ini r

ada

sa

učen

icim

a?

Nije

dno

m

Naj

man

je

jed

nom

m

eseč

no

Viš

e o

d

jed

nom

m

eseč

no

Naj

man

je

jed

nom

ne

del

jno

Naj

man

je

jed

nom

to

kom

na

stav

nog

ča

sa

Ref

/PB

OU

kup

no

n%

n%

n%

n%

n%

n%

n%

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci u

če k

roz

tehn

olo

giju

u u

čio

nici

(vi

deo

, in

tern

et, k

om

pju

ter)

?7

8.9

1721

.528

35.4

1316

.50

.014

17.7

7910

0.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci s

pro

vod

e ek

sper

imen

taln

i ili

pra

ktič

ni r

ad?

22.

530

38.0

1620

.315

19.0

22.

514

17.7

7910

0.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci č

itaj

u u

tiši

ni?

11.3

67.

66

7.6

2531

.627

34.2

1417

.779

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci č

itaj

u na

gla

s?0

.04

5.1

0.0

2835

.433

41.8

1417

.779

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci p

išu

rad

ove

i iz

vešt

aje

na o

snov

u is

traž

ivan

ja?

45.

125

31.6

1519

.017

21.5

45.

114

17.7

7910

0.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci p

red

stav

ljaju

p

reze

ntac

ije p

red

raz

red

om

?2

2.5

1822

.811

13.9

2329

.111

13.9

1417

.779

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci r

ade

na

neza

visn

im i

dug

oro

čnim

p

roje

ktim

a?10

12.7

1721

.536

45.

62

2.5

0.0

1417

.779

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci d

isku

tuju

o

svo

jim id

ejam

a ili

ih o

bja

šnja

vaju

u

dru

gim

fo

rmam

a?1

1.310

12.7

911

.412

15.2

334

1.814

17.7

7910

0.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci k

ori

ste

ručn

e ra

dov

e ili

mo

del

e za

re

šava

nje

pro

ble

ma?

22.

512

15.2

1620

.327

34.2

810

.114

17.7

7910

0.0

80


Da biste videli odgovore predmetnih nastavnika (nastavnici nižih srednjih razreda i gimnazija) o tome koje metode i prakse i koliko često ih koriste tokom rada sa učenicima, pogledajte sledecu sažetu tabelu.

81


Ko

liko

čes

to s

e ko

rist

e sl

edec

e m

eto

de

rad

a sa

uče

nici

ma?

Nije

dno

m

Naj

man

je

jed

nom

m

eseč

no

Viš

e o

d

jed

nom

m

eseč

no

Naj

man

je

jed

nom

ne

del

jno

Naj

man

je

jed

nom

to

kom

na

stav

nog

ča

sa

Od

b/B

OU

kup

no

n%

n%

n%

n%

n%

n%

n%

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci u

če k

roz

tehn

olo

giju

u u

čio

nici

(vi

deo

, in

tern

et, k

om

pju

ter)

?29

6.2

116

24.8

174

37.3

98

21.0

46

9.9

4.9

46

710

0.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci s

pro

vod

e ek

sper

imen

taln

i ili

pra

ktič

ni

rad

?14

3.0

164

35.1

162

34.7

87

18.6

398

.41

.24

67

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci č

itaj

u u

tiši

ni?

316

.68

518

.212

426

.615

533

.26

714

.35

1.14

67

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci č

itaj

u na

gla

s?50

10.7

68

14.6

186

39.8

102

21.8

5511

.86

1.34

67

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci p

išu

rad

ove

i izv

ešta

je n

a o

snov

u is

traž

ivan

ja?

245.

119

94

2.6

161

34.5

7415

.87

1.52

.44

67

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci

pre

dst

avlja

ju p

reze

ntac

ije p

red

ra

zred

om

?5

1.117

437

.370

15.0

141

30.2

7716

.50

.04

67

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci r

ade

na

neza

visn

im i

dug

oro

čnim

p

roje

ktim

a?25

5.4

141

30.2

243

52.0

45

9.6

122.

61

.24

67

100

.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci

dis

kutu

ju o

svo

jim id

ejam

a ili

ih o

bja

šnja

vaju

u d

rug

im

form

ama?

0.0

84

18.0

87

18.6

125

26.8

170

36.4

1.2

46

710

0.0

Ko

liko

čes

to u

čeni

ci k

ori

ste

ručn

e ra

dov

e ili

mo

del

e za

re

šava

nje

pro

ble

ma?

224

.715

032

.117

737

.98

317

.831

6.6

4.9

46

710

0.0

82


7.9. Metode ocenjivanja učenika

Ocenjivanje učenika je veoma važan i istovremeno veoma osetljiv proces, posebno za učenike koji, ako to nije učinjeno pravilno i objektivno od strane nastavnika, mogu imati veoma negativan uticaj na akademske i emocionalne aspekte učenika. To podrazumeva da nastavnici trebaju koristiti višestruke, različite metode ocenjivanja, instrumente i prakse za procenu učenika kako bi se osiguralo da ce svaki učenik biti realno i objektivno procenjen za nivo veština, znanja, sposobnosti, veština i kompetencija koje poseduju u okviru određene teme.

Upravo s obzirom na veliki značaj ocenjivanja učenika, nastavnici uključeni u ovo istraživanje su zamoljeni da navedu da li koriste nove metode ocenjivanja učenika, pored testova i usmenih pitanja. U tom smislu, vecina nastavnika u razrednoj nastavi je izjavila da koriste nove metode ocenjivanja, osim testova i usmenih pitanja. Za više detalja o ovoj temi, pogledajte sledecu tabelu.

Da li se pored testova i usmenih pitanja koristite nove metode ocenjivanja učenika?

65+16+19+RUKUPNO

79DA

NE

ODB/BO

64.6%

16.5%

19.0%

Na pitanje koje nove metode ocenjivanja koriste nastavnici, razredni nastavnici su naveli da koriste različite metode, kao što su vežbe i zadaci u učionici, domaci zadaci, eseji, radovi i projekti, grupni rad i tako dalje. Za više informacija o metodama ocenjivanja učenika koje koriste nastavnici u razredu, pogledajte sledecu tabelu.

83


Ako se koriste nove metode ocenjivanja učenika, koje su to metode?

N %

Eseji 8 10.1

Radovi/projekti 3 3.8

Kvizovi 1 1.3

Rad u grupama 3 3.8

Ostalo 15 19.0

Vežbe/zadaci u učinioci 10 12.7

Domaci zadaci 9 11.4

Unakrsno ocenjivanje 2 2.5

Odb/BO 28 35.4

UKUPNO 79

Pored razrednih nastavnika, predmetni nastavnici su takođe pitani o istim pitanjima. Na pitanje da li koriste nove metode ocenjivanja učenika pored testova i usmenih pitanja, velika vecina predmetnih nastavnika koji su uključeni u ovo istraživanje je navela da koriste nove metode ocenjivanja, pored usmenih testova i pitanja. Za više detalja o ovoj temi, pogledajte sledecu tabelu.

84


Da li se koriste nove metode ocenjivanja učenika? pored testova i usmenih pitanja?

86+11+3+RUKUPNO

467DA

NE

ODB/BO

85.9%

10.9%

3.2%

Predmetni nastavnici su takođe izjavili da koriste različite metode ocenjivanja učenika, kao što su radovi i projekti, eseji, vežbe i zadaci u učionici i domaci zadaci. Za više informacija o metodama ocenjivanja učenika koje koriste predmetni nastavnici, pogledajte sledecu tabelu.

85


Ako se koriste nove metode ocenjivanja učenika, koje su to metode?

N %

Eseji 75 16.1

Radovi/projekti 113 24.2

Kvizovi 7 1.5

Rad u grupama 7 1.5

Ostalo 106 22.7

Vežbe/zadaci u učinioci 64 13.7

Domaci zadaci 34 7.3

Odb/BO 61 13.1

UKUPNO 467

7.10. Mladi nastavni kadar

Mladi nastavni kadar koji su po prvi put uključeni u obrazovni proces kao nastavnici, izgleda da se suočavaju sa različitim izazovima i teškocama kao „početnici“, jer mentorstvo mladih i neiskusnih nastavnika u obrazo-vanju još uvek nije dobro regulisano na Kosovu. Samo da bi istražili ovaj aspekt ovog istraživanja, intervjuisa-no je 60 novih nastavnika, koji su počeli predavati kao nastavnici u poslednjoj školskoj godini. Na pitanje da li nove nastavnike nadgledaju i savetuju iskusni nastavnici, više od polovine njih je pokazalo da je to slučaj, ali veliki procenat njih je naveo da nema mentorstva koje nude iskusni nastavnici. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

86


Da li su mladi nastavnici mentorisani od strane iskusnih nastavnika?

60+40+RUKUPNO

60 DANE 60.0%40.0%

Oni mladi nastavnici koji su izjavili da im je ponuđeno mentorstvo od strane iskusnih nastavnika su takođe naveli učestalost sastanaka sa nastavnicima mentorima za potrebe mentorstva. Prema njihovom izveštaju, is-pada da se gotovo 1/3 novih nastavnika po potrebi susrece sa nastavnicima-mentorima, a veliki postotak je naveo da se susrecu sa mentorskim nastavnicima najmanje dva puta mesečno. Više o učestalosti upoznavanja novih nastavnika sa mentorskim nastavnicima za potrebe mentorstva, pogledajte sledecu tabelu.

Koliko često se novi nastavnici susrecu sa nastavnicima mentorima?

B %

Nijednom 19 31.7

Najmanje dva puta mesečno 17 28.3


Najmanje jednom u tri meseca 3 5.0

Po potrebi 18 30.0

Odb/BO 1 1.7

UKUPNO 60

87


Upitani o tome koja pitanja i teme se nude u mentorstvu od strane nastavnika kao mentora, mladi nastavnici su pokazali da u okviru ponuđenog mentorstva primaju pomoc o nastavnom planu i programu i njegovoj implementaciji, savete o podučavanju i ocenjivanju učenika, savete o tome kako da se ponašaju sa učenicima i drugim opštim aspektima oko škole. Za više informacija o formama mentorstva koje nude nastavnici mentori za mlade nastavnike, pogledajte sledecu sažetu tabelu.

Da li su sledeci oblici ponuđeni kao mentorski obrasci za mlade nastavnike?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Diskusija oko plana i programa. 46 76.7 9 15.0 5 8.3 60 100.0

Pomoc u sprovođenju plana i programa. 49 81.7 9 15.0 2 3.3 60 100.0

Saveti oko podučavanja. 42 70.0 13 21.7 5 8.3 60 100.0

Saveti oko ocenjivanja učenika. 38 63.3 17 28.3 5 8.3 60 100.0

Saveti o tome kako se ponašati sa učenikom. 35 58.3 20 33.3 5 8.3 60 100.0

Saveti oko orijentacije i opšta uputstva o školi. 43 71.7 12 20.0 5 8.3 60 100.0

7.11. Oprema i školska infrastrukturaŠkolska oprema i infrastruktura su preduslov za redovan i kvalitetan obrazovni proces. Iako oprema i školska infrastruktura mogu izgledati ne toliko bitni za samu nastavu, one su zaista važne jer mogu biti odlučujuce za sveukupnu atmosferu u školi i vrstu aktivnosti koje se mogu realizovati sa učenicima u školi. Nedostatak odgovarajuce školske opreme i prostora može ograničiti rad i aktivnosti nastavnika sa učenicima i istovreme-no biti veoma restriktivni za učenike koji su uključeni u obrazovne, socijalne, rekreativne i sportske aktivnosti koje mogu biti implementirane u školi. Sa ovakvim polazištem, na Kosovu je u proteklim decenijama uloženo mnogo sredstava za opremanje škola neophodnim stvarima i za stvaranje neophodnih školskih objekata i in-frastrukture, iako još uvek treba mnogo toga da se uradi jer naše škole još uvek nisu približno blizu naprednim međunarodnim standardima koji se odnose na ove aspekte.

Da bi se istražilo kako ovi aspekti u devet opština uključenih u ovo istraživanje ostaju, direktori škola su zamoljeni da izveštavaju o stanju škola u vezi sa školskom opremom i infrastrukturom, počevši od pristupa internetu i IKT opreme.

Iako se pretpostavlja da vecina škola ima pristup internetu, makar na jednoj lokaciji u školi (uglavnom u kancelarijama direktora ili u kabinetima za IKT), ispostavilo se da situacija nije veoma dobra kada se govori o pristupu internetu u razredima, gde se odvija nastava, što je neophodno, posebno u slučajevima kada nas-

88


tavnici žele da koriste internet tokom lekcije. Na pitanje da li škole imaju pristup internetu u odeljenjima gde se nastava odvija, nešto više od polovine direktora uključenih u ovo istraživanje prijavilo je da ima pristupa interneta u odeljenjima gde se nastava održava, dok su ostali pokazali da nemaju pristup internetu kroz časove u učionici. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

Da li škola ima pristup internetu u odeljenjima gde se održava nastava, uključujuci i kabinet za IKT?

53+43+4+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

53.2%

42.6%

4.3%

89


Upotreba IKT-a u obrazovnom procesu je u našoj zemlji značajno promovisana, a vecina nastavnika je obuče-na za takvo nešto. Čini se da je to donelo rezultate, pošto je vecina direktora škola uključenih u ovo istraživanje izjavila da je IKT korišcen u njihovim školama, ne samo na IKT časovima, nego i u drugim predmetima, kao i za različite van-nastavne aktivnosti. Za više informacija pogledajte sledecu sažetu tabelu.

Za šta se koristi IKT oprema u školi?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Koristi se za nastavne časove IKT-a. 81 86.2 13 13.8 0 0.0 94 100.0

Koristi se za druge nastavne predmete. 68 72.3 25 26.6 1 1.1 94 100.0

Koristi se za van-nastavne aktivnosti. 62 66.0 32 34.0 0 0.0 94 100.0

Kada smo kod IKT opreme, čini se da postoji problem u vecini škola, a to je problem nedostatka održavanja IT opreme od strane specijalizovanih kompanija. Više od polovine direktora uključenih u ovo istraživanje navelo je da nemaju specijalizovanu kompaniju za održavanje IKT opreme. U odsustvu toga, u vecini škola održa-vanje ove opreme obavljaju sami nastavnici, ali postoje i škole u kojima održavanje škola vrše sami učenici. Za više informacija o održavanju IKT opreme u školama, pogledajte sledecu sažetu tabelu.

Ko održava IKT opremu u školi?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Imamo ugovor sa specijalizovanim kompanijama za održavanje IKT opreme i softvera u školi.

34 36.2 57 60.6 3 3.2 94 100.0

Održavanje ICT opreme i softvera u školi obavljaju nastavnici.

61 64.9 30 31.9 3 3.2 94 100.0

Održavanje ICT opreme i softvera u školi obavljaju učenici.

20 21.3 69 73.4 5 5.3 94 100.0

Iako je mnogo puta pomenuto da se mnogo ulaže u IKT opremu, izgleda da je situacija u ovom pogledu daleko od dobre. Ako se oslanjamo na podacima iz ovog istraživanja ispostavlja se da je broj kompjutera (desktop i laptop) u našim školama veoma mali u odnosu na broj učenika. Ako se na osnovu ukupnog broja učenika (90,099 učenika) u školama (koje su se odazvale) i ukupnog broja funkcionalnih kompjutera pronađenih u ovim školama (2,059 desktop i laptopova) uključenih u ovo istraživanje, ispada da u našim školama imamo približno 1 kompjuter na 44 učenika. To znači da imamo škole koje nemaju kompjutere, imamo škole sa veo-

90


ma malo kompjutera, a imamo i veoma mali broj škole sa dovoljnim brojem kompjutera po učeniku. Sledeca tabela prikazuje broj učenika i broj računara u školama koje su uključene u ovo istraživanje.

BR.BROJ

UČENIKA U ŠKOLI

UKUPAN BROJ FUNKCIONALNIH

KOMPJUTERA (DESKTOP I LAPTOP) U

ŠKOLI.

BROJ UČENIKA PO 1 KOMPJUTERU

1 1500 0 Škola uopšte nema kompjutere.







8 584 1 584

9 496 1 496

10 531 2 266

11 267 2 134

12 603 2 302

13 714 3 238

14 50 3 17

15 360 3 120

16 640 4 160

17 440 4 110

18 417 4 104

19 1423 4 356

20 524 5 105

21 500 5 100

91


BR.BROJ

UČENIKA U ŠKOLI



ŠKOLI.


22 419 5 84

23 497 5 99

24 674 6 112

25 491 6 82

26 401 7 57

27 2150 7 307

28 458 7 65

29 1800 8 225

30 1070 8 134

31 478 9 53

32 259 9 29

33 466 9 52

34 986 10 99

35 413 10 41

36 877 10 88

37 700 12 58

38 786 12 66

39 422 13 32

40 474 14 34

41 283 15 19

42 684 15 46

43 617 15 41

44 826 16 52

92


BR.BROJ

UČENIKA U ŠKOLI



ŠKOLI.


45 552 16 35

46 330 16 21

47 392 17 23

48 1163 18 65

49 1414 18 79

50 635 19 33

51 792 20 40

52 589 21 28

53 359 23 16

54 650 23 28

55 445 23 19

56 583 23 25

57 1303 23 57

58 1560 25 62

59 1474 26 57

60 451 27 17

61 1070 27 40

62 1700 28 61

63 1300 30 43

64 2300 30 77

65 1272 30 42

66 1192 31 38

67 1479 32 46

93


BR.BROJ

UČENIKA U ŠKOLI



ŠKOLI.


68 505 33 15

69 1473 36 41

70 1312 38 35

71 2056 38 54

72 1873 40 47

73 1140 42 27

74 589 42 14

75 1213 43 28

76 1070 44 24

77 636 44 14

78 650 45 14

79 1127 45 25

80 1167 45 26

81 1343 47 29

82 1566 50 31

83 1502 50 30

84 1405 50 28

85 2482 50 50

86 2079 52 40

87 4876 54 90

88 1860 61 30

89 1800 90 20

90 1740 100 17

94


BR.BROJ

UČENIKA U ŠKOLI



ŠKOLI.


91 1975 103 19

Ukupno 90099 2059 44

Kao i po pitanju druge opreme, kao što su projektori, SMART televizori i štampači, vecina škola je prijavila malo ili nimalo takvih uređaja i aparata u školama. Za više detalja o ovim uređajima, pogledajte sledece tri tabele.

95


Ukupan broj funkcionalnih projektora.

B %

0 8 8.5

1 24 25.5

2 16 17.0

3 8 8.5

4 12 12.8

5 7 7.4

6 5 5.3

7 1 1.1

8 1 1.1

10 2 2.1

12 1 1.1

13 1 1.1

16 1 1.1

20 2 2.1

23 1 1.1

Odb/BO 4 4.3

UKUPNO 94

96


Ukupan broj funkcionalnih Smart televizora.

B %

0 51 54.3

1 18 19.1

2 6 6.4

3 2 2.1

4 1 1.1

5 1 1.1

6 1 1.1

9 4 4.3

10 1 1.1

Odb/BO 9 9.6

UKUPNO 94

97


Ukupan broj funkcionalnih štampača.

B %

0 9 9.6

1 20 21.3

2 16 17.0

3 16 17.0

4 16 17.0

5 9 9.6

7 1 1.1

8 2 2.1

10 1 1.1

Odb/BO 4 4.3

UKUPNO 94

Pored IKT opreme, direktorima je postavljeno i pitanje o raznovrsnoj opremi i školskim prostorima. Velika vecina škola je navela da imaju školske biblioteke, dok sa druge strane skoro petina škola nema biblioteke. Oko 60% škola je navelo da imaju laboratorije i kabinete različitih predmeta i imaju sportske sale, ali ipak os-taje visok procenat škola koje nemaju te neophodne školske prostore. Oko polovine škola je izjavilo da imaju prostorije i mesta za saradnju među učenicima i da imaju infrastrukturu za učenike sa posebnim potrebama, ali oko polovina njih nema te prostore i neophodnu infrastrukturu za učenike. Takođe, veliki broj škola ima sigurnosne kamere i komplete prve pomoci, ali samo oko trecine škola ima stepenice za vanredne situacije. Za više informacija o ovoj opremi i školskim prostorima, pogledajte sledecu sažetu tabelu.

98


Da li škola ima sledecu opremu, prostorije, infrastrukturu i elemente?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Da li škola ima biblioteku? 76 80.9 17 18.1 1 1.1 94 100.0

Da li škola ima specijalizovane laboratorije ili kabinete (fizika, hemija, biologija, umetnost, IKT)?

57 60.6 36 38.3 1 1.1 94 100.0

Da li škola ima sportsku salu? 56 59.6 38 40.4 0 0.0 94 100.0

Da li škola ima prostorije za saradnju među učenicima? 49 52.1 45 47.9 0 0.0 94 100.0

Da li škola ima infrastrukturu za decu sa posebnim potrebama? 48 51.1 46 48.9 0 0.0 94 100.0

Da li ima dovoljno higijene u školi (čistoca u učionicama, toaletima, dvorištu)?

79 84.0 14 14.9 1 1.1 94 100.0

Da li škola ima stepenice za vanredne situacije? 31 33.0 63 67.0 0 0.0 94 100.0

Da li škola ima sigurnosne kamere? 71 75.5 23 24.5 0 0.0 94 100.0

Da li škola ima kutije za prvu pomoc? 67 71.3 26 27.7 1 1.1 94 100.0

Da li škola ima signalizaciju na glavnom putu? 41 43.6 53 56.4 0 0.0 94 100.0

Iako je oko 4/5 škola navelo da imaju školske biblioteke, čini se da situacija sa nabavkom knjiga i lektira nije zadovoljavajuca. Ako smo bazirani na ukupnom broju učenika (71,304 učenika) iz ovih škola (uključenih u ovo istraživanje) i ukupnom broju knjiga u bibliotekama (186,668 knjiga), ispada da u našim školama imamo približno 2.6 knjiga po učeniku. Donja tabela prikazuje broj učenika i broj knjiga u bibliotekama u školama uključenim u ovo istraživanje.

BR.BROJ UČENIKA U

ŠKOLAMA UKUPAN BROJ KNJIGA U

ŠKOLSKOJ BIBLIOTECI

BROJ KNJIGA PO JEDNOM

UČENIKU

1 531 100 0.2

2 283 150 0.5

3 359 200 0.6

4 259 240 0.9

5 826 250 0.3

99


BR.BROJ UČENIKA U




UČENIKU

6 466 300 0.6

7 2300 300 0.1

8 474 400 0.8

9 413 500 1.2

10 552 500 0.9

11 1300 500 0.4

12 1156 700 0.6

13 684 750 1.1

14 589 800 1.4

15 437 1000 2.3

16 241 1000 4.1

17 417 1000 2.4

18 674 1000 1.5

19 583 1000 1.7

20 451 1000 2.2

21 1070 1000 0.9

22 1070 1000 0.9

23 1127 1000 0.9

24 1566 1000 0.6

25 401 1100 2.7

26 617 1100 1.8

27 877 1150 1.3

28 786 1300 1.7

29 375 1500 4.0

100


BR.BROJ UČENIKA U




UČENIKU

30 630 1500 2.4

31 1423 1500 1.1

32 330 1500 4.5

33 1192 1500 1.3

34 440 1510 3.4

35 1213 1530 1.3

36 524 1700 3.2

37 1860 1700 0.9

38 1405 1900 1.4

39 360 2000 5.6

40 986 2000 2.0

41 1163 2000 1.7

42 635 2000 3.1

43 650 2000 3.1

44 589 2000 3.4

45 1800 2000 1.1

46 189 2000 10.6

47 2150 2100 1.0

48 1479 2250 1.5

49 491 2300 4.7

50 1160 2500 2.2

51 496 2500 5.0

52 497 2500 5.0

53 1312 2500 1.9

101


BR.BROJ UČENIKA U




UČENIKU

54 392 2700 6.9

55 267 2800 10.5

56 458 3000 6.6

57 700 3000 4.3

58 792 3000 3.8

59 1700 3000 1.8

60 505 3000 5.9

61 1502 3100 2.1

62 445 3120 7.0

63 1414 3500 2.5

64 1532 4000 2.6

65 1740 4000 2.3

66 2874 4200 1.5

67 1975 5000 2.5

68 1873 5011 2.7

69 1560 6000 3.8

70 714 7000 9.8

71 1272 7000 5.5

72 1343 10000 7.4

73 603 11000 18.2

74 2482 11000 4.4

75 1303 13407 10.3

Ukupno 71304 186668 2.6

102


Kada smo kod školske opreme i infrastrukture, direktori škola su bili pitani da govore o dve osnovne stvari, kao što su opremanje škole stolicama i klupama i renoviranje školskih prostorija. Na pitanje tokom koje je školske godine škola poslednji put opremljena klupama i stolicama za učenike, više od polovine direktora škola je izjavilo da su njihove škole bile opremljene klupama i stolicama u periodu od poslednje četiri godine 2014-2018, dok je ipak dosta škola navele da nisu opremljene takvim elementima deset ili više godina. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

Tokom koje je školske godine škola poslednji put opremljena klupama i stolicama za učenike?

B %

Odb/BO 11 11.7

2000 1 1.1

2001 1 1.1

2002 1 1.1

2007 2 2.1

2008 6 6.4

2009 1 1.1

2010 4 4.3

2012 4 4.3

2013 5 5.3

2014 6 6.4

2015 8 8.5

2016 7 7.4

2017 28 29.8

2018 9 9.6

UKUPNO 94

Na pitanje tokom koje je školske godine škola poslednji put renovirana, vecina direktora je navela da su nji-hove škole renovirane u poslednjem četverogodišnjem periodu 2014-2018, dok je nekoliko škola izjavilo da nisu bile renovirane dugi niz godina. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

103


Tokom koje je školske godine škola poslednji put renovirana?

B %

Odb/BO 7 7.4

1999 1 1.1

2000 1 1.1

2002 1 1.1

2006 1 1.1

2007 1 1.1

2008 4 4.3

2010 1 1.1

2011 1 1.1

2012 1 1.1

2013 6 6.4

2014 3 3.2

2015 7 7.4

2016 10 10.6

2017 30 31.9

2018 19 20.2

UKUPNO 94

7.12. Ostala pitanja od značaja za opšte obrazovanjeZbog nemogucnosti da neka od pitanja i aspekte uključimo u gore navedene teme u okviru ovog poglavlja, ona ostaju da budu predstavljena u ovom delu jer su to specifična pitanja i aspekti ali svakako i veoma važna.

Iako se procenjuje da školski psiholozi mogu značajno doprineti socijalnom i emocionalnom blagostanju učenika, a posebno aspektima vezanim za nasilje i sigurnosna pitanja u školama, ali i opšte u napretku obra-zovnog procesa, ponovo se ispostavilo da je broj psihologa u školama premali. Konkretnije, prema izveštaju

104


direktora uključenih u ovo istraživanje, niti jedna četvrtina škola nema školskog psihologa, pa stoga velika vecina škola i dalje nema školskih psihologa i stoga učenici ostaju bez potrebnih psiholoških usluga. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

Da li postoji psiholog u školi?

22+78+RUKUPNO

27 DANE 22.3%77.7%

Drugi problem koji se odnosi na ne-nastavno osoblje u školama i dalje je veliki broj škola koje nemaju bib-liotekara. Kao što je ranije pomenuto, oko 4/5 škola je navelo da imaju školske biblioteke, ali prema navede-nom od strane direktora škola, samo polovina škola ima bibliotekara, što znači da mnoge škole iako imaju biblioteke ali nemaju bibliotekara pa zato dobro upravljanje fondom biblioteke ostaje problematično kako od strane škole tako i od strane učenika. Za više detalja o ovome, pogledajte odgovore direktora koji su prikazani u sledecoj tabeli.

105


Da li škola ima bibliotekara?

50+42+8+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

50.0%

41.5%

8.5%

Ogroman problem za naše škole je i dalje nemogucnost prevoza za učenike koji putuju na velike udaljenosti od kuce do škole i obrnuto. Što se tiče ovog pitanja, manje od 1/3 direktora škola uključenih u ovo istraživan-je je navelo da je osiguran prevoz za učenike koji putuju izdaleka, dok je velika vecina navela da to nije slučaj kod njihovih učenika. Za više detalja o ovome pogledajte sledecu tabelu.

Da li je osiguran prevoz sa učenike koji putuju iz daleka?

31+67+2+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

30.9%

67.0%

2.1%

Direktori škola koji su učestvovali u ovom istraživanju takođe su pitani o njihovim odnosima sa obrazovnim sindikatom SBASHK. Prema njihovom izveštaju, ispostavlja se da su skoro sve škole članice SBASHK-a, iako oko trecina njih navodi da nisu učestvovale u aktivnostima koje je organizovao SBASHK. Za više detalja o ovoj temi, pogledajte sledece dve tabele.

106


Da li je vaša škola učlanjena u SBASHK?

93+5+2+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

93.6%

5.3%

1.1%

Da li ste učestvovali u aktivnostima koje je organizovao SBASHK?

63+33+4+RUKUPNO

94DA

NE

ODB/BO

62.8%

33.3%

4.3%

107


108


109


8. SREDNJE STRUČNO OBRAZOVANJE

14 Statistika o obrazovanju na Kosovu 2017/2018 - MONT i Kosovska agencija za statistiku.15 Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2017 – 2021 (SPOK).

Stručno srednjoškolsko obrazovanje trebalo bi da bude osposobljeno za obuku i pripremu učenika različitih zanimanja i zanata da uđu na tržište rada kada završe srednje stručno obrazovanje. Ali sve procene pokazuju da srednje stručne škole na Kosovu ne zadovoljavaju svoje ciljeve na zadovoljavajuci način.

Iako oko 53%14 svih srednjoškolaca na Kosovu pohađa stručne škole, sveukupno stanje i kvalitet u ovim škol-ama nije na odgovarajucem nivou. To je zbog činjenice da se ove škole suočavaju sa mnogim izazovima i problemima, kao što su neodgovarajuca poslovna saradnja, nedovoljan neuspeh na tržištu rada, nedovoljna infrastruktura i oprema, nedostatak laboratorija i radionica, profesionalna praksa, nedostatak školskih udžbe-nika, itd. Kao rezultat svih ovih problema, ugled ovih škola smatra se prilično oštecenim, što utiče na interes dobrih učenika za pohađanje stručnih škola.

Uprkos svim izazovima i problemima, ovaj sektor obrazovanja je veoma važan za zemlju, pa je i uključen u ovo istraživanje. U cilju istraživanja različitih pogleda na neka pitanja i aspekte stručnog obrazovanja na Kosovu, za potrebe ovog istraživanja intervjuisani su direktori ODO devet opština (Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Đakovica, Uroševac, Gnjilane i Suva Reka), kao i 27 direktora i 139 nastavnika srednjih stručnih škola ovih opština (osim opštine Dragaš). U nastavku su prikazani podaci iz ovog istraživanja.

8.1 Sinhronizacija sa tržištem rada i saradnja sa biznisima

Trenutno na Kosovu, u okviru institucija za obrazovanje i obuku (IAAP) nudi se oko 140 profila15 iz različitih privrednih sektora, ali ovi profili nisu uvek u skladu sa potrebama i zahtevima tržišta rada na Kosovu. To je zbog činjenice da svi ODO, a ni sve srednje stručne škole ne obavljaju analizu tržišta rada na opštinskom ili državnom nivou.

Upitani o činjenici da li su sproveli analizu tržišta rada u svojoj opštini, oko polovine direktora ODO-a je na-velo da su to učinili, dok su drugi izjavili da to nisu učinili. Za više detalja pogledajte tabelu u nastavku.

SREDNJE STRUČNO OBRAZOVANJE

8.

110


Da li je u vašoj opštini sprovedena neka analiza tržišta rada?

44+44+12+RUKUPNO

9DA

NE

ODB/BO

4

4

1

Isto tako, direktori srednjih stručnih škola su takođe pitani istu stvar. Čak i prema njihovim odgovorima, primecuje se da veliki broj srednjih stručnih škola ne analizira potrebe tržišta rada. Za više informacija o odgovorima direktora škola pogledajte detalje ispod.

Da li ste izvršili neku analizu potreba tržišta rada?

59+41+RUKUPNO

27 DANE 59.3%40.7%

Pored analize potreba na tržištu rada, direktori ODO-a su takođe pitani o reviziji profila koji se pružaju u okviru Stručnog obrazovanja i osposobljavanja (SOO) tako da oni odražavaju potrebe tržišta rada. Što se tiče ovog pitanja, 1/3 direktora ODO-a je izvestilo da u njihovoj opštini pruženi profili SOO-a nisu revidirani, što znači da sve opštine ne odražavaju potrebe tržišta rada. Za više informacija o odgovorima direktora ODO-a, pogledajte detalje u nastavku.

111


Da li su profili pruženi u stručnim školama razmotreni kako bi odražavali potrebe tržišta rada?

56+33+11+RUKUPNO

9DA

NE

ODB/BO

5

3

1

Nedostatak koordinacije stručnih škola sa zahtevima i potrebama tržišta rada je takođe rezultat nedostatka saradnje između škola i biznisa, iako je takva saradnja između ove dve strane više nego potrebna kako bi obe strane imale koristi, škole bi imale koristi od stvarne pripreme učenika i osiguravanja njihove zapošljivosti nakon diplomiranja, dok bi biznisi imali koristi od dobro obučenog i dobro osposobljenog osoblja za zapošl-javanje u njihovim kompanijama. Da postoji vrlo malo saradnje između stručnih škola i biznisa, se primecuje na osnovu odgovora direktora ovih škola, od kojih je vecina navela da oni i njihove škole nisu potpisali nika-kve sporazume sa preduzecima za ugovorno zapošljavanje učenika. Za više detalja o tome, pogledajte sledecu tabelu.

112


Koliko sporazuma je potpisano između škole sa biznisima za ugovorene poslove za učenike?

0 221-3 2

4-6 110-12 2

UKUPNO 27

Pored malog broja sporazuma između samih stručnih škola i biznisa, na opštinskom nivou je primeceno da postoji mnogo sporazuma između ODO-a i biznisa za ugovorno zapošljavanje učenika stručnih škola. To je dokazano na osnovu odgovora direktora ODO-a koji su bili uključeni u ovo istraživanje, a koji su prikazani u sledecoj tabeli.

113


Koliko sporazuma je potpisano između ODO-a ili škole sa biznisima za ugovorene poslove za učenike?

0 41-3 2

VIŠE OD 12 1ODB/BO 2

UKUPNO 9

Ovaj nedostatak saradnje između stručnih škola i biznisa, kao i nedovoljna sinhronizacija između stručnih škola i potreba tržišta rada može se povezati sa nedostatkom savetovanja za karijeru i profesionalnim usmer-avanjem, uslugom koja, pored pomoci učenicima kroz savetovanje i orijentaciju ka karijeri, takođe može do-prineti inter-konekciji između stručnih škola i biznisa. Međutim, uprkos činjenici da SPOK predviđa da savetovanje i orijentacija ka karijeri kao neophodnu uslugu za funkcionalni sistem stručnog obrazovanja u zemlji i da ce se ova usluga putem karijernih savetnika pružati u svim stručnim školama, čini se prema sadašn-joj situaciji da nije napravljen veliki napredak u tom pogledu.

Upitani o činjenici da li su savetnici za karijeru raspoređeni u stručnim školama u njihovoj opštini, više od polovine direktora ODO-a je navelo da ovi savetnici za karijeru još uvek nisu dodeljeni školama, dok je samo jedna trecina izvestila da se tako nešto dogodilo. Za više detalja pogledajte detalje u nastavku.

114


Da li su savetnici za karijeru dodeljeni u školama?

33+56+11+RUKUPNO

9DA

NE

ODB/BO

3

5

1

U tom smislu, čini se da je situacija još gora u smislu savetovanja o karijeri i profesionalnog usmeravanja u stručnim školama. Ogromna vecina direktora srednjih stručnih škola uključenih u ovo istraživanje navela je da u školama koje vode ne postoji kancelarija za savetovanje i profesionalno usmeravanje. Za više informacija o odgovorima direktora škola o ovom pitanju, pogledajte detalje u nastavku.

Postoji li u školi kancelarija za karijerno savetovanje i orijentaciju u karijeri?

18+82+RUKUPNO

27 DANE 14.8%85.2%

115


8.2. Stručna praksa u stručnim školama

Zbog prirode i funkcije stručnih škola njihovo funkcionisanje je nezamislivo bez obezbeđivanja uslova i mo-gucnosti za praktičan rad za učenike tokom školovanja. Upravo je stručna praksa učenika tokom školovanja jedna od glavnih odrednica koliko ce se učenici pripremiti za realizaciju svoje profesije u trenutku završetka srednje stručne škole.

Uprkos velikoj važnosti stručne prakse za učenike, čini se da nemaju svi učenici stručnih škola priliku da os-tvare praktičan rad tokom svog školovanja. Skoro 1/5 direktora stručnih škola uključenih u ovo istraživanje izjavilo je da nisu svi učenici ostvarili stručnu praksu. Za više o ovome, pogledajte sledecu tabelu.

Da li svi učenici realizuju stručnu praksu?

82+18+RUKUPNO

27 DANE 81.5%18.5%

Isto tako, od direktora srednjih stručnih škola traženo je da navedu koliko često su njihovi učenici u proseku imali stručnu praksu. Iz njihovih odgovora proizilazi da nešto više od polovine učenika realizuje praktičnu nastavu dva, tri ili pet puta nedeljno, dok su ostali naveli da se to dešava ređe ili nikada. Za više informacija o odgovorima direktora škola o ovom pitanju, pogledajte rezultate na slici ispod.

116


U proseku, koliko cesto se realizuje praktična nastava u jednom odeljenju?

NIJEDNOM 2JEDNOM NEDELJ-

NO 8DVA PUTA NEDEL-

JNO 5TRI PUTA NEDELJ-

NO 3SVAKOG DANA 6

1-2 PUTA MESEČNO 1ODB/BO 2

UKUPNO 27

Što se tiče stručne prakse učenika, vecina direktora stručnih škola uključenih u ovo istraživanje navela je da primaju izveštaje o proceni od strane instruktora-supervizora učenika tokom njihove stručne prakse. Rezul-tati oko toga su prikazani u sledecoj tabeli.

117


Da li primate izveštaje o proceni od strane instruktora-supervizora učenika tokom njihove stručne prakse?

85+15+RUKUPNO

27 DANE 85.2%14.8%

Na pitanje da li dobijaju povratne informacije od svojih učenika u vezi sa supervizorima i praktičnom radu, 1/3 direktora je navela da se takva praksa ne dešava u njihovoj školi. Za više detalja o tome, pogledajte sledecu tabelu.

Da li dobijate povratne informacije od učenika koji izvode stručnu praksu o njihovim supervizorima i radu?

78+22+RUKUPNO

27 DANE 66.7%33.3%

118


Kada je u pitanju stručna praksa učenika stručnih škola, predviđeno je da se organizuje u okviru školskih prostora, laboratorija i školskih radionica, takođe u okviru biznisa i privatnih preduzeca koja obavljaju poslove vezane za profil profesije tog učenika. Kombinacija ova dva izvora za profesionalnu praksu učenika je neo-phodna, jer sa jedne strane škole ne mogu imati sve sadržaje i opremu potrebnu za pružanje prakse učenicima, a sa druge strane, preduzeca i kompanije mogu pružiti praktične mogucnosti za rad za učenike samo za one aspekte koji imaju priliku i potrebu i za koje su zainteresovani.

Kako bi razumeli da li u srednjim stručnim školama postoje prostori, rekviziti i materijali neophodni za pružanje stručne prakse za učenike u školi, od direktora stručnih škola se traži da navedu da li škole imaju laboratorije i radionice u kojima učenici mogu da završe svoju profesionalnu praksu, i pitali smo ih da li imaju ove osnovne školske potrepštine potrebne za praktično učenje studenata. Na osnovu njihovih odgovora, is-postavlja se da više od jedne petine stručnih škola nema laboratorije i radionice za praktičan rad učenika, dok skoro polovina škola nema prvi posao koji je potreban školama za sprovođenje praktičnog rada za učenike. Za više detalja o ova dva pitanja, pogledajte sledece brojke.

Da li škola ima laboratoriju/radionicu?

78+22+RUKUPNO

27 DANE 77.8%22.2%

119


Da li škola ima sirovine za obradu (na primer, materijali u vidu sirovine za praktičan rad učenika)?

56+44+RUKUPNO

27 DANE 55.6%44.4%

Što se tiče mogucnosti da učenici stručnih škola realizuju stručnu praksu u okviru biznisa, čini se da nisu sve srednje stručne škole posvecene pružanju stručne prakse svojim učenicima. Na osnovu odgovora direktora škola koji su uključeni u ovo istraživanje, ispostavilo se da skoro polovina stručnih škola nije uopšte ili je pot-pisala samo nekoliko sporazuma sa biznisima, odnosno potpisali su 0 - 3 sporazuma sa poslovnim subjektima za ostvarivanje stručne prakse učenika u tim kompanijama, da postoje škole koje su veoma aktivne u tom smislu i potpisale su sporazume sa mnogim preduzecima kako bi omogucili praktičan rad za svoje učenike. Za više detalja o ovom pitanju, pogledajte sledecu tabelu.

120


Koliko je sporazuma potpisano između škole i biznisa za realizaciju stručne prakse učenika?

0 31-3 10

4-6 27-9 1

10-12 1VIŠE OD 12 10

UKUPNO 27

16 Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2017 - 2021 (SPOK).

8.3. Nastavni materijali za stručne škole Nedostatak udžbenika i nastavnih materijala za srednje stručne škole, posebno za stručne predmete, veoma je velik, dobro poznat i opšte prihvacen problem na Kosovu. Uprkos tome, do sada nije preduzeta nikakva ozbilj-na akcija od strane Ministarstva za obrazovanje za rešavanje ovog problema, jer se ne očekuje da se taj problem rešava na osnovu principa „ponude i potražnje“. To je zbog činjenice da u stručnim školama postoji mnogo različitih uloga i profila u kojima nastavu pohađa manji broj učenika, tako da izdavačka kuca ne smatra da je prikladno objavljivati udžbenike koji se mogu prodati u veoma malom broju primeraka.

U nedostatku udžbenika i nastavnih materijala, posebno za stručne predmete, nastavnici srednjih škola su prisiljeni improvizovati i pronaci druga rešenja kako bi učenicima mogli ponuditi nastavne materijale. Oni su primorani da koriste različite izvore, kao što su udžbenici za gimnazije, univerzitetski udžbenici ili određena poglavlja iz tih udžbenika, da pripreme vlastite materijale i skripte, itd. Međutim, uprkos činjenici da SPOK prepoznaje potrebu da se razvijaju sposobnosti nastavnog kadra da sami pripremaju nastavne materijale u skladu sa zahtevima nastavnog plana i programa i na osnovu potreba ekonomskih sektora16, ni u ovom smeru

121


izgleda da nije mnogo iliti skoro ništa nije urađeno, jer ne postoje bilo kakvi izveštaji o nekoj inicijativi u ovom smeru.

Bez obzira na to, profesori srednjih škola koji su bili uključeni u ovo istraživanje bili su zamoljeni da navedu koliko nastavnih materijala koriste za svoj predmet. Na osnovu njihovog izveštavanja, ispostavlja se da je broj udžbenika koje koriste profesori uveliko razlikuje, od onih koji ne koriste nijednu knjigu (vec koriste druge materijale) do onih koji koriste više od 4 knjige kao nastavni materijal za svoj predmet. Da biste razumeli odgovore profesora u vezi sa brojem nastavnih materijala, pogledajte sledecu tabelu u nastavku.

Koliko se nastavnih materijala koristi za nastavni predmet?

B %

Nijedna knjiga 15 10.8

1 knjiga 35 25.2

2 knjige 28 20.1

3knjige 28 20.1

4 knjige 6 4.3

Više od 4 knjiga 18 12.9

Odb/BO 9 6.5

UKUPNO 139

Bez posebnih udžbenika koji se sa vremena na vreme ažuriraju i prepisuju, profesori stručnih predmeta u srednjim školama su primorani da koriste zastarele nastavne materijale i udžbenike. Na pitanje koja je godina izdavanja glavnog udžbenika iz predmeta, gotovo polovina profesora uključenih u istraživanje je navela da koriste kao glavni materijal udžbenike koji su objavljeni 2007 godine i ranije, a vrlo malo od njih koristi ma-terijale objavljene u poslednje četiri godine. Za više detalja o godini objavljivanja materijala koje su profesori stručnih škola koristili kao glavni materijal, pogledajte sledecu tabelu.

122


Koja je godina izdavanja glavnog nastavnog materijala za dati nastavni predmet?

N %

2017-2016 6 4.3

2015-2014 11 7.9

2013-2012 14 10.1

2011-2010 17 12.2

2009-2008 9 6.5

2007 ili ranije 65 46.8

Odb/BO 17 12.2

UKUPNO 139

8.4. Profesionalni razvoj profesora u stručnim školama Stalna profesionalna obuka i razvoj nastavnog kadra i instruktora srednjih stručnih škola je neophodna za im-plementaciju stručnih zanimanja i programa. Da bi obuka i stručno usavršavanje profesora bili što efikasniji i korisniji za njih i učenike, mora se pre svega temeljiti na potrebama i zahtevima nastavnog kadra.

Međutim, primecuje se da znatan broj profesora stručnih škola nije zadovoljan načinom na koji se analiziraju njihove potrebe za obukom u školi. Od 139 profesora stručnih predmeta iz srednjih škola koji su intervjuisani za ovo istraživanje, skoro 1/3 su neutralni ili se ne slažu da škola ima analizu potreba za obukom nastavnog kadra, dok se ostali slažu da njihova škola ima takvu analizu. Za više detalja o odgovorima nastavnog kadra, pogledajte sledecu tabelu.

123


Škola je realizovala analizu potreba za obukom nastavnog kadra.

B %

U potpunosti se slažem 66 47.5

Slažem se 29 20.9

Neutralno 4 2.9

Ne slažem se 9 6.5


UKUPNO 139

Kada smo kod obuke nastavnog kadra, važno je da profesori imaju priliku da prisustvuju raznim treninzima tokom cele godine, tako da su stalno u trendu sa savremenim razvojem, stalno poboljšavaju nastavu i da budu u stanju da ispune zahteve iz zakonskog okvira predviđene procesom licenciranja nastavnog kadra.

Da bi se videlo koliko često profesori srednjih škola pohađaju različite treninge u jednoj godini, direktori škola su pitani o tome. Prema izveštaju 27 direktora stručnih škola, vecina profesora ovih škola pohađa 1 do 4 treninga tokom godine, dok ima i onih koji pohađaju više od 4 treninga tokom godine, ali ostaje činjenica da postoje profesori koji nisu pohađali bilo kakvu obuku tokom godine. Za više detalja o tome, pogledajte sledecu tabelu.

124


Koliko su treninga pohađali profesori po školama tokom prošle godine?

NIJEDAN 21-2 93-4 105-6 37-8 2

9 ILI VIŠE 1

UKUPNO 27

Kao i na drugim nivoima obrazovanja i sektorima, kao i kod pružaoca obuke za profesore srednjih škola, di-rektori su naveli da ove obuke pružaju i implementiraju različiti entiteti, kao što su MONT, ODO, NVO i strane organizacije koje realizuju i nude treninge na Kosovu.

Na osnovu odgovora direktora škola, velika vecina srednjih stručnih škola održava evidenciju (bilo elektron-sku ili u fizičkoj kopiji) o tome da profesori prate obuke, iako postoje direktori koji su naveli da škola koju vode ne čuva takvu evidenciju. Više detalja o ovom aspektu, je prikazano u sledecoj tabeli.

125


Da li stručne škole imaju mehanizam za vođenje evidencije o treninzima organizovanih u školi?

88+8+4+RUKUPNO

27DA

NE

ODB/BO

88.9%

7.4%

3.7%

Na pitanje koja je najtraženija obuka od strane samih profesora stručnih škola, intervjuisani profesori su na-veli da je najtraženija obuka vezana za implementaciju nastavnog plana i programa i treninzi u vezi sa stručnom praksom. Za više detalja o najtraženijim treninzima profesora stručnih škola pogledajte sledecu tabelu.

126


Koja je najtraženija obuka od strane profesora stručnih škola?

N %

Metodika i didaktika 8 8

ITK 9 9

Stručna praksa 22 22

ECDL 5 5

Nastavni plan i program 23 23

Ostalo 51 51 Kritičko razmišljanje tokom čitanja

i pisanja 11 11

Odb/BO 10 10

UKUPNO 139

Isto tako, profesorima stručnih škola je postavljeno pitanje da li su se obučavali o nekim pitanjima i aspektima koji se smatraju neophodnim i korisnim za njih i za njihov rad sa učenicima, kao što je razvoj nastavnog pro-grama za savetovanje i orijentaciju u karijeri za mlade i odrasle, nove nastavne metode, priprema planova i programa, korišcenje elektronskih platformi i praktični rad sa učenicima. Na osnovu odgovora profesora u ovom pogledu (detalji su prikazani u sledecoj tabeli), ispostavlja se da je veliki broj profesora stručnih škola uključen u ove obuke, iako neki od njih ostaju kao nedovoljno uključeni profesori. Svi detalji odgovora profe-sora na ova pitanja prikazani su u narednoj tabeli.

127


Koja pitanja ili aspekti se odnose na održane obuke?

Da Ne Odb/BO Ukupno

n % n % n % n %

Organizovani treninzi za razvoj nastavnog programa za karijerno savetovanje i orijentaciju mladih i odraslih.

67 48.2 71 51.1 1 .7 139 100.0

Organizovani treninzi za nove metode podučavanja. 103 74.1 36 25.9 0 0.0 139 100.0

Organizovani treninzi za izradu planova i programa 77 55.4 59 42.4 3 2.2 139 100.0

Organizovani treninzi za upotrebu elektronskih platformi.

94 67.6 45 32.4 0 0.0 139 100.0

Organizovani treninzi za programe praktičnog rada sa učenicima.

66 47.5 72 51.8 1 .7 139 100.0

Treninzi su namenjeni da pomognu profesorima da poboljšaju kvalitet nastave i shodno tome, olakšaju proces nastave za učenike, doprinoseci tako poboljšanju kvaliteta u obrazovanju. Stoga se od profesora uključenih u ovo istraživanje tražilo da daju svoju procenu o tome koliko su korisni ovi treninzi i na osnovu njihovih odgovora, ispada da se vecina njih slaže da ovi treninzi služe za nastavu. Za više detalja pogledajte sledecu tabelu.

128


Ovi treninzi služe u nastavi.

N %


Slažem se 29 20.9

Neutralno 2 1.4



Ref/PP 9 6.5

UKUPNO 139

Takođe, na osnovu procene vecine profesora uključenih u ovo istraživanje, ispostavlja se da su treneri koji pružaju ove obuke kompetentni i spremni za obuku koju održavaju. Detalji za to su prikazani u sledecoj tabe-li.

129


Treneri su pripremljeni na temu obuke.

N %


Slažem se 60 43.2

Neutralno 9 6.5



Ref/PP 8 5.8

UKUPNO 139

8.5. Reputacija stručnih škola i privlačenje dobrih učenika

Zbog brojnih i raznovrsnih izazova i problema sa kojima se suočavaju kosovske srednje stručne škole, od kojih su neke gore pomenute, procenjuje se da reputacija stručnih škola nije dobar, i zbog toga ove škole nisu uspele da privuku dobre učenike. Uprkos činjenici da oko 53% učenika pohađa srednju školu u ovim školama, uopšteno govoreci, upis učenika u stručne škole je druga opcija za one koji se ne upišu u opšte srednje škole/gimnazije. Stoga, i dalje postoji mnogo posla za MONT, ODO i stručne škole da rade na poboljšanju ugleda i reputacije ovih škola kako bi privukli kvalitetne učenike i na taj način poboljšali ukupan kvalitet kadrova koje spremaju ove škole.

To se najbolje može očekivati kroz organizaciju informativnih kampanja za potencijalne roditelje i učenike. Međutim, čini se da ODO i stručne škole ulažu veoma malo u ovom pogledu. Upitani koliko su kampanje za podizanje svesti sa roditeljima i učenicima za promociju stručnog obrazovanja organizovale tokom godine od strane ODO-a, 2/3 direktora ODO-a uključenih u ovo istraživanje izvestilo je da je samo 1-2 kampanje orga-nizovano tokom godine i nekoliko ili slično planiraju da organizuju naredne godine. Za više detalja o broju kampanja za podizanje svesti koje su organizovane tokom godine i koje su planirane u narednoj godini od strane ODO-a, pogledajte odgovore direktora ODO-a u sledece dve tabele.

130


Koliko je kampanja za podizanje svesti organizovano sa roditeljima i učenicima za promovisanje stručnog obrazovanja tokom ove školske

godine?

1-2 3-4 VIŠE OD 10 UKUPNO

96 2 1

Koliko je planirano da se organizuju kampanje za podizanje svesti sa roditeljima i učenicima za promovisanje stručnog obrazovanja tokom

predstojece školske godine?

1-2 53-4 25-6 1

VIŠE OD 10 1

UKUPNO 9

Što se tiče kampanja za podizanje svesti sa roditeljima i učenicima, ista pitanja koja su postavljena direktoru ODO-a bila su upucena i direktorima srednjih stručnih škola uključenih u ovo istraživanje. Na pitanje koliko su kampanja podizanja svesti sa roditeljima i učenicima za promociju stručnog obrazovanja organizovane tokom školske godine, skoro polovina direktora škola uključenih u ovo istraživanje izvestila je da su samo 1-2

131


kampanje organizovano tokom godine i da je slični broj kampanja planiran da se organizuju naredne godine. Međutim, postoje direktori koji su naveli da njihove škole nisu organizovale niti su planirale organizovati takve kampanje za podizanje svesti u cilju promovisanja stručnog obrazovanja. Za više detalja o broju kam-panja za podizanje svesti koje su organizovane u toku godine i koje su planirane u toku naredne godine od strane samih stručnih škola, pogledajte odgovore direktora škola u sledece dve tabele.

Koliko je kampanja za podizanje svesti organizovano sa roditeljima i učenicima kako bi promovisali stručno obrazovanje tokom ove školske

godine?

1-2 133-4 75-6 1

VIŠE OD 10 3NIJEDNA 3

UKUPNO 27

132


Koliko je planirano da se organizuju kampanje za podizanje svesti sa roditeljima i učenicima za promovisanje stručnog obrazovanja tokom

naredne školske godine?

1-2 133-4 45-6 17-8 2

9-10 1VIŠE OD 10 3

NIJEDNA 3

UKUPNO 27

8.6. Druga važna pitanja u vezi sa stručnim školama

Pored gore navedenih pitanja i aspekata vezanih za stručno obrazovanje i srednje stručne škole, ovo istraživan-je je prikupilo informacije od direktora škola uključenih u ovo istraživanje o tri važna pitanja koja se odnose na srednje stručne škole.

Direktori škola su pitani koliko profesora u školi sarađuje, koliko često se održavaju zajednički sastanci između profesora iste škole. Na osnovu odgovora direktora škola, ispada da se u vecini škola ovi zajednički sastanci održavaju veoma retko, odnosno jednom u tri meseca, dok se u drugim školama održavaju jednom mesečno. Odgovori direktora škola na ovo pitanje prikazani su u sledecoj tabeli.

133


Koliko često se održavaju zajednički sastanci profesora iz iste škole?

63+37+RUKUPNO

27 JEDNOM U TRI

MESECA

JEDNOM MESEČNO 63.0%37.0%

Što se tiče saradnje profesora iz različitih stručnih škola, čini se da ta saradnja gotovo da i ne postoji. Direkto-ri škola su pitani koliko profesora u njihovoj školi sarađuje sa profesorima druge škole, odnosno koliko često održavaju zajedničke sastanke između profesora različitih škola i na osnovu odgovora direktora škola, ispada da samo nekoliko škola organizuje takve sastanke, i to veoma retko, dok preko 90% škola ne organizuje takve zajedničke sastanke između profesora. Odgovori direktora škola na ovo pitanje prikazani su u sledecoj tabeli.

134


Koliko često se održavaju zajednički sastanci sa profesorima iz drugih škola?

8+92+RUKUPNO

27 JEDNOM U TRI

MESECA

NIJEDNOM 7.4%92.6%

Na osnovu navedenog od strane direktora srednjih stručnih škola, ispada da skoro sve ove škole imaju koor-dinatore kvaliteta. Odgovori na ovo pitanje su prikazani u sledecoj tabeli.

Da li škola ima koordinatora kvaliteta?

96+4+RUKUPNO

27 DANE 96.3%3.7%

Čak i u pogledu korišcenja Sistema za upravljanje informacijama u obrazovanju (SUIO) od strane škole, skoro sve srednje stručne škole koriste SUIO. Odgovori na ovo pitanje su prikazani u sledecoj tabeli.

135


Da li škola koristi Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju?

96+4+RUKUPNO

27 DANE 96.3%3.7%

136


10. ZAKLJUČAK

Na osnovu svega što je predstavljeno u ovom istraživačkom izveštaju, može se reci da je obrazovnom sektoru na Kosovu potrebno mnogo profesionalnih, infrastrukturnih i finansijskih investicija, kao i da je potrebno više pažnje i koncentracije energije i resursa centralnih i lokalnih državnih institucija, lokalnih i međunarod-nih donatora i profesionalnih organizacija civilnog društva. I dalje ostaje da obrazovne institucije i institucije za obuku, zajedno sa svim organima, mehanizmima i unutrašnjim resursima, učestvuju više u funkciji pobol-jšanja kvaliteta obrazovanja.

Nalazi ovog istraživanja pokazuju da u devet opština uključenih u ovo istraživanje (Priština, Mitrovica, Pec, Đakovica, Prizren, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka i Dragaš) postoji mnogo dešavanja, trendova i pozitivnih praksi u sektoru pred-univerzitetskog obrazovanja pa tako ostaje da se iste dalje jačaju i poboljšavaju.

Takođe, rezultati ovog istraživanja pokazali su da se pred-univerzitetsko obrazovanje u ovih devet opština i dalje suočava sa mnogim izazovima, poteškocama i problemima koji zahtevaju pažnju svih nadležnih i odgov-ornih aktera i njihovo rešavanje. Iz onoga što je predstavljeno u ovom izveštaju, ispostavlja se da je ostalo još mnogo toga što treba uraditi i da su potrebna mnoga ulaganja kako bi se povecao nivo uključenosti u predškolsko obrazovanje i postigla inkluzivnost u predškolskom razredu; poboljšanje upravljanja na nivou škole i napredak sa aspekta strukture vezane za profesionalni razvoj nastavnika, procenu njihovog učinka i proces licenciranja; da se poboljša školska infrastruktura i da se školama pruže svi potrebni alati i materijali; poboljšati imidž stručnih škola i bolje ih uskladiti sa potrebama tržišta rada, itd.

Ako svi ovi izazovi, poteškoce i problemi dobiju odgovarajucu pažnju nadležnih i odgovornih organa i ako se pravilno adresiraju, verovatno je da ce se kvalitet pred-univerzitetskog obrazovanja početi postepeno sa poboljšanjima.

137


11. ANEKSI

Aneks 1. Lista edukativno-obrazovna koje su bile uključene u istraživanje

OPŠTINA PRIŠTINA

Br. Edukativno-obrazovna institucija Nivo

1 Meto Bajraktari ONSŠ

2 Ismail Qemali ONSŠ

3 Dardania ONSŠ

4 Elena Gjika ONSŠ

5 Hasan Prishtina ONSŠ

6 Nazim Gafurri ONSŠ

7 Hilmi Rakovica ONSŠ

8 Faik Konica ONSŠ

9 Gimnazija Sami Frashëri 2 OVSŠ - Gimnazija

10 Xhevdet Doda OVSŠ - Gimnazija

11 Anton Zako Çajupi ONSŠ

12 Nexhmi Mustafa ONSŠ

13 Rilindja ONSŠ

14 Afrim Gashi ONSŠ

15 Dr. Ali Sokoli VSŠ - Profesionalna

16 28 Nëntori VSŠ - Profesionalna

17 Hoxhë K. Prishtina VSŠ - Profesionalna

18 Gjin Gazulli VSŠ - Profesionalna

19 Dielli Predškolska institucija

20 Yllkat Predškolska institucija

21 Fatosat Predškolska institucija

22 Ardhmëria Predškolska institucija

23 Lulevera Predškolska institucija

24 Gëzimi Ynë Predškolska institucija

138


OPŠTINA PRIZREN


1 Abdyl Frashëri ONSŠ

2 Lekë Dukagjini ONSŠ

3 Motrat Qiriazi ONSŠ

4 Emin Duraku ONSŠ

5 Mati Logoreci ONSŠ

6 Gjon Buzuku VSŠ – Gimnazija

7 Remzi Ademaj VSŠ - Gimnazija

8 Zenun Çoçaj ONSŠ

9 Bajram Curri ONSŠ

10 Dëshmorët e Zhurit ONSŠ

11 Pjetër Budi ONSŠ

12 Dëshmorët e Kabashit ONSŠ

13 Naim Frashëri ONSŠ

14 Dy Dëshmorët ONSŠ

15 Nazim Buduri ONSŠ

16 Ekrem Rexha - Drini SHFMU

17 Luciano Motroni SHML – Mjekësi

18 11 Marsi SHML – Teknikë

19 Ymer Prizreni SHML – Ekonomik

20 Qendra e Kompetencës SHML - Profesional

139


OPŠTINA ĐAKOVICA


1 Zekerija Rexha ONSŠ

2 Mustafa Bakija ONSŠ

3 Yll Morina ONSŠ

4 Selman Riza ONSŠ

5 Emin Duraku ONSŠ

6 Fehmi Agani ONSŠ

7 Hajdar Dushi VSŠ - Gimnazija

8 Zef Lush Marku ONSŠ

9 Haxhi Hoti ONSŠ

10 Durak Ahmeti ONSŠ

11 Pjetër Bogdani ONSŠ

12 Ali M. Hasi ONSŠ

13 Jahë Salihu ONSŠ

14 Kadri Kusari VSŠ – Ekonomska

15 Nexhmedin Nixha VSŠ – Tehnička

16 Hysni Zajmi VSŠ – Medicina

17 Ganimete Terbeshi Predškolska institucija

140


OPŠTINA PEĆ


1 Xhemajl Kada ONSŠ

2 Tetë Marsi ONSŠ

3 Lidhja e Prizrenit ONSŠ

4 Dardania ONSŠ

5 Bedri Pejani VSŠ - Gimnazija

6 7 shtatori ONSŠ

7 Lidhja e Pejës ONSŠ

8 Dëshmorët e Kombit ONSŠ

9 28 Nëntori ONSŠ

10 Ali Hadri VSŠ – Ekonomska

11 Shaban Spahija VSŠ – Tehnička

12 Sh.M. Mjekësisë VSŠ – Medicina

13 Pëllumbat e Paqes Predškolska institucija

141


OPŠTINA UROŠEVAC


1 Gjon Serreçi ONSŠ

2 Tefik Canga ONSŠ

3 Jeronim De Rada ONSŠ

4 Ahmet Hoxha ONSŠ

5 Kuvendi i Arbërit VSŠ - Gimnazija

6 Gimnazija za društvene nauke VSŠ - Gimnazija

7 Naim Frashëri ONSŠ

8 Besim Rexhepi ONSŠ

9 Muharrem Shemsedini ONSŠ

10 Abetarja ONSŠ

11 Imri Halili ONSŠ

12 Jeta e Re ONSŠ

13 Faik Konica VSŠ – Ekonomska

14 Pjetër Bogdani VSŠ – Tehnička

15 Elena Gjika VSŠ – Medicina

16 Zenel Hajdini VSŠ – Agrobiznis i trgovina

17 Centar za kompetencije VSŠ – Stručna

18 Ardhmëria Jonë Predškolska institucija

19 Vrtic u novom naselju Predškolska institucija

142


OPŠTINA SUVA REKA


1 7 Marsi ONSŠ

2 Destan Bajraktari ONSŠ

3 Shkëndija ONSŠ

4 Gimnazijai Jeta e Re VSŠ - Gimnazija

5 Dituria ONSŠ

6 Sadri Duhla ONSŠ

7 Ramë Bllaca ONSŠ

8 Edit Durham ONSŠ

9 Kongresi i Manastirit ONSŠ

10 Skënder Luarasi VSŠ – Tehnička

11 Abdyl Ramaj VSŠ – Stručna

12 Fluturat Predškolska institucija

OPŠTINA MITROVICA


1 Migjeni ONSŠ

2 Eqrem Çabej ONSŠ

3 Fazli Greiçevci ONSŠ

4 Abdullah Shabani ONSŠ

5 Frang Bardhi VSŠ - Gimnazija

6 Bislim Imeri ONSŠ

7 Jusuf Rexha ONSŠ

8 Harun Beka ONSŠ

9 Hasan Prishtina VSŠ – Ekonomska

10 Arkitekt Sinani VSŠ – Tehnička

11 Dr. Xheladin Deda VSŠ – Medicina

12 Gëzimi Ynë Predškolska institucija

143


OPŠTINA GNJILANE


1 Selami Hallaqi ONSŠ

2 Thimi Mitko ONSŠ

3 Abaz Ajeti ONSŠ

4 Zenel Hajdini VSŠ - Gimnazija

5 Xhavit Ahmeti VSŠ - Gimnazija

6 Agim Ramadani ONSŠ

7 M. I. Gjilani ONSŠ

8 Ramiz Cernica ONSŠ

9 Skënderbeu ONSŠ

10 Mehmet Isai VSŠ – Tehnička

11 Marin Barleti VSŠ – Ekonomska

12 Dr. Asllan Elezi VSŠ – Medicina

13 Çerdhja Integj Predškolska institucija

14 Ardhmëria 2 Predškolska institucija

15 Konvikti Predškolska institucija

OPŠTINA DRAGAŠ


1 Fetah Sylejmani ONSŠ

2 28 Nëntori ONSŠ

3 Shaban Shabani ONSŠ

4 Ruzhdi Berisha VSŠ - Gimnazija

144


145


Documents

STANJE U OBRAZOVANJU U OPŠTINAMA NA KOSOVU · • Kada je u pitanju profesionalno usavršavanja vaspitača, većina direktora je izjavila da vaspitači učestvuju na 3 do 4 različita